Member of Press Publishing Group
AVGUST 2011. Broj 28
Aktivno pratim rivalstvo Partizana i Crvene zvezde, i jednom i drugom klubu `elim sve najbolje. U polufinalu Dejvis kupa dolazim s porodicom u Arenu da bodrimo Srbiju
Asmir Kola{inac Mogu da budem najbolji na svetu Fonet
Neredi su pro{lost
Fonet
Dobro do{li u London
Intervju Majkl Devenport ambasador Velike Britanije
335 DANA
do Londona
Pripreme za OI Deni Bojl tra`i 10.000 volontera za otvaranje
USPEH KAJAKA[A U SEGEDINU KOLUMNA VLADE DIVCA OLIMPIJADA U BERLINU 1936
KOLUMNA
nedelja
vlade
divac
Oja~ajmo na{ sport, pa onda u regionalne lige Odbrojavanje je po~elo. Nisu vi{e godine u pitanju, pre{li smo na mesece, a vrlo brzo }emo brojati samo dane do Londona. Zahuktala su se takmi~enja i danas, nepunih godinu dana do Igara, Srbija ima 41 kvalifikovanog sportistu. Tu su pliva~i, atleti~ari, strelci, vaterpolisti, a od pre neki dan i kajaka{i koje u olimpijskom timu nismo imali od Atine 2004, gde smo imali samo jednu predstavnicu. To je ono ka ~emu te`imo. Rekao bih da je ovaj uspeh kajaka rezultat uspe{ne saradnje koju je OKS ostvario sa nacionalnom federacijom i Ministarstvom omladine i sporta. Na{i programi imali su za cilj da jedan broj sportova vrate na Olimpijske igre i kajak je prvi gde smo napravili istinski pomak. Tri ~amca imaju normu, a jo{ nekoliko ima {ansu da izbori plasman na regati 2012. Sistem kvalifikacija u nekim sportovima je takav da se ~eka na podvla~enje crte na rang-listama, ali {to se ti~e tenisera, na primer, ve} znamo da oni imaju svoje sigurno mesto u timu. Idemo dalje. Pozitivna klima, motiv, `elje nisu sporni. Ostaje nam da zajedno sa svim partnerima u programu „Zajedno za London“, i u punoj saradnji sa granskim savezima i dalje na visokom nivou stvaramo uslove za kvalitetne pripreme i takmi~enje. I, nikada ne smemo da zaboravimo, ne tra`imo nemogu}e. Ne uljuljkujmo se nerealnim o~ekivanjima. Oslobodimo na{e sportiste preteranih stega, rasteretimo ih pritiska i zatra`imo da se predstave u najboljem mogu}em izdanju. Pa koliko vrede... Sledi nam serija kvalifikacionih takmi~enja. Pro{log meseca sjajna izdanja vaterpolista i Na|e Higl. Delfini u seriji velikih ostvarenja, drugi na svetu. Mislim da smo malo nezapa`eno ispratili {estu poziciju Na|e Higl na pliva~kom {ampionatu. U}i ve} u polufinale je veliki uspeh, a kada plivate u finalu, rame uz rame sa najboljima na svetu to je znak vrhunskog kvaliteta. U avgustu su na sceni bili strelci (bravo, Zlati}u) i kajaka{i, a ovih dana i narednog meseca gleda}emo d`udiste, atleti~are, vesla~e, tenisere, ko{arka{e, rva~e, bicikliste, boksere... Dr`imo im pesnice da ispune sve svoje, a time i na{e `elje. Prezadovoljan sam u~e{}em na{ih mladih sportista na EYOF-u u Trabzonu. Ne zbog ~injenice da smo osvojili tri srebra i dve bronze i tako bili 28. od 47 zemalja. To je odli~no i na{i medalja{i, ali i svi ~lanovi srpske ekspedicije zaslu`uju ~estitke. Daleko je va`nije da su na{i predstavnici osetili atmosferu velikog takmi~enja, da su mogli da primene sve ono {to smo naporno radili u proteklom periodu kroz organizovane akcije upoznavanja s olimpijskim vrednostima i da su na dostojan na~in predstavili svoju zemlju ne samo na sportskom borili{tu ve} i van
Member of Press Publishing Group
Ne verujem da mo`emo da di`emo na{ sport u celini razmi{ljaju}i samo o u~e{}u u zajedni~kim ligama. U to treba da se u|e kada je sport u odre|enoj grani ve} na nivou koji nas zadovoljava
Ube|en sam da srpski sport mo`e da opstane i u ovim te{kim vremenima. Naravno, moramo da budemo realni i svesni da su `elje ponekad ve}e od mogu}nosti
London je blizu, nema vi{e vremena za velike pri~e, sve {to je ura|eno posle Pekinga sada sti`e na proveru
njega. Kada se neko od ovih mladih ljudi u budu}nosti pojavi na olimpijskim igrama zna}e {ta ga ~eka. Siguran sam da ~inimo pravu stvar u kontinuiranom predstavljanju sportskih vrednosti. Od ~itavog procesa, planiranja priprema, napornog rada do iskazivanja na sportskom polju. Pro{li smo veliki broj mesta u Srbiji i na razne na~ine uspeli, ~ini mi se u velikoj meri, da mlade pribli`imo sportu. Nema nikakve dileme da }emo u tome nastaviti jo{ agresivnije. Ube|en sam da srpski sport mo`e da opstane i u ovim te{kim vremenima. Naravno, moramo da u svemu budemo realni i svesni da su `elje ponekad ve}e od mogu}nosti. Nedavno sam bio u Ljubljani na ko{arka{kom turniru biv{ih jugoslovenskih republika. Razmena mi{ljenja u senci uspomena iz igra~kih dana. Ali ~ini se da svi imamo iste probleme. Uvek se u ovakvim situacijama govori i o regionalnom povezivanju. Ne samo u sportu. I vidi se da se tu mnogo pomera napred. Ali ne verujem da mo`emo da di`emo na{ sport u celini razmi{ljaju}i samo o u~e{}u u zajedni~kim ligama. Ne, u zajedni~ke lige treba da se u|e kada je sport u odre|enoj grani ve} na nivou koji nas zadovoljava i bez novih takmi~enja. U suprotnom, korist }e biti kratkoro~na, raspore|ena na mali broj subjekata. Izvesno je, me|utim, da o svemu treba da se razgovara sa jasnim stavovima i bez kategori~nog zatvaranja vrata. Letnji meseci prolaze. I sami nismo svesni koliko je London blizu. Nema vi{e vremena za velike pri~e. Sve {to je ura|eno posle Pekinga sada sti`e na proveru. U~inili smo ogromne napore da sportisti budu mirni u pripremama. Trenutnih 40 i vi{e olimpijaca su znak da smo na pravom putu. Siguran sam da }e taj broj da bude jo{ ve}i. U takvim uslovima svaki odlazak na Igre je ve} jedna vrste pobede. ^uo sam da je jedan vaterpolista rekao da bi u Londonu igrao i sa jednom nogom. Svaki mesec, svaki dan bi}e u znaku olimpijske groznice. London }e za veliki broj sportista biti kruna karijere. Red je da se tada predstave u najboljem svetlu i da kada se takmi~enje zavr{i mogu zadovoljno da ka`u da su dali sve od sebe. Kao {to i mi, nadle`ni za stvaranje pozitivnog ambijenta, mo`emo da ka`emo da smo pru`ili svoj maksimum. I na kraju, sve je to sport. Insistiram ponovo na tome da oslobodimo takmi~are pritiska, da od pobeda ne pravimo euforiju, od poraza veliku tugu. I drugi rade i drugi `ele. Mi nismo ti koji ekonomskom mo}i, novcem mo`emo da pretimo. Ali da odradimo posao na pravi na~in adekvatan ulo`enom radu i talentu, to mo`emo. Uvek ima novih prilika. Neko re~e i mislim da je u pravu: London je tu, a ni Rio de @aneiro nije daleko.
Osniva~ i izdava~
Glavni i odgovorni urednik
Vladimir Tomkovi}
PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.
svih izdanja \oko Kesi}
Tehni~ki urednik Darko Ka~avenda
Albanske spomenice 12/2
Urednik izdanja Milojko Bo`ovi}
Layout Sa{a Gvozdenovi}
Direktor Nenad Lazi}
Saradnici Marija Stoji}, Ksenija Maodu{,
[tampa PPG {tamparija
EKSKLUZIVNO AMBASADOR VELIKE
Majkl Koristim i ovu priliku da ohrabrim gra|ane Srbije koji nameravaju da putuju na Olimpijske igre da sve pripreme za put obave na vreme
4 Olimpijska revija avgust 2011.
TEMA BROJA
BRITANIJE ZA OLIMPIJSKU REVIJU
Devenport Organizacija igara ne dolazi u pitanje Turisti koji su samo nekoliko dana posle po~etka nereda posetili na{ glavni grad nisu mogli da primete posledice nemilih doga|aja. Izuzetno smo ponosni {to je London prvi grad na svetu koji }e po tre}i put biti doma}in OI ajkl Devenport, ambasador Velike Britanije u na{oj zemlji, u ekskluzivnom intervjuu za „Olimpijsku reviju“ poru~uje da }e London uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i neredima koji su nedavno izbili u tom gradu biti uspe{an doma}in Olimpijskih igara 2012. I pored brojnih obaveza, gospodin Majkl Devenport prona{ao je vreme da iznese svoja razmi{ljanja o pripremama za najve}u sportsku manifestaciju na svetu, ali i o borbi protiv huligana i sportskim vezama Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Va{a Ekselencijo, London je posle 1908. i 1948. ponovo doma}in Olimpijskih igara. Kakav je va{ subjektivni odnos prema ~injenici da se najve}i planetarni sportski doga|aj ponovo odigrava u Va{oj zemlji. Kod Kineza i Grka bila je izuzetno prisutna pripadnost gra|ana olimpijskoj ideji i samom takmi~enju. Da li takav stav mo`e da se oseti i kod va{ih zemljaka? - Izuzetno smo ponosni i privilegovani time {to je London prvi grad na svetu koji }e po tre}i put biti doma}in Olimpijskih i Paraolimpijskih igara. Situacija je, naravno, mnogo druga~ija u odnosu na 1948. godinu, iako je i tada ekonomska situacija u svetu bila slo`ena. Pedeset devet dr`ava je poslalo svoje takmi~are na XIV igre, dok su do sada predstavnici ve} 125 nacionalnih timova obezbedili u~e{}e na slede}im Olimpijskim igrama. Procenjuje se da }e vi{e od ~etiri milijarde ljudi pratiti takmi~enja u`ivo, putem televizije ili interneta.
