Olimpijska revija br.34

Member of Press Publishing Group

FEBRUAR 2012. Broj 34

Ekskluzivno Kou: Tr~im trku `ivota Prvi ~ovek ‘OI 2012’ govori za Olimpijsku reviju

@ENE U BORILA^KIM SPORTOVIMA

Tekvondo, Srbijo Na{e tekvondoke otkrivaju kako se ne`niji pol snalazi u ringu, a njihovi treneri poru~uju: Favoriti smo za olimpijsko zlato

Intervju Filip Filipovi} O Londonu, Partizanu, Pro Reku, potcenjivanju vaterpola

145 DANA

do Londona

RO\ENDAN OKS TRADICIJA DUGA 102 GODINE

KOLUMNA

nedelja

vlade

divac

Malo zemalja ima tradiciju dugu 102 godine Pro{lost, sada{njost i budu}nost. Sve to na neki na~in u jednoj re~i - tradicija. Da li je i koliko po{tujemo? Izvesno je samo da po{tovanjem tradicije sebi obezbe|ujete uspe{niju sada{njost i izvesno kvalitetnu budu}nost.

Te{ko je dati konkretan, jasan odgovor, ali sam siguran da u Olimpijskom komitetu Srbije radimo sve da velike sportske datume Srbije, podvige sportista u pro{losti pamtimo i obele`avamo na pravi na~in.

Ko zna kakve su sve planove imali na{i osniva~i, ali verujem da bi, da su u mogu}nosti, svakako bili zadovoljni ura|enim

Nedavno smo se okupili ponovo ispred Hotela „Moskva“ i proslavili 102. ro|endan na{eg olimpijskog pokreta. Rekao sam tada, ali i uvek sa zadovoljstvom ponavljam da je malo zemalja koje mogu da se pohvale takvim podatkom. Ne}u ni{ta novo re}i kada skrenem pa`nju na to da je taj datum iz 1910. na{a ve~ita inspiracija kako bi sport imao onakav zna~aj kakav bismo uvek `eleli da ima. Ko zna kakve su sve planove imali na{i osniva~i tada, ali verujem da bi, da su u mogu}nosti, svakako bili zadovoljni ura|enim u protekle 102 godine.

Postali smo poznati na sportskoj planeti sa velikim imenima, ~iji su uspesi ostali upam}eni za sve generacije.

Ono {to je bilo nekada, nije isto kao danas. Drugi uslovi, druga vremena. Ali je sr` pri~e uvek ista veli~anje snage sporta

Drago mi je {to smo se tog dana okupili u lepom broju, ali posebno je zadovoljstvo {to smo imali o ~emu da govorimo. Olimpijska godina je, konstatovali smo i ranije, po~ela sjajno. Uspesima, medaljama, novim kvotama. Olimpijskoj porodici pridru`ili su se tekvondisti i Bobana Veli~kovi} u strelja{tvu. ^ekamo jo{ mnoge i ube|eni smo da }emo u London oti}i u sastavu koji }e nas u~initi ponosnim.

Ne treba zaboraviti da nije sve u medalji.

Dosegnuti Olimpijske igre je veliki uspeh, plasman u neko od finala podvig, a medalja pri~a za sva vremena

Susreti u „Moskvi“ koliko god bili protokolarni uvek imaju u sebi i onu vrstu dru`enja koja va`i za sportiste.

Puno smeha, dogodov{tina, evociranja uspomena, pravljenja planova. Mladi su pa`ljivo slu{ali starije. Ono {to je bilo nekada nije isto kao danas. Drugi uslovi, druga vremena. Ali je sr` pri~e uvek ista - veli~anje snage sporta. Uvek je zadovoljstvo kada na ro|endanu OKS-a vidimo Franju Mihali}a, osvaja~a srebrnog odli~ja iz 1956.

To je bila druga i do sada poslednja medalja za atletiku.

To je pro{lost, a sada{njost ka`e da }emo, kako trenutno stoje stvari, u Londonu imati najmanje 10, a nadamo se i vi{e predstavnika „kraljice sporta“. To je

Member of Press Publishing Group

ujedno i budu}nost jer, pored iskusne Olivere Jevti} i Biljane Topi}, tu su sjajni Mihail Duda{, Ivana [panovi}, Emir Bekri}, koji tek ulaze u najbolje godine. Me|u pliva~ima koji se bore za A olimpijsku normu imamo i Velju Stjepanovi}a i Stefana [orka koji su se pre dve godine takmi~ili na Olimpijskim igrama mladih, a sada idu u susret „velikim“ Olimpijskim igrama. A tekvondisti, Damir, Dragana i Milica... {ta re}i, izborili su se da Srbija prvi put ima predstavnike na Olimpijskim igrama u ovom sportu, a imaju u proseku 19 godina.

Iskustvo sa Olimpijskih igara }e svima njima sigurno biti veliki podstrek za Rio de @aneiro i druge velike sportske smotre {irom sveta. Nekada nas je odlikovala lopta, a danas smo i u pojedina~nim sportovima sve bolji. Imamo toliko debitanata, toliko razloga da budemo ponosni na imena koja }e nas predstavljati na Igrama.

Svi ti mladi ljudi daju nadu da Srbija ima svetlu sportsku budu}nost!

Pritom ne treba zaboraviti da nije sve u medalji. Dosegnuti Olimpijske igre je veliki uspeh, plasman u neko od finala podvig, a medalja pri~a za sva vremena. Budimo uvek realni u na{im ambicijama i siguran sam da }e biti dobro.

I Bobana Veli~kovi}. Ona je sigurno na{a budu}nost.

Dvostruki je {ampion Evrope. Ponikla je u Boru i mislim da su njeni uspesi najzaslu`niji {to njen rodni grad sada ima moderno streli{te. Da li je potreban bolji primer za potvrdu ~injenice o nemerljivom uticaju sporta i rezultata na razvoj u nekoj lokalnoj sredini.

Vidimo to i u na{im posetama {irom Srbije. Dru`enje sa na{im olimpijcima, u okviru EkOlimpijskih igara, uvek je uzbudljivo i privla~no za mlade. Oni su na{a budu}nost.

I ona deca koja }e se uskoro pojaviti u Sremskoj Mitrovici na {kolskoj olimpijadi. I tu }e se primenjivati olimpijska na~ela, sve }e biti kao u Londonu. Od baklje do zavr{ne ceremonije. I siguran sam da }e neko iz plejade uspe{nih u~enika sportista biti jednog dana na pravim Olimpijskim igrama.

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Maodu{, Vladimir Tomkovi}

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}

Layout Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Marija Pavlovi}, Ksenija

[tampa PPG {tamparija

Ko ka`e da je ovo mu{ki sport Milica Mandi} na treningu u TK „Galeb“

Osmi putnici u avionu za London Na{a zemlja, ma kako se u svojoj istoriji zvala i gde god su joj granice bile, nikada na Olimpijskim igrama nije imala predstavnika u tekvondou, a u Londonu }e ih biti ~ak troje - Dragana Gladovi}, Damir Fejzi} i Milica Mandi} ostvarili su istorijski uspeh Olimpijska revija donosi pri~u o devojkama u ovom sportu i njihovim trenerima koji tvrde da }e svet tek ~uti za njih Vladimir Tomkovi}

K

arte za avion kojim }e srpski olimpijci krajem jula naredne godine krenuti ka Londonu mogle su unapred da budu podeljene, recimo Novaku \okovi}u ili vaterpolistima, druge su opet mogle s

4 Olimpijska revija februar 2012.

pravom da ostanu na ~ekanju za pliva~e, strelce i vesla~e, ali gotovo niko nije o~ekivao da }e se na putu za Ostrvo pridodati i tekvondisti!

Poput osmog putnika, najbolji srpski tekvondisti Milica Mandi} (20), Dragana Gladovi} (20) i Damir Fejzi} (17) neprimetno su se u{unjali u odabrano dru{tvo i na superioran na~in

tokom svojih kvalifikacionih turnira obezbedili vize za Veliku Britaniju.

Na{a zemlja, ma kako se dosad u istoriji zvala i ma kolika da je bila, nikada nije imala predstavnika u ovoj disciplini na najve}oj planetarnoj smotri sportista.

Dragan Jovi}, trener iz TK „Galeb“, `eleo je pre bilo kakvih daljih obja{njenja da razgrani~i neke stvari: Milica Mandi} pod njegovom komandom ne}e putovati u London kao turista ve} da svojoj zemlji donese jedno od odli~ja.

- Da odmah razjasnimo jednu stvar, nema turisti~kog putovanja u London! Svaka ~ast svima ostalim, svim na{im sportistima, timovima, ali verujem da smo jedni od favorita da Srbiji donesemo olimpijsku medalju. Uvek idemo na medalju i pod punom ratnom opremom, {to se ka`e. Milica }e biti najmla|i u~e-

TEMA BROJA

MILICA MANDI]: Ne tu~em se van ringa Poslednja viza za London kad je re~ o tekvondistima oti{la je u ruke Milice Mandi}. ^lanica TK „Galeb“ bi}e najmla|a u~esnica u svojoj kategoriji, ali to nije umanjilo njenu re{enost da se s Ostrva vrati s medaljom u d`epu.

Koliko va{ uspeh dobija na te`ini ako se zna da }e Srbija prvi put u ovoj disciplini u~estvovati na Igrama?

- Nas troje pi{emo istoriju srpskog tekvondoa. U tom trenutku kada sam se kvalifikovala nisam znala za sebe i sada polako dolazim na zemlju. Imala sam prilike da slu{am od drugih sportista o Olimpijskim igrama, svi ka`u da je mnogo dobar ose}aj, pozitivna energija i jedva ~ekam da to do`ivim.

Da li je tekvondo te`ak devojkama?

- Iskreno, jeste, mada mnogo ljudi ima predrasude o devojkama, a zapravo smo zastupljene podjednako kao mu{karci.

„Tekvondo je ve{tina srodna karateu, ali u kojoj postoji ful-kontakt, ta~nije ~isti udarci (te-udarac nogom, kvon-udarac rukom, do-put). Zastupljen je u 203 zemlje i broji preko 80 miliona aktivnih boraca. Karte za turnir u Londonu rasprodate su jo{ pre godinu dana“

Kako ste se vi opredelili za taj sport?

- Oduvek sam volela borila~ke sportove, trenirala sam aikido kod Ljube Vra~arevi}a, a kasnije se zaljubila u tekvondo. Od po~etka sam u TK „Galeb“ i zaista imam idealne uslove. Sa mnom radi ~itav tim, po~ev od psihologa, preko profesora i trenera koji imaju najbolja zvanja, a imamo i najbolju salu, verovatno.

Koliko zbog treninga i takmi~enja trpe {kola, porodica, dru{tvo?

- Prepodne treniram po dva i po sata, a popodne sat i po. Dosta trpe svi, ali razumemo se. Oni su mi podr{ka, znaju kad su tre-

ninzi, kad mi je potrebno vreme za odmor. [to se {kole ti~e, pro{le godine upisala sam Fakultet za kulturu i medije.

Da li ste nekad koristili ve{tinu van ringa?

- Nisam, nadam se da ne}u, da mi ne}e biti potrebno - ka`e Milica Mandi}.

