Olimpijska revija br2

Сестре Молдован у врху светског кајака

Фото Милан Рашић

Број 2 • 28. септембар 2013.

Op

РЕВИЈА

ИЗ ОКС

28. СЕПТЕМБАР 2013.

„Ми смо тим РИО 2016.”

Вла­де Ди­вац, пред­сед­ник ОКС

Иде­мо да по­бе­ђу­је­мо за­јед­но Пред­ста­вље­ни чла­но­ви Спон­зор­ског пу­ла Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је и олим­пиј­ци за Зим­ске игре у Со­чи­ју и обе­ле­же­ни ус­пе­си на Ме­ди­те­ран­ским игра­ма у Мер­си­ну и ЕЈОФ у Утрех­ту

3

На пр­в ом Олим­п иј­с ком кок­ те­лу у овом олим­пиј­ском ци­клу­ су ко­ји ће се за­вр­ши­ти XXXI лет­ њим игра­м а у Рио де Жа­н е­и ­р у 2016. го­ди­не обе­ле­же­ни су ус­пе­си спор­ти­ста Ср­би­је оства­ре­ни про­ те­к лог ле­та на Ме­д и­те­р ан­с ким игра­ма у Мер­си­ну и Европ­ском олим­пиј­ском фе­сти­ва­лу мла­дих у Утрех­ту, на­ја­вље­но је уче­шће на­ ших спор­ти­ста на XXII зим­ским олим­пиј­ским игра­ма у Со­чи­ју и пр­ви пут пред­ста­вљен спон­зор­ ски пул Олим­пиј­ског ти­ма Ср­би­ је „Ми смо тим РИО 2016”. Го­сте, спор­ти­сте, пред­став­ни­ке парт­не­ра Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је, спорт­ских са­ве­за и ме­ди­ ја по­здра­вио је Вла­де Ди­вац, пред­ сед­ник на­шег олим­пиј­ског ко­ми­ те­та и су­ми­рао оно што је ура­ђе­но у 2013. го­ди­ни на спорт­ском и ор­ га­ни­за­ци­он ­ ом пла­ну: „Пр­ва го­ди­на но­вог олим­пиј­ ског ци­клу­са већ је за на­ма и мо­ гу да ка­жем да ми у Олим­пиј­ском ко­ми­те­ту пу­ном па­ром гра­би­мо на­пред ка Ри­ју. Има­мо ви­ше ле­пих по­во­да за на­ше дру­же­ње ве­че­рас. Овог ле­та на­ши мла­ди ко­шар­ ка­ши и од­бој­ка­ши­це об­ра­до­ва­ли су нас зла­том и сре­бром осво­је­ ним на Европ­ском олим­пиј­ском фе­сти­ва­лу мла­дих у Утрех­ту, а њи­ хо­ве ста­ри­је ко­ле­ге, до­не­ле су ку­ ћи чак 34 ме­да­ље са Ме­ди­те­ран­ ских игра одр­ж а­н их у тур­с ком Мер­си­ну. За тач­но 140 да­на све­ча­но ће би­ти отво­ре­не 22. зим­ске олим­ пиј­ске игре у Со­чи­ју. Ква­ли­фи­ка­ ци­он ­ и пе­ри­од још тра­је, а на­ши спор­ти­сти се уве­ли­ко спре­ма­ју да пред­ста­ве сво­ју зе­мљу на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин, на нај­ве­ћем так­ми­ че­њу ко­је нас оче­ку­је на­ред­не го­ ди­не. У сво­је име, али си­гу­ран сам и име свих при­сут­них ве­че­рас же­ лим им пу­но успе­ха! У пр­вој го­ди­ни но­вог олим­пиј­ ског ци­клу­са ра­до­ва­ли смо се број­ ним ме­да­ља­ма са ве­ли­ких ме­ђу­на­ род­них так­ми­че­ња, а си­гу­ран сам да ће до кра­ја 2013. би­ти још мно­ го при­ли­ка за сла­вље. На­дам се и ве­ру­јем да су 12 злат­них ме­да­ља, од укуп­но 34 осво­је­не на Ме­ди­те­ ран­ским игра­ма, до­бар увод, али и на­ја­ва сјај­них успе­ха спор­ти­ста Ср­би­је у чи­та­вом олим­пиј­ском ци­ клу­су и што је нај­ва­жни­је у са­мом Ри­ју 2016. На­ши спор­ти­сти вред­но ра­де, спре­ма­ју се и гра­де свој пут до

Олимпијска ревија – Олимпијски комитет Србије, Генерала Васића 5, 11040 Београд, Србија, web: www.oks.org.rs Штампа „Политика новине и магазине”

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

4

ОЛИМПИЈСКА

Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

Ига­ра. Већ за го­ди­ну да­на оче­ку­ је­мо пр­ве чла­но­ве олим­пиј­ског ти­ма Ср­би­је за Рио 2016. Ми смо ту, а ту ми­слим на све нас ко­ји смо ве­че­рас ов­де, да на сва­ком ко­ра­ку бу­де­мо уз њих и да им обез­бе­ди­мо све оно што за­слу­ жу­ју и све оно што има­ју њи­хо­ве ко­ле­ге из нај­ра­зви­је­ни­јих зе­ма­ ља све­та. Наш пр­ви парт­нер на овом за­ дат­ку, сва­ка­ко је Ми­ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та Ре­пу­бли­ке Ср­ би­је. За­до­вољ­ни смо што је др­жа­ ва ја­сно опре­де­ље­на и што успе­ шан вр­х ун­с ки спорт сма­т ра за је­дан од др­жав­них при­о­ри­те­та. Ту су на­рав­но и ком­па­ни­је чла­ ни­це спон­зор­ског пу­ла Олим­пиј­ ског ко­ми­те­та Ср­би­је, ко­је на­ма и на­шим про­гра­ми­ма да­ју по­треб­ ну фи­нан­сиј­ску ста­бил­ност и си­ гур­ност. Од са­мог по­чет­ка овог ци­клу­са кре­ну­ли смо са гра­ђе­њем ти­ма, без чи­је би по­др­шке пут на­ших спор­ти­ста ка ве­ли­ким ре­зул­та­ти­ ма и ме­да­ља­ма био мно­го те­жи. Ко­ри­стим при­ли­ку да се још јед­ ном за­хва­лим свим ком­па­ни­ја­ма ко­је су у вр­хун­ском спор­ту Ср­би­је пре­по­зна­ле пра­во ме­сто за ула­га­ ње и већ се у пр­вој го­ди­ни но­вог олим­пиј­ског ци­клу­са, при­дру­жи­ ле спон­зор­ском пу­лу „Ми смо тим РИО 2016“. Сви ми има­мо је­дан за­јед­нич­ки циљ – да на на­ред­ним Олим­пиј­ ским игра­ма на­пра­ви­мо још бо­ љи ре­зул­тат не­го у Лон­до­ну, баш као што смо у Лон­до­ну оства­ри­ ли ве­ће успе­хе не­го у Пе­кин­гу. Да осво­ји­мо ви­ше ме­да­ља и да у Ри­ју 2016. што ви­ше пу­та бу­де ин­то­ни­ ра­на хим­на „Бо­же прав­де” у част олим­пиј­ских шам­пи­о­на... Дра­ги спор­ти­сти, има­те сву на­ шу по­др­шку! Три го­ди­не ће бр­зо про­ћи! Гра­би­те хра­бро на­пред ка свом ци­љу – иде­мо да по­бе­ђу­је­мо за­јед­ но” – за­кљу­чио је Вла­де Ди­вац.

28. СЕПТЕМБАР 2013.

5

У знак за­хвал­но­сти... Чла­но­ви Спон­зор­ског пу­ла „Ми смо тим РИО 2016” до­би­ли фо­то­гра­фи­је осва­ја­ча ме­да­ља у Мер­си­ну и Утрех­ту

Раз­го­вор о пу­ту ка Ри­ју: Вла­де Ди­вац и Ђор­ђе Ви­шац­ки са осва­ја­чи­ма ме­да­ља у Лон­до­ну Ива­ном Мак­си­мо­вић, Ан­дри­јом Пр­ла­и­но­ви­ћем и Ми­ли­цом Ман­дић

Осва­ја­чи олим­пиј­ских ме­да­ља на Игра­ма у Лон­до­ну Ми­ли­ца Ман­дић (зла­то у те­квон­доу), Ива­на Мак­си­мо­вић (сре­бро у стре­ља­штву) и Ан­дри­ја Пр­ла­и­но­вић (брон­за у ва­тер­по­лу) уз по­моћ „Срећ­ка”, ма­ско­те на­шег олим­пиј­ског ти­ма, уру­чи­ли су чла­но­ви­ма Спон­зор­ског пу­ ла „Ми смо тим РИО 2016” сим­бо­лич­не по­ кло­не – фо­то­гра­фи­је осва­ја­ча ме­да­ља на Ме­ ди­те­ран­ским игра­ма у Мер­си­ну и Европ­ском олим­пиј­ском фе­сти­ва­лу мла­дих у Утрех­ту, као акон­та­ци­ју док се че­ка­ју фо­то­гра­фи­је осва­ја­ча ме­да­ља у Ри­ју... Пр­ву фо­то­гра­фи­ју, на­рав­но, до­би­ло је Ми­ ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та, а при­мио ју је Пре­драг Пе­ру­ни­чић др­жав­ни се­кре­тар за спорт, а он­да су на све­ча­ну би­ну из­ла­зи­ли пред­став­ни­ци спон­зо­ра: – Је­ле­на Ри­стић, бренд и ко­му­ни­кејшн ди­

рек­тор Ком­па­ни­је „Де­лез Ср­би­ја”, но­вог ге­не­ рал­ног спон­зо­ра Олим­пиј­ског ти­ма Ср­би­је; – Ксе­но­фон Да­ма­скос, члан Из­вр­шног од­бо­ ра „Вој­во­ђан­ске бан­ке”, зва­нич­не бан­ке Олим­ пиј­ског ти­ма Ср­би­је; – Сан­ди Пе­цич, ге­не­рал­ни ди­рек­тор ком­па­ ни­је „АС оси­гу­ра­ње”, сре­бр­ног спон­зо­ра Олим­ пиј­ског ти­ма Ср­би­је; – Сла­во­мир Ба­ки­ер, фи­нан­сиј­ски ди­рек­тор Ком­па­ни­је „ФИ­ЈАТ ау­то­мо­би­ли Ср­би­ја”, зва­ нич­ног во­зи­ла Олим­пиј­ског ти­ма Ср­би­је; – Го­ран Де­ја­но­вић, из­вр­шни ди­рек­тор ком­ па­ни­је „ЕКО Ср­би­ја”, брон­за­ног Олим­пиј­ског ти­ма Ср­би­је; – Алек­сан­дрос Да­ни­ли­дис, ге­не­рал­ни ди­рек­ тор „Ује­ди­ње­них срп­ских пи­ва­ра”; – Сан­дра Шу­ша, по­моћ­ник ге­не­рал­ног ди­ рек­то­ра РТС;

Злат­на олим­пиј­ка Ми­ли­ца Ман­дић уру­чи­ла је др­жав­ном се­кре­та­ру за спорт Пре­дра­гу Пе­ру­ни­чи­ћу фо­то­гра­фи­ју осва­ја­ча ме­да­ља на Ме­ди­те­ран­ским игра­ма

– Ми­лош Го­ли­ја­нин, ди­рек­тор мар­ке­тин­ га ком­па­ни­је „По­ли­ти­ке но­ви­не и ма­га­зи­ни”; – Ми­ли­ца Ђо­кић, ди­рек­тор кор­по­ра­тив­них ко­му­ни­ка­ци­ја „Ко­лор прес гру­пе”; – Пре­драг Ан­ђел­ко­вић, ге­не­рал­ни ди­рек­тор „С ме­ди­ја гру­пе” (Ра­дио С); – Да­н и­ј е­л а Ђор­ђ е­в ић, ди­р ек­тор пор­та­л а ком­па­ни­је „Прес он­лајн”; – Ог­њен Рац­ков, ди­рек­тор „Спор­та­ла”; – Ко­сан­че Ди­ми­три­је­вић, ге­не­рал­ни ди­рек­ тор ком­па­ни­је „Ал­ма ква­тро; – Ма­ру­шка То­па­ло­вић, ди­рек­тор ком­па­ни­ је „Ма­ру­шка”; – Ра­до­ван Мак­си­мо­вић, ди­рек­тор „Спорт­ не­твор­ка”; Оправ­да­но од­сут­ни би­ли су пред­став­ни­ци „Мил­шпе­да” ко­ји су истог да­на про­сла­вља­ли 20 го­ди­на сво­је ком­па­ни­је.

Од­бој­ка­ши­це ко­је су осво­ји­ле зла­то на ЕЈОФ у Утрех­ту пред­ста­вља­ле су Ол­га Је­јић, Са­ра Ву­чи­ће­вић, Је­ле­на Виг­ње­вић, по­моћ­ни тре­нер Ми­лан Гр­шић и Ма­ри­ја­на Бо­ри­чић

На­ши олим­пиј­ци за Со­чи: Ми­лан­ко Пе­тро­вић, Вук Ра­ђе­но­вић и Не­ве­на Иг­ња­то­вић

Ми­ха­ил Ду­даш и Зо­ра­на Ару­но­вић успе­шно су де­би­то­ва­ли као до­ма­ћи­ни и во­ди­те­љи

Пред­ста­вља­њу Спон­зор­ског пу­ла „Ми смо тим РИО 2016” у хо­те­лу „Фал­кен­штај­нер” при­су­ство­вао је ве­ли­ки број спорт­ских рад­ни­ка...

За­јед­нич­ки сни­мак спор­ти­ста и чел­ни­ка ОКС са пред­став­ни­ци­ма чла­но­ва Олим­пиј­ског пу­ла „Ми смо тим РИО 2016”

Фо­то Не­над Не­го­ва­но­вић

Број 2

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

Op

РЕВИЈА

125. за­се­да­ње

28. СЕПТЕМБАР 2013.

7

Де­сет „ЗА­ШТО” за То­кио

1. Је­дан од нај­бе­збед­ни­јих и нај­го­сто­љу­би­ви­јих гра­ 6. Игре ће се одр­жа­ти у ср­цу зе­мље во­де­ће у све­ту у ку­ до­ва све­та.

2. Сме­штај, тран­спорт, ин­фра­струк­ту­ра и ор­га­ни­за­ци­ о­но ис­ку­ство на нај­ви­шем свет­ском ни­воу.

3. Нај­ви­ши бру­то до­хо­дак од свих гра­до­ва све­та и као

по­лог 4,5 ми­ли­јар­де до­ла­ра у ке­шу у бан­ци и пу­на фи­нан­сиј­ска га­ран­ци­ја др­жа­ве.