M
Sude}i po poslednjim informacijama iz Organizacionog komiteta, ~ini se da je London sa tehni~ke strane ve} spreman za po~etak Igara. Kakva su va{a saznanja? Nedavno ste imali sastanak sa firmama koje su zadu`ene za objekte. [ta mo`ete da nam ka`ete o tome? - Na Trafalgar skveru je 27. jula otkriven Olimpijski sat, tako da smo po~eli s odbrojavanjem poslednjih 12 meseci do otvaranja Igara. Sva klju~na olimpijska infrastruktura ve} je kompletirana. Na ovom velikom projektu bilo je anga`ovano vi{e od 1.800 kompanija i skoro 100.000 saradni-
LJUBAV PREMA TENISU
Navija}u za Srbiju u Dejvis kupu Znamo da ste vrsni teniser. Znamo i da ste bili stru~ni komentator nekih me~eva na Vimbldonu. Kako vam se dopada igra Novaka \okovi}a? Ima li jo{ srpskih sportista koje posebno cenite? - Mnogo volim tenis i ~esto ga igram u Beogradu. Srbija je trenutno u centru pa`nje svetske teniske javnosti zbog velike pobede na Dejvis kupu i, naravno, trijumfa Novaka na Vimbldonu. \okovi} je trenutno najbolji teniser na svetu, ali Srbija ima i druge zvezde kao {to su Janko Tipsarevi}, Jelena Jankovi}, Viktor Troicki itd. Na polufinalu ovogodi{njeg Dejvis kupa moja porodica i ja }emo svim srcem navijati za Srbiju!
ka i volontera. Predstavnici dve britanske gra|evinske kompanije, MottMacdonald i Arup, koje su bile aktivno uklju~ene u pripremu najve}ih olimpijskih borili{ta, nedavno su u Beogradu u~estvovali na jednom stru~nom skupu. Zainteresovani su mogli da se upoznaju s njihovom stvarala~kom vizijom, kao i naprednim tehnolo{kim re{enjima koja su primenjena u izgradnji Olimpijskog sela, aktivno vode}i ra~una o uticaju na na{u `ivotnu sredinu. Zahvaljuju}i tim i mnogim drugim firmama, veliki delovi isto~nog i jugoisto~nog Londona, koji su gotovo 30 godina bili zapu{teni, potpuno su transformisani. Drago mi je {to je ko{arka{ka reprezentacija Srbije mogla da vidi i oseti halu na pripremnom olimpijskom turniru odr`anom u Isto~nom Londonu u avgustu. Po{to se igre organizuju u vreme koje je bremenito finansijskim problemima, kako organizator uspeva da prevazi|e te{ko}e? - U trenutku kada smo pripremali kandidaturu niko nije mogao ni da pretpostavi kolike }e biti razmere svetske ekonomske krize. Sve {to se desilo u globalnoj ekonomiji je, naravno, ote`alo pripreme, ali je izuzetnim anga`ovanjem, sposobno{}u i kreativno{}u ljudi iz ODA (telo koje je koordiniralo pripreme za OI - prim. aut.) plan koji je postavljen ispunjen u predvi|enom roku, pa ~ak i uz odre|ene u{tede. To svakako ne bi bilo mogu}e bez kvalitetne saradnje velikog broja kompanija, dr`avnih institucija, lokalnih samouprava, gra|ana. Britanska javnost je sa simpatijama ispraavgust 2011. Olimpijska revija 5
TEMA BROJA POMIRIO VE^ITE RIVALE
Iste `elje za Zvezdu i Partizan tila otvaranje Olimpijskog sela. Kod na{ih ljudi postoji svest da ovo nisu sportske arene koje }e biti u upotrebi samo u julu i avgustu slede}e godine, ve} da }e svi gra|ani trajno imati na raspolaganju najfunkcionalnije sportske objekte na svetu. Na`alost, London je proteklih nedelja bio u `i`i javnosti zbog nereda. Mo`e li trenutni ambijent da ugrozi organizaciju Igara? - Iako su neuobi~ajene i ru`ne slike Londona oti{le u svet, globalna javnost, uklju~uju}i i ljude u Srbiji, mogla je NOVAK I prethodnih dana da vidi KRUNA brzu, odlu~nu, ali i odKraljevsko venmerenu reakciju na{e ~anje i uspeh vlade, policije, lokalnih Novaka \okosamouprava, sugra|ana. vi}a na VimblTuristi koji su samo nedonu sjajna su koliko dana posle po~enajava Dijatka nereda posetili Lonmantskog jubidon ve} nisu mogli da leja kraljice Eliprimete posledice tih zabete II i odrnemilih doga|aja, `avanja Olimpitako da organijskih i Paraolizacija Igara apmpijskih igara solutno nije 2012. dovedena u pitanje. Utisak je da eskalacija nemira ne}e biti. Ipak, strahujete li da bi eventualnim ponavljanjem incidenata moglo da se dovede u pitanje odr`avanje takmi~enja u va{oj zemlji? Da li strani turisti i sportisti imaju razloga da strepe za svoju
SPORTISTA Devenport u Srbiji ~esto igra tenis
6 Olimpijska revija avgust 2011.
Srbija je zemlja fudbala. Posebno se ceni engleski fudbal, a pojedini klubovi iz va{e zemlje imaju ovde verne poklonike. Za koji fudbalski klub navijate? Sigurno znate o rivalstvu Crvene zvezde i Partizana. Jedan od va{ih prethodnika, gospodin Kroford, bio je veliki ljubitelj fudbala. Navijao je za Zvezdu, ako se ne varam. Za koga navijate u Srbiji? Partizan ili Zvezdu? - Aktivno pratim rivalstvo Partizana i Crvene zvezde i na po~etku sezone i jednom i drugom klubu `elim sve najbolje! Izuzetno me je iznenadila popularnost engleskog, a moram re}i i {kotskog fudbala u Srbiji. Premijer liga Engleske je najgledanije fudbalsko takmi~enje na svetu, ali ste u pravu kada ka`ete da u Srbiji ~ak i manje poznati klubovi imaju navija~e. Znam da lokalne televizije prenose brojne utakmice Premijer lige, ^empion {ipa, FA kupa i Liga kupa. Ove sezone za to ima jo{ vi{e razloga po{to dva nova mlada fudbalera s ovih prostora nastavljaju profesionalnu karijeru u Engleskoj Petrovi} u Blekburn roversima i crnogorski reprezentativac Savi} u Man~ester sitiju.
bezbednost imaju}i u vidu i opasnost od teroristi~kih napada? - Pitanje borbe protiv terorizma je potpuno odvojeno pitanje. Terorizam je jedna realna i trajna pretnja koja ne poznaje granice i sigurno nije ne{to {to je prisutno samo u Velikoj Britaniji. Na svim velikim svetskim takmi~enjima organizatori preduzimaju preventivne bezbednosne mere. Tom problemu pristupamo veoma ozbiljno i mogu vam re}i da je gotovo petina ukupnog bud`eta Olimpijskih i Paraolimpijskih igara planirana za pripremu adekvatnih bezbednosnih mehanizama kako bi na{i gosti osim vrhunskog sportskog ugo|aja imali i najvi{i stepen sigurnosti. Koja je va{a poruka sportistima i gra|anima Srbije koji nameravaju da narednog leta do|u na Olimpijske igre u London? - Slede}a godina je po mnogo osnova jedinstvena. Kraljevsko ven~anje i uspeh Novaka \okovi}a na ovogodi{njem Vimbldonu sjajna su najava Dijamantskog jubileja kraljice Elizabete II i odr`avanja Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2012. Ove godine imamo prilike da ugostimo ve}i broj gra|ana Srbije nego {to je to obi~no slu~aj. Nadamo se da }e ovaj trend biti odr`an, jer zanimljivih povoda za posetu Velikoj Britaniji ima mnogo. A da li gra|ani Srbije koji budu imali obezbe|ene turisti~ke aran`mane i ulaznice za pojedina takmi~enja mogu da o~ekuju odre|ene olak{ice prilikom dobijanja britanskih viza? - Procedura izdavanja britanskih viza je pre ~etiri godine pojednostavljena i potpu-
RUKA RUCI Majkl Devenport isti~e odli~nu saradnju izme|u Olimpijskog komiteta Srbije i Ambasade Velike Britanije u Srbiji pri~e o sigurnosti publike. Ve}inom ljudi odlaze na stadione da bi u`ivali u sportu i pri tom nemaju lo{e namere. [teta je kada agresivna i neodgovorna manjina uspe da pokvari do`ivljaj ve}ini i u drugi plan potiBeta
no kompjuterizovana. Li~ni zahtevi se dostavljaju putem interneta, pri ~emu aplikanti sami biraju termin koji im najvi{e odgovara za podno{enje dokumentacije u Viznom centru. Iako moje kolege koje rade na izdavanju viza pru`aju veoma profesionalnu i efikasnu uslugu, koristim i ovu priliku da ohrabrim gra|ane Srbije koji nameravaju da putuju na Olimpijske i Paraolimpijske igre da HULIGANSTVO sve pripreme za put obaNasilje na stave na vreme. Krajem osamadesedionima u Britaniji sedamdetih godina pro{log veka setih i osamdeva{a vlada se uspe{no setih godina izborila s huliganima. U pro{log veka Srbiji je to veliki probilo je ozbiljan blem poslednjih godidru{tveni prona. Da li je mogu}e blem. Nisam sipreuzeti britanski receguran da pospt za suzbijanje nereda toji neko univei nasilja na stadionima? rzalno re{enje, Mo`ete li da uti~ete na mada su se kontakte nadle`nih orodre|eni kongana dve zemlje kako takti i razmene bismo i mi u Srbiji priiskustava izmemenili va{a iskustva? |u na{ih polici- Ta~no je da je nasilje ja desili na fudbalskim stadionima u Britaniji sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka postalo ozbiljan dru{tveni problem. Nisam siguran da postoji neko univerzalno re{enje, mada su se odre|eni kontakti i razmene iskustava izme|u na{ih policija ve} desili. Smatram da je veoma va`no da klubovi i fudbalski savez aktivno rade sa policijom, ali i sa svojim navija~ima, medijima i {irom dru{tvenom zajednicom. Izgradnja modernijih i bezbednijih sportskih objekata je, tako|e, va`an deo
JUBILEJ Ambasador na postavljanju spomenplo~e ispred hotela „Balkan“ u Beogradu
sne sport. Kako biste ocenili saradnju s Olimpijskim komitetom Srbije u sklopu priprema za London 2012? - Veoma smo zadovoljni kvalitetom saradnje koju imamo sa gospodinom Divcem i njegovim timom. Odr`avamo aktivnu komunikaciju sa OKS i trudimo se da sara|ujemo na doga|ajima koji se izvode u cilju pripreme i promocije Igara, ali i drugim organizacionim pitanjima. Ovo radimo jer je zapa`en nastup sportista Srbije u BEZBEDNOST Londonu, kao i prijatan Gotovo petina boravak va{ih turista i ukupnog poslovnih ljudi u Britabud`eta igara niji, u obostranom inteplanirana je za resu. pripremu ade Srbija ima velike kvatnih bezambicije. O~ekujemo da bednosnih mebudete na{ navija~ pohanizama, kako red, naravno, pru`anja bi na{i gosti podr{ke va{im sportiosim vrhunstima. Od koga o~ekujeskog sportskog te da bi mogao da obraugo|aja imali i duje srpski narod? najvi{i stepen - Imao sam ~ast da sigurnosti upoznam nekoliko va{ih takmi~ara koji su ve} ispunili normu za u~e{}e na olimpijskim turnirima. Srbija je tradicionalno jaka u ekipnim sportovima sa loptom, ali imate i veoma dobre strelce i talentovane mlade atleti~are. Pliva~ ^avi} je, tako|e, najavio velike domete. Sa zadovoljstvom }u im svima li~no po`eleti sre}u pre nego {to u julu slede}e godine krenu na put u London. Va{a ekselencijo, hvala Vam na izdvojenom vremenu. „Olimpijska revija“ Vam `eli puno uspeha u daljem radu. - Hvala vam. avgust 2011. Olimpijska revija 7
TEMA BROJA
Sportisti protiv Dok su se u jednom kraju Londona odigravali neredi i paljenja, na drugom se odr`avao predolimpijski turnir u odbojci na pesku. Protiv haosa na ulicama Velike Britanije ustali poznati fudbaleri i atleti~ari Vladimir Tomkovi} NEDIPLOMATSKI
ondon je po~etkom prethodnog meseca bio popri{te velikih okr{aja izme|u nezadovoljnog stanovni{tva i policije, a incidenti koji su po~eli u Londonu ra{irili su se du` ~itave prestonice i cele zemlje. Ta~ka u Totenhemu, odakle je sve krenulo, nalazi se samo 11 kilometara od Olimpijskog stadiona na kojem }e biti organizovano otvaranje Igara leta naredne godine. Italijanski „Korijere dela sera“ pisao je o „urbanom gerilskom ratu“, ruske „Moskovske novosti“ o „pogromu“ u prestonici Velike Britanije i Englezi su brzo postali svesni da su slike s ulica Londona i ostalih gradova munjevito obi{le svet. Posle prvog naleta panike o budu}nosti organizacije Olimpijskih igara, ubrzo su se Ostrvljani konsolidovali i poru~ili
Rasplet situacije u Londonu pomno je pra}en u ~itavom svetu, ali korist su poku{ali da izvuku Nemci. Posle samo nekoliko dana nereda na ulicama glavnog grada Engleske javili su se Nemci s neskrivenom namerom da Igre presele u Minhen. Tako je politi~ar FDP Manuel Heferlin istakao da organizacija Igara mora da se oduzme Britaniji, a re{enje je bilo suvi{e lako: - Posle uspe{nih svetskih prvenstava u fudbalu 2006, u mu{koj konkurenciji, i 2011. za `ene, i te kako mogu da zamislim olimpijsku letnju bajku 2012. u Nema~koj!
