Issuu on Google+

NAJBOLJE PRODAVAN KLASIČAN VODIČ ZA BAŠTENSKE BILJKE I CVEĆE KRALJEVSKO DRUŠTVO ZA HORTIKULTURU

Izaberite biljku koju želite u svojoj bašti, s preko 8.000 dobro organizovanih odrednica i hiljadama fotografija koje vam pružaju sva neophodna uputstva.

Poslušajte iskusne savete stručnjaka o gajenju, kao i o zaštiti od štetočina i bolesti da bi vaše biljke bile lepe i zdrave.

BILJKE I CVEĆE VELIKI ILUSTROVANI VODIČ

Napravite fantastične kombinacije koristeći potpuno nov dodatak o upotrebi boje, kao i osobinama omiljenih biljaka kao što su ljiljani i hoste.

„Ako tražite knjigu koja je pravi rudnik informacija, stručnih saveta i praktičnih uputstava za baštovane, kako profesionalce tako i amatere, ovaj Vodič je pravi izbor.“ GARDEN NEWS

KORICE+UNUTRA_srp.indd 1

SVEOBUHVATNI ILUSTROVANI VODIČ 600 NOVIH BILJAKA DOPUNJEN I OBNOVLJEN GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK KRISTOFER BRIKEL

·

7.1.2008 18:29:48

Sadržaj Sadržaj

Ruže

Predgovor 5 Kako da koristite ovu knjigu 8 Nazivi i poreklo biljaka 10 Boje u bašti 14 Odabir biljaka 30 Katalog biljaka 56–496

Žbunaste i starinske

180

Moderne

185

Minijaturne

191

Penjačice

192

Drveće

56

uključujući četinare

Veliko

60

Srednje

70

Magnolije 71

Malo

81

Zelenike 94

Krupni četinari

97

Srednji četinari

101

Mali četinari

104

Patuljasti četinari 106

Žbunje

108

Krupno

112 123

Kamelije 124 Rododendroni 128 Hortenzije 140

Malo Minđušice 160 Vresovi 174

brosura sve_SRP.indd 3

149

196

Paviti

208

Bršljani

219

Višegodišnje biljke

220

uključujući trave, bambuse, rogoze, šaš i paprati

Krupne Srednje

Jednogodišnje i dvogodišnje biljke

326

Kamenjarke

354

Krupne

358

Male

373

Lukovice

404

uključujući krtole i gomolje

Krupne

224 233

Perunike 234 Božuri 238 Plamenke 244 Geranijumi 248 Penstemoni 250 Kandilice 256 Graničice 263 Hrizanteme 268 Lepe kate 270 Bromelije 273

408

Gladiole 411 Ljiljani 416 Georgine 420

Srednje

Delfinijumi 228

Male

Jorgovani 116

Srednje

Penjačice

176

424

Lale 426 Narcisi 432

Male

442

Šafrani 444 Zumbuli 447

Vodene biljke

458

Lokvanji 466

Kaktusi i drugi sukulenti

275

Jagorčevine 280 Karanfili i karavilje 290 Hoste 298 Begonije 307 Orhideje 308 Afričke ljubičice 314

Trave, bambusi, rogozi i šaš

318

Paprati

322

468

Krupni

472

Srednji

477

Mali

485

Rečnik biljaka

497

Rečnik posebnih izraza

739

Zahvalnosti

741

17.12.2007 8:38:51

NAZIVI I POREKLO BILJAKA

Prerađeno izdanje © 2006 Dorling Kindersley Limited 80 Strand, London WC2R ORL

Za izdavača Alen Bodor

Predgovor Prošlo je 17 godina od objavljivanja prvog izdanja Velikog ilustrovanog vodića Kraljevskog društva za hortikulturu. Za to vreme knijga se prodala u više od dva miliona primeraka širom sveta i postala jedan od najpopularnijih i najcenjenijih vodiča za baštenske biljke. Glavni razlozi njenog uspeha jesu način na koji su biljke sistematizovane u odabiru fotografija – po tipu, veličini, sezoni vegetacije i boji – i tačnost hortikulturalnih podataka.

Glavni i odgovorni urednik Jelka Jovanović Urednik Olivera Nićiforović-Babac Prevod sa engleskog Gavrilo Došen Suzana Janković Redaktor Katarina Zarubica Lektor Vladimir Stokić Korektor Jelena Petrović Priprema za štampu Grafički studio Miš

Ova promotivna brošura složena je iz radne verzije materijala, koji će se proveravati, korigovati i urediti pre objavljivanja u knjizi.

Prethodne godine, zajedno sa izdavačem Doris Kindersli odlučili smo da objavimo četvrto dopunjeno izdanje knjige. To nam je omogućilo dodatna poboljšanja teksta, kao što je ažuriranje naziva biljaka, kao i dodavanje 20 strana fotografija u boji najnovijih kultivara i hibrida, od kojih su mnogi dobili RHS nagradu za baštovanske zasluge (AGM) posle velikih takmičenja u Bašti Kraljevskog društva za hortikulturu u Vajzliju. Jedan od osnovnih ciljeva ove enciklopedije jeste da pomogne baštovanima prilikom izbora biljaka, pa je zato u ovom dopunjenom izdanju dodato poglavlje „Boje u bašti“, uz poglavlje „Odabir biljaka“, koje je prošireno prilikom prethodne dopune izdanja. Ovo privlačno novo poglavlje pokazuje spektar boja koji se može koristiti u svim godišnjim dobima na najznačajnijim biljkama. Korišćenjem uz ilustrovani Katalog biljaka, ova dva poglavlja biće od neprocenjive pomoći čitaocu prilikom izbora prave biljke za pravo mesto, kao i u izboru najbolje boje za odgovarajuće doba godine. Svi dodaci i poboljšanja uneti su u knjigu kako bi se osiguralo da i četvrto izdanje ispuni cilj Društva da najkvalitetnije informacije o baštovanstvu učini dostupnim svima koji ih traže – a ja ih preporučujem vama. U ime Kraljevskog društva za hortikulturu, zahvaljujem uredniku izdanja Kristoferu Brikelu, saradnicima i izdavaču na velikom trudu uloženom u objavljivanje ove knjige. Ser Ričard Karu Poul Predsednik Kraljevskog društva za hortikulturu London, decembar 2005.