хи­њи, кул­ту­ри, за­ба­ви, за­до­вољ­ству и ту­ри­стич­ким атрак­ци­ја­ма.

7. Ино­ва­тив­ност Ја­па­на­ца сим­бо­ли­зо­ва­ће но­ви Олим­ пиј­ски ста­ди­он.

8. Пре­сто­ни­ца ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је ко­ју већ ко­ри­ сти ме­ђу­на­род­на спорт­ска за­јед­ни­ца.

4. 85 од­сто свих бо­ри­ли­шта сме­ште­но је у кру­гу од 8 9. П ре­с то­н и­ц а бу­д ућ­н о­с ти, ко­ја по­с та­в ља но­в е км од Олим­пиј­ског се­ла ко­је је ин­те­гри­са­но у град­ стан­дар­де у свим обла­сти­ма од мо­де до тех­но­ ло­ги­је.

ски жи­вот.

5. 35 ми­ли­о­на љу­ди по­све­ће­них спор­ту при­су­ство­ва­ће 10. Род­но ме­сто кул­ту­ре мла­дих ко­ја ин­спи­ри­ше цео Игра­ма и пре­тво­ри­ти их у не­за­бо­ра­ван „пар­ти”. свет.

Токио трећи пут добио Игре Главни град Јапана 2020. године организоваће, ипак, други пут летње олимпијске игре

Жак Рог про­гла­ша­ва ор­га­ни­за­то­ра Ига­ра 2020.

Глав­ни град Ја­па­на је на 125. за­се­да­њу МОК у Бу­е­нос Ај­ре­су 7. сеп­тем­бра до­био ор­га­ни­за­ци­ју Ига­ра XXXII лет­ње олим­пи­ја­де, тре­ћи пут по­бе­див­ши у из­бор­ној тр­ци, али 2020. го­ди­не тек дру­ ги пут уго­сти­ће нај­бо­ље спор­ти­ сте све­та. Пр­ви пут 1936. го­ди­не, по­сле че­тво­ро­го­ди­шње кам­па­ње у ко­ јој су му ри­ва­ли би­ли Бар­се­ло­на, Рим и Хел­син­ки, То­ки­ју је по­ве­ре­ на ор­га­ни­за­ци­ја XII лет­њих ига­ ра 1940. го­ди­не, али већ на­ред­не го­ди­не МОК је Игре, ре­ло­ци­рао у Хел­син­ки бу­ду­ћи да су та­да­шње ја­пан­ске вла­сти због Дру­гог ки­не­ ско ја­пан­ског ра­та пре­ћут­но од­у­ ста­ле од олим­пиј­ских по­сло­ва... Те игре, као и оне XI­II 1944. ни­су одр­жа­не због Дру­гог свет­ског ра­та, а То­кио се већ 1955. укљу­чио у тр­ку за ор­га­ни­за­ци­ју ига­ра 1960. го­ди­не. По­бе­дио је Рим, а ја­пан­ска пре­сто­ ни­ца је у кон­ку­рен­ци­ји се­дам кан­

Де­ле­га­ци­ја То­ки­ја сла­ви по­бе­ду

ди­да­та би­ла по­след­ња – са са­мо 4 гла­са. То ни­је по­ко­ле­ба­ло чел­ни­ке То­ки­ја и Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ја­па­на и на из­бо­ру до­ма­ћи­на Ига­ ра 1964. ко­ји је одр­жан у Мин­хе­ну 1959. го­ди­не Ја­пан је већ у пр­вом кру­гу гла­са­ња три­јум­фо­вао са 34 гла­са, ис­пред Де­тро­и­та (10), Бе­ча (9) и Бри­се­ла (5), а ма­ли број гла­со­ ва об­ја­шња­ва чи­ње­ни­ца да је МОК та­да имао са­мо 55 чла­но­ва. Игре XVII олим­пи­ја­де би­ле су „пун по­го­д ак” иако је Ја­п ан из Дру­гог свет­ског ра­та иза­шао са пот­п у­н о ра­з о­р е­н ом ин­д у­с три­ јом и уни­ште­ном еко­но­ми­јом, а си­ло­вит успон и ор­га­ни­за­ци­о­не

На ме­сту ста­рог Олим­пиј­ског ста­ди­о­на у То­ки­ју из­гра­ди­ће се но­ви

спо­с об­н о­с ти „зе­м ља из­л а­з е­ћ ег сун­ца” до­ка­за­ла је пер­фект­ном ор­ га­ни­за­ци­јом зим­ских ига­ра у Са­ по­роу 1972. и На­га­ну 1998. Же­ља да се Игре по­но­во до­ве­ ду у Ја­пан на­ја­вље­на је кан­ди­да­ ту­ром за Игре 2016. а ис­па­да­ње у дру­гом кру­гу при из­бо­ру 2009. го­ ди­не (ис­пред Чи­ка­га а иза Ма­дри­ да и по­бед­ни­ка Рио де Жа­не­ир ­ а) ни­је до­жи­вље­но као не­у­спех, већ као так­тич­ки по­раз. Свет је оба­ ве­штен о чвр­стој на­ме­ри То­ки­ ја да по­но­во по­ста­не пре­сто­ни­ца олим­пи­зма и то је ка­пи­та­ли­зо­ва­ но у Бу­е­нос Ај­ре­су у тр­ци са Ма­ дри­дом и Ис­тан­бу­лом.

Како су гласали чланови МОК у Буенос Ајресу

Токио Истанбул Мадрид

Први круг 42 26 26

Бараж – 49 45

Други круг 60 36 –

Већ у пр­в ом кру­г у чла­н о­в и МОК су То­кио по­ста­ви­ли на пр­ во ме­сто да­ју­ћи му 42 гла­са, а по­ што је у „плеј-офу” са Ис­тан­бу­лом ис­пао Ма­дрид, глав­ни град Ја­па­ на је по­бе­дио тур­ски ме­га­ло­по­лис ко­ји се про­сти­ре на два кон­ти­нен­ та са 60:36! То­кио је сла­вио у Бу­е­нос Ај­ре­су, у Гин­зи, Шин­ђу­куу и сва­ком кут­ку Ја­па­на са по­кли­ком „бан­заи“... Чак ни про­бле­ми са ну­кле­ар­ ком у Фу­ку­ши­ми ни­су уз­др­ма­ли кан­ди­да­ту­ру То­ки­ја. Про­бле­ми Ма­дри­да са уз­др­ма­ном еко­но­ми­ јом или про­бле­ми Ис­тан­бу­ла са до­пин­гом у тур­ском спор­ту, по­ ли­тич­ким пре­ви­ра­њи­ма у зе­мљи и бли­зи­ном мо­гу­ћих рат­них жа­ ри­шта би­ли су да­ле­ко ве­ћи. Уз то, де­сет раз­ло­га за из­бор То­ки­ја на­ ве­де­них у кан­ди­да­ту­ри ка­зу­ју да је из­бор чла­но­ва МОК био до­бар – за олим­пиј­ски по­крет и Ја­пан.

Ж. Б.

Број 2

ИЗ МОК

ОЛИМПИЈСКА

8

ОЛИМПИЈСКА

Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

28. СЕПТЕМБАР 2013.

Бах ком­по­ну­је је­дин­ство у раз­ли­ка­ма

9

Ди­вац: Бах ће би­ти пра­ви во­ђа На 125. за­се­да­њу МОК као члан Из­вр­шног од­бо­ра Асо­ци­ја­ци­је на­ ци­о­нал­них олим­пиј­ских ко­ми­те­та (АНОК) био је и Вла­де Ди­вац, пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је. „Че­сти­тао сам То­ма­су Ба­ху на из­бо­ру. Ве­ру­јем да ће он би­ти пра­ ви во­ђа олим­пиј­ског по­кре­та и да ће до­при­не­ти ши­ре­њу олим­пи­ зма и олим­пиј­ског ду­ха. Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је има од­лич­ну са­рад­њу са го­спо­ди­ном Ба­хом и уве­рен сам да ће се она са­да по­ ди­ћи на још ви­ши ни­во. Ка­да смо у Ло­за­ни под­не­ли че­тво­ро­го­ди­ шњи из­ве­штај о ра­ду Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је го­спо­дин Бах се на­ро­чи­то по­хвал­но из­ра­зио о про­јек­ти­ма ко­ји­ма ОКС упо­зна­је нај­мла­ђе са олим­пиј­ским вред­но­сти­ма и прин­ци­пи­ма. Об­ра­до­ва­ ла ме је и од­лу­ка МОК да рва­ње као спорт са ду­гом тра­ди­ци­јом оста­не на про­гра­му олим­пиј­ских ига­ра” по­ру­чио је из Бу­е­нос Ај­ ре­са Вла­де Ди­вац.

То­мас Бах, пр­ви олим­пиј­ски шам­пи­он и пр­ви Не­мац на че­лу Ме­ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та

Рвач­ки по­сле­ни­ци про­сла­вља­ју успех у Бу­е­нос Ај­ре­су

Рва­ње оста­је на Игра­ма

Олим­пиј­ски ор­ден Жа­ку Ро­гу Бел­ги­ја­нац Жак Рог, бив­ ши олим­пи­јац у је­дре­њу, ко­ји је на че­ло МОК до­шао 2001. по­што је пре­шао пут од пред­сед­ни­ка Олим­пиј­ ског ко­ми­те­та Бел­ги­је, и чла­на МОК до пред­сед­ни­ ка Европ­ских олим­пиј­ских ко­ми­те­та, то­ком два­на­е­ сто­го­ди­шњег ман­да­та во­ дио је олим­пиј­ску по­ро­ди­ цу без ика­квих тр­за­ви­ца. Лет­ње игре у Ати­ни, у Пе­ кин­г у (на­р о­ч и­т о оне) и Лон­до­ну би­ле су успе­шне, та­ко­ђе и „бе­ле олим­пи­ја­ де” у Солт Лејк Си­ти­ју, То­ ри­ну и Ван­ку­ве­ру, а Рог је уз ре­ко­дан при­ход од про­ да­је спон­зор­ских и те­ле­ ви­зиј­ских пра­ва, оста­вио као свој ле­гат олим­пиј­ске игре мла­д их – гло­б ал­н у вер­зи­ју европ­ских олим­ пиј­с ких фе­с ти­в а­л а мла­ дих, ко­је је ини­ци­рао као пред­сед­ник ЕОК. За слу­ж е­њ е олим­п и­з му Жак Рог је од­ли­ко­ван Ор­де­ ном МОК, а ово при­зна­ње пре­дао му је То­мас Бах.

Не­над Ла­ло­вић, пред­сед­ник ФИ­ЛА, пред­ во­дио тим ко­ји је ство­рио „но­во рва­ње”

То­мас Бах, де­ве­ти пред­сед­ник МОК

МОК до­био де­вет но­вих чла­но­ва За но­вог пот­пред­сед­ни­ка МОК, уме­сто То­ма­са Ба­ха, иза­бран је Ау­стра­ли­ја­нац Џон Ко­утс, а ње­га ће у Из­вр­шном ко­ми­те­ту МОК за­ме­ни­ти Аме­ри­кан­ка Ани­та Де­франц ко­ја је за глас по­бе­ди­ла бив­шег пред­сед­ни­ка Свет­ске ан­ти­до­пинг аген­ци­је Ка­на­ђа­ни­на Ди­ка Па­ун­да. МОК са­да има 112 чла­но­ва по­што је у Бу­е­нос Ај­ре­су иза­бра­но де­ве­то­ро. То су Ле­ри Пробст, пред­сед­ник олим­пиј­ског ко­ми­те­ та САД, Алек­сан­дар Жу­ков, пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ру­си­је, бив­ши ска­кач увис Сте­фан Холм (Швед­ска), пе­то­стру­ки свет­ски шам­пи­он у кро­су Пол Тер­гат Ке­ни­ја), бив­ши раг­би­ста Ок­ та­ви­јан Мо­ра­и­ру (Ру­му­ни­ја), од­бој­каш Бер­нард Рајз­ман (Бра­зил) и так­ми­чар­ка у ја­ха­њу (пре­по­не) Ми­ка­е­ла Кон­џу­ан­ко-Ја­вор­ски (Фи­ли­пи­ни), као и спорт­ски функ­ци­о­нер Даг­ма­вит Бе­ра­не (Ети­о­ пи­ја) и по­ли­ти­чар Ка­мил Ер­лингс (Бел­ги­ја).

Отва­ра­ње 125. за­се­да­ња МОК у Бу­е­нос Ај­ре­су

„Је­д ин­с тво у раз­л и­к а­м а” био је мо­то пред­с ед­н ич­к е кам­п а­њ е Нем­ца То­ма­са Ба­ха, пре­зи­ме­ња­ ка слав­ног ком­по­зи­то­ра ко­ји је на 125. се­си­ји МОК иза­бран за но­ вог, де­ве­тог ли­де­ра ме­ђу­на­род­ ног олим­пиј­ског по­кре­та. Ду­го­го­ди­шњи пред­сед­ник Олим­ пиј­ског ко­ми­те­та Не­мач­ке, ко­ји је да­ ка­ко не­дав­но под­нео остав­ку на ову ду­жност, иза­бран је за пред­сед­ни­ка Ме­ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­ та у кон­ку­рен­ци­ји шест ја­ких кан­ди­ да­та већ у дру­гом кру­гу гла­са­ња (49 гла­со­ва од мо­гу­ћа 93 гла­са).

У „плеј-офу” пр­вог кру­га ели­ ми­ни­сан је Чинг-Куо Ву (Тај­пех, 67 го­ди­на, члан Из­вр­шног ко­ми­ те­та МОК и пред­сед­ник Свет­ске бок­с ер­с ке асо­ц и­ја­ц и­је) у ду­е­лу Ми­јан­гом Нгом (Син­га­пур, 64 го­ ди­не, пот­пред­сед­ник МОК, бив­ ши пред­сед­ник Свет­ске је­дри­ли­ чар­ске фе­де­ра­ци­је) са 56:36. То ни­је из­не­на­ђе­ње, јер Ву не би мо­ гао да на че­лу МОК про­ве­де ни по­ло­ви­ну ман­да­та по­што је и да­ ље на сна­зи ста­ро­сна гра­ни­ца од 70 го­ди­на за слу­же­ње олим­пиј­ ском по­кре­ту.