AP
L
Nemci poku{ali da ‘ukradu’ Igre
da ih ni{ta ne}e poremetiti. Predsednik organizacionog odbora OI Hju Robertson rekao je da ne postoji pretnja za najve}u sportsku smotru na svetu: - Imamo obavezu da obezbedimo sigurnost i bezbednost u~esnicima Igara i to }emo u~initi. Svi dokazi potvr|uju da je ovde re~ o niskom stepenu kriminala, vo|enom porukama sa socijalnih mre`a, a ne nekim novim i ozbiljnijim pretnjama po bezbednost - rekao je Robertson. A da je to zaista tako govori podatak da je tokom tih burnih avgustovskih dana u Londonu odr`an pripremni turnir u odbojci na pesku za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Svih 12 me~eva odigrano je na dva terena, umesto na jednom, kako je prvobitno bilo najavljeno, kako bi posetioci stigli da se vrate ku}ama pre mraka. Portparol Olimpijskog komiteta SAD, ~iji su sportisti uvek pod specijalnom prismotrom i za{titom, tako|e su bez previ{e uzbu|enja govorili o problemima s kojima su se susreli gra|ani engleske prestonice, ne ostavljaju}i mogu}nost za neke vanredne mere i zahteve, a veruju}i da }e narednog leta sve delovati sre|eno kao pod konac. Me|unarodni olimpijski komitet je preko svojih portparola apostrofirao da je sigurnost u~esnika OI uvek na prvom mestu, a izrazio je uverenje da }e organizacija
LONDON U PLAMENU Uni{tena zgrada u Totenhemu
8 Olimpijska revija 2011. avgust
Reuters
TEMA BROJA
v nasilja LEP[A STRANA LONDONA Takmi~enje u odbojci na pesku
OI biti na visokom nivou i da }e sve prote}i bez problema. S druge strane, nasilje na ulicama kao da je najvi{e uznemirilo samo sportiste, pa britanska maratonka Pola Redklif nije bila tako pomirljiva i ravnodu{na kao sami organizatori Igara. Na svom Tviter profilu napisala je: - Za manje od godinu dana po`ele}emo ~itavom svetu dobrodo{licu u London, ali u ovom trenutku niko iz sveta ne `eli da do|e! Tek zavr{eni ko{arka{ki turnir, na kojem je u~estvovala i na{a reprezentacija, pokazao je da optimizam Engleza ne bi Imamo obavezu trebalo da bude naru{en, da obezbedimo ali su pojedini fudbaleri bisigurnost i bezli pogo|eni kada su odlobednost u~esni`ene pojedine utakmice cima Igara i to Premijer lige, kao i prijate}emo u~initi ljski susret reprezentacija Hju Robertson, Engleske i Holandije. predsednik Asovi Man~ester junajOrganizacionog teda i nacionalnog tima odbora OI Vejn Runi i Rio Ferdinand pozvali su engleski narod da prekinu nasilje: - Ovi neredi su glupost. Za{to to radite od svojih gradova, od svoje zemlje. Ovo je sramota za na{u zemlju. Molim vas prekinite... - na svom Tviter nalogu napisao je Runi. Sli~nog raspolo`enja bio je i Ferdinand: - London gori, nereda ima u izobilju... [ta }e to re{iti? Scene na Skaj njuzu su {okantne... Domovi nedu`nih ljudi pretvoreni su u dim i pepeo, za{to? Izgleda da ova deca/ljudi nemaju po{tovanja prema policiji... Mo`da bi ispo{tovali vojsku? Ne ka`em da vojska treba da donese nasilje, ve} da urazumi ove ljude i natera ih da dva puta razmisle pre nego {to nastave da rade ovo... avgust 2011. Olimpijska revija 9
Reuters
RE^ SPORTISTA
Intervju Asmir Kola{inac, baca~ kugle
i it b u } a d a k a n e m e r v Pitanje je
u t e v s a n i v r p Da bih postao svetski prvak i rekorder, ne fali mi ni{ta, imam 26 godina i jo{ dosta prostora za napredovanje, cilj mi je da dobacim do 21,5 metara, sve ispod toga ne}e me zadovoljiti Milojko Bo`ovi} Vladimir Tomkovi} smir Kola{inac, prvi na{ atleti~ar koji je ostvario A normu za Olimpijske igre u Londonu, veruje da ima sve predispozicije da jednog dana postane najbolji baca~ kugle na svetu. Ambiciozni i vredni mladi} iz Sjenice ovih dana brani}e boje Srbije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Koreji (27. avgust - 4. septembar) i u razgovoru za „Olimpijsku reviju“ ka`e da ga osim finala na tom takmi~enju ni{ta drugo ne}e zadovoljiti. Asko, kako ga prijatelji i poznanici zovu,
A
10 Olimpijska revija 2011. avgust
govori i o jednom veoma gledanom klipu na Jutjubu u kojem je on glavni junak, ali i o tome kako se hrani ~ovek od 130 i kusur kilograma i kako se priprema za najve}a isku{enja. Prema podacima koji su dostupni na internetu, ro|eni ste u Skoplju. Otkud tamo? - Moji roditelji su iz Sjenice, ali su u to vreme `iveli i radili u Skoplju, i tako sam se rodio dole. Me|utim, 90. godine roditelji su se vratili tako da sam svoje detinjstvo proveo u Sjenici pa mogu da ka`em da je to moj rodni grad. Ne razmi{ljate da se sada preselite u neku ve}u sredinu? - Ne razmi{ljam o tome trenutno jer, {to
zbog priprema {to zbog takmi~enja, dosta putujem i nisam na jednom mestu du`e od mesec dana. Amela Terzi} je {ampionka Evrope, ai vi posti`ete odli~ne rezultate. Otkud toliko dobrih atleti~ara u Novom Pazaru i Sjenici? - To ne treba da ~udi. Velika nadmorska visina, zdrava ishrana, pogodno tlo za talente pogotovo u baca~kim disciplinama i dugopruga{ima. Takvi uslovi nama najvi{e pogoduju. Kako ste postali baca~ kugle? - U mojoj porodici i deda i otac su bacali kuglu tako da sam i ja nastavio tu tradiciju. Otac je ~etiri godine bio prvak Makedonije, istina sa dosta slabijim rezultatima od mene ali za to vreme to je bilo solidno. On me vodio na treninge i tu se i u meni rodila ljubav za tu disciplinu. Na Jutjubu postoji jedan veoma popularan klip na kojem se vidi kako iz ben~a di`ete teg od 240 kg? Je l’ vam to rekord?
