Број 8, 28. новембар 2012.
Овај додатак уређује и издаје
Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
RUSSIA BEYOND THE HEADLINES www.ruskarec.ru
Погледи
Умро Борис Стругацки, класик руске научне фантастике
Када ће Русија почети сама да прави мобилне телефоне?
Русија напушта споразуме о нуклеарном разоружању?
СТРАНА 2
АЛЕКСЕЈ ИОРШ
Наука и технологија © РИА „НОВОСТИ“
Култура
СТРАНА 2
СТРАНА 4
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 27 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг
Интернет После две успешне године, стручњаци прогнозирају све већу популарност Интернет домена на руској ћирилици
Успех ћириличног домена .рф Први ћирилични Интернет домен највишег нивоа, .рф, напунио је две године и постигао велики успех: 845.000 регистрованих поддомена. ЛЕНА СМИРНОВА
Називе сајтова је много лакше запамтити и исписати на сопственом писму него пресловљене или преведене на страни језик
.ru/.рф. „Лакше је запамтити домен написан на матерњем језику. Могућност омашке приликом уноса адресе у браузер овде је много мања него приликом уноса латиничних ознака и незгодних транскрипција“, каже Колесњиков. Број адре-
са на домену .ru, са преко 4 милиона регистрованих корисника, још увек је већи од броја ћириличних домена. Међутим, то је довољно само за седмо место на глобалној ранг-листи броја регистрованих домена под неким TLD. Интернет домени
Руски будизам Сјај новог духовног центра Републике Калмикије
Златно светилиште Буде Шакјамунија У Елисти, престоници руске републике Калмикије, јединог будистичког региона Европе, пресијава се величанствени хурул, један од најлепших на свету.
НАСТАВАК НА СТРАНИ 3
© НИКОЛАЈ БОШЕВ, РИА „НОВОСТИ“
КУЛЬТУРА.РФ
На територији данашње Републике Калмикије будизам се исповеда још од 13. века. Према писаним документима, Џингис Кан је лично пренео ову религију са Тибета. Данас се у центру Елисте, престонице републике, налази највећи калмички хурул — Златно светилиште Буде Шакјамунија. Хурули су будистички манастири на територији Монголије и Калмикије. Упркос томе што је релативно скоро
На другом нивоу хурула налази се статуа Буде висока 9 метара, највиша у Европи. Буда, опточен златом и брилијантима, седи у пози асане и додирује земљу
Шпаније (.es), Немачке (.de) и новозеландске територије Токелау (.tk) заузимају прва три места у свету. Такође, према подацима Координационог центра за домен .ru/.рф, у стварности се користи 72% регистрованих .рф
адреса, док је код домена .ru то случај за 91% адреса. Ђовани Сепиjа, један од аутора извештаја EURid-а, изнео је следећи податак: без обзира на велику стопу раста, више од 200.000 ћириличних домена избрисано је када је доспео рок
за обнову регистрације. Очекује се да ће се поменута статистика за домен .рф побољшати када га Интернет заједница шире прихвати. Осим тога, сматра се да ће ћирилични домени НАСТАВАК НА СТРАНИ 2
ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА Једна од нових станица московског метроа, на дубокој Љублинско-Дмитровској линији, добила је назив по Фјодору Достојевском. На задњем плану је његов портрет, израђен техником флорентинског мозаика на калканском зиду станице. Изградња „Достојевске“ започета је још средином 1990-их, али је први пробни воз прошао тек 2010. Код езотерично настројених грађана појавила се чак и идеја да је стално померање рокова било повезано са садржином декора. Наиме, на зидовима станице приказане су сцене из романа „Злочин и казна“, „Идиот“, „Зли дуси“ и „Браћа Карамазови“, укључујући и чувена убиства (Раскољников и старица) и самоубиства (Свидригајлов, Ставрогин). Аутор мозаика, Иван Николајев, сматра да је то био једини начин да представи „дубину и трагичност“ стваралаштва великог писца.