Ona je, ina~e, stipendistkinja generalnog sponzora Olimpijskog komiteta kompanije „Telenor“, koji je, kako nam ka`u u OKS-u, prepoznao njen kvalitet i po~eo da je stipendira i pre nego {to se mlada Beogra|anka

kvalifikovala za OI u Londonu.

snik Igara u svojoj kategoriji, ali to ne}e ni za milimetar da umanji na{e ambicije. Milica, Dragana Gladovi} i Damir Fejzi} ve} su na kvalifikacionom turniru dobijali neke od najboljih tekvondista sveta i nema razloga da to ne ponove na Igrama - jasno je stavio do znanja Jovi} {ta misli o ambicijama njegove pulenke u engleskoj prestonici.

Re~ je o ve{tini srodnoj karateu, ali u kojoj postoji ful-kontakt, ta~nije ~isti udarci (te-udarac nogom, kvon-udarac rukom, do-put). Zvani~no je zastupljen u 203 zemlje sveta i broji preko 80.000.000 aktivnih boraca. Na poslednjem Svetskom prvenstvu, recimo, u~estvovalo je izme|u 150 i 160 zemalja. Karte za tekvondo turnir u Londonu rasprodate su jo{ pre godinu dana.

- Ho}emo da dobrim rezultatom na Igrama stavimo ta~ku na te podele na male i velike februar 2012. Olimpijska revija 5

Pe|a

TEMA BROJA

sportove. Na{ sport je olimpijski i to je najva-

`nije. U Srbiji imamo vi{e od 100 klubova, nekoliko hiljada takmi~ara, a sve ~e{}e imamo slu~ajeve da se i roditelji prijavljuju da makar rekreativno treniraju - podvukao je Jovi}.

Jedan od najstarijih tekvondo klubova u zemlji je {aba~ki „Letnjikovac“, osnovan 1988. godine, kada je ovaj sport prvi put uvr{ten me|u olimpijske discipline na Igrama u Seulu. Od tada u klubu radi i Goran Petrovi}, ina~e trener Dragane Gladovi}, koji je prethodnih ~etvrt veka pratio razvoj tekvondoa u Srbiji.

- Entuzijazam predstavlja osnovu svega.

Klub postoji 25 godina, ali uvek nam je rezultat bio u prvom planu. Ne ve{tina, rekreativno bavljenje, ve} uvek rezultatom na prvom mestu. Bilo je veoma te{ko u po~etku jer smo bili anoniman sport, nepoznanica ~ak i za one koji su se predstavljali kao stru~njaci i vrsni poznavaoci - objasnio je Petrovi}, i o uspehu svoje pulenke dodao: - Draganin rezultat nije plod slu~ajnosti, ve} mukotrpnog rada i ~injenice da smo imali viziju takvog cilja. ^injenica je i da smo do sada dali veliki broj osvaja~a zlatnih medalja na brojnim turnirima A klase. Ovakvi dometi Gladovi}eve iziskivali su i mnogo novca, a na razne na~ine smo se dovijali da do|emo do njega i ja, ali i njen otac.

Novac je osnovni problem za ve}i i uspe{niji razvoj tekvondoa. Skoro da je nemogu}e u Srbiji biti profesionalni borac i `iveti od toga, posvetiti se treninzima, borbama, usavr{avanju...

- Te{ko je biti profesionalac kod nas. Procenat na{ih tekvondista koji pritom zavr{e fakultet pribli`an je maksimalnih 100 odsto. Svi se-

MI SMO [AMPIONI Da razjasnimo jednu stvar, nema turisti~koga putovanja u London!

Svaka ~ast svima ostalim, svim na{im sportistima, timovima, ali verujem da smo jedan od favorita da Srbiji donesemo olimpijsku medalju!

Dragan Jovi}, trener TK „Galeb“ 6 Olimpijska revija februar 2012.

niori su na fakultetima. Me|utim, kada sa 25, 26 ili 27 godina zavr{e studiranje, onda `ele da zara|uju za `ivot, da na|u ozbiljan posao, da se u krajnjem slu~aju odvoje od roditelja. I tada gotovo svi prestaju da se bave sportom. A

UDARAC U GLAVU DVA POENA

Osnovna pravila Borba po pravilima Svetske tekvondo federacije traje u tri runde od po dva minuta, a zavr{ava se nokautom, predajom, diskvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova.

Dozvoljene tehnike su udarci {akom u telo ili nogom iznad pojasa. Udarac u telo vredi jedan, a u glavu dva boda, dok se udarci iz okreta vrednuju duplo vi{e. Za nedozvoljene radnje dobija se opomena, a dve opomene donose negativan bod.

Te{ko je biti profesionalac Srpski tekvondisti suo~avaju se sa nedostatkom sredstava

u svetu imamo slu~ajeve da su i dalje aktivni i veoma uspe{ni ~uveni Francuz Paskal @entil sa 39, Danac Zakaril sa 39, Aleksandros Nikolaidis sa 34 godine... - otkriva Jovi}.

Za razliku od njih, Srbiju }e u Londonu predstavljati „klinac“ Damir Fejzi} (17) iz vr{a~kog „Euro{peda“. Kluba koji je u konkurenciji gradskog ~eda KK „Hemofarm“ bio izabran za najbolji sportski kolektiv u op{tini. ^injenica da }e na{a zemlja na Igre poslati dve devojke i jednog mu{karca sama po sebi otkriva koliko je ne`niji pol zastupljen u ovom borila~kom sportu.

- Tekvondo ima tu sre}u da je sam po sebi zanimljiv i atraktivan za oba pola. Za devojke je naro~ito va`no da uop{te ne uti~e na njihovu `enstvenu stranu, ne remeti izgled. Da budem jednostavan, ne ~ini devojke manje lepim. Naprotiv. S druge strane, postoji velika razlika u treninzima i pripremi kod mladi}a i devojaka. Sam pristup mora da bude druga~iji, bez obzira na to da li to

28. SEDNICA PREDSEDNI[TVA OLIMPIJSKOG KOMITETA

Tekvondisti dobrodo{li u tim

LEPOTICE Za devojke je naro~ito va`no da tekvondo uop{te ne uti~e na njihovu `enstvenost i izgled Goran Petrovi}, trener Dragane Gladovi}

Predsedni{tvo Olimpijskog komiteta Srbije odr`alo je 24. februara 28. sednicu na ~ijem po~etku je prvi ~ovek OKS Vlade Divac informisao ~lanove o aktivnostima u periodu izme|u dve sednice. On je istakao va`nost u~e{}a Srbije na prvim Zimskim olimpijskim igrama mladih i izrazio zadovoljstvo odli~nim sportskim rezultatima na po~etku olimpijske godine. [ef misije za London i sportski direktor OKS Branislav Jevti} informisao je Predsedni{tvo o trenutnom stanju kvalifikovanih sportista za Igre u Londonu i napretku u odnosu na prethodnu sednicu.

Istakao je kao velika stvar to {to je novi sport dobio predstavnike u Londonu - troje tekvondista i jo{ jednu kvotu u strelja{tvu (Bobana Veli~kovi}). Ovo je veoma veliki uspeh imaju}i u vidu da je ~etvoro takmi~ara u tekvondou maksimum koji jednu zemlju mo`e da predstavlja na Igrama. Status misije OKS trenutno je na 55 sportista, plus {est

tenisera prema u~esni~koj simulaciji i trenutnim pozicijama na ATP i WTA (vidi stranu 15).

Jevti} je napomenuo da kajak i veslanje, pored ~amaca koji trenutno imaju u~esni~ke kvote, imaju jo{ po jednu {ansu za kvalifikovanje, kao i boks, koga o~ekuju evropske kvalifikacije. Kada je o d`udou re~, {ef misije je podsetio da se na{ d`udista Dmitri Gerasimenko nalazi na poziciji koja mu omogu}ava direktno kvalifikovanje na Igre. Nadamo se da }e tako i ostati do podvla~enja crte 1. maja.

Strelja~ki savez za lete}e mete i Bokserski savez Srbije zatra`ili su, saglasno novom Zakonu o sportu, mi{ljenje OKS za organizaciju predstoje}ih takmi~enja.

Predsedni{tvo OKS dalo je pozitivno mi{ljenje za organizaciju SP u strelja{tvu u disciplinama lete}ih meta 2015. godine i EP u boksu za juniorke krajem 2012. i EP u boksu za seniore 2013. godine.

radite intuitivno ili {kolovano. Mu{ka i `enska psiha su dve planete! Druga~iji je na~in razmi{ljanja, optere}enja i zahtevi ne mogu da se poistovete - naglasio je Petrovi}. ^ak i ne dele}i ih po polovima, svi tekvodisti su veoma povezani sa svojim trenerima.

Re~ je o osobama koje ih prakti~no poznaju ~itav `ivot, koje su ih vodile kroz karijeru i koje najbolje znaju njihove mogu}nosti, vrline, mane, kada je potrebno podviknuti, a kada ohrabriti nekog od takmi~ara. Sada se me|utim javio problem da sva trojica trenera (Dragan Jovi}, Goran Petrovi} i Marin Duji}) mo`da ne}e dobiti akreditacije za London.

- Imamo taj objektivan problem. Kod nas je takmi~ar 100 prosto vezan za trenera. Pauza od jednog minuta izme|u rundi mo`e mnogo da zna~i, da odlu~i me~, taj razgovor i par saveta u tako kratkom roku `ivot zna~e. Mnogo je te{ko i skoro nemogu}e zameniti trenera jer svaki od nas u du{u poznaje svog takmi~ara do~arao je taj odnos Jovi}, uz nadu da }e svaki borac uz sebe imati i svog „stare{inu“.

Turnir u Londonu bi}e veliki ispit i za sam tekvondo kao sport, odnosno kao olimpijsku disciplinu. Nekoliko godina unazad postoji odre|eni broj zagovornika ideje da se ova borila~ka ve{tina skloni sa spiska disciplina za Igre, a delimi~no je tome doprineo na~in su|enja ranijih godina. Me|utim, ne tako davno uvedeni su „elektronski oklopi“, koji su izazvali pravu revoluciju u tekvondou. Sudijske gre{ke prilikom brojanja poena u potpunosti su onemogu}ene i sada su svaki ostvaren poen i pobeda ~isti kao suza.

- Sada smo prvi put izborili vizu za OI, ali nije da nikada nismo bili blizu. Bojan Bjeli} je prakti~no isklju~ivo zbog odluke sudija propustio Peking 2008. Tada su se jo{ uvek koristili obi~ni oklopi. Velika stvar za Milicu Mandi} bila je upravo ~injenica da je na Evropskom prvenstvu u Bakuu kori{}en elektronski oklop. Na na{u i sre}u svih ostalih sportista, sada se koriste takvei oklopi, pa je isklju~ena mogu}nost sudijskih gre{aka. Ima mnogo udaraca u tekvondou, pa se ranije de{avalo da sudije ne registruju sve, da li namerno ili

slu~ajno - naglasio je Jovi}. februar 2012. Olimpijska revija 7

TEMA BROJA

DRAGANA GLADOVI]

Da sam mu{ko, ne bih se bavila tekvondoom ^esto sam na treninzima i turnirima gledala lomljenje ruku i nogu, kako stradaju vilice, udarce ispod pojasa, a kod `ena je sve to nekako suptilnije i ne`nije.

