Русија и Србија #80

ОКТОБАР2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Игор Греков

ФО­ТО: RE­U­TERS

Коме одговара улазак Црне Горе у НАТО? стр. 2-3

Генетичари објаснили зашто се Јужни Словени разликују од Западних и Источних стр. 18

Русија и САД кроје капу Башару Асаду

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ruskarec.ru/subscribe

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec

/ruskarec

политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об­ја­вљу­је 29 но­вин­ских до­да­та­ка у 26 зе­ма­ља са укуп­ном ме­сеч­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од 33 ми­ли­о­на љу­ди, а та­ко­ђе одр­жа­ва 22 сај­та на 16 је­зи­ка. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НЕ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH

2

JЕКАТЕРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА за­ме­ник из­вр­шног уред­ни­ка за Бал­кан ОЛ­ГА АЗИ­МО­ВА уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH БО­ЈА­НА МИ­ШКО­ВИЋ, МА­ЈА ЈОН­ЧИЋ, РУ­ЖИ­ЦА РА­ДОЈ­ЧИЋ, ИВА­НА КНЕ­ЖЕ­ВИЋ пре­во­ди­о­ци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ уред­ник фо­то­гра­фи­је JУЛИЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ ге­не­рал­ни про­ду­цент RBTH, из­вр­шни уред­ник за Европу

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ језички уредник

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

Пи­ше: Игор Гре­ков

Цр­но­гор­ски пар­ла­мент је по­сле дво­ днев­не де­ба­те усво­јио ре­зо­лу­ци­ју о по­др­шци сту­па­њу Цр­не Го­ре у НА­ ТО. Ауто­ри за­вр­шног тек­ста ре­зо­ лу­ци­је об­ја­шња­ва­ју да ће ула­зак у Али­јан­с у „би­ти ва­жан сти­му­ланс за убр­за­ње и успе­шно окон­ча­ње пре­го­ во­ра о пу­но­прав­ном члан­ству Цр­не Го­ре у Европ­ској У­ни­ји“. По­раз­го­ ва­ра­ли смо са ру­ским екс­пер­ти­ма о то­ме ко­ли­ко су са­да ве­ли­ке шан­се да још јед­на бив­ша ју­го­сло­вен­ска ре­ пу­бли­ка уђе у НА­ТО, и ка­ко Ру­си­ја тре­ба да ре­а­гу­је у тој си­т у­а­ци­ји.

О

д­лу­ка цр­но­гор­ског пар­ла­ мен­та да усво­ји ре­зо­лу­ци­ју о по­др­шци ула­ску Цр­не Го­ре у НА­ТО пред­ста­вља на­ста­вак до­след­ног по­ли­тич­ког кур­ са цр­но­гор­ских вла­сти ко­ји је усме­рен на „евро­пе­и­за­ци­ју“ зе­мље и по­ти­че још из 1999. го­ди­не, сма­тра др Вла­ди­мир Пу­тја­тин, на­уч­ни са­рад­ник Ка­те­дре за Ис­точ­не и Ју­жне Сло­ве­не Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та. У ло­кал­ним ме­ди­ји­ма већ го­ди­на­ма је при­с ут­на про­па­ган­да по­зи­тив­ног ими­џа Али­јан­се и иде­је ула­ска зе­мље у НА­ТО. „По све­му су­де­ћи, то је ко­нач­на од­лу­ка, чи­ју ре­а­ли­за­ци­ју нај­ве­ро­ват­ни­је не­ће осу­је­ти­ти чак ни ре­фе­рен­дум, уко­ли­ ко из­не­на­да бу­де ор­га­ни­зо­ван“, сма­тра екс­перт. За ре­зо­лу­ци­ју је гла­са­ло 50 по­сла­ни­ка од укуп­но 81, про­тив је би­ло 26 гла­со­ва, а три су би­ла уз­др­жа­на. По ре­чи­ма др Ни­ки­те Бон­да­ре­ва, ше­фа бал­кан­ског сек­то­ра Ру­ског ин­сти­т у­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња (РИ­СИ), у том пи­та­њу је, по­ред од­лу­ке Пар­ла­мен­та, крај­ње ва­жан и став САД, а оне бла­го­ на­кло­но ко­мен­та­ри­шу иде­ју ула­ска Цр­не Го­ре у НА­ТО и ка­рак­те­ри­шу ма­лу при­ мор­ску ре­пу­бли­ку као „иде­ал­ног кан­ди­ да­та“ за члан­ство у Али­јан­си.

Да ли је на­род про­тив?

Не­за­ви­сне ан­ке­те све­до­че да се бар по­ ло­ви­на ста­нов­ни­штва Цр­не Го­ре из­ја­ шња­ва про­тив ула­ска у НА­ТО. Са дру­ге стра­не, пре­ми­јер Ми­ло Ђу­ка­но­вић се ре­ дов­но по­зи­ва на по­дат­ке дру­гих ан­ке­та,

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

ФО­ТО: RE­U­TERS

Ко­ме од­го­ва­ра ула­зак Цр­не Го­ре у НА­ТО?

ко­је су спро­ве­ле со­ци­о­ло­шке аген­ци­је ло­јал­не цр­но­гор­ским вла­сти­ма. Пре­ма ре­зул­та­ти­ма тих ан­ке­та, ула­зак у али­јан­ су по­др­жа­ва ап­со­лут­на ве­ћи­на гра­ђа­на Цр­не Го­ре. Ру­ски екс­пер­ти, ме­ђу­тим, ис­ти­чу да ак­т у­ел­ност ула­ска у НА­ТО са ста­но­ви­ шта др­жав­но­сти Цр­не Го­ре ни­је ни­ма­ло очи­глед­на. „У слу­ча­ју са Ма­ке­до­ни­јом, ула­зак у НА­ ТО би мо­гао би­ти га­ран­ци­ја да не­ће би­ти до­пу­ште­ни на­ци­о­нал­ни су­ко­би из­ме­ђу Ма­ке­до­на­ца и Ал­ба­на­ца, као ни пре­и­спи­ ти­ва­ње ва­же­ћег уста­ва. Ме­ђу­тим, си­т у­ а­ци­ја у Цр­ној Го­ри је пот­пу­но дру­га­чи­ја. Ни­је, на­и­ме, ја­сно ка­кву ко­рист са­ми Цр­ но­гор­ци мо­гу има­ти од ула­ска у НА­ТО. Они од то­га не­ће ни­шта ни до­би­ти, ни из­гу­би­ти“, ка­же Бон­да­рев. Од­лу­ка цр­но­гор­ског пар­ла­мен­та ни­је им­ пул­си­ван по­тез, не­го ло­ги­чан за­вр­ше­так ду­го­трај­ног про­це­са, ко­ји је по­чео од­ мах по из­ла­ску Цр­не Го­ре из за­јед­нич­ке др­жа­ве са Ср­би­јом, ка­же др Алек­сан­дар

Пи­во­ва­рен­ко, на­уч­ни са­рад­ник Оде­ље­ ња за са­вре­ме­ну исто­ри­ју Ин­сти­т у­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Ни­је то­ли­ко ва­жна са­ма чи­ње­ни­ца да Цр­на Го­ра ула­зи у НА­ТО, ко­ли­ко је ва­жан ме­ ђу­на­род­ни кон­текст у ко­ме се то де­ша­ва, на­гла­сио је екс­перт. „Јед­но је ући у ор­га­ни­за­ци­ју у вре­ме ме­ ђу­на­род­не ста­бил­но­сти (као што је био слу­чај ка­да је НА­ТО про­ши­рен 2004. го­ ди­не). Не­што са­свим дру­го је по­ста­ти њен члан у је­ку еска­ла­ци­је ме­ђу­на­род­не на­пе­то­сти. Не ми­слим да је Цр­на Го­ра ’дра­ги при­ја­тељ’ Бри­се­ла (ма­да ће зва­ нич­ни­ци Али­јан­се до кра­ја го­ди­не го­ во­ри­ти су­прот­но). За НА­ТО је она са­мо бе­ла мр­ља на кар­ти ко­ју тре­ба обо­ји­ти да би се ’за­тво­ри­ло’ бал­кан­ско при­мор­је и да би Али­јан­са по­пра­ви­ла соп­стве­ни имиџ“, сма­тра ру­ски екс­перт.

Ру­си­ја ни „сво­ја“ ни „ту­ђа“

У вој­ном сми­слу, као, уоста­лом, и у дру­ гим сфе­ра­ма, Цр­на Го­ра је пре­ви­ше ма­

ла да би мо­гла про­ме­ни­ти од­нос сна­га на Бал­ка­ну, али њен ула­зак у се­вер­но­а­ тлант­ски вој­ни блок у са­да­шњим окол­ но­сти­ма ста­вља тач­ку на узда­ње ру­ских гра­ђа­на и цр­но­гор­ске опо­зи­ци­је у раз­ вој тра­ди­ци­о­нал­них „брат­ских“ од­но­ са Цр­не Го­ре и Ру­си­је, ка­же Вла­ди­мир Пу­тја­тин. По ње­го­вим ре­чи­ма, са­да се већ мо­же са си­гур­но­шћу го­во­ри­ти „о до­след­ној ан­ти­ру­ској по­ли­ти­ци цр­но­ гор­ских вла­сти“. Ула­зак Цр­не Го­ре у НА­ТО де­фак­то не пред­ста­вља ни­ка­кву опа­сност по Ру­си­ју, уто­ли­ко пре што је ве­ћи­на бал­кан­ских зе­ма­ља већ сту­пи­ла у Али­јан­с у, сла­же се Ни­ки­та Бон­да­рев. „Ме­ђу­тим, то би мо­ гао би­ти сиг­нал за бал­кан­ске зе­мље ко­је још увек ни­с у чла­ни­це НА­ТО-а да ин­тен­ зи­ви­ра­ју сво­ју ин­те­гра­ци­ју у Али­јан­с у. У том слу­ча­ју би по­сле­ди­це би­ле да­ле­ ко озбиљ­ни­је. Ако се НА­ТО-у при­дру­ жи Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, то ће до­ве­сти у пи­та­ње по­сто­ја­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске као та­кве, а уко­ли­ко Ср­би­ја уђе у Али­јан­ су, би­ће то из­ну­ђе­но од­у­ста­ја­ње од ста­ва пре­ма Ко­со­ву. Дру­гим ре­чи­ма, Цр­на Го­ра по овом пи­та­њу мо­же би­ти она гру­два ко­ја се ко­тр­ља низ па­ди­ну и по­ста­је све ве­ћа“, об­ја­шња­ва екс­перт. За Ру­си­ју ула­зак Цр­не Го­ре у НА­ТО не­ ма ве­ли­ки зна­чај, ис­ти­че и Алек­сан­дар Пи­во­ва­рен­ко, и до­да­је да на­пу­шта­ње ван­бло­ков­ског ста­т у­са Цр­не Го­ре не­ће осет­но не­га­тив­но ути­ца­ти на по­зи­ци­је Ру­си­је у ре­ги­о­ну. „Мо­сква ни­ка­да ни­је отво­ре­но осу­ди­ла те­жњу ове зе­мље да уђе у НА­ТО. Ру­си су увек го­во­ри­ли да је то уну­тра­шња ствар са­мих Цр­но­го­ра­ца. Дру­га је ствар што та­кву од­лу­ку тре­ба до­бро од­ва­га­ти и узе­ти у об­зир ми­шље­ње сва­ког гра­ ђа­ни­на. Уто­ли­ко пре што је Цр­на Го­ра зе­мља у ко­јој је та­ко не­што мо­гу­ће ура­ ди­ти. Што се ти­че ни­воа еко­ном­ске са­ рад­ње из­ме­ђу на­ших зе­ма­ља, он се не­ће ме­ња­ти. Ма­ђар­ска је чла­ни­ца НА­ТО-а, исто та­ко и Хр­ват­ска и Грч­ка, али Ру­ си­ја има раз­ви­је­ни­ју по­слов­ну са­рад­њу са тим зе­мља­ма, не­го са Цр­ном Го­ром“, ис­ти­че Пи­во­ва­рен­ко.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Ру­си­ја и САД кро­је ка­пу Ба­ша­ру Аса­ду Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Чул­ков­ска

П

о­че­так је­се­ни је пе­ри­од ин­ тен­зив­них кон­с ул­та­ци­ја из­ ме­ђу Мо­скве и Ва­шинг­то­на по си­риј­ском пи­та­њу. У кон­ сул­та­ци­ја­ма уче­ству­ју ди­ пло­мат­ски и вој­ни врх две­ју зе­ма­ља. До­ду­ше, за са­да не­ма раз­го­во­ра о за­јед­нич­кој бор­би про­тив „Ислам­ске др­жа­ве“, реч је са­мо о спре­ча­ва­њу евен­ ту­ал­них ин­ци­де­на­та. Из­вор у Ми­ни­ стар­ству спољ­них по­сло­ва РФ ре­као је да Ва­шинг­тон мо­же до­би­ти сву по­треб­ну ин­фор­ма­ци­ју о са­рад­њи из­ме­ђу Мо­скве и Да­ма­ска, по по­но­во ус­по­ста­вље­ном ка­на­лу ве­зе из­ме­ђу ми­ни­стар­ста­ва од­ бра­не САД и РФ. Па ипак, и да­ље оста­је не­ре­ше­но нај­ва­жни­је спор­но пи­та­ње, а то је суд­би­на пред­сед­ни­ка Си­ри­је Ба­ша­ ра Аса­да. САД ин­си­сти­ра­ју на ње­го­вој остав­ци, а Мо­сква ин­си­сти­ра на то­ме да Си­риј­ци са­ми од­лу­че о суд­би­ни сво­га ли­ де­ра, без ме­ша­ња спо­ља. И Изра­ел је уз­не­ми­рен због ве­сти о све ин­тен­зив­ни­јој вој­ној са­рад­њи из­ме­ђу Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и Си­ри­је. Пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху је 21. сеп­тем­бра хит­но до­пу­то­вао у Мо­скву, за­јед­но са ми­ни­стром од­бра­не. У су­сре­т у са пред­ сед­ни­ком Ру­си­је Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном стра­не су се до­го­во­ри­ле да фор­ми­ра­ју гру­пу ко­ја ће при­пре­ми­ти ме­ха­ни­зам ко­ор­ди­на­ци­је де­ло­ва­ња у „ва­зду­шној, по­мор­ској и елек­тро­маг­нет­ној сфе­ри“, ка­ко би ри­зик слу­чај­них су­ко­ба и дру­ гих ин­ци­де­на­та у Си­ри­ји био све­ден на ми­ни­мум.

Ва­шинг­тон убла­жа­ва став

Екс­пер­ти са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли сма­ тра­ју да ће ре­ше­ње иран­ског ну­кле­ар­ног 4

ФО­ТО: RE­U­TERS

У то­ку су ин­тен­зив­не кон­с ул­та­ци­је Мо­скве и Ва­шинг­то­на о пу­те­ви­ма ре­ша­ва­ња си­риј­ске кри­зе. За­мо­ли­ли смо ру­ске екс­пер­те да об­ја­сне у ко­ јој ме­ри је мо­гућ ком­про­мис из­ме­ђу две­ју свет­ских си­ла и шта ће би­ти са Си­ри­јом.

про­бле­ма и ак­тив­ни­ја уло­га Мо­скве у Си­ри­ји по­мо­ћи да се про­цес ре­ша­ва­ња кри­зе из­ву­че из ћор­со­ка­ка. Ге­ор­гиј Мир­ски, глав­ни на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­т у­та за ме­ђу­на­род­ну еко­но­ми­ју и ме­ђу­на­род­не од­но­се (ИМЕ­МО) Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка, сма­тра да се у ре­то­ри­ци САД у по­след­ње вре­ме при­ме­ћу­је про­ ме­на од­но­са пре­ма Аса­ду. Ва­шинг­тон и да­ље ин­си­сти­ра на Аса­до­вој остав­ци, али не од­ре­ђу­је вре­мен­ске окви­ре ње­го­вог „од­ла­ска“ и не ис­кљу­чу­је Аса­до­во уче­шће у пре­го­во­ри­ма. „Ми смо спрем­ни за пре­го­во­ре. А да ли је Асад спре­ман за пре­го­во­ре? Да ли је Ру­си­ја спрем­на да га до­ве­де за пре­го­ ва­рач­ки сто и да за­и­ста про­на­ђе из­лаз из ове кри­зе?“ из­ја­вио је 19. сеп­тем­ бра аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Џон Ке­ри. Про­ме­ну аме­рич­ког од­но­са пре­ма си­риј­ ском пред­сед­ни­ку ру­ски екс­перт до­во­ ди у ве­зу пре све­га са спо­ра­зу­мом око иран­ског ну­кле­ар­ног про­гра­ма. „По­сле по­стиг­ну­тог спо­ра­зу­ма са Те­хе­ра­ном о иран­ском ну­кле­ар­ном про­гра­му, Асад ви­ше ни­је са­ве­зник не­при­ја­те­ља“, из­ја­ вио је Мир­ски. По ње­го­вом ми­шље­њу, глав­ни не­при­ја­тељ Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва у Си­ри­ји са­да ни­је Асад, не­го „Ислам­ска др­жа­ва“. „Ако екс­тре­ми­сти из ’Ислам­ске др­жа­ве’ до­ђу на власт у Си­ри­ји, то ће би­ти уда­рац за без­бед­ност у чи­та­вом ре­ги­о­ну. У том слу­ча­ју ће Оба­ма ући у исто­ри­ју као аме­

рич­ки пред­сед­ник ко­ји је усту­пио Да­маск те­ро­ри­сти­ма“, ис­ти­че екс­перт.