То­м ас Бах, пот­п ред­с ед­н ик МОК, ко­ји ће 60. ро­ђен­дан про­ сла­ви­ти 23. де­цем­бра ове го­ди­ не, имао је убе­дљи­ву пред­ност и у том пр­вом кру­г у гла­са­ња. До­ био је 43 гла­с а, Ри­ч ард Ке­р и­о н (Пор­т о­р и­к о, 61 го­д и­н а, члан МОК и чел­н ик Ко­м и­т ет за фи­ нан­си­је) је имао 23, нај­бо­љи ска­ кач мот­ком свих вре­ме­на Сер­геј Буб­ка (Укра­ји­на, 50 го­ди­на, члан Из­вр­шног ко­ми­те­та МОК и пот­ пред­сед­ник Свет­ске атлет­ске фе­ де­р а­ц и­ј е) осам а Де­н ис Освалд (Швај­ц ар­с ка, 66 го­д и­н а, члан

МОК и пред­с ед­н ик Свет­с ке ве­ слач­ке фе­де­ра­ци­је) се­дам, док су већ по­ме­ну­ти Нг и Ву има­ли по шест гла­со­ва. У дру­гом кру­гу Бах је из­гу­био пот­пре­дед­нич­ки по­ло­жај, јер је са 49 гла­со­ва до­био пред­сед­нич­ки. Ке­ ри­он је имао 29 при­ста­ли­ца, Нг ше­ сто­ри­цу, Освалд пе­то­ри­цу, а Буб­ка че­тво­ри­цу. Та­ко је МОК је до­био де­ ве­тог пред­сед­ни­ка у 119-го­ди­шњој исто­ри­ји и пр­вог ко­ји је био олим­ пиј­ски шам­пи­он (Мон­тре­ал 1976, ма­че­ва­ње – фло­рет екип­но). У сво­јој из­бор­ној кам­па­њи То­

мас Бах је кроз мо­то „Је­дин­ство у раз­ли­ка­ма” на­ја­вио да ће би­ти пред­сед­ник свих чла­но­ва олим­ пиј­с ког по­к ре­та твр­д е­ћ и да су чла­н о­в и МОК на­л ик чла­н о­в и­ ма уни­вер­зал­ног ор­ке­стра, да су спор­ти­сти ср­це олим­пиј­ског по­ кре­та, да су мла­ди ње­го­ва бу­дућ­ ност и да су олим­пиј­ске игре део ње­го­вог ДНК, а све то по­твр­дио је у пр­вом пред­сед­нич­ком го­во­ру у ко­јем је на ука­за­ном по­ве­ре­њу за­ хва­лио на ен­гле­ском, шпан­ском, фран­цу­ском, ру­ском, ки­не­ском, арап­ском и не­мач­ком је­зи­ку.

„Же­лим да бу­дем пред­сед­ник свих вас. То зна­чи да ћу да­ти све од се­бе да до­бро ускла­дим раз­ли­ чи­те ин­те­ре­се свих де­ло­ва олим­ пиј­ског по­кре­та. То је раз­лог због због ко­јег же­лим да са­слу­шам сва­ ког од вас и да са сва­ким уђем у отво­ре­ни ди­ја­лог. Због то­га мо­ра­ те да зна­те да ће мо­ја вра­та, мо­је уши и мо­је ср­це би­ти увек отво­ре­ но за вас” ре­као је но­ви пред­сед­ ник МОК иза­бран на осам го­ди­на уз мо­гућ­ност из­бо­ра на до­дат­ни че­тво­ро­го­ди­шњи ман­дат.

Ж. Б.

У не­де­љу 8. сеп­тем­бра ход по му­к а­м а јед­н ог од нај­с та­р и­ј их олим­пиј­ских спор­то­ва је за­вр­шен. Рва­ње је на 125. за­се­да­њу Ме­ђу­ на­род­ног олим­пиј­ског ко­ми­те­та у Бу­е­нос Ај­ре­су до­би­ло и дру­гу рун­ ду у бор­би за оп­ста­нак на про­гра­ му лет­њих олим­пиј­ских ига­ра. „Ово је нај­ва­жни­ји дан у 3.000 ду­гој исто­ри­ји на­шег спор­та” из­ ја­вио је Не­над Ла­ло­вић, пред­сед­ ник Свет­ске рвач­ке фе­де­ра­ци­је (ФИ­ЛА) по­што је 49 од 95 при­ сут­них чла­но­ва МОК да­ло свој глас да рва­ње и 2020. у То­ки­ју бу­ де олим­пиј­ски спорт. Пр­ву рун­ду но­во ру­ко­вод­ство ФИ­ЛА до­би­ло је у ма­ју ка­да је у кон­ку­рен­ци­ји де­вет спор­то­ва за­ хва­љу­ју­ћи но­вим пра­ви­ли­ма из­ бо­ри­ло пра­во да се у Бу­ен ­ ос Ај­ре­ су бо­ри за ста­тус 25. олим­пиј­ског спор­та за­јед­но са без­бо­лом (му­ шкар­ци) од­но­сно софт­бо­лом (же­ не) и скво­шом. У глав­ном гра­ду Ар­ген­ти­не рва­ ње је три­јум­фо­ва­ло убе­дљи­во јер су па­кет „без­бол-соф­тол” и сквош за­јед­но до­би­ли ма­ње гла­со­ва – пр­ ви 24, а дру­ги 22... То­ком пре­зен­та­ци­је рва­ња Ла­ ло­вић и ње­го­ви са­рад­ни­ци ни­су се ба­ви­ли исто­ри­јом, ма­да су мо­ гли да с по­но­сом да ис­так­ну да је рва­ње би­ло је­дан од нај­ва­жни­јих спор­то­ва ан­тич­ких олим­пиј­ских ига­ра, да је на Игра­ма мо­дер­ног до­ба би­ло 27 пу­та и да је из­о­ста­ло са­мо у Па­ри­зу 1900. ка­да су Игре

Пред­сед­ник ФИ­ЛА Не­над Ла­ло­вић

Фо­то Рој­терс

одр­жа­ва­не у скло­пу Свет­ске из­ ло­жбе, да је са игра­ма ма­ње рва­ ње сед­ми спорт по бро­ју уче­сни­ка (4.774) и по бро­ју зе­ма­ља (129), да је да­ло мно­ге ве­ли­ке шам­пи­о­не и ју­на­ке олим­пиј­ских ига­ра... Уме­сто то­га од­бра­на рва­ња ба­ зи­ра­ла се на бу­дућ­но­сти, на про­ ме­на­ма ко­је би овај спорт тре­ба­ло да учи­не атрак­тив­ни­јим (и ра­зу­ мљи­ви­јим) за гле­да­о­це, те­ле­ви­зи­ ју и спон­зо­ре, на про­ме­на­ма ко­је ће сма­њи­ти ути­цај су­ди­ја и при­ ву­ћи мла­де ге­не­ра­ци­је. Пред­сед­ник ФИ­ЛА Не­над Ла­ло­ вић је, об­ра­ћа­ју­ћи се чла­но­ви­ма и чел­ни­ци­ма МОК, ис­та­као „Ми смо слу­ша­ли све вас, учи­ли и по­слу­ша­ ли” об­ја­шња­ва­ју­ћи да су при­хва­ће­ не све при­мед­бе и су­ге­сти­је Из­вр­ шног ко­ми­те­та МОК ко­ји је рва­ње ста­вио на „ли­сту за од­стрел”, а ка­ над­ски рвач Ке­рол Хајн је, мо­жда нај­бо­ље, об­ја­снио про­ме­не у рвач­ ком спор­ту ре­чи­ма „Ми ни­смо са­ мо кре­и­ра­ли но­ву ФИ­ЛА. ми смо ство­ри­ли но­во рва­ње”!

Број 2

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

Op

РЕВИЈА

Мексико Сити 1968.

28. СЕПТЕМБАР 2013.

11

Мек­си­ко 1968. А гру­па Ју­го­сла­ви­ја – Па­на­ма 96:85 (51:45) Ју­го­сла­ви­ја – Пор­то­ри­ко 93:72 (41:32) Ју­го­сла­ви­ја – Се­не­гал 84:65 (40:33) Ју­го­сла­ви­ја – САД 58:73 (28:36) Ју­го­сла­ви­ја – Ита­ли­ја 65:65 (29:29), прод. 80:69 Ју­го­сла­ви­ја – Шпа­ни­ја 92:79 (52:35) Ју­го­сла­ви­ја – Фи­ли­пи­ни 89:68 (46:30)

По­лу­фи­на­ле Ју­го­сла­ви­ја – СССР 63:62 (31:27)

Фи­на­ле Ју­го­сла­ви­ја – САД 50:65 (29:32).

Пла­сман На по­сто­љу у Мек­си­ку (сле­ва на де­сно): Пе­тар Скан­си, Кре­ши­мир Ћо­сић, Трај­ко Рај­ко­вић, Зо­ран Ма­ро­је­вић, Аљо­ша Жор­га, Да­мир Шол­ман, Вла­ди­мир Цвет­ко­вић, Ра­ди­во­је Ко­раћ, Дра­го­слав Ра­жња­то­вић, Дра­гу­тин Чер­мак, Ни­ко­ла Пле­ћаш и Иво Да­неу Фо­то­до­ку­мен­та­ци­ја По­ли­ти­ке

1. САД

9

0

739:505

2. Ју­го­сла­ви­ја

7

2

705:638

3. СССР

8

1

774:524

„Бледолики” зна шта ради… Кошаркашки „трилер” у којем је јунак био Владимир Цветковић није ништа у поређењу са животним „хорором” кроз који је прошао када му је претила ампутација руке Био је 22. ок­то­бар 1968. У Па­ ла­ти спор­то­ва у Мек­си­ко Си­ти­ју ви­ше од 20.000 гле­да­ла­ца је за­не­ ме­ло кад је Вла­ди­мир Цвет­ко­вић стао на ли­ни­ју сло­бод­них ба­ца­ ња. Три се­кун­де до кра­ја, Ју­го­сла­ ви­ја – Со­вјет­ски Са­вез 61:60. Ре­ као је се­би, док је при­ла­зио ме­сту с ког се из­во­де „пе­на­ли”: „Хај­де, Цве­ле, као сва­ки дан, као ка­да си шу­ти­рао у ли­му­на­ду на Ка­ле­мег­ да­ну”! Кроз гла­ву му је про­шло и оно пре­под­не кад је по­сле јед­ног тре­нин­га по­го­дио 92 ба­ца­ња уза­ стоп­це, на­о­чи­глед са­и­гра­ча из Цр­ ве­не зве­зде. Из­гле­да­ло је да га че­ ка ру­тин­ски по­сао, ма­да се и сад на­је­жи кад при­ча о то­ме…

– Кад ме је Вољ­нов фа­у­ли­рао, са­ве­зни ка­пи­тен Ран­ко Же­ра­ви­ца је за­тра­жио тајм-аут и ка­же: „Са­мо мир­но, Цве­ле ће да уба­ци”. У пр­ вим ре­до­ви­ма око на­ше клу­пе су се сја­ти­ли мно­ги, ви­део сам ли­ца на­ших ва­тер­по­ли­ста, атле­ти­ча­ра, ком­плет­но на­ше олим­пиј­ско ру­ ко­вод­ство. Ка­сни­је ми је при­чао наш по­зна­ти но­ви­нар Ми­ро Ра­ дој­чић, да је та­да до­ба­цио Ран­ку: „Где на овом бле­до­ли­ком пе­нал”?! Ми­слио је да сам блед од стра­ха, ни­је знао да ми је та­кав тен. Ран­

Раз­ра­ђи­вао ру­ку на Ка­ле­мег­да­ну: Вла­ди­мир Цвет­ко­вић

ко му је уз­вра­тио: „То је на­ша сре­ ћа”. Био сам хлад­но­кр­ван, ве­ро­вао сам у се­бе. У тој на­шој ге­не­ра­ци­ји мал­те­не сва­ко је мо­гао на тре­нин­ гу да уба­ци по 50-60 без про­ма­ша­ ја, а не­ко и 100. Док је с клу­пе кре­тао ка ли­ни­ји сло­бод­них ба­ца­ња, са­и­грач Пе­тар Скан­си му је ре­као: „Ако уба­циш, но­си­ћу те до Бе­о­гра­да”! Мек­сич­ки су­ди­ја Угал­да му је при­нео лоп­ту. Та див­на ствар, с ко­јом је сва­ко­ днев­но про­во­дио са­те, са­да му је де­ло­ва­ла те­же не­го обич­но. Док је по­ди­зао по­глед ка та­бли у њој је ја­сно ви­део од­раз оних ко­је нај­ви­ ше во­ли, кроз гла­ву му је про­шло де­тињ­ство у Ло­зни­ци… „Мо­рам то да ура­дим и због њих”! Усле­ди­ ла су два бес­пре­кор­на шу­та. Пу­ бли­ка је у де­ли­ри­ју­му, на­ша клу­ па кљу­ча…

– По­сле тих по­е­на ни­сам ви­ше уоп­ште мо­рао да играм ко­шар­ку. Две ства­ри су ми оста­ле по­себ­ но у се­ћа­њу. „Тајмс” је на­пи­сао: „Чо­век гво­зде­них жи­ва­ца”, а има јед­на књи­га со­вјет­ског се­лек­то­ ра Алек­сан­дра Го­мељ­ског у ко­јој је пи­сао о не­ким ју­го­сло­вен­ским ко­шар­ка­ши­ма, па и о ме­ни: „Ни­ шта се слу­чај­но не де­ша­ва: ни пе­

нал над Цвет­ко­ви­ћем, ни то што је уба­цио. То је та­ко Бог од­лу­чио. Он је то мо­рао да уба­ци”. У оно ма­ло вре­ме­на на­ши су пу­ сти­ли Сер­ге­ја Бе­ло­ва да про­ђе до ко­ша и сма­њи на 63:62. Крај! Је­ дан аме­рич­ки но­ви­нар је од­мах гур­н уо ми­к ро­ф он у ли­ц е ју­н а­ ку: „Шта ће ре­ћи Ти­то на ово”?! Мек­сич­ког из­ве­шта­ча је за­ни­ма­ ло ка­ко из­гле­да­ју по­бед­нич­ке ру­ ке и до­био је при­чу о ко­јој ни­је ни са­њао…

– Био сам та­лен­то­ва­ни фуд­бал­ ски гол­ман у Ло­зни­ци, али сам се у јед­ном ско­ку за лоп­ту су­да­рио с про­тив­нич­ким на­па­да­чем и сло­ мио ле­ву ру­ку на три ме­ста. Го­ ди­ну да­на сам про­вео у гип­су и имао две опе­ра­ци­је, пре ко­јих су мо­ји ро­ди­те­љи мо­ра­ли да пот­пи­ шу да су са­гла­сни са ам­пу­та­ци­јом ако све не кре­не ка­ко тре­ба. Кад сам се опо­ра­вио, оти­шао сам на ко­шар­ку, на­да­ју­ћи се да је то игра ко­ја мо­же да ми оспо­со­би за­кр­ жља­лу ру­ку. У фи­на­лу смо из­гу­би­ли од Сје­ ди­ње­них Др­жа­ва (65:50), пред­во­ ђе­них Спен­се­ром Хеј­ву­дом и ЏоЏо Вај­том.