Vizuelni prikaz klasifikacije biljaka koga sledi epitet vrste). Da bi se ovaj sistem bolje razumeo, dole je prikazan deo porodice Ericaceae, sa svim nivoima od porodice, preko roda i vrste do kultivara, grupa i hibrida.

U hortikulturi, kao i u drugim oblastima botanike, biljke se klasifikuju po hijerarhijskom sistemu (taksonomiji) i nazivaju po Lineovom dvoimenom načelu (naziv roda iza

PORODICA

Grupa nekoliko rodova koji dele skup osnovnih prirodnih karakteristika. Nazivi porodica obično se završavaju sufiksom -aceae. Granice porodica često su nejasne.

Ericaceae (vresovi)

ROD

Grupa koja se sastoji od jedne ili više biljaka koji dele spektar specifičnih karakteristika. Nekoliko rodova (retko kad jedan) svrstava se u porodicu. Svaki rod sadrži jednu ili više vrsta, a njegov naziv piše se kurzivom, s početnim velikim slovom:

Daboecia

Calluna

Erica

Vaccinium

Kalmia

Rhododendron

VRSTA

Grupa biljaka koja se se razmnožava prirodnim putem dajući potomstvo sa sličnim karakteristikama; to ih razlikuje od drugih biljnih populacija u prirodi. Svaka vrsta ima dvodelni naziv koji se piše kurzivom:

Daboecia cantabrica

Daboecia azorica

Rhododendron cinnabarinum

Erica arborea

Rhododendron yakushimanum

HIBRID

Polno ukrštanje između vrsta u okviru roda daje međuvrsne hibride. Daboecia x scotica

FORMA

VARIJETET

PODVRSTA

Manja varijacija vrste, koja se često razlikuje po boji cveta ili načinu rasta. Označava se skraćenicom „f.“, pisanom uspravno i epitetom pisanim kurzivom.

Podgrupa vrste koja se neznatno razlikuje u botaničkoj strukturi. Označava se skraćenicom „var.“ pisanom uspravno i epitetom pisanim kurzivom.

Izrazita prirodna varijanta vrste koja se razlikuje u jednoj ili više karakteristika. Označava se skraćenicom „podv.“ pisanom uspravno i epitetom pisanim kurzivom.

Daboecia cantabrica f. alba

Erica arborea var. alpina

Rhododendron cinnabarinum subsp. xanthocodon

GRUPA KULTIVARA

Skup kultivara sa sličnim karakteristikama u okviru roda, vrste ili hibrida. Mogu biti označeni nazivom na nekom savremenom jeziku ili, u nekim slučajevima, na latinskom.

Rhododendron cinnabarinum grupa Concatenans

Rhododendron cinnabarinum grupa Purpurellum

KULTIVAR (SORTA)

Izraziti varijetet vrste, podvrste, varijeteta, forme ili hibrida, nastao veštačkom selekcijom ili uzgajanjem. Označava se nazivom na lokalnom jeziku pisanim uspravno pod znacima navoda.

Daboecia cantabrica „Alba Globosa“

Daboecia x scotica „Viljem Bjukenen“

Kalemljeni hibridi su bespolne biljke nastale spajanjem tkiva na mestu kalemljenja između trupa i izdanka. Na primer, kad se kombinuju vrste Laburnum i Chamaecytisus, one daju +Laburnocytisus adamii.

+

Chamaecytisus purpureus

Daboecia x scotica „Džek Drejk“

Daboecia x scotica „Silvervel“

Rhododendron cinnabarinum „bakar“

Češći su hibridi nastali polnim ukrštanjem između botanički različitih vrsta ili rodova. Ako je nastali hibrid plodan, može da dâ nekoliko generacija biljaka koje dele karakteristike oba roditelja. Na slici je rezultat ukrštanja dve vrste iz roda viburnum, hibrid Viburnum x bodnantense.

HIBRIDI

Laburnum anagyroides

KORICE+UNUTRA_srp.indd 2



=

+ Laburnocytisus adamii

Viburnum farreri

x

Viburnum grandiflorum

=

Rhododendron cinnabarinum „ćilibar“

Rhododendron yakushimanum ‘Koichiro Wada’

Rhododendron ‘Ken Janeck’

Viburnum x bodnantense

7.1.2008 18:34:44

4

Kako da koristite ovu knjigu

Katalog biljaka

Biljke i cveće – veliki ilustrovani vodič Kraljevskog društva za hortikulturu predstavlja idealnu literaturu za one koji planiraju baštu, biraju biljke ili identifikuju pojedinačne primerke. Ona nudi obilje podataka o izgledu i načinu uzgajanja za hiljade vrsta biljaka. Enciklopedija je podeljena na nekoliko delova. U delu „Nazivi i poreklo biljaka“ objašnjen je međunarodni sistem klasifikacije i davanja naziva biljkama, a u delu „Boje u bašti“ postoje saveti kako da se najbolje istaknu boje u vašoj bašti tokom cele godine. „Odabir biljaka“ zamišljen je tako da vam pomogne da odaberete odgovarajuće vrste i njihove varijetete, dok glavni delovi knjige – „Katalog biljaka“ i „Rečnik biljaka“ nude izvrsne fotografije, opise i podatke o uzgajanju.