Шта ће би­ти са Си­ри­јом?

Ка­да је реч о суд­би­ни Си­ри­је, екс­пер­ти по­ми­њу три мо­гу­ћа сце­на­ри­ја: ре­ша­ва­ње кри­зе са Аса­дом на че­лу Си­ри­је, ре­ша­ва­ ње без Аса­да и оду­го­вла­че­ње кон­флик­та. „Нај­ма­ња је ве­ро­ват­но­ћа да ће би­ти ре­ а­ли­зо­ван сце­на­рио у ко­ме Асад оста­је, јер су САД за ње­го­во свр­га­ва­ње већ по­ тро­ши­ле су­ви­ше ре­с ур­са и јед­но­став­но не мо­гу да при­зна­ју по­раз“, ка­же Та­тја­на Тју­ка­је­ва, пре­да­вач Мо­сков­ског др­жав­ ног уни­вер­зи­те­та ме­ђу­на­род­них од­но­са (МГИ­МО) и екс­перт ана­ли­тич­ке аген­ ци­је „Спољ­на по­ли­ти­ка“. „За Аме­ри­ку је Асад ма­ње зло у по­ре­ђе­њу са ’Ислам­ском др­жа­вом’. Ме­ђу­тим, ако Оба­ма при­ста­ не да оста­ви Аса­да, он­да ће се на са­мог Оба­му сру­чи­ти бу­ји­ца кри­ти­ке“, ис­ти­че Ге­ор­гиј Мир­ски. По ми­шље­њу екс­пе­ра­та, нај­ве­ро­ват­ни­ји је сце­на­рио по ко­ме ће си­риј­ски ре­жим оп­ста­ти, али ће Асад оти­ћи. „Ва­ри­јан­та у ко­јој ре­жим фор­мал­но оста­је има нај­ви­ше шан­се. Али, ње­ну ре­а­ли­за­ци­ју оме­та став ути­цај­них ре­го­нал­них ак­те­ра – Тур­ске, Са­ у­диј­ске Ара­би­је и Ка­та­ра“, сма­тра­Та­тја­на Тју­ка­је­ва. „Нај­ве­ро­ват­ни­је је да кон­фликт са­да не­ће би­ти ре­шен и да ће још по­тра­ ја­ти, и у том оду­го­вла­че­њу ће Тур­ска, Са­ у­диј­ска Ара­би­ја и Ка­тар спро­во­ди­ти так­ ти­ку из­ну­ри­ва­ња си­риј­ског ре­жи­ма пре­ко ло­јал­них ислам­ских на­о­ру­жа­них гру­па“.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Ру­си­ја пред из­бо­ром: инерт­ност или мо­би­ли­за­ци­ја Пи­ше: Алек­сеј Ти­мо­феј­чев

Ка­да је 2014. го­ди­не по­че­ла укра­јин­ ска кри­за Кремљ је мо­рао да би­ра хо­ће ли пре­и­спи­та­ти стра­те­ги­ју раз­ во­ја и мо­би­ли­зо­ва­ти ре­с ур­се ра­ди кон­фрон­та­ци­је са За­па­дом, или ће по­ку­ша­ти да у но­вим усло­ви­ма спро­ во­ди исту по­ли­тич­ку ли­ни­ју ко­је се др­жао пре то­га. Ко­нач­на од­лу­ка о то­ме још увек ни­је до­не­та – уве­ре­ни су по­ли­ти­ко­ло­зи ко­ји су се сре­ди­ном сеп­тем­бра 2015. го­ди­не оку­пи­ли на пре­зен­то­ва­њу из­ве­шта­ја „Ру­ска власт 2015: так­ти­ка без стра­те­ги­је“, чи­ји је аутор Алек­сан­дар Ко­ле­сни­ков, ру­ко­во­ди­лац про­гра­ма „Ру­ска уну­тра­шња по­ли­ ти­ка и по­ли­тич­ке ин­сти­ ту­ци­је“ мо­сков­ског цен­ тра „Кар­не­ги“.

се фор­ми­ра­ли и из­дво­ји­ли из тра­ди­ци­ о­нал­не ве­ћи­не од про­шле је­се­ни (тј. од по­че­та ак­тив­не фа­зе укра­јин­ске кри­зе, ка­да је до­шло до сје­ди­ње­ња Кри­ма са Ру­ си­јом и устан­ка у Дон­ба­с у – прим. ред.). Дру­га ва­ри­јан­та је „твр­ђа­ва за вре­ме оп­са­де“, ка­да су све ак­тив­ни­ји они не­ по­мир­љи­ви, ко­ји зах­те­ва­ју об­на­вља­ње Со­вјет­ског Са­ве­за, об­на­вља­ње со­ци­јал­ но-еко­ном­ских по­вла­сти­ца и об­на­вља­ње на­ци­о­на­ли­за­ци­је. Власт се за­са­да ни­је опре­де­ли­ла, али је нај­ве­ро­ват­ни­је да ће се од­лу­чи­ти за пр­ву ва­ри­јан­т у. Си­стем­ска од­лу­ка, ме­ђу­тим, не­ће би­ти до­не­та до 2018. го­ди­не.

ФО­ТО: RE­U­TERS

Д

ми­триј Ор­лов, ди­рек­тор ком­ па­ни­је „Аген­ци­ ја за по­ли­тич­ке и еко­ном­ске ко­му­ни­ка­ци­је“ Од про­шле је­се­ни (по­сле па­ ке­та ан­ти­ру­ских санк­ци­ја) све ви­ше се осе­ћа по­тре­ба за до­но­ше­њем стра­те­шких од­лу­ка. Још та­да су пред Ру­си­јом ста­ја­ла два пу­та од ко­јих је тре­ба­ло би­ра­ти је­дан, и до овог тре­нут­ка се у том сми­слу ни­је ни­шта про­ме­ни­ло. Пр­ва ва­ри­јан­та је „ин­клу­ зив­на стра­те­ги­ја“, тј. осла­ња­ње на тра­ ди­ци­о­нал­ну кон­зер­ва­тив­ну ве­ћи­ну, на рад­ни­ке ко­ји при­ма­ју пла­т у из бу­џе­та, на пен­зи­о­не­ре и инерт­не сло­је­ве ста­нов­ ни­штва. У истом па­ке­т у су и ди­на­мич­на со­ци­јал­но-еко­ном­ска те­ма­ти­ка днев­не по­ли­ти­ке ори­јен­ти­са­на на при­вла­че­ње ка­пи­та­ла, ка­ко за­пад­них, та­ко и уну­тра­ шњих из­во­ра ин­ве­сти­ци­ја, и осло­нац на „ак­ти­ви­стич­ке” сло­је­ве ста­нов­ни­штва. То под­ра­зу­ме­ва и дис­тан­ци­ра­ње од не­ по­мир­љи­вих гру­па, тј. од оних ко­ји су

ни раз­вој. Ва­ри­јан­та „Б” је по­о­штра­ва­ње ква­зи­па­три­от­ског на­ци­о­на­ли­стич­ког ан­ти­за­пад­ног век­то­ра ко­ји се за­ла­же за ја­ча­ње др­жав­но­сти. При то­ме је мо­гу­ћа де­мон­стра­ци­ја Ру­си­је као ква­зи­им­пе­ри­је ко­ја упра­вља свет­ским про­це­си­ма. Ви­ ди­мо да има зна­ко­ва та­квог мо­де­ла, јер смо све бли­жи Си­ри­ји. Ва­ри­јан­та „В” је еко­ном­ско чу­до. Али то је већ ап­со­лут­на уто­пи­ја, с об­зи­ром да у са­вре­ме­ној ели­ ти не ви­дим би­ло ка­кво кре­та­ње у том прав­цу. Ми­слим да ће се све од­ви­ја­ти по нај­го­рем сце­на­ри­ју, али по­ла­ко. На­ста­ви­ће се ова еко­ном­ска де­пре­си­ја и де­пре­си­ја гра­ђан­ ског рас­по­ло­же­ња у ко­јој не­ма ни­ка­квих со­ци­јал­ них екс­пло­зи­ја. Ва­си­лиј Жар­ков, шеф ка­ те­дре за по­ли­ти­ко­ло­ги­ју Мо­сков­ске ви­со­ке шко­ ле со­ци­јал­них и еко­ном­ ских на­у­ка Инерт­ни сце­на­рио је до­ ста ду­го играо по­зи­тив­ну уло­гу. То­ком 2000-их је во­ ђе­на об­ја­шњи­ва и са­свим успе­шна (уну­тра­шња) по­ ли­ти­ка, а у спољ­ној по­ли­ ти­ци је на сна­зи би­ла ли­ ни­ја не­свр­ста­ва­ња. Ста­т ус кво је пре­ки­нут (укра­јин­ском) кри­зом у фе­бру­а­ру 2014. го­ди­не. Укра­јин­ска ре­во­лу­ци­ја је де­то­ни­ра­ла ду­ бо­ко уну­тар те­ри­то­ри­је Ру­си­је. Она нас је до­ве­ла у си­т у­а­ци­ју да би­ра­мо хо­ће­мо ли гра­ди­ти им­пе­ри­ју и по­но­во от­по­че­ти но­ви хлад­ни рат, тј. хо­ће­мо ли се мо­би­ли­зо­ва­ти и уба­ци­ти у ва­тру оста­так оних сна­га ко­је још има­мо по­сле 20. ве­ка, или ће­мо окре­ ну­ти лист и по­ку­ша­ти да ре­а­ли­зу­је­мо оно што је Дми­триј Ива­но­вич (Ор­лов) ока­рак­ те­ри­сао као „ин­клу­зив­ни сце­на­рио“. Ру­си­ја тре­ба да се уз­др­жи од би­ло ка­квих од­лу­ка ко­је су усло­вље­не ње­ним кул­т ур­ ним се­ћа­њем. Је­дан од про­бле­ма је у то­ ме што ни­је про­шло до­вољ­но вре­ме­на да се осло­бо­ди­мо на­ших пред­ста­ва о то­ме ка­ко у ово­ме све­т у ми тре­ба да игра­мо уло­гу им­пе­ри­је.

Алек­сан­дар Ко­ле­сни­ков, ру­ко­во­ди­лац про­гра­ма „Ру­ска уну­тра­шња по­ли­ти­ка и по­ли­тич­ке ин­сти­т у­ци­је“ Мо­сков­ског цен­тра „Кар­не­ги“ Ма­ње-ви­ше је ја­сно шта ће би­ти до 2018. го­ди­не (тј. до пред­сед­нич­ких из­бо­ра у Ру­си­ји – прим. ред.). Раз­вој ће се за­сни­ва­ ти на инер­ци­ји, и то у ње­ном са­да­шњем об­ли­ку. Не­ће би­ти ве­ћих про­те­ста. Со­ ци­јал­ни про­тест се не­ће кон­вер­то­ва­ти у по­ли­тич­ки. Те­шко је пред­ви­де­ти шта ће би­ти у еко­но­ми­ји, али су­де­ћи по раз­ во­ју еко­ном­ске инер­ци­је, би­ће то спо­ра де­пре­си­ја. Ели­та до­че­ку­је 2018. го­ди­ну без стра­те­ ги­је. Уоп­ште ни­је ја­сно шта ће би­ти да­ ље. Ва­ри­јан­та „А” је исти ова­кав инерт­

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Ка­ко Ру­си­ја из­ла­зи на крај са ислам­ским екс­тре­ми­сти­ма? Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Си­нељ­шчи­ко­ва

Екс­тре­ми­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја „Ислам­ска др­жа­ва“ пред­ста­вља „пра­ву опа­сност“ – о то­ме се већ одав­но го­во­ри на са­мом вр­ху у ди­ пло­мат­ским и вој­ним кру­го­ви­ма. Од 1. ав­гу­ста је у Ру­си­ји отво­ре­на хит­на те­ле­фон­ска ли­ни­ја на­ме­ње­на они­ма чи­ји су ро­ђа­ци или по­зна­ни­ци сту­ пи­ли у ре­до­ве „Ислам­ске др­жа­ве“. Екс­пер­ти упо­зо­ра­ва­ју да се „Ислам­ ска др­жа­ва“ не мо­же по­бе­ди­ти са­ мо при­ме­ном си­ле. Рас­пи­та­ли смо се ко­јим се још ме­то­да­ма Ру­си­ја бо­ри про­тив ислам­ског екс­тре­ми­зма.

Г

ра­ђан­ска ко­мо­ра Ру­си­је отво­ри­ ла је 1. ав­гу­ста хит­ну те­ле­фон­ ску ли­ни­ју за оне љу­де чи­ји су ро­ђа­ци при­ста­ли­це иде­о­ло­ги­је екс­тре­ми­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је „Ислам­ска др­жа­ва“ (у Ру­си­ји про­гла­ше­на за те­ро­ри­стич­ку ор­га­ни­за­ ци­ју) или су мо­жда већ оти­шли у Си­ри­ју да ра­т у­ју под ње­ним по­кро­ви­тељ­ством. Са­да је та ли­ни­ја већ по­ста­ла нео­п­ход­ на, сма­тра­ју пред­став­ни­ци ко­мо­ре. Ка­ко је ре­кла Је­ле­на Су­тор­ми­на, пред­сед­ни­ца Ко­ми­си­је Гра­ђан­ске ко­мо­ре за раз­вој дру­ штве­не ди­пло­ма­ти­је и пру­жа­ње по­др­шке су­на­род­ни­ци­ма у ино­стран­ству, од­лу­ка о отва­ра­њу ове ли­ни­је до­не­та је по­сле бек­ства сту­дент­ки­ње Вар­ва­ре Ка­ра­у­ло­ ве. Де­вој­ка је у ју­ну ухап­ше­на на тур­скоси­риј­ској гра­ни­ци. Ис­тра­га сум­ња да су Вар­ва­ру вр­бо­ва­ли ра­ди­кал­ни исла­ми­сти. „По­ред то­га, не­дав­но је ми­ни­стар спољ­ них по­сло­ва РФ Сер­геј Ла­вров из­нео по­да­так да се са­да у ре­до­ви­ма ’Ислам­ске др­жа­ве’ на­ла­зи 2.000 бив­ших и са­да­шњих др­жа­вља­на Ру­си­је. Дру­гим ре­чи­ма, има их мно­го“, ка­же Су­тор­ми­на и до­да­је да „већ тре­ба не­што пред­у­зе­ти“, јер је Ру­ 6

си­ја као мул­ти­на­ци­о­нал­на и мул­ти­кон­ фе­си­о­нал­на зе­мља су­ви­ше при­влач­на за „Ислам­ску др­жа­ву“. Пре­ко хит­не те­ле­фон­ске ли­ни­је пру­жа­ће се пси­хо­ло­шка по­моћ, да­ва­ће се кон­с ул­ та­ци­је и об­ја­шње­ња шта тре­ба чи­ни­ти да не­ко не би по­стао жр­тва вр­бо­ва­ња.