„ДОСТОЈЕВСКА“ НАЈСТРАШНИЈА СТАНИЦА МОСКОВСКОГ МЕТРОА
AFP/EASTNEWS
Русија можда није прва у свету у погледу употребе рачунара или приступа Интернету, али када је реч о нелатиничним Интернет адресама, руски национални домен .рф је без премца. Од свих ћириличних домена, руски се .рф највише користи и до данас је најуспешнији интернационализовани (тј. нелатинични) Интернет домен, судећи према „Извештају о примени интернационализованих Интернет домена у свету за 2012. годину“, који су овог месеца објавили УНЕСКО и регистратор за домен .eu, EURid. Интернационализовани интернет домен је домен код кога је бар један део исписан нелатиничним словима или латиничним писмом са дијакритичким знацима — другим речима, словима која не постоје у енглеском језику. Интернет је поникао у САД и његови најдубљи механизми су све донедавно сачували трагове свог порекла. „Погодни су за употребу, посебно у области маркетинга“ — тако је популарност ћириличних домена објаснио Андреј Колесњиков, директор Координационог центра за Интернет домен највишег реда (TLD)
КОМЕРСАНТ
THE MOSCOW TIMES
САМО НА RUSKAREC.RU
Историја
Путовања
Више тема на Интернет страници „Руске речи“
30 година од смрти генералног секретара КПСС Леонида Брежњева и његовог „доба застоја“
Омск, Сибир Достојевског: град који је велики писац прелио у „Записе из мртвог дома“
RUSKAREC.RU/18023
RUSKAREC.RU/17159
РУСКА РЕЧ
Наука и технологија
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
УКРАТКО
Руски чипови узвраћају ударац У совјетско време је била популарна шала о томе како су совјетски научници направили чип са три ногара и две ручке, да би се лакше могао пренети. Па ипак, свемирски сателити и други комплексни војни објекти успешно су летели и беспрекорно функционисали управо захваљујући совјетским чиповима, тако да је Русија у овој области у то време била очигледно испред других земаља. Да ли су тадашњи зли језици били у праву и зашто данашња Русија не производи нпр. мобилне телефоне? О томе говори Генадиј Красников, члан Руске академије наука и председник савета директора Научноистраживачког института за молекуларну електронику и завода „Микрон“. Г. Красников, реците нам истину: да ли је совјетска микроелектроника заиста била тако немоћна како се у шали говорило? Наравно да није. У време Совјетског Савеза микроелектроника је била понос наше земље и симбол општепризнате лидерске позиције Совјетског Савеза. У оно време смо ми раме уз раме са САД и Јапаном несумњиво спадали међу три водеће земље у сфери микроелектронике. И то према свим показатељима: од обима произ-
водње и нивоа технолошког развоја до системског приступа производњи. У којој мери је то било познато обичним грађанима? У то време је 99% производње било намењено војсци, а само око пола процента је ишло на кућну електронику. Према томе, грађани су могли да стекну представу само на основу кућних производа који су им били доступни. Зато се код људи и формирало мишљење на основу тадашње несташице и запостављене производње апарата за кућну употребу. Свако предузеће је имало обавезу да производи и нешто за општу употребу. Ми смо, на пример, производили електричне сатове и играчке, а неко други, рецимо, дигитроне. Али то је била наша споредна делатност, тако да ти производи нису били ништа нарочито ни по дизајну, ни по квалитету. Не може се рећи да је такав приступ био исправан, али и за то постоји објашњење. Шта је данас остало од тадашњих совјетских предузећа? Врло мало! То је некада била веома развијена грана привреде. У СССР-у је преко милион људи радило у сфери електронике, постојала је изузетна инфраструктура. Тек понеко од тих предузећа је опстало. У нашем предузећу, на пример, модернизација је започела тек 2005–2006. У извесној мери смо надокнадили изгубљено време и фактички смо испочетка креирали нову на-