Алек­сан­дар Ми­ле­тић

Број 2

ПРИЧА О МЕДАЉИ

ОЛИМПИЈСКА

Op

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

О

ве се­зо­не ка­ја­ка­ши­це Ни­ко­ли­на и Оли­ве­ра Мол­до­ван, ко­је су на де­би­ ју на олим­пиј­ским игра­ма, про­шле го­ди­не у Лон­до­ну ушле у фи­на­ле и за­у­зе­ле 9. ме­сто уста­ли­ле су се у свет­ском вр­ху и но­ви олим­пиј­ски ци­клус за­по­че­ли на нај­бо­ љи на­чин, а у ње­му фло­ску­ла „ка­ја­ка­ши­це из Бор­че” ви­ше не ва­жи.

Се­стре Мол­до­ван

Op

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

Учи­нак Се­ста­ра Мол­до­ван у 2013. Свет­ски куп (Се­ге­дин) Свет­ски куп (Ра­чи­це) Уни­вер­зи­ја­да (Ка­зањ) Европ­ско пр­вен­ство (Мон­те­мор о Ве­љо) Свет­ско пр­вен­ство (Ду­и­збург)

Оли­ве­ра: Пре­шле смо у На­у ­тич­ки клуб Бе­о­град, на Аду. Ни­су нам то­ли­ки про­блем би­ли ло­ши усло­ви, јер смо на њих на­ви­кле, али из­гу­би­ле смо мир и ни­смо мо­гле да се кон­ цен­три­ше­мо на свој рад, на тре­нин­ге што је на­ма као мла­дим спор­тист­ки­ња­ма нај­по­треб­ ни­је, по­го­то­во на по­чет­ку но­вог олим­пиј­ског ци­клу­са. Ни­ко­ли­на: Објек­тив­но на­ше ве­зе са клу­ бом ни­су би­ле та­ко чвр­сте, јер у Бор­чи ни­је мо­гло да се тре­ни­ра. И та­да смо тре­ни­ра­ле на Ади, али нај­ви­ше вре­ме­на у про­шлом олим­ пиј­ском ци­клу­су про­ве­ле смо на при­пре­ма­ма ван Бе­о­гра­да. Та­ко ће би­ти и у но­вом.

К-2, 200 м: ЗЛА­ТО; К-2, 500 м: 6. ме­сто. К-2, 200 м: ЗЛА­ТО; К-2, 500 м: 4. ме­сто. К-2, 200 м: СРЕ­БРО; К-2, 500 м: БРОН­ЗА К-2, 200 м: 5. ме­сто; К-2, 500 м: 5. ме­сто. К-2, 200 м: БРОН­ЗА

Учи­нак Ни­ко­ли­не Мол­до­ван у 2013. Уни­вер­зи­ја­да (Ка­зањ) Европ­ско пр­вен­ство У23 (По­знањ)

К-1, 200 м: БРОН­ЗА К-1, 500 м: ЗЛА­ТО, К-1, 200 м: СРЕ­БРО Ме­да­ље по­све­ти­ла оцу На Европ­ско пр­вен­ство за мла­ђе се­ ни­ор­ке пр­ви пут Ни­ко­ли­на је от­пу­то­ва­ ла без Оли­ве­ре, ко­ја је про­шле го­ди­не про­сла­ви­ла 23. ро­ђен­дан по­ста­ла се­ ни­ор­ка.

– Ове го­ди­не по­след­њи пут сам ве­сла­ла на так­ми­че­њи­ма до 23 го­ди­не и, ма­да сам би­ла нај­ма­ње спрем­на, до­бро сам ве­сла­ла. По­бе­ди­ла сам на 500 и би­ла дру­га на 200 ме­та­ра. За­и­ста то ни­сам оче­ки­ва­ла с об­зи­ром на си­ту­а­ци­ју из ко­је сам оти­шла у Пољ­ску – ка­же мла­ ђа од се­ста­ра Мол­до­ван, ко­ја је на пут кре­ну­ла два да­на по­што им је пре­ми­ нуо отац. Ме­да­ље је по­све­ти­ла оцу.

Ка­ко, го­ди­ну да­на ка­сни­је, гле­да­те на олим­ пиј­ски де­би? Ни­ко­ли­на: Ра­д о­в а­л а сам се од­л а­с ку у Лон­дон, ка­да смо до­би­ли опре­му стал­но сам је ис­про­ба­ва­ла, ве­жба­ла ход за све­ча­ни де­фи­ле и све док ни­су кре­ну­ле тр­ке то ми је био нај­леп­ ши до­га­ђај у жи­во­ту. Осе­ти­ла сам не­ку вр­сту стре­са, јер та­ко ре­а­гу­јем на при­ти­сак и уз­бу­ђе­ ње, а кад смо уше у фи­на­ле све се по­ја­ча­ло. Ме­ ђу­тим, са­да схва­там шта су олим­пиј­ске игре и, по­што смо се ове се­зо­не уста­ли­ле у свет­ском вр­ху, на­дам се да ћу се јед­ног да­на по­пе­ти на по­бед­нич­ко по­сто­ље. Оли­ве­ра: Док сам би­ла мла­ђа пи­та­ла сам се за­што се олим­пиј­ске игре не ор­га­ни­зу­ју сва­ ке дру­ге го­ди­не као оста­ли шам­пи­о­на­ти. За­ што тек сва­ке че­твр­те? Тек ка­да сам до­шла у Лон­дон схва­ти­ла сам ве­ли­чи­ну тог так­ми­че­ ња. И так­ми­ча­ри до­ла­зе мак­си­мал­но спрем­ни, на европ­ским и свет­ским пр­вен­стви­ма фор­ма ва­ри­ра, али у Лон­дон сви су до­шли у нај­бо­љој мо­гу­ћој фор­ми. То ва­жи и за нас – на европ­ ском пр­вен­ству ни­смо ушле у фи­на­ле а у Лон­ до­ну је­смо.

Успо­ме­на са не­за­бо­рав­не Уни­вер­зи­ја­де

Фо­то Ми­лан Ра­шић

Ове го­ди­не нај­у­спе­шни­је сте би­ле на 200 м, а олим­пиј­ска ста­за за дво­сед, као и че­тво­ ро­сед је 500 м.. У ко­јим ди­сци­пли­на­ма ће­те ве­сла­ти у Ри­ју?

Ка­ко оце­њу­је­те ову се­зо­ну, ко­ју сте за­вр­ ши­ле са свет­ском брон­зом? Ни­ко­ли­на: Ве­о­ма смо на­пре­до­ва­ле ове го­ди­не и фи­зич­ки и пси­хич­ки. Док смо би­ле мла­ђе ре­зул­та­ти су нам осци­ли­ра­ли – или би по­бе­ди­ле, или не би ни ушле у фи­на­ле – а са­ да смо то све­ле на ми­ни­мум и то ће нам мно­ го зна­чи­ти за Рио, јер на олим­пиј­ским игра­ма шест да­на мо­ра­те да др­жи­те вр­хун­ску фор­му. На Свет­ском пр­вен­ству у Ду­и­збур­гу у то­ме смо ус­пе­ле. Оли­ве­ра: Се­зо­на је би­ла на­пор­на, нај­те­жа од 12 ко­је сам про­ве­ла у ка­ја­ку, али са сва­ког так­ми­че­ња вра­ти­ле смо се бар са јед­ном ме­ да­љом и то не да­је са­мо осе­ћај за­до­вољ­ства, већ и под­сти­цај за тре­нин­ге и при­пре­ме. Дуг је пут до олим­пиј­ске ме­да­ље у ка­ја­ку, не­ма успе­ ха пре­ко но­ћи. Са­да смо из­др­жљи­ви­је, сна­жни­ је, мен­тал­но мно­го ја­че и са­мо мо­ра­мо да на­ ста­ви­мо ова­ко да ра­ди­мо.

13

Фо­то Ми­лан Ра­шић

У свет­ском вр­ху По­че­так сеп­тем­бра и крај ка­ја­ка­шке се­зо­не свет­ском брон­зом обе­ле­жи­ле су Оли­ве­ра и Ни­ко­ли­на Мол­до­ван

Оли­ве­ра: Во­лим груп­не чам­це и у сва­ком по­ка­за­ла сам се као до­бар пра­те­ћи чо­век. К-2 на 500 ме­та­ра нам је при­о­ри­тет, ма­да нам, по­ што смо сит­не, ви­ше ле­жи 200 ме­та­ра. Ни­ко­ ли­на има и јед­но­сед на 200, та­ко­ђе олим­пиј­ску ди­сци­пли­ну. Дал­ма Бе­не­дек-Ру­жи­чић ће ићи на 500, а ње­ним до­ла­ском у на­шу ре­пре­зен­та­ ци­ју ожи­вље­не су иде­је о че­тво­ро­се­ду. Ту је и Ан­то­ни­ја Нађ, Ни­ко­ли­на и ја и си­гур­на сам да би мо­гле да бу­де­мо у са­мом свет­ском вр­ху. Али за сва­ки груп­ни ча­мац ва­жно је да се де­ вој­ке по­шту­ју и по­др­жа­ва­ју, из­ме­ђу сва­ке од њих мо­ра да по­сто­ји хар­мо­ни­ја, као и из­ме­ђу њих и тре­не­ра. Иа­ко смо се­стре Ни­ко­ли­на и ја че­сто се по­сва­ђа­мо... Ни­ко­ли­на: По­чет­ком сва­ке се­зо­не, док је још хлад­но тре­ни­ра­мо у јед­но­се­ди­ма да се што ма­ње ис­пр­ска­мо, а ка­да ото­пли пре­ла­зи­ мо у дво­сед и јед­но­сед се прак­тич­но вра­ћам са­мо на так­ми­че­њи­ма. У 2015. ка­да се бу­ду ју­ ри­ле нор­ме за Рио мо­ра­ће­мо да не­што ме­ња­ мо у тој ру­ти­ни ако же­лим да успем и у К-1 на 200 ме­та­ра. Че­тво­ро­сед је, искре­но ре­че­но, нај­леп­ша жен­ска ка­ја­ка­шка ди­сци­пли­на и са Дал­мом мо­же­мо да има­мо до­бар че­тво­ро­сед,

за­њу је Свет­ско пр­вен­ство и са­да до­бро по­зна­ јем ста­зу. Оли­ве­ра: Усло­ви на Уни­вер­зи­ја­ди би­ли су из­над оних у Лон­до­ну. Ор­га­ни­за­ци­ја је би­ла бес­пре­кор­на, ме­да­ље пре­див­не, во­лон­те­ри су у сва­ком тре­нут­ку ис­пу­ња­ва­ли све што смо же­ ле­ли. Да је бар при­бли­жно та­ко би­ло и у Ду­и­ збур­гу на Свет­ском пр­вен­ству. Да ли сте за­до­вољ­не усло­ви­ма с ко­ји­ма сте ушле у но­ви олим­пиј­ски ци­клус? Ду­и­збург: пр­ва се­ни­ор­ска ме­да­ља на Свет­ском пр­вен­ству

али за то мо­ра­мо да бу­де­мо сло­жне и да је сва­ ка од нас ре­ше­на да успе­мо. Чи­ње­ни­ца је и да је на Олим­пиј­ским игра­ма те­шко на­сту­пи­ти у три ди­сци­пли­не, мно­го је и у две, али че­тво­ро­ сед има до­бро укло­пље­ну сат­ни­цу. По че­му ће­те пам­ти­ти ову се­зо­ну? Ни­ко­ли­на: Уни­вер­зи­ја­да у Ка­за­њу би­ло је не­што нај­леп­ше што ми се де­си­ло ове го­ди­ не. Ру­си су ме оду­ше­ви­ли фан­та­стич­ном ор­ га­ни­за­ци­јом и пре­срећ­на сам што сам до­би­ ла по­зив да уче­ству­јем на Уни­вер­зи­ја­ди. Ако по­но­во до­би­јем по­зив за Уни­вер­зи­ја­ду, ма где би­ла – идем. По­ред то­га сле­де­ће го­ди­не у Ка­

Ни­ко­ли­на: Олим­пиј­ски ко­ми­тет, на­рав­но у са­рад­њи са др­жа­вом, пру­жа нам ве­ли­ку по­др­ шку и она је за­слу­жна за 50 од­сто од ре­зул­та­та ко­је по­сти­же­мо, а за дру­гих 50 од­сто ми и наш тре­нер. Има­мо све што нам тре­ба за тре­нин­ге и так­ми­че­ња, а ни­је ма­ли тро­шак 20 да­на при­пре­ ма сва­ког ме­се­ца. Од љу­ди у Ка­ја­ка­шком са­ве­зу има­мо, та­ко­ђе, по­др­шку, пра­ву, при­ја­тељ­ску. Оли­ве­ра: Пр­ви тре­нер нам је био Дра­ган Ча­ка­ре­вић. Од ње­га смо пу­но на­у­чи­ле, а од 2002. тре­ни­ра нас Дра­ган Плав­шић. Он ве­ру­ је у нас и жр­тву­је се пр­о­во­де­ћи с на­ма ви­ше вре­ме­на на при­пре­ма­ма и так­ми­че­њи­ма не­го са по­ро­ди­цом. Ове го­ди­не наш тим је ком­пле­ ти­ран, јер смо до­би­ле и фи­зи­о­те­ра­пе­у­та Вла­ да­ну Ба­тић, ко­ја је би­ла с на­ма на европ­ском и свет­ском пр­вен­ству. Тек са­да знам шта нам је све ове го­ди­не не­до­ста­ја­ло. Ж. Б.

Број 2

12

ОЛИМПИЈСКА

ИН­ТЕР­ВЈУ

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

Op

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

15

Ана Ба­јић, Не­ма­ња Ми­ро­са­вљев, Ма­ри­нос Ва­тис, Вла­де Ди­вац, Мар­ко Дра­го­са­вље­вић и Иван Лен­ђер

СПОНЗОРСКИ ПУЛ Војвођанска банка

Партнери и за Рио 2016. Маринос Ватис и Владе Дивац потписали уговор о сарадњи у четвртом узастопном олимпијском циклусу. – Спортистима Олимпијске VISA картице Вој­во­ђан­ска бан­ка би­ће зва­нич­ на бан­ка Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је, а са­мим тим и Олим­пиј­ ског ти­ма Ср­би­је и на­ред­не че­ти­ ри го­ди­не. То је озва­ни­че­но у се­ ди­шту Вој­во­ђан­ске бан­ке у Но­вом Са­ду, где су уго­вор о спон­зор­ству пот­пи­са­ли, пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра ове бан­ке Ма­ри­нос Ва­тис и пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ми­ те­та Ср­би­је Вла­де Ди­вац. Пот­пи­ си­ва­њу уго­во­ра ко­јим је на­ста­вље­ на са­рад­ња и за Олим­пиј­ске игре у Ри­ју 2016. го­ди­не при­су­ство­ва­ ли су, из­ме­ђу оста­лих, и ге­не­рал­ ни се­кре­тар ОКС Ђор­ђе Ви­шац­ки, као и ре­пре­зен­та­тив­ци Ср­би­је Не­ ма­ња Ми­ро­са­вљев, ви­ше­стру­ки олим­пи­јац, Иван Лен­ђер, је­дан од на­ших нај­бо­љих пли­ва­ча, Мар­ко Дра­го­са­вље­вић, ка­ја­ка­шка зве­зда у успо­ну и Ана Ба­јић, брон­за­на са Свет­ског пр­вен­ства у те­квон­доу.