Све их је ма­ње

То­ком про­те­клих ме­се­ци у ру­ским ме­ ди­ји­ма се за­и­ста че­шће мо­же чу­ти да по­сто­ји опа­сност од „Ислам­ске др­жа­ве“. По­ред зва­нич­них из­ја­ва да је „при­с у­ство ’Ислам­ске др­жа­ве’ на на­шим гра­ни­ца­ ма ствар­ност“, у јав­но­сти се мо­гу чу­ти и ве­сти о по­ку­ша­ји­ма вр­бо­ва­ња мла­дих му­сли­ма­на и ими­гра­на­та у ре­ги­о­ни­ма (њи­ма се за слу­жбу у „Ислам­ској др­жа­ви“ на­вод­но ну­ди ме­сеч­на пла­та у ви­си­ни од 50.000 ру­ба­ља (880 до­ла­ра)). По­ред то­га, кра­јем ју­на се на ин­тер­не­т у по­ја­вио ви­ део-сни­мак на ко­ме је са­оп­ште­но да се на вер­ност „Ислам­ској др­жа­ви“ за­кле­ло се­ вер­но­кав­ка­ско под­зе­мље. „Због то­га још увек не тре­ба па­ни­чи­ти“, сма­тра Ви­та­лиј На­ум­кин, ди­рек­тор Ин­сти­т у­та за ори­јен­ тал­не сту­ди­је Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Он је у ин­тер­вјуу об­ја­снио да вир­т у­ел­на „за­ кле­тва“ још не зна­чи да се „свим бан­да­ма Се­вер­ног Кав­ка­за са­да упра­вља из јед­ног цен­тра“, а „ру­ски пра­во­с уд­ни ор­га­ни су по­че­ли ефи­ка­сни­је да пре­се­ца­ју њи­хо­во де­ло­ва­ње“. Ме­ђу­тим, ако се по­гле­да број жр­та­ва и ору­жа­них су­ко­ба на Се­вер­ном Кав­ка­зу, по­ста­је очи­глед­но да их је у по­след­ње вре­ ме знат­но ма­ње, ка­же Вар­ва­ра Па­хо­мен­ко, кон­с ул­тант Ме­ђу­на­род­не кри­зне гру­пе и екс­перт за Кав­каз. На при­мер, ин­тер­нетиз­да­ње „Кав­каз­ски узел“ из­ра­чу­на­ло је да је 2013. го­ди­не на Се­вер­ном Кав­ка­зу уби­је­но и ра­ње­но 1149 љу­ди, а то­ком 2014. го­ди­не број уби­је­них и ра­ње­них је сма­њен на 525, док је у дру­гом квар­та­лу 2015. го­ ди­не би­ло са­мо 44 та­ква слу­ча­ја. На сма­

ње­ње бро­ја жр­та­ва ути­ца­ла су два фак­ то­ра, ка­же Па­хо­мен­ко­ва. Пр­во, за­и­ста је мно­го ра­ди­кал­них исла­ми­ста от­пу­то­ва­ло у Си­ри­ју. И дру­го, има мно­го ислам­ских ју­ри­шни­ка, ка­ко ствар­них, та­ко и по­тен­ ци­јал­них, ко­ји су уочи Олим­пи­ја­де по­би­ је­ни, по­хап­ше­ни или су по­бе­гли из зе­мље.

Но­ви ислам­ски про­је­кат

Екс­пер­ти ка­жу да се до­са­да глав­ни ме­тод бор­бе про­тив екс­тре­ми­ста у Ру­си­ји са­ сто­јао у спро­во­ђе­њу ору­жа­них ак­ци­ја са при­ме­ном си­ле. Ме­ђу­тим, оштре ме­ре на њих не де­лу­ју мно­го, „ма­да се оне не мо­гу пот­пу­но од­ба­ци­ти“, сма­тра Сер­геј Мар­ ке­до­нов, до­цент Ка­те­дре за про­у­ча­ва­ње ре­ги­о­на у ино­стран­ству и спољ­ну по­ли­ ти­ку Ру­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та за дру­штве­но-ху­ма­ни­стич­ке на­у­ке (РГ­ГУ) и струч­њак за Кав­каз. „Де­лу­је као да су ти екс­тре­ми­сти ис­па­ри­ли, али по­сле 3-4

ФО­ТО: ТАСС

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

го­ди­не по­чи­њу по­но­во да се по­ја­вљу­ју, јер ни­је по­чи­шће­на са­ма сре­ди­на ко­ја их ге­не­ри­ше. Тре­ба у ве­ћој ме­ри при­ме­њи­ ва­ти ’ме­ку си­лу’“. На при­мер, мно­го је ва­жни­ја иде­о­ло­ги­ја, тј. „рад са све­шћу“, сма­тра он. Због то­га пре све­га тре­ба ан­ га­жо­ва­ти љу­де ко­ји ра­де са исла­мом, ка­ же Мар­ке­до­нов. Они су ти ко­ји тре­ба да по­ну­де не­ки ислам­ски про­је­кат, ко­ји ће би­ти при­влач­на ал­тер­на­ти­ва за мла­де љу­де, за њи­хо­ву ка­ри­је­ру и бу­дућ­ност. Му­сли­ман­ске за­јед­ни­це се за­са­да за­ла­ жу упра­во за „ме­ку си­лу“. „Ми ни­ко­га не ву­че­мо за ру­кав. На­ша бор­ба је про­све­ ћи­ва­ње, а по­чи­ни­о­це про­на­ла­зе и хап­се спе­ци­јал­не слу­жбе“, ре­као је у ин­тер­вјуу Ру­шан Абја­сов, пр­ви за­ме­ник пред­сед­ни­ ка Са­ве­та муф­ти­ја Ру­си­је. Они ко­ји вр­бу­ју обич­но се и не по­ја­вљу­ју у тим за­јед­ни­ ца­ма, јер схва­та­ју да та­мо њи­хо­ва схва­ та­ња ни­с у до­бро­до­шла, об­ја­шња­ва он.

Али за­са­да се та­мо и не по­ми­ње ни­ка­кав ислам­ски про­је­кат. Јед­но­став­но ре­че­но, „љу­ди по­чи­њу да раз­ли­ку­ју цр­но и бе­ло“, а за­јед­ни­це су за­са­да усред­сре­ђе­не на про­ по­ве­да­ње, об­ја­шња­ва Абја­сов.

„Шан­са за по­вра­так у нор­ма­лан жи­вот“

Пре не­ко­ли­ко го­ди­на су се ме­то­ди „ме­ке си­ле“ при­ме­њи­ва­ли и пре­ма они­ма ко­ји су већ ра­то­ва­ли на стра­ни екс­тре­ми­ста, при­ча Вар­ва­ра Па­хо­мен­ко. Од 2010. го­ ди­не у Да­ге­ста­ну је ра­ди­ла Ко­ми­си­ја за адап­та­ци­ју ислам­ских рат­ни­ка. „Мно­ги од њих ни­с у сти­гли да учи­не ве­ће зло­ чи­не. По­гре­ши­ли су и да­та им је шан­са за по­вра­так у нор­ма­лан жи­вот. Ве­о­ма је ва­жно да по­сто­ји мо­гућ­ност по­врат­ка“, ис­ти­че она. За­хва­љу­ју­ћи то­ме су мно­ги од­лу­чи­ли да се са­ми пре­да­ју“. Ме­ђу­тим, тај ди­ја­лог је пре­ки­нут ка­да су по­че­ле

Ако се по­гле­да број жр­та­ва и ору­жа­них су­ко­ба на Се­вер­ном Кав­ка­зу, по­ста­је очи­глед­но да их је у по­след­ње вре­ме знат­но ма­ње, а на то су ути­ца­ла два фак­то­ра. Пр­во, за­и­ста је мно­го ра­ди­кал­них исла­ми­ста от­пу­то­ва­ло у Си­ри­ју. И дру­го, има мно­го ислам­ских ју­ри­шни­ка, ка­ко ствар­них, та­ко и по­тен­ци­јал­них, ко­ји су уочи Олим­пи­ја­де по­би­је­ни, по­хап­ше­ни или су по­бе­гли из зе­мље. при­пре­ме за Олим­пи­ја­ду, та­ко да је ко­ ми­си­ја пре­ста­ла са ра­дом, а оштри ме­ то­ди су са­мо још ви­ше ири­ти­ра­ли та­кве љу­де. По­сле све­га, ка­же она, да­нас Да­ге­ стан и Че­че­ни­ја пред­ња­че по бро­ју оних ко­ји су оти­шли у Си­ри­ју „на џи­хад“. Са­да је Ко­ми­си­ја об­но­ви­ла свој рад, до­ ду­ше за­са­да са­мо у Ин­гу­ше­ти­ји. „Ми ви­ ди­мо да у вла­да­ју­ћим струк­т у­ра­ма има љу­ди ко­ји схва­та­ју по­тре­бу за та­квим ме­ ра­ма“, ка­же Па­хо­мен­ко­ва. Исти­на, има и по­те­шко­ћа. Јед­на од њих је у то­ме што љу­де по­но­во тре­ба убе­ди­ти да је са­рад­ња мо­гу­ћа и да се мо­гу пре­да­ти, без бо­ја­зни да ће би­ти об­ма­ну­ти.

7

погледи

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Ру­си­ја све­сна ри­зи­ка у „Ве­ли­кој игри“ Ру­си­ја је, као што је по­зна­то, по­др­жа­ ва­ла же­нев­ски и мо­сков­ски ми­ров­ни про­цес, до­ду­ше са соп­стве­них по­зи­ци­ ја. Са­да се, по све­му су­де­ћи, уве­ри­ла да по­сто­ји да­ле­ко акут­ни­ји про­блем, а то је пи­та­ње шта ће на кра­ју оста­ти од не­ ка­да­шње Си­ри­је. Фак­тич­ки је до­шло до фраг­мен­та­ци­је зе­мље на зо­не под кон­ тро­лом раз­ли­чи­тих си­ла (или без ика­кве кон­тро­ле), та­ко да је те­шко и за­ми­сли­ти об­на­вља­ње не­ка­да­шње си­риј­ске др­жа­ ве. Дру­гим ре­чи­ма, пи­та­ње је где тре­ба

ва­нич­ни пред­став­ник ад­ми­ ни­стра­ци­је САД упо­зо­рио је Ру­си­ју да се мо­же на­ћи у изо­ла­ци­ји уко­ли­ко на­ста­ви са пру­жа­њем по­др­шке ре­ жи­му Ба­ша­ра Аса­да у Си­ри­ ји. И дру­ги за­пад­ни ли­де­ри из­ра­жа­ва­ју за­бри­ну­тост, до­ду­ше по­ма­ло не­раз­го­вет­ но, јер ни­ко од њих не­ма ја­сну кон­цеп­ ци­ју де­ло­ва­ња у кри­зном под­руч­ју. Оту­да и по­де­ље­ност ста­во­ва. Јед­ни ка­жу: „Не тре­ба до­пу­сти­ти да ’уч­ти­ви љу­ди у зе­ле­ ној уни­фор­ми’ до­ђу у Ла­та­ки­ју“, а дру­ги: „Не­ка Ру­си про­ба­ју, мо­жда ће не­што и по­сти­ћи“. Од­ба­ци­мо иде­о­ло­шку при­стра­сност са ко­јом се до­жи­вља­ва сва­ки по­тез Ру­си­је и по­ку­шај­мо да схва­ти­мо за­што не мо­же да се фор­ми­ра је­дин­стве­ни фронт бор­бе про­тив „Ислам­ске др­жа­ве“, иако је не­ спор­но да је он крај­ње нео­п­хо­дан. По­ сто­ји чи­тав низ фун­да­мен­тал­них не­с у­ гла­си­ца, од ко­јих су не­ке јав­но ис­ка­за­не, а не­ке су са­мо на­го­ве­ште­не. Пр­во, ка­да је реч о ор­га­ни­за­ци­ји „Ислам­ ска др­жа­ва“, по инер­ци­ји се при­ме­њу­је ка­те­го­ри­ја те­ро­ри­зма. Због то­га је при­ род­но што сви го­во­ре о ан­ти­те­ро­ри­стич­ кој ак­ци­ји. То, ме­ђу­тим, ни­је нај­срећ­ни­ја де­фи­ни­ци­ја, јер она упу­ћу­је на до­га­ђа­је с по­чет­ка 2000-их, ка­да је Бу­шо­ва ад­ми­ни­ стра­ци­ја об­ја­ви­ла свет­ску бор­бу про­тив те­ро­ри­зма, чи­ме су за­пра­во сти­му­ли­са­ни про­це­си ко­ји су до­сти­гли кул­ми­на­ци­ју у са­да­шњем ха­о­с у. По­ред то­га, ако се по­

по­сма­тра ову екс­тре­ми­стич­ку ор­га­ни­за­ ци­ју кроз при­зму уоби­ча­је­них пред­ста­ва о бор­би про­тив те­ро­ри­зма, док је Ру­си­ја скло­на да деј­ству­је она­ко ка­ко је свој­стве­ но пра­вом ра­т у из­ме­ђу две­ју др­жа­ва. Дру­го, не по­ду­да­ра­ју се пред­ста­ве о то­ме ка­кве пер­спек­ти­ве има Си­ри­ја у фор­ма­т у у ко­ме је до­са­да по­сто­ја­ла. За­пад се фо­ку­си­ рао на лич­ност Ба­ша­ра Аса­да, што зна­чи да је кључ­но пи­та­ње за­пад­них зе­ма­ља ко ће би­ти на че­лу бу­ду­ће Си­ри­је. Због то­га се пр­во­сте­пе­ни зна­чај при­пи­с у­је пре­го­во­ри­ ма о по­де­ли вла­сти са опо­зи­ци­јом, об­на­ вља­њу же­нев­ског ми­ров­ног про­це­са, итд.

учвр­сти­ти по­зи­ци­је ка­ко би се за­у­ста­вио про­дор „Ислам­ске др­жа­ве“. Ја­сно је да ће у пре­у­ре­ђе­ном ен­ти­те­т у, ка­ко год се он убу­ду­ће на­зи­вао, сва­ка­ко би­ти ак­т у­ел­на и те­ма вла­сти. И та власт ће мо­ра­ти да се де­ли, али прет­ход­но тре­ ба са­гле­да­ти ко­ји део Си­ри­је ће би­ти са­ чу­ван. У овом тре­нут­ку Мо­сква сма­тра, не без осно­ва, да је ко­а­ли­ци­ја у усло­ви­ма ма­сов­ног на­па­да спо­ља до­бра са­мо ако раз­ли­чи­те си­ле при­вре­ме­но од­ба­це ме­ђу­ соб­не не­с у­гла­си­це и искре­но се ује­ди­не про­тив за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља. Си­ри­ја ни­је та­кав слу­чај. Та­мо су и власт и опо­

З

8

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: АЛЕК­СЕЈ ИОРШ

За­пад се про­ти­ви по­др­шци ко­ју Ру­ си­ја пру­жа ле­ги­тим­ној вла­сти у Си­ ри­ји. Са јед­не стра­не, бор­ба про­тив „Ислам­ске др­жа­ве“ је за­јед­нич­ки де­ кла­ри­са­ни циљ и Ру­си­је и за­пад­них зе­ма­ља, а са дру­ге, су­прот­но­сти ме­ђу за­ин­те­ре­со­ва­ним стра­на­ма су та­кве да је те­шко и за­ми­сли­ти њи­хо­во је­ дин­ство у тој бор­би.