учно-технолошку базу, организовали смо модерну производњу и склапање чипова. Све у свему, сада поново имамо оно стање комплексног напредовања какво смо имали у СССР-у. Микроелектронске технологије су веома сложене и скупе, и зато смо у претходном периоду морали да купујемо технологију од водећих светских произвођача. А сада већ имамо своје, конкурентне производе. А када ћете се реванширати за неугледну совјетску кућну електронику? Ми не производимо готове производе. Ми правимо чипове. Данас се у руској космонаутици користи много увозне електронике. Наша је жеља да се у те сврхе користе домаћи производи. Уопште узев, ми смо данас специјализовани за израду елемената EPROM-меморије и флеш-меморије, на којој се информација чува и без електричног напајања. То су нпр. SIM-картице, чипови са високим степеном заштите који се користе при изради личних карти, банковних картица и сл. Када ћемо сами моћи да производимо мобилне телефоне? За то су потребне другачије технологије, тзв. CMOS-структуре за интегрисана кола мале потрошње. То је посебна врста технологије, и у тој области ми тек надокнађујемо заостајање за Западом. Зато не треба рачунати на то да ћемо у скорије време бити у стању да самостално производимо чипове за мобилне телефоне. Они једностав-
Московски кардиохирурзи извели су прву операцију уградње најновијег модела срчаног залиска који су осмислили и конструисали руски стручњаци. То је изјавио професор Сергеј Никонов из Научног центра „Бакуљев“. Сматра се да је нови залистак најсавршенији на свету. Он омогућава пун проток крви и може се уграђивати како одраслима, тако и деци са тешким срчаним манама.
ИТАР-ТАСС
Насупрот популарним шалама, совјетска електроника је била на нивоу америчке и јапанске. Разлика је у томе што се користила готово само у војсци.
Нови срчани залистак из „Бакуљева“
„Чиста соба“ у „Микрону“: сарадница завода са подлогом за склапање суперпрецизних микрочипова
но не би били конкурентни. Али зато имамо солидне позиције у области технологије производње чипова на структурама од силицијума и германијума, које омогућавају изузетно високе радне фреквенције (до 10–20 GHz). Користе се при изради различитих сензора. Њима су, на пример, опремљени савремени аутомобили. То су сензори растојања, сензори потрошње, радари итд. Ово је време специјализације. Са сваким производом повезано је огромно тржиште, и то светско тржиште. Ми данас углавном радимо за инострана тржишта. А шта је са руским тржиштем? Код нас у земљи се тек формира структура микроелектронике. Фаза обнављања ове привредне гране почела је буквално тек пре 5–6 година. Притом стање у нашем предузећу није типично за целу производну грану. Нама је пошло за руком да
направимо велики продор у правцу бољег квалитета и кренемо напред. Међутим, нека предузећа још увек немају производе за цивилно тржиште и производе само чипове за војне уређаје из 1980-их. Таква потреба још увек постоји, јер неке земље и данас користе нашу војну технику из тог периода. Када та техника престане да се користи, затвориће се и та предузећа. Зато сматрам да ће се стање микроелектронике у Русији још мењати. Русији је потребно да формира стратегију развоја ове гране у постојећим макроусловима. Сматрам да би неопходни сегменти ове стратегије требало да буду развој унутрашњег тржишта, финансијске олакшице и укрупњавање предузећа, које ће, између осталог, спречити расипање буџета војне индустрије. Приредила Јелена Покатајева, Итоги
постати још популарнији када за коришћење постану доступне нелатиничне адресе електронске поште, рекао је Колесњиков. Експерти за ову проблематику из организације „Internet Engineering Task Force“ већ су начинили радне верзије стандарда за подршку оваквих адреса. Очекује се да ће се рад на исправљању могућих програмерских грешака наставити у наредне 2 до 3 године. „Нема сумње да ће .рф наставити да се развија“, додаје
Колесњиков. „Има потенцијал за даљи раст, јер је интересовање веома велико, али ће његов даљи раст ипак бити умерен. Не очекујемо нагле промене по том питању.“ Од некадашњих совјетских република, Русија је прва почела да користи нелатинични домен. Две године касније у томе јој се придружио и Казахстан. Белоруска телеграфска агенција прошлог месеца је објавила је да ће Интернет домен .бел можда почети да се користи у 2013. години. Украјина ће се такође ускоро придружити.