Fonet
RE^ SPORTISTA
- Taj klip je iz 2008. godine, kasnije sam „gurnuo“ 250 kg. na ben~u. Sada ne radim ravni ben~ ve} samo kosi koji je dosta te`i, ali je bolji za bacanje kugle. Trenutno mogu 230 kg da gurnem na kosom ben~u. Kako se momak va{e konstitucije hrani? Kako vam recimo izgleda obrok tokom priprema za veliko takmi~enje? - Iskren da budem, ja se sasvim normalno hranim. Izbegavam masnu i slanu hranu. Trudim se da {to vi{e jedem hranu bogatu proteinima i ugljenim hidratima. Na Velika nadmor- dan takmi~enja jedem samo {pagete i vo}e, mo`da ska visina i ujutru malo mesa da bih zdrava ishrana pogoduju spor- imao energije, a da ne mu~im `eludac. Jedina mana tistima iz bacami je {to mnogo volim sla~kih disciplina i tko i zbog toga imam nedugopruga{ikoliko kilograma vi{ka. ma, otud toliko Koliko kilograma dobrih atleti~aimate? ra iz Novog Pa- Trenutno imam 135, a zara i Sjenice visok sam 187 centimetara. A da li je istina da tr~ite 100 metara za 11 sekundi? - Znate kako ono ka`u: i 11,9 je 11 sekundi (smeh). Naravno, jedan od najbitnijih parametara kod baca~a je brzina i ja mnogo radim na tome. Iako imam dosta kilograma, veoma sam brz. Za nas je bitnije da smo br`i na 30 metara. A na toj deonici imam rezultat 3,76 sekundi, elektronski izmereno. Koliko puta dnevno trenirate? - Da biste postizali vrhunske rezultate, morate da trenirate dva puta dnevno. Va{ najbolji rezultat na otvorenom iznosi 20,5 metara, ostvarili ste ga nedavno u Novom Sadu, dok ste u dvorani kuglu bacili dva centimetra vi{e. Da li ste nekada na treningu postizali i bolje rezultate? - Na treninzima retko kad bacim dalje, jer dobar sam takmi~ar pa mogu da napravim razliku i da na takmi~enju ostvarim za pola me-
NEKA SE NA SP PONOVI USPEH SA KUPA EVROPE Kola{inac sa Tatjanom Jela~om tra bolji rezultat u odnosu na trening. Ali ipak imam bolji rezultat sa treninga - 20,76. To je najvi{e {to sam bacio, o~ekujem da uskoro taj rezultat potvrdim i na zvani~nom takmi~enju. [ta mislite koja daljina je va{ krajnji domet? - Krajnji domet je te{ko odrediti. Ja bacam rotacionom tehnikom i ako dobro tehni~ki odradite i ako se sve poklopi, mo`e da se baci vrlo daleko. S obzirom na to da ja imam 26 godina, mislim da jo{ uvek ima dosta prostora za napredovanje, ali sve ispod 21,5 metara me ne}e zadovoljiti u karijeri. Kojim rezultatom biste bili zadovoljni na Svetskom prvenstvu? - Svetsko prvenstvo je svetsko prvenstvo, baca se ujutru, imate tri poku{aja, 45 do 50 takmi~ara, {to zna~i da na svaki hitac ~ekate po 20 minuta... te{ko je baciti li~ni rekord, ali
SVE ZA LONDON
[ta po`elim, OKS mi obezbedi Da li ste i vi deo programa finansiranje sportista za London koji sprovodi Olimpijski komitet Srbije? - Da, svojim radom i rezultatima sam se izborio za mesto u kategorizaciji OKS. I kako ste zadovoljni saradnjom sa OKS? - Sa Olimpijskim komitetom imam odli~nu saradnju, bukvalno sve {to mi treba, Olimpijski komitet mi obezbedi.
na nama je da se za takve uslove pripremamo. Ja mislim da sam dovoljno iskusan i psihi~ki jak da bih mogao da bacim blizu 20,5 ako ne i vi{e i to }e biti dovoljno za finale, {to me jedino mo`e zadovoljiti. Postali ste prvi srpski atleti~ar koji je ostvario A normu za Olimpijske igre 2012. Koliko vam to zna~i? - Veliku sam stvar ove godine uradio time {to sam ispunio A normu. Veliko Izbegavam ma- rastere}enje za mene jer snu i slanu hra- ne}u razmi{ljati niti pravinu, trudim se da ti plan za postizanje norme ve} formu spremati za Lo{to vi{e jedem ndon. Naravno, to se mohranu bogatu glo i o~ekivati od mene jer proteinima i ugljenim hidra- u poslednje tri godine bacam oko tog rezultata. tima. Mana mi A u Londonu jurite na je {to mnogo zlato? volim slatko i - Mislim da je jo{ rano da zbog toga imam razmi{ljam o tome, iz godinekoliko kilone u godinu sve je ja~a kograma vi{ka nkurencija u bacanju kugle tako da }e mnogo zavisiti ko }e i koliko bacati 2012. Ne `elim sebi da stvaram pritisak ve} da opu{teno treniram i da bacam {to dalje. Iskreno, zlato je te{ko osvojiti, ali do bronze se mo`e. [ta vam nedostaje da postanete svetski prvak i svetski rekorder? - Da bih bio svetski prvak i rekorder ne fali mi ni{ta... to je samo pitanje vremena. Ko je, osim vas, naravno, najzaslu`niji za uspehe koje ste ostvarili u dosada{njoj karijeri? - Za moj uspeh najvi{e zu zaslu`ni moji roditelji i porodica kao i moj trener, naravno. To su osobe koje su direktno uticale na moj rezultat. ^ime se jo{ bavite, osim atletike, jeste li o`enjeni? - Trenutno sam neo`enjen i ne radim ni{ta pored atletike, 100 odsto sam posve}en spo rtu.
PRVI OSTVARIO A NORMU ZA LONDON Kola{inac bacio 20,5 metara
avgust 2011. Olimpijska revija 11
AP
AKTIVNOSTI OKS
Britanci spremni za igre U Londonu smo boravili ba{ u vreme nereda i uverili se da doma}in OI 2012. ima snage da se izbori sa ovom vrstom problema Pi{e Dr Branislav Jevti} astanak {efova misija zemalja u~esnica 30. olimpijade, na kojem je u~estvovala i moja malenkost, odr`an je od 9. do 12. avgusta u Londonu. Za tri dana trajanja seminara upoznati smo sa to-
S
12 Olimpijska revija avgust 2011.
kom priprema u svim organizacionim sferama: akreditacije, transporta, bezbednosti, organizacija sportskih takmi~enja itd. Imali smo prilike i da obi|emo ve}inu borili{ta i Olimpijsko selo. Obi{li smo pre svega one objekte u kojima o~ekujemo i nadamo se da }emo videti na{e takmi~are. Koliko smo mogli da vidimo, kako adaptacija starih, tako i izgradnja novih objekata uglavnom te~e po planu. ^ini se da je organizator uspe{no prebrodio krizu koja je svakako uticala na odre|eno umanjenje bud`eta.
Dobar deo objekata je adaptiran, jedan deo su privremeni objekti, poput ko{arka{ke dvorane, koja }e posle Igara promeniti lokaciju, a jedan deo objekata koji su novi, poput olimpijskog stadiona, bazena, rukometne dvorane i olimpijskog sela, ili su ve} zavr{eni ili se radovi na tim objektima privode kraju. S obzirom na to da smo se dobro spremili za sam sastanak i da u principu pratimo agendu zadatu od strane organizatora i od strane MOK-a, nismo imali previ{e nere{enih pitanja, pa je samim tim i sastanak bio efikasan i kratak. Jedna od za nas va`nijih tema bilo je pitanje mogu}nosti predolimpijskih kampova i obavljanja zavr{nih priprema na{ih sportista u trening centrima u [efildu i Lidsu. Prva test takmi~enja, od ukupno 42, koliko je ukupno predvi|eno, ve} su odr`ana. Na{i odbojka{i i ko{arka{i imali su Defile priliku da u~estvuju na iz sela ovim takmi~enjima i da se upoznaju sa ambijentom Novina u odgde }e se odvijati olimpijski nosu na Pekiturniri. Imao sam priliku da ng je da }e se prisustvujem prvoj utakmina ceremoniju ci na{e ko{arka{ke selekcije. otvaranja i}i Sa pozicije organizatora midirektno iz slim da je sve pro{lo solidno Olimpijskog i da doma}in dobro koristi sela, u kojem ove turnire koji i postoje ra}e biti formidi toga da bi se testirali i uiran defile grali svi segmenti organizacije. Ono {to je zanimljivo i novo u odnosu na Peking jeste da }e se zbog blizine Olimpijskog sela i olimpijskog stadiona na sve~anu ceremoniju otvaranja Igara i}i direktno iz sela, tj. da }e se defile formirati ve} u selu. Ina~e. pored glavnog sela. postoja}e i jedno posve}eno vesla~ima i kajaka{ima koji }e se takmi~iti u Itonu, kao i selo namenjeno jedrili~arima. [to se ti~e organizacije uop{te, komisije MOK koje prate tok priprema koje sprovodi doma}in pohvalile su i ~ak ocenile da je ovo do sada najbolja organizacija Olimpijskih igara. ^injenica da su se nemiri dogodili ba{ u vreme kada su predstavnici svih NOK-ova bili u Londonu mogla je da stvori lo{u sliku i probleme doma}inu, ali, naprotiv, nije bilo skoro nikakve reakcije. ^ini da su svi u~esnici mi{ljenja da su britanske vlasti i organizator u mogu}nosti da re{e ovu vrstu problema. ^ak i kada smo i{li u obilazak olimpijskog parka, u taj deo grada nismo imali nikakve vanredne mere obezbe|enja. * Autor je {ef misije Olimpijskog tima Srbije za OI 2012.
AKTIVNOSTI OKS
OKS U SEPTEMBRU ORGANIZUJE VELIKI MARKETING SEMINAR U septembru ~elnike OKS o~ekuje niz sastanaka i aktivnosti na polju sportske diplomatije. Od 7. do 9. septembra predsednik OKS Vlade Divac prisustvova}e sastanku Izvr{nog odbora EOK u Minsku. Potom }e na{ komitet ugosti predstavnike nacionalnih olimpijskih komiteta zemalja centralne i jugoisto~ne Evrope na regionalnom Marketing seminaru, koji je zakazan za 15. i 16. septembar. OKS organizuje ovaj seminar u saradnji sa marketingom MOK-a i podr{ku „Olimpijske solidarnosti“ MOK-a. Ovo je prvi put da se u Evropi organizuje seminar ovog tipa, na kojem }e predava~i biti marketing stru~njaci iz MOK-a i kompanija koje su top-partneri MOK-a. Skoro u isto vreme u Bratislavi, u Slova~koj, okupi}e se predsednici i generalni sekretari MOK iz regiona. U radu }e u~estvovati i ~elnici OKS. Krajem meseca predsednik OKS Vlade Divac i generalni sekretar \orde Vi{acki prisustvova}e otvaranju novog sedi{ta OK Rumunije, odakle }e predsednik OKS produ`iti u Baden-Baden na proslavu 30-godi{njice od odr`avanja 11. olimpijskog kongresa u ovom gradu.
SPORTSKA DIPLOMATIJA
Vi{acki ugostio ambasadora Egipta
PRIJATELJI Mohamed Basionija u poseti OKS-u
14 Olimpijska revija 2011. avgust
Sportska saradnja i niz drugih pitanja bili su povod sastanku generalnog sekretara OK Srbije \or|a Vi{ackog i Njegove ekselencije ambasadora Arapske Republike Egipta u na{oj zemlji, gospodina Alija Galala Abdelaziza Mohameda Basionija. Aleksandrija je jedan od kandidata za doma}ina Mediteranskih igara 2017. Uva`eni gost OK Srbije iskoristio je priliku da za kraj septembra najavi zvani~nu posetu delegacije NOK Egipta. Tada }e srpskim olimpijskim ~elnicima biti i prezentirana kandidatura Aleksandrije. Kona~na odluka o doma}inu Mediteranskih igara 2017. bi}e doneta 15. oktobra u turskom gradu Mersinu na Generalnoj skup{tini Me|unarodnog komiteta Mediteranskih igara. Prilikom ovog susreta razmatrana su i druga pitanja vezana za sportsko povezivanje prijateljskih zemalja i konstatovano je da postoji veliki prostor za unapre|enje saradnje.