Ovaj deo enciklopedije spaja portrete biljaka i njihove opise u živopisnom katalogu koji je podeljen na sledeće grupe: drveće (uključujući četinare), žbunje, ruže, penjačice, višegodišnje biljke (uključujući trave, bambuse, rogoze, šaš i paprati), jednogodišnje i dvogodišnje biljke, kamenjarke, lukovice, vodene biljke i kaktuse i druge sukulente. Za svaku grupu postoji kratak uvod koji daje važne podatke o uzgajanju i aranžiranju biljaka u grupe. Zatim sledi katalog biljaka po veličini, dobu vegetacije i boji. Takođe, u ovom delu su i brojni podaci o biljkama koje su naročito zanimljive, kao što su kamelije, zelenike i afričke ljubičice.

Stranica kataloga

Kategorije veličina U okviru većine grupa u „Katalogu biljaka“, one su poređane po veličini (a zatim po sezoni vegetacije). Veličine su poređane od malih do velikih, ali se razlikuju u

zavisnosti od grupe. Veličina je zasnovana na visini biljke. Raspon visine varira za krupne, srednje i male biljke u različitim grupama i dat je u uvodnom delu za svaku grupu.

Poredak po boji U okviru svake grupe, biljke su poređane po boji svog najistaknutijeg dela. Boje su poređane na isti način u svim grupama: od bele, preko

crvene, ljubičaste i plave, do zelene, žute i narandžaste. Biljke koje imaju varijacije kategorisane su po boji listova (bele ili žute); sukulente su poređane po boji cvetova (ako ih imaju).

Simboli

A prija joj sunčeva svetlost B prija joj delimična senka C podnosi potpunu senku

d prija joj suvo zemljište e prija joj navlaženo zemljište f prija joj vlažno zemljište

ŽBUNJE

srednje ZANIMLJIVO LETI

CRVENO

LJUBIČASTOPLAVO

o delimično otporna na mraz: može da izdrži temperature do 0 °C p uglavnom otporna na mraz: može da izdrži temperature do -5 °C q potpuno otporna na mraz: može da izdrži temperature do -15 °C

Svaka stranica ima naslov koji izražava podelu svake grupe biljaka – obično po veličini i glavnoj sezoni vegetacije. (Videti takođe kategorije sleve strane.)

Euonymus alatus (krilasta kurika)

Catticarpa bodinieri var. giraldii

Listopadan, gust žbun s izdancima iz kojih se razvijaju suva, krta krilca. Tamnozeleni listovi u jesen postaju sjajno crveni. Neupadljivi, zelenkasti cvetovi cvetaju leti, a iz njih nastaju 3m sitni, ljubičasto-crveni plodovi.

Listopadan, gust žbun. Listovi su bledozeleni, često prošarani bronzanom bojom dok su mladi. Sićušni cvetovi boje jorgovana cvetaju sredinom leta, a iz njih nastaju sitne, ljubičaste bobice.

473t

473tk

473

na 23 kategorije, od biljaka za živice, do onih koje su pogodne za saksije. Katalog biljaka upućuje na fotografije i opise biljaka koje ste odabrali. POMOĆ U ODABIRU BILJAKA

Neki baštovani smatraju da prostor koji je u senci tokom dela dana ili većim delom dana predstavlja problem, a u stvari trebalo bi da ga posmatraju kao dobru priliku da eksperimentišu s drugačijim spektrom biljaka, koje su često podjednako uzbudljive kao i one koje su pogodnije za osunčanija mesta. Sledeći pokrivači tla mogu da se sade u bilo kojoj dubini senke ukoliko je zemljište dovoljno plodno. Žbunje Cotoneaster conspicuus Cotoneaster ‘Gnom’ Cotoneaster ‘Herbstfeuer’ Daphne laureola subsp. philippi, str. 152 Epigaea asiatica Euonymus fortunei ‘Kewensis’ Gaultheria shallon, str. 158 Hypericum calycinum, str. 166 Leucothöe fontanesiana Lonicera pileata, str. 172 Mahonia aquifolium, str. 153 Mahonia repens Pachysandra terminalis, str. 400 Paxistima canbyi Prunus laurocerasus ‘Otto Luyken’, str. 150 Rubus tricolor Ruscus hypoglossum, str. 172 Sarcococca confusa Sarcococca humilis, str. 170 Vinca difformis Vinca minor, str. 172

Bergenia cordifolia ‘Purpurea’, str. 277 Brunnera macrophylla Campanula portenschlagiana, str. 394 Campanula poscharskyana, str. 393 Ceratostigma plumbaginoides, str . 372 Chelidonium majus ‘Flore Pleno’, str . 240 Convallaria majalis, str. 276 Dicentra formosa Dicentra spectabilis, str. 247 Dicentra indica Elatostema repens, str. 315 Epimedium perralderianum

Euphorbia amygdaloides var. robbiae, str. 279 Fittonia argyroneura, str. 312 FUNKIJE (neke), str. 298 – 289 Galax urceolata, str. 363 Galium odoratum, str. 285 Geranium macrorrhizum, str. 289 Geranium nodosum, str. 278 Geranium renardii, str. 287 Geranium sanguineum, str. 366 Geranium wallichianum ‘Buxton’s Variety’, str. 297 Glechoma hederacea ‘Variegata’, str. 312 Hypsela reniformis Iris foetidissima Lamium maculatum, str. 277 Liriope muscari, str. 306 Luzula sylvatica ‘Marginata’ Maianthemum bifolium Meehania urticifolia Omphalodes cappadocica, str. 361 Pachyphragma macrophyllum, str. 275 Persicaria affinis ‘Donald Lowndes’, str. 388 Persicaria campanulata, str. 267