Ћирилични свет на Интернету
Руска влада је 23. новембра донела одлуку којом Србији одобрава нови кредит од 800 милиона долара са роком отплате од 5 година, уз годишњу камату од 4,1%. Ово је већ друга кредитна линија у протекле две године коју Београд добија од Москве. Русија је 2010. већ одобрила Србији 11-годишњи кредит у висини од 200 милиона долара.
Шта је Русима најтеже у српском језику?
НАТАЛИЈА МИХАЈЛЕНКО
У складу са карактеристиком српског писма, Регистар националног Интернет домена Србије позива грађане Србије да „линкују као што говоре“.
препоручује
facebook.com/ ruskarec
радио Глас Русије на српском језику
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
ПИШИТЕ НАМ Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!
twitter.com/ ruskarec
12. децембра
Материјално стање грађана РФ све боље
Одобрен нови руски кредит Србији
„Линкуј као што говориш!“ Србија је званично добила на управљање TLD .срб 3. маја 2011. Регистрација српских ћириличних домена може се обавити на адреси рнидс.срб.
Борис Стругацки, један од најчувенијих руских писаца научне фантастике, преминуо је 19. новембра у 80. години у болници у Санкт Петербургу, где се лечио од болести срца. Стругацки је пре свега познат као аутор научне и социјалне фантастике. Његова најпознатија дела „Тешко је бити Бог“, „Понедељак почиње у суботу“, „Пикник поред пута“ и „Настањено острво“ сматрају се класицима.
Грађани Русије све позитивније оцењују своју материјалну ситуацију. О томе сведоче резултати анкете коју је спровео ВЦИОМ, Сверуски центар за проучавање јавног мњења. Вредност индекса је порасла због повећаног броја руских грађана који своје материјално стање оцењују као „средње“ (са 70% на 72%). Пре годину дана вредност индекса је износила само 54 индексне јединице.
Успех ћириличног домена .рф НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Умро Борис Стругацки
ИТАР-ТАСС
02
http://serbian.ruvr.ru
editor@ruskarec.ru
РУСКА РЕЧ
Религија Главни будистички манастир Калмикије истовремено представља и важан образовни и културни центар
Златно светилиште Буде Шакјамунија НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
симбола будистичког учења: точак, рибу, лотос, сасуд, сунцобран, барјак, шкољку и бескрајни чвор среће. Сваки од ових симбола има сакрално значење. Земљиште око хурула такође је уређено у складу са будистичким учењем. Овај комплекс окружен је по ободу ниском оградом, а на сваких пет метара стоје беле „ступе“, грађевине у облику куполе, где се чувају реликвије и у које је забрањен улаз. Реч „ступа“ претежно се користи у Индији, док се у Калмикији ове грађевине обично називају „субургани“. На огра-
ди се налазе четири капије направљене у источњачком стилу, а њихов број једнак је броју основних елемената у природи и броју страна света. Посетилац може ући у храм само кроз јужну капију. Степенице које до ње воде украшене су каскадним фонтанама са скулптуром божанства изобиља на горњој плочи, док посетиоце у подножју степеништа дочекује калмичко паганско божанство Цаган Аав, заштитник ове области. Статуа овог божанства направљена је од сребра и увек је украшена сјајним тракама.
Још једна драгоценост главног калмичког хурула налази се на савршено уређеном зеленом травњаку између две стазе које воде ка храму. Реч је о 17 пагода са статуама великих будистичких учитеља Универзитета у Наланди. Наиме, верује се да су следбеници тибетанске верзије будизма духовни наследници Наланде, највећег универзитета древне Индије, основаног у 2. веку п.н.е. Муслимани су га разорили у 9. веку, али су његови учитељи имали довољно времена да своје знање и искуство пренесу становни-
Руски будизам Република Калмикија је једна од четири чланице Руске Федерације у којима је доминантна религија будизам. Остале три су: Тува, Бурјатија и Забајкалски крај. Осим тога, Калмикија је једини доминантно будистички регион Европе. Будизам је признат као једна од традиционалних религија Русије и будистичка веронаука чини део новог школског предмета „Основе религијских култура“.