ја­вом „Ислам­ске др­жа­ве“ свет су­о­чио са те­ро­ри­змом, он­да је то но­ви тип и но­ви ни­во те­ро­ри­зма. Исла­ми­сти на че­лу са Ел Баг­да­ди­јем фак­тич­ки на­ме­ра­ва­ју да сру­ ше ком­плет­ну ин­сти­т у­ци­о­нал­ну струк­т у­ ру Бли­ског ис­то­ка, и да му по­ста­ве но­ве идеј­не и др­жав­но-по­ли­тич­ке те­ме­ље. Би­ло ка­ко би­ло, „Ислам­ска др­жа­ва“ је за­ слу­жи­ла да се про­тив ње пре­ду­зму нај­ о­збиљ­ни­је мо­гу­ће ме­ре, уз при­ме­ну чи­ та­вог ар­се­на­ла сред­ста­ва ко­ји­ма др­жа­ве рас­по­ла­жу. За­пад, ме­ђу­тим, и да­ље ра­ди­је

Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

зи­ци­ја го­то­во ап­со­лут­но „уко­па­не“ на сво­јим по­зи­ци­ја­ма. У та­квој си­т у­а­ци­ји ни­је упут­но при­мо­ра­ва­ти их на са­рад­ њу (што спољ­ни ак­те­ри, те­о­рет­ски гле­ да­но, мо­гу да по­ку­ша­ју). Ко­а­ли­ци­ја ко­ја евен­т у­ал­но по­ку­ша да их ује­ди­ни бр­зо ће се рас­па­сти. Ја­сно је да би у том слу­ча­ју „Ислам­ска др­жа­ва“ за­у­зе­ла Да­маск. Па ипак, у ко­јој ме­ри је, и по­ред на­бро­ја­ них раз­ли­ка, ре­ал­но оче­ки­ва­ти да во­де­ћи ак­те­ри по­стиг­ну ме­ђу­соб­ну са­гла­сност о за­јед­нич­ком де­ло­ва­њу у Си­ри­ји? Бу­ји­це из­бе­гли­ца ко­је те­ку у Евро­пу и пот­пу­на не­спо­соб­ност да се не­што у том по­гле­ ду пре­ду­зме ути­чу на ве­о­ма бр­зу про­ ме­ну рас­по­ло­же­ња јав­но­сти у Ста­ром све­т у. Са­да Евро­пља­ни већ сма­тра­ју да ове до­га­ђа­је тре­ба за­у­ста­ви­ти по сва­ку це­ну, и то из­ван Евро­пе. Аме­рич­ки став је усло­вљен чи­та­вим клуп­ком раз­ли­чи­ тих мо­ти­ва, и ви­ше ни­је та­ко мо­но­ли­тан. Зва­нич­не из­ја­ве САД ви­ше не од­го­ва­ра­ју у пот­пу­но­сти ствар­ним ста­во­ви­ма, а су­ прот­ста­вља­ње Мо­скви ни­је мо­ти­ви­са­но то­ли­ко же­љом да се укло­ни Асад, ко­ли­ко стра­хо­ва­њем да ће Ру­си­ја су­ви­ше учвр­ сти­ти сво­је по­зи­ци­је у ре­ги­о­ну. Али то је ипак пи­та­ње ра­ци­о­нал­не рав­но­те­же ин­те­ре­са, што је увек лак­ше ре­ши­ти (ма­ да ипак ни­је ни­ма­ло ла­ко), не­го су­коб за­сно­ван на иде­о­ло­шким убе­ђе­њи­ма. Раз­у­ме се, по­кре­та­њем кам­па­ње про­тив „Ислам­ске др­жа­ве“ и ду­бљим увла­че­њем у пе­ри­пе­ти­је Бли­ског ис­то­ка, Ру­си­ја пре­ у­зи­ма на се­бе ри­зик. По­сто­ји опа­сност од ма­те­ри­јал­не ште­те и на­ро­чи­то од људ­ ских жр­та­ва, по­себ­но ако се узме у об­зир окрут­ност не­при­ја­те­ља. Та опа­сност се не мо­же пре­ви­де­ти. Ме­ђу­тим, по­сто­ји и сум­ња у по­гле­ду оствар­љи­во­сти ци­ља. Не­ма ни­ка­квих га­ран­ци­ја да ће би­ти по­ стиг­нут успех, по­го­то­во с об­зи­ром на за­ мр­ше­ност си­т у­а­ци­је на те­ре­ну, где ра­т у­ју сви про­тив свих и јед­ни дру­ги­ма за­би­ја­ју нож у ле­ђа. Ру­ско јав­но мње­ње тре­ба да бу­де спрем­но за раз­ли­чи­те сце­на­ри­је. Тре­ба ипак при­зна­ти да од­лу­ка о ак­тив­ ни­јем уче­шћу у си­риј­ском окр­ша­ју про­ из­и­ла­зи из ли­ни­је ко­ју је Ру­си­ја до­са­да спро­во­ди­ла. У ме­ђу­на­род­ној по­ли­ти­ци се увек це­ни по­сту­пак, а не кри­ти­ка са стра­не. Упра­во по­сту­пак до­но­си по­е­не и по­ди­же ста­т ус. Исти­на, ефе­кат мо­же би­ ти и су­про­тан, али ри­зик је увек са­став­ни део „Ве­ли­ке игре“. Фјодор Лукјанов је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.

Цр­на Го­ра жу­ри у НА­ТО не раз­ми­шља­ју­ћи о по­сле­ди­ца­ма Пи­ше: Пе­тар Ис­кен­де­ров

НА­ТО је за­ин­те­ре­со­ван за­ши­ре­ње на Ис­ток, а Цр­на Го­ра је у овом тре­ нут­ку „иде­а­лан кан­ди­дат“. Оста­ло је са­мо да се јав­но мње­ње Цр­не Го­ре пре­о­кре­не у ко­рист члан­ства у НА­ ТО-у, јер је цр­но­гор­ски пар­ла­мент у са­да­шњем са­ста­ву већ спре­ман за сту­па­ње у ре­до­ве Се­вер­но­а­тлант­ске али­јан­се. Је­дан од ци­ље­ва при­је­ма Цр­не Го­ре у НА­ТО је огра­ни­ча­ва­ње ге­о­стра­те­шких мо­гућ­но­сти Ру­си­ је. Мо­скви, ме­ђу­тим, то не­ће мно­го сме­та­ти, док Под­го­ри­ца мо­же мно­го ви­ше да из­гу­би, не­го да до­би­је.

П

о­сле пет го­ди­на за­сто­ја у Се­ вер­но­а­тлант­ској али­јан­си, по­ но­во се го­во­ри о ши­ре­њу на Ис­ток. При то­ме су сви све­сни да увла­че­ње Укра­ји­не, Мол­да­ ви­је или Гру­зи­је у ор­би­т у НА­ ТО-а мо­же иза­зва­ти још ве­ћу кон­фрон­та­ ци­ју са Ру­си­јом (чак и у вој­ном сми­слу). За­то су Ва­шинг­тон и Бри­сел од­лу­чи­ли да иза­бе­ру дру­ги пра­вац – цр­но­гор­ски. Пот­ пред­сед­ник САД Џо­зеф Бај­ден не­дав­но је у те­ле­фон­ском раз­го­во­ру са цр­но­гор­ским пре­ми­је­ром Ми­лом Ђу­ка­но­ви­ћем из­ја­вио да је Ва­шинг­тон спре­ман да по­др­жи пред­ лог за при­јем Цр­не Го­ре у Али­јан­с у на де­ цем­бар­ском са­ми­т у ми­ни­ста­ра спољ­них по­сло­ва НА­ТО-а, уз услов да вла­да те зе­ мље и да­ље спро­во­ди ре­фор­ме и по­ди­же ни­во по­др­шке ко­ју цр­но­гор­ска јав­ност пру­жа ула­ску у НА­ТО. Вла­да­ју­ћа про­за­пад­на ели­та Цр­не Го­ре раз­у­ме­ла је сиг­нал са дру­ге оба­ле Атлан­ ти­ка. Цр­но­гор­ски пар­ла­мент је по­сле дво­не­дељ­них де­ба­та усво­јио ре­зо­лу­ци­ју о по­др­шци сту­па­ња зе­мље у НА­ТО. За овај до­ку­мент је гла­са­ло 50 од 79 по­сла­ни­ка, 26 пар­ла­мен­та­ра­ца­је би­ло про­тив, а 3 су би­ла уз­др­жа­на. Ка­ко је из­ја­вио пот­пред­ сед­ник Скуп­шти­не Цр­не Го­ре Ми­лу­тин Си­мо­вић, гла­са­ње о ре­зо­лу­ци­ји „ва­жна

је по­ру­ка ка­ко цр­но­гор­ској, та­ко и ме­ђу­ на­род­ној јав­но­сти“. „То је сиг­нал да пар­ ла­мент ве­ли­ком ве­ћи­ном по­др­жа­ва ин­ те­гра­ци­ју у НА­ТО“, ис­та­као је Си­мо­вић. На­род­на скуп­шти­на Цр­не Го­ре у са­да­ шњем са­ста­ву за­и­ста по­др­жа­ва ула­зак зе­мље у НА­ТО. То се, ме­ђу­тим, не мо­же ре­ћи за гра­ђа­не Цр­не Го­ре, и у том сми­ слу је Џо Бај­ден пот­пу­но у пра­ву. И по­ред то­га што је Цр­на Го­ра још 2009. го­ди­не усво­ји­ла Ак­ци­о­ни план за члан­ство у НА­ТО-у, јав­но мње­ње је и да­ље по­де­ље­ но. Пре­ма со­ци­о­ло­шким ан­ке­та­ма аген­ ци­ја IP­SOS-Stra­te­gic­Mar­ke­ting и Da­mar, за сту­па­ње Цр­не Го­ре у НА­ТО из­ја­шња­ва се 47%, од­но­сно 44% ис­пи­та­ни­ка, док је про­тив сту­па­ња 43%, од­но­сно 40%. Ни­је слу­чај­но што су ауто­ри ре­зо­лу­ци­је па­жљи­во укло­ни­ли из тек­ста овог до­ку­ мен­та по­јам ре­фе­рен­ду­ма као ме­ха­ни­зма за до­но­ше­ње по­треб­не од­лу­ке. Што се ти­че са­мог НА­ТО-а, та­мо ни­ко ви­ше ни не сум­ ња да ће ре­зул­тат би­ти по­во­љан по Али­ јан­с у. Пре­ма по­да­ци­ма из из­во­ра у Бри­ се­лу, Цр­на Го­ра је у овом тре­нут­ку је­ди­ни ствар­ни кан­ди­дат за сту­па­ње у Се­вер­но­а­ тлант­ску али­јан­с у, и од­лу­ка о овом пи­та­њу ће би­ти до­не­та у де­цем­бру 2015. го­ди­не у су­сре­т у ше­фо­ва ди­пло­ма­ти­ја. Раз­ма­тра­ње ове те­ме пр­во­бит­но је би­ло пла­ни­ра­но за са­мит у Вар­ша­ви 8-9. ју­ла 2016, али, као што ви­ди­мо, све ће би­ти ре­ше­но по­ла го­ ди­не ра­ни­је. Бри­сел је ока­рак­те­ри­сао Цр­ну Го­ру као „иде­ал­ног кан­ди­да­та“. Бри­тан­ски пре­ми­јер Деј­вид Ка­ме­рон уве­рен је да по­ сто­је „озбиљ­ни раз­ло­зи да Цр­на Го­ра по­ ста­не чла­ни­ца Али­јан­се“, док ко­ман­дант НА­ТО-а у Евро­пи Фи­лип Бри­длав ка­же да је у вој­ном сми­слу­Цр­на Го­ра већ „спрем­ на“ да по­ста­не чла­ни­ца НА­ТО-а. Не тре­ба ни сум­ња­ти да ће САД и НА­ ТО учи­ни­ти све што од њих за­ви­си ка­ко би при­јем Цр­не Го­ре у Се­вер­но­а­тлант­ску али­јан­с у био мак­си­мал­но убр­зан. За­па­ду су ва­жна че­ти­ри кључ­на фак­то­ра. Пр­ви фак­тор због ко­га је Цр­на Го­ра ва­жна НА­ТО-у је­сте вој­но-стра­те­шки. У ње­ним за­ли­ви­ма, пре све­га у лу­ка­ма Бар и Ко­тор, 9

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: АЛЕК­СЕЈ ИОРШ

погледи

мо­гу би­ти раз­ме­ште­ни рат­ни бро­до­ви, а у пер­спек­ти­ви и ком­плет­не вој­но-по­мор­ске ба­зе. То ће по­мо­ћи да се кон­тро­ли­ше чи­ та­во Ис­точ­но Сре­до­зе­мље, а по­ред то­га мо­же би­ти учи­њен по­ку­шај да се бит­но огра­ни­чи ак­тив­ност Рат­не мор­на­ри­це Ру­си­је. Ру­ски бро­до­ви, по тра­ди­ци­ји, ко­ ри­сте цр­но­гор­ске лу­ке за до­пу­ну за­ли­ха, и ни­је ни­ма­ло слу­чај­но што се зва­нич­на цр­но­гор­ска про­па­ган­да то­ком про­те­клих го­ди­на вр­ло ак­тив­но то­ме про­ти­ви­ла. Дру­ги фак­тор је со­ци­јал­но-еко­ном­ске при­ро­де. Ру­ко­вод­ство НА­ТО-а (као и Европ­ске уни­је) те­жи да укљу­чи­ва­њем Цр­не Го­ре у Али­јан­с у мак­си­мал­но осла­ би ње­не тр­го­вин­ско-еко­ном­ске, ин­ве­сти­ ци­о­не и ту­ри­стич­ке ве­зе са Ру­си­јом, са ци­љем да ову бал­кан­ску зе­мљу до­ве­де у пот­пу­ну за­ви­сност од за­пад­ног тран­са­ тлант­ског, а та­ко­ђе и не­мач­ког ка­пи­та­ла, чак и по це­ну де­ста­би­ли­за­ци­је дру­штве­ но-по­ли­тич­ке си­т у­а­ци­је у Цр­ног Го­ри. По­ред то­га, пре­ма по­да­ци­ма за 2009. го­ ди­ну, др­жа­вља­ни Ру­си­је су у Цр­ној Го­ри

ку­пи­ли око 35 000 обје­ка­та. Да­жби­не за ту не­по­крет­ну имо­ви­ну би­ле су оби­лан из­вор при­ли­ва сред­ста­ва у др­жав­ни бу­ џет. У усло­ви­ма но­ве вој­но­по­ли­тич­ке ори­јен­та­ци­је Цр­не Го­ре зе­мља ри­зи­ку­је да и у фи­нан­сиј­ско-еко­ном­ском сми­слу из­гу­би ви­ше не­го што ће до­би­ти. Тре­ћи фак­тор се са­сто­ји у те­сној по­ве­за­ но­сти Цр­не Го­ре са вој­но­по­ли­тич­ким пла­ но­ви­ма НА­ТО-а, и по­себ­но САД. У том сми­слу пре све­га тре­ба оче­ки­ва­ти укљу­чи­ ва­ње ове зе­мље у вој­не опе­ра­ци­је у Си­ри­ји и у чи­та­вом ре­ги­о­ну Бли­ског ис­то­ка. У пр­ вој де­це­ни­ји 21. ве­ка кон­тин­ген­ти ре­гру­ та из Ис­точ­не Евро­пе би­ли су по­треб­ни Ва­шинг­то­ну и Бри­се­лу на фрон­то­ви­ма у Ав­га­ни­ста­ну и Ира­ку. Ме­ђу­тим, са­да­шњи кон­флик­ти, укљу­чу­ју­ћи и кон­флик­те са уче­шћем „Ислам­ске др­жа­ве“, под­ра­зу­ме­ ва­ју ве­ће ри­зи­ке и за Цр­но­гор­це, и за њи­ хо­ве бу­ду­ће парт­не­ре из НА­ТО-а. Че­твр­ти је по­ли­тич­ко-про­па­ган­ди­стич­ ке при­ро­де. НА­ТО тре­ба да де­мон­стри­ра вер­ност сво­јој екс­пан­зи­о­ни­стич­кој стра­

те­ги­ји упра­во у са­да­шњим ге­о­по­ли­тич­ ким усло­ви­ма кри­зе и де­фраг­мен­та­ци­је дру­гих евро­а­тлант­ских струк­т у­ра и ме­ха­ ни­за­ма, ме­ђу ко­ји­ма је и Европ­ска уни­ја. Ујед­но, он тре­ба да по­ша­ље од­го­ва­ра­ју­ћи сиг­нал Ру­си­ји. Ка­ко је још кра­јем 1990их го­во­рио „гу­ру“ аме­рич­ке ге­о­по­ли­ти­ке Збиг­њев Бже­жин­ски, од­у­ста­ја­ње од да­ љег ши­ре­ња НА­ТО-а мо­же до­ве­сти „до пре­по­ро­да скри­ве­них или ти­ња­ју­ћих ге­ о­по­ли­тич­ких те­жњи Ру­си­је у Цен­трал­ној Евро­пи“. Од та­да се при­ступ За­па­да ни­је про­ме­нио, и са­да је Цр­на Го­ра, у сми­слу сла­ња од­го­ва­ра­ју­ћег сиг­на­ла Евро­пи и Ру­ си­ји, „нај­бе­збол­ни­ји“ кан­ди­дат Али­јан­се. Што се ти­че Ру­си­је, за њу ће сту­па­ње Цр­ не Го­ре у НА­ТО има­ти пре све­га вој­нотех­нич­ке по­сле­ди­це, у том сми­слу што ће би­ти из­ме­ње­на вој­но­по­ли­тич­ка си­т у­ а­ци­ја у Ис­точ­ном Сре­до­зе­мљу. Мо­сква ће се очи­глед­но по­тру­ди­ти да по­ме­ну­те про­ме­не ни­ве­ли­ше из­ме­ном соп­стве­них вој­них пла­но­ва ве­за­них за овај ре­ги­он, и та из­ме­на ће би­ти усме­ре­на на обез­бе­ ђе­ње нео­ме­та­ног бо­рав­ка ру­ских бро­до­ ва у во­да­ма Сре­до­зем­ног мо­ра, као и на обез­бе­ђе­ње кон­тро­ле стра­те­шки ва­жних ко­му­ни­ка­ци­ја у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи и на ју­го­за­пад­ном кри­лу од­брам­бе­не зо­не Ру­ ске Фе­де­ра­ци­је. Та­кве из­ме­не се већ вр­ше у ве­зи са оп­штим про­ме­на­ма ге­о­стра­те­ шке си­т у­а­ци­је у ре­ги­о­ну, из­ме­ђу оста­лог и у кон­тек­сту си­т у­а­ци­је у Укра­ји­ни, Прид­ ње­стро­вљу и на Ју­жном Кав­ка­зу. Пре­ма то­ме, сту­па­ње Цр­не Го­ре у НА­ТО не­ће пре­ви­ше ири­ти­ра­ти Мо­скву. Под­го­ри­ца је та ко­ја мо­же би­ти на ве­ли­ком гу­бит­ку. Др Петар Искендеров је старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