Phalaris arundinacea var. picta, str. 318 Plectranthus oertendahlii Pulmonaria saccharata, str. 279 Saxifraga x geum, str. 359 Symphytum grandiflorum vrtne Tellima grandiflora skupina Rubra, str. 314 Tiarella cordifolia, str. 359 Tolmiea menziesii Tradescantia fluminensis ‘Variegata’, str. 312 Vancouveria hexandra, str. 359 Viola riviniana ‘Purpurea’, str. 381 Waldsteinia ternata, str. 397 Kamenjarke Asarina procumbens, str. 396 Cardamine trifolia, str. 374 Cornus canadensis, str. 386 Homogyne alpina Mitchella repens Prunella grandiflora, str. 393 Saxifraga stolonifera Saxifraga x urbium Tiarella cordifolia, str. 359

Penjačice Asteranthera ovata Berberidopsis corallina, str. 207 Epipremnum aureum ‘Marble Queen’, str. 217 Ficus pumila Hedera colchica ‘Dentata’, str. 219 Hedera helix ‘Green Ripple’, str. 219 Hedera helix ‘Ivalace’, str. 219 Hedera hibernica, str. 221 Hydrangea petiolaris, str. 204 Rhoicissus capensis Rhoicissus rhomboidea Schizophragma hydrangeoides

Crnogorica Juniperus conferta Juniperus sabina var. tamariscifolia, str. 106 Žbunje Ceanothus thyrsiflorus var. repens, str. 164 Cotoneaster conspicuus Cotoneaster ‘Gnom’ Cotoneaster ‘Skogholm’ Gaultheria shallon, str. 158 Hypericum calycinum, str. 166 Lantana camara Rosa GROUSE (‘Korimro’), str. 185 Rosa PINK BELLS (‘Poulbells’), str. 186 Rubus tricolor Stephanandra incisa ‘Crispa’ Symphoricarpos x chenaultii ‘Hancock’

Penjačice Hedera canariensis var. algeriensis ‘Ravensholst’ Hedera colchica ‘Dentata’, str. 219 Hedera helix (maleni cvi) Hedera hibernica, str. 219 Hydrangea petiolaris, str. 204 Lonicera japonica cvi Pueraria lobata Trachelospermum asiaticum Trachelospermum jasminoides, str. 203 Paprati Dryopteris dilatata Polystichum aculeatum Polystichum setiferum skupine, str. 323, 325

Jednogodišnje i dvogodišnje biljke Lathyrus odoratus ‘Bijou’, str. 336 Portulaca grandiflora serije i cvi Sanvitalia procumbens, str. 348 Tropaeolum majus serije i cvi

PREKRIVAČ OD IGLICA

Geranium x magnificum jedna je nekoliko vrsta otpornih brzorastućih iglica koje dobro prekrivaju tlo. Ljubičastomodri cvjetovi u privlačnome su kontrastu s crvenim cvjetovima vrste Rosa moyesii. Kamenjarke Acaena anserinifolia vrtna Arabis caucasica i cvi Aubrieta Campanula poscharskyana, str. 393 Helianthemum Persicaria affinis i cvi Persicaria vacciniifolia, str. 399 Phlox douglasii cvi Phlox subulata Phuopsis stylosa, str. 364 Saxifraga stolonifera Tiarella cordifolia, str. 359 Waldsteinia

Paprati Adiantum venustum, str. 325 Athyrium filix-femina Blechnum penna-marina Blechnum spicant Polypodium vulgare, str. 325 Polystichum setiferum skupine, str. 323, 325 Višegodišnje biljke Acanthus spinosus, str. 255 Ajuga pyramidalis Ajuga reptans ‘Atropurpurea’, str. 315 Alchemilla mollis, str. 302 Anemone apennina Arisarum proboscideum Asarum caudatum Asarum europaeum, str. 402 Aspidistra elatior Astrantia maxima, str. 287

OBRUB JARKIH BOJA

Mrtva kopriva (Lamium maculatum ‘Album’) izvrsna je biljka za prekrivanje tla. Njeni bijeli cvjetovi kombinirani su s ružičastima vrste Geranium maculatum za uveseljavanje šumskoga ruba.

FOTOGRAFIJE

VRHUNSKI IZBOR

Teme za baštu i upotreba biljaka ilustrovane su fotografijima odabranih biljaka.

Preporučene biljke poređane su po grupama, a zatim po abecedi.

brosura sve_SRP.indd 4

3m

0

3m

0

3m

3m

0

Poluzimzelen žbun s lučnim granama. Ima usko ovalne, tamnozelene listove i grozdaste cvastove oblih, žutih cvetova koji cvetaju krajem proleća i početkom leta, i iz kojih nastaju loptasti, narandžasto-skarletni plodovi.

473t

3m

3m

0

Fotografije u boji pomoći će Vam da identifikujete i odaberete biljku. Nymania capensis

Clerodendrum bungei

Zanthoxylum simulans

Zimzelen žbun, uglavnom zaobljene krošnje s krutim granama, ili malo drvo. U proleće cvetaju cvetovi s uspravnim, ružičastim ili ružičasto-ljubičastim laticama. Naduveni, crveni, plodovi papiraste teksture 3m rađaju u jesen. Minimalna temperatura 7 do 10°C.

Zimzelen ili listopadan žbun ili podžbun uspravne krošnje sa sekundarnim izdancima i srcolikim, grubo nazupčenim listovima. Ima kupolaste grozdove sitnih, mirišljavih, crveno-ljubičastih ili tamnoružičastih 3m cvetova koji cvetaju krajem leta i početkom jeseni.