Пред­сед­ник Олим­пиј­ског ко­ ми­те­та Ср­б и­ј е Вла­д е Ди­в ац за­ хва­лио је Вој­во­ђан­ској бан­ци на по­др­шци у прет­ход­на три олим­ пиј­ска ци­клу­са (Ати­на 2004, Пе­ кинг 2008, Лон­дон 2012) и на­гла­ сио да ће им она би­ти дра­го­це­на и на пу­ту до Ри­ја 2016.

– На­ши спор­ти­сти вред­но ра­де и на­пор­но тре­ни­ра­ју за све иза­зо­ ве ко­ји их на пу­ту ка Ри­ју оче­ку­ ју. Ве­ру­јем у наш тим и си­г у­ран сам да ће нам он до­н е­т и мно­го ра­до­сти из Бра­зи­ла. Исто та­ко ве­ ру­јем и да ће наш на­шим гра­ђа­ ни­ма уз низ не­про­спа­ва­них но­ћи за вре­ме Олим­пиј­ских ига­ра, ко­ је ће се одр­жа­ти у Ри­ју 2016, до­ не­ти и мно­го ра­до­сти, до­бре ре­ зул­та­те и ме­да­ље. Пред срп­ским спор­ти­сти­ма су тек ква­ли­фи­ка­ ци­је за те Игре, али се на­дам да ће ве­ли­ки број њих ус­пе­ти да их

Ана Ба­јић, ју­ни­ор­ка ко­ја је осво­ји­ла се­ни­ор­ску брон­зу на Свет­ском пр­вен­ству у теквондоу, са Олим­пиј­ском VI­SA кар­ти­цом Вој­во­ђан­ске бан­ке

пре­бро­ди – ре­као је пред­сед­ник ОКС. Пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра Вој­во­ђан­ске бан­ке Ма­ри­нос Ва­ тис је ре­као да је ње­му и ко­лек­ти­ ву Вој­во­ђан­ске бан­ке ве­ли­ка част што ће че­твр­ти пут за ре­дом би­ ти парт­нер Олим­пиј­ског ко­ми­те­ та Ср­би­је.

– Ре­зул­та­ти Олим­пиј­ског ти­ма Ср­би­је на прет­ход­ним Игра­ма об­ ра­до­ва­ли су гра­ђа­не Ср­би­је и учи­ ни­ли их по­но­сним. Ра­ду­јем се што ће­мо са Олим­пиј­ским ти­мом Ср­ би­је би­ти и на Игра­ма у Ри­ју 2016. го­ди­не и си­гу­ран сам да ће на­ше парт­нер­ство би­ти по­зи­ти­ван при­ мер па­мет­ног ула­га­ња – ре­као је Ва­тис. Срп­ски ре­пре­зен­та­ти­вац у стре­ ља­штву Не­ма­ња Ми­ро­са­вљев је шест пу­та уче­с тво­в ао на олим­ пиј­ским игра­ма (1992, 1996, 2000,

2004, 2008, 2012) и мо­жда ће баш за­хва­љу­ју­ћи овом спон­зор­ству у Ри­ју осво­ји­ти пр­ву олим­пиј­ску ме­да­љу.

– Пре­за­до­во­љан сам са­рад­њом са Олим­пиј­ским ко­ми­те­том Ср­ би­је. Све је у тој на­шој са­рад­њи ле­по де­фи­ни­са­но и са­сто­ји се од си­сте­мат­ског ра­да ко­ји јед­но­став­ но мо­ра да до­не­се успех. Сва­ком спор­т и­с ти се при­с ту­п а као ин­ ди­ви­дуи што је ве­о­ма ва­жно. Од ка­да су Вла­де Ди­вац и Ђор­ђе Ви­ шац­ки на че­лу ОКС са­рад­ња ни­ кад ни­ј е би­л а бо­љ а. Мо­ж да то овој де­ци ко­ја са­да „уле­ћу” у све ово и из­гле­да нор­мал­но, али на­ ма ко­ји смо ту мно­го ду­же и ко­ ји пам­ти­мо и кри­зне де­ве­де­се­те ова­ква са­рад­ња је ве­о­ма ва­жна, а кад сам ја у пи­та­њу – све за­ви­си од мо­јих ре­зул­та­та – ре­као је Ми­ М. С. ро­са­вљев.

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

ОЛИМПИЈСКА

Op

Op

РЕВИЈА

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

28. СЕПТЕМБАР 2013.

Из Љу­бља­не, пре­ко Ри­ја, до То­ки­ја

НА ПУТУ КА РИЈУ

„Би­ли смо пр­ва­ци све­та”… Филм о ју­го­сло­вен­ској ко­шар­ци, уз по­бе­ де над Ли­тва­ни­јом, Фран­цу­ском и нај­ва­жни­јом Ита­ли­јом, из угла Ср­би­је нај­сна­жни­ји су ути­сци са Европ­ског пр­вен­ства у ко­шар­ци. Под­с е­ћ а­њ е на пр­в а уче­ш ћа на кон­т и­н ен­тал­н им, свет­с ким и олим­пиј­ским смо­тра­ма бу­ди­ ла су се­ту на да­не кад је ута­бан пут ка злат­ној мо­сков­ској и свим оста­лим ме­да­ља­ма. За­то је огром­ но олак­ша­ње до­не­ла по­бе­да над Ита­ли­ја­ни­ма, сим­бо­лич­но тач­но три де­це­ни­је по­сле Ме­не­ги­но­вих и Ки­ћи­них ма­ка­за. Сед­мо ме­сто осво­је­но на Евро­ ба­ске­ту ни­је по­зи­ци­ја ко­ја за­до­ во­ља­ва апе­ти­те јав­но­сти ко­ја је за­хва­љу­ју­ћи Ки­ћа­но­ви­ћу, Да­ли­ па­г и­ћ у, Слав­н и­ћ у, Ђор­ђ е­в и­ћ у, Да­ни­ло­ви­ћу, Па­спа­љу, Див­цу, Бо­ ди­ро­ги, Сто­ја­ко­ви­ћу… ство­ри­ла кри­те­ри­ју­ме у ко­ји­ма се ни брон­за не ра­чу­на. На жа­лост, вре­ме­на су се про­ме­ни­ла, па је сед­мо ме­сто у тре­нут­ној кон­сте­ла­ци­ји сна­га на­ ша ре­ал­ност, чак и успех. Ар­гу­ме­на­та ко­ји пот­кре­пљу­ју та­кву те­зу има на пре­тек. Кре­ни­ мо ре­дом, по ва­жно­сти: • иа­ко са кр­њим ти­мом не би би­ ла сен­за­ци­ја да се Ср­би­ја опро­

Осме­си на­ших ко­шар­ка­ша на опро­шта­ју од Љу­бља­не Фо­то Д. Жар­ко­вић

сти­ла још у пр­вој рун­ди, обез­ бе­ди­ла је уче­шће на Свет­ском пр­вен­ству и кон­ти­ну­и­тет ве­ли­ ких так­ми­че­ња ко­ји омо­гу­ћа­ва рад на ду­же ста­зе; • из­бег­ну­те су ква­ли­фи­ка­ци­је за Европ­ско пр­вен­ство у Укра­ји­ни; • из­бег­ну­то је евен­ту­ал­но пла­ћа­ ње „вајлд кар­те” за Свет­ско пр­ вен­ство ко­ја ко­шта по­ла ми­ли­ о­на евра; • иза на­ше ре­пре­зен­та­ци­је оста­ли су Ита­ли­ја и Грч­ка, али и Тур­ска и Ру­си­ја ко­је су ис­па­ле још у пр­ вој фа­зи; • тро­ји­ца ре­пре­зен­та­ти­ва­ца ни­су до Европ­ског пр­вен­ства игра­ ла ни ре­ги­о­нал­ну ли­гу, а ка­мо­

КО­НА­ЧАН ПЛА­СМАН 1. Фран­цу­ска, 2. Ли­тва­ни­ ја, 3. Шпа­ни­ја, 4. Хр­ват­ска, 5. Сло­ве­ни­ја, 6. Укра­ји­на, 7. Ср­б и­ј а, 8. Ита­л и­ј а, 9. Фин­ска, Бел­ги­ја, 11. Ле­ то­ни­ја, Грч­ка, 13. БиХ, Че­ шка, В. Бри­та­ни­ја, Швед­ ска, 17. Не­м ач­ка, Цр­н а Го­ра, Гру­зи­ја, Тур­ска, Ма­ ке­до­ни­ја, Изра­ел, Ру­си­ја и Пољ­ска.

Рва­ње

Мак­си­мо­вић остао без ме­да­ље Ни пр­ви свет­ски шам­пи­о­нат по но­вим пра­ви­ли­ма ФИ­ЛА ни­је до­ нео ме­да­љу на­шем рва­њу на ко­ју се че­ка од брон­зе Кри­сти­ја­на Фри­ са осво­је­не 2007. У Бу­дим­пе­шти

Нај­бли­жи по­сто­љу: Алек­сан­дар Мак­си­мо­вић

од пе­то­ри­це на­ших ре­пре­зен­та­ти­ ва­ца, че­тво­ри­це грч­ко-рим­ским и јед­ног сло­бод­ним сти­лом, са­мо је Алек­сан­дар Мак­си­мо­вић (66 кг) из­бо­рио при­ли­ку да се бо­ри за ме­

ли не­ко ја­че ме­ђу­на­род­но так­ ми­че­ње • у при­нуд­ном са­ста­ву би­ла су чак де­ве­то­ри­ца де­би­та­на­та. Ка­кве би по­сле­ди­це по не­ка­да злат­ни спорт има­ло осмо ме­сто, а по­го­то­во ра­ни­ји опро­штај не сме­ мо ни да за­ми­сли­мо. За­то, без об­ зи­ра на еу­фо­ри­ју ко­ју су ство­ри­ла пр­ва ме­ста у груп­ним фа­за­ма и по­ бе­де над осва­ја­чи­ма нај­сјај­ни­јих од­лич­ја мо­ра­мо да бу­де­мо све­сни где нам је ме­сто и че­сти­та­ти Ду­ ша­ну Ив­ко­ви­ћу ко­ји је мај­стор­ ски при­крио све сла­бо­сти ти­ма и из­ву­као мак­си­мум из ње­га. Ду­да је бу­ду­ћем се­лек­то­ру осим мо­гућ­но­сти ла­год­ни­јег стар­та, јер у Шпа­ни­ји не­ће би­ти им­пе­ра­ти­ва ре­зул­та­та, у на­след­ство оста­вио и ја­сну сли­ку на ко­га мо­же да ра­чу­ на. Осим „ста­рих ку­ка” Бје­ли­це, Кр­сти­ћа и Мар­ко­ви­ћа, озбиљ­но се на­мет­нуо Бог­дан Бог­да­но­вић, Не­ ма­ња Не­до­вић је и по­ред про­мен­ љи­ве игре по­ка­зао да ће би­ти ва­жан шраф, играч за­дат­ка Ни­ко­ла Ка­ли­ нић је пот­пу­но за­до­во­љио, Ва­си­ли­ је Ми­цић на мо­мен­те на­го­ве­стио по­тен­ци­јал ко­ји же­сто­ким ра­дом тре­ба да пре­тво­ри у ква­ли­тет… Кад се под­в у­ч е цр­та, да­л е­к о смо од пр­вог еша­ло­на европ­ске да­љу, али је у су­сре­ту тре­ће ме­сто из­гу­био од Ин­диј­ца Сан­де­па. Мак­ си­мо­вић је дао све од се­бе, у пр­вој рун­ди је био агил­ни­ји али ње­гов про­тив­ник је ус­пео да бло­ки­ра све ње­го­ве по­ку­ша­ше, а у дру­гој Сан­ деп је ус­пео да а осво­ји бо­до­ве у пар­те­ру и да осво­ји брон­зу. Пре тог ме­ча Мак­си­мо­вић је по­бе­дио Ау­стри­јан­ца Пу­фе­ра, пре ис­те­ка че­твр­тог ми­ну­та бор­бе, Ко­ лум­биј­ца Ку­ер ­ а је ту­ши­рао, а Гр­ ка Ма­ти­а­са са­вла­дао са са 6:1. На пу­ту ка фи­на­лу за­у­ста­вио га је Ко­ ре­јац Рју по­бе­див­ши са 5:0 осво­је­ них још у пр­вој рун­ди и на кра­ју по­стао свет­ски шам­пи­он. Кри­сти­јан Фрис је (60 кг) је стар­то­вао по­бе­дом тех­нич­ким

По по­врат­ку из Сло­ве­ни­је Ду­шан Ив­ко­вић је обе­ло­ да­нио од­лу­ку о по­вла­че­ њу из ре­пре­зен­та­ци­је. Са Ју­го­сла­ви­јом је у бо­га­ту ри­зни­цу тро­фе­ја до­нео – јед­но свет­ско зла­то (1990. Ар­ген­ти­на), три европ­ска зла­та (1989. За­греб, 1991. Рим и 1995. Ати­на) и јед­но олим­пиј­ско сре­бро (1988. Се­ул). Ср­би­ји је по­да­рио европ­ ско сре­бро 2009. у Пољ­ ској, а сле­де­ће го­ди­не на Свет­ском пр­вен­ству у Тур­ ској за­у­зе­то је че­твр­то ме­ сто.

