DIVAC: Iskustvo za budu}nost
AVGUST, 2010.
SPECIJALNO IZDANJE POSVE]ENO PRVIM LETNJIM OLIMPIJSKIM IGRAMA MLADIH U SINGAPURU
SRBIJA: 33 takmi~ara u 8 sportova
SPORTSKA MLADOST SVETA U SINGAPURU
3 SINGAPUR
VLADE DIVAC, PREDSEDNIK OLIMPIJSKOG KOMITETA SRBIJE
Istorijski doga|aj O
rganizovanjem takmi~enja u Singapuru Me|unarodni olimpijski komitet ~ini mo`da i revolucionarnu ideju u prezentaciji svega onoga {to vrednim ~ini ~itav olimpijski pokret. Sve vrednosti, ne samo sportske, ve} i obrazovne i kulturne bi}e na jednom mestu, pribli`i}e se onima kojima je san da jednog dana budu vrhunski sportisti, u~esnici najve}eg takmi~enja na svetu. Olimpijski pokret, najja~i u svetu, na ovaj na~in }e promovisati svoju ideju, jo{ vi{e }e se pribli`iti mladim ljudima kojima talenat, `elja za radom, vera u sebe i upornost garantuju da }e u narednim godinama sa jo{ vi{e strasti u~estvovati u sportskim nadmetanjima. U~e{}em u
Singapuru zaokru`i}e jedan, manji deo svoje karijere i dobiti stimulans za dane koji im predstoje, za dane kada }e osokoljeni Singapurom te`iti da svoje snove pretvore u realnost. U~e{}em na prvim olimpijskim igrama mladi su deo snova ispunili. Srbija {alje svoje mlade sportiste. @eljni su da se predstave svojim vr{njacima na pravi na~in, da u~estvuju i u takmi~arskom i svim drugim programima na kvalitetan na~in, da dostojno predstave zemlju koja ove godine obele`ava 100. ro|endan svog olimpijskog pokreta. Bi}emo zadovoljni ako na{i atleti~ari, odbojka{i, pliva~i, teniseri, vesla~i, basketa{i, d`udisti i biciklisti daju svoj trenutni maksimum. Koliko je njima re-
zultat bitan toliko je bitnije da osete atmosferu velikog doga|aja, da vide snagu olimpijske ideje i pokreta i da steknu neprocenjivo iskustvo bitno za njihovu dalju karijeru. U~e{}em u prate}im programima pokaza}e snagu svoje zemlje koja ima ~ime da se ponosi kada je sport u pitanju. Siguran sam da }e Olimpijske igre mladih u Singapuru biti izuzetan doga|aj, ponavljam jedan od najva`nijih u olimpijskom pokretu uop{te. Siguran sam da }e na kvalitetan na~in tome doprineti i mladi sportisti Srbije. @elim im mnogo uspeha, a najvi{e da se vrate zadovoljni, sa saznanjima koje }e preneti drugima, jer biti u~esnik ovakve manifestacije jeste i privilegija, ali i obaveza. Vlade Divac
AKTIVNOSTIMA NA POLJU KULTURE I OBRAZOVANJA OKS VE] GODINAMA DELUJE ME\U MLADIMA
Karavani olimpijskog duha Olimpijski komitet Srbije od 2007. godine aktivnostima na polju kulture i obrazovanja {iri olimpijske vrednosti me|u mladima, imaju}i u vidu jubilej veka postojanja organizacije. Ove godine, koja je u znaku 100 godina od osnivanja, aktivnosti je vi{e nego ikad. Serijom izlo`bi pod nazivom „Vek igre - sto godina olimpizma u Srbiji“ po gradovima u na{oj zemlji, zajedno sa vi{egodi{njim projektom Komisije za kulturu i olimpijsko obrazovanje pod nazivom „Olimpijsko igrali{te“ i aktivnostima poput „Arktosa“ protiv rasne diskriminacije u sportu i olimpijskog fudbala promovi{e se ono najvrednije {to olimpizam zna~i: va`nost bavljenja sportom, za{tita `ivotne okoline, fer-plej u sportu, rodna ravnopravnost, sport u funkciji zdravlja, kulture, obrazovanja i humanosti. Vode}i se sa tri klju~ne re~i: TRADICIJA, SNAGA I VIZIJA, Olimpijski komitet Srbije zapravo podsti-
OLIMPIJSKI DAN TR^ANJA 2010.
~e na tradicionalne stubove olimpijskog pokreta, kulturu i obrazovanje pre svega, ali i na svoje po~etke koji nezvani~no broje vi{e od jednog veka, a formalno od 23. februara 1910. Tog datuma u hotelu „Moskva“ u Beogradu osnovan je Olimpijski komitet, a 1912.
godine tim Srbije predvo|en osniva~em Svetomirom \uki}em i vo|om tima Androm Jovi}em u~estvovao je na Olimpijskim igrama u Stokholmu prvi put u istoriji. Srbiju su tada predstavljali dvojica atleti~ara, Du{an Toma{evi} i Du{an Milo{evi}.
Osniva~ i izdava~ PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o. Beograd, Kraljice Marije 1/14 Direktor Nenad Lazi}
Prve Olimpijske igre mladih, davna{nji san Me|unarodnog olimpijskog komiteta, na korak su do realnosti. U Singapuru 14. avgusta po~inju Igre za sportiste od 14 do 18 godina sa ciljem da se spajanjem sporta, kulture i obrazovanja u konkretnim programima i takmi~enjima poku{a da prona|e re{enje najve}ih nevidljivih „neprijatelja“ sportske zajednice: zloupotrebe u sportu i nezainteresovanosti prema sportu. Igre su igre mladih, koje su organizovali mladi ljudi, `eljni da aktivno u~estvuju u promociji olimpijskih vrednosti. Singapur treba da bude osnova i za re{enje drugih problema me|u mladom populacijom, me|u kojima se problem velike gojaznosti i zdravstvenih tegoba, prouzrokovane fizi~kom neaktivno{}u, razvijanje svesti o {tetnosti nedozvoljenih sredstava u sportu, kockanje kao problem koji upravo narasta... Problemi su isti na svim kontinentima sveta, a posledica su savremenog `ivota. gde svakodnevna fizi~ka aktivnost i razvijena svest o dobrobiti bavljenja sportom mo`e i treba da budu re{enje.
U saradnji sa lokalnim zajednicama, u mestima ro|enja prvih olimpijaca, Ra`ani kraj Kosjeri}a, Petrovcu na Mlavi i u Stragarima kraj Kragujevca, ve} godinama unazad se aktivnostima na polju olimpijskog obrazovanja neguje nasle|e ovih sportskih velikana. Jedna od manifestacija ovog tipa sa najdu`om tradicijom u istoriji MOK na svim kontinentima je Olimpijski dan tr~anja, kada se zapravo se}amo osnivanja Me|unarodnog olimpijskog komiteta 23. juna 1894. OKS deceniju ve} obenastavak na strani 4 X le`ava ovaj dan tr~anjem doskora na Adi Ciganliji, potom se ovaj dan organizovao na U{}u u Beogradu i u drugim gradovima u Srbiji, a ove godine u junu se „olimpijski“ tr~alo na TRADICIJA SNAGA VIZIJA Ko{utnjaku.
Glavni i odgovorni urednik svih izdanja \oko Kesi} Urednik izdanja Dragutin Stojmenovi} Layout Borislav Bajki} Mateja Miladinovi} [tampa PPG {tamparija
MEMBER OF PRESS PUBLISHING GROUP
4 IM MLAD nastavak sa strane 3 X
LADIM
A
PRVE LETNJE OLIMPIJSKE IGRE MLADIH - SINGAPUR, OD 14. DO 26. AVGUSTA
Izuzetnost, prijateljstvo, po{tovanje O~ekuje se oko 5.000 sportista uzrasta od 14 do 18 godina i slu`benih lica iz 205 zemalja Sportski program podrazumeva 26 olimpijskih sportova, predstavnici Srbije takmi~e se u osam Bez uobi~ajenih protokola, sa puno kulturno-obrazovnih programa i radionica za sve IGRA SE BASKET: Sportovi na programu YOG, ukupno 26, su isti kao na programu tradicionalnih Igara, sa ograni~enim brojem disciplina i sportova. Na primer, svi vodeni sportovi nisu na programu, kao ni slalom u kanuu, biciklizam }e biti sveden na svega nekoliko disciplina i dr. Ima izmena i u nekim sportovima, primera radi, igra}e se tzv. uli~ni basket, odnosno igra tri na tri ispod jednog ko{a.