Listopadan, gust žbun ili malo drvo sa zdepastim bodljama. Aromatični, sjajni, svetlozeleni listovi sastoje se od pet segmenata. Sićušni, žućkasto-zeleni cvetovi cvetaju krajem proleća 3m i početkom leta, a iz njih nastaju narandžasto-crveni plodovi.

47

472k

473

3m

0

3m

0

3m

0

PODNASLOVI

Biljke pokrivači tla za senovite bašte

Višegodišnje biljke Aegopodium podagraria ‘Variegatum’, str. 286 Alchemilla mollis, str. 302 Anthemis punctata subsp. cupaniana, str. 286 Asarum europaeum, str. 402 Campanula portenschlagiana, str. 394 Cerastium tomentosum, str. 373 Chelidonium majus ‘Flore Pleno’, str. 240 Duchesnea indica Euphorbia amygdaloides var. robbiae, str. 279 Geranium macrorrhizum, str. 289 Geranium x oxonianum ‘Claridge Druce’ Glechoma hederacea ‘Variegata’, str. 312 Heterocentron elegans, str. 294 Lamium maculatum i cvi Osteospermum jucundum, str. 289 Phalaris arundinacea var. picta, str. 318 Prunella grandiflora ‘Pink Loveliness’ Pulmonaria (većina), neke Stachys byzantina, str. 316 Symphytum x uplandicum ‘Variegatum’, str. 240

Berberis x carminea, „Barbarosa“

Viburnum betulifolium Listopadan žbun uspravne krošnje s lučnim granama. Svetlozeleni listovi su blago sjajni s donje strane. Glavice sitnih, belih cvetova cvetaju početkom leta, a iz njih nastaje obilje pognutih grozdova dekorativnih, 3m svetlocrvenih plodova, na prelazu iz jeseni u zimu.

Botanički nazivi dati su za svaku biljku, a gde postoje, i uobičajeni nazivi (u zagradama).

Odabir biljaka

U novim baštama često postoje strmine ili velike površine koje nisu praktične za zatravnjivanje ili sadnju, a u starijim baštama površine koje su postale zapuštene ili za koje nema vremena za održavanje. Takvi problemi mogu da se reše sađenjem biljaka koje rastu brzo, gusto, nisko uz tlo, razgranato i s bujnim lišćem, što pomaže da se trajno potisne korov. Uvek birajte biljke koje su pogodne za vrstu tla u bašti, a za veće površine, one otpornije, kao što je bršljan (Hedera), koji može da se rasporedi tako da ih sasvim pokrije za dve do tri sezone.

NARANDŽASTO

NASLOV STRANICE

NAZIVI BILJAKA

Biljke koje brzo pokrivaju tlo

Pokazuju spektar boja biljaka koje su prikazane na svakoj stranici. (Videti takođe tabelu sleve strane.)

PORTRET BILJKE

m potrebno joj je kiselo zemljište t Otrovna biljka k nagrada za baštenski kvalitet

Odabir biljaka preporučuje biljke za određeni lokalitet, vrstu zemljišta ili namenu olakšavajući vam da pronađete onu koja vam odgovara. Lista je podeljena

UZORCI BOJA

Ako znate koju biljku tražite, a ne možete da se setite njenog naziva, ili ako želite da identifikujete primerak biljke, ili želite da odaberete biljku za baštu po veličini ili boji, u „Katalogu biljaka“ naći ćete odgovor.

Podnaslovi detaljno opisuju biljke i upućuju na posebne namene koje imaju.

monsii

Euonymus lat

uzimzelen žbun pogodan za žive e, sjajne, tamnozelene ve u obliku plitkog u početkom leta, ndžasto-crvene u u jesen.

Listopadan žbu o lišće krajem jesen U isto vreme, tam s istaknutim krilc bi otkrili narandž

tk

473

3m

3m

0

VELIČINA I OBLIK

Za većinu biljaka date su približna visina (V) i širina (Š) na kraju svakog podnaslova. (Visina visećih biljaka je dužina stabljike, bilo da visi ili se širi.) Za drveće, četinare i žbunje, crteži s mernom skalom pokazuju veličinu i oblik biljke u zrelom uzrastu. NAGRADA ZA BAŠTENSKI KVALITET

Simbolom su označene biljke koje su dobile nagradu za baštenski kvalitet Kraljevskog društva za hortikulturu. UZGAJANJE I OTPORNOST NA MRAZ

Simboli pokazuju koji uslovi prijaju biljci i koliko je otporna na mraz. Za biljke koje su osetljive navedena je minimalna temperatura koja im je potrebna. Ipak, treba imati u vidu posebne klimatske uslove i sastav zemljišta na svakom lokalitetu jer i oni utiču na rast biljke. (Videti i legendu, levo)

Cotoneaster simonsii Listopadna ili poluzimzelena žbunasta biljka pogodna za živice. Ima ovalne, sjajne, tamnozelene listove u obliku plitke posude, bele cvetove početkom 3m leta i dugotrajne, narandžastocrvene plodove u jesen.

473tk

3m

0

OTROVNE BILJKE

Ovaj simbol označava da biljka može da bude otrovna. Detalji su dati u uvodnom delu za svaki rod, u Rečniku biljaka.

17.12.2007 8:39:11

KAKO DA KORISTITE OVU KNJIGU

5

Rečnik biljaka Rečnik biljaka sadrži odrednice za svaki rod iz enciklopedije i obuhvata više od 4.000 biljaka preporučenih u „Katalogu biljaka“. Takođe, služi i kao indeks za Katalog.

UVOD U GRUPU BILJAKA

Tekstovi o grupama biljaka počinju fantastičnom fotografijom jedne od biljaka iz te grupe u krupnom planu.

x P. Cherub ‘Spring Daffodil’ illus. p.311. Evergreen, epiphytic orchid for an intermediate greenhouse. H 15cm (6in). Sprays of yellow flowers, 5cm (2in) across, open in spring. Broadly oval, rigid leaves are 10cm (4in) long. Provide good light in summer. Powder-puff cactus. See Mammillaria bocasana, illus. p.487.