Udarci u glavu su atraktivniji, ali bol br`e pro|e Vladimir Tomkovi}

D

ragana Gladovi} ostvarila je veliku `elju i sportski cilj da izbori vizu za Olimpijske igre, ali najve}i joj je san da se iz Londona vrati s medaljom oko vrata.

Mlada [ap~anka otkrila nam je kome }e u tom slu~aju da posveti odli~je, kako je po~ela da se bavi tekvondoom i za{to to nikada ne bi u~inila da je mu{ko.

Kako ste se ose}ali kad ste izborili plasman na Igre?

- Ostvarila sam jedan od najve}ih snova, a najve}i je ipak medalja s Olimpijskih igara. Bi}u tamo s najboljim i najpopularnijim sportistima sveta, {to je velika ~ast, a i prilika da se slikam s njima i uzmem autograme. Meni je 27. jula ro|endan, a isto ve~e je sve~ano otvaranje Igara. Sna`no sam `elela da te ve~eri budem u Londonu, ali izgleda da mi `elja ne}e biti ostvarena - po{to na{ turnir po~inje 8. avgusta, predvi|eno je da u drugoj grupi otputujemo u Englesku.

S kakvim ambicijama }ete otputovati u London?

- Najbolje takmi~arke iz celog sveta bi}e tamo. Ova ve{tina dolazi s Dalekog istoka, a na turniru }e biti najvi{e devojaka iz Koreje, Tajlanda... sve kosooke, koje su se prakti~no rodile s tim karakteristikama. Problem je {to kod nas nije toliko kvalitetno prvenstvo, pa ne mogu da se zadovoljim time {to }u da dobijem tri borbe i postanem prvak dr`ave. Za poslednje takmi~enje spremala sam se s mu{karcima. Bez obzira na istu kategoriju oni su mnogo grublji i ja~i, ali tako sam se ~eli~ila 8 Olimpijska revija 2012. februar

uz svog sparing partnera.

Za{to ba{ tekvondo?

- Trenirala sam karate dok nije po~elo bombardovanje i onda smo prestali i brat i ja. Nedugo zatim on je po~eo da trenira tekvondo, tada za nas relativno nepoznat sport, u klubu koji nam je bio u kom{iluku, a ja nisam. Me|utim, zanimalo me je {ta oni tamo rade i oti{la sam na trening.

Dok su radili obi~ne ve`be, iste-

zanja i zagrevanja, viknula sam: „Ej, pa ne radi se to tako, vi ni{ta ne znate“. Svi su se nasmejali, a trener je rekao da si|em dole i poka`em kako treba. Po{to sam odradila sve ve`be rekao mi je da do|em sutra i da po~nem da treniram. Eto, tako je krenulo.

Da li je tekvondo pregrub za `ene?

- Krenula sam bez straha, ali sam u prvoj borbi koju sam imala dobila jak udarac u glavu.

Posle toga nisam smela da u|em na borili{te i slede}i turnir sam presedela na tribinama i preplakala, jer nisam smela da se borim. Kada sam to pregurala bilo je lak{e. Ali, da sam mu{karac, nikada se ne bih bavila tekvondoom.

Za{to?

- Jer su mu{ke borbe mnogo grublje. ^esto sam na treninzima i turnirima gledala kako stradaju vilice, lomljenje ruku i nogu, udarce ispod pojasa koji vas onesposobe za borbu... Kod `ena je sve to nekako suptilnije i ne`nije. Udarci u glavu su atraktivniji, ali bol br`e pro|e.

PO^ETAK Da li }ete nekoOti{la sam na trening me posvetiti medalju tekvondo kluba u iz Londona? [apcu i dok su radili - Kad sam osvojila obi~ne ve`be, istezamedalju na EP, ni sanja i zagrevanja, vikma se nisam toliko lenula: „Ej, pa ne radi po i ispunjeno ose}ase to tako, vi ni{ta la kao moji otac i brat. ne znate“ Medalju sam poklonila ocu, a po{to mamu nemam, obe}ala sam da }e medalja s Olimpijskih igara biti posve}ena njoj.

U LONDON PO SLAVU Milica Mandi} i Dragana Gladovi}

AKTIVNOSTI OKS

„Slikaj se sa Sre}kom“ i osvoji jedinstvenu nagradu ODUVEK SI @ELEO DA BUDE[ U AUTOBUSU SA NA[IM [AMPIONIMA limpijski komitet Srbije 15. marta pokre}e akciju i nagradno-zabavno takmi~enje „SLIKAJ SE SA SRE]KOM“, koje }e trajati do 15. maja. Svih devet nedelja, koliko }e akcija trajati, gra|ani Beograda bi}e u prilici da se na vrlo jednostavan na~in takmi~e za jedinstvenu i vrednu nagradu!

Svakog dana, volonteri Olimpijskog komiteta Srbije kreta}e se Beogradom i obavljati svoje redovne dnevne aktivnosti „obu~eni u Sre}ka“, odnosno u garderobu sa likom maskote Olimpijskog tima Srbije.

Prona|ite ih na putu ka fakultetu, u nabav-

O

MO@E[ DA OSVOJI[ VO@NJU DO SKUP[TINE SA OLIMPIJCIMA PO NJIHOVOM POVRATKU IZ LONDONA delju dana mogu}e je „lajkovanje“ fotografija.

Nedeljni pobednik bi}e izabran na osnovu najve}eg broja dobijenih „lajkova“. Za devet nedelja ima}emo ukupno devet pobednika!

Oni }e dobiti ekskluzivnu priliku da do~ekaju olimpijce Srbije na beogradskom aerodromu, po povratku iz Londona, da se upoznaju sa svojim junacima, dru`e sa njima i autobusom do|u do platoa Narodne Skup{tine, gde }e za na{e olimpijce biti organizovan do~ek.

ci, u dru`enju sa prijateljima, vo`nji gradskim prevozom... Svako ko prepozna Sre}ka, odnosno volontera „obu~enog u Sre}ka“ mo}i }e da mu pri|e i da se slika sa njim. U trku za nagradu ulaze svi oni koji fotografiju sa Sre}kom postave na Fejsbuk stranicu Olimpijskog komiteta Srbije i ozna~e se ili „taguju“ na njoj.

Od trenutka objavljivanja, pa narednih ne- Više informacija uskoro na www.oks.org.rs

februar 2012. Olimpijska revija 9

n Kou a j i t s a b e S i intervju u reviju

Eksklukz„iOvInLondon 2012“, za Olimpijsk prvi ~ove

Tr~im najte`u trku Postoje neverovatne sli~nosti izme|u moje sportske karijere i posla koji sada obavljam. Ipak, ovo je verovatno najizazovnija trka u mom `ivotu. Treba organizovati 26 svetskih prvenstava istovremeno tokom Olimpijskih igara Milojko Bo`ovi} ebastijan Kou bio je legendarni britanski atletski {ampion u vreme kada se atletika i kod nas mnogo vi{e pratila i gledala. Tako da gotovo nema onog ko je odrastao osamdesetih, a pritom voleo sport, da nije ~uo za ovog dvostrukog olimpijskog pobednika na 1.500 metara u Moskvi 1980. i Los An|elesu 1984.

Kasnije se malo bavio politikom, ~ak i fudbalom kao ~elnik Fifinog eti~kog komiteta, ali ono {to bi moglo da obele`i njegovu karijeru jeste mesto predsednika Organizacionog komiteta Olimpijskih igara London 2012.

Kou za Olimpijsku reviju ka`e da je to mo`da ipak najva`nija trka njegovog `ivota. U razgovoru koji smo vodili po~etkom februara, odmah nakon njegovog povratka iz Davosa sa Svetskog ekonomskog foruma, gde je predstavljao projekat na ~ijem je ~elu, otkrio nam je koliko ko{ta organizacija ovakvih Igara, ko su mu omiljeni atleti~ari, za{to je za strogo ka`njavanje onih koji se dopinguju...

Gospodine Kou, da li bi Igre mogle sutra da po~nu ili postoji li jo{ dosta stvari koje bi trebalo uraditi?

S

10 Olimpijska revija 2012. februar

- Na {est meseci pre po~etka Igara nalazimo se ta~no tamo gde treba da budemo i veoma smo ponosni na napredak koji smo napravili u proteklih {est godina. Izgradnja objekata u Olimpijskom parku uglavnom je zavr{ena i sada radimo na tome da ih pretvorimo u sportska borili{ta. Radimo na stvaranju vrhunskog tima koji }e ispratiti Igre, volonteri se uklju~u-

ju, stalno testiramo borili{ta i postoji mnogo na~ina da se javnost uklju~i u projekat Igara.

Znamo da Olimpijske igre moraju da po~nu 27. jula i svesni smo svega {to treba da u~inimo u preostalih {est meseci, tako da stalno ispitujemo mogu}nosti da se neke stvari u~ine boljim. [ta je najve}i izazov sa kojim se London kao doma}in Igara suo~ava? Da li je to bezbednost u~esnika i gostiju u svetlu permanentne pretnje terorizma, ali i nemira na ulicama Londona od pro{le godine, ili je to velika ekonomska kriza koja poga|a ceo svet, pa i Veliku Britaniju?

- @elimo da priredimo fantasti~ne Igre za sportiste, gledaoce, predstavnike medija i na tome smo fokusirani od po~etka. Tako|e, trudimo se da u tesnoj saradnji sa na{im partnerima i svima koji su uklju~eni u projekat obezbedimo pre[KOTI I VEL[ANI duslove za organizaciju najboljih mogu}ih Igara Siguran sam da }e selektor olim- ovog leta.

A da li }e London biti pijske reprezenopsadni grad tokom tratacije Velike Brijanja Igara? tanije Stjuart Pi- Ne, ne}e biti. Fokus rs pozvati velike Vlade i Organizacionog igra~e iz razli~ikomiteta London 2012. jetih nacija ste na tome da Igre budu sigurne i bezbedne, da na{a zemlja i ceo svet mogu da u`ivaju u njima. U pogledu bezbednosti mi smo obavezni da obezbedimo sigurne i bezbedne igre. Na tome blisko sara|ujem sa Metropoliten policijom (londonska policija, prim. aut.) i vladom. Napravljeni su detaljni bezbednosni planovi, a nastavi}emo da raz-

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

matramo te planove u mesecima koji dolaze.

Ako su vas mediji dobro interpretirali, zala`ete se za do`ivotno odstranjivanje iz sporta onih koji u Londonu budu pozitivni na doping?

- Da, ~vrsto stojim pri stanovi{tu da sportistima za koje se utvrdi da su koristili doping ne bi smelo da se dozvoli takmi~enje. Sve osim toga bila bi potpuno pogre{na poruka mladim ljudima. Nema mesta dopingu u sportu.

Zaista verujete da je uspeh, odnosno postizanje sve boljih i boljih rezultata u savremenom sportu, a pogotovo u atletici, mogu} bez dopinga?