LEO I MERLIN Leo i Merlin su maskote Prvih igara mladih. Leo sanja da osvoji medalju na Svetskom prvenstvu u ko{arci, voli da svira gitaru i bavi se sportom, a `ivotni moto mu je „Nikad ne reci nikad“. Merlin je mlad i pun nemirnog duha koji voli da plovi morem oko Singapura, vegeterijanac je, iz po{tovanja prema prirodi. Dru`eljubiv i dobar u slu{anju drugih, kada postane tvoj prijatelj, on je to zauvek. Sanja da postane nau~nik koji }e prona}i na~ine da za{titi okolinu. Moto mu je „Mo`e{ posti}i sve ukoliko svoje srce da{ u cilj“.
Zajedni{tvom sporta, kulture i obrazovanja, u saradnji sa brojnim partnerima, olimpijska porodica i svi njeni ~lanovi putem razli~itih aktivnosti {irom planete {ire - olimpijske vrednosti. To su: izgradnja mira, obrazovanje, rodna ravnopravnost, za{tita `ivotne sredine, negovanje olimpijske ba{tine... i brojne druge aktivnosti koje doprinose milenijumskim ciljevima ~ove~anstva koje su na po~etku tre}eg milenijuma postavile Ujedinjene nacije. Demonstracija olimpizma u na{im `ivotima i na svim olimpijskim takmi~enjima mo`e se simboli~no izraziti u tri re~i koje predstavljaju vrednost olimpijskog pokreta: IZUZETNOST: Ova vrednost se daje za davanje svega od sebe na polju ferpleja i na sportskom terenu. Nije sve u pobedi, ve} i u u~e{}u, a najvi{e zapravo u kontinuiranom razvoju svakog ljudskog bi}a i uz sve to u`ivanje u zdravom sportskom `ivotu, kombinaciji jakog tela, volje i uma. PRIJATELJSTVO: Sport slu`i za postizanje me|usobnog razumevanja me|u ljudima svuda u svetu. Olimpijske igre inspiri{u humanost u nameri da prevazi|u politi~ke, ekonomske, rodne, rasne ili religijske razlike i pospe{e prijateljstvo i komunikaciju na svetu. PO[TOVANJE: Po{tovati sebe, po{tovati drugog, po{tovati pravila i propise sporta i okoline. Kada govorimo o sportu, posebno moramo da vodimo ra~una o fer-pleju i borbi protiv dopinga, kao i svim drugim eti~kim merilima svakog sportiste.
Sve ove vrednosti u jednom sportisti doprinose da on poseduje i {iri olimpijski duh, duh prijateljstva, ravnopravnosti i po{tenja, pravi~nosti i vite{tva, duh sporta i umetnosti, snaga volje, znanja i zajedni{tva, lepota razlika, ma{te i osmeha, radost ljubavi i slobode. Zami{ljene da promovi{u olimpijske vrednosti, Igre mladih su teorijski u potpunosti afirmacija i promocija su{tinskih ideja Pjera de Kubertena, njegovog amaterskog pristupa Olimpijskim igrama i ogromnoj `elji da Igre budu prava zajednicu sporta i kulture, ideje koja je tokom vi{e od 100 godina modernog olimpijskog pokreta vi{e `ivela u teoriji nego istinski u praksi. Letnje Olimpijske igre mladih (YOGinternacionalna skra}enica za Youth Olympic Games) zami{ljene su da budu me|unarodno multisportsko takmi~enje na svake ~etiri godine u me|usobno odvojenim zimskim i letnjim sportovima poput takmi~enja na Olimpijskim igrama. Ovim Igrama olimpijski pokret ulazi u novu fazu svog postojanja. Koliko }e dobrobiti za mlade i sportiste zaista biti, kako }e za`iveti zami{ljeni programi, ostaje da vidimo. Sasvim sigurno sport ne}e izgubiti na svojoj popularnosti, koliko su kulturnozabavne radionice zaista zanimljive mladima, sa kojim novim po{astima se suo~avaju generacije i kako }e se razvijati sportska kultura, na koji na~in sagledavati olimpijska krilatica „Br`e-vi{e-ja~e“, na kojoj po~iva moderan olimpijski pokret, pitanja su za posle Singapura.
5 KULTURA I OBRAZOVANJE, ZAJEDNO SA SPORTOM, SPECIFI^NOST PRVIH IGARA MLADIH
AKTIV NOS U SING TI DUHA APURU
Inspiracija {ampiona Me|unarodni olimpijski komitet prvi put je javno predstavio koncept Olimpijskih igara mladih na Sesiji u Gvatemali jula 2007. godine kao doga|aj koji povezuje sport, kulturu i obrazovanje. Sli~nu ideju, okupljanja sportista uzrasta od 14 do 18 godina, svojevremeno je kao Svetske igre mladih organizovala Moskva (1998), ali u Singapuru se posebna i jednaka pa`nja posve}uje i razvoju duha, odnosno integraciji mladih kroz komunikaciju. Kulturno-obrazovni program (KOP) integralni je deo Igara i treba da pru`i nezaboravno iskustvo, da bude inspiracija svim u~esnicima. Specijalno je napravljen za mlade sportiste, u saradnji sa najuglednijim me|unarodnim institucijama koje se bave ovim pitanjima sa ciljem podsticanja sportista da budu pravi {ampioni i da se dru`e izra`avaju}i olimpijske vrednosti kroz izuzetnost, prijateljstvo i po{tovanje. Kroz zabavne i interaktivne aktivnosti, KOP je osmi{ljen da olak{a u~enje i oja~a olimpijski duh i da na taj na~in podstakne sportiste da shvate {ta je olimpizam i kako se olimpijske vrednosti primenjuju u svakodnevnom, li~nom i dru{tvenom `ivotu. Kroz KOP }e se: - saznati o olimpizmu, olimpijskom pokretu i globalnim sportskim pitanjima - u~iti o odr`ivom razvoju i doprinosu sporta pozitivnom uticaju na ljude i prirodu - dru`iti sa drugim u~esnicima, razmenjivati ideje i upoznati nove kulture - slaviti olimpijske ideje i olimpijski duh, razli~itost snaga kultura da ujedinjuje ljude.
ti na raspolaganju sportistima i njihovim prijateljima u zabavnom anga`ovanju od jednog sata, gde }e u~iti o takmi~enjima i zdravoj ishrani i kako da usklade sportska takmi~enja sa u~enjem, kasnije i studiranjem. „Olimpijska ku}a“ }e biti doma}in interaktivnim izlo`bama gde }e
me|usobno komuniciraju. Bi}e postavljeni kulturni {tandovi na kojima }e doma}ini biti singapurska omladina, koja }e predstaviti svih 205 NOK u~esnika Igara. Doma}ini }e pozivati prisutne da u~estvuju u programima razli~itih kultura, zabavnim aktivnostima i tradicionalnim igrama.
IZAZOV SPORTISTA Motivacioni program „Izazov“ napravljen je da se u~esnici podstaknu da dobiju {to vi{e li~nog iskustva na Igrama. Svaki sportista }e kada do|e dobiti u~esni~ku kartu, koja }e mo}i da se koristi za bele`enje njegovog u~e{}a u aktivnostima i inerakciji sa drugim sportistima. Da bi zavr{ili „Izazov“ sportisti treba da ispune nekoliko zadataka koji su zabavni, interaktivni i mogu}i za ispunjenje od strane svih sportista, bez obzira na sport i raspored takmi~enja, a ti zadaci su: u~e{}e u kulturno-obrazovnim aktivnostima, interakcija sa drugima, poziv na akciju Program „Mladi ambasador“ za 30 mladih ljudi sa pet kontinenata predvi|en je da ih obrazuje da sportiste inspiri{u da u~estvuju u KOP aktivnostima. Zajedno sa 60 singapurskih „kolega“, svaki mladi ambasador }e biti dodeljen jednom NOK-u i bi}e klju~na kontakt osoba za tu zemlju za sva pitanja vezana za KOP.
U~esnici }e imati prilike da se sretnu i bli`e upoznaju sa poznatim sportistima i ~uju njihove li~ne i inspirativne pri~e o olimpijskim vrednostima kao {to su izuzetnost, prijateljstvo i po{tovanje. Ti sportisti }e prenositi svoje li~no iskustvo putem sesija na kojima }e se na zabavan na~in voditi pri~a sa slu{aocima zajedno sa u~esnicima „velikih“ Olimpijskih igara i ~lanova Sportske komisije MOK.