Pratia

Iza botaničkog naziva roda sledi uobičajeni naziv, ukoliko postoji, kao i nazivi porodica biljaka.

SAVET ZA ARANŽIRANJE

Posle uvoda, sledi detaljan opis karakteristika biljaka koje pripadaju grupi, kao i ideje kako da najbolje istaknete biljke u bašti.

Žbu

ODREDNICA ZA ROD

Žbunje

Sažet uvod obuhvata osobene karakteristike i raspon otpornosti na mraz biljaka u okviru roda, kao i savete za izbor lokacije, uzgajanje, razmnožavanje i, ukoliko je bitno, orezivanje, zaštitu od štetočina, bolesti i podatke o otrovnosti biljaka.

ŽBUNJE

Žbunje može da čini okosnicu izgleda bašte, a raznolikošću lišća, cvetova, plodova i stabala pruža zanimljiv prizor tokom cele godine. ŠTA JE ŽBUN? Žbun je drvenasta, listopadna ili zimzelena biljka koja se slobodno grana od nivoa s tlom ili blizu njega. Neki žbunovi narastu i više od šest metara u visinu, iako većina vrsta i kultivara dostigne manje od polovine te veličine. Postoji izvesno preklapanje između žbunja i drugih grupa biljaka, zato što veći žbunovi, kao što su neki jorgovani (vrste Syringa i njihovi kultivari), mogu da rastu iz jednog stabla i mogu da se isto tako svrstati u drveće, dok su drugi, nazvani podžbunovi, drvenasti samo u osnovi.

Kod njih, kao kod ceratostigma i fuksija, rast mekog vrha smanjuje se svake godine s dolaskom mrazeva, pa se zato obično u hladnim predelima smatraju višegodišnjim zeljastim biljkama. Neki žbunovi, kao što je Jasminum nudiflorum, mogu da se gaje uz zidove, i u mnogim slučajevima to je najjednostavniji način da se obuzda njihov rast. S druge strane, zidovi im pružaju zaštitu od vetra i mraza i toplotu koju akumuliraju, pomažući tako njihovo sazrevanje i olakšavajući cvetanje.

ŽIVOPISNA PODLOGA

Gore: Izdanci Exochorda x macrantha, „nevesta“ u cvatu ljupko se nadvijaju iznad spomenka (Myosotis sylvatica), bele rade (Bellis perennis) i Tulipa, „Couleur Cardinal“. UPEČATLJIV UTISAK

Gore desno: U sjajnom rasporedu, zlatna boja kostriša, Hypericum, „Hidkuta“ i ljubice slaže se sa sivom bojom santoline i Stachys byzantina.

NARANDŽASTOŽUTO

BELO

KONTRAST

Desno: zlatni listovi žbuna Choisya ternata, „sunčev ples“ („brica“), u sjajnom su kontrastu s lišćem Cotinus coggygria, „kraljevski ljubičast“ i Berberis thunbergii, „ružin sjaj“.

IZBOR ŽBUNJA Kada birate žbun, kao i prilikom izbora svih baštenskih biljaka, od ključnog je značaja da prilagodite njegovu otpornost i zahteve za uzgajanje uslovima u Vašoj bašti. Takođe je veoma važno da imate u vidu konačne dimenzije žbuna, da biste mu obezbedili dovoljno prostora za rast. Ako zbog ograničavanja veličine morate često da potkresujete žbun, to ne samo da predstavlja nepotreban posao, nego može i da oslabi otpornost žbuna na bolesti.

Vatreni trn, dunjarica i Skimmia japonica sa sjajnim raznobojnim plodovima pružaju zanimljiv izgled u jesen, dok većina vrsta kurike, disanthus-a i enkianthus-a nude živopisno lišće. Zimi, mirišljavi cvetovi hamamelisa i Lonicera x purpusii, kao i raznobojna stabla Cornus alba, „Sibirica“, oživljavaju baštu, dok ukrasna Garrya elliptica dolazi do izražaja na blagom, zlatnom zimskom suncu.

RASPORED ŽBUNJA U BAŠTI Koje god veličine ili stila da je Vaša bašta, trajna drvenasta struktura žbunova može da bude ključni element rasporeda. Mnogi žbunovi mogu da se upotrebe u baštama formalnog ili neformalnog stila za živice, ograde ili zaklone. Oni variraju u veličini od malih, kupolastih, kao Buxus microphylla, „zeleni jastuk“, do rododendrona i krušvica koji su veliki skoro kao drvo. Niski žbunovi koji se prostiru u širinu ili pokrivaju tlo, kao Juniperus procumbens ili Dryas octopetala ili Viburnum plicatum, „Mariesii“ i Cornus alternifolia sa slojevitom strukturom granja, daju jake vodoravne crte kompoziciji bašte. Oni mogu da se rasporede tako da skreću pogled na kontrastne zaobljene krošnje mnogih vrsta heba ili Choisya ternata i njenih varijeteta, ili na jake uspravne crte Eucryphia x nymansensis, „Nimansej“ ili Pittosporum tenuifolium, koji takođe mogu da budu središna tačka bašte. Neke vrste žbunja idealne su za žive skulpture, ali moraju da budu otporne na redovno potkresivanje i da po mogućstvu imaju sitne listove koji omogućuju finu površinsku teksturu i precizno oblikovanje. Za to su pogodni žbunovi kao što su šimšir (Buxus), tisa (Taxus) i Lonicera nitida. Žbunje sa elegantno lučnim ili povijenim granama, među kojima su Kerria japonica, „Pleniflora“, Forsythia suspensa, Kolkwitzia amabilis i Malus x arnoldiana, mogu da se upotrebe kao veza između elemenata koji čine leju. Žbunje može da se sadi pojedinačno ili u kombinaciji s drugim biljkama, kao pozadina dinamičnijim luukovicama, jednogodišnjim i višegodišnjim biljkama. Kompaktni žbunovi, kao što je lovor, idealni su za uzgajanje u saksijama.