DO LONDONA
Presre}an sam. Sve sam podredio Londonu i sada mogu mirno da se pripremam. Veliki sam cilj ispunio
Fonet
MARKO TOMI]EVI]
Kajaka{i sa tri ~amca na Temzu Marko Tomi}evi}, mu{ki i `enski ~etverac na Svetskom prvenstvu u Segedinu ostvarili rezultate koji im garantuju u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu avgust 2011. Olimpijska revija 15
DO LONDONA
Ksenija Maodu{ vetsko prvenstvo u kajaku i kanuu u Segedinu bilo je izuzetno uspe{no za na{ olimpijski tim. Broj ~lanova na{e ekspedicije koja }e naredne godine nastupiti u Londonu 2012. uve}an je za dva ~etverca i sjajnog Marka Tomi}evi}a. Odli~ni rezultati, norme, sve je to ukrasilo, {to se Srbije ti~e, Svetsko prvenstvo u ovom gradu. Prvo su nas obradovale devojke. Olivera i Nikolina Moldovan, Antonia Panda i Antonija Na| su drugim mestom u polufinalu obezbedile u~e{}e u Londonu. Veslale su najbr`e kada je bilo najpotrebnije - 1:32,94 - Nije bilo gre{aka, sve je bilo izvanredno. Odlazak na Olimpijske igre stvara sjajan ose}aj - rekla je Antonia Panda. Sestre Moldovan su nedavno poja~ale ~etvorosed. Sve je ispalo kako treba. Prvi put posle Sidneja i Nata{e Jani}, Srbija }e imati `enskog predstavnika na najve}em sportskom takmi~enju.
S
Kvalifikaciona takmi~enja u predstoje}em periodu: SP u atletici u Daegu (27.8 - 4.9) SP za vesla~e na Bledu (28.8 - 4.9) US Open (29.8 - 11.09.) EP za ko{arka{e u Litvaniji (31.8 - 18.9) SP u rvanju u Istanbulu (13.9 - 18.9) SP u biciklizmu u Kopenhagenu (19.9 - 25.9) SP u boksu u Bakuu (22.9 - 10.10)
- Mnogi nisu verovali u nas, ali sre}om ljudi iz Olimpijskog komiteta i Ministarstva omladine i sporta jesu. Sve smo obradovali, ali najvi{e nas same - rekao je Dragan Plav{i}, trener sestara iz Bor~e. U velikom finalu, o~igledno ispra`njene, osvojile su deveto mesto, ali je njihova medalja osvojena dan ranije. Stopama devojaka krenuli su i mu{karci. Plasman u finale na K-4 1000 sa 3:04,42 bio je dovoljan Milenku Zori}u, Ervinu Hopertu, Aleksandru Aleksi}u i Dejanu Terzi}u da obezbede
STATUS MISIJE OKS - OI London 2012 Sport
Ime Milorad Ivan Velimir
Prezime Discip. ^avi} 100 delfin Len|er Stjepanovi} 100 slo. 100 delfin 200 delfin 200 slob. Plivanje 400 slob. Miroslava Najdanovski 50 slob. 100 slob. \or|e Markovi} 200 slob. 400 slob. Radovan Siljevski 200 slob. Na|a Higl 200 prsno Sila|i ^aba 100 prsno Dragana Toma{evi} Disk Nenad Filipovi} 50 km hod. Vladimir Savanovi} Predrag Filipovi} Asmir Kola{inac kugla Filipovi} 20 km hod. Atletika Predrag Ivana [panovi} skok udalj Emir Bekri} 400m prep. Mihail Duda{ desetoboj Biljana Topi} troskok Tatjana Jela~a koplje Zorana Arunovi} pi{tolj Ivana Maksimovi} pu{ka Andrea Arsovi} pu{ka Zlati} pi{tolj Strelja{tvo Andrija Damir Mikec pi{tolj Nemanja Mirosavljev pu{ka Dimitrije Grgi} pi{tolj Nikolina Moldovan Olivera Moldovan k-4 500m Antonija Na| Antonija Panda Milenko Zori} Kajak Ervin Holpert k-4 1000m Aleksandar Aleksi} Dejan Terzi} Marko Tomi}evi} k-1 1000m Vaterpolo Mu{ka vaterpolo reprezentacija Ukupno sportista 16 Olimpijska revija avgust 2011.
Norma 0:52,36 0:52,29 0:50,53 0:54,19 2:00,95 0:51,59 03:54,13 0:26,15 0:56,48 01:51,59 03:54,13 01:51,59 2:26,89 01:02,92 59,5m 4:09:00
20.50m 1:24:30 6,65m 49,80 sec 7950 bod. 14.10m 59.00m
^ETVERAC Zori}, Hopert, Aleksi} i Terzi}
Ostvaren rezultat Status sportiste Status Misije OKS 0:52,10 A norma kvalifikovan 1 A norma kvalifikovan 1 0:49,56 B norma selektovan 0:53,79 B norma selektovan 01:59,55 B norma selektovan 01:50,78 B norma selektovan 03:52,85 B norma selektovan 0:26,09 B norma selektovan 0:56,42 B norma selektovan 01:49,59 B norma selektovan 03:53,09 B norma selektovan 01:49,79 B norma selektovan 2:25,56 A norma kvalifikovan 1 01:01,59 B norma selektovan 60,91m B norma 1 3:59:17 B norma 4:02:07 B norma 1 4:07:53 B norma 20.50m A norma 1 1:23:47 B norma 1 6,74m B norma 1 49,91 sec B norma 1 8117 bod. B norma 1 14.12m B norma 1 59,61m B norma 1
„UPUCAO“ NOVO ZLATO Andrija Zlati} olimpijsku vizu. Bili su najmla|i na Svetskom prvenstvu, ali devet meseci zajedni~kog rada bilo je dovoljno da iska`u veliki potencijal. Njihov trener Miroslav Aleksi} ovako je prokomentarisao njihov uspeh. - Jedini problem moglo je da bude neiskustvo. U kvalitet nisam nijednog trenutka sumnjao. Pred njima su meseci rada, ali sa olimpijskom normom je sve lak{e. U finalu su bili osmi i tako potvrdili da u njih treba da se ula`e i omogu}e uslovi za jo{ bolji rad - istakao je Aleksi}. Tre}i heroj bio je izvanredni 21-godi{nji Marko Tomi}evi}. U disciplini K-1 1000 osvojio je {esto mesto na svetu sa 3:43,052 i tako se pridru`io ~etvercima na listi putnika za London. - Presre}an sam. Sve sam podredio Londonu i sada mogu mirno da se pripremam. Veliki sam cilj ispunio. Dani koji su pred nama bi}e u znaku Olimpijskih igara i to je za sve nas neponovljiv ose}aj - rekao je Marko Tomi}evi}. Na{i kajaka{i }e imati jo{ jednu priliku da ostvare plasman. Re~ je o regati koja }e biti naredne sezone organizovana u Londonu. Ostalo je jo{ 30 posto da se popuni, Evropa ima u svakoj disciplini jedno ili dva mesta. Postoji i „vajld kart“ organizatora na osnovu rezultata tako da lista srpskih kajaka{a mo`e da bude i pove}ana.
Zlatni Zlati}
osvojena Svetska liga
7 u~esni~kih kvota
7
4 u~esni~ke kvota
4
4 u~esni~ke kvota
4
1 u~esni~ka kvota
1 13 41
Andrija Zlati} je jo{ jednom pokazao vrhunski kvalitet. Na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojio je titulu u ga|anju MK pi{toljem. Rezultat koji mu je doneo tron Starog kontinenta bio je 661,4 (565) ubijenih krugova. Na {est takmi~enja u ovoj godini osvojio je isto toliko medalja. Sa Svetskog kupa je doneo ~etiri i sa kontinentalnih prvenstava dve. - Posle osnovnog ga|anja sam bio drugi, ali je razlika u odnosu na Ekimova bila neznatna. Mirno sam ga|ao i uspeo da istopim razliku. Odlu~io je ne{to slabiji tre}i hitac mog velikog rivala i prijatelja. Preuzeo sam vo|stvo i sa~uvao ga do kraja. Zlati} je jo{ dodao:
Beta
DO LONDONA
SESTRE IZ BOR^E Olivera i Nikolina Moldovan
PROBLEMI PRED START EP Selektor Ivkovi} u Litvaniju putuje bez povre|enih Ke{elja i Veli~kovi}a - Nisam ose}ao pritisak jer ga|am pred svojom publikom. Takvu tremu nemam. Medalja mnogo zna~i. U London idem na najva`nije takmi~enje u karijeri. I u Beogradu su svi bili sjajno pripremljeni. Ni{ta, sada samo da radim i da poku{am da do kraja sezone u Poljskoj na
Svetskom kupu jo{ jednom medaljom zaokru`im odli~nu godinu.
Te`ak put za ko{arka{e Nije lako selektoru ko{arka{a Du{anu Ivkovi}u. Prete`ak je put do Londona. Prva od dve
prilike je na Evropskom prvenstvu u Litvaniji odakle finalisti sti~u pravo odlaska na Igre, a jo{ pet ekipa mogu}nost u~e{}a na poslednjem kvalifikacionom turniru. U avgustu je Srbija u~estvovala na tri turnira. Na takmi~enju u Ljubljani, gde su se okupile selekcije biv{ih jugoslovenskih republika, osvojeno je prvo mesto. U finalu je pobe|ena Hrvatska 80:71. Kapiten Krsti} je progla{en za MVP, a u idealnoj petorci je bio i Milo{ Teodosi}. Posle toga serija utakmica je nastavljena u Izmiru. Ubedljive pobede od 25 razlike nad Ukrajinom i Turskom i nesre}no izgubljen me~ od Nemaca nisu bili dovoljni za drugo mesto. Na kraju se osetio parket i u Londonu. U konkurenciji jo{ pet timova Srbija se nije proslavila. Pobede protiv Britanije i Kine, a porazi od Hrvatske, Australije i Francuske. Dodatni problem je i ~injenica da Ivkovi} zbog povrede nije mogao da ra~una na Novicu Veli~kovi}a, a da se Nemanja Bjelica tek u Ljubljani posle vi{emese~ne pauze dru`io sa loptom. Povrede su mu~ile jo{ nekolicinu igra~a, a na kraju se povredio i Marko Ke{elj. Stru~njaci daju Srbiji polovi~ne izglede. Ali tako je bilo i pre dve godine u Poljskoj i pro{le sezone na SP u Turskoj. U Evropi su bili drugi, na Svetskom ~etvrti. Bilo bi lepo kada bi jedan od ta dva plasmana ponovili u Litvaniji. Mada, bi}e, ponovimo, vrlo te{ko.
avgust 2011. Olimpijska revija 17
AP
OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI
SPORT I FILM Bojl, Kou i Daldri
Deni Bojl tra`i 10.000 volontera Reuters
Reditelj ceremonije otvaranja Olimpijskih igara pozvao plesa~e, glumce, muzi~are da se prijave za u~e{}e u spektakularnom programu koji priprema ve} godinu dana. Javilo se 15.000 ljudi
NEPREVAZI\ENO Ceremonija otvaranja Igara u Pekingu 2008. zadivila je svet 18 Olimpijska revija avgust 2011.