АЛЕКСАНДАР ЈЕФРЕМОВ
саграђен (завршен је 2005), овај хурул има статус светиње у Калмикији. XIV Далај Лама лично је надгледао све фазе које су претходиле изградњи. Освештао је место где је храм подигнут и одобрио његов пројекат. Будистички духовни вођа је због специфичности и изузетне лепоте дао овом хурулу поетичан назив — Златно светилиште Буде Шакјамунија: декорисан је претежно златном бојом, а у њему се налази и статуа Буде висока 9 метара — највиша у Европи. Статуа се налази у молитвеној одаји на другом спрату хурула. Буда седи у пози асане „у положају у коме додирује земљу“ и у руци држи патру — чашу у којој се скупља милостиња, што симболизује одрицање од световног живота. Кип је опточен златом и брилијантима, чији сјај симболише светлост савршеног тела Буде која се излива на свет. Унутар храма чувају се свети предмети: мантре, тамјан, драгоцености и по грумен земље из сваке области ове републике — они треба да испуне статуу енергијом добра. Унутрашњи зидови молитвене одаје
осликани су призорима из живота Буде и приказују свих 14 инкарнација Далај Ламе. Поред овога, храм је додатно украшен прелепим пирамидама сачињених од стотина малих статуа. Заједница калмичких будиста верује да у 21. веку хурул не треба да буде само храм, већ и образовни и културни центар. Из тог разлога су на првом спрату Златног светилишта Буде Шакјамунија отворени библиотека, музеј и конгресна сала за 460 људи, у којој се одржавају семинари и предавања о будизму. Књиге у библиотеци су дар издавачких кућа из Елисте, Москве и Санкт Петербурга. Тамо су присутна издања на руском, калмичком, монголском, енглеском и другим језицима. Овај хурул има укупно седам нивоа, док је сама зграда висока око 60 метара. Храм се може видети из било ког краја града, а његов златни кров се увек сија, без обзира на временске прилике. Зидови храма су снежно бели, капија је црвене боје, а кров пагоде обојен је златном и зеленом бојом. За бојење зидова били су посебно ангажовани уметници са Тибета. Главни елементи фасаде укључују осам
Осам симбола Будиног учења на фасади храма
Будино учење у Калмикији
АЛЕКСАНДАР ЈЕФРЕМОВ
Галерија фотографија на ruskarec.ru/17907
03
Будизам је у Калмикију дошао са Тибета. Ова религија се ширила међу прецима данашњих Монгола и Калмика — Ојратима — од почетка 13. века, када је основано велико Монголско царство. „Црвена књига“, важан тибетански документ настао средином 14. века, бележи да се Џингис Кан лично срео са проповедником будизма. Људи блиски Кану и представници ојратске елите упознали су се са учењем тибетанских монаха. Ојрати су на територију руске државе дошли у 17. веку и у степама северног каспијског региона основали Калмички (Торгутски) Канат. У границама овог ентитета настао је народ Калмика. Током 18. века групе људи који су желели да проучавају изворнији будизам почеле су да одлазе из Калмикије у тибетанске хуруле. Неки од њих су се вратили домовима по завршетку студија и посветили живот ширењу будизма. Ово ширење будизма у Русији наставило се и током 19. века. Међутим, после револуције 1917. утицај религије знатно је ослабио. У време перестројке све се полако вратило на старо.