- Da, zaista verujem u to. Klju~na stvar za sportiste je da budu uzori i modeli pona{anja za mlade ljude koji na njihovom primeru treba da vide da je mogu}e biti vrhunski sportista bez kori{}enja dopinga. Na`alost, pojedini sportisti ose}aju potrebu za kori{}enjem dopinga kako bi pobolj{ali svoje rezultaDOPING te, ali, na sre}u, oni su ^vrsto stojim pri obi~no u manjini. A {ta stanovi{tu da ostaje u se}anju posle Olisportistima za mpijskim i Paraolimpijkoje se utvrdi da skih igara? To su fantastisu koristili dopi~ne sportske predstave, ng ne bi smelo svetski rekordi i osvojene da se dozvoli tamedalje. Sve to treba da se kmi~enje na OI postigne bez dopinga.

Vi ste dvostruki olimpijski {ampion u tr~anju na 1.500 metara, imali ste vrhunsku sportsku karijeru. Sa ove ta~ke gledi{ta, da li je bilo lak{e trenirati i takmi~iti se ili biti na ~elu Organizacionog komiteta Olimpijskih igara?

- U smislu pripreme postoje neverovatne sli~nosti. Kao sportista provodite godine pripremaju}i se za jedan klju~ni momenat, a tako je i u organizacionom komitetu. Dok sam se se takmi~io imao sam potrebu da se spremim najbolje {to sam mogao. Nisam `eleo da se tokom trke suo~im sa ne~im se ~im se nisam suo~io ranije. Isti je slu~aj sa projektom „London 2012“ i zato imamo kompletan program testiranja na{ih objekata i borili{ta. Me|utim, na neki na~in, ovo je verovatno najizazovnija trka u mojoj karijeri. Olimpijske igre i Paraolimpijske igre su najve}i sportski doga|aji na svetu i organizacija je veoma kompleksan posao. Broj takmi~enja na Igrama u Londonu je impresivan - bi}emo doma}ini 26 svetskih prvenstava istovremeno tokom Olimpijskih igara i 20 svetskih prvenstava tokom Paraolimpijskih igara. U vreme igara ima}emo tim od 70.000 volontera, oko 100.000 izvo|a~a radova i radnu snagu od 6.000 ljudi uklju~enih u organizaciju.

OLIMPIJSKI STADION JE SPREMAN Sebastijan Kou i Fredi Frederikson Prema va{em mi{ljenju, ko su najve}i atleti~ari dana{njice?

- Ima nekoliko fantasti~nih britanskih sportista u ovom trenutku koje ~ekam da vidim na Igrama - Mo Fara, D`es Enis, Dej Grin i Dejvid Vir - lista nema kraja! Tu je, naravno, i nekoliko neverovatnih me|unarodnih atleti~ara kao {to je Jusein Bolt. Radujem se {to }u u Londonu gledati najbolje svetske atleti~are.

Da li }e [koti i Vel{ani uzeti u~e{}e u fudbalskoj reprezentaciji Velike Britanije?

- Da, ho}e. To je zaista pitanje za Britansku olimpijsku asocijaciju, ali ja sam siguran da }e selektor olimpijske reprezentacije Velike Britanije Stjuart Pirs pozvati neke velike igra~e iz svih razli~itih nacija.

Koliko poznajete srpski sport i dostignu}a srpskih sportista?

- Ne poznajem li~no nijednog srpskog sportistu, ali se radujem {to }u imati prilike da pratim njihove nastupe u Londonu ovog leta.

Koliko }e Veliku Britaniju ko{tati organizacija ovih Igara i koliko je o~ekivana zarada?

- Postoje dva bud`eta - jedan je za Olimpijske i Paraolimpijske igre, i drugi za Olympic Delivery Authority (ODA). Organizacioni komitet Olimpijskih igara London 2012 (LOCOG), na ~ijem sam ~elu, jeste organizacija koja se finansira privatnim sredstvima i na{ bud`et je dve milijardi funti - to je cena odr`avanja Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu 2012. Na{ bud`et se puni od sponzora, ulaznica, marketinga i TV prava. Na{ cilj je da imamo uravnote`en bud`et.

U novembru 2010. ste posetili Beograd tokom Generalne skup{tine Evropskih olimpijskih komiteta i bili ste gost OKS-a na proslavi 100-godi{njice olimpizma u Srbiji. Kakve utiske nosite i {ta mo`ete da ka`ete o saradnji koju imate sa Olimpijskim komitetom Srbije?

- Divno je {to sam imao mogu}nost da prisustvujem proslavi 100-godi{njice OKS-a. Bio je to fantasti~an doga|aj. Imamo odli~nu profesionalnu saradnju sa kolegama iz OKS-a i radujemo se {to }emo mo}i da ih ugostimo u Lo ndonu ove godine.

POSVE]ENOST I TRUD

Atletika je isti sport Kada biste uporedili atletiku iz vremena kada ste se vi njome profesionalno bavili i ovu dana{nju atletiku, da li su to dva ista sporta?

- Da, verujem da jesu. Jasno da se tehnike i treninzi stalno usavr{avaju i menjaju, ali nivo posve}enosti i truda koji je potreban da biste bili uspe{ni kao sportista nepromenjen je u odnosu na moje vreme. februar 2012. Olimpijska revija 11

intervju Filip Filipovi} najbolji vaterpolista sveta

Vaterpolo je ozbiljan sport Pri~e da se na{ sport igra u nekoliko zemalja slu`e za obmanjivanje javnosti. Postoje egzaktni podaci da je vaterpolo u svetu rasprostranjeniji nego mnogo zvu~niji sportovi, problem je {to ide u pogre{nom smeru Vladimir Tomkovi} ajbolji vaterpolista sveta Filip Filipovi} poru~io je u razgovoru za Olimpijsku reviju da je vaterpolo selekciji Srbije prioritet osvajanje zlatne medalje na Igrama u Londonu! Lider na{eg nacionalnog tima smatra da „delfini“ ne bi trebalo ~ak ni da razmi{ljaju o Ma|arima, vlasnicima zlata s tri poslednja izdanja OI, a kamoli da ih se pribojavaju, ve} da bi strah trebalo da ide u suprotnom smeru.

Srbija od severnih suseda nije izgubila zvani~nu utakmicu od 2004. godine, a kao „sve`i“ osvaja~ zlata s Evropskog prvenstva istakla je najozbiljnije kandidaturu da se najsjajnije odli~je ovog leta kona~no vrati u Beograd.

N

12 Olimpijska revija 2012. februar

S Filipovi}em smo jo{ razgovarali o drim-timu Pro Reka, eventualnom povratku u Partizan i `ivotu u Italiji...

Koliko vam zna~i osvajanje Evropskog prvenstva u godini kada je sve podre|eno Olimpijskim igrama i da li o~ekujete da odnos snaga u Londonu bude isti kao u Ajndhovenu?

- U godini kada smo istakli da nam je prioritet London i osvajanje olimpijske medalje, svi znamo koje boje, onda bi neki pomislili da zlatna medalja na Evropskom prvenstvu i nije tako bitna. Smatram da smo napravili podvig i da zaista narod treba da ceni ovu medalju kao da je prva i najsjajnija. Jer biti {ampion u konkurenciji ja~oj nego ikada, zaista je mnogo lak{e re}i nego isto i u~initi. U Londonu }emo na sve ove ekipe iz Evrope imati jo{ i Australiju i Ameriku. To su te ekipe ~iji sistem

igre i napretka ne mo`emo ispratiti do kraja.

Oni su za nas u olimpijskoj godini uvek bili nepoznanica.

Navija~i su u`ivali proslavljaju}i va{e zlato i srebro rukometa{a ~ak i na minus 10 stepeni. Kako ste se vi ose}ali i ho}e li balkon biti premali da primi sve vlasnike medalja posle OI? - Smatram da je rano da pri~amo o balkonima, skup{tinama i medaljama u ovom trenutku. Prvo moramo da vidimo u kojem broju i kojim sportovima }emo predstavljati na{u dr`avu na OI. I pre i posle toga predstoji nam mukotrpan rad i posve}enost ovome {to nas o~ekuje krajem jula. Tu nam mo`ete i vi pomo}i tako {to nas ne}ete optere}ivati stalnim pitanjima {ta se od nas o~ekuje, jer to se ve} unapred zna. Potreban nam je totalni mir u radu, bez pritiska, jer pritiska }e svakako biti...

Od nas samih!

Zbog OI Srbija je otkazala u~e{}e u Svetskoj ligi, a na taj potez odlu~ilo se jo{ nekoliko najboljih selekcija, {to je jo{ jedan dokaz da je London centralni doga|aj naredne godine? Da li se ve} zagrevate polako?

- Zagrevanje za OI 2012. po~elo je prvog dana po zavr{etku OI u Pekingu 2008. I ko to nije tako shvatio, umanjuje sebi {ansu za uspeh. JednosSAN O ZLATU tavno, ovo je takvo takmi~enje o kojem sanjate i zbog koOlimpijske igre su takvo ga ne spavate no}ima ~etiri godine. Dok ne do|e nova takmi~enje o kojem sanjate Olimpijada i novi izazovi.

Na{a zemlja je na poi zbog koga slednja tri turnira OI osvajane spavate no}ima ~etiri la medalju, ali nikako zlatnu, na koju su „pretpla}eni“ Magodine |ari? Mo`emo li ovaj put da skinemo severne susede s trona i kona~no vratimo olimpijsko zlato?

- Ova ekipa Srbije dokazala je i pokazala mnogo puta u ove tri godine da je bolja od boljih, da je bolja i od najboljih! Ma|arska reprezentacija u poslednje tri godine nije nas savladala. Smatram da sa tim duhom i optimizmom treba u}i i u olimpijski turnir. Za{to mi da skidamo Ma|are i mislimo o njima, kada nas oni nisu dobili jo{ od 2004. godine, ako se dobro se}am.

Pro Reko iz godine u godinu pravi sve kvalitetniji tim, kupuje najbolje igra~e iz Evrope, pa je shodno tome i ove sezone glavni favorit za osvajanje svih takmi~enja u kojima u~estvuje? Da li je ~ast i uspeh igrati u takvoj ekipi ili postoje}a konkurencija pravi preveliki pritisak?

- Pro Reko sa predsednikom Volpijem i prvim trenerom Pinom Porcijem na ~elu ima samo {ampionske ambicije. I nemamo strah, niti problem da to i ka`emo, ponovimo. Shodno tome anga`ovani su najbolji me|u najboljima, makar ve}ina, i sada je na nama da opravdamo ono zbog ~ega smo tu! Pritiska i konkurencije ima, {to je sportski i normalno, ali sve u razmerama jednog tako ozbiljnog, {ampionski

RE^ SPORTISTA

@elim da se vratim u Partizan Da li vam je bilo `ao {to ste pro{le godine u finalu Evrolige bili na suprotnoj strani bazena u odnosu na Partizan, u kojem ste ponikli i ~ije ste dete?

- Nije mi bilo `ao apsolutno, naprotiv, izuzetno mi je drago {to je Partizan do{ao na mesto koje je zacrtao pre mnogo godina. Profesionalac sam i u bazenu, kada krene utakmica, nema emocija, sem prema klubu za koji igrate. @ao mi je {to crno-beli nisu uspeli da se i ove godine domognu zavr{etka Evrolige, ali bo`e moj, ovo je sport. Na kraju krajeva, i mo}nom Reku se desilo da je izgubio od Partizana pro{le godine, pa se ni{ta kolosalno nije desilo. Sve ide dalje.