KATEGORIJE VELIČINA U OKVIRU OVE GRUPE

ŽBUNJE U SAKSIJAMA

Levo: u ovom elegantno jednostavnom aranžmanu, ružičasti cvetovi obične fuksije lepo se slažu s podlogom pastelnih lepih jova (Impatiens). Posle dužeg perioda na otvorenom, saksija može da se prenese u staklenu baštu da bi se zaštitila tokom zime.

VELIKO VEĆE OD 3 metra

SREDNJE 1,5–3 metra

MALO DO 1,5 metra

SINONIMI

Sinonimi upućuju na pravilne botaničke nazive. ILUSTRACIJE BILJAKA

Opisi ilustrovanih biljaka nalaze se u „Katalogu biljaka“, osim ako nisu na stranicama s karakteristikama (videti dole levo).

JESENJE BOJE

Na vrhu strane: Hamamelis x intermedia, „Diana“, koji rađa paučinaste, tamnocrvene cvetove od sredine do kraja zime, dodatno ukrašava baštu svojim živim jesenjim bojama. ZANIMLJIV IZGLED TOKOM ZIME

Gore: živopisne bobice zenskog stabla Skimmia japonica, koje rastu na mestima gde se zajedno uzgajaju biljke oba pola, opstaju do duboko u zimu, a vrhunac dostižu kad ih orosi mraz.

NAZIVI BILJAKA POKAZIVAČI Colquhounia coccinea

Cotoneaster sternianus

Rubus biflorus

Zimzelen ili poluzimzelen žbun otvorene krošnje. Ima aromatične, žalfija-zelene listove i prstenove skarletnih ili narandžastih cvetova koji cvetaju krajem leta i u jesen.

Zimzelen ili poluzimzelen žbun s lučnim granama. Listovi su sivo-zeleni, beli s donje strane. Ružičasto prošarani, beli cvetovi cvetaju početkom leta, a iz njih nastaju narandžasto-crveni plodovi.

Listopadan žbun uspravne krošnje s kredabelim mladim izdancima koji rastu zimi. Listovi su tamnozeleni s gornje, beli s donje strane, a sastoje se od pet do sedam ovalnih segmenata. Beli cvetovi cvetaju krajem 3m proleća i početkom leta, a iz njih nastaju jestivi, žuti plodovi.

473tk

473

3m

472k

3m

0

3m

3m

0

3m

0

Pokazivači u bojama olakšavaju pronalaženje svake biljke iz grupe.

Viburnum tinus (lemprika) Zimzelen, gust žbun s ovalnim, tamnozelenim listovima. Mnoštvo pljosnatih glavica sitnih, belih cvetova otvara se iz ružičastih pupoljaka krajem zime i u proleće.

472t

3m

3m

0

Navedeni su botanički nazivi, sinonimi i uobičajeni nazivi biljaka. Naziv roda je skraćen; specifični nazivi vrsta ili varijeteta (npr. sagittifolia) dati su u skraćenom obliku ako su prethodno navedeni puni nazivi. OPIS BILJKE

Rubus thibetanus

Leonotis leonurus Poluzimzelen žbun uspravne krošnje s retkim granama. Ima listove u obliku glave koplja i prstenove cevastih, svetlonarandžastih cvetova koji cvetaju krajem jeseni i početkom zime.

471

3m

Listopadan žbun s lučnim granama i smeđkasto-ljubičastim mladim izdancima presvučenim belom maglicom, koji rastu zimi. Sjajno, tamnozeleno lišće, koje liči na paprat, s donje strane je belo. Sitni, 3m ružičasti cvetovi cvetaju od sredine do kraja leta, a iz njih nastaju crni plodovi.

3m

473k

0

3m

0

Pyracantha, „zlatni šarmer“

Pyracantha, „zlatna kupola“

Viburnum foetens

Zimzelen, gust žbun s lučnim, bodljikavim granama i sjajnim, svetlozelenim listovima. Pljosnati grozdovi belih cvetova cvetaju početkom leta, a iz njih početkom jeseni nastaju krupne, 3m svetlonarandžaste bobice.

Zimzelen, veoma gust žbun zaobljene, bodljikave krošnje. Tamnozeleno lišće ističe bele cvetove koji cvetaju početkom leta. Iz njih nastaju narandžasto-žute bobice početkom jeseni. 3m

Listopadan, gust žbun s aromatičnim, tamnozelenim listovima. Gusti grozdovi ružičastih pupoljaka otvaraju se u jako mirišljave, bele cvetove od sredine zime do početka proleća. 3m

473t

473t

473t

3m

0

3m

0

3m

0

Zimzelen, gust žbun s tankim, žilavim stabljikama. Svaki igličasti list ima sićušnu kuku na vrhu. Cvetovi, čija boja varira od tamno ružičasto-ljubičaste do 3m ružičaste, bele ili boje lavande, cvetaju krajem zime ili u proleće. Minimalna temperatura 5 °C. 3m

0

Zimzelen žbun otvorene krošnje. Listovi imaju od 16 do 24 segmenata. Glavice cvetova sastoje se od mnoštva cvetića s belim prašnicima, a cvetaju 3m od kraja jeseni do proleća. Minimalna temperatura 7 °C. 3m

cv

kultivar, sorta (veštački varijetet) f. forma ilus. ilustracija Min.minimalna temperatura

0

Kamelije

Stranice s karakteristikama biljaka Rodovi biljaka koje su naročito interesantne za baštovane predstavljeni su na posebnim stranama s karakteristikama biljaka u okviru određene grupe. GLAVNE KARAKTERISTIKE

U uvodu su istaknute karakteristike roda biljaka i dat je vodič za sadnju i uzgajanje.