2. Aktivnosti ‘otkrivanja’ U~esnici }e istra`ivati teme va`ne na njihovom putu da postanu {ampioni u `ivotu, putem interaktivnih izlo`bi i radionica. Stru~no vo|ene radionice }e bi-
6. Ostrvska avantura Sportisti koji zavr{e svoja takmi~enja mo}i }e da provedu neki dan van sela i da u`ivaju u onome {to ima da ponudi „Ostrvska avantura“. U~esnici }e raditi timski i pro}i kurseve za izgradnju poverenja, vodene aktivnosti i fizi~ke izazove. Timski rad, uzajamno po{tovanje i drugarstvo su najva`niji u prevazila`enju tih izazova. Programi se odvijaju pod rukovodstvom i nadzorom iskusnih instruktora. Avantura po~inje pre podne kratkom turom brodom na jedno od singapurskih ostrva Pulau Ubin, na kome }e se odvijati program u razli~itim zabavnim aktivnostima. Re{ava}e se zadaci kao {to su izrada splavova od uljanih buri}a, granja i kanapa. Formira}e se timovi za takmi~enje u vo`nji ~amaca na pedale, degustira}e se lokalno vo}e, upoznavati sa florom i faunom.
7. Istra`iva~ko putovanje
KOP }e biti organizovan u dva prostora i sedam formi poput:
1. ]askaj sa {ampionima
tavkama na olimpijske teme. Ove aktivnosti slave mladost, kulturu i prijateljstva ste~ena na Igrama.
PROMOTERI [AMPIONI: Olimpijski asovi Majkl Felps, Jelena Isinbajeva i Jusein Bolt su promoteri Igara u Singapuru
mladi sportisti saznati vi{e o olimpizmu i istoriji olimpijskog pokreta. U „Koridoru karijere“ sportisti }e mo}i da istra`uju opcije u vezi sa karijerom u industriji sporta i da saznaju koje se karakteristike, znanje i stru~nost tra`i za te profesije. Kroz serije interaktivnih prikaza koje }e realizovati razli~ite me|unarodne organizacije sportisti }e imati priliku da vi{e ~uju o globalnim problemima ~ove~anstva i na~ina re{avanja istih.
3. Selo svetske kulture Selo svetske kulture, sme{teno na seoskom trgu, glavno je mesto na kome }e posetioci mo}i da
4. Projekat zajednice U~esnici }e udru`eno zabavnim aktivnostima kao {to su bubnjanje i cirkuska umetnost. Putem ovih aktivnosti, u~esnici }e se zbli`iti sa lokalnim stanovni{tvom, nau~iti o dru{tvenoj odgovornosti i biti podstaknuti da daju doprinos i u sopstvenim zajednicama kod ku}e.
5. Umetnost i kultura Sportisti }e mo}i da u`ivaju u uzbudljivoj me{avini muzi~kog izvo|enja, igre i umetni~kih radova. Stanovnici sela mogu da se pridru`e zabavi tokom ve~ernjih doga|anja i da u`ivaju raznim pos-
U~esnici }e mo}i da u`ivaju u „zelenom iskustvu“, i to u poludnevnom istra`iva~kom putovanju do Parka hortikulture i Bara` marine, dve najnovije singapurske atrakcije na temu ~ovekove okoline. U Parku hortikulture sportisti }e pro}i kroz radionicu terarijum i obi}i botani~ku ba{tu. Terarijum radionica }e ista}i va`nost prirodnog ekosistema, dok prakti~ni sadr`i izradu mini ba{te u staklenoj boci, koja }e imitirati ekosistem. U turi po parku obilaze se dve ba{te i razgovara}e se na temu ~ovekove okoline. Predmet razgovora }e biti i „zelene inicijative“ u zemaljma sportista. U Bara` marini sportisti }e u~iti o kori{}enju i upravljanju pitanjima vode putem razli~itih aktivnosti na jednom jedinstvenom objektu i u`ivati u prelepim pogledima na Singapur. Putovanje uklju~uje i turu na „Galeriju i zeleni krov“, gde }e sportisti imati priliku da vide interaktivne prikaze koji govore o tretiranju na{eg prirodnog ekosistema i merama da se priroda za{titi i o~uva. Tako|e, mo}i }e da iskuse tri izazova na temu vode i energije. Kroz eksperimentalne i zabavne aktivnosti u~esnici }e postati svesniji o nesta{ici pija}e vode, posledicama zaga|enja vode i o prednostima kori{}enja novih i ~istijih izvora energije.
KOP Aktivnosti su podeljene u pet razli~itih tematskih oblasti. Sadr`aj aktivnosti je biran sa ciljem da sportiste podstakne da razumeju i `ive shodno olimpijskim vrednostima. Programi se odnose na: OLIMPIZAM poreklo, filozofija, struktura i evolucija modernih Olimpijskih igara sve do dana{njeg dana RAZVOJ SPOSOBNOSTI - razmatra razli~ite aspekte profesionalne karijere sportista, koja uklju~uje i li~ni razvoj i snala`enje u fazama promena u `ivotu sportiste DOBROBIT I ZDRAV @IVOTNI STIL promovi{e zdrav na~in `ivota koji uklju~uje i zdravu ishranu i antidoping u sportu. DRU[TVENA ODGOVORNOST - podi`e svest o ulozi sportiste kao odgovornog ~lana svoje zajednice i otkriva kako sportista mo`e biti odgovoran gra|anin koji doprinosi unapre|enju okoline i neprekidnom napretku sveta. „IZRA@AVANjE“ olak{ava u~enje i interakciju putem kori{}enja digitalnih medija i u~e{}em u festivalima i doga|ajima u olimpijskom selu. Kulturno-obrazovni program }e na ovaj na~in zadovoljiti razli~ite interese i potrebe sportista, kako u selu tako i van njega. Bi}e organizovano vi{e od 50 razli~itih aktivnosti za 12 dana Igara.
6 DOMA]IN PRVIH OLIMPIJSKIH IGARA MLADIH OD 14. DO 26. AVGUSTA
MERLION-SIMBOL GRADA: Ime Singapur poti~e od sanskritskog „singa“ - lav i „pura“ grad. Prema malajskim analima, ovo ime je ostrvu dao sumatranski princ iz 14. veka Sang Nila Utama, koji je, nakon {to se iskrcao na ostrvo zbog oluje, primetio ~udnu zver na obali. Njegov glavni pomo}nik ju je pogre{no identifikovao kao „singa“ ili lav. Najnovija istra`ivanja Singapura, me|utim, pokazuju da lavovi nikada nisu `iveli tamo (~ak ni azijski lav, a zver koju je video Utama je verovatno bio tigar, najverovatnije malajski tigar). Na fotografiji je kip Merlion, za{titni znak Singapura, koji je do 2002. bio sme{ten u istoimenom parku, a onda preme{ten ispred hotela „Fuler ton“. Merlion je izmi{ljena `ivotinja koja ima glavu lava, a telo ribe, a ime je kombinacija re~i more i lav, aludiraju}i na vreme kada je Singapur bio riblji grad.
Nazivali su ga „najve}im porazom Britanije“, pa „svetlost Juga“, azijski je Gibraltar, a njegovo ime zapravo zna~i - Lavlji grad. Republika Singapur, kra}e Singapur, je ostrvski grad u jugoisto~noj Aziji na jugu Malajskog poluostrva (na vrhu poluostrva Malake). Nalazi se na 137 kilometara severno od Ekvatora, ju`no od malezijske dr`ave Johor i severno od Indonezije, to je jedna od nekoliko preostalih gradova-dr`ava na svetu i najmanja dr`ava u jugoisto~noj Aziji. Ovo gusto naseljeno ostrvo ima oko 4,9 miliona stanovnika, odnosno druga je najnaseljenija nezavisna dr`ava na svetu posle Monaka, ne ra~unaju}i Makao i Hongkong. U najve}em broju ~ine je predstavnici tri naroda: Kinezi 77%, Malezijci 14% i Indusi 8%. Taoizam i budizam su glavne religije (51% stanovni{tva) dok su ostali muslimani 14%, hri{}ani 15% i Indusi 4%, koji svi, zajedno sa brojnim doseljenicima iz ~itavog sveta, ~ine jednu bogatu i harmoni~nu kulturnu i religioznu zajednicu. Singapur je postao ~lan Ujedinjenih nacija 21. septembra 1965. godine i s obzirom na dugu istoriju punu uspona i padova u samostalnosti, ponosan je na svoju nezavisnost. Karakteristika Singapura, pored visokih nebodera, jeste i jedinstvena priroda o kojoj se po-
Lavlji grad AZIJSKI GIBRALTAR: Zbog strate{ki va`nog polo`aja Singapur zovu „azijski Gibraltar“
OBELE@JA DR@AVNOSTI: Zgrada Parlamenta, grb i zastava Singapura. Krilatica i naslov himne je „Majulah Singapura“ {to zna~i - Napred Singapure. Predsednik dr`ave je Selapan Ramanatan, a premijer Li Hsijen Lung
NI @VAKA, NI CIGARETA Zanimljivo je da su u Singapuru zabranjeni uvoz i distribucija `vaka}ih guma jo{ od 1992, a pu{enje je zabranjeno na svim javnim mestima
sebno vodi ra~una. Svi gra|ani i gosti su posve}eni o~uvanju i po{tovanju `ivotnog prostora i svoje okoline, pa je grad poznat
kao ~ist i zeleni grad, toliko da se i voda sa ~esme mo`e piti. Te`e}i da obezbedi visokokvalitetne uslove za `ivot, grad ima i 50%
zelene povr{ine koja se pa`ljivo odr`ava. Singapur va`i i za jedan od najbezbednijih gradova na svetu.