АЛЕКСАНДАР ЈЕФРЕМОВ
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
цима Тибета, одакле се будизам ширио у Монголију и територије које данас припадају Русији: Калмикију, Бурјатију и Туву. Статуе учитеља Наланде, који су за свет сачували своју верзију будистичког учења, налазе се у многим хурулима. Међутим, Златно светилиште Буде Шакјамунија јединствено је по томе што је ово вероватно први храм у коме се чувају статуе свих 17 учитеља. „Раније смо поштовали само осморицу учитеља. Сада сам им придодао и осталу деветорицу. У овом храму је, на неки начин, званично потврђен мој став“, објаснио је Далај Лама говорећи о посебној вредности ових статуа. Сматра се да је Златно светилиште Буде Шакјамунија један од најлепших хурула на свету. Сваке године у Елисту долазе хиљаде туриста и поклоника како би уживали у овом новом руском споменику лепоте и филозофије древног будистичког учења.
КАЛЕИДОСКОП
Први јеврејски музеј у Москви приказује „јеврејску традицију и историју Русије виђену кроз призму једне етничке групе“. Центар је 11. новембра отворио премијер Израела, Шимон Перес.
Чеченске манекенке пред панорамом Грозног носе моделе модне креаторке Зарине Јахајеве за време ревије на којој је приказана нова колекција куће Firdaws.
ЈЕЛЕНА ПАТРИА
ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ, РИА „НОВОСТИ“
ЈУДАИЗАМ У МОСКВИ ОТВОРЕН ЈЕВРЕЈСКИ МУЗЕЈ И ЦЕНТАР ТОЛЕРАНЦИЈЕ
САИД ЦАРНАЈЕВ, РИА „НОВОСТИ“
ИСЛАМ НОВИ МОДЕЛИ ИСЛАМСКЕ МОДЕ У ПРЕСТОНИЦИ ЧЕЧЕНИЈЕ
ПРАВОСЛАВЉЕ 15-ГОДИШЊА РЕСТАУРАЦИЈА ПЕТЕРБУРШКЕ ЦРКВЕ У осликавању Успењског сабора почетком 20. века учествовао је лично славни Виктор Вазњецов. Рестауратори приводе крају обнављање прекречених фресака користећи најмодерније технологије.
04
РУСКА РЕЧ
Погледи
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Јевгениј Шестаков ПОЛИТИКОЛОГ
усија може иступити из споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3), који је пре две године у Прагу склопила са САД. То није хипотетичка могућност, него сасвим реалан сценарио, на који је средином новембра упозорио заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков. Прашки документ је предвиђао да Москва и Вашингтон у једнаком обиму смање своје садашње и будуће одбрамбене системе. Русија се, међутим, предомислила. Москва је приликом потписивања у специјалној изјави предвидела могућност иступања из споразума уколико антиракетни штит САД буде угрожавао руске националне интересе. Тада се у војним круговима говорило да је то претерана опрезност, али данас све изгледа другачије. Зашто Москва сматра да су даље иницијативе у области разоружавања неприхватљиве? И зашто је спремна да се одрекне споразума СТАРТ-3, који је један од симбола „ресетовања“ руско-америчких односа? Најочигледнији разлог је чињеница да Американци настављају са изградњом глобалног антиракетног штита. По мишљењу руских војних стручњака, нема чврстих гаранција да амбициозни пројекат антиракетног штита није усмерен против руског стратешког нуклеарног наоружања. У другим заједничким иницијативама Русије и Запада обавезе земаља учесница стављене су на папир, као што је, на пример, случај са системом контроле фисионих материјала Међутим, када је реч о антиракетном штиту, аме-
Р
рички партнери предлажу само усмену варијанту споразума, иако је очигледно да то питање директно задире у одбрамбену моћ Русије и захтева максималне и до детаља дефинисане гаранције. У Белој кући кажу да Конгрес не би подржао писмени споразум са Москвом који би предвиђао ограничавање противракетног штита. Таква позиција је за Русију само још једна индиректна потврда да антиракетни штит САД може бити искоришћен против руског нуклеарног потенцијала. Што мање у Русији буде бојевих глава, биће их лакше неутрализовати, објашњавају експерти. У том контексту делују неразумно сви предлози о даљем разоружавању које међународне институције упућују Москви. У Москви постоји убеђење да у свету сваког часа може почети нови круг трке у наоружавању, ако већ није и почео. У арсеналу западних армија налазе се високопрецизни системи и хиперсоничне ракете које по ефикасности не заостају за нуклеарним оружјем. Русија је приморана да реагује на нове опасности. Први потпредседник владе Дмитриј Рогозин, који одговара за војно-индустријски комплекс, наводи цифре: до 2020. ће Москва за куповину нове војне технике утрошити 20 билиона рубаља (645 милијарди долара), и још 3 билиона на обнављање одсека за тестирање производа у руским предузећима. Руководство Русије сматра да су издаци за одбрану толико неопходни, да је ради тога спремно да жртвује чак и социјалне ставке буџета. Рогозин је штавише предложио и да се корупција у војно-индустријском комплексу третира као велеиздаја.