Vladimir Tomkovi} a pripreme za Olimpijske igre polako ulaze u zavr{nu fazu najbolje govori podatak da je otpo~eo kasting za u~esnike ceremonije otvaranja. Britanski reditelj Deni Bojl, kom je jo{ pre godinu dana poveren posao re`iranja spektakla koji }e gledati ~itav svet, otvorio je konkurs za 10.000 mladih ljudi koji su mu potrebni za najve}u predstavu koju priprema na otvorenom. Od Oskarom nagra|ivanog autora („Milioner sa ulice“) i ~oveka koji je napravio nekoliko velikih filmova u poslednjih 15-ak godina („Trainspotting“, „Malo ubistvo me|u prijateljima“, „Life Less Ordinary“...) tra`i se da program bude na veoma visokom nivou i ako je to mogu}e da nadma{i dosada{nje sli~ne spektakle. A svi koji su gledali ono {to je neverovatni Zang Jimou napravio od otvaranja Igara u Pekingu pitaju se da li je to zaista mogu}e. Bilo kako bilo, Bojl se odavno bacio na posao, a sada tra`i 10.000 volontera - plesa~a, glumaca, perkusionista i umetnika uop{te, ljudi ta-
D
OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI SPEKTAKL NA 200 METARA
Diks: Pobedi}u Bolta u Londonu lentovanih za performanse koji }e biti odr`ani prvog i poslednjeg dana Igara. Njihove pripreme po~e}e u martu naredne godine, pa svaki od volontera mora da ima najmanje 18 godina ili da stekne punoletstvo do 1. marta 2012. Ve} je stiglo preko 15.000 aplikacija. A s kolikom posve}eno{}u i stra{}u Englezi do~ekuju najve}u sportsku manifestaciju na planeti najbolje govore upravo podaci o prijavama na mesta volontera za razne poslove. Tako je i aerodrom „Hitrou“ otvorio konkurs za 1.000 radnika koji }e za svoju du{u i dobar imid` Londona volontirati u pomenutoj kompaniji narednog leta. Pre nekoliko nedelja postignut je dogoVOLONTEROMANIJA vor da „Hitrou“ bude aerodrom-doma}in Organizator primio svim u~esnicima Iga28.000 aplikacija za ra u Londonu. Vi{e od no{enje olimpijskog 80 odsto aktera OI doplamena koji }e }i }e van Ujedinjenog simboli~no nositi Kraljevstva, uklju~uju„samo“ 2.012 ljudi }i sve sportiste, zvani~nike, predstavnike medija i publiku, a svi oni najpre }e morati da pro|u kroz „Hitrou“. Londonski aerodrom tako je postao 42. doma}i sponzor Igara. O~ekuje se da }e, primera radi, samo 13. avgusta, dan po zatvaranju Igara, preko 218.000 torbi pro}i kontrolu i biti ukrcano u avione. Vi{e od 15 odsto robe ima}e prekora~enje te`ine, po{to se radi o rekvizitima poput kanua, bicikala, gimnasti~kih sprava... Do sredine avgusta organizator Igara primio je i 28.000 aplikacija od strane zainteresovanih volontera da budu nosioci olimpijskog plamena, a kao {to smo ve} pisali, planirano da je simboli~no 2.012 ljudi bude uklju~eno u no{enje baklje kroz Veliku Britaniju.
Ameri~ki atleti~ar Volter Diks najavio je da }e na Olimpijskim igrama u Londonu pobediti Juseina Bolta u trci na 200 metara. Diks je napravio lepu uvertiru kada je trijumfovao na turniru Dijamantske lige, odr`anom upravo u
prestonici Velike Britanije, a ina~e je vlasnik dve bronzane olimpijske medalje. - Sve {to `elim je pobeda. Bolt nije nepobediv i dokaza}u to - rekao je ameri~ki {ampion na 100 i 200 metara.
TANDEM [AMPIONA
Federer i Hingis dubl za OI? Nekada najbolji igra~i sveta Martina Hingis i Rod`er Federer mogli bi zajedno da nastupe na Olimpijskim igrama u Londonu za [vajcarsku u miks dublu. Tre}i teniser sveta izjavio je da }e mu nekada{nja teniska prvakinja verovatno biti partnerka, ako se odlu~i da u~estvuje u miks dublu. - Ukoliko u Londonu budem nastupao u igri me{ovitih parova, to }e biti s Martinom Hingis zato {to se radi o neverovatnoj teniserki, sa kojom sam trenirao i igrao u pro{losti - rekao je Federer. ODABRALI BAZU
Kinezi se spremaju u Lidsu Zvani~nici kineskog olimpijskog tima saop{tili su da }e se za predstoje}e Igre pripremati u Lidsu. Oko 300 sportista, trenera i ~lanova timova doputova}e ranije u ovu bazu kako bi se aklimatizovali, a oni }e Kinu predstavlja-
ti u najmanje 11 razli~itih disciplina. Dogovor je postignut izme|u OK Kine i zvani~nika grada, odnosno predstavnika tamo{njih univerziteta Lidsa i Metropolitana, a grad }e ostvariti zaradu od najmanje 250.000 funti.
PREMIJER ERDOGAN SAMOUVEREN
OI 2020. sigurno u Turskoj Doma}in Olimpijskih igara 2016. godine bi}e Rio de @aneiro, a onda bi 2020. godine baklja mogla da bude vra}ena u Evropu i to blizu prapostojbine - Atine. Naime, premijer Turske Red`ep Tajip Erdogan potvrdio je da }e Istanbul biti kandidat za Olimpijske igre 2020. godine. Ovo }e gradu na dva kontinenta biti peta kandidatura za OI, a sva ~etiri prethodna poku{aja bila su neuspe{na: 2000, 2004, 2008. i 2012. godine. - Uzbu|eni smo jer znamo da }emo ovog puta ostvariti na{ cilj - kazao je Erdogan. Osim Istanbula kandidature su podneli Rim, Madrid i Tokio, a o~ekuje se da to u~ini i Doha. Nedavno je Ju`na Afrika najavila da se ne}e kandidovati, ali je prema nekim nagove{tajima mogu}e da se to promeni. Predstavnici Dubaija su objavili da odustaju zbog ekonomske krize, a Me|unarodni olimpijski komitet odredi}e doma}ina 2013. godine. avgust 2011. Olimpijska revija 19
Intervju
Sa „Jatom“ dole}e stota medalja Pola veka smo uz na{e sportiste na Olimpijskim igrama. Uz njih }emo biti i u Londonu 2012. i sve do sletanja u Beograd, nadamo se, sa jubilarnim odli~jem at ervejz i srpski olimpijci neraskidivo su povezani ve} 51 godinu, a prema re~ima Vladimir Ognjenovi}a, v.d. generalnog direktora nacionalnog avioprevoznika, ta saradnja }e biti nastavljena i ubudu}e. Ognjenovi} u intervjuu za „Olimpijsku reviju“ najavljuje da }e „Jat“ odvesti na{e sportiste u London 2012, izraziv{i nadu da }e se pri
J
20 Olimpijska revija avgust 2011.
povratku u avionima na}i i stota jubilarna medalja sa Olimpijskih igara za Srbiju. On je, govore}i o poslovnim aktivnostima „Jat ervejza“, istakao brojne promotivne kampanje koje imaju za cilj da se letovi u~ine {to dostupnijim svim gra|anima Srbije i da se, kako je naveo, posebno postavljenim redom letenja iza|e u susret na{oj brojnoj dijaspori. Upravo traje promotivna kampanja za kupo-
Vladimir Ognjenovi}, v.d. generalnog direktora ‘Jat ervejza’ vinu karata do 5. septembra i putovanja do 15. marta 2012, a tu su i stalne mogu}nosti da se leti jeftinije ukoliko se putovanje planira i rezervi{e ranije. Tokom ovog leta „Jat“ u proseku prevozi pet hiljada putnika dnevno. Tokom prvih {est meseci prevezao je 518.999 putnika ili za 19 odsto vi{e nego u istom periodu lane. Po porastu broja putnika i pove}anju koeficijenta popunjenosti aviona zabele`io je najbolji rezultat od svih avioprevoznika u Evropi. - ‘Jat ervejz’ svojom ponudom i uslugom potvr|uje da je uvek na usluzi putnicima, bilo da lete redovnim ili „ad hok“ letovima, a svojim rezultatima i poslovnom ponudom dokazuje da je uvek u trendu. Vi{edecenijska saradnja sa OKS pokazuje da je ‘Jat’ uvek uz najbolje {to iz Srbije putuje u svet i vra}a se u zemlju sa vrednim rezultatima. „Jat“ prevozi na{e olimpijce od Igara u Rimu 1960. Koliko to zna~i u marketin{kom smislu? - Svakako da to doprinosi, pre svega ugledu, ali i promociji ‘Jata’, ali to nije ono zbog ~ega se ‘Jat’ te 1960. odlu~ivao ili se „Jat ervejz“ danas odlu~uje ili }e se ubudu}e odlu~ivati da nastavi da pru`a besplatan avioprevoz, ali i svaku drugu vrstu pomo}i koju mo`e da pru`i olimpijcima. U dana{njem svetu optere}enom saKao i svaki vremenim tr`i{nim principina{ olimpijac, ma, kao i u sportu, nije doi „Jat ervejz“ voljno samo da dovoljno se takmi~i i leti trenirate i da dobro odigrate pre svega pod svoju utakmicu, ve} je pozastavom trebno da date sve od sebe i Srbije da pobedite, ili bar ostvarite odre|enu normu koja vas vodi dalje. Zato ‘Jat’, kao i svaka srpska ekipa ili sportista, treba da bude ono {to jeste - srpski nacionalni avioprevoznik. Jer se, kao i svaki na{ u~esnik na Olimpijskim borili{tima pod olimpijskim plamenom, ‘Jat ervejz’ pod na{im i svetskim nebom takmi~i i leti pre svega pod zastavom Srbije. To je u su{tini glavni razlog zbog koga smo mi ve} decenijama uz na{e sportiste na OI. Uz njih }emo biti i u Londonu 2012, i sve do sletanja u Beograd, nadamo se, sa brojnim medaljama. Mnoge druge selekcije svoje avioprevoznike smatraju najva`nijim partnerima, tako se pona{a i OKS. Korist je obostrana, ali da li ima prostora mo`da i za nadgradnju saradnje? - Uvek ima prostora za pro{irenje saradnje dve va`ne nacionalne institucije poput ‘Jata’ i OKS-a. Srpski avioprevoznik jednostavno ose}a obavezu da bude uz na{e olimpijce, jer svako njihovo u~e{}e na Olimpijskim igrama pre svega mnogo zna~i za na{u zemlju, srpsku naciju i njen narod. Naravno, o svemu tome ve} dovoljno brine OKS, a mi smo tu da pomognemo koliko mo`emo i kad god zatreba. Jat nije vezan samo za OKS. Da li mo`emo ~itaocima da predstavimo podatke o vezama Jata sa granskim sportskim savezima i kolika je zapravo privilegija za saveze {to mogu da za partnera imaju takvu kompaniju kakva je „Jat“? - Ne bih da veli~am ulogu srpske nacionalne aviokompanije kada su u pitanju privilegije koje pru`amo, jer ve}ina na{ih uspe{nijih sportista to ve} dovoljno dobro zna. Isto tako ne bih da pominjem pojedine sportske save-