BOGATA ISTORIJA OSNIVA^ GRADA: Tomas Stamford Refls je osniva~ modernog Singapura. Njegova statuta podignuta je na mestu gde se prvi put iskrcao u Singapuru 1819. godine
Uto~i{te pirata, kolonija, federacija i danas republika Prvi zapisi o naseobini u Singapuru su iz 2. veka nove ere. Ostrvo je bilo ispostava sumatranske [rivi}aja imperije i sve do 14. veka bilo je zna~ajno trgova~ko naselje, centralno u jugoisto~noj Aziji. Godine 1377. razru{en je od vojske javanske dr`ave Ma|apahit i sve do 17. veka slu`io je kao uto~i{te piratima. Tokom malajsko-portugalskog rata 1613. naselje je zapalila portugalska vojska koja je kontrolisala mesto sve do dolaska Holan|ana u 17. veku. Ser Tomas Stamford Refls se 1819. godine iskrcao na glavno ostrvo i od tada po~inje moderna istorija Sin-
gapura. Uo~iv{i njegov strate{ki geografski potencijal za trgova~ku postaju u jugoisto~noj Aziji, Refls je potpisao sporazum sa sultanom Johora i u ime Britanske isto~noindijske kompanije po~inje da razvija Singapur kao britansku trgova~ku postaju i naselje. Singapur je postao britanska prekomorska teritorija odgovorna direktno „kruni“. Rano planiranje grada se odvijalo uglavnom po principu „podeli pa vladaj“, gde su razli~ite etni~ke grupe naseljavane u razli~itim krajevima ju`nog dela ostrva. Singapurska reka je ve}im delom bila komercijalna oblast u kojoj su dominirali trgovci i bankari iz razli~itih etni~kih grupaci-
ja, sa uglavnom kineskim i indijskim najamnicima koji su utovarivali i istovarivali robu iz brodova. Tokom Drugog svetskog rata Carska japanska armija okupirala je Malaju, {to je dovelo do bitke za Singapur. Lo{e pripremljeni Britanci bili su pora`eni za {est dana i predali su navodno neosvojivu tvr|avu generalu Tomojuki Jama{iti 15. februara 1942. Predaju je britanski premijer Vinston ^er~il opisao kao „najgoru katastrofu i najve}u kapitulaciju u britanskoj istoriji“. Japanci su preimenovali Singapur u [onanto, {to zna~i „ostrvo na jugu osvojeno u doba [ove“, odnosno romanizovano „Svetlost juga“, i dr-
`ali su ga pod okupacijom sve dok ga Britanci nisu povratili 1945. Singapur je 1959. postao dr`ava sa samoupravom u okviru britanske imperije. Nezavisnost od Britanije progla{ena je jednostrano u avgustu 1963, po{to su se dr`avni predstavnici priklju~ili Malezijskoj Federaciji, odnosno obavili referendum o ujedinjenju iz 1962. godine. Singapur je napustio federaciju dve godine kasnije nakon usijanog ideolo{kog konflikta izme|u dr`avne vlade i federalne vlade iz Kuala Lumpura. Zvani~no suverenitet je dobio 9. avgusta 1965. Jusuf Bin I{ak je postao prvi predsednik Singapura u istoriji, a Li Kuan Ju premijer.
7 5 X SIN
KROZ RE^ I FOTOGRAFIJU
GAPUR
SINGAPUR Tropski raj, ki{ne {ume, rezervati... Teritoriju dr`ave Singapur ~ine 63 ostrva, uklju~uju}i i glavno ostrvo Singapur. Na dva mesta je povezan sa Malezijom (na severu i zapadu). Ostrva Jurong Pulau Tekong i Pulau Ubin su najve}a od mnogih manjih ostrva. Najvi{a prirodna ta~ka u Singapuru je Bukit Tima, brdo sa svojih 166 metara. Ju`ni deo Singapura, u okolini u{}a Si-
ngapurske reke i dela koji je danas poslovni centar grada, nekada je bio jedina naseljena urbana sredina, dok je ostatak ostrva bio ili nerazvijena tropska ki{na {uma ili je kori{}en za poljoprivredu. Singapur koristi zemlju iz sopstvenih brda, sa dna mora i iz susednih dr`ava, kao i nasipanjem ot-
pada, pa se tako njegova povr{ina pove}ala sa 581,5 km² na 704 km² danas od 1960. godine. Ima tropsku klimu bez razlike u sezonama i karakteri{u je istovetna temperatura i pritisak, visoka vla`nost vazduha i obilne ki{e. Temperatura se kre}e od 22 °C do 34 °C. U proseku relativna vla`nost je oko 90% ujutru i 60% posle podne. Du`ina dana je gotovo identi~na tokom
cele godine zbog toga {to se nalazi blizu ekvatora (137 km severno). Oko 23% singapurske povr{ine sa~injavaju {ume i prirodni rezervati. Urbanizacija je eliminisala mnoge oblasti pod ki{nim {umama, pri ~emu je jedina preostala ki{na {uma Bukit Tima prirodni rezervat. Raznovrsni parkovi, kao {to je ~uvena singapurska Botani~ka ba{ta, ve{ta~ki se odr`avaju.
EKONOMSKI TIGAR: Singapur ima visokorazvijenu ekonomiju, koja je istorijski posmatrano bazirana na bescarinskoj trgovini. Pored Hongkonga, Ju`ne Koreje i Tajvana, Singapur je jedan od tzv. ^etiri azijska tigra. Proizvodnja je prili~no raznolika i ~ine je elektronska industrija, prerada nafte, hemijska industrija, ma{inska industrija i biohemijska proizvodnja. Singapur je i vode}i proizvo|a~ u svetu elektronskih podlo`aka za elektronska kola, najprometnija luka na svetu po pitanju utovarene tona`e, ~etvr ta je najve}a devizna berza na svetu posle Londona, Njujorka i Tokija i, {to je jednako va`no, ocenjen je kao najprijateljskija zemlja za poslovanje ekonomija na svetu.
8 OLIMPIJSKO SELO NA UNIVERZITETU, SME[TAJ KAO U HOSTELIMA
Jednostavno druga~ije Igre 400 $ ZA D`EPARAC Svi sportisti, po odluci Predsedni{tva OKS, dobijaju d`eparac u iznosu od 400 ameri~kih dolara. Svaki ~lan misije pre po~etka putovanja dobija kombinovanu kartu, odnosno pre-valid akreditaciju koja ima dvostruku ulogu: slu`i kao viza za ulazak u Singapur, odnosno po okon~anju procesa validacije postaje akreditacioni bed`.
Singapur je doma}in Prvih olimpijskih igara mladih. U~estvova}e oko 5.000 sportista i slu`benih lica iz 205 zemalja, 1.200 predstavnika medija, 20.000 volontera i vi{e od 500.000 gledalaca. Sportisti (izme|u 14 i 18 godina) takmi~i}e se u 26 olimpijskih sportova i u~estvova}e u kulturno-obrazovnom programu Prve olimpijske igre mladih u Singapuru po mnogo ~emu se razlikuju od „velikih“. Igra se basket, a ne ko{arka, sporta }e biti jednako koliko i obrazovanja, nema paradiranja sportista na sve~anom otvaranju... Ali najtransparentnija razlika u odnosu na Olimpijske igre jeste odsustvo luksuza, glamura ili manifestacija „posebnosti“ koje prate vrhunski sport i organizaciju svakih Igara. Prema
PONOS SRBIJE: Velimir Stjepanovi} (plivanje) nosilac je zastave Srbije na defileu u Singapuru
OTVARANJE U ZALIVU Otvaranje Igara }e se odr`ati 14. avgusta u zalivu Marina, sa po~etkom u 21 ~as. Predceremonija po~inje dva sata ranije. Ceremonija zatvaranja Igara predvi|ena je na istom mestu 26. avgusta. Zanimljivost je da za ove Igre ne}e biti organizovana parade delegacija, ve} }e biti samo defile nosilaca zastave. U~esnici sportisti su i gledaoci ceremonije.