АЛЕКСЕЈ ИОРШ
РУСИЈА НАПУШТА СТАРТ-3?
Један руски официр који је данас у пензији сећа се како је у совјетско време распоређивао бојеве главе које су неопходне за превентивни удар на територију потенцијалног противника. Притом су сви у Министарству одбране знали правила игре. На пример, по прорачунима експерата, совјетској армији је за хипотетичко уништење Њујорка било потребно највише 8–10 ракета са нуклеарним главама, а на папиру је та цифра била 10 пута већа, тј. било је уписано 80 ракета. Ако би генерали написали стварне цифре, остале би им на располагању хиљаде „сувишних“ бојевих глава, које у војном смислу не би биле потребне. Отприлике је исто радио и
Пентагон. У извештају међународне организације „Global Zero“, која анализира количину „сувишног“ наоружања Русије и САД, наводе се следећи подаци: у америчким програмима за супротстављање нуклеарној опасности од стране Русије пише да је за уништење Москве издвојено 80 бојевих глава. Како су тврдили експерти, ту бројку је Пентагон увећао 10 пута у односу на реалан број ракета које су потребне за обављање постављеног задатка. Али зато је у потпуности испоштован паритет са руским нуклеарним потенцијалом. У „Global Zero“ су убеђени да параметри смањења нуклеарног наоружања које предвиђа споразум СТАРТ-3 могу лако да
И СРБИЈА КАЖЊАВА „НЕПОСЛУШНЕ“ ЗЕМЉЕ Михаил Вашченко ИСТОРИЧАР
рајем октобра лидери Европске уније донели су нови пакет санкција против Ирана, помоћу којих Брисел покушава да примора Техеран на обустављање нуклеарног програма. Сада је забрањено продавати Ирану графит, алуминијум и челик, јер се све то може користити за производњу нуклеарног оружја. Уводи се забрана и на трансакције између банака ЕУ и иранских кредитних организација. Санкције ограничавају и трговинске контакте са иранским телекомуникационим компанијама, а забрањује се и продаја бродова Ирану. Иранске власти су одговориле најавом смањења извоза нафте за једну трећину и забраном увоза страних аутомобила, рачунара и друге робе.