Ima li mesta i za Partizan u regionalnoj ligi u kojoj od ove sezone u~estvuje i Pro Reko?

- Partizanu, koji u svom prvenstvu „igra“ utakmicu koja se zavr{ava rezultatom 23:1, jeste mesto u Jadranskoj ligi i to je definitivno stav ve}ine! Postoje mnogi drugi razlozi i pitanja koja treba postaviti, za{to se za Partizan i dalje nije na{lo mesto u Regionalnoj ligi. Zarad interesa Partizana, srpskog vaterpola i svih igra~a, ~lanova Partizana, njihov prioritet za slede}u godinu treba da bude ulazak u ovo takmi~enje.

Planirate li da se u jednom trenutku vratite na Banjicu i eventualno, kao sada Vlada Vujasinovi}, povedete Partizan do nove evropske krune?

- To je moja `elja bila od onog dana kada sam odlu~io da napustim Partizan i osta}e tako! U karijeri sam uspeo da ostvarim ono {to sam zamislio, ima jo{ mnogo toga, a jo{ imam 24 godine. Evropska titula sa Partizanom je

realnost!

nastrojenog kluba kao {to je Pro Reko! Mi{ljenja sam da bi za svakog vaterpolistu bila velika ~ast da nastupi u kapici Reka, jer to je ne{to zaista posebno! Uz tako velike ~asti uvek idu i obaveze, ali onaj ko do|e u Pro Reko, zna zbog ~ega je tu.

Kako ocenjujete stanje u srpskom klupskom vaterpolu, s obzirom na to da je Partizan zvani~ni prvak Evrope, Vojvodina u Evroligi, budi se Zvezda...?

- [to se ti~e srpskog vaterpola, ide se napred, definitivno. Mnogo sporije i mnogo mu~no nego {to bi zaista trebalo, ali uvek ljudi iz saveza isti~u ekonomsku situaciju u zemlji, {to

generalno gledano jeste tako. Ali ne mora da zna~i.

Smetaju li vam, generalno gledano, opaske kriti~ara da je to sport koji se igra samo na Mediteranu?

- Iskreno re~eno, te pri~e da se vaterpolo igra u nekoliko zemalja je za ljude koje nisu imali kontakt s vaterpolom. To su pri~e za obmanjivanje javnosti, koja u nedostatku vremena prihvata tu informaciju kao kona~nu i ta~nu. Ve} nekoliko puta su ljudi iz vaterpola izlazili sa egzaktnim podacima da je vaterpolo u svetu mnogo rasprostranjeniji nego mnogo zvu~niji sportovi. Problem je {to ovaj sport ide

pogre{nim putem, ljudi koji ga vode imaju druge planove od onih konstruktivnih, pravih, koji bi doprineli popularizaciji i op{tem boljitku na{eg sporta.

Kako vam se dopada `ivot u Italiji i planirate li mo`da tamo da ostanete ili se sigurno vra}ate u Beograd po zavr{etku karijere?

- Veoma lepo sam se sna{ao u ovom malom mestu zvanom Reko. Italija kao zemlja je neponovljiva po svemu {to }ete tamo do`iveti, videti, iskusiti... Da li }u tamo ostati da `ivim, ne zavisi samo od mene. Lepo mi je, ne `elim ni{ta da menjam, dok bude bilo tako moja dru ga ku}a ostaje Italija. februar 2012. Olimpijska revija 13

DO LONDONA

Sjajna Bobana, sjajni U februaru je strelkinja Bobana Veli~kovi} osvojila zlato na Evropskom prvenstvu i obezbedila plasman na OI, Novak \okovi} progla{en najboljim sportistom sveta obana Veli~kovi} je novo lice u Olimpijskom timu Srbije za London. Plasmanom u finale na Evropskom prvenstvu u Finskoj u vazdu{nom pi{tolju obezbedila je sebi mesto na Igrama. Sve je to uveli~ala naslovom prvaka Evrope sa 487,1 krugom.

- Ispunila sam san, presre}na sam. Ostaje mi da se na miru pripremam i da kada bude trebalo u~inim sve da ga|am najbolje {to mogu - rekla je sjajna takmi~arka iz Bora.

U istoj disciplini ekipno reprezentacija Srbije je zauzela tre}e mesto 1.142 kruga. U timu su bile Bobana Veli~kovi}, Zorana Arunovi} i Jasna [ekari}.

U Finskoj je blistala i Andrea Arsovi}. Osvo-

B

[AMPIONKA IZ BORA Bobana Veli~kovi} prvakinja Evrope u disciplini vazdu{ni pi{tolj

jila je bronzu u ga|anju vazdu{nom pu{kom sa 501,4 kruga.

Ekipno je Srbija bila druga sa 1.188 krugova, a pored Andree, tu su bili Dragana Todorovi} i Ivana Maksimovi}.

Novak zatvorio krug Sjajnu 2011. Novak \okovi} je zaokru`io na briljantan na~in. Po~etkom februara dobio je presti`nu nagradu Laureus za najboljeg sportistu sveta u 2011. godini. Takva priznanja su pripadala nekad Tajgeru Vudsu, Mihaelu [umaheru, Lensu Armstrongu, Juseinu Boltu. Ove godine najve}i rivali Novaku \okovi}u bili su fudbaler Barselone Lionel Mesi, ko{arka{ Dirk Novicki i ponovo Jusein Bolt. ^injenica da je na{ Nole bio bolji od njih dovoljno govori. Novak je na pravom mestu, najbolji sportista sveta. Priznanje mu je uru~io tako|e teniski velikan Boris Beker. U~inio je to uz re~i: - Novak sa izra`enim ponosom igra za Srbiju. Uveren sam da }e osvojiti jo{ mnogo trofeja, kao i da }e dati sve od sebe da nasledi Nadala na olimpijskom tronu u Londonu.

Novak je zahvalio: - Izuzetno dostignu}e, predivna nagrada koja mnogo zna~i za mene, moju porodicu i prijatelje, ali i za moju zemlju. Za divljenje je ovo {to radi Laureus akademija, zahvalan sam svima koji su me nominovali, ~lanovima akademije i novinarima.

Posle toga Novak je dobio jo{ jedno priznanje. Predsednik Srbije Boris Tadi} povodom Dana dr`avnosti odlikovao ga je Kara|or|evom zvezdom.

- Sanjao sam da podignem pehar na Vimbldonu. Ali nisam ni sanjao da }e me moja zemlja nagraditi na ovaj na~in. Ovo je samo obaveza vi{e da nastavim ovako - rekao je Novak \okovi}.

U martu {ansa za pliva~e U martu }e se takmi~iti na{i atleti~ari, pliva~i, rva~i... Na dvoranskom prvenstvu sveta u Turskoj }e se na}i najkvalitetniji predstavnici „kraljice sporta“.

U Londonu }e biti odr`ano test takmi~enje u plivanju na kojem }e na{i pliva~i koji trenutno imaju isplivane B norme, poput Velimira Stjepanovi}a, Stefana [orka i ^abe Sila|ija, poku{ati da dosegnu i vreme za A olimpijsku normu, {to bi zna~ilo i siguran odlazak na Olimpijske igre u London.

Beograd }e u martu biti doma}in Evropskog prvenstva u rvanju gr~ko-rimskim stilom. Rezultati ne}e imati zna~aj za odlazak na OI, ali su dobra provera za kvalifikacione turnire koji }e biti odr`ani u aprilu u Bugarskoj i Kini.

14 Olimpijska revija februar 2012.

DO LONDONA

Rojters

Nole

STATUS MISIJE OKS - OI LONDON 2012. na 29.2.2012.

Sport

Ime Milorad Ivan Velimir

Ostvaren

Prezime Discip.

A Norma B Norma rezultat Status sportiste Status Misije OKS 0:54,19 0:52,10 A norma kvalifikovan ^avi} 0:52,36 1 0:52,36 100 delfin 0:54,19 0:52,29 A norma kvalifikovan Len|er 1 0:50,53 0:49,56 B norma selektovan Stjepanovi} 100 slo.

0:48,82 100 delfin 0:52,369 0:54,19 0:53,79 B norma selektovan 2:00,95 01:57,40 B norma selektovan 200 delfin 1:56,86 1:51,59 01:50,78 B norma selektovan 200 slob. 1:47,82 Plivanje 400 slob. 03:48,92 03:54,13 03:52,85 B norma selektovan 0:26,15 0:26,09 B norma selektovan Miroslava Najdanovski 50 slob.

0:25,27 0:56,48 0:56,42 B norma selektovan 100 slob. 0:54,57 \or|e Markovi} 200 slob. 01:47,82 01:51,59 01:49,59 B norma selektovan 400 slob. 03:48,92 03:54,13 03:53,09 B norma selektovan Radovan Siljevski 200 slob. 01:47,82 01:51,59 01:49,79 B norma selektovan Na|a Higl 200 prsno 2:26,89 2:25,56 A norma kvalifikovan 1 Sila|i ^aba 100 prsno 01:00,79 01:02,92 01:01,59 B norma selektovan Bogdan Kne`evi} 200 me{o. 02:00,17 02:04,38 02:04,29 B norma selektovan Dragana Toma{evi} Disk 62.00m 62,48 m A norma 1 50 3:59:00 Nenad Filipovi} 50 km km hod. hod. 4:09:00 4:09:00 3:59:17 B norma Vladimir Savanovi} 4:09:00 4:02:07 B norma 1 Predrag Filipovi} 4:09:00 4:07:54 B norma Asmir Kola{inac kugla 20.50m 20.50m A norma 1 Predrag Filipovi} 20 km hod. 1:22:30 1:24:30 1:23:47 B norma 1 Atletika Ivana [panovi} skok udalj 6,75m 6,65m 6,71m B norma 1 Emir Bekri} 400 m prep. 49,50 sec 49,80sec 49,55 sec B norma 1 Mihail Duda{ desetoboj 8200 bod. 8256bod.