„Не­у­трал­ност Цр­не Го­ре“ зву­чи као по­ли­тич­ки ок­си­мо­рон Пи­ше: Дар­ја Ба­со­ва

Про­цес сту­па­ња Цр­не Го­ре у НА­ТО, ко­ји су цр­но­гор­ске вла­сти по­кре­ну­ ле 2010. го­ди­не, по­ста­је све ин­тен­ зив­ни­ји што се ви­ше бли­жи су­срет ми­ни­ста­ра спољ­них по­сло­ва чла­ни­ ца Али­јан­се, пла­ни­ран за де­цем­бар 2015. го­ди­не 10

Р

а­ни­је је са­оп­ште­но да је кан­ ди­да­т у­ра Цр­не Го­ре по­др­жа­на и у Бри­се­лу и у струк­т у­ра­ма Али­јан­се, укљу­чу­ју­ћи и ње­ног ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ј. Стол­ тен­бер­га. И по­ред то­га што је пи­та­ње сту­па­ња Цр­не Го­ре у НА­ТО и да­ ље отво­ре­но, мно­ге окол­но­сти упу­ћу­ју на то да се од­лу­ка о при­је­му ове зе­мље у Али­јан­с у, иако је пре све­га по­ли­тич­ка,

ипак у из­ве­сној ме­ри и ис­пла­ти НА­ТО-у и нај­ве­ро­ват­ни­је ће би­ти по­твр­ђе­на до кра­ја го­ди­не. По­гле­дај­мо кључ­не фак­то­ре ко­ји ути­чу на раз­вој си­т у­а­ци­је у бал­кан­ ском ре­ги­о­ну. Стра­те­шки фак­тор: при­је­мом Цр­не Го­ ре, НА­ТО „за­тва­ра“ стра­те­шку ру­пу на Ја­дра­ну. Ни­је слу­чај­но по­след­ње ши­ре­ње Али­јан­се 2009. го­ди­не об­у ­хва­ти­ло бал­ кан­ске зе­мље, и то баш Хр­ват­ску и Ал­

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

сту­па­ње у НА­ТО се асо­ци­ра са ауто­мат­ ском га­ран­ци­јом сту­па­ња у ЕУ, што је ва­жна спољ­но­по­ли­тич­ка став­ка. По­ред то­га, Цр­на Го­ра уз по­моћ НА­ТО-а до­би­ја га­ран­ци­је без­бед­но­сти, што цр­но­гор­ско ру­ко­вод­ство схва­та као нео­п­ход­ност у усло­ви­ма не­ста­бил­но­сти и по­ве­ћа­них без­бед­но­сних ри­зи­ка на Бал­ка­ну. По­ред оста­лог, Цр­на Го­ра сту­па­њем у НА­ТО до­би­ја мо­гућ­ност да се де­кла­ри­ше као не­за­ви­сни ак­тер на свет­ској по­ли­тич­кој сце­ни. До­ду­ше, пи­та­ње је ко­ли­ко ће она у том слу­ча­ју за­и­ста би­ти не­за­ви­сна, с об­зи­ром на то да Али­јан­са зах­те­ва од сво­јих чла­ни­ца уни­фи­ка­ци­ју про­це­ду­ра и стан­дар­да.

по­др­шке вој­ним опе­ра­ци­ја­ма Али­јан­се, ре­а­ли­за­ци­је ра­зних ху­ма­ни­тар­них ми­ си­ја, итд.

3. По­тре­ба за уса­гла­ша­ва­њем по­те­за и за кон­с ул­та­ци­ја­ма са ру­ко­вод­ством Али­ јан­се, не са­мо по­во­дом вој­но­по­ли­тич­ке са­рад­ње, не­го и по­во­дом кон­крет­них спољ­но­по­ли­тич­ких ко­ра­ка.

4. По­гор­ша­ње од­но­са са Ср­би­јом, јер сту­па­ње ње­ног су­се­да и тра­ди­ци­о­нал­ ног парт­не­ра у НА­ТО ре­ме­ти стра­те­шку сли­ку чи­та­вог ре­ги­о­на и пре­ме­шта је у спек­тар ути­ца­ја за­пад­них струк­т у­ра. Срп­ско ру­ко­вод­ство је не­ко­ли­ко пу­та из­ја­вљи­ва­ло да при­о­ри­тет у спољ­ној по­ли­ти­ци има прин­цип не­у ­трал­но­сти, а што се ти­че срп­ске јав­ но­сти, ап­со­лут­на ве­ћи­на је про­тив ши­ре­ња НА­ТО-а на Бал­ка­ну.

Шта­ Ру­си­ја тре­ба да оче­ку­је?

И по­ред то­га што је пре­ми­ јер Цр­не Го­ре М. Ђу­ка­но­ вић по­твр­дио ру­ском ру­ко­ вод­ству да „евро­а­тлант­ска ин­те­гра­ци­ја не­ће сме­та­ти са­рад­њи са Ру­си­јом“, ипак ће нај­ве­ро­ват­ни­је до­ћи до из­ве­сног за­хла­ђе­ња би­ла­те­ рал­них од­но­са. С об­зи­ром на то да је цр­но­гор­ској по­ ли­тич­кој ели­ти по­треб­на ап­со­лут­на по­др­шка ста­нов­ ни­штва ка­да је реч о сту­па­њу у НА­ТО, мо­же се оче­ки­ва­ти да ће пре­ко ме­ди­ја, НВО и ра­зних фон­до­ва би­ти ор­га­ни­зо­ва­ на кам­па­ња усме­ре­на на дис­кре­ди­та­ци­ју Ру­си­је и од­ба­ци­ва­ње све­га што је ру­ско у очи­ма обич­них гра­ђа­на. Нај­ве­ро­ват­ни­је ће по­је­ди­нач­ни слу­ча­је­ви ан­ти­ру­ске ре­ то­ри­ке по при­ми­ти си­стем­ски ка­рак­тер и да­ле­ко ве­ће раз­ме­ре. По­ред то­га, мо­же се ре­ћи да су уче­ста­ли на­па­ди цр­но­гор­ских вла­сти на ру­ске пред­у­зи­ма­че и вла­сни­ке не­крет­ни­на, под из­го­во­ром да они кр­ше за­ко­не Цр­не Го­ре. Ру­си­ја тре­ба да бу­де спрем­на на та­кав за­хват и да ре­а­гу­је при­лич­но уз­др­жа­но. Ру­си­ји ће као ва­жан ори­јен­тир у ко­ри­го­ ва­њу ње­не по­ли­ти­ке пре­ма Цр­ној Го­ри по­слу­жи­ти чи­ње­ни­ца да се убу­ду­ће по пи­та­њу спољ­не по­ли­ти­ке Цр­не Го­ре не тре­ба обра­ћа­ти Под­го­ри­ци, не­го се­ди­шту Се­вер­но­а­тлант­ске али­јан­се у Бри­се­лу. ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: АЛЕК­СЕЈ ИОРШ

ба­ни­ју. На тај на­чин ће чи­та­во под­руч­је Ја­дран­ског мо­ра, са зе­мља­ма ко­је из­ла­зе на ње­га, би­ти под­ве­де­но под стан­дар­де и кон­тро­лу НА­ТО-а, што ће по­јед­но­ста­ ви­ти ма­не­ври­са­ње и вој­ну ко­о­пе­ра­ци­ју у ре­ги­о­ну. По­ред то­га, си­стем без­бед­но­ сти у ре­ги­о­ну се упра­во де­ста­би­ли­зу­је при­ли­вом ми­гра­на­та са Бли­ског ис­то­ка и ал­бан­ских на­о­ру­жа­них бан­ди, као и по­ сте­пе­ном кри­ми­на­ли­за­ци­јом по­је­ди­них под­руч­ја Ср­би­је и Ма­ке­до­ни­је, што је са­ свим ло­ги­чан ар­гу­мент за нео­п­ход­ност кон­тро­ле тог си­сте­ма и ње­го­вог ка­сни­јег ко­ри­го­ва­ња. По­ли­тич­ки фак­тор: сту­па­ње Цр­не Го­ре у НА­ТО на не­ки на­чин ће ири­ти­ра­ти Ср­ би­ју и Ру­си­ју. Што се ти­ че Ср­би­је, но­во ши­ре­ње НА­ТО-а на су­сед­ну Цр­ну Го­ру под­ра­зу­ме­ва знат­ но су­жа­ва­ње про­сто­ра за до­но­ше­ње ва­жних спољ­ но­по­ли­тич­ких од­лу­ка, и сма­ње­ну мо­гућ­ност за вр­ше­ње по­ли­тич­ких при­ти­са­ка на цр­но­гор­ ско ру­ко­вод­ство. Што се Ру­си­је ти­че, сту­па­ње Цр­не Го­ре у НА­ТО по­ тен­ци­јал­но мо­же ство­ ри­ти не­дру­же­љу­би­во или ан­ти­ру­ско рас­по­ло­ же­ње у овој бал­кан­ској зе­мљи, што ће озна­ча­ ва­ти по­сте­пе­но сма­ње­ ње ру­ског при­с у­ства у ви­ду ка­пи­та­ла и ин­ве­сти­ци­ја. Фак­тор пре­сти­жа: ши­ре­ње НА­ТО-а ће омо­гу­ћи­ти да се, са јед­не стра­не, де­ мон­стри­ра ви­тал­ност вој­но­по­ли­тич­ког са­ве­за, ко­ји се то­ком про­те­кле де­це­ни­је су­о­ча­ва са кри­зом иден­ти­те­та у сми­слу ци­ља ње­го­вог по­сто­ја­ња, а са дру­ге ће по­ твр­ди­ти да је Али­јан­са и да­ље при­влач­на, пре све­га за „ко­ле­бљи­ве“ зе­мље, ко­је су на не­ки на­чин ве­за­не за Ру­си­ју. Узи­ма­ју­ћи у об­зир и по­ли­тич­ки курс М. Ђу­ка­но­ви­ћа, ко­ји је ори­јен­ти­сан на ин­ те­гра­ци­ју са за­пад­ним струк­т у­ра­ма, ЕУ и НА­ТО-ом, као и ме­ре цр­но­гор­ског ру­ ко­вод­ства усме­ре­не на им­пле­мен­та­ци­ ју за­пад­них стан­дар­да у вој­ној сфе­ри и на спро­во­ђе­ње ли­бе­рал­них ре­фор­ми у со­ци­јал­ној и еко­ном­ској сфе­ри, мо­же се ре­ћи да ће Цр­на Го­ра ве­ро­ват­но у нај­ско­ ри­је вре­ме би­ти при­мље­на у Али­јан­с у. Пре­ма зва­нич­ном дис­кур­с у Цр­не Го­ре, при­дру­жи­ва­ње НА­ТО-у је ис­кљу­чи­во по­зи­тив­на и ис­прав­на спољ­но­по­ли­тич­ ка од­лу­ка, из ви­ше раз­ло­га. Пре све­га,

Фак­тич­ка ко­рист од сту­па­ња у НА­ТО за Цр­ну Го­ру се сво­ди на мо­гућ­ност про­ду­ бљи­ва­ња про­це­са ин­те­гра­ци­је са Европ­ ском уни­јом, за­хва­љу­ју­ћи кон­сен­зу­с у и ко­о­пе­ра­ци­ји са мно­гим зе­мља­ма у окви­ ру НА­ТО-а као дру­ге за­пад­не струк­т у­ре. Ако го­во­ри­мо о жр­тви ко­ју под­ра­зу­ме­ва та­кво по­ли­тич­ко ре­ше­ње, она би ова­ко из­гле­да­ла.

1. Рас­кол цр­но­гор­ског дру­штва по пи­ та­њу сту­па­ња у НА­ТО. У овом тре­нут­ ку се при­ме­ћу­је кон­фрон­та­ци­ја из­ме­ђу про­за­пад­них (или про­а­тлант­ских) си­ла и оних ко­ји се за­ла­жу за не­у ­трал­ност Цр­не Го­ре (на при­мер, „По­крет за не­у­ трал­ност Цр­не Го­ре“). Пре­ма зва­нич­ним со­ци­о­ло­шким по­да­ци­ма, број при­ста­ ли­ца и про­тив­ни­ка сту­па­ња Цр­не Го­ре у НА­ТО је от­при­ли­ке исти. Ме­ђу­тим, фак­тич­ки је знат­но ви­ше оних ко­ји би же­ле­ли да Цр­на Го­ра оста­не не­у ­трал­на др­жа­ва.

2. Оба­ве­зе ве­за­не за по­ве­ћа­ње вој­ног бу­џе­та. По­ред то­га, члан­ство у НА­ТО-у под­ра­зу­ме­ва и оба­ве­зе у ви­ду пру­жа­ња

Дар­ја Ба­со­ва je ана­ли­ти­чар Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та ме­ђу­на­род­них од­но­са (МГИ­МО).

11

погледи

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Ку­да иде ру­ска еко­но­ми­ја? Пи­ше: Ја­ков Мир­кин

Си­т у­а­ци­ја у ру­ској еко­но­ми­ји још увек ни­је алар­мант­на, али ста­бил­ ност не­ће ду­го тра­ја­ти. Сце­на­ри­ји раз­во­ја до­га­ђа­ја су раз­ли­чи­ти. Ме­ ђу­тим, са­мо до­вр­ша­ва­ње оно­га што је у Ру­си­ји за­по­че­то то­ком 1990-их мо­же да ре­ши мно­ге про­бле­ме.

Ш

та се де­ша­ва у Ру­си­ји? Нај­ва­жни­ји дру­штве­ни си­сте­ми функ­ци­о­ни­шу. Не мо­же се ре­ћи да се у Ру­си­ји гла­ду­је, да вла­ да не­ста­ши­ца на­мир­ни­ ца. Ње­на уну­тра­шња про­из­вод­ња ра­сте за­хва­љу­ју­ћи санк­ци­ја­ма и де­вал­ва­ци­ји 12

ру­бље. По­чет­ком 2014. го­ди­не је би­ло мно­го де­ви­зних ре­зер­ви. Због то­га да­ нас не­ма опа­сно­сти од бан­кро­та. Део ин­ду­стриј­ске опре­ме је мо­дер­ни­зо­ван (њен про­се­чан рад­ни век у при­вре­ди из­ но­си не­што ви­ше од 11 го­ди­на). Фи­зич­ ки из­воз си­ро­ви­на је та­ко­ђе по­рас­тао. Европ­ска уни­ја је и да­ље глав­ни уво­зник из Ру­си­је.

Бру­то до­ма­ћи про­из­вод по глав­ни ста­ нов­ни­ка је 2014. го­ди­не у Ру­си­ји из­но­сио 12,9 хи­ља­да до­ла­ра. За 2015. го­ди­ну прог­ но­зи­ра се ње­гов да­љи пад до 8,2 хи­ља­де до­ла­ра (ММФ). Је­сте не­згод­но, али ни­је уби­стве­но. Би­ће исти као у Ки­ни. И ве­ћи не­го у Бу­гар­ској. Ако се пад ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње и сма­ње­ње бру­то до­ма­ћег про­из­во­да и убр­за у то­ку је­се­ни, опет ће

Оце­њу­је се да ће здра­вље по­слу­жи­ти Ру­си­ју још го­ди­ну и по или две. Ако се це­на наф­те ти­па Brent спу­сти на 30-35 до­ла­ра за ба­рел и та­мо оста­не, а аме­рич­ки до­лар се по­диг­не на ни­во евра и та­ко обо­ри це­не свих си­ро­ви­на ко­је Ру­си­ја из­во­зи, он­да вре­ме ста­бил­но­сти мо­же би­ти још кра­ће

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

ФО­ТО: „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“

Че­ка­ју нас три сце­на­ри­ја. Пр­ви је стаг­на­ци­ја и сма­ње­ње мо­гућ­но­сти. По­лу­за­тво­ре­на еко­но­ми­ја за­ста­ре­ва, али има све ве­ће ам­би­ци­је и све ви­ше усред­сре­ђу­је сна­гу и сред­ства на вој­ну ин­ду­стри­ју. Шан­се за ре­а­ли­за­ци­ју овог сце­на­ри­ја су 60-70%. Дру­ги је по­вла­че­ње у за­тво­ре­ну еко­но­ми­ју, у мо­би­ли­за­ци­ју, у иде­о­ло­ги­ју „ку­ле од сло­но­ва­че”. Шан­се су 5-10%. Тре­ћи сце­на­рио је но­ви по­че­так, „Ру­си­ја 3.0”. По­ку­шај да се на­пра­ви соп­стве­но „еко­ном­ско чу­до”

за 2015. го­ди­ну то би­ти нај­ви­ше 5-8%. Али ипак не 15%, или 20%. Вој­ска и по­ ли­ци­ја су си­ти, вој­на ин­ду­стри­ја оба­с у­та нов­цем... У Мо­скви, ко­ја је „нер­вни си­стем” Ру­ си­је, ре­ги­о­нал­ни бру­то до­ма­ћи про­из­ вод по гла­ви ста­нов­ни­ка за 2015. го­ди­ ну ће из­но­си­ти пре­ко 20 хи­ља­да до­ла­ра. То је ни­во раз­ви­је­не зе­мље и га­ран­ци­ја да су­тра ули­ца­ма не­ће кре­ну­ти го­ми­ле љу­ди са мот­ка­ма и ка­ме­њем, и да се на рас­кр­сни­ца­ма не­ће по­ја­ви­ти оклоп­ни тран­спор­те­ри.