SRCE IGARA: Olimpijsko selo sme{teno je na Univerzitetu Nanjang u okviru nacionalnog Instituta za obrazovanje
svim dosada{njim informacijama iz MOK-a i Organizacionog komiteta Igara, ove Igre su zaista namenjene sportistima i ljubiteljima
sporta. Olimpijsko selo je sme{teno u Tehnolo{kom univerzitetu Nanjang u sklopu nacionalnog Instituta
RED U [KOLI: ^as u singapurskoj srednjoj {koli
za obrazovanje. Selo je podeljeno na dve zone: rezidencijalnu zonu i seoski trg. Ulaz u svaku od zona je kontrolisan i dozvoljen je sportistima, slu`benim licima i akreditovanom osoblju sela. U rezidencijalnoj zoni se nalazi 10 sme{tajnih zgrada, kao i restoran, sportska sala, prostor za medicinsku i doping kontrolu, rekreaciju i digitalne medije. Tu je i sala za sastanke {efova misija i informativni centar, biznis centar i odnosi sa nacionalnim olimpijskim komitetima.
Seoski trg, koji se nalazi u okviru nacionalnog Instituta za obrazovanje, je srce sela, gde stanovnici mogu da u~estvuju u kulturnoobrazovnim i sportsko-rekreativnim aktivnostima. U ovom delu sela se nalazi veliki izbor radnji i drugih usluga. U blizini Seoskog trga nalaze se glavni restoran i transport mol sa koga se obavlja saobra}aj izme|u sela i sportskih objekata za trening i takmi~enja. Selo se otvara 10. avgusta, a zatvara 28. avgusta 2010. Pravila pona{anja za sve stanovnike sela su da nema alkohola, nema pu{enja, nema vo`nje bicikala, rolera i dr, ne mo`e se unositi hrana kupljena spolja, ne mo`e se kuvati u selu, nema ku}nih ljubimaca, postoji va`e}i ku}ni red. Sme{taj za sve u~esnike Prvih olimpijskih igara mladih je tipa hostela. Jednokrevetne sobe su predvi|ene samo za {efa misije, svi ostali ~lanovi tima su sme{teni u dvokrevetnim sobama. Sanitarni prostor i kupatila su zajedni~ka, i nalaze se na svakom spratu.
Na ~etiri jezika Postoje ~etiri dr`avna univerziteta u Singapuru - Nacionalni singapurski univerzitet, Nanjang tehni~ki univerzitet, Singapurski poslovni univerzitet u SIM univerzitet. Obrazovni sistem sadr`i neobavezno obdani{te koje traje tri godine, a zatim sledi {estogodi{nje osnovno obrazovanje koje se zavr{ava zavr{nim ispitom za osnovnu {kolu. Sledi ~etiri do pet godina srednjeg obrazovanja, {to vodi do N nivoa ili singapurskog sertifikata op{teg obrazovanja - O nivo ispita kojima se ocenjuje nivo znanja u~enika i odre|uje koju vrstu vi{eg obra-
zovanja mogu da nastave. Ni`i koled`i obezbe|uju dve ili tri godine preduniverzitetskog obrazovanja na putu ka univerzitetu. Politehni~ke {kole nude kurseve koji vode do diploma. Engleski je prvi jezik koji polovina dece u~i do pred{kolskog doba i glavni je jezik za {kolovanje u osnovnoj {koli, ali se u~e i maternji jezici.
9
Katarina ILI]
Sandra RAI^KOVI]
Atleti~arka Po`arevca. U~enica je gimnazije, prirodno-matemati~ki smer. Po~ela je da trenira 2004, trener Jovo Budimir. Najve}i uspeh je tre}e mesto na juniorskoj Balkanijadi na 400 m rezultatom 55,06. U slobodno vreme igra ko{arku, stoni tenis, fudbal, voli da ~ita knjige i gleda filmove. Od peva~a voli Keli Klarkson, od glumaca Adama Sendlera i Sandru Bulok. Najlep{i trenutak u karijeri je ulazak u seniorsku reprezentaciju i slu{anje himne. Sportski heroj je Sanja Ri~ards zbog na~ina na koji predstavlja atletiku. San joj je olimpijska medalja. Recept za uspe{nog sportistu - „ Biti uporan i voleti ono {to radi{„.
U~enica Sportske gimnazije, ~lan je Crvene zvezde. Atletiku trenira od 2003, trener Ljubi{a Stevanovi}. Dr`avni je rekorder u troskoku u konkurenciji ispod 16 godina. Bila je finalista EYOF-a u Tampereu, ali je slabije skakala zbog povrede. Dvostruki je prvak Srbije. Ima tre}e mesto sa Balkanijade za mla|e juniorke. U slobodno vreme slu{a muziku, gleda filmove, dopisuje se sa prijateljima. Omiljeni peva~i Cvija i [akira, glumac Nikola \uri~ko i film „Kad porastem bi}u Kengur“. Omiljeni trenutak je obaranje rekorda dr`ave u troskoku i saznanje da je uradila ne{to {to niko nije uspeo. Omiljeni sportista Tatjana Lebedeva. Cilj da bude prvak sveta u troskoku. Moto za uspeh - „Upornost i postavljanje ciljeva“.
Branislav JEVTI] [EF MISIJE
Stefan POPOVSKI TURANJANIN Gimnazijalac, ko{arku igra za FMP @eleznik. Trener mu je Aleksandar Gli{i}. Bio je ~lan ekipe koja je osvojila dr`avno prvenstvo 2009. i reprezentacije koja je bila tre}a na EP za kadete. U slobodno vreme ~ita knjige i igra odbojku. Omiljeni muzi~ar Karlos Santana, `anr rege i rok. Od glumaca ceni Denzela Vo{ingtona i filmove „300“ i „Any given Sunday“. Najlep{i trenuci u karijeri su kada se osvoji zlato. Idol Dejan Bodiroga. @eli da zavr{i fakultet i da igra na vrhunskom nivou. Moto mu je vredan rad, naporan trening, nikada ne odustati i tada je rezultat zagarantovan.
Marko RADONJI] Ko{arka{ Crvene zvezde. U~enik je Druge ekonomske {kole, odsek poslovni administrator. Trener mu je Marko Simonovi}. Prvi put je igrao 2005 na doma}im terenima, a tri godine kasnije je igrao na me|unarodnoj sceni. U slobodno vreme slu{a zabavnu muziku. Omiljeni film „Kad porastem bi}u Kengur“, glumac D`ord` Kluni. @eli da igra ko{arku kao uzor Dejan Bodiroga i postane vrhunski igra~.
Nemanja BEZBRADICA
Sa{a AVRAMOVI]
U~enik je Sportske gimnazije u @elezniku, ~lan FMP-a. Trener je Aleksandar Gli{i}, sa kojim radi od 2009. Najve}i uspeh je bronza na EP za kadete 2009. U slobodno vreme ~ita knjige. Voli rep muziku i Acu Lukasa, odnosno film „Lajanje na zvezde“ i Mandu. Najvi{e ga raduje pobeda. Od idola ceni one koji su najbolji kada je najpotrebnije. @eli da se potpuno posveti onome {to radi, da bude odli~an ko{arka{ i ~lan NBA.
^lan je ~a~anske Mladosti. U~enik Srednje ekonomske {kole. Trener mu je od 2009 Dejan Kolarevi}. Debitovao je 2004, a na internacionalnoj sceni 2007. Bio je ~lan ekipe prvaka dr`ave u pionirskoj konkurenciji, druge u kadetskom {ampionatu i reprezentativac na kadetskom EP, gde je osvojena bronzana medalja. Voli da ~ita, {eta, gleda filmove. Omiljeni peva~ Haris D`inovi}, glumac Bred Pit. Najlep{e se ose}ao na kadetskom EP posle osvojene bronze. Do cilja, ka`e, sti`e se napornim i stalnim radom. Uzor mu je Dejan Milojevi}. Kada zavr{i karijeru voleo bi da bude ko{arka{ki trener.
KO[ARKA A grupa: Srbija, Gr~ka, Portoriko, Indija, Novi Zeland B grupa: Argentina, Iran, Litvanija, Panama, Egipat C grupa: Izrael, Singapur, Turska, SAD, Centralna afri~ka selekcija D grupa: Filipini, [panija, Ju`na Afrika, Devi~anska Ostrva, Hrvatska
10
Mikio FUKUDA MENAD@ER MISIJE
Aleksa VELI^KOVI]
Jovana CRNOGORAC
U~enik je Gimnazije „Milo{ Savkovi}“ u Novom Sadu. ^lan je kluba [umadija Bioplan iz Aran|elovca. Trener mu je Marko Niki}ijevi} sa kojim radi od 2005. Debitovao je 2001. u Ni{u, a najve}i uspeh prvo mesto na drumskoj trci u Ptuju. U slobodno vreme u~i. Slu{a pop i rok muziku, omiljeni peva~ Leni Kravic. Omiljeni film „Lajanje na zvezde“, glumac Milan Lane Gutovi}. Voli kada dobro vozi na te{kim usponima. Idol mu je Mark Pantini, najbolji brdski voza~. @eli da zavr{i fakultet, da vozi u profesionalnoj ekipi i postane svetski {ampion. Moto su mu kvalitetni treninzi i ozbiljnost.