A norma 1 Biljana Topi} troskok 14.30m 14.10m 14.21m B norma 1 Tatjana Jela~a koplje 61.00m 59,00m 59.61m B norma 1 Olivera Jevti} maraton 2:37:00 2:32:09 A norma 1 Milan Jotanovi} kugla 20.50m 20:17m B norma Ana Suboti} maraton 2:37:00 2:40:36 B norma Zorana Arunovi} pi{tolj Ivana Maksimovi} pu{ka Andrea Arsovi} pu{ka Strelja{tvo Andrija Zlati} pi{tolj 8 8 u~esni~kih kvota Damir Mikec pi{tolj Nemanja Mirosavljev pu{ka Dimitrije Grgi} pi{tolj Bobana Veli~kovi} pi{tolj Milo{ Vasi} Radoje \eri} 4 M44 u~esni~ke kvote Vukovi} Veslanje Miljan Goran Jagar Jovan Popovi} M22 2 u~esni~ke kvote Nikola Stoji} Nikolina Moldovan Olivera Moldovan k-4 500m 4 4 u~esni~ke kvote Antonija Na| Antonija Panda Kajak Milenko Zori} Ervin Holpert 4 u~esni~ke kvote 4 k-4 1000m Aleksandar Aleksi} Dejan Terzi} 1 u~esni~ka kvota Marko Tomi}evi} k-1 1000m 1 Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija osvojena Svetska liga 13 Novak \okovi} 1 1 Janko Tipsarevi} 1 Viktor Troicki Tenis prema poziciji na ATP/WTA rang-listi 6 u~esni~kih kvota 1 Nenad Zimonji} 1 Jelena Jankovi} Ana Ivanovi} 1 kvalifikovan Osmo mesto na SP 1 Boks Aleksandar Drenovak - 75 kg Plasman na rang-listi Evropa tura 2 u~esni~ke kvote drum 2 Biciklizam kvalifikovan 1. mesto na kvalif. turniru - 68 kg 1 Damir Fejzi} 1. mesto na kvalif. turniru - 57 kg 1 Tekvondo Dragana kvalifikovana Gladovi} 1 kvalifikovana 2. mesto na kvalif. turniru - 67 kg Milica Mandi} Ukupno sportista 61

februar 2012. Olimpijska revija 15

NA VISOKOM NIVOU Majkl Devenport, Vlade Divac i Aleksandar [o{tar

Bio nam je divan dan, divan dan...

Olimpijski komitet Srbije 23. februara proslavio ro|endan u hotelu „Moskva“, na mestu na kom je major Svetomir \uki} pre 102 godine zapalio plamen olimpizma u na{oj zemlji Vladimir Tomkovi} ro{log meseca, osim {to smo se za jo{ jedan korak pribli`ili Olimpijskim igrama i broj~ano poja~ali na{u ekspediciju za London, imali smo poseban razlog da budemo sre}ni, ponosni i veseli.

Olimpijski komitet Srbije napunio je 102 godine, a ro|endan je proslavio kako dolikuje - umereno, dostojanstveno i sa stilom!

Na istom mestu na kom je 23. februara 1910. godine major Svetomir \uki} osnovao Srpski olimpijski klub, u hotelu „Moskva“, odr`ana je ceremonija proslave.

Lovorov venac koji se tradicionalno na ovaj dan pola`e na spomen-plo~u ispred hotela „Moskva“, ovog puta zajedno su polo`ili predsednik OKS Vlade Divac, njegova ekselencija ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport i predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar. Zatim je usledilo intoniranje himne „Bo`e pravde“, a zastavu OKS na jarbol su oka~ili i podigli tekvondoka Milica Mandi} i pliva~ Ivan Len|er, koji }e predstavljati Srbiju u Londonu.

Sve~anost je nastavljena na drugom spratu hotela, gde je prire|en tradicionalni koktel, a Divac i saradnici ugostili su veliki broj proslavlje-

P

16 Olimpijska revija 2012. februar

nih olimpijaca, prijatelja, partnera i predstavnika Ministarstva sporta.

- Na dana{nji dan 1910. godine postavljeni su temelji Olimpijskog pokreta u Srbiji.

Malo je zemalja na svetu koje mogu da se

ZASTAVA Milica Mandi} i Ivan Len|er

SIMBOLIKA BROJA 418

Olimpijska soba u „Moskvi“ ^elnici OKS-a u saradnji s direktorom hotela „Moskva“ Veljkom Kadijevi}em otvorili su i „Olimpijsku sobu“. Re~ je o apartmanu broj 418 na ~etvrtom spratu, gde je 1910. godine u prostorijama lista „Novo vreme“ osnovan Srpski olimpijski klub, prva zvani~na olimpijska organizacija kod Ju`nih Slovena.

- Soba 418 je od sada olimpijska soba, koja }e svojim enterijerom podse}ati goste na{eg hotela na najva`nije doga|aje iz istorije srpskog olimpizma - rekao je Kadijevi}. pohvale tako dugom olimpijskom tradicijom i upravo zato, vo|eni vizijom na{ih osniva~a, nastavljamo dalje, uz obavezu da olimpijsko naslede dodatno obogatimo za neke budu}e generacije. Na pragu Olimpijskih igara `elimo da olimpijski duh za`ivi u ~itavoj Srbiji i da na{i olimpijci, uz podr{ku ~itave nacije, ostvare mnogo uspeha i u~ine nas jo{ ponosnijim - rekao je Divac.

Re~ je, naravno, dobio i redovni gost ovakvih manifestacija OKS-a, ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport. On je istakao da ima zadovoljstvo da prilikom svakog novog susreta s Divcem konstatuje da se srpskoj ekspediciji za London priklju~io jo{ neki sportista.

- Moja zemlja se raduje dolasku sjajnih srpskih sportista. Olimpijska 2012. godina po~ela je na pravi na~in, pobedama Novaka \okovi}a, vaterpolista, rukometa{a. Srbija u London dolazi kao prepoznata i cenjena selekcija, sa ambicijom da 100 godina od svog prvog u~e{}a na Igrama obele`i osvajanjem stote medalje - istakao je Devenport.

Tradicija nije izneverena ni kada je re~ o ~uvenoj ro|endanskoj olimpijskoj torti, koju su tako|e „na~eli“ Divac i Devenport, u dru{tvu Mandi}eve i Len|era.

AKTIVNOSTI OKS

EKOLIMPIJSKE IGRE ODR@ANE U JAGODINI I KRU[EVCU

Olimpijske pri~e za budu}e {ampione EkOlimpijske igre do`ivele su u proteklih mesec dana jo{ dva izdanja. Prvo su se u Jagodini sa u~esnicima dru`ili potpredsednik OK Srbije @arko Paspalj i Ivana Ma-

TE[KO PROBAJ, NIJEovi} Ivana Maksim strelca obu~ava malog

ksimovi} koja }e na Igrama u Londonu predstavljati Srbiju u strelja{tvu, dok je u Kru{evcu gost na ~etvrtim EkOlimpijskim igrama bio kajaka{ Marko Tomi}evic.

Ivana Maksimovi} je u Jagodini upoznala brojne u~esnike sa tajnama strelja{tva.

- Mislim da deca malo znaju o strelja{tvu. Bi}u sre}na ako posle dana{njeg dana neko od ove dece po`eli da trenira moj sport - rekla je Ivana Maksimovi}. Podsetila je decu da je njen otac Goran osvaja~ olimpijske medalje i da `eli da nastavi njegovim stopama.

Proslavljeni ko{arka{ @arko Paspalj evocirao je svoje uspomene sa Igara.

- Odravaju se samo jednom u ~etiri godine, tu su najbolji sportisti iz celog sveta iz svih sportova. Ose}aj je fenomenalan, a osvajanje medalje te{ko da mo`e da se opi{e re~ima. Kroz dru`enje i igru osnovci u Jagodini i Kru{evcu nau~ili su za{to je dobro baviti se sportom, koje su to olimpijske

vrednosti, {ta su Olimpijske igre, a {ta Olimpijada, koji su olimpijski sportovi, kako se na engleskom ka`e: olimpijski krugovi, kao i niz drugih zanimljivosti iz istorije olimpizma.

Kajaka{ Marko Tomi}evic u Kru{evcu je rekao: - Velika mi je ~ast {to }u predstavljati Srbiju na Olimpijskim igrama u Londonu.

Iskreno se nadam da }u osvojiti medalju na ovim Igrama, a da }ete na nekim budu}im to biti vi.

Kao dete sam prvo trenirao vaterpolo, ali sam zbog jedne devojke pre{ao na kajak i odmah se zaljubio u taj sport. Verujem da }e posle nadam se dobrih rezultata u Londonu, kajak postati mnogo popularniji u Srbiji.

Vojvodanska banka koja ve} tre}u godinu zaredom poma`e realizaciju programa olimpijskog obrazovanja, nagradila je decu prikladnim poklonima, a kompanija VISA, top partner MOK-a, poklonila je ovim dvema {kolama po 10 fudbalskih lopti.

februar 2012. Olimpijska revija 17

AKTIVNOSTI OKS „DUNAV OSIGURANJE“ U DUHU OLIMPIZMA Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac i olimpijci koji }e Srbiju predstavljati na Olimpijskim igrama u Londonu: tekvondistkinje Milica Mandi} i Dragana Gladovi}, desetobojac Mihail Duda{, kajak{ice Nikolina i Olivera Moldovan i reprezentativke Srbije u strelja{tvu Andrea Arsovi} i Bobana Veli~kovi}, posetili su {tand „Dunav osiguranja“ na 34.

Me|unarodnom sajmu turizma.

Kompanija „Dunav osiguranje“, kao nacionalni lider u oblasti osiguranja, pru`ila je veliku podr{ku OKS-u u ulozi „srebrnog sponzora“ i „zvani~nog osiguranja“ Olimpijskog tima Srbije.

- Veoma smo zahvalni „Dunav osiguranju“ {to je uz na{e olimpijce na putu za London. Svi na{i olimpijci bi}e osigurani na Igrama i to nam je od velike va`nosti rekao je Divac.

U ime kompanije „Dunav osiguranje“ obratio se ~lan izvr{nog odbora Sini{a Eri}: - Na{i sportisti koji su izborili u~e{}e na ovogodi{njim Olimpijskim igrama su pokazali svoju superiornost ne samo zahvaljuju}i vrhunskim rezultatima, ve} i ~injenici da na{u zemlju promovi{u u najboljem svetlu {irom planete, ali i da su kao ljudi izuzetne li~nosti. @elimo im puno sre}e, uspeha i pregr{t medalja. Siguran sam da }e na{a podr{ka, kao i podr{ka svih pojedinaca i kolektiva koji su stali uz na{e olimpijce i Olimpijski komitet Srbije, biti podr{ka zlata vredna. Veliki su ~ast i zadovoljstvo biti deo srpske olimpijske porodice.

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac posetio je na Sajmu turizma i {tand turisti~ke agencije „Big blu“, zvani~nog agenta za prodaju ulaznica i aran`mana za Olimpijske igre u Londonu.

VELIKA PODR[KA

Srpski sportisti za{titna lica „Merkatora“ ^lanovi olimpijskog tima u strelja{tvu Nemanja Mirosavljev i Andrija Zlati}, atleti~ari - olimpijci Asmir Kola{inac i Mihail Duda{ (na slici), kajaka{ Marko Tomi}evi} i vesla~ice Iva Obradovi} i Ivana Filipovi} bi}e za{titna lica Kompanije „Merkator-S“ do Olimpijskih igara u Londonu. Tim povodom odr`ana je sve~anost u „Merkator centru“ na Novom Beogradu.

Direktor Kompanije „Merkator-S“ Stanka ^urovi} ponovila je staru tezu da su srpski sportisti najbolji ambasadori svoje zemlje u svetu.

- Srbija ima ~ime da se ponosi. Nedavno su to pokazali Novak \okovi}, vaterpolisti i rukometa{i. Mi smo zlatni sponzor Olimpijskog tima Srbije. Pru`amo im sna`nu podr{ku.

Potpredsednik OK Srbije @arko Paspalj zahvalio je na podr{ci: - ‘Merkator’ je sa nama jo{ od 2007. Podr{ka najboljih kompanija mnogo zna~i sportistima Srbije i na{em sportu uop{te.