Не­из­ве­сна бу­дућ­ност

Оце­њу­је се да ће здра­вље по­слу­жи­ти Ру­ си­ју још го­ди­ну и по или две. Ако се це­на наф­те ти­па Brent спу­сти на 30-35 до­ла­ра за ба­рел и та­мо оста­не, а аме­рич­ки до­лар

се по­диг­не на ни­во евра и та­ко обо­ри це­не свих си­ро­ви­на ко­је Ру­си­ја из­во­зи, он­да вре­ме ста­бил­но­сти мо­же би­ти још кра­ће. По­ред то­га, ка­ко вре­ме од­ми­че све ви­ше ће до­ла­зи­ти до из­ра­жа­ја по­ ли­ти­ка ЕУ усме­ре­на на сма­ње­ње уде­ла Ру­си­је на тр­жи­шту си­ро­ви­на. Из­воз у прав­цу За­па­да мо­же по­че­ти фи­зич­ки да опа­да. Што се ти­че из­во­за на Ис­ток, по­треб­ не су ми­ли­јар­де ула­га­ња да би из­град­ња ин­фра­струк­т у­ре би­ла за­вр­ше­на и да би си­ро­ви­не кре­ну­ле у Ки­ну. У бу­дућ­но­сти се Ру­си­ја мо­же су­о­чи­ти са не­ста­ши­цом тех­но­ло­ги­ја и опре­ме. За­ви­сност од уво­за у ма­ши­но­град­њи и елек­тро­ни­ци је 80-90%. Пре­ма по­ да­ци­ма про­фил­них асо­ци­ја­ци­ја, исто ва­жи и за про­из­вод­њу ин­стру­ме­на­та и нер­ђа­ју­ћег че­ли­ка. Ме­сеч­но се у це­лој Ру­си­ји про­из­ве­де 180-250 стру­го­ва. То је де­се­ти­на­ма пу­та ма­ње од бро­ја стру­ го­ва ко­ји за­вр­ша­ва­ју свој рад­ни век. Увоз ма­шин­ских про­из­во­да и ме­ха­нич­ ке опре­ме из ЕУ опао је на­гло, ско­ро за 50% (у ју­лу 2015. го­ди­не за 43%). Узрок су санк­ци­је. По­ре­ско бре­ме је те­шко исто као у За­ пад­ној Евро­пи, где еко­но­ми­је го­то­во и да не бе­ле­же раст. Ин­фла­ци­ја и кре­дит­ не став­ке су дво­ци­фре­не. Кре­ди­та је све ма­ње за­хва­љу­ју­ћи про­хлад­ној мо­не­тар­ ној по­ли­ти­ци Цен­трал­не бан­ке Ру­си­је. Тро­шко­ви ре­гу­ли­са­ња мо­не­тар­ног си­ сте­ма ра­сту ге­о­ме­триј­ском про­гре­си­ јом. Обим ин­ве­сти­ци­ја из­но­си ма­ње од 20% бру­то до­ма­ћег про­из­во­да (у Ки­ни је 46%) Је­с у ли да­ти сна­жни од­го­во­ри на сна­ жне иза­зо­ве? Ре­кло би се да ни­с у. То што се брод ни­је пре­вр­нуо и што је још увек ма­ње-ви­ше ста­би­лан ули­ва ла­жно уве­ре­ње да је све под кон­тро­лом и да се

са­мо тре­ба „уме­ша­ти ако не­што за­шкри­пи”, јер „све функ­ци­о­ни­ше”.

Шта че­ка Ру­си­ју?

Че­ка­ју нас три сце­на­ри­ја. Пр­ви је стаг­ на­ци­ја и сма­ње­ње мо­гућ­но­сти. По­лу­за­ тво­ре­на еко­но­ми­ја за­ста­ре­ва, али има све ве­ће ам­би­ци­је и све ви­ше усред­сре­ ђу­је сна­гу и сред­ства на вој­ну ин­ду­стри­ ју. Љу­ди су ра­за­пе­ти из­ме­ђу прин­ци­па „ла­год­но жи­ве­ти” и „мо­би­ли­са­ти све сна­ге”. Ти­пи­чан ла­ти­но­а­ме­рич­ки слу­чај. Шан­се за ре­а­ли­за­ци­ју овог сце­на­ри­ја су 60-70%. Дру­ги је по­вла­че­ње у за­тво­ре­ну еко­но­ми­ју, у мо­би­ли­за­ци­ју, у иде­о­ло­ги­ју „ку­ле од сло­но­ва­че”. Ли­чи на оно што су марк­си­сти на­зи­ва­ли азиј­ским на­чи­ном про­из­вод­ње. Шан­се су 5-10%. Тре­ћи сце­на­рио је но­ви по­че­так, „Ру­си­ја 3.0”. По­ку­шај да се на­пра­ви соп­стве­но „еко­ном­ско чу­до”, да се по­стиг­не мак­ си­мум ка­ко би се осло­бо­ди­ла енер­ги­ја би­зни­са и сред­ње кла­се, да се ство­ре сви усло­ви ка­ко би у цен­тру еко­ном­ске по­ ли­ти­ке био ква­ли­тет жи­во­та у Ру­си­ји, ду­жи жи­вот­ни век и раст по­ро­дич­не имо­ви­не из ге­не­ра­ци­је у ге­не­ра­ци­ју. То је по­ли­ти­ка ра­ци­о­нал­ног ли­бе­ра­ли­зма прак­тич­них љу­ди. До­бро је по­зна­то ка­ко се то оства­ру­је у окви­ру „раз­вој­не еко­ но­ми­је”. Шан­се су 20-35%. Бар се на­да­мо да је та­ко. Са­мо тре­ћи сце­на­рио ће по­ме­ша­ти све кар­те на сто­лу. Он да­је мо­гућ­ност да се убла­же, а у бу­дућ­но­сти и ре­ше ге­о­по­ли­ тич­ки кон­флик­ти. Он у Ру­си­ји ства­ра енер­ги­ју ко­ја „гу­та” све ри­зи­ке, ко­ја за­ др­жа­ва љу­де и ка­пи­тал код ку­ће и ста­би­ ли­зу­је ге­о­по­ли­тич­ки про­стор у Евро­пи. Пр­ви и дру­ги чи­не да еко­ном­ска и со­ци­ јал­на ста­бил­ност вре­ме­ном по­ста­је све не­ста­бил­ни­ја. До­ду­ше, кри­за у Ру­си­ји мо­же би­ти ри­зич­на за цео свет. Ру­си­ја је свет­ска си­ла ко­ја по­се­ду­је стра­те­шко ну­кле­ар­но на­о­ру­жа­ње, а ње­му је по­треб­ на кон­тро­ла и уну­тра­шња ста­бил­ност у зе­мљи. Због то­га пред­сто­ји тра­га­ње. Крај­ње је нео­п­ход­но до­вр­ши­ти оно што је за­по­че­ то то­ком 1990-их, тј. из­град­њу отво­ре­не, со­ци­јал­не тр­жи­шне еко­но­ми­је чи­је је ме­ сто у гру­пи раз­ви­је­них зе­ма­ља ко­је ни­с у чу­ве­не са­мо по си­ро­ви­на­ма. (Јаков Миркин је доктор економских наука и шеф оде­ље­ња за ме­ђу­на­род­на тр­жи­шта ка­пи­та­ла на Ин­сти­ту­ту за ме­ђу­на­род­ну еко­но­ми­ју и ме­ђу­на­род­не од­но­се Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.)

13

историја

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Кад не­ма атом­ске бом Другог сеп­тем­бра на­вр­ши­ло се 70 го­ди­на от­ка­ко је на аме­рич­ком бој­ ном бро­ду „Ми­с у­ри“ у во­да­ма То­ киј­ског за­ли­ва пот­пи­сан „Акт о без­у­слов­ној ка­пи­т у­ла­ци­ји Ја­па­на“ и ста­вље­на тач­ка на Дру­ги свет­ски рат. У да­ле­ко­и­сточ­ним бит­ка­ма Со­ вјет­ски Са­вез је из­гу­био 12 хи­ља­да вој­ни­ка. У по­ре­ђе­њу са ми­ли­о­ни­ ма жр­та­ва на за­пад­ним ра­ти­шти­ма ре­кло би се да то „ни­је мно­го“. Па ипак, за­што су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и САД ин­си­сти­ра­ле да СССР за­ра­ти са Ја­па­ном? И за­што је Ру­си­ји и Ста­ љи­ну тај рат уоп­ште био по­тре­бан? О то­ме раз­го­ва­ра­мо са Ана­то­ли­јем Ко­шки­ном, про­фе­со­ром Ин­сти­т у­та за зе­мље Ис­то­ка и чла­ном из­вр­шног са­ве­та Ру­ске асо­ци­ја­ци­је исто­ри­ча­ ра Дру­гог свет­ског ра­та.

П

о­што­ва­ни про­фе­со­ре, да ли је уоби­ча­је­но ми­шље­ње да је Дру­ги свет­ски рат за­вр­ шен на Ис­то­ку и за­што се сма­тра да је по­чео анек­си­ јом Пољ­ске, а не ра­чу­на­ју се стра­шни гу­би­ци ко­је је Ја­пан на­нео Ки­ни?

Ана­то­лиј Ко­шкин: Пре­ма по­да­ци­ма ко­је из­но­се ки­не­ски исто­ри­ча­ри, у су­ко­бу са Ја­па­ном по­ги­ну­ло је 30 до 35 ми­ли­о­на љу­ди. Због то­га се у Ки­ни одав­но сма­ тра да Дру­ги свет­ски рат ни­је по­чео 1. сеп­тем­бра 1939. го­ди­не, не­го 7. ју­ла 1937. го­ди­не, ка­да је им­пе­ра­тор­ска ја­пан­ска ар­

ФО­ТО: ТАСС

Раз­го­вор во­ди­ла: Је­ле­на Но­во­сјо­ло­ва

ми­ја кре­ну­ла у ве­ли­ки рат про­тив Ки­не. Чак и ако се сма­тра да је Ки­на из­гу­би­ ла 30 ми­ли­о­на, ипак је то по­ло­ви­на свих жр­та­ва Дру­гог свет­ског ра­та. Под­се­ћам да је пре­ма нај­но­ви­јим по­да­ци­ма у то­ ку Дру­гог свет­ског ра­та по­ги­ну­ло око 60 ми­ли­о­на љу­ди. Од то­га је са­мо 15 ми­ли­ о­на вој­ни­ка, а оста­ле жр­тве су ци­ви­ли. Ме­ђу­тим, Евро­па ра­чу­на да је рат по­чео ка­да су се у ње­га укљу­чи­ле Ве­ли­ка Бри­ та­ни­ја и Фран­цу­ска, во­де­ће свет­ске си­ле то­га до­ба.

ска остр­ва и Са­ха­лин. Ствар је у то­ме што су Ја­пан­ци и са­ми би­ли спрем­ни да да­ју те те­ри­то­ри­је са­мо да би Со­вјет­ски Са­вез остао не­у ­тра­лан. По­сто­је мно­ге до­ку­мен­то­ва­не по­твр­де да је то би­ло та­ ко. Ста­љин је ме­ђу­тим, по мом ми­шље­ њу, имао друк­чи­ји за­да­так. Ни­је се сме­ло до­пу­сти­ти да Ки­на по­ста­не са­ве­зни­ца, и то вој­на са­ве­зни­ца Сје­ди­ње­них Аме­рич­ ких Др­жа­ва.

Ка­да је со­вјет­ском ру­ко­вод­ству по­ста­ ло ја­сно да ће мо­ра­ти да ра­ту­је про­тив Ја­па­на?

А. К.: На при­мер, Ру­звелт је на Кон­фе­ рен­ци­ји у Ка­и­ру 1943. у че­ти­ри ока раз­ го­ва­рао са та­да­шњим ки­не­ским ли­де­ром Чанг Кај Ше­ком. Они су се до­го­ва­ра­ли да по­сле ра­та скло­пе ки­не­ско-аме­рич­ки вој­ни са­вез и да аме­рич­ке ба­зе бу­ду по­ ста­вље­не дуж со­вјет­ске гра­ни­це. Шта­ви­ ше, би­ло је ре­чи о то­ме да се из Ис­точ­не Ази­је по­ти­сне ути­цај Со­вјет­ског Са­ве­за, а та­ко­ђе Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске и дру­гих европ­ских ко­ло­ни­јал­них си­ла, ка­ко би Аме­ри­ка мо­гла до­ми­ни­ра­ти у том огром­ном ре­ги­о­ну. С об­зи­ром да су САД та­да би­ле не­у­по­ре­ди­во ја­че од Ки­не, то су за­пра­во би­ли пла­но­ви за ус­по­ста­вља­ње вла­да­ви­не Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­ жа­ва прак­тич­но у це­лом све­т у.

А. К.: Ми­слим да је Јо­сиф Ста­љин имао вр­ло озбиљ­не ге­о­по­ли­тич­ке мо­ти­ве да уче­ству­је у том ра­т у. Гре­ше они ко­ји ка­жу да је нај­ ва­жни­ја би­ла те­жња да се вра­те, или, по ја­пан­ској тер­ми­но­ло­ги­ји, за­у­зму Ку­рил­

Ру­звелт је на Кон­фе­рен­ци­ји у Ка­и­ру 1943. у че­ти­ри ока раз­го­ва­рао са та­да­шњим ки­не­ским ли­де­ром Чанг Кај Ше­ком. Они су се до­го­ва­ра­ли да по­сле ра­та скло­пе ки­не­ско-аме­рич­ки вој­ни са­вез и да аме­рич­ке ба­зе бу­ду по­ста­вље­не дуж со­вјет­ске гра­ни­це. Шта­ви­ше, би­ло је ре­чи о то­ме да се из Ис­точ­не Ази­је по­ти­сне ути­цај Со­вјет­ског Са­ве­за, а та­ко­ђе Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске и дру­гих европ­ских ко­ло­ни­јал­них си­ла.

14

А да ли је би­ло раз­ло­га за та­кво стра­­хо­ва­ње?

Со­вјет­ски Са­вез је на Кон­фе­рен­ци­ји у Јал­ти ко­нач­но „на­го­во­рен“ да уђе у рат про­тив Ја­па­на. Ру­звелт је био спре­ ман на мно­ге уступ­ке са­мо да би се то по­сти­гло.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

м­бе, до­бар је и Ста­љин А. К.: Ен­гле­зи и Аме­ри­кан­ци су то­ком чи­та­вог ра­та на све на­чи­не на­го­ва­ра­ли Ста­љи­на да што пре уђе у рат са Ја­па­ном. На свим су­сре­ти­ма и кон­фе­рен­ци­ја­ма го­ во­ри­ло се о по­мо­ћи ко­ју тре­ба да пру­жи Со­вјет­ски Са­вез. Ста­љин је ту по­моћ пр­ ви пут обе­ћао у Те­хе­ра­ну, где је отво­ре­ но из­ја­вио да ће по­сле сло­ма Хи­тле­ро­ве Не­мач­ке за­јед­нич­ким си­ла­ма кре­ну­ти на Ја­пан. То је код Аме­ри­ка­на­ца и Ен­гле­за иза­зва­ло ве­ли­ки ен­т у­зи­ја­зам. Они су у сво­јим стра­те­шким пла­но­ви­ма ра­чу­на­ ли на бу­ду­ће уче­шће Со­вјет­ског Са­ве­за у том ра­т у. Аме­ри­кан­ци та­да још ни­с у има­ли атом­ ску бом­бу, и због то­га су уче­шће Со­вјет­ ског Са­ве­за у ра­т у они до­жи­вља­ва­ли као оба­ве­зан услов. Шта­ви­ше, чак и по­ сле успе­шног те­сти­ра­ња атом­ске бом­бе Тру­ман је ре­као Ста­љи­ну на Потс­дам­ ској кон­фе­рен­ци­ји да се ве­о­ма на­да да ће Со­вјет­ски Са­вез ис­пу­ни­ти сво­је оба­ве­зе. Ме­ђу­тим, ка­да су ду­ну­ли ве­тро­ви Хлад­ ног ра­та по­ста­ло је ја­сно да ће атом­ска бом­ба би­ти при­ме­ње­на, и Аме­ри­кан­ци ни­с у же­ле­ли да де­ле пло­до­ве по­бе­де. Они су од­лич­но схва­та­ли да по­моћ Со­вјет­ског Са­ве­за Ки­не­зи­ма, и кон­крет­но ору­жа­ ним сна­га­ма Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је Ки­ не мо­же озбиљ­но из­ме­ни­ти рав­но­те­жу сна­га у том де­лу све­та. По­ред то­га, САД су уз по­моћ Со­вјет­ ског Са­ве­за са­чу­ва­ле жи­во­те по­ла ми­ ли­о­на сво­јих вој­ни­ка. О то­ме је го­во­ рио пред­сед­ник Тру­ман...