U~enica je Srednje gra|evinske {kole u Novom Sadu. Vozi za istoimeni klub kod trenera Nemanje Vajsa. U slobodnom vremenu se dru`i sa prijateljima, ~ita. Voli tehno muziku i Davida Getu. Omiljeni film „Perl Harbor“ i glumac D`o{ Harnet. Omiljeni trenutak je pobeda u trci. Idoli su Lens Armstrong, Marko Pantani, Jasna [ekari}. Moto su vredan rad, dosta odricanja i `elja za uspehom. @eli da zavr{i fakultet, da se bavi strukom, ali i da bude trener i funkcioner u sportu.
Filip PAVLOVI]
Lazar JOVANOVI]
U~enik je op{teg smera Sportske gimnazije. Vozi za Partizan. Trener Branko Banovi}. Od 2007. vozi na me|unarodnim trkama. Prvi je bio na trci „Sajamski gradovi“, dva puta prvak lige. Voli motor i u`iva u `enskom dru{tvu. Omiljena muzika haus, peva~i Ksenija Paj~in i To{e Proeski, film „@ikina dinastija“, glumac Miodrag Petrovi} ^kalja. Uzbu|uju ga svaki start i pobeda. Uzor Ivan Stevi}, a `eli da mu se uz naporan rad isplate godine treniranja.
U~enik je Srednje medicinske {kole u ^a~ku. Vozi za Borac. Od 2006. trener mu je Dragan Dostani}. Debitovao u Ligi za mla|e kadete 2006. Uspesi: drugi u B finalu EYOF-a, prvak Srbije u ciklo-krosu 2009, lige 2009, pobednik trka u Slova~koj i Ma|arskoj. U slobodno vreme izlazi sa dru{tvom. Voli „Riblju ~orbu“ i pesmu „Dva dinara dru`e“. Omiljeni film „Milioner iz blata“, glumac Sergej Trifunovi}. Pamti finale EYOF-a. Idoli Fabijan Kan|elara, Lens Armstrong i Novak \okovi}. Moto su ambicija, volja i rad. @eli da bude vrhunski voza~, plan profesionalnog tima, u~esnik Tur de Fransa...
Mateja GLU[AC
Una TUBA
D`udista Partizana je u~enik druge godine Sportske gimnazije. Trenira kod Milo{a Stankovi}a. Na nacionalnim takmi~enjima se pojavio 1998. a na me|unarodnoj sceni u Sarajevu 2004. Najve}im uspehom smatra peto mesto na kadetskom prvenstvu sveta 2009. u Budimpe{ti. U slobodno vreme svira klavir, voli Inu, grupu „Akcent“, film „Kad porastem bi}u Kengur“, od glumaca Sr|ana Todorovi}a i Denzela Vo{ingtona. Ima `elju da postane uspe{an takmi~ar uz mnogo rada i velikog odricanja. Uzor mu je svetski prvak Inue.
U~enica je op{teg smera Sportske gimnazije. D`udistkinja zemunske Mladosti. Trenira od 1999. kod Srbislava Panti}a. Na doma}oj sceni se predstavila od 2000, a na me|unarodnoj je debitovala na turniru Turskoj 2009. Najve}i uspesi zlato na Evropskom kupu u Istanbulu do 70 kg, druga na Balkanijadi 2009. u Larisi. U slobodno vreme voli da izlazi sa prijateljima. Slu{a zabavnu muziku, voli Nata{u Bekvalac, @eljka Samard`i}a, film „Lajanje na zvezde“, glumce Stiv Martina i Hilari Daf. U sportu su joj najdra`i trenuci kada prima medalju i kada je prva i slu{a himnu. Sportski heroj je To{ihiko Koga. Cilj - da postane olimpijski i svetski {ampion, a do toga se mo`e do}i svakodnevnim napornim treninzima.
11
Aleksa BR\OVI]
Aleksandar FILIPOVI]
[kolarac, ~lan je kraljeva~kog kluba Ribnica. Trener mu je od 2006. Milan @arkovi}. Najve}i uspeh mu je osvojena srebrna medalja na Evropskom prvenstvu. U slobodno vreme se odmara i ~ita knjige. Omiljeni peva~i Mia Borisavljevi} i Aca Lukas, film „Munje“ i glumac Nikola Kojo. U sportu mu je najlep{e kada ostvari poen iz as servisa. Idol mu je Nikola @igi} jer je igrao u Crvenoj zvezdi. Nada se da }e dugo da igra odbojku uz veliku upornost i odricanje.
Gimnazijalac je u Velikom Gradi{tu. Igra za VGSK kod trenera Milana \uri~i}a, sa kojim sara|uje od 2003. Na internacionalnoj sceni debitovao 2007, a najve}i uspeh je zlato na Balkanijadi. U slobodno vreme surfuje po netu. Voli Bajagu i pesmu „Plavi safir“. Omiljeni film „No} u muzeju“. Glumci Dragan Nikoli} i D`enifer Aniston. Idol mu je Slobodan Kova~. Veruje u sebe i u uspeh sa puno rada. @eli da se bavi odbojkom i bude profesor fizi~kog.
Milan KATI]
Boris MARTINOVI]
Srednjo{kolac iz Novog Sada, ~lan je Vojvodine. Od 2009. trenira sa Sini{om Relji}em. U reprezentaciji debitovao na Balkanijadi u Crnoj Gori pro{le godine. Ima srebro i bronzu sa balkanskih {ampionata. U slobodno vreme igra tenis i ko{arku. Omiljeni peva~ Zdravko ^oli}, glumac Nikola Kojo. Najva`niji trenutak u karijeri je prelazak u Vojvodinu. Idol mu je Ivan Miljkovi}, a `eli da bude uspe{an sportista.
U~enik je Srednje hemijske {kole u Novom Sadu. ^lan je Vojvodine. Sa Sini{om Relji}em trenira od 2008. U reprezentaciji igrao 2009. na EYOF-u. Osvaja~ zlata sa kadetskog i juniorskog prvenstva Srbije. U slobodno vreme vozi bicikl, gleda filmove. Omiljena pesma „Otkri}u ti tajnu“, peva~ Dino Merlin. Voli film „Avatar“ i glumca Silvestera Stalonea. Se}a se trenutaka kada je pozvan u Vojvodinu i reprezentaciju. Idoli Ivan Miljkovi} i Novak \okovi}. @eli da bude najbolji odbojka{. Smatra da uvek treba biti pozitivan i da se naporno radi.
Filip STOILOVI]
Stefan VLADISAVLJEV
U~enike je Srednje PTT {kole u Beogradu. Igra za Crvenu zvezdu. Od 2009. trener mu je @eljko Bulatovi}. Ima srebro sa kadetskog prvenstva Srbije. U slobodno vreme ~ita. Voli „Red hot ~ili pepers“, omiljeni peva~ Aksl, film „Ameri~ka pita“ i glumica An|elina D`oli. Osvojena medalja mu je najve}i uspeh u karijeri. Idol Ivan Miljkovi}, a `elja mu je da igra u Trentini.
U~enik je Srednje ekonomske {kole u Pan~evu. Igra za Bavani{te. Trener mu je od 2009. Goran Rako~evi}. Sa reprezentacijom Srbije osvojio srebro na EYOF-u. U slobodno vreme surfuje po internetu, ~ita knjige. Omiljeni peva~ D`ejms Blant, glumci Tom Henks i D`esika Alba, a filmovi „300“ i „Zelena milja“. Pamti debi u reprezentaciji. Ho}e da bude dobar odbojka{, da zavr{i fakultet i da bude sa porodicom. Moto: I}i korak po korak, raditi i ne odustajati.
Ivan GLAVNINI]
Ra{ko JOVANOVI]
Srednjo{kolac u Ivanjici. Igra za Puteve. Trener Mirko Risti}, sara|uju od 2006. Najve}i uspeh je srebrna medalja na EYOF-u 2009. Omiljeni muzi~ki `anr rok, peva~ Ejkon. Najlep{i trenutak u karijeri je dobijanje poziva za reprezentaciju. Idoli Vanja Grbi} i Sa{a \or|evi}. Voleo bi da bude standardni reprezentativac i za tako ne{to su potrebni rad i upornost.
U~enik je Sedme beogradske gimnazije. ^lan je Crvene zvezde. Trener Tomislav Kukanjac sa kojim radi od 2009. Najve}i uspesi su zlato u Gu~i 2006, dva srebra u Kraljevu i Vranju. U slobodno vreme igra fudbal, ko{arku, voli da vozi kola. Omiljeni muzi~ki `anr tehno i pesma Lorenta Volfa „[etnja po ivici“. Najdra`i film „Kad porastem bi}u Kengur“. Pamti finale kadetskog prvenstva Srbije u Vranju sa Vojvodinom. Uzor mu je Goran Vujevi}. Poku{a}e da bude vrhunski odbojka{, da zavr{i fakultet, a uslov za uspeh je besprekorno slu{anje trenera, strpljenje i vera u sebe.