ко­ш ар­к е у ко­м е су Фран­ц у­с ка, Шпа­ни­ја и Ли­тва­ни­ја, ко­ме у свет­ ским окви­ри­ма при­па­да­ју и САД и Ар­ген­ти­на. Да би­смо ухва­ти­ли при­кљу­чак мо­ра­мо да на­пра­ви­ мо стра­те­ги­ју за ду­жи низ го­ди­на и ства­ра­мо но­ву ге­не­ра­ци­ју ко­ја би вр­ху­нац тре­ба­ло да до­стиг­не на Олим­пиј­ским игра­ма у То­ки­ју. На­р ав­н о, она не би сме­л а да до­пу­сти се­би лук­суз и про­пу­сти Олим­пиј­ске игре у Ри­ју. Пре­драг Са­рић ту­ш ем над Па­н ам­ц ем Мур­с е­ лом, а у дру­гом ели­ми­ни­сао га је европ­ски пр­вак Бу­га­рин Ан­ ге­лов ко­ји је по­стао и свет­ски шам­пи­он. Де­ја­на Фран­ко­ви­ћа (96 кг) ели­ми­ни­сао је у пр­вом ко­ лу Бе­ло­рус Хра­бо­вик, ко­ји ни­је ус­пео да га по­ву­че у ре­пе­саж, а исту суд­би­ну на де­би­ју ан свет­ ским пр­вен­стви­ма до­жи­вео је и ју­ни­ор Вик­тор Не­меш (74 кг) у пр­вој бор­би про­тив Азер­беј­џан­ ца Ху­сеј­но­ва. За­ур Ефен­ди­ев, на­ше по­ја­ча­ње из Ру­си­је ко­ји је на Уни­вер­зи­ја­ди осво­јио брон­зу, из­гу­био је у пр­ вој бор­би од Уз­бе­ки­стан­ца Кур­ ба­но­ва, ко­ји је на кра­ју за­у­зео тре­ће ме­сто.

Тенис

Ср­би­ја по­но­во у фи­на­лу Деј­вис ку­па

По­здрав те­ни­се­ра на­ви­ја­чи­ма у „Ком­банк” аре­ни

Те­ни­ска ре­пре­зен­та­ци­ја Ср­ би­је игра­ће још јед­ном у фи­на­лу Деј­вис ку­па и опет ће би­ти до­ма­ ћин. С про­шло­го­ди­шњим по­бед­ ни­ком Че­шком се са­ста­је од 15. до 17. но­вем­бра. У по­л у­ф и­н а­л у у „Ком­б анк” аре­ни са­вла­да­на је Ка­на­да, про­ тив ко­је је наш тим био пот­пу­ни фа­в о­р ит, али му је про­т ив­н ик ску­п о про­д ао ко­ж у. По­б е­д и­л и смо с 3:2, а од­лу­ка је па­ла по­ след­њег да­на. Раз­вој до­га­ђа­ја у том су­сре­ту био је пра­в а ре­п ри­з а по­л у­ф и­

нал­ног ду­е­ла с Че­си­ма пре три го­ди­не, исто у Бе­о­гра­ду. И он­да је по­сле пр­ва два ме­ча би­ло не­ ре­ше­но, и он­да су го­сти по­ве­ли успе­хом у игри па­ро­ва, и он­да је на­шем ти­му за ула­зак у фи­на­ле, исто­риј­ски пр­ви пут, би­ло нео­п­ ход­но да до­би­је оба ду­е­ла по­след­ њег да­на. И опет су се у ју­на­ке из­ди­гли Но­вак Ђо­ко­вић и Јан­ко Тип­са­ ре­в ић. Нај­б о­љ и те­н и­с ер све­та је по­б е­д ио во­д е­ћ ег ка­н ад­с ког игра­ча Ми­ло­ша Ра­о­ни­ћа, ро­ђе­ ног Под­го­ри­ча­ни­на, са 7:6 (7:1),

6:2, 6:2. То је био и њи­хов пр­ви ме­ђу­соб­ни окр­шај по­што се још ни­су сре­ли на про­фе­си­о­нал­ним тур­ни­ри­ма, а Ра­он ­ ић, зве­зда у успо­ну, у ру­ка­ма већ има не­ко­ ли­ко ме­че­ва с оста­лом тро­ји­цом асо­ва из „ве­ли­ке че­твор­ке” свет­ ског те­ни­са. На Тип­са­ре­ви­ћу је би­ло да по­ но­во бу­де пу­ков­ник још јед­ног ве­ли­ког успе­ха те­ни­ске ре­пре­ зен­та­ци­је. У уз­бу­дљи­вом ме­чу с Ва­ше­ком По­спи­ши­лом, игра­ чем че­шког по­ре­кла, по­бе­дио је са 7:6 (7:3), 6:2, 7:6 (8:6).

У Са­по­ру на Свет­ском гран при­ ју од­бој­ка­ши­це Ср­би­је, као и на де­би­ју пре две го­ди­не осво­ји­ле су брон­за­ну ме­да­љу и би­ле нај­бо­ље пла­си­ра­на европ­ска еки­па. Би­ло је то ве­ли­ко охра­бре­ње за игра­чи­ це и чла­но­ве струч­ног шта­ба уочи Европ­ског шам­пи­о­на­та у Не­мач­ кој и Швај­цар­ској, јер су по­сле пр­ ве брон­зе са гран при­ја у Бе­о­гра­ду по­ста­ле пр­ва­ки­ње Евро­пе. „На­да­ли смо се по­лу­фи­на­лу, а по­сле до­бре игре у че­тврт­фи­на­лу ме­да­љи, али пре­ве­ли­ки број утак­ ми­ца узео је да­нак. Од­иг­ ра­ли смо 11 утак­ми­ца за 17 да­на и ви­де­ло се да су де­вој­ке умор­не. Че­твр­то ме­сто ни­је не­у­спех... То је спорт. За­хва­лио бих де­вој­ка­ма, на по­на­ ша­њу, ра­ду” ре­као је се­лек­тор Зо­ ран Тер­зић по по­врат­ку с Европ­ ског пр­вен­ства. „Из­вла­чи­ле смо и по­след­ње ато­ ме сна­ге да би­смо до­шле до по­бе­ де али, Бел­ги­јан­ке су, јед­но­став­но, од­лич­но игра­ле у од­бра­ни” об­ја­ сни­ла је Јо­ва­на Бра­ко­че­вић. И пред­сед­ник Од­бој­ка­шког са­ ве­за Ср­би­је Алек­сан­дар Бо­ри­чић че­с ти­тао је од­б ој­к а­ш и­ц а­м а на оном што су пру­жи­ле на Европ­ ском пр­вен­ству и ре­као: „Ви­ше од 15 го­ди­на од­бој­ка­шка ре­пре­ зен­та­ци­ја је нај­бо­ља срп­ска жен­ ска спорт­ска еки­па и за­то ни­смо за­до­вољ­ни че­твр­тим ме­стом. Че­ твр­то ме­сто је нај­го­ре ме­сто, али

ни­је не­у­спех. Ква­ли­фи­ко­ва­ли смо се на­ред­но Европ­ско пр­вен­ство и гран при”. У по­л у­ф и­н а­л у про­т ив Ру­с и­ј е и су­сре­ту за тре­ће ме­сто про­тив Бел­ги­је у ко­ји­ма су на­ше ре­пре­ зен­та­тив­ке да­ле све од се­бе, али ни­су ус­пе­ле да по­бе­де јер их је су­ сти­гао умор од пу­та око све­та на ко­јем су, ка­ко је под­се­тио Бо­ри­ чић ишле од До­ми­ни­ка­не, пре­ко Бе­о­гра­да и Ки­не до Ја­па­на, па по­ сле пет да­на у Не­мач­ку из ко­је су мо­ра­ле у Швај­цар­ску, да би се вра­ ти­ле у Не­мач­ку на за­вр­шни­цу 27.

НА ПУТУ КА РИЈУ

Ко­шар­ка

НА ПУТУ КА РИЈУ

Опро­штај тро­феј­ног струч­ња­ка

17

Одбојка

Није неуспех, али је „најгоре место”

Увек ме­ђу нај­бо­љи­ма: Јо­ва­на Бра­ко­че­вић

Свет­ски гран при 1. Бра­зил 2. Ки­на 3. Ср­би­ја 4. Ја­пан 5. Ита­ли­ја 6. САД

Европ­ско пр­вен­ство 1. Ру­си­ја 2. Не­мач­ка 3. Бел­ги­ја 4. Ср­би­ја 5. Хр­ват­ска 6. Ита­ли­ја

Фо­то Н. Не­го­ва­но­вић

Пре три го­д и­н е у фи­н а­л у је па­л а Фран­ц у­с ка, а од­л у­ч у­ј у­ ћу по­бе­ду у пе­том ме­чу из­во­је­ вао је Вик­тор Тро­иц­ки, ко­ји са­ да ни­је био с др­жав­ним ти­мом јер је су­спен­до­ван због сум­ње да се до­пин­го­вао. Че­си до­ла­зе с ду­ го­го­ди­шњим аду­ти­ма То­ма­шом Бер­ди­хом и Ра­де­ком Штје­па­не­ ком, ко­ји у ре­пре­зен­та­ци­ји, као и на­ши ре­пре­зен­та­тив­ци, игра­ју с ве­ли­ким мо­ти­вом. То је на­го­ ве­штај још јед­не не­за­бо­рав­не те­ ни­ске пред­ста­ве у Бе­о­гра­ду.

Г. А. Европ­ског пр­вен­ства у Бер­лин. „И да сте ишли на ле­то­ва­ње би­ло би вам пре­ко гла­ве” об­ја­снио је Бо­ ри­чић. И на Свет­ском гран при­ју и на Европ­ском пр­вен­ству у у ме­че­ви­ ма ко­ји су од­лу­чи­ва­ли о осва­ја­чу брон­за­не ме­да­ље на­ше од­бој­ка­ ши­це игра­ле су пет се­то­ва. У Са­ по­ру по­бе­ди­ле су Ита­ли­ју са 3:2 (22:25, 25:23, 20:25, 25:16, 15:11), а у Бер­ли­ну из­гу­би­ле су од Бел­ ги­је са 3:2 (23:25, 25:21, 28:26, 21:25, 15:11). Та­ко је на оба так­ми­че­ња Ср­би­ ја по­твр­ди­ла да је и да­ље у са­мом вр­ху свет­ске и европ­ске од­бој­ке, а успех је упот­пу­њен ин­ди­ви­ду­ал­ ним при­зна­њи­ма ко­је су до­би­ле на­ше ре­пре­зен­та­тив­ке. Јо­ва­на Бра­ко­че­вић је нај­бо­љи ко­рек­тор Свет­ског гран при­ја, а у нај­бо­љу по­ста­ву иза­бра­не су и при­мач Бран­ки­ца Ми­хај­ло­вић и бло­кер Ми­ле­на Ра­шић. На Европ­ском пр­вен­ству Бра­ ко­че­ви­ће­ва је про­гла­ше­на за нај­ бо­љег сме­че­ра, а Су­за­на Ће­бић, ли­бе­ро на­ше ре­пре­зен­та­ци­је про­ гла­ше­на је за нај­бо­љег при­ма­ча. Све то ка­зу­је да на­ше од­бој­ка­ ши­це, упр­кос чи­ње­ни­ци да је од­ бој­ка­шки врх све ши­ри и да је све ви­ше ква­ли­тет­них се­лек­ци­ја, с оп­ ти­ми­змом мо­гу да оче­ку­ју жреб за ква­ли­фи­ка­ци­је за свет­ско пр­вен­ ство, ко­је ће по­че­ти 3. ја­ну­а­ра...

Број 2

16 НА ПУТУ КА РИЈУ

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

Op

РЕВИЈА НА ПУТУ КА СОЧИЈУ

28. СЕПТЕМБАР 2013.

Пи­лот бо­ба же­ли ме­да­љу Вук Ра­ђе­но­вић са но­вом по­са­дом у но­вом бо­ли­ду спре­ма се да уђе у на­шу олим­пиј­ску исто­ри­ју Љу­би­те­љи спор­та ни­су за­бо­ра­ви­ли во­ жње на­шег бо­ба че­тво­ро­се­да на Олим­пиј­ ским игра­ма у Ван­ку­ве­ру, пре не­пу­не че­ ти­ри го­ди­не. У из­најм­ље­ном бо­ли­ду пи­лот Вук Ра­ђе­но­вић и тро­ји­ца атле­ти­ча­ра-гу­ ра­ча Ми­лош Са­вић, Игор Шар­че­вић и Сло­бо­дан Ма­ти­је­вић ус­пе­ли су да за­у­зму 18. ме­сто, што је нај­бо­ љи пла­сман срп­ских спор­ти­ ста на зим­ским игра­ма, оста­ вив­ши за со­бом се­дам по­са­да и би­ли те­ма да­на у Ср­би­ји, а пре­нос њи­хо­ве фи­нал­не тр­ке био је је­дан од нај­гле­да­ни­јих тих да­на. То је на­го­ве­сти­ло ве­ли­ки по­тен­ ци­јал на­шег бо­ба, јер сва че­тво­ри­ ца су би­ли де­би­тан­ти. Исти­на Вук Ра­ђе­но­вић је уче­ство­вао у осва­ја­ њу 25. ме­ста на­шег че­тво­ро­се­да на Игра­ма у Солт Лејк Си­ти­ју 2002. али као гу­рач. Имао је са­мо 18 го­ ди­на, а у Ван­ку­ве­ру за­ме­нио је свог оца Бо­ри­са на ме­сту пи­ло­та. Успе­шно, али на све­ча­но­сти ОКС на ко­јој су пред­ста­вље­ни на­ши

19

БОБ

Игор Шарчевић, Владе Дивац, Борис и Вук Рађеновић, Милош Савић и Слободан Матијевић после успеха у Ванкуверу

олим­пиј­ци за Со­чи мла­ђи Ра­ђе­но­вић је на­ја­вио мно­го, мно­го ве­ће успе­хе.