SPONZORSKI PUL
JAT ERVEJZ ISTORIJAT
Po~elo je sa „Aeroputom“ ze, klubove ili pojedince jer ne bih neke da izostavim. U svakom slu~aju, uvek se trudimo da pomognemo na{im sportistima, onoliko koliko mo`emo i sude}i po njihovim brojnim izjavama u medijima i prilikom brojnih kontakata koje mi iz ‘Jata’ imamo sa njima, oni to zaista umeju da cene. Veza sa OKS se nikada nije prekidala. Da li iz iskustva pilota ili posade mogu da se navedu neki detalji vezani za polazak na velika takmi~enja ili jo{ bolje na povratak, posebno kada su u pitanju trofejni sportovi? - Na{e brojne olimpijske {ampione ‘Jatovim’ avionima su od 1960, kako ste sami rekli, do danas prevozili brojni piloti i o njima su brinuli brojne stjuardese i stjuardi, kao i ljudi iz drugih sektora ‘Jata’. U pitanju je ~itav lanac ljudi koji o svemu brine, kao i u svakom uspe{nom timu. Mo`da je bolje i primerenije da navedem iskustvo nekih od na{ih vrhunskih sportista. U majskom broju „Jat revije“, na primer, pred velike uspehe na{ih vaterpolista u klupskim i reprezentativnim takmi~enjima u julu, a potom i u avgustu mesecu ove godine, jedan od na{ih najboljih vaterpolista svih vremena Vladimir Vujasinovi} izjavio je slede}e: ‘Posebno su prijatna putovanja kada sa reprezentacijom osvojite medalju, jer let avionom preraste u slavlje i zajedni~ko veselje sa posadom ‘Jata’. Posle Kranja 2003, kada smo imali problema pre, za vreme i posle utakmice, ‘Jat’ je poslao avion po nas u Ljubljanu. Tada je sa nama putovao i sada{nji predsednik Boris Tadi} i titula je proslavljena u ‘Jatovom’ avionu u zaista predivnoj atmosferi. Tako je bilo i posle Rima i drugih titula‘. Nedavno su predstavnici OKS-a u~estvovali na Sportskom danu firme na ~ijem ste ~elu. ‘Jat’ je jedan od retkih koji je uspeo da sa~uva Sportsko dru{tvo? - Sportsko dru{tvo ‘Jat’ postoji skoro ~etiri decenije i mi jednostavno ne `elimo da prekinemo postojanje ne~ega {to zaista vredi. Naime, mi ve} godinama unazad nastojimo da kroz manje ili vi{e rekreativno bavljenje sportom zaposlenih unapredimo zdravlje, atmosferu i na~in rada i kroz sve to i na~in poslovanja kompanije, ali i stil `ivota zaposlenih. U
PO SVETSKIM STANDARDIMA
Kako najlak{e do karte
„Jat“, od 2003. pod imenom „Jat ervejz“, nastavlja tradiciju prvog srpskog dru{tva za aviosaobra}aj - „Aeroputa“, osnovanog 17. juna 1927, i Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) osnovanog 1. aprila 1947. Brend „Jat“ poznat je {irom sveta i cenjen je kao naziv za sigurnu i bezbednu aviokompaniju koja „uglavnom“, {to je u svetu aviosaobra}aja najve}i kompliment, pole}e i sle}e na vreme. Destinacije „Jata“ su se tokom zlatnih 1980., kada je „Jat“ bio me|u 10 najuspe{nijih kompanija Evrope, prostirale po celoj zemaljskoj kugli. Zahvaljuju}i bliskoj saradnji sa svim ve}im svetskim avioprevoznicima, „Jat“ i danas, iako nema prekookeanske letove, svojim putnicima nudi najbolje i po cenama karata najpovoljnije veze za let ka svakoj `eljenoj destinaciji na svetu.
izgradnji tog, modernim re~nikom re~eno, ‘timbildinga’ zaista mnogo poma`e poseta velikih srpskih sportista i funkcionera, jer to kao da ‘daje krila’ na{im rekreativcima koji vredno treniraju tokom cele godine do tog sportskog dana kada mogu da u`ivaju u sportu i dru`enju sa svojim porodicama i kolegama iz drugih preduze}a i kompanija. Bilo bi interesantno da nam kao ~elnik „Jata“ ka`ete ne{to o va{oj vezi sa sportom. Imate li svoje favorite me|u srpskim sportistima?
- Aktivno sam se bavio ko{arkom do studentskih dana i vrlo dobro znam {ta zna~i biti sportista. Naravno, sada se bavim ne~im drugim, ali je sport uvek tu, na ovaj ili onaj na~in. Li~no smatram da je sport danas ne{to {to zahteva potpuno anga`ovanje ne samo talentovanog sportiste, ve} ~itavog tima ljudi koji stoji iza pojedinca ili ekipe. Naravno da imam svoje favorite, ali njihovo pominjanje mo`da i nije toliko bitno za javnost koliko ~injenica da se ipak uvek odlu~ujem da pratim onog sportistu ili onaj tim za koji ocenim da mo`e da bude dovoljno uspe{an u takmi~enju sa drugima. Kako se „Jat“ priprema za OI? Da li o~ekujete da se u avionu „Jata“ u povratku na|e i 100. medalja (do sada ih je 98) sa letnjih OI? - ‘Jat’ je kao i OKS, naravno mo`da ne u tom obimu, organizaciono ve} spreman za London 2012. Aerodrom ‘Hitrou“ ve} o~ekuje sletanje na{ih aviona sa srpskim olimpijcima. Vek srpskog olimpizma, 85 godina ‘Jata’ ili 65 godina Jugoslovenskog aerotransporta obele`avaju se naredne godine. Jubileji su tu, ostaje jo{ samo da o~ekujemo tu stotu jubilarnu medalju na Olimpijskim igrama, ili jo{ bolje i jo{ neko odli~je koje }e biti ‘stotinu i nek’ za Srbiju. Na kraju, {ta srpski sport mo`e da o~ekuje od saradnje sa Jatom u periodu posle Londona? -Mogu samo da ponovim da }e ‘Jat’ kao srpska nacionalna aviokompanije uvek biti uz na{e najbolje sportiste.
JAT
Za putovanje ka najve}im evromediteranskim aerodromima, redovnim letom koji podrazumeva najbolja vremena sletanja i poletanja, nekim od „Jatovih“ 10 „boinga“ 737300 ili 4 ATR-a 72, karte se mogu rezervisati i kupiti na sajtu www.jat.com, besplatnim pozivom kol-centra sa mobilne i fiksne telefonije Srbije na 0800/111-528, ili pozivom telefona +38111/3112-123 za pozive iz inostranstva, kao i u predstavni{tvima „Jata“ u inostranstvu i poslovnicama u zemlji, ali i agencijama koje imaju dozvolu za prodaju „Jatovih“ karata. Putnici iz Crne Gore sve informacije po ceni lokalnog poziva mogu dobiti pozivanjem broja 020/290-240. Od 1. juna ovog leta, „Jatove“ karte se mogu rezervisati i kupiti i putem mobilnog telefona, {to je usluga koja je popularna uglavnom u najrazvijenijim zemljama sveta. avgust 2011. Olimpijska revija 21
OLIMPIJSKA ^ITANKA
Ovens iznervirao Hitlera Olimpijske igre u Berlinu 1936. poslu`ile su vo|i Tre}eg rajha da promovi{e nacisti~ku ideologiju. [per je projektovao veliki stadion, Leni fon Rifen{tal je snimila svoju ~uvenu „Olimpijadu“, ali ipak heroj je postao jedan tamnoputi ameri~ki sprinter
Marija Stoji} e|unarodni olimpijski komitet je 1931. godine poverio organizaciju XI letnjih OI prestonici Vajmarske republike, Berlinu, kao neku vrstu kompenzacije za 1916. kada zbog Prvog svetskog rata igre u tom gradu nisu odr`ane. Medutim, posle 1933. godine i dolaska Hitlera i Nacionalsocijalisti~ke partije na vlast, odnos svetskog javnog mnjenja prema Nema~koj i njenoj politici po~inje da se menja. Me|unarodna javnost poku{ala je da uti~e na MOK da Berlinu oduzme Igre, ali glavnu podr{ku nema~kom gradu da zadr`i organizaciju Igara pru`io je predsednik Olimpijskog komiteta SAD Everi Brendid`, koji je zagovarao tezu da politiku i sport ne treba me{ati. I MOK se u nekoliko navrata sukobio sa nema~kim vlastima, posebno kada su nacisti nastojali da smene predsednika nema~kog olimpijskog komiteta Teodora Levalda, zbog ~ega je predsednik MOK-a Baje-Latur oti{ao novembra 1935. na hitan sastanak sa Hitlerom. Po-