Dimitrije PANTI]
^edomir STANKOVI]
U~enik je gimnazije jezi~kog smera u Po`arevcu. Igra za Mladi Radnik kod trenera Dragana Boni}a od 2008. Debitovao je za reprezentaciju 2009. na Balkanijadi u Crnoj Gori, gde je osvojio bronzu. U slobodno vreme igra igrice, bavi se drugim granama sporta. Omiljena grupa U2 i pesma „Divan dan“, peva~ Bono, film „Profesionalac“, a glumac Milan Lane Gutovi}. Najdra`i trenutak pionirska titula i medalja sa Balkanijade. Idoli Vanja Grbi} i Goran Vujevi}. Sebe vidi da uz mnogo rada postane vrhunski odbojka{ i {ampion sveta.
U~enike je Gimnazije „Isidora Sekuli}“ u Novom Sadu. ^lan je Vojvodine. Od 2008. trener mu je Sini{a Relji}. Osvojio je zlato na svetskom kadetskom prvenstvu, srebro i bronzu na Balkanijadi. U slobodno vreme {eta, slu{a muziku, surfuje. Omiljeni peva~ Sa{a Kova~evi}, film „Hrabro srce“, glumci Sergej Trifunovi} i Vesna Trivali}. Najlep{i trenutak u karijeri svetsko zlato u Italiji 2009. Idoli bra}a Grbi} i Andrija Geri}. @eli da uz naporan rad posti`e zapa`ene rezultate sa reprezentacijom.
Sini{a @ARKOVI]
Nikola @IVANOVI]
U~enik je Sportske gimnazije. ^lan je beogradskog Partizana. Trener mu je Milan \atkovi}. U karijeri je do sada bio vice{ampion Evrope i svetski kadetski prvak. Omiljeni peva~ mu je Jorgos Dalaros, film „Forest Gamp“, glumac D`oni Dep. Najlep{i trenutak osvajanje svetske titule. Idoli Jusein Bolt i Majkl Felps. @eli da zavr{i fakultet i da uz naporan trening postane kvalitetan odbojka{.
U~enik gimnazije u Novom Sadu. ^lan je Vojvodine, trenira kod Sini{e Relji}a. Osvajao je kadetsko i juniorsko prvenstvo Srbije i bio MVP kadetskog turnira. U slobodno vreme dru`i se sa prijateljima i bavi se drugim sportovima. Omiljeni film „Lo{i momci 2“, glumac Vil Smit. Najdra`i trenuci osvajanje kadetskog prvenstva Srbije. Idol Nikola Grbi}. @eli da uz vo|enje sportskog `ivota, davanje maksimuma na svakom treningu i utakmicama, postane svetski igra~.
ODBOJKA A grupa: Srbija, DR Kongo i Rusija B grupa: Argentina, predstavnik Azije i Kuba
Goran VASI] LEKAR MISIJE
12 Doroteja ERI] U~enica je tre}eg razreda gimnazije u Gornjem Milanovcu. ^lanica je beogradskog Gemaksa. Od 2007. trenira sa poznatim stru~njakom Romanom Savo~kinom. Tri puta je bila prvak dr`ave do 16 i 18 godina, igrala je finale mastersa u Italiji 2007, do 16 godina i na Bavarijan openu. U karijeri ima tri ITF trofeja. U slobodno vreme voli da je sa porodicom, ~ita knjige. Omiljena grupa je „Il divo“, voli sve vrste muzike. Omiljeni film „Seviljski berberin“. Najdra`i trenutak u karijeri osvajanje prvog ITF turnira u Sloveniji 2008. Uzor joj je Rod`er Federer. @eli da jednoga dana bude prva na WTA listi.
Dragan ILI] FIZIOTERAPEUT Marija JOKSIMOVI]
Stefan [ORAK
Pliva~ica je Partizana, u~enica op{teg smera Sportske gimnazije. Od 2006. trenira kod Matije Koprivice. Prvi put je plivala na me|unarodnom takmi~enju u Kikindi 2006. Na EYOF-u 2007. bila je 16. U slobodno vreme slu{a muziku. Omiljeni peva~i Robi Vilijams i Britni Spirs, a glumci D`oni Dep i An|elina D`oli. Najdra`i film „Gospodar prstenova“. Najlep{i trenutak u karijeri je postavljanje li~nog rekorda. Uzori su Dara Tores, Inge de Brin i Pol Biderman. Uslovi za uspe{an rezultat su upornost i rad. @eli da zavr{i fakultet i na|e dobar posao.
U~enik je gimnazije dru{tveno-jezi~kog smera u Kikindi. Pliva za Banat kod trenera Vladimira Risti}a, sa kojim radi od 2007. godine. Prvi put je plivao u svom gradu 2000, a na internacionalnom mitingu 2003. godine u Kranju. Osvojio je zlato na Balkanijadi, u~esnik je juniorskog i seniorskog EP. U riznici ima 47 titula prvaka dr`ave, oborio 60 rekorda, od kojih {est seniorskih. Najlep{i trenutak je u~e{}e na seniorskom EP u Istanbulu 2009. Moto za uspeh su red, rad i disciplina. Uzor Pol Biderman. @eli da pliva i osvaja medalje na najve}im takmi~enjima.
Velimir STJEPANOVI]
Katarina SIMONOVI]
Poha|a 12. razred D`umeira koled`a u Dubaiju. U Srbiji je ~lan Partizana, a u Emiratima Hamilton akvatiksa. Trener mu je Kristofer Tadej. Debitovao je na nacionalnom prvenstvu Engleske 2007. Osvojio je zlato i srebro na EYOF-u 2009. U slobodno vreme u~i. Najsre}niji je bio kada je pobedio u Tampereu na EYOF-u. Uzor mu je Jusein Bolt. Pliva zbog kondicije, ali `eli da jednog dana bude osvaja~ medalje na Olimpijskim igrama. Moto za uspeh je vera u sebe i mnogo, mnogo rada.
U~enica je prvog razreda srednje {kole u Zrenjaninu. ^lanica Proletera. Od 2007. trenira sa Branislavom Kosti}em. Na internacionalnoj sceni debitovala je na juniorskom EP u Pragu 2009. Najbolji rezultat je 2:05,89 na 200 slobodno na gran priju u SAD. Najlep{i trenutak je vezan za pobedu na dr`avnom prvenstvu na 200 slobodno. Najve}a `elja je zlato na Olimpijadi i Svetskom prvenstvu. Ho}e da zavr{i fakultet i da ima dobar posao.
Nikola SIMOVI]
Vuk MATOVI]
Jovana ARSI]
U~enik PTT {kole u Beogradu, vesla za Partizan. Trener mu je od 2008. Aleksandar Ivkovi}. Pojavio se prvi put na Vojvodina openu 2008, a na me|unarodnoj regati na Balkanijadi u Or{avi je osvojio bronze u osmercu i dvojcu. Pro{le godine je bio prvak Srbije u osmercu za kadete i juniore i ~etvercu za kadete. U slobodno vreme slu{a muziku, gleda TV, izlazi sa prijateljima. Najlep{e se ose}ao posle pobede u ~etvercu 2009. Uzor mu je Majkl Felps. @eli da zavr{i fakultet i bude uspe{an u veslanju.
Vesla~ je Partizana, u~enik Sportske gimnazije. Od 2008. trenira sa Aleksandrom Ivkovi}em. Godinu dana ranije se takmi~io na prvenstvu Srbije, a 2009. je bio u~esnik Balkanskog {ampionata u Or{avi, gde je osvojio tre}e mesto u osmercu i dvojcu. Trostruki je prvak dr`ave kao ~lan ~etverca. U slobodno vreme igra videoigrice, gleda TV, ~ita, slu{a muziku. Najlep{e se ose}ao kada je kao pionir pobedio na 500 m. Cilj mu je da zavr{i fakultet i da se bavi veslanjem.
Vesla~ica je Zreneksa 1995 iz Zrenjanina. Trenira kod Veselina Vu~i}evi}a od 2004. Debitovala je godinu dana kasnije na Internacionalnoj regati u Beogradu. Prvak je dr`ave, osvaja~ bronze na Balkanijadi, a na SP za juniore 2009. je bila 14. U slobodno vreme voli da crta i da vozi bicikl. Veruje u sebe, u ono {to radi, a cilj joj je da vesla na Olimpijskim igrama i da radi stvari koje je ispunjavaju.