– На Игра­ма у Ван­ку­ве­ру смо ушли у фи­на­ле. Оче­ку­јем да са­да оде­мо ко­ рак да­ље. По­сто­ји шест, се­дам ве­о­ма из­јед­на­че­них по­са­да ко­је ће кон­ку­ ри­са­ти за ме­да­ље, а и ми смо ме­ђу њи­ма. Ре­ал­но је, ре­као бих, да се пла­си­ра­мо ме­ђу пет нај­бо­љих бо­бо­ва, а ја се се на­дам да ће­мо се ми уме­ша­ти у бор­бу за ме­да­ље. За­сад, нај­ве­ћа са­тис­фак­ци­ја ми је то што сам нај­б о­љ и бо­ би­ста у по­ро­ди­ци – ре­ као је наш олим­пи­јац, под­ се­тив­ши та­ко да је над­ма­шио оца Бо­ри­са, се­лек­то­ра боб ти­ ма за Со­чи. Сва­ке го­ди­не Бо­рис и Вук Ра­ђ е­н о­в ић те­с ти­р а­ј у не­ ко­ли­ко сто­ти­на спор­ти­ ста, по­себ­но атле­ти­ча­ра, тра­же­ћи нај­бо­љи са­став за Со­ч и и су­д е­ћ и по до­

са­да­шњим ре­зул­та­ти­ма пи­лот ће има­ти тро­ ји­цу гу­ра­ча, де­би­та­на­та на олим­пиј­ској сце­ ни. У игри су, пре свих, сприн­тер Сир­ми­ју­ма Ни­ко­ла Ми­лин­ко­вић (гу­рао боб 30 м за 6,31 се­кун­ду), Сте­фан Ву­ја­нић, ју­ни­ор АК Но­ви Бе­о ­г рад, та­к о­ђ е сприн­тер (6,47), бу­гар­с ки сприн­тер Ве­се­лин Пан­ков (6,33) ко­ји же­ли да узме на­ше др­жа­вљан­ство и да се так­ми­чи за Ср­би­ју у бо­бу и атле­ти­ци (10,37 на 100 м). На­рав­но и пи­лот је по­пра­вио сво­је фи­зич­ке пре­ди­спо­зи­ци­је, јер и он мо­ра да гу­ра боб на стар­ту, али пре­суд­на је ње­го­ва ве­шти­на и по­ зна­ва­ње боб ста­за. То би тре­ба­ло да се ви­ди већ Ке­нинг­зеу у Не­мач­кој на Европ­ском пр­вен­ству (19-25. ја­ ну­ар), на ста­зи ко­ју Вук Ра­ђе­но­вић до­бро по­ зна­је и сто­га и он и се­лек­тор Бо­рис Ра­ђе­но­вић на­ја­вљу­ју на­пад на ме­да­љу! Сем то­га Олим­пиј­ски ко­ми­тет Ср­би­је на­ ба­вио им је но­ви нај­мо­дер­ни­ји че­тво­ро­сед (и дво­сед) та­ко да ће и у том сег­мен­ту би­ти рав­ но­прав­ни са ри­ва­ли­ма, а ако ус­пе­ју да оства­ ре сво­је ам­би­ци­је у Ке­нинг­зеу це­ла Ср­би­ја ће с ве­ли­ким не­стр­пље­њем иш­че­ки­ва­ти њи­хов на­ступ у Со­чи­ју... Ж. Б.

Да и Со­чи бу­де успе­шан по­пут Ка­за­ња и Мо­скве Три ва­жна по­во­да имао је ам­ба­ са­дор Ру­си­је у Бе­о­гра­ду Алек­сан­ дар Ва­си­ље­вич Че­пу­рин да при­ре­ ди при­јем за на­ше спор­ти­сте – пет ме­се­ци до по­чет­ка Зим­ских олим­ пиј­ских ига­ра у Со­чи­ју, и успе­шно ор­га­ни­зо­ва­не Свет­ске уни­вер­зи­ тет­ске игре у Ка­за­њу и Свет­ско пр­вен­ство у атле­ти­ци у Мо­скви. На­шим спор­ти­сти­ма, уче­сни­ци­ ма ових так­ми­че­ња и спорт­ским функ­ци­он ­ е­ри­ма, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли и Ва­ња Удо­ви­чић, ми­ни­стар омла­д и­н е и спор­та, Ђор­ђ е Ви­ шац­ки, ге­не­рал­ни се­кре­тар, и Да­ мир Штај­нер, из­вр­шни ди­рек­тор Олим­пиј­ског ко­ми­те­та Ср­би­је, и проф. др Си­ни­ша Ја­снић, пред­сед­ ник Уни­вер­зи­тет­ског спорт­ског са­ве­за Ср­би­је, при­ка­за­ни су фил­ мо­ви са Уни­вер­зи­ја­де у Ка­за­њу и

Са при­је­ма у Ам­ба­са­ди Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у Бе­о­гра­ду

Свет­ског шам­пи­о­на­та у Мо­скви у ко­ји­ма су глав­ни ју­на­ци би­ли на­ ши спор­ти­сти, осва­ја­чи ме­да­ља.

Фо­то М. Ра­шић

У Ка­за­њу осво­је­но је де­вет ме­да­ ља, сре­бро и осам брон­зи у ка­ја­ ку, му­шкој ко­шар­ци, ва­тер­по­лу,

стре­ља­штву, рва­њу и сам­бу, а пр­ ве ме­да­ље на свет­ским шам­пи­о­на­ ти­ма за на­шу атле­ти­ку на Ста­ди­о­ ну „Лу­жни­ки“ осво­ји­ли су Ива­на Шпа­но­вић и Емир Бе­крић, обо­је брон­за­не. За­тим је при­ка­зан филм о при­ пре­ма­ма Со­чи­ја за Зим­ске олим­ пиј­ске игре (7 -23. фе­бру­ар) на­ред­ не зи­ме и ам­ба­са­дор Алек­сан­дар Ва­си­ље­вич Че­пу­рин по­же­лео је да и у Со­чи­ју на­ши олим­пиј­ци да­ ју но­ви до­при­нос угле­ду срп­ског спор­та, као што су то учи­ни­ли у Ка­за­њу и Мо­скви, ис­та­кав­ши да је Ср­би­ја за­бе­ле­жи­ла јед­ну по­бе­ ду и пре по­чет­ка Зим­ских ига­ра, бу­ду­ћи је ор­ке­стар „Хар­мо­ни­ка” по­бе­дио на кон­кур­су за уче­шће на Кул­тур­ној олим­пи­ја­ди у Со­ чи­ју.

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

Op

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

Op

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

Де­сет нај­у­спе­шни­јих зе­ма­ља

РУКОМЕТ

зл. ср. бр.

Ре­пре­зен­та­ци­ја Ју­го­сла­ви­је ко­ја је ушла у ру­ко­мет­ну исто­ри­ју

Фо­тодокументација „Политике”

Нај­бо­ља ре­пре­зен­та­ци­ја свих вре­ме­на Му­шка ре­пре­зен­та­ци­ја Ју­го­сла­ви­је по­ста­ла пр­ви олим­пиј­ски по­бед­ник пред­ста­вив­ши све­ту ру­ко­мет ка­кав до та­да ни­ко ни­је играо Две злат­н е ме­д а­љ е и јед­н у брон­за­ну осво­ји­ли су ју­го­сло­вен­ ски ру­ко­ме­та­ши на олим­пиј­ским игра­ма, а ру­ко­ме­та­ши­це по јед­ну злат­ну и сре­бр­ну и с тим би­лан­ сом зе­мља ко­ја је по­след­њи на­ ступ на олим­пиј­ским игра­ма има­ ла још 1988. је и да­нас на дру­гом ме­сту ме­ђу зе­мља­ма осва­ја­чи­ма олим­пиј­ских тро­фе­ја. Ме­ђу­тим, пр­во зла­то, оно из Мин­хе­на 1972. сјај­ни­је је од оста­лих, не са­мо за­ то што је му­шка ре­пре­зен­та­ци­ја СФРЈ по­ста­ла пр­ви олим­пиј­ски шам­пи­он, већ и за­то што је за­у­

век из­ме­ни­ла ли­це ру­ко­ме­та. „Исто­р и­ј а мо­д ер­н ог ру­к о­м е­ та мо­же се по­де­ли­ти на пе­ри­од пре и по­сле Олим­пиј­ских ига­ра у Мин­хе­ну 1972. Ми смо на том олим­пиј­ском тур­ни­ру при­ка­за­ли то­ли­ко но­вих на­чи­на игре да је то и да­нас, че­ти­ри де­це­ни­је ка­сни­је, при­мер за углед. Свет­ска фе­де­ра­ ци­ја је на­шу ге­не­ра­ци­ју, тај злат­ни са­став из Мин­хе­на, за нај­бо­љи др­ жав­ни тим на све­ту свих вре­ме­на – из­ја­вио је не­дав­но за „По­ли­ти­ ку” Не­бој­ша По­по­вић, пи­вот­мен шам­пи­он­ског ти­ма из Мин­хе­на.

„Због исто­р иј­с ког де­б и­ј а на олим­пиј­ској сце­ни би­ло је по­себ­ но ва­жно ко ће би­ти олим­пиј­ски пр­вак, а сва­ка­ко и ко ће осво­ји­ти оста­ле ме­да­ље. Ми смо две го­ди­не ра­ни­је осво­ји­ли брон­за­ну ме­да­љу на Свет­ском пр­вен­ству у Фран­ цу­ској, пр­ву ме­да­љу на свет­ским шам­пи­о­на­ти­ма и пр­ви пут пред­ ста­ви­ли ру­ко­мет ко­ји се до­пао це­ лом све­ту и ко­ји је био бит­но дру­га­ чи­ји од оног ко­ји су игра­ли свет­ски пр­ва­ци Ру­му­ни, или Шве­ђа­ни, а по­го­то­во дру­га­чи­ји од не­мач­ког ру­ко­ме­та. Иако смо осво­ји­ли са­

мо брон­зу на­ша ин­тер­пре­та­ци­ја ру­ко­ме­та до­па­ла се сви­ма и мно­ ги су нас про­гла­си­ли за фа­во­ри­ те олим­пиј­ског тур­ни­ра, ма­ње за­ то што су би­ли убе­ђе­ни да ће­мо да три­јум­фу­је­мо, а ви­ше јер су же­ле­ли да та игра, та вер­зи­ја ру­ко­ме­та бу­де кру­ни­са­на тро­фе­јем ко­ји би јој по­ мо­гао да се уко­ре­ни у све­ту. Од­ла­зак у Мин­хен био је кру­на те еки­пе ко­ја се за­јед­но при­пре­ма­ ла пет го­ди­на. То је би­ла пр­ва еки­ па ко­ја се ства­ра­ла, ко­ја ни­је би­ла са­ста­вља­на и тај ме­тод мно­ги су при­хва­ти­ли. Та­да ни­сте мо­гли да

Олим­пиј­ска од­лич­ја „пла­вих”

Сре­бро, Мо­сква 1980. Ју­го­сла­ви­ја (же­не): Ана Ти­тлић, Сла­ви­ца Је­ре­мић, Зо­ри­ца Во­ји­но­вић, Рад­ми­ла Др­ља­ча, Ка­ти­ца Илеш, Мир­ја­на Ог­ње­но­вић, Све­тла­на Ана­ ста­сов­ска, Рад­ми­ла Са­вић, Све­тла­на Ки­тић, Мир­ја­на Ђу­ри­ца, Би­сер­ ка Ви­шњић, Ве­сна Ра­до­вић, Ја­сна Мер­дан, Ве­сна Ми­ло­ше­вић.

1. СССР

4

1

1

6

2. Ју­го­сла­ви­ја

3

1

1

5

3. Дан­ска

3

0

0

3

4. Р. Ко­ре­ја

2

4

1

7

5. Нор­ве­шка

2

2

1

5

6. Фран­цу­ска

2

0

1

3

6. Хр­ват­ска

2

0

1

3

8. ДР Не­мач­ка

1

1

1

3

8. Ру­си­ја

1

1

1

3

10. Не­мач­ка

1

1

0

2

8. Швед­ска

0

4

0

4

9. Ру­му­ни­ја

0

1

3

4

10. Шпа­ни­ја

0

0

4

4

(ме­да­ље осва­ја­ле 24 зе­мље)

ра­чу­на­те на то да ће­те, ако од­и­гра­ те до­бро јед­ну или не­ко­ли­ко утак­ ми­ца за свој клуб до­би­ти по­зив за ре­пре­зен­та­ци­ју... Та­да се зна­ло ко је у ре­пре­зен­та­ци­ји. Под­ра­зу­ме­ва­ло се да смо сви до­бри игра­чи, ка­квих је још би­ ло у клу­бо­ви­ма, али тра­жи­ли су се и дру­ги ква­ли­те­ти. Од нас 16, фа­кул­те­те је за­вр­ши­ло 11, иако сам уве­рен да ни да­на­шње ге­не­ра­ ци­је не тре­ни­ра­ју ви­ше не­го што смо ми тре­ни­ра­ли... Тре­нер Вла­до Штенцл и се­лек­тор Иван Сној ода­ бра­ли су нас на осно­ву сво­је ви­зи­ је не са­мо бу­ду­ћег ти­ма већ и ви­ зи­је ру­ко­ме­та ка­кав би тре­ба­ло да игра­мо. Штенцл је кроз рад са на­ ма же­лео да по­твр­ди сво­ју де­фи­ ни­ци­ју ру­ко­ме­та, а она је гла­си­ла: ру­ко­мет је де­се­то­бој са лоп­том. То је под­ра­зу­ме­ва­ло же­сто­ку при­пре­ мље­ност и сјај­ну тех­ни­ку“ ис­при­ чао је у „Олим­пиј­ском ве­ков­ни­ку” Бра­ни­слав По­кра­јац, ле­во кри­ло те ре­пре­зен­та­ци­је Ју­го­сла­ви­је, ко­ ји је 1984. као се­лек­тор до­вео но­

Зла­то, Лос Ан­ђе­лес 1984. Ју­го­сла­ви­ја (му­шкар­ци): Зла­тан Ар­на­ут­ о­вић, Мо­мир Рнић, Ве­се­ лин Ву­ко­вић, Ми­лан Ка­ли­на, Јо­ви­ца Еле­зо­вић, Здрав­ко Зов­ко, Бран­ко Штр­бац, Па­вле Ју­ри­на, Ве­се­лин Ву­јо­вић, Сло­бо­дан Ку­зма­ нов­ски, Мир­ко Ба­шић, Дра­ган Мла­де­но­вић, Здрав­ко Ра­ђе­но­вић, Ми­ле Иса­ко­вић, Ро­лан­до Пу­шник.

Зла­то, Мин­хен 1972. Ју­го­сла­ви­ја (му­шкар­ци): Абас Ар­сла­на­гић, Зо­ран Жив­ко­вић, Ми­ро­ слав При­ба­нић, Хр­во­је Хор­ват, Ђор­ђе Ла­вр­нић, Здрав­ко Ми­љак, Сло­ бо­дан Ми­шко­вић, Бра­ни­слав По­кра­јац, Не­бој­ша По­по­вић, Ми­лан Ла­ за­ре­вић, Ми­ло­рад Ка­ра­лић, Ал­бин Ви­до­вић, Зден­ко Зор­ко, Пе­тар Фај­ фрић, Че­до­мир Бу­гар­ски, До­бри­во­је Се­лец.

ук.