А. К.: Аме­ри­кан­ци су, на­жа­лост, ве­о­ма бр­зо за­бо­ра­ви­ли ко­ли­ко је Со­вјет­ски Са­вез до­при­нео сло­му ја­пан­ског ми­ли­ та­ри­зма. При­ме­нив­ши атом­ске бом­бе про­тив ци­вил­ног ста­нов­ни­штва Хи­ро­ ши­ме и На­га­са­ки­ја они су при­сво­ји­ли све „по­бед­нич­ке ло­во­ри­ке”. У САД, па чак и у Ја­па­ну, још увек се сма­тра да је им­пе­ра­тор­ска ар­ми­ја ка­пи­т у­ли­ра­ла због ну­кле­ар­ног на­па­да... У ствар­но­сти, ме­ђу­тим, ја­пан­ска вла­да ни­је на­ме­ра­ва­ла да ка­пи­т у­ли­ра чак ни по­сле тих не­људ­ских на­па­да на по­ме­ну­ те гра­до­ве. То пи­та­ње ни­је раз­мо­тре­но чак ни на сед­ни­ци Вр­хов­ног са­ве­та за ру­ко­во­ђе­ње ра­том. Ја­пан је на­ста­вио да се при­пре­ма за од­луч­ну бит­ку на сво­јој те­ри­то­ри­ји. Тво­рац од­ре­да ка­ми­ка­за, ви­

це­ад­ми­рал Они­ши из­ја­вио је: „Ми ће­мо жр­тво­ва­ти 20 ми­ли­о­на Ја­па­на­ца у спе­ ци­јал­ним на­па­ди­ма, али ће­мо при­мо­ра­ ти Аме­ри­кан­це да при­хва­те на­ше усло­ ве при­мир­ја”. Ра­ди­ло се, за­пра­во, о ра­т у до по­след­њег Ја­пан­ца. И са­мо је ула­зак Со­вјет­ског Са­ве­за у рат убе­дио ја­пан­ско ру­ко­вод­ство да је да­ље су­прот­ста­вља­ње бес­ко­ри­сно. Ку­рил­ска остр­ва су да­та Со­вјет­ском Са­ве­зу као ге­о­по­ли­тич­ки тро­фе­ји ра­та на Да­ле­ком ис­то­ку, као што су са­ве­ зни­ци и обе­ћа­ли Ста­љи­ну. За­што он­да За­пад ни­је са­да на на­шој стра­ни у те­ ри­то­ри­јал­ном спо­ру са Ја­па­ном?

А. К.: Јап­на­ска стра­на стал­но на­гла­ша­ ва да до 1945. го­ди­не Со­вјет­ски Са­вез, на­вод­но, ни­је пре­тен­до­вао на те те­ри­то­

имао и Чер­чил, ко­ји је сма­трао да Ру­си­ ја мо­ра има­ти из­лаз на отво­ре­ни оке­ан. Кон­крет­но, на Ти­хи оке­ан. А ако Ја­пан др­жи Ку­рил­ска остр­ва, он Ру­си­ји за­тва­ ра тај из­лаз. По­ред то­га, по­сто­ји Атлас ру­ских зе­ма­ља 1796. го­ди­не. То је до­ку­мент из ко­га се ја­сно ви­ди да су остр­ва Ку­на­шир, Иту­ руп и Ши­ко­тан обе­ле­же­на бо­јом ру­ске те­ри­то­ри­је и део су Кам­чат­ског окру­га. Ја­пан је у то до­ба био за­тво­ре­на др­жа­ ва. Ја­пан­ци ни­с у има­ли пра­во да на­пу­ шта­ју те­ри­то­ри­ју сво­је зе­мље. По­себ­но је ва­жно што је остр­во Хо­ка­и­до би­ло укљу­че­но у са­став ја­пан­ске др­жа­ве тек сре­ди­ном 19. ве­ка, а пре то­га ни­је би­ло ја­ пан­ска те­ри­то­ри­ја. Ка­ко он­да зе­мље ко­је су још се­вер­ни­је од тог остр­ва мо­гу би­ти „искон­ски ја­пан­ске“?

Аме­ри­кан­ци су, на­жа­лост, ве­о­ма бр­зо за­бо­ра­ви­ли ко­ли­ко је Со­вјет­ски Са­вез до­при­нео сло­му ја­пан­ског ми­ли­та­ри­зма. При­ме­нив­ши атом­ске бом­бе про­тив ци­вил­ног ста­нов­ни­штва Хи­ро­ши­ме и На­га­са­ки­ја они су при­сво­ји­ли све „по­бед­нич­ке ло­во­ри­ке”. ри­је. То ни­је тач­но. У ле­то 1940. го­ди­не на­род­ни ко­ме­сар за спољ­не по­сло­ве Мо­ ло­тов из­ја­вио је у су­сре­т у са ам­ба­са­до­ ром Ја­па­на да пакт о не­на­па­да­њу мо­же би­ти пот­пи­сан са­мо уко­ли­ко Со­вјет­ском Са­ве­зу бу­ду вра­ће­на ра­ни­је из­гу­бље­на остр­ва Са­ха­лин и Ку­ри­ли. У про­тив­ном, ако ја­пан­ска стра­на са­да ни­је спрем­на да ре­ша­ва те­ри­то­ри­јал­не про­бле­ме, мо­же се пот­пи­са­ти Пакт о не­у ­трал­но­сти. То је де­таљ ко­ји је ма­ло ко­ме по­знат. То­ком чи­та­вог Дру­гог свет­ског ра­та Ку­рил­ска остр­ва и Са­ха­лин су Ја­пан­ци ко­ри­сти­ли као ба­зу у ко­јој су се при­пре­ма­ли за на­ пад на Со­вјет­ски Са­вез. Шта­ви­ше, на­пад на Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве из­вр­шен је са ја­пан­ске еска­дре ко­ја је ис­пло­ви­ла из за­ли­ва на остр­ву Иту­руп. Пре­ма то­ме, Ста­љин је имао све осно­ве да са­ве­зни­ци­ ма у Јал­ти по­ста­ви услов: Ку­ри­ли и Ју­жни Са­ха­лин тре­ба да бу­ду вра­ће­ни не­го­вом прет­ход­ном вла­сни­ку. Уз­гред да ка­жем, Ру­звелт је то ова­ко про­ко­мен­та­ри­сао: „Ру­си хо­ће да вра­те оно што им је би­ло оте­то“. Исти став је

Уоста­лом, тај спор је мо­гао би­ти ре­шен 1956. го­ди­не, ка­да је Ни­ки­та Хру­шчов у знак до­бре во­ље обе­ћао Ја­па­ну да ће им вра­ти­ти остр­во Ши­ко­тан и гру­пу остр­ва Ха­бо­маи. Ме­ђу­тим, у Сан Фран­ци­ску је пот­пи­сан ми­ров­ни спо­ра­зум по ко­ме су се Ја­пан­ци де­мон­стра­тив­но од­ре­кли те­ри­ то­ри­је Ју­жног Са­ха­ли­на и свих Ку­рил­ских остр­ва. Шта­ви­ше, ка­да је ја­пан­ски пар­ ла­мент ра­ти­фи­ко­вао ми­ров­ни спо­ра­зум у Сан Фран­ци­ску, усво­је­на је ре­зо­лу­ци­ја у ко­јој је по­ста­вљен за­да­так да се Ја­па­ну вра­те са­мо Ха­бо­маи и Ши­ко­тан, и ни­је би­ ло ни­ка­квих раз­го­во­ра о Иту­ру­пу и Ку­на­ ши­ру, јер се сма­тра­ло да су те те­ри­то­ри­је и по де­кла­ра­ци­ји из Потс­да­ма и по ми­ров­ ном спо­ра­зу­му у Сан Фран­ци­ску при­па­ле Со­вјет­ском Са­ве­зу. Уз све то, од­ред­ба о то­ме да Ја­пан од­у­ста­је од пре­тен­зи­ја на те те­ри­то­ри­је фор­му­ли­са­на је вр­ло лу­ка­во. Та­мо се не на­бра­ја­ју кон­крет­на остр­ва и не го­во­ри се у чи­ју се ко­рист Ја­пан од­ри­че тих те­ри­то­ри­ја. Упра­во то са­да, упр­кос ло­ ги­ци, по­ку­ша­ва­ју да ис­ко­ри­сте са­да­шњи ја­пан­ски по­ли­ти­ча­ри.

15

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Ге­н е­т и­ч а­р и об­ј а­с ни­л и за­ш то се Ју­ж ни Сло­в е­н и раз­л и­к у­ј у од За­п ад­н их и Ис­т оч­н их

Пи­ше: „Взгляд“

Ме­ђу­на­род­ни тим на­уч­ни­ка об­ја­вио је ком­плек­сно ге­не­тич­ко-лин­гви­ стич­ко ис­тра­жи­ва­ње сло­вен­ских и бал­тич­ких на­ро­да, ко­је об­ја­шња­ва због че­га Ис­точ­ни и За­пад­ни Сло­ве­ни ли­че јед­ни на дру­ге, а Ју­жни Сло­ве­ни се од њих до­ста раз­ли­ку­ју, на­во­ди се у са­оп­ште­њу Ин­сти­т у­та за оп­шту ге­ не­ти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.

И

с­тра­жи­ва­ње је­зи­ка и ге­не­ти­ке Сло­ве­на спро­вео је тим на­уч­ ни­ка под ру­ко­вод­ством док­ то­ра би­о­ло­шких на­у­ка Олега Ба­ла­нов­ског (Ин­сти­т ут за оп­шту ге­не­ти­ку и Ме­ди­цин­ ско-ге­не­тич­ки на­уч­ни цен­тар) и ака­де­ми­ка Ри­хар­да Ви­лем­са (Естон­ски би­о­цен­тар и Тар­т у­ски уни­вер­зи­тет). Ис­тра­жи­ва­ње је об­ја­вље­но у ли­сту PLo­SO­ne, пре­но­си ТАСС. У ра­ду су уче­ство­ва­ли ис­тра­жи­ва­чи из мно­гих зе­ма­ља у ко­ји­ма сло­вен­ски и бал­тич­ки на­ро­ди чи­не ве­ћи­ну ста­нов­ ни­штва (Ру­си­ја, Укра­ји­на, Бе­ло­ру­си­ја, Ли­тва­ни­ја, Есто­ни­ја, Хр­ват­ска, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на), као и на­уч­ни­ци из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и кон­зор­ци­јум ме­ђу­на­род­ног про­јек­та Ge­no­grap­hic. Сло­ве­ни су, по де­фи­ни­ци­ји, на­род ко­ји го­ во­ри сло­вен­ским је­зи­ци­ма. Слич­ност свих сло­вен­ских је­зи­ка ни­је по­треб­но по­себ­но до­ка­зи­ва­ти. Са дру­ге стра­не, Ју­жни Сло­ 16

ве­ни не ли­че мно­го на Ис­точ­не и За­пад­не. Кар­та из­у­че­них бал­тич­ко-сло­вен­ских по­пу­ла­ци­ја Зе­ле­на по­за­ди­на по­ка­зу­је Ис­точ­не Сло­ ве­не, на­ран­џа­ста За­пад­не, љу­би­ча­ста Ју­жне, а пла­ва – бал­тич­ке по­пу­ла­ци­је. Зна­ци­ма су обе­ле­же­не те­ри­то­ри­је по­пу­ ла­ци­ја из ко­јих су при­ку­пље­ни узор­ци: ана­ли­зи­ра­ни по мтДНК (бе­ли кру­жи­ћи), по Y-хро­мо­зо­му (цр­не тач­ке) и по ауто­со­ мал­ним мар­ке­ри­ма (цр­ве­ни тро­у­гло­ви). Ге­не­ти­ча­ри су ис­тра­жи­ли пре­ко 8.000 узо­ ра­ка ДНК узе­тих из пре­ко 50 бал­тич­косло­вен­ских по­пу­ла­ци­ја. Основ­не гру­пе су чи­ни­ли Ис­точ­ни Сло­ве­ни (Бе­ло­ру­си, Ру­си и Укра­јин­ци), За­пад­ни Сло­ве­ни (Ка­шу­би, По­ља­ци, Сло­ва­ци, Лу­жич­ки Ср­би и Че­ си), Ју­жни Сло­ве­ни (Бу­га­ри, Бо­шња­ци, Ма­ке­дон­ци, Ср­би, Сло­вен­ци и Хр­ва­ти) и бал­тич­ки на­ро­ди (Ле­тон­ци и Ли­тван­ци). У ана­ли­зи су ко­ри­шће­на три ге­нет­ска си­ сте­ма: Y-хро­мо­зом, ко­ји се пре­да­је оче­вом ли­ни­јом, ми­то­хон­дриј­ска ДНК (мтДНК), ко­ја се пре­да­је мај­чи­ном ли­ни­јом, и ауто­ со­мал­на ДНК, ко­ја под­јед­на­ко са­др­жи ге­ но­ме оца и мај­ке (по­ли­ген­ска ана­ли­за). Сва три си­сте­ма су да­ла слич­не ре­зул­та­те. Ис­точ­ни Сло­ве­ни (Ру­си из цен­трал­них и ју­жних обла­сти, као и Бе­ло­ру­си и Укра­ јин­ци) фор­ми­ра­ју ја­сно уоб­ли­че­ну гру­пу. Из­у­зе­так су се­вер­ни Ру­си, ко­ји су ге­нет­ски уда­ље­ни од оста­лих Ис­точ­них Сло­ве­на и бли­жи су угро-фин­ским по­пу­ла­ци­ја­ма. Ме­ђу За­пад­ним Сло­ве­ни­ма, По­ља­ци су ве­о­ма бли­ски Ис­точ­ним Сло­ве­ни­ма, а

Че­си, и у ма­њој ме­ри Сло­ва­ ци, не­што су бли­жи Нем­ци­ ма и дру­гим за­пад­но­е­вроп­ ским по­пу­ла­ци­ја­ма. Ју­жни Сло­ве­ни су по­де­ље­ни на за­ пад­ни (Сло­вен­ци, Хр­ва­ти и Бо­шња­ци) и ис­точ­ни (Ма­ке­ дон­ци и Бу­га­ри) ре­ги­он, док су Ср­би у сре­ди­ни. Ју­жни Сло­ве­ни су ге­нет­ски слич­ни сво­јим не­сло­вен­ским су­се­ ди­ма на Бал­ка­ну – Ру­му­ни­ ма, Ма­ђа­ри­ма и Гр­ци­ма. Бал­тич­ке по­пу­ла­ци­је (Ле­ тон­ци и Ли­тван­ци) ис­по­ ља­ва­ју бли­скост са Естон­ ци­ма, ко­ји го­во­ре је­зи­ком угро-фин­ ске гру­ пе, и по­ је­ди­ним Ис­точ­ним Сло­ве­ ни­ма (Бе­ло­ру­си­ма). Та­ко­ђе се ис­по­ста­ви­ло да су бал­ тич­ке по­пу­ла­ци­је ге­нет­ски бли­ске вол­шкој гру­пи угрофин­ских на­ро­да (на­ро­чи­то Мор­дви­ни­ма). Обра­тив­ши се лин­гви­сти­ци, на­уч­ни­ци су ре­кон­стру­и­са­ли ге­не­а­ло­шко ста­бло бал­тич­ко-сло­вен­ских је­зи­ка, и за сва­ку по­пу­ла­ци­ју су упо­ре­ди­ли три па­ра­ме­тра: ге­не­ти­ку, је­зик и ге­о­гра­фи­ју. Ис­по­ста­ви­ ло се да нај­ви­ше ко­ре­ли­ра­ју ге­не­ти­ка и ге­о­граф­ски по­ло­жај по­пу­ла­ци­је. На­уч­ни­ци сма­тра­ју да су Сло­ве­ни, ши­ ре­ћи се Евро­пом, ин­тен­зив­но ап­сор­бо­ ва­ли по­пу­ла­ци­је ко­је су жи­ве­ле на да­тим те­ри­то­ри­ја­ма у пред­сло­вен­ском пе­ри­о­ ду. Сло­ве­ни су сву­да до­не­ли свој је­зик и ап­сор­бо­ва­ли ген­ски фонд аутох­то­них по­пу­ла­ци­ја. Тај ду­бин­ски ге­нет­ски „суп­ страт“ раз­ли­ку­је се у раз­ли­чи­тим огран­ ци­ма сло­вен­ства. За­пад­ни и Ис­точ­ни Сло­ве­ни су пре­у­зе­ли ис­точ­но­е­вроп­ски суп­страт. Ве­ро­ват­но су ње­гов ве­ћи део чи­ни­ли бал­тич­ки на­ро­ди, ко­ји су не­ка­да би­ли на­се­ље­ни ши­ром Ис­ точ­но­е­вроп­ске ви­со­рав­ни. Дру­ги, ју­жно­ е­вроп­ски суп­страт, ап­сор­бо­ва­ли су Ју­жни Сло­ве­ни, а он се са­сто­јао од бал­кан­ских на­ро­да ко­је су Сло­ве­ни ту за­те­кли. Ови про­це­си су спо­ји­ли За­пад­не и Ис­ точ­не Сло­ве­не у је­дин­стве­ну ге­нет­ску за­јед­ни­цу, а Ју­жни Сло­ве­ни су на тај на­ чин по­ста­ли слич­ни­ји не­сло­вен­ским на­ ро­ди­ма Бал­ка­на не­го дру­гим сло­вен­ским на­ро­ди­ма. ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: LO­RI/LE­GI­ON­ME­DIA

наука

Интегрални текст истраживања на руском језику доступан је на сајту генофонд.рф.