14 ZNAMENITI SRBI I SRPKINJE SVETI SAVA (po ro|enju Rastko Nemanji}; ro|en oko 1174. u de`eva~kom kraju na planini Goliji, preminuo je 14. januara (po julijanskom kalendaru) 1236. u Trnovu u Bugarskoj, pri povratku sa hodo~a{}a u Jerusalimu). Bio je najmla|i sin velikog `upana Stefana Nemanje i prvi srpski arhiepiskop. Izborio se za samostalnost ra{ke arhiepiskopije od Vizantije 1219. godine i postavio temelje dana{nje srpske pravoslavne crkve. Njegova najzna~ajnija pisana dela su „@itije Stefana Nemanje“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studeni~ki tipik“, kao i „Nomokanon“. Na mestu za koje se veruje da su spaljene njegove mo{ti podignut je Hram Svetog Save. U Srbiji se dan njegove smrti po gregorijanskom kalendaru (27. januar) proslavlja kao Dan prosvete. NIKOLA TESLA (Smiljan, Austrijsko Carstvo, 10. jul 1856 - Njujork, Njujork, SAD, 7. januar 1943) je jedan od najpoznatijih svetskih pronalaza~a i nau~nika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Najzna~ajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. VUK STEFANOVI] KARAD@I] (Tr{i}, 6. novembar 1787 - Be~, 7. februar 1864) je bio srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakuplja~ narodnih pesama i pisac prvog re~nika srpskog jezika. Vuk je najzna~ajnija li~nost srpske knji`evnosti prve polovine XIX veka. U Be~u je po~eo prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu }irilice i borbu za uvo|enje narodnog jezika u srpsku knji`evnost. NADE@DA PETROVI] (^a~ak, 1873 - Valjevo, 1915.), najzna~ajnija srpska slikarka s kraja 19. i po~etka 20. veka. Tvorac je Prve jugoslovenske umetni~ke izlo`be.Njeno slikarstvo uvodi srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Bila je ekspresionista, a ponekad se i pribli`ava tada jo{ neafirmisanoj apstrakciji. U Prvom balkanskom ratu u~estvovala je kao dobrovoljna bolni~arka. IVO ANDRI] (1892, Dolac kod Travnika - 1975, Beograd) bosansko-srpsko-hrvatski knji`evnik i jugoslovenski kraljevski diplomata, ro|en u Otomanskom Carstvu (danas Bosna i Hercegovina). Dobitnik Nobelove nagrade za knji`evnost 1961. zbog svog celokupnog dotada{njeg rada „o istoriji jednog naroda“, prvenstveno za roman „Na Drini }uprija“ (1945). ISIDORA SEKULI] (Mo{orin, 1877 - Beograd, 1958) poznata srpska knji`evnica, pesnikinja, novelista, esejista, prevodilac i umetni~ki kriti~ar. Najpoznatija dela pored ostalog su „Pisma iz Norve{ke“, „Hronika palana~kog groblja“, „\akon Bogorodi~ine crkve“ i dr. Za `ivota je stekla uva`enje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena. Prva `ena akademik.
NOVI SAD: Srpska Atina je 80 km severozapadno od Beograda, drugi je po veli~ini grad u Srbiji, sedi{te Autonomne pokrajine Vojvodine. Prvobitno je bio poznat pod imenom Racka Varo{, odnosno srpski grad, i Petrovaradinski [anac, a 1748. je dobio ime Novi Sad. Grad u kome je `iveo Albert Ajn{tajn otmeno stoji na Dunavu, u isto vreme tradicionalan i moderan. Njegov multikulturni duh ose}a se na svakom koraku, a kulturna blaga ovaj grad ~uva u zdanjima Matice Srpske, Muzeju Vojvodine i Narodnom pozori{tu.
z
z KRAGUJEVAC: Grad jastreb, kako zovu Kragujevac, sme{ten je 130 km ju`no od Beograda. Prva je prestonica moderne Srbije i ~etvrti grad po veli~ini u zemlji. Kragujevac je po mnogo ~emu „prvi u Srbiji“. Jo{ je u 19. veku bio prestonica moderne srpske dr`ave, u njemu su osnovani: prvi sud, prva gimnazija i Licej kao prete~a Univerziteta Beograda, prvo pozori{te „Knja`evsko-srbski teatar“ i prve novine „Novine srbske“, prvi izliveni topovi, prva elektri~na centrala, prva galerija slika, biblioteka...
SRBIJA zemlja na{a z
BEOGRAD: Glavni i najve}i grad Srbije. Sme{ten na u{}u reka Save i Dunava. U njemu `ivi vi{e od 1,5 miliona stanovnika. U svojoj istoriji dugoj sedam hiljada godina, Beograd je menjao svoje ime vi{e od 10 puta. Od naziva Singidunum, Singidon, Beogrados Poleos, Alba Graeca, Nando fejervar, Nandor Alba, Alba Bulgarika, Nelgradum, Bjeligrad, Darul - Jihad, Kastelbianko, Griechisch Weissenburg, Belgrad. Beograd je danas grad kulture (sa vi{e od 40 muzeja), grad boema, zabave, sporta i biznisa.
z Naziv: Republika Srbija Himna: Bo`e pravde Polo`aj: Jugoisto~na Evropa Klima: kontinentalna Vreme: GMT+01: 00 Glavni grad: Beograd Stanovni{tvo: 7.478.820 Teritorija: 88.361 km 2 Osnivanje Srbije: oko 850. Progla{enje kraljevine: 1217. Prvi srpski ustanak: 1804. Prvi srpski ustav: 1878. Me|unarodni priznanje: 1878. Osnivanje Kraljevine SHS: 1918. U Srbiji se fragmenti istorije uklapaju u mozaik, slo`en i sofisticiran da oduzima dah. Kulturno nasle|e na{e zemlje sa korenima u evropskoj kulturi sa pravom je na ovim prostorima na{lo svoje mesto. Na{a zemlja ~uva kolektivno gra|ene ideje na kojima po~iva kulturni identitet Srbije. Na teritoriji dana{nje Srbije ro|eno je ~ak 16 imperatora. Ovim putevima kora~ale su rimske legije u pohodima na varvarska plemena na obalama Dunava. Sirmijum, Singidunum, Cari~in grad, Viminacijum, Naisus i Medijana, Trajanova tabla, Feliks Romulijana samo su neki od tragova ba{tine iz ovog perioda. Duhovni prostor Srbije ~ini nepregledno bogatstvo od preko 200 pravoslavnih hramova sa monumentalnom arhitekturom i fresko-slikarstvom. U susretu Istoka i Zapada nastali su stubovi vere koji odolevaju prolaznosti vremena: Stari Ras sa Sopo}anima, manastiri
NI[: Ili grad Vilina reka je 240 km jugoisto~no od Beograda, jedan je od najstarijih gradova na Balkanu, tre}i po veli~ini u Srbiji. Osnovali su ga Kelti jo{ u 3. veku pre nove ere. Ime je dobio po reci Ni{avi koju su Kelti zvali Vilina reka. Ime Ni{a u istoriji je zapisano mnogo puta, a svaki osvaja~ mu je davao svoju verziju: rimski Naisus, vizantijski Nasos, slovenski Ni{, turski Nis, nema~ki Nissa.
Studenica, De~ani, srednjovekovni spomenici na Kosovu, Gra~anica, Pe}ka patrijar{ija i crkva Bogorodice Ljevi{ke zajedno sa Carskom palatom Feliks Romulijana kod Gamzigrada. Svi oni se na-
laze na listi UNESKO Svetske kulturne ba{tine. Versko putovanje po Srbiji bogatim ~ine i d`amije u Novom Pazaru, Ni{u i Beogradu, kao i brojne sinagoge, katedrale...
Srbija su, pre svega, ljudi, oni obi~ni i oni koji su zauvek ispisali stranice svetske istorije od Tesle, Mokranjca, Mihajla Pupina, Mileve Ajn{tajn, Jovana Jovanovi}a Zmaja... Srbija je i jedinstveni pirotski }ilim, folklor, dobra kuhinja (gibanica, razne pite, ro{tilj, pasulj, ajvar, sarma, gula{, riblja ~orba...), doma}insko poslu`enje, kafa kao izgovor za razgovor. Srbija je i Sava i Dunav, Tisa i Morava, uvek voljeni film koji je ovde stigao {est meseci posle prvog emitovanog u Parizu davne 1895, muzika i festivali Egzit i Gu~a, Bemus i Ni{vil, predivna priroda gde se brda kupaju u tirkiznim jezerima, rasko{ni nacionalni parkovi, planine, sela i prirodne atrakcije kao {to je \avolja varo{, Obedska bara. Srbija je ve} decenijama najsre}nija kada posti`e dobre rezultate na sportskoj sceni jer je ona zemlja sporta, odnosno sportista, i svaki rezultat postignut u fer-pleju na terenu bilo gde na ovoj planeti za nju je vi{e od trenutka.