Desetobojac Mihail Duda{ zahvalio je u ime svih prisutnih olimpijaca kompaniji „Merkator-S“ na podr{ci koju pru`a na{em timu.

PARTNERSTVO OKS I KOMPANIJE „PROKTER END GEMBL“

Hvala, mama OLIMPIJSKA SOBA U PETROVCU NA MLAVI U okviru Sportskog centra „Dragutin Toma{evi“ u Petrovcu na Mlavi sve~ano je otvorena Olimpijska soba. Na simboli~an na~in zajedno su to uradili predsednik OKS Vlade Divac, predsednik op{tine Radi{a Dragojevi} i predstavnici sportskog saveza Petrovca na Mlavi. Na Olimpijskom ~asu odr`anom tim povodom mladi rukometa{i Sloge upoznali su se sa maskotom Sre}kom. Olimpijska soba je namenjena mladima. Cilj je promocija istorije olimpijskog pokreta Srbije, olimpijskih vrednosti i sportskog duha. Istog dana Vlade Divac prisustvovao je sve~anosti progla{enja najuspe{nijih sportista u protekloj godini.

Kampanja „Hvala, mama“ pokrenuta je i u Srbiji. Inicijatori su Olimpijski komitet Srbije i Kompanija „Prokter end Gembl“, top-partner MOK. Ciljevi kampanje su podr{ka nacionalnom timu Srbije na Igrama u Londonu kao i promocija razvoja omladine kroz sport.

Predrag Radovi}, menad`er kompanije „Proktor end Gembl Srbija“, rekao je: - Partnerstvo predstavlja sinergiju na{e osnovne svrhe da dotaknemo i pobolj{amo `ivote, sa globalnim ciljem Me|unarodnog olimpijskog komiteta da izgradimo bolji svet kroz sport. Mi }emo podr`ati olimpijski tim Srbije na OI i biti „ponosni sponzor mama“, jer iza svakog fantasti~nog sportiste, bio on po~etnik ili profesionalac, stoji jo{ fantasti~nija mama.

Vlade Divac je izrazio zadovoljstvo zapo~e18 Olimpijska revija februar 2012.

tom saradnjom: - [irenje olimpijskih ideala, razvoj sporta i promocija olimpijskih vrednosti na{i su glavni ciljevi. „Prokter end Gembl“, kao partner na ovom putu, bi}e nam velika podr{ka u naporima da stvorimo bolje dru{tvo pomo}u sporta.

Veoma nam je drago {to sara|ujemo sa kompanijom kao {to je „Prokter end Gembl“, sa kojom }emo u~initi mnogo za sportiste, majke i porodice u Srbiji. Bavljenje sportom i fizi~kom aktivno{}u pokazalo se produktivno ne samo za zdravlje i formu dece i omladine ve} i za njihovo psihi~ko i socijalno dobrostanje. Fizi~ki aktivna i „sportska“ deca pokazuju pozitivnije socijalno pona{anje, pobolj{ane socijalne sposobnosti i razvijaju ve}i ose}aj li~ne odgovornosti. Deca koja se danas bave sportom sutra mogu biti potencijalni olimpijci.

AKTIVNOSTI OKS

„VIZA“ SPONZORI[E NA[U [AMPIONKU

Zorana Arunovi} u dru{tvu Majkla Felpsa, Jelene I{inbajeve...

Veliko priznanje za sjajnu srpsku sportistkinju Zoranu Arunovi}: na putovanju na Olimpijske igre u London uz nju }e biti i kompanija „Viza“, ponosni partner Olimpijskih igara punih 25 godina.

Svetska {ampionka u disciplini vazdu{ni pi{tolj na deset metara priklju~i}e se elitnoj grupi sportista koje sponzori{e „Viza“: imena Majkla Felpsa, Jelene I{inbajeve i Alison Feliks najbolje govore u kakvom se dru{tvu Zorana na{la.

- Veoma mi je drago {to se priklju~ujem grupi sportista svetske klase. Bila mi je potrebna ogromna posve}enost i veliko odricanje da postanem olimpijski sportista, a uz ovu podr{ku znam da sam korak bli`e ka ostvarenju svojih snova i uspeha kako na streli{tu, tako i izvan njega. Nadam se velikom uspehu u Londonu - rekla je Zorana Arunovi}.

Do Igara u Londonu 2012. „Viza“ }e sponzorisati vi{e od 50 sportista i reprezentacija iz preko 20 zemalja, uklju~uju}i SAD, Kanadu, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kinu, Ju`nu Afriku i Rusiju.

Vladimir \or|evi}, menad`er „Vize“ za Srbiju, izrazio je zadovoljstvo zbog saradnje sa Zoranom Arunovi}.

- Neguju}i tradiciju podr{ke sportista od 1986. godine ostali smo predani pru`anju pomo}i olimpijskim i paraolimpijskim nadama da ostvare svoje `ivotne ciljeve dok se suo~avaju sa najve}im sportskim izazovima u svojim `ivotima - rekao je on.

Zanimljive pri~e izabranih sportista povodom Olimpijskih igara bi}e predstavljene u kampanji „Gou vorld“, tokom koje }e se korisnicima kartica ista}i prednosti i pogodnosti kori{}enja proizvoda „viza“ {irom sveta.

februar 2012. Olimpijska revija 19

SPONZORSKI PUL

Spremamo olimpijski program Radio S }e za vreme Olimpijskih igara posebno brendirati program, sa puno izve{taja, uklju~enja, gostiju. Na{ kreativni tim }e u narednim mesecima do detalja razraditi kako }e to zvu~ati

Intervju Predrag An|elkovi} izvr{ni direktor „S media grupe“

20 Olimpijska revija februar 2012.

redrag An|elkovi}, izvr{ni direktor „S media grupe“, jednog od novijih partnera Olimpijskog komiteta Srbije, govori o saradnji njegove firme sa krovnom organizacijom srpskog sporta i najavljuje nove projekte i emisije posve}ene olimpijskom sportu na Radiju S. On isti~e da }e program te stanice za vreme predstoje}ih Olimpijskih igara biti prilago|en toj manifestaciji i oboga}en mno{tvom informacija sa borili{ta iz Londona.

Koji je bio razlog da Radio S i Olimpijski komitet Srbije uspostave saradnju?

P

- Smatrali smo da mo`emo da doprinesemo razvoju olimpijskog sporta i ja~anju podr{ke olimpijskom timu Srbije u godini Olimpijskih igara. Naravno da saradnja sa Olimpijskim komitetom Srbije ima neprocenjivu vrednost za imid` jedne radio stanice.

Na koji na~in Radio S poma`e popularizaciji olimpijske ideje?

- Na talasima Radija S svake nedelje emitujemo emisiju „Olimpijsko odbrojavanje“. U emisijama gostuju sportisti koji su ve} izborili plasman na Olimpijske igre u Londonu. Pored toga, u saradnji sa Olimpijskim komitetom organizova}emo kviz „Prona|i Sre}ka“ ~iji cilj je promovisanje maskote olimpijskog tima.

Kroz dnevni program portala Smedia.rs i socijalne mre`e na kojima je Radio S dosta zastupljen promovi{emo sve aktivnosti OKS. Koliko je u programima Radija S zastupljen sport?

- Sport je uglavnom zastupljen u vikend programu Radija S kroz emisiju „Sport tajm“ koja se emituje ve} 13 godina.

U dnevnom programu uglavnom se prate svi bitni rezultati sportista i njihovih uspeha. Na`alost, ni kod nas, kao ni u ostalim medijima, do sada manji olimpijski sportovi nisu bili zastupljeni u dovoljnoj meri, pa kroz ovu saradnju poku{avamo to da promenimo.

Kakvi su planovi u narednom periodu?

S MEDIA GRUPA

GOSTI Ivana [panovi}, Slobodan Soro i Bobana Veli~kovi} u emisijama Radija S

OLIMPIJSKO ODBROJAVANJE

Sportisti na radiju Koji je koncept emisije „Olimpijsko odbrojavanje“?

- Koncept emisije je da kroz neformalan razgovor sa vi{e i manje popularnim sportistima zainteresujemo na{e slu{aoce za odre|eni sport i u~e{}e tog sportiste na Olimpijskim igrama kako bi gra|ani Srbije mogli bolje da se upoznaju sa svim sportistima koji su ~lanovi olimpijskog tima Srbije za London.

- Planovi su da sprovedemo kviz „Prona|i Sre}ka“ kroz program Radija S i portala Smedia.rs propratimo Olimpijski dan i da se {to bolje pripremimo za pra}enje Olimpijskih igara kroz na{ program.

Na koji na~in }e Radio S pratiti Igre u Londonu?

- Radio S }e za vreme Olimpijskih igara posebno brendirati program, kroz dnevne izve{taje }emo se truditi da izve{tavamo o postignutim rezultatima na{ih u~esnika, a kroz vikend program, pored pra}enja, radi}emo i kratak osvrt na prethodnu nedelju, sa gostima i uklju~enjima slu{alaca. Ovo su samo neke ideje za period Olimpijskih igara. Na{ kreativni tim }e u narednim mesecima razraditi do detalja kako }e to zvu~ati.

Ko su favoriti novinara Radija S za medalje u Londonu?

- Mislimo da ove godine na{i favoriti, pored Novaka \okovi}a i vaterpolista, mogu da budu strelci i vesla~i...

Da li postoje planovi o saradnji posle Igara?

- Mi smo zainteresovani za nastavak saradnje. Nama je ovo prvo partnerstvo sa Olimpijskim komitetom Srbije i voleli bismo da se saradnja nastavi i u narednom olimpijskom ciklusu, ali to }emo definisati sa ~elnim ljudima nakon zavr{enih Igara.

Kako ocenjujete dosada{nju saradnju Radija S i OKS? - Jako je lepo i pravo je zadovoljstvo raditi sa profesionalcima koji znaju svoj posao.

februar 2012. Olimpijska revija 21

OLIMPIJSKA ^ITANKA

U \ur|u Bjedov verovao samo Mladen Deli} Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. na{i sportisti osvojili su osam medalja, a prvorazrednu senzaciju priredila je \ur|a Bjedov osvajanjem zlatne medalje na 100 metara prsno

[AMPIONKA \ur|a Bjedov

U Meksiku se u jedrenju takmi~io @ak Rog Marija Pavlovi} vadeset devete Olimpijske igre odr`ane su 1968. godine u Meksiko Sitiju, u dr`avi Meksiko. Ovaj grad je izborio pravo na odr`avanje Igara 1963. godine u konkurenciji s Detroitom, Buenos Ajresom i Lionom.

Kasnije su se javili mnogi koji nisu bili odu{evljeni tim izborom, jer se Meksiko Siti nalazi na nadmorskoj visini od 2.240 metara, te je nedostatak kiseonika uticao na mnoge sportiste koji nisu bili u stanju da se prilagode.

S druge strane, mnogo godina se tvrdilo da je svetski rekord od 8,90 m u skoku udalj, koji je na Igrama postigao Bob Bimon, {to je bilo 55 cm du`e od dotada{njeg rekorda, posledica upravo tih okolnosti. Rekord je oboren tek 1991. godine, ali je i danas va`e}i olimpijski rekord.