путовања

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

Ро­ман­тич­но ис­тра­жи­ва­ње Кри­ма по при­сту­пач­ној це­ни Пи­ше: Аљо­на Ра­ки­ти­на

Мо­жда сте не­ка­да по­же­ле­ли да се про­во­за­те ску­те­ром у ре­тро-сти­лу по нај­леп­шим кра­је­ви­ма Кри­ма? Са­ да је то мо­гу­ће.

По­че­так пу­то­ва­ња

Да­нил Ан­то­нов, Ил­дар Ис­ка­ков и Ири­на Ри­жо­ва до­шли су на иде­ју да ор­га­ни­зу­ ју „ма­ра­тон на ску­те­ри­ма“ под име­ном

To­ur de Cri­mea, са ци­љем да оку­пе гру­пе ро­ман­тич­них љу­ди ко­ји же­ле да се опу­ сте, да сло­бод­но пу­т у­ју, а не во­ле до­сад­не хо­те­ле и пот­пу­но ис­пла­ни­ран дан.

С

ва­ке го­ди­не хи­ља­де ту­ри­ста из це­лог све­та до­ла­зе на Крим. Ужи­ва­ју у то­плом сун­цу ју­га, ми­ри­с у бо­ро­ви­не, ла­ван­де и мор­ске со­ли, у ле­пој сте­но­ви­ тој оба­ли и тај­но­ви­тим за­ли­ ви­ма, али и у исто­риј­ским спо­ме­ни­ци­ ма, ми­стич­ним кра­је­ви­ма и је­дин­стве­ној ар­хи­тек­т у­ри. Нај­леп­ша ме­ста на овом по­лу­о­стр­ву мо­же­те оби­ћи за све­га две не­де­ље, уз по­моћ ту­ри­стич­ких во­ди­ча ко­ји ће вам пру­жи­ти све нео­п­ход­не ин­ фор­ма­ци­је и то за све­га 300 до­ла­ра. Све на­бро­ја­но ну­ди вам ту­ри­стич­ки про­је­кат To­ur de Cri­mea.

17

путовања Про­је­кат To­ur de Cri­mea на­стао је на ини­ ци­ја­ти­ву ових бли­ских при­ја­те­ља и па­ си­о­ни­ра­них љу­би­те­ља аван­т у­ра. Да­нил Ан­то­нов и ње­го­ви исто­ми­шље­ни­ци су још 2008. го­ди­не схва­ти­ли да је од­ли­чан на­чин за оби­ла­зак Кри­ма во­жња ску­те­ри­ ма ста­рин­ског из­гле­да. Та­ко је све по­че­ло. Од та­да су сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зо­ва­ли ова аван­т у­ри­стич­ка пу­то­ва­ња, та­ко да су чак сте­кли ста­т ус сво­је­вр­сног „фе­сти­ва­ла на точ­ко­ви­ма“. Да­нас је њи­хов глав­ни циљ да ту­ри­сти­ма из це­лог све­та от­кри­ју све што Крим има да по­ну­ди, али на осо­бен на­чин: уз бру­ја­ње мо­то­ра и шум ве­тра. Ове го­ди­не је тим To­ur de Cri­mea мо­рао да ор­га­ни­зу­је две ту­ре: пр­ва је на пут кре­ну­ла сре­ди­ном ју­ла, а дру­га по­чет­ ком ав­гу­ста. По оби­ча­ју, чла­но­ви сва­ ке гру­пе са­ста­ју се са ор­га­ни­за­то­ри­ма у Мо­скви и ауто­бу­си­ма за­јед­но кре­ћу ка по­лу­о­стр­ву. У Ана­пи, гра­ду уда­ље­ном 1208 ки­ло­ме­та­ра од Мо­скве, са­ста­ју се са оста­лим пут­ни­ци­ма и на­ста­вља­ју до крај­њег од­ре­ди­шта. Ску­те­ри се мо­гу ре­ зер­ви­са­ти пу­тем ин­тер­не­та, а они ко­ји по­се­ду­ју соп­стве­ни мо­то­цикл мо­гу да

унај­ме спе­ци­јал­но тран­спорт­но во­зи­ло ко­је ће њи­хов дво­точ­каш пре­ве­сти ди­ рект­но до Кри­ма.

Ор­га­ни­за­ци­ја пу­то­ва­ња

То­ком пу­та не­ће­те би­ти глад­ни, ни­ти ће­ те мо­ра­ти да је­де­те кон­зер­ви­ра­ну хра­ 18

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

ну или да бри­не­те око пр­тља­га и ва­шег здрав­стве­ног ста­ња. Ка­ми­он са хра­ном пра­ти уче­сни­ке To­ur de Cri­mea и у по­ ну­ди има из­ван­ред­на то­пла је­ла. По­ред то­га, ка­ми­он има и при­ко­ли­цу у ко­јој се пре­во­зи пр­тљаг та­ко да ту­ри­сти има­ју пот­пу­ни ком­фор. Ор­га­ни­за­то­ри бри­ну и о здра­вљу пут­ни­ка – са гру­пом пу­т у­је и ле­кар за слу­чај да не­ко­ме тре­ба пру­жи­ти пр­ву по­моћ. С дру­ге стра­не, мо­ра­те би­ти спрем­ни да по­не­ку ноћ про­ве­де­те под ве­дрим не­бом. Мо­же­те се сва­ки дан ку­па­ти у то­плој во­ ди Цр­ног мо­ра, али за­бо­

ра­ви­те на сва­ко­днев­но ту­ши­ра­ње, или, ре­ци­мо, на до­бру ин­тер­нет ко­нек­ци­ју. Ме­ђу­тим, сви ти сит­ни не­до­ста­ци бр­ зо се за­бо­ра­вља­ју, јер се пут­ни­ци до­бро за­ба­вља­ју та­ко што ве­ли­ки део вре­ме­на про­во­де у так­ми­че­њи­ма на ко­ји­ма до­ би­ја­ју на­гра­де, или у екс­кур­зи­ја­ма по

ди­вљим и ве­ли­чан­стве­но ле­пим кра­је­ви­ма овог по­лу­о­стр­ва. Ири­на Ри­жо­ва, је­дан од ор­га­ни­за­то­ра пу­то­ва­ња, ре­кла нам је да већ ме­сец да­ на пу­т у­је са еки­пом по Кри­му и да им се овог ле­та при­кљу­чи­ло око сто љу­ди из Ру­си­је, Укра­ји­не, Бе­ло­ру­си­је и Бел­ги­је. „Сва­ко за­у­ста­вља­ње пре­тва­ра се у ма­лу про­сла­ву, осе­ћа­мо се опу­ште­но и ра­до­ сно“, ка­же Ри­жо­ва. „За­ба­вља­мо се, сви­ма је при­јат­но, ве­се­ли­мо се, крај ло­гор­ске ва­тре пе­ва­мо уз ги­та­ру или пу­шта­мо фил­мо­ве. И све се то де­ша­ва у нај­жи­во­ пи­сни­јим де­ло­ви­ма Кри­ма“. На­рав­но, на пу­т у се де­ша­ва­ју и ма­ње не­зго­де. По­не­кад се не­ко из­гу­би или не мо­же да на­ђе ме­сто пред­ви­ђе­но за оку­ пља­ње ра­ди од­мо­ра. „Али, све се то бр­зо ре­ша­ва и да­је по­себ­ну драж на­шем пу­то­ ва­њу на ску­те­ри­ма“, ка­же Ири­на.

Тра­са

Про­грам пу­то­ва­ња укљу­чу­је и по­се­т у Бај­дар­ској до­ли­ни, во­до­па­ду Ко­зир­јок, Цр­ве­ним пе­ћи­на­ма, во­до­па­ди­ма Че­ре­ мис и „Бу­ре­т у смр­ти“ – утвр­ђе­ној пу­

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.

шкар­ни­ци о ко­јој кру­же број­не мрач­не ле­ген­де. „Бу­ре“ је преч­ни­ка 1,8 ме­та­ра и ви­си­не два ме­тра. На­ла­зи се на ли­ ти­ци, на ви­си­ни од 360 ме­та­ра из­над ни­воа мо­ра. У зи­до­ви­ма по­сто­је отво­ри ко­ји су слу­жи­ли за осма­тра­ње и га­ђа­ ње ва­тре­ним оруж­јем. По­сто­је при­че да су то­ком Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та на­ци­сти ов­де стре­ља­ли вој­ни­ке Цр­ве­ не ар­ми­је и ба­ца­ли их у мо­ре. Оту­да и зло­слу­тан на­зив утвр­ђе­ња. Да­нас љу­ ди до­ла­зе на ово ме­сто углав­ном да би

ужи­ва­ли у по­гле­ду на пре­леп рт Аја и улаз у Ба­ла­клав­ски за­лив. Нај­леп­ша и нај­ва­жни­ја ме­ста Кри­ма мо­ же­те оби­ћи за све­га две не­де­ље. Пут ће вас во­ди­ти кроз ис­точ­не кра­је­ве по­лу­ о­стр­ва, укљу­чу­ју­ћи и по­се­т у гра­до­ви­ ма Јев­па­то­ри­ја, Се­ва­сто­пољ, Ба­ла­кла­ва, Фе­о­до­си­ја, Јал­та и Керч. То­ком пу­то­ва­ ња гру­па се оба­ве­зно за­у­ста­вља у овим ме­сти­ма. Це­не за пра­ву аван­т у­ру на точ­ко­ви­ма ни­с у ви­со­ке: нај­јеф­ти­ни­ја кар­та за дво­

Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI

NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

не­дељ­но пу­то­ва­ње ко­шта 85 до­ла­ра, док нај­ни­жа це­на це­ло­куп­ног аран­жма­на – што об­у ­хва­та све екс­кур­зи­је, ак­тив­но­ сти и из­најм­љи­ва­ње ску­те­ра – из­но­си 300 до­ла­ра, а по­сто­је и ску­пље по­ну­де. Украт­ко, пру­жа вам се мо­гућ­ност да по по­вољ­ној це­ни до­жи­ви­те не­за­бо­рав­ну аван­т у­ру. Ени­ми ван Стен­берг, пут­ни­ца из Бел­ ги­је ко­ја је 2015. го­ди­не об­и­шла Крим са ти­мом To­ur de Cri­mea, по­де­ли­ла је сво­је ути­ске са са­рад­ни­ци­ма: „Ни­сам зна­ла шта ме че­ка и би­ла сам по­ма­ло за­бри­ну­та због пу­то­ва­ња у гру­пи, а ни не го­во­рим ру­ски. Обич­но пу­т у­јем са­ ма, без уна­пред од­ре­ђе­ног пла­на и не во­лим да ме не­што спу­та­ва, али груп­но пу­то­ва­ње са To­ur de Cri­mea је од­лич­но ор­га­ни­зо­ва­но. Има­те до­вољ­ну сло­бо­ ду, ту је и ве­ли­ки број љу­ди са ко­ји­ма мо­же­те раз­го­ва­ра­ти, а план пу­та ни­је стро­го од­ре­ђен. Из­не­на­ди­ло ме је и то што ве­ћи­на го­во­ри ен­гле­ски. До­па­ла ми се ат­мос­фе­ра и спри­ја­те­љи­ла сам се са не­ким ве­о­ма до­брим љу­ди­ма са ко­ји­ма ћу се си­гур­но убр­зо по­но­во сре­сти! Уз овај тим за­во­ле­ла сам и мо­то­ци­кле. Не­ мам од­го­ва­ра­ју­ћу во­зач­ку до­зво­лу, па су ме дру­ги во­зи­ли, али сам мно­го са­зна­ла о мо­то­ри­ма. По­себ­но ми се до­па­ло кам­ по­ва­ње на пла­жа­ма и то што смо стал­но би­ли у при­ро­ди, на отво­ре­ном. Нај­ви­ше сам ужи­ва­ла у ве­че­ри­ма крај ло­гор­ске ва­тре ка­да смо пе­ва­ли уз ги­та­ру. На­дам се да ћу и сле­де­ће го­ди­не мо­ћи да до­ђем на пу­то­ва­ње To­ur de Cri­mea, али ово­га пу­та са во­зач­ком до­зво­лом за ску­тер“. ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ: АЛЕК­САН­ДАР ДЕ­ЛО­ВОЈ, ИЛ­ДАР ИС­КА­КОВ, TO­UR DE CRI­MEA TE­AM, АЛЕК­САН­ДАР ДЕ­ЛО­ВОЈ, TO­UR DE CRI­MEA TE­AM, АЛЕК­САН­ДАР ДЕ­ЛО­ВОЈ

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

НОВЕ ЕЛИТНЕ ПЕШАЧКЕ СТАЗЕ У ЦЕНТРУ МОСКВЕ ОКО КРЕМЉА И БОЛЬШОГ ТЕАТРА

LET’S GO?

по пешачким зонама од метро станице Охотни Рјад до метро станице Театрална

3,2 км

ЦУМ И БОЉШОЈ ТЕАТАР Чувена совјетска робна кућа ЦУМ („Центральный Универсальный Магазин”) данас је један од најлуксузнијих тржних центара Русије. Иза њега се налази здање Бољшог театра.

START ОХОТНИ РЈАД И МАЊЕЖНИ ТРГ Траса почиње од метро станице Охотни Рјад – оријентишите се по путоказу „Манежная площадь”

50 минута

„ДЕЧИЈИ СВЕТ” Здање „Дечији свет” подигнуто је у Стаљиново доба. То је социјалистичка варијанта Дизниленда. На крову зграде је видиковац.

FINISH

УЛИЦЕ РОЖДЕСТВЕНСКА И КУЗЊЕЦКИ МОСТ Ако од „Дечијег света” идете према метро станици Кузњецки мост, стижете на пешачку улицу Рождественска. Она сече пешачку улицу Кузњецки Мост, која ће вас одвести до ЦУМ-а. УЛИЦА ТРЕТЈАКОВСКИ ПРОЛАЗ Одмах ћете је препознати по лучном пролазу високом као троспратна зграда. То је једина улица у Москви која је направљена од приватног новца. Изградњу су 1870-их финансирале познате мецене – браћа Третјаковски.

НИКОЉСКА УЛИЦА Никољска је 2013. године постала пешачка улица. Од ње је у европском маниру направљено шеталиште са фењерима, клупама, цветним лејама и рестаурисаним фасадама зграда из периода од 17. до 19. века.

ЦРВЕНИ ТРГ И ХРАМ ВАСИЛИЈА БЛАЖЕНОГ Да бисте са Мањежног трга прешли на Црвени трг треба да прођете испод Воскресенске капије, саграђене у 16. веку. На супротном крају Црвеног трга је Храм Василија Блаженог, најчешће фотографисана знаменитост Русије.

T R AV E L 2 M O S C O W. C O M

ПРОЛАЗ КРОЗ ГУМ ГУМ (руска скраћеница од „Главный Универсальный Магазин”) – једина продавница у СССР где се могло наћи све, од првокласне срнеће кобасице до најтањих дамских чарапа.