К
Санкцијама се придружило и неколико земаља које нису чланице ЕУ: Лихтенштајн, Норвешка, Исланд, Молдавија, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Албанија и — Србија. Овакав корак српских власти свакако се коси са политиком Русије, која је у више наврата изјављивала да подржава Иран и да санкције које се уводе без одобрења УН не сматра легитимним инструментом међународне политике. Али, Иран није прва земља којој је Београд „увео санкције“. Још у јуну ове године Србија се придружила санкцијама ЕУ против Белорусије, најближег савезника Русије на постсовјетском простору, које су уведене због наводног „одсуства побољшања у сфери поштовања људских права“. Белоруске власти су, за разлику од иранских, изјавиле да неће предузимати било какве мере против
земаља које подржавају санкције ЕУ, и само су изразиле жаљење у вези са одлуком Србије да се придружи санкцијама. Штавише, представник Министарства спољних послова
У новембру су српске власти у договору са ЕУ продужиле санкције Белорусији до октобра 2013. Белорусије Андреј Савиних изјавио је да ће се сарадња са Србијом развијати и поред увођења санкција. А у новембру, како саопштава агенција РИА „Новости“, Србија је заједно са чланицама Европске уније одлучила да продужи санкције Минску до октобра 2013. Историја руско-српских односа у последњих 20 година
показује да и руске званичне власти нису увек приступале питању међународних санкција онако како би то желела Србија. СССР је, у последњим месецима свог постојања, у септембру 1991. подржао Резолуцију 713 Савета безбедности УН којом је уведен ембарго на испоруку оружја Југославији, а 1992. представници тада већ „нове“ Русије гласају у УН за прихватање резолуција 757 и 787. Прва је према „новој“ Југославији увела трговински ембарго, укључујући и испоруку нафте, забранила је ваздушни саобраћај, научно-техничке контакте и сарадњу у области културе и спорта, а друга је забранила транзит нафте и нафтних деривата, угља, енергетске опреме, метала, производа од гуме, аутобуса и авиона преко територије Србије, а такође је увела и контролу поморских и речних бродова на Јадрану и
Засада се само Кремљ позива на разоружавање, док се амерички антиракетни штит појачава се повећају без икакве штете по одбрамбену моћ двеју земаља. Међутим, такве међународне иницијативе у Русији се дочекују са опрезом. Русија не одустаје од даљих преговора о смањењу нуклеарног потенцијала, али сматра да су они сврсисходни само када све земље које поседују нуклеарно оружје буду учествовале у њима, када Американци дају гаранције везане за антиракет-
Дунаву. Савет безбедности УН је и за време заоштравања косовске кризе 1998, такође уз учешће Русије, донео неколико резолуција које су увеле ембарго на испоруку оружја СР Југославији. Све до смене власти у Београду октобра 2000. био је на снази руски ембарго на испоруку енергената Србији, који је уведен због тога што је Милошевић одбио да плати Русији дуг у вредности од 400 милиона долара. После 2000. године и промене власти и у Москви и у Београду, ново руководство Србије, и поред жеље да развија добре односе са Русијом Владимира Путина, заузима курс уласка у Европску унију. Од тада Србија све време води двоструку спољну политику. За односе између владе Србије и НАТО-а ни данас се не може рећи да су пуни поверења, и у војној сфери Београд радије сарађује са Москвом него са Бриселом, али зато у политичком смислу за Србију ЕУ по многим питањима има приоритет. Вероватно зато власти у Србији, земљи која је изузетно пострадала под притиском међународних санкција, сада саме
ни штит, и када у потпуности буду реализоване све тачке споразума СТАРТ-3. Засада се само Кремљ позива на разоружавање, док се истовремено амерички штит појачава, а појављују се и нове земље са нуклеарним оружјем, које интензивно попуњавају свој арсенал. Ако Запад не убеди Русију да изградња глобалног антиракетног штита не угрожава њену безбедност, Москва ће у најскорије време почети да коригује споразум СТАРТ-3, уз образложење да текст документа више не одговара изазовима данашњице. Аутор је главни уредник спољнополитичке редакције „Росијске газете“.
уводе санкције против земаља чије деловање не представља никакву претњу за саму Србију. То још једном показује да је одлука званичног Београда мотивисана политичком оријентацијом. Не би се могло рећи да је садашње придруживање Србије санкцијама против Белорусије и Ирана некаква освета „Јељциновој Русији 1990-их“ за њено учешће у санкцијама против Србије. Важно је пре свега то што је садашње санкције против „изопштених“ земаља иницирала управо Европска унија, у коју Србија тежи да уђе. Поред Србије санкцијама су се придружиле и Албанија, Македонија, Молдавија, Хрватска и Црна Гора. Владе ових земаља имају исти циљ као и Србија, а то је улазак у ЕУ. Док је то тако, и њихов спољнополитички курс увек ће бити на линији политике Брисела. Аутор је доктор историјских наука и научни сарадник Института за славистику Руске академије наука. Шира верзија на ruskarec.ru/18157
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, САД • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • TODAY, СИНГАПУР • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.
ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИОЦИ АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU