U februaru 1997. godine, formira se Komitet Eksperata o Kriminalu u Cyberprostoru (PC-CY). Zadatak ovog komiteta je bio ispitivanje kompjuterskog kriminala i vezane problematike u krivično procesnom pravu. Krajnji cilj rada ovog komiteta je bio definisanje prestupa, nadležnosti, pretrage i zaplene, zaštite podataka i odgovornosti Internet provajdera. Kao rezultat tog rada nastala je 31. novembra 2001. godine u Budimpešti Konvencija o Kompjuterskom Kriminalu. Ova konvencija predstavlja prekretnicu u borbi protiv kompjuterskog kriminala ali i jasnu smernicu svim zemljama kako pravosuđe treba tretirati prestupe u ovoj sferi. Definišući mere koje treba preduzeti na nacionalnom nivou, Savet Evrope dao je spisak potpunih definicija zločina protiv privatnosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema, potpune definicije od ilegalnog pristupa sistemima i podacima do dečije pornografije. Na ovaj način omogućeno je svakoj zemlji da prepozna vrstu zločina i kao takvu je uvrsti ili definiše u svom pravosudnom sistemu. Savet Evrope nije dao smernice za sankcionisanje ovih zločina, on je samo omogućio da počinioce mogu biti kažnjeni „efektivnim, proporcionalnim i oštrim sankcijama koje uključuju lišavanje lica slobode” u slučaju kada je počinilac pravno lice. Predviđena je i mera novčane kazne. Savet Evrope nije išao dalje u definisanju već je ostavio svakoj svojoj članici da svoju pravnu regulativu uredi na način na koji ona smatra odgovarajućim. Takav pristup dovodi do razlika koje su prihvatljivije u smislu različitosti sredina i sistema državnog uređenja. Evropska Unija Evropska Unija (EU), formirana je 50-tih godina dvadesetog veka. Danas su skoro sve zemlje Evropskog kontinenta njene članice. Uz sopstvenu monetu, zastavu i himnu, EU ima i sopstvene zakone, kao i direktive kojima uređuje slabo definisane i nedefinisane aspekte u sferi kompjuterskog kriminala. Januara 1995. godine usvojena je direktiva kojom se uspostavljaju kriterijumi za zaštitu građana EU a u vezi sa elektronski obrađenim podacima. Ova direktiva je ustanovila pravo svakog građana da zna koji se podaci čuvaju i obezbedila zaštitu transfera privatnih podataka u zemlje koje nisu članice EU ukoliko te zemlje ne poseduju adekvatne mehanizme čuvanja privatnosti podataka . Decembra 1997. godine usvaja se direktiva kojom je osigurana privatnost telekomunikacija . Ovom direktivom se od telekomunikacionih kompanija zahteva da obrišu sve podatke o obavljenom saobraćaju odmah nakon kraja transmisije (odnosno transfera podataka), osim za potrebe naplate organa unutrašnjih poslova ili državne bezbednosti.
73