M
22 Olimpijska revija avgust 2011.
sle razgovora saop{tio je kolegama: - Imam ~ast da vas upoznam sa tim da su me razgovori sa nema~kim kancelarom i istra`ivanja koja sam preduzeo uverili da ni{ta ne stoji na putu da se XI olimpijske igre odr`e u Berlinu...“ Igre su odr`ane u Berlinu, ali su neprestano bile pod ogromnom senkom agresivnog i narastaju}eg nacizma. Svaki uspeh svojih sportista nema~ki nacisti~ki zvani~nici koristili su za afirmaciju teorije o superiornosti arijevske rase, a istori~ari su se pitali da li je otac modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten, koji je `iveo u [vajcarskoj, znao za nacisti~ku pozadinu Igara. Medutim, ~injenica je da je tako istaknuta li~nost bila du`na da bude informisana. Mnogi mu pripisuju narcisoidnost, budu}i da je bio odu{evljen arhitektonskim dostignu}ima u Nema~koj, u ~emu je video spomenike svojoj ideji, a mo`da i samome sebi. Koliki su zna~aj imale Olimpijske igre govori podatak da je Hitler izdao naredbu svom glavnom arhitekti Albertu [peru da izgradi najve}i stadion na svetu (trebalo je da primi 400.000 ljudi), rekav{i mu:
FIRER I [AMPION Adolf Hitler i D`esi Ovens - Olimpijske igre trajno }e se odr`avati u Nema~koj. Umesto toga izgra|en je d`inovski stadion za 110.000 gledalaca, a izgra|eno je i olimpijsko selo sa pozori{tem, bolnicom, po{tom, bibliotekom i sa 150 jednospratnih zgrada. Slavna nema~ka filmska re`iserka Leni Rifen{tal, po nalogu nacisti~kih voda, snimila je propagandni film „Olimpijada“, prvi dokumentarni film o Igrama, koji je, pre svega, veli~ao uspehe Tre}eg rajha i u kojem je na nov i neuobi~ajen umetni~ki na~in afirmisala lepotu tela. Posle rata }e snimci sportista, crnaca i drugih nearijevaca biti osnova za odbranu Rifen{talove, koja je `elela da umanji svoju ulogu u uzdizanju nacisti~ke ideologije. Ipak, nacisti~ka propaganda se jasno vidi u svim kadrovima koji nemaju direktne veze sa sportistima. Igre su odr`ane od 1. do 16. avgusta 1936. uz u~e{}e 4.066 sportista, i to 3.738 mu{karaca i 328 `ena u 19 sportova i 129 disciplina. U~estvovalo je 49 zemalja, a Igre je otvorio nema~ki kancelar Adolf Hitler. Nemci su se potrudili da besprekorno organizuju takmi~enja. Da bi {to vi{e zainteresovali gra|ane Berlina da ih prate, prvi put u istoriji olimpizma Igre je prenosila televizija, a ljubitelji sporta su mogli da prate direktne prenose takmi~enja, na 25 ogromnih ekrana raspore|enih po gradskim trgovima. O velikom interesovanju svedo~i 4,5 miliona prodatih karata. Na Igrama u Berlinu uspostavljaju se pravi-
OLIMPIJSKA ^ITANKA
U^INAK NA[IH SPORTISTA
la u vezi sa olimpijskim plamenom, koja traju i danas. Ideju berlinskog profesora Karla Dima o paljenju olimpijskog plamena pomo}u sun~evih zraka u Olimpiji, u kojoj su se odr`avale Olimpijske igre u drevnoj Gr~koj, i {tafetnom no{enju do Berlina, MOK je prihvatio na predlog predsednika OK Nema~ke Teodora Levalda. Prethodno ju je odobrio ministar propagande Nema~ke Jozef Gebels. Olimpijska baklja je tada no{ena kroz sedam zemalja i to kroz Gr~ku, Tursku, Bugarsku, Jugoslaviju, Ma|arsku, Austriju i Nema~ku. Njen put bio je dug 3.422 kilometra, koliko je bilo i nosilaca, a poslednji nosilac baklje bio je atleti~ar Fric [ilgen. Nema~ki sportisti su bili najuspe{niji na Igrama, osvojiv{i 33 zlatne, 26 srebrnih i 30 bronzanih medalja, dok su SAD zauzele drugo mesto sa 24 zlatne, 20 srebrnih i 12 bronzanih, ali ipak, dr`e}i primat u atletici. Junak Igara bio je tamnoputi ameri~ki atleti~ar D`esi Ovens, koji je u Berlinu uspeo da osvoji ~etiri zlatne medalje i to u trkama na 100, 200 i 4 x 100 metara i skoku udalj, {to je uspeo da ponovi samo njegov zemljak Karl Luis u Los An|elesu 48 godina kasnije. Uspeh sjajnog Amerikanca iznervirao je Adolfa Hitlera, ~ije je nezadovoljstvo zabele`eno i kamerom. Postoji tzv. olimpijski mit prema kojem Firer nije `eleo da ~estita uspeh Ovensu, koji je svojim pobedama nad nema~kim protivnicima na najbolji na~in demistifikovao njegovu teoriju o rasnoj inferiornosti crnaca i nadmo}i arijevaca, ali je MOK zvani~no to demantovao. Kasnije je i sam Ovens ispri~ao da je kancelar ustao i mahnuo mu rukom kada je prolazio pored njega, na {ta mu je D`esi otpozdravio. Ono {to }e ostati upam}eno je svakako i Ovensova izjava da u svojoj ro|enoj zemlji, nakon
[tukelj osvojio medalju Jugoslovenska olimpijska ekipa u Berlinu imala je 86 ~lanova, vi{e nego ikada ranije i to u 12 sportova: atletici, biciklizmu, vaterpolu, veslanju, gimnastici, jedrenju, kajaku i kanuu, ma~evanju, plivanju, rvanju i skokovima u vodu. Medutim, do olimpijske medalje, svoje {este, stigao je samo gimnasti~ar Leon [tukelj. Sjajni sportista, koji je sa tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane medalje najuspe{niji jugoslovenski olimpijac svih vremena, u ve`banju na krugovima osvojio je srebrnu medalju. Sude}i po ispovesti baca~a kladiva Petra Gojica „Politici“, uzrok lo{ih rezultata lakoatleti~ara Jugoslavije bila je slaba disciplina i nebriga rukovodstva ekipe za olimpijce, koji su bili prepu{teni sami sebi. svih pri~a o Hitleru nije mogao da se vozi u prednjem delu autobusa, nije mogao da `ivi gde `eli i da je ta~no da ga nisu pozvali da se rukuje sa Hitlerom, ali ga nisu pozvali ni u Belu ku}u da se rukuje sa njegovim predsednikom. Sjajan nastup na Igrama u Berlinu imali su nema~ki gimnasti~ari Konrad Frej i Alfred [varcman, koji su osvojili ukupno 11 medalja. Frej
D@INOVSKI Stadion u Berlinu za 110.000 ljudi
REZOLUCIJA PROTIV OLIMPIJADE
Komunisti Jugoslavije tra`ili bojkot Poku{aju bojkota odr`avanja OI u Berlinu priklju~ila se i KPJ, koja se priklju~ila zahtevima Crvene sportske internacionale i Socijalisti~ke sportske radni~ke internacionale. Rezolucija sa pozivom na bojkot, koju je potpisalo 100 uglednih sportista i javnih li~nosti, objavljena je u „Politici“ 5. aprila 1936. posle poduhvata novinara i urednika da zaobi|u cenzuru. „Jugoslovenski sportisti, mi smo svesni zna~enja i uloge Olimpijade u Nema~koj i njene organizacije. Mi smo svesni trgova~ko-ratni~kog zna~enja sporta koji }e biti zastupljen na Olimpijadi u Berlinu. Zato mi pozivamo sve sportiste iz svih delova Jugoslavije, kojima nije stalo samo do sportske slave, ve} i do ispravnog shvatanja sportskih ideala, da odbiju svoje u~estvovanje na Olimpijadi u Berlinu, zajedno sa svim sportskim forumima, organizacijama i klubovima“, stajalo je u Rezoluciji me|u ~ijim potpisnicima su bili Aleksandar Tir-
nani}, Jovan Miki}, in`enjer Milorad Arsenijevi}, dr Milutin Ivkovi}, \or|e Lojan~ic, Drago{ Stevanovi}, Gustav Lehner, \or|e Vujadinovi}, Nikola Bo{kovi}, Vojin Bo`ovi}, Angelina Gaji}, Izolda Brezov{ek... Autor Rezolucije bio je Vladimir Dedijer (na slici), a u ime KPJ odobrio je Ivo Lola Ribar. Rezultat toga su mirni protesti u velikom broju mesta u Jugoslaviji kroz koje je prono{en olimpijski plamen. Najburniji i nikako ne mirni bili su u Banjaluci, pa je morala da interveni{e policija. Me|utim, ve} 10. aprila Jugoslovenski savet sportskih saveza objavio je da }e Jugoslavija u~estvovati na Olimpijskim igrama u Berlinu i tako je i bilo, ali u glavni grad Nema~ke nisu otputovali svi. Ve}ina ~lanova na{e fudbalske reprezentacija odbila je da putuje u Berlin i Nogometni savez Jugoslavije odustao je od u~e{}a na Olimpijskim igrama.
je osvojio tri zlata, jedno srebro i dve bronze, dok je [varcman osvojio jedno srebrno odli~je manje. U `enskoj konkurenciji dominirala je holandska pliva~ica Rie Mastenbrok, sa tri zlatne i jednom srebrnom medaljom. Italijanska fudbalska reprezentacija potvrdila je zlatnom olimpijskom medaljom titulu svetskog prvaka osvojenu dve godine ranije i najavila trijumf na prvenstvu sveta 1938. Amerikanka Merd`ori Gestring osvojila je zlatnu medalju u skokovima u vodu sa daske od tri metra i sa 13 godina i 268 dana postala najmla|a olimpijska pobednica svih vremena. Sli~an podvig napravila je Dankinja Inge Sorensen u plivanju. Sa 12 godina i 24 dana ona je osvojila bronzanu medalju u trci na 200 metara prsno i postala najmla|i osvaja~ olimpijske medalje svih vremena u pojedina~noj konkurenciji. Na ovim Igrama je prvi put nastupila vaterpolo selekcija Jugoslavije. Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmi~ari iz Turske. Na Igrama u Berlinu ma|arski vaterpolista Oliver Hala{i osvojio je tre}e olimpijsko odli~je, drugo zlatno, iako mu je u detinjstvu, nakon saobra}ajne nesre}e, amputirana leva noga do kolena. Nema~ka atleti~arka Gretel Bergman je juna meseca 1936, mesec dana pre OI, sko~ila nema~ki rekord 1,60 metara. Bez obzira na ovaj rezultat, zbog jevrejskog porekla, dve nedelje pred po~etak Igara, dobila je pismo Organizacionog komiteta da ne}e u~estvovati na Igrama jer njeni rezultati „nisu dovoljni za takmi~enje na internacionalnom nivou.“ Na njeno mesto do{la je Dora Ratjen, za koju }e se kasnije ispostaviti da je mu{ko. Gretel je slede}e godine emigrirala u Ameriku, osvojiv{i prvenstvo Amerike u skoku uvis i bacanju kugle. Avgusta 1995, na inicijativu Nema~ke nacionalne sportske federacije, sportski kompleks Berlin-Vilmersdorf dobija njeno ime. I stadion u njenom rodnom mestu Lufajmu 1999. dobija naziv po njoj, a Greta, iako se zaklela da nikada vi{e ne}e stupiti na tlo Nema~ke, odlazi na ceremoniju. Kako je sama rekla, znala je koliko je va`no da ljudi ~uju njenu pri~u i pri~u onih vremena. Ipak, nije `elela da pri~a na nema~kom jeziku, zbog ~ega su morali da joj dodele prevodioca. O njenom `ivotu snimljena su i dva filma. avgust 2011. Olimpijska revija 23