Tako se pokazalo da OSE]AJ su u atletici u svim spriJedini novinar iz nterskim disciplinama i Jugoslavije koji je skokovima postignuti pratio trku \ur|e sjajni rezultati, a da se Bjedov bio je legendarni Mladen De- problem zbog razre|eli}, svi ostali su gle- nog vazduha pojavljivao kod du`ih trka~kih discidali ko{arku Jugoplina, kao i kod vesla~a, slavija - SSSR gde je u 16 slu~ajeva bila potrebna intervencija kiseonikom.

Zahvaljuju}i ovim specifi~nim uslovima i postignutim rezultatima dugo se prodavao suvenir u obliku konzerve meksi~kog vazduha „specijalno za obaranje rekorda“.

Olimpijske igre u Meksiko Sitiju odr`ane su od 12. do 27. oktobra, uz u~e{}e 5.530 sportista i to 4.750 mu{karaca i 780 `ena iz 113 zemalja.

Takmi~ilo se u 20 sportova, a Igre je otvorio predsednik Meksika Gustavo Dijaz Orda. Na otvaranju Igara je prvi put ~ast paljenja Olimpijskog plamena bila dodeljena jednoj `eni, bila je to meksi~ka atleti~arka Norma de Sotelo.

Amerika je otkupila televizijska prava za 4,5 miliona dolara, a Ej-Bi-Si je poslao ekipu od 450 ljudi da prati program iz Meksiko Sitija.

D

22 Olimpijska revija februar 2012.

Igre su kao nikada dotada bile u senci burnih politi~kih zbivanja u svetu, prvenstveno vijetnamskog rata, rasnih nemira u SAD, studentskih nemira {irom sveta i invazije Var{avskog pakta na ^ehoslova~ku.

Tako je samo deset dana pre po~etka Igara u Meksiko Sitiju, policija poubijala nekoliko stotina studenata u po zlu ~uvenom „Tlateloko masakru“. Naime, neposredno pre po~etka Igara izbili su u Meksiko Sitiju studentski nemiri, u kojima su nezadovoljni meksi~ki studenti poku{ali da iskoristite Igre kako bi skrenuli pa`nju na svoje probleme. Nemiri su ugu{eni u krvi, a prema nekim izvorima nekoliko stotina studenata je ubijeno nakon sukoba s vojnom polici-

NEOBI^NE IGRE NA OI

Baskijska pelota Na Igrama su na predlog doma}ina bila zastupljena i dva demonstraciona sporta. Tenis, koji je tek 1988. stekao status olimpijskog sporta, i baskijska pelota, igra sli~na skvo{u, koja je i 1992. godine bila demonstracioni sport. Organizatori su odlu~ili da se d`udo takmi~enja ne odr`e, iako je taj sport na prethodnim Igrama bio u redovnom programu. Posle Meksika, d`udo ponovo zauzima stalno mesto.

jom. Stoga su Igre zapo~ele u vrlo mu~noj atmosferi, iako su se meksi~ke vlasti potrudile da incident zata{kaju pred o~ima me|unarodne javnosti.

Prvi put na Olimpijskim igrama je uvedena zvani~na doping kontrola za sportiste. Neslavnu „~ast“ da postane prvi sportista u istoriji koji je diskvalifikovan zbog dopinga imao je {vedski takmi~ar u modernom petoboju Hans Gunar Liljenval. Za njega je utvr|eno da je tokom Igara koristio alkohol.

U Meksiku Sitiju su na olimpijsku sceni prvi put samostalno nastupili sportisti DR Nema~ke, koji su dotad bili u zajedni~kim ekipama sa SR Nema~kom, i osvojili 25 medalja. Zajedno }e ponovo nastupiti tek nakon pada Berlinskog zida, na Igrama u Barseloni 1992.

Najvi{e medalja osvojila je ~ehoslova~ka gimnasti~arka Vera ^aslavska sa osvojene ~etiri zlatne i dve srebrne medalje. Vera je iskoristila Igre i osvojene medalje kako bi javno osudila sovjetsku invaziju i okupaciju svoje zemlje.

Sa Igara je svet obi{la i slika dvojice crnih ameri~kih sprintera na 200 m, Tomija Smita i D`ona Karlosa, koji su dobijanje zlatne i bronzane medalje iskoristili kako bi na olimpijskom podijumu, tokom izvo|enja ameri~ke himne, stajali pognutih glava i podignutih pesnica u crnim rukavicama, {to je bio simbol otpora crnaca u SAD. Zbog tog gesta su suspendovani i odmah udaljeni iz olimpijskog sela, a MOK im je

ISTORIJA Meksikanka Norma de Sotelo prva `ena koja je upalila olimpijski plamen

XIX OLIMPIJSKE IGRE - MEKSIKO 1968.

SPORTOVI (20)

NOVI OLIMPIJSKI REKORD

8,9 m INOVATOR Dik Fosberi uveo flop tehniku u skoku uvis

LEGENDA Bob Bimon posti`e i danas va`e}i rekord OI u skoku udalj

OTPOR Smit i Karlos pognute glave slu{aju himnu SAD

Popis podele medalja Olimpijske igre 1968.

do`ivotno zabranio u~e{}e na OI. Ono {to je bilo posebno interesantno jeste to {to su svih osam finalista u trci na 100 metara bili crnci. [to se sprintera ti~e, ogroman doprinos postizanju vrhunskih rezultata dalo je i tr~anje po sinteti~koj tartan stazi, mnogo br`oj od dotada{njih podloga, koja je prvi put kori{}ena upravo na ovim igrama.

Svojim nastupom se posebno istakao Al Erter, ameri~ki baca~ diska, koji je zabele`io ~etvrti uzastopni trijumf, postav{i druga osoba u istoriji olimpijskih igara kojoj je to po{lo za rukom u individualnom sportu. Ameri~ki sprinteri D`im Hins i Li Evans su oborili rekorde na 100 m odnosno 400 m, s vremenima koja su dugo godina ostala nenadma{ena. U troskoku su ~ak trojica takmi~ara oborila dotada{nji svetski rekord.

Igre su ostale upam}ene i zbog uvo|enja tzv. flop tehnike u skoku uvis, koji je doneo zlatnu medalju njenom utemeljiva~u Diku Fosberiju.

Ovaj stil u kojem skaka~ ska~e preko letvice kojoj je u trenutku preskoka okrenut le|ima brzo je postao dominantan, te ga svi skaka~i uvis koriste i danas.

Ameri~ka pliva~ica Debi Mejer postala prva je u istoriji koja je osvojila tri zlata u individualnim trkama, na 200, 400 i 800 m slobodno. U sve tri discipline Debi je postavila olimpijske rekorde, s tim {to je trka na 800 m za `ene prvi put u istoriji Igara odr`ana u Meksiku.

plasman 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44

dr`ava zlato srebro bronza uk.

SAD 45 28 34 107 SSSR 29 32 30 91 Japan 11 7 7 25 Ma|arska 10 10 12 32 DDR 9 9 7 25 Francuska 7 3 5 15 ^ehos.

7 2 4 13 Z. Nem. 5 11 10 26 Australija 5 7 5 17 V. Britanija 5 5 3 13 Poljska 5 2 11 18 Rumunija 4 6 5 15 Italija 3 4 9 16 Kenija 3 4 2 9 Meksiko 3 3 3 9 Jugoslavija 3 3 2 8 Holandija 3 3 1 7 Bugarska 2 4 3 9 Iran 2 1 2 5 [vedska 2 1 1 4 Turska 2 0 0 2 Danska 1 4 3 8 Kanada 1 3 1 5 Finska 1 2 1 4 Etiopija 1 1 0 2 Norve{ka 1 1 0 2 N. Zeland 1 0 2 3 Tunis 1 0 1 2 Pakistan 1 0 0 1 Venecuela 1 0 0 1 Kuba 0 4 0 4 Austrija 0 2 2 4 [vajcarska 0 1 4 5 Mongolija 0 1 3 4 Brazil 0 1 2 3 Belgija 0 1 1 2 J. Koreja 0 1 1 2 Uganda 0 1 1 2 Kamerun 0 1 0 1 Jamajka 0 1 0 1 Argentina 0 0 2 2 Gr~ka 0 0 1 1 Indija 0 0 1 1 Tajvan 0 0 1 1

Akvatika Atletika Biciklizam Boks Veslanje Gimnastika Dizanje tegova Jedrenje Kajak i kanu Konji~ki sport Ko{arka Ma~evanje Moderni petoboj Odbojka Pelota Rvanje Strelja{tvo Tenis Fudbal Hokej

Prvi put se u jedrenju takmi~io Belgijanac @ak Rog, koji je od 2001. predsednik MOK-a.

Na dugim stazama dominirali su sportisti iz Afrike, a razre|en vazduh je jedino u ovim disciplinama imao {tetno dejstvo, zbog ~ega nije bilo rekorda. Na 5.000 m pobe|uje Tuni{anin Gamudi, ispred dva Kenijca, a na 10.000 m pobedio je Kenijac Naftali Temu. To je bila najnapornija trka ovih igara, nakon koje su bolni~ari sa bocama kiseonika do~ekivali iscrpljene trka~e. Na{ takmi~ar Nedo Far~i} stigao je deveti.

D`on Stefan Akvari iz Tanzanije postao je poznat po tome {to je zavr{io maratonsku trku uprkos i{~a{enju kolena. Akvari je zavr{io poslednji, ali je njegov nastup ostao zapam}en kao primer upornosti i volje.

Jugoslavija je u Meksiku u~estvovala sa 69 sportista u 11 sportova i osvojila osam VAZDUH medalja, zahvaljuju}i Razre|en vazduh kojima zauzima 16 mena 2.200 metara sto u konkurenciji od 113 nadmorske visine zemalja. pomogao skaka~iStudentkinja iz Splita ma, a umalo ubio \urda Bjedov osvojila je dugopruga{e zlatnu medalju u trci na 100 metara prsno i time u{la u istoriju jugoslovenskog plivanja kao prvi osvaja~ medalje. Ni sama \ur|a nije mogla da poveruje u svoj uspeh, a koliko u nju nisu polagane nade govori i ~injenica da je na takmi~enju od jugoslovenskih novinara bio prisutan samo Mladen Deli}, dok su svi ostali prisustvovali ko{arka{koj utakmici izme|u Jugoslavije i SSSR. U finalu na 200 m prsno \urda je osvojila srebrnu medalju i time zaokru`ila svoj neverovatan uspeh.

Nakon tri srebrne medalje na{i vaterpolisti u Meksiko Sitiju osvajaju zlato, kao i Miroslav Cerar na konju sa hvataljkama. Ko{arka{i osvajaju srebrnu medalju.

Rva~ Stevan Horvat osvojio je srebrnu medalju. Nakon 20 godina rvanja, dve pobede na svetskim i tri na evropskim {ampionatima, Horvat kona~no osvaja olimpijsku medalju. Branislav Simi} osvojio je bronzu u rvanju, kao i bokser Zvonimir Vujin koji ujedno osvaja i prvu jugoslovensku olimpijsku medalju u boksu.

februar 2012. Olimpijska revija 23