ву ге­не­ра­ци­ју на­шег ру­ко­ме­та до олим­пиј­ског зла­та. Ју­го­сла­ви­ја је у ква­ли­фи­ка­ци­ја­ ма по­бе­ди­ла Ја­пан са 20:14, САД са 25:15, Ма­ђар­ску са 18:16, у фи­ нал­ној гру­пи стар­то­ва­ла је по­бед­ ном над до­ма­ћи­ном СР Не­мач­ком са 24:15, а пла­сман у фи­на­ле по­ сле ве­ли­ке бор­бе из­бо­ри­ла је по­ бе­дом над свет­ским пр­ва­ком Ру­ му­ни­јом са 14:13 (5:4). Са еки­пом ЧССР у по­след­њем ме­чу ни­је би­ло не­из­ве­сно­сти – 21:16 (12:5). У Лос Ан­ђе­ле­су 1984. у од­су­ ству ру­ко­ме­та­ша из ис­точ­ног бло­ ка нај­оз­ биљ­ни­ји ри­вал ре­пре­зен­ та­ци­ји Ју­го­сла­ви­је био је Исланд, ко­ј и је је­д и­н и ус­п ео да из­в у­ч е бод, док су „пла­ве” у ис­тој си­ту­а­ ци­ји за­бе­ле­жи­ле свих пет по­бе­да (1976, 1980. и 1984. игра­ло је по шест жен­ских еки­па) и с ла­ко­ћом осво­ји­ле злат­ну ме­да­љу, а че­ти­ри го­ди­не ра­ни­је у Мо­скви осво­ји­ле су сре­бро. На по­след­њем на­сту­пу на Игра­ ма 1988. му­шка ре­пре­зен­та­ци­ја СФРЈ је осво­ји­ла брон­зу, а тро­ феј­ни низ на­шег ру­ко­ме­та пре­ки­ нут је 1992. Због санк­ци­ја Са­ве­та без­бед­но­ сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја ру­ко­ме­та­ ши­ца­ма и ру­ко­ме­та­ши­ма СРЈ, ко­ ји су се ква­ли­фи­ко­ва­ли за Игре у Бар­се­ло­ни, за­бра­ње­но је уче­шће. При­ли­ка да осво­је ме­да­ље оти­ шла је у не­по­врат. Жен­ске се­лек­ ци­је СРЈ, СЦГ ни Ср­би­је ни јед­ном ни­су ус­пе­ле да се ква­ли­фи­ку­ју за уче­шће на игра­ма, а му­шка ре­пре­ зен­та­ци­ја СРЈ је 2000. у Сид­не­ју сти­гла до бор­бии за ме­да­љу. Ме­ ђу­тим, по­сле по­ра­за у по­лу­фи­на­ лу од Ру­си­је са 29:26, нео­че­ки­ва­но је из­гу­би­ла и у бор­би за тре­ће ме­ сто од Шпа­ни­је са 26:22... На про­шлим игра­ма у Лон­до­ну де­би­то­ва­ла је му­шка ре­пре­зен­та­ ци­ја Ср­би­је и са јед­ном по­бе­дом и че­ти­ри по­ра­за за­у­зе­ла пе­то ме­сто у гру­пи и де­ве­то укуп­но. При­пре­мио Ж. Б.

Светлана Китић

Зла­то, Лос Ан­ђе­лес 1984. Ју­го­сла­ви­ја (же­не): Ја­сна Пту­јец, Мир­ја­на Ог­ње­но­вић, Зо­ри­ца Па­ви­ће­вић, Љу­бин­ка Јан­ко­вић, Све­тла­на Ана­ста­сов­ска, Све­тла­ на Китић, Еми­ли­ја Ер­чић, Ален­ка Цу­дер­ман, Све­тла­на Му­го­ша, Мир­ја­на Ђу­ри­ца, Би­сер­ка Ви­шњић, Сла­ви­ца Ђу­кић, Ја­сна Мер­ дан-Ко­лар, Љи­ља­на Му­го­ша, Дра­ги­ца Ђу­рић.

Брон­за, Се­ул 1988. Ју­го­сла­ви­ја (му­шкар­ци): Мир­ко Ба­шић, Мо­мир Рнић, Злат­ко Са­ ра­че­вић, Из­ток Пуц, Го­ран Пер­ко­вац, Ир­фан Сма­и­ла­гић, Злат­ко Порт­нер, Ве­се­лин Ву­јо­вић, Јо­жеф Хол­перт, Ал­ва­ро На­чи­но­вић, Сло­бо­дан Ку­зма­нов­ски, Ер­мин Ве­лић, Му­ха­мед Ме­мић, Ро­лан­ до Пу­шник, Бо­рис Ја­рак.

21

Ми­лан Ла­за­ре­вић, нај­бо­љи играч у Мин­хе­ну 1972.

Од великог до малог рукомета Деби на олимпијској сцени 1936. на фудбалским теренима, повратак 1972. у дворанама Ру­ко­мет је су­де­ћи по Хо­ме­ро­вој „Оди­се­ји“ и илу­стро­ва­ној књи­жи­ ци грч­ког ле­ка­ра Га­ле­на „Ве­жба са ма­лом лоп­том“ ро­ђен у ан­тич­кој Грч­к ој под на­зи­вом хар­па­стон, али ру­ко­мет, мно­го слич­ни­ји да­ на­шњем, по­ја­вио се не­ка­ко исто­ вре­ме­но у ви­ше европ­ских зе­ма­ ља кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка. У Че­шкој (1892) је то би­ла ха­зе­на ко­ја је би­ла по­пу­лар­на и код нас из­ме­ђу два ра­та, по­го­то­во ме­ђу жен­ском омла­ди­ном, у Дан­ској се 1898. по­ја­вио ханд­болд чи­ја је ва­ри­јан­та на­ста­ла у Швед­ској, у Не­мач­кој 1915. уба­ци­ва­ње лоп­те ру­ка­ма у „вра­та” на­зва­но је тор­ бал (бу­квал­ни пре­вод: вра­та­лоп­ та), а 1917. де­фи­ни­са­на су пр­ва ру­ ко­мет­на пра­ви­ла ко­ја су ка­сни­је при­хва­ће­на као ме­ђу­на­род­на. Био је то тзв. ве­ли­ки ру­ко­мет ко­ј и је игран на отво­р е­н ом, на фуд­бал­ским те­ре­ни­ма, а игра­ла су га, као и фуд­бал, је­да­на­е­сто­ри­ ца игра­ча... Та­кав ру­ко­мет (јед­на утак­ми­ ца) де­м он­с тра­ц и­о ­н о је при­к а­ зан на 1928. на Игра­ма у Ам­стер­ да­му и МОК је 1933. од­лу­чио да овај спорт увр­сти у про­грам Ига­ ра у Бер­ли­ну 1936. У Бер­ли­ну се играо ве­ли­ки ру­ ко­мет, а од 10 при­ја­вље­них еки­ па по­ја­ви­ло се са­мо шест. Дан­ска, Хо­лан­ди­ја и Швед­ска су су од­у­ста­ ле јер су се већ пре­ба­ци­ле на ма­ ли ру­ко­мет, а у Пољ­ској у то вре­ ме ни­ком ни­је би­ло до спор­та, па су се за олим­пиј­ске ме­да­ље бо­ри­

ле Аустри­ја, Ма­ђар­ска, Ру­му­ни­ја, Швај­цар­ска, Не­мач­ка и САД. Нем­ц и су би­л и до­м и­н ант­н и. Аме­ри­кан­це су са­вла­да­ли са 29:1, Ма­ђар­ску са 22:0, и 19:6, Швај­цар­ ску са 16:6, а Аустри­ју у фи­на­лу са 10:6. Брон­за је при­па­ла Швај­цар­ ској ко­ја је у бор­би за тре­ће ме­сто по­бе­ди­ла Ма­ђар­ску са 10:5. Иако је у из­ве­шта­ју Ор­га­ни­за­ ци­о­ног ко­ми­те­та Ига­ра у Бер­ли­ну на­ве­де­но да је ру­ко­мет­ни тур­нир по­сти­гао сен­за­ци­о­на­лан успех, уоста­лом че­ти­ри утак­ми­це игра­не су на пре­пу­ном Олим­пиј­ском ста­ ди­о­ну, ве­ли­ки ру­ко­мет је ис­пао са про­гра­ма олим­пиј­ских ига­ра, а „ма­ ли” је на ста­тус олим­пиј­ског спор­ та мо­рао да че­ка 38 го­ди­на, иако су пр­ва свет­ска пр­вен­ства у ма­лом или дво­ран­ском ру­ко­ме­ту одр­жа­на још 1954. за му­шкар­це (Швед­ска), а 1957. за же­не (Ју­го­сла­ви­ја). Ни то што су Фин­ци у про­грам Ига­ра у Хел­син­ки­ју 1952. као де­ мон­с тра­ц и­о ­н и спорт увр­с ти­л и ру­ко­мет на отво­ре­ном ( утак­ми­ ца Швед­ска – Дан­ска), ни­је до­ве­ ло до по­врат­ка ве­ли­ког ру­ко­ме­та на олим­пиј­ску сце­ну. Он је убр­зо на­пу­штен и у Мин­хе­ну 1972. ру­ ко­мет уз ко­ји су не­кад ишли при­ де­в и „ма­л и” и „дво­р ан­с ки” по­ стао је олим­пиј­ски спорт (са­мо у му­шкој кон­ку­рен­ци­ји), а тај де­би нај­спрем­ни­је је до­че­ка­ла ре­пре­ зен­та­ци­ја СФРЈ, у ко­јој се 1954. са ве­ли­ког пре­шло на ма­ли ру­ко­ мет, а у дво­ра­не ушло у дру­гој по­ ло­ви­ни ше­зде­се­тих го­ди­на.

Број 2

20

ОЛИМПИЈСКА ОЛИМПИЈСКИ СПОРТОВИ

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

22

Op

РЕВИЈА

28. СЕПТЕМБАР 2013.

ОЛИМПИЈСКИ ЧАС

Број 2

ОЛИМПИЈСКА

Ивањица

„Олимпијски час” у Ивањици завршен је позирањем за заједничку фотографију

Фото Н. Неговановић

Без успеха у школи, нема успеха у спорту У Ива­њи­ци ис­пред До­ма кул­ту­ ре одр­жан је „Олим­пиј­ски час” за основ­це а пре­да­ва­чи су би­ле тро­ феј­не ка­ја­ка­ши­це Оли­ве­ра и Ни­ ко­ли­на Мол­до­ван.

– Дра­го ми је да мо­гу да по­здра­ вим вас – бу­ду­ће шам­пи­о­не. Иа­ко ка­жу да је у спор­ту ва­жно уче­ство­ ва­ти, ипак је ва­жно да се на­ђе­те и на јед­ном од пр­ва три ме­ста – ре­ као је Ми­ло­мир Зо­рић, пред­сед­ник Оп­шти­не Ива­њи­ца по­здра­вља­ју­ћи де­цу и ис­та­као да ће до­ла­зак се­ста­

ра Мол­до­ван по­спе­ши­ти раз­вој ка­ ја­ка­шког спор­та у Ива­њи­ци. За­тим су уче­сни­ци „Олим­пиј­ ског ча­са” про­шли су кроз 5 ста­ ни­ца ко­је сим­бо­ли­зу­ју 5 кон­ти­не­ на­та и 5 олим­пиј­ских вред­но­сти (ра­дост игре, фер плеј, по­што­ва­ ње, из­у­зет­ност и је­дин­ство ду­ха, те­ла и ума) и на сва­кој на­у­чи­ли не­што о из олим­пиј­ске исто­ри­је. У окви­ру „Олим­пиј­ске три­би­не” се­ стре Мол­до­ван су го­во­ри­ле о свом спорт­ском раз­во­ју и ка­ри­је­ри и

об­ја­сни­ле им пред­но­сти ба­вље­ ња спор­том, ва­жност по­што­ва­ња олим­пиј­ских вред­но­сти у спор­ту и у сва­ко­днев­ном жи­во­ту.

– Ка­ја­ком се ба­вим већ 12 го­ди­ на. За то вре­ме сам мно­го пу­то­ва­ ла и упо­зна­ла мно­го при­ја­те­ља. То је све фе­но­ме­нал­но и за­то сви тре­ба да се ба­ви­те спор­том. Ипак, шко­ла је та ко­ја вас учи ра­ду и ди­ сци­пли­ни. Уко­ли­ко ни­сте успе­ шни у шко­ли и не ство­ри­те рад­ не на­ви­ке, не мо­же­те ус­пе­ти ни у

спор­ту – ре­кла нај­мла­ђи­ма Ни­ко­ ли­на Мол­до­ван. Оли­ве­ра Мол­до­ван је би­ла за­ до­вољ­на сво­јим де­би­јем на „олим­ пиј­ском ча­су”: – Дра­го ми је да смо део Олим­пиј­ ског ка­ра­ва­на. Мно­го смо слу­ша­ли о овом про­јек­ту од дру­гих спор­ти­ ста и за­и­ста смо оду­ше­вље­не иде­јом да нај­мла­ђи­ма пре­не­се­мо сво­ја ис­ ку­ства. На­дам се да ће­мо и у бу­дућ­ но­сти има­ти при­ли­ку да де­цу уво­ ди­мо у свет спор­та и олим­пи­зма.

„Олим­пиј­ски кру­го­ви” пет­ком Еми­си­ја „Олим­пиј­ски кру­го­ви” ко­ја се еми­ту­је на РТС-у већ шест го­ди­на од овог ме­се­ца има но­ви тер­ мин. Уме­сто ви­кен­дом, при­ка­зу­је се пет­ком – сва­ког по­след­њег пет­ка у ме­се­цу. Ју­че­ра­шње из­да­ње обе­ле­ жи­ла је ре­пор­та­жа о атле­ти­чар­ки Ива­ни Шпа­но­вић, ко­ја је не­дав­но на Свет­ском пр­вен­ству у Мо­скви осво­ ји­ла брон­за­ну ме­да­љу у ско­ку удаљ. По­сле за­слу­же­ног од­мо­ра Ива­на је по­че­ла са тре­нин­зи­ма за но­ву се­зо­ну и от­кри­ла сво­јим на­ви­ја­чи­ма ка­ко је из­гле­дао пут до од­лич­ја у пре­сто­ни­ци Ру­си­је. Олим­п иј­с ки кок­тел, из­б ор но­в ог пред­с ед­н и­к а МОК на 125. за­се­да­њу у Бу­е­нос Ај­ре­су, успех те­ни­ се­ра у Деј­вис ку­пу, се­ста­ра Мол­до­ван на Свет­ском пр­ вен­ству у ка­ја­ку и оста­лих на­ших спор­ти­ста у прет­ ход­них ме­сец да­на, као и ре­ак­ци­је рва­ча Ср­би­је на оп­ста­нак у по­ро­ди­ци олим­пиј­ских спор­то­ва део су са­др­жа­ја 71. еми­си­је „Олим­пиј­ски кру­го­ви”.

Ива­на Шпа­но­вић са еки­пом „Олим­пиј­ских кру­го­ва” на свом „рад­ном ме­сту” на ста­ди­о­ну „Ка­ра­ђор­ђе” у Но­вом Са­ду