Ovo zimzeleno žbunje i malo drveće dugo je na ceni zbog bujnog, intenzivno zelenog lišća i mnoštva upečatljivih cvetova u nijansama bele, ružičaste, crvene i žute boje, koji cvetaju uglavnom zimi i u proleće. Nekad se smatralo da su pogodne samo za staklene bašte, ali mnoge kamelije su otporne na mraz i mogu da se uzgajaju na zaklonjenim mestima na otvorenom, iako cvetovi mogu da budu oštećeni na mrazu i kiši. Kamelije iziskuju zemljište bez krečnjaka. Dole su prikazani glavni oblici cvetova.

C., „Širo-vabisuke“ (jednostruk)

Jednostruk – u obliku plitkog pehara, svaki s najviše osam latica, poređanih u jednom redu, s prašnicima koji u sredini cveta formiraju upadljivo ispupčenje.

C. japoponica, „G-đa D. V. C. x williamsii, „žirijeva žuta“a“ Dejvis“ (poludvostruk)k (anemona) k

C. japonica, „Lavinia Maggi“ (formalno dvostruk) k

C. x williamsii, „Džoan Trehejn“ (ruža) k

C. x williamsii, „Vilber Fos“ (jednostruk)

C. japonica, „Beti Šefild vrhunska“ (nepravilno dvostruk)

Anemona – okrugao cvet, svaki s jednim ili više redova krupnih, spoljnih latica, položenih ravno ili talasasto; u kupolastoj sredina je mnoštvo izmešanih petaloida i prašnika.

C., „kornvolski sneg“ (jednostruk) k

C. japonica, „Dženet Voterhaus“ (poludvostruk)

C. japonica, „Alba Simplex“ (jednostruk)

C. x williamsii, „Frensis Henger“ (jednostruk)

C. sasanqua, „Narumigata“ C. japonica, „Lejdi Vansitart“ t“ (poludvostruk) (jednostruk)

NAZIVI BILJAKA

Dati su botanički nazivi biljaka i njihovih grupa, kao i klasifikacija. Opis biljaka dat je u „Rečniku biljaka“.

brosura sve_SRP.indd 5

C. tsaii (jednostruk) k

alismataceae Primula Primrose

Candelabra primulas These are robust, herbaceous perennials with tubular, flat-faced flowers borne in tiered whorls up tall, sturdy stems. Some are deciduous, dying back to basal buds; others are semi-evergreen, dying back to reduced rosettes. Grow in moist shade or woodland, especially by streams.

P. ‘Adrian’ illus. p.281. Alpine Auricula primula. H and S 10cm (4in). Fully hardy. Produces flat, light to dark blue flowers, with light centres and paler margins, in mid- to late spring. Leaves are oval to rounded and mid-green. Is useful for exhibition. Cultivation group 1 or 4. k P. allionii illus. p.280. Rosette-

forming, evergreen perennial. H 7–10cm (3–4in), S 20cm (8in). Fully hardy, but better grown in an alpine house. Tubular, rose, mauve or white flowers cover a tight cushion of oval, mid-green leaves in spring. Cultivation group 4. k P. alpicola. Compact, rosette-forming

perennial. H 50cm (20in), S 30cm (12in). Fully hardy. Produces terminal clusters of pendent, bell-shaped, yellow to white or purple flowers on slender stems in early summer. Mid-green leaves are oval to lance-shaped. Cultivation group 2. var. alpicola (syn. P.a. var. luna; illus. p.282) has soft sulphur-yellow flowers. var. luna see P.a. var. alpicola. P. aurantiaca. Small, rosette-forming Candelabra primula. H 30cm (12in), S 40cm (16in). Fully hardy. Tubular, reddish-orange flowers are borne in early summer. Has long, broadly oval to lanceshaped, coarse, mid-green leaves. Cultivation group 2. P. aureata illus. p.282. Rosette-forming, evergreen perennial. H 15cm (6in), S 20cm (8in). Frost hardy. Produces small umbels of flat, cream to yellow flowers in spring. In summer, oval, toothed, midgreen leaves have striking purple-red midribs; in winter, leaves form tight buds covered with whitish farina. Cultivation group 3 or 4. k P. auricula. Rosette-forming, evergreen, sometimes white-mealy perennial. H 20cm (8in), S 25cm (10in). Fully hardy. Bears fragrant, flat, yellow flowers in large umbels in spring. Oval, soft, pale green to greygreen leaves are densely covered with white farina. Cultivation group 1, 4 or 5. P. beesiana, syn. P. bulleyana subsp. beesiana (illus p.281). Rosette-forming, deciduous or semi-evergreen Candelabra primula. H and S 60cm (2ft). Fully hardy. In summer, stout, white-mealy stems bear whorls of tubular, yelloweyed, reddish-pink flowers. Has inversely lance-shaped to oval, toothed, mid-green

PRIMULA

677

leaves, with red midribs. Cultivation group 2. P. bhutanica ‘Sherriff’s Variety’, syn. P. whitei ‘Sherriff’s Variety’ illus. p.281. Rosette-forming perennial. H 15cm (6in), S 20cm (8in). Fully hardy, but often short-lived. In spring produces neat umbels of tubular, pale ice-blue to skyblue flowers, with strongly-toothed petals and a greenish-yellow eye surrounded by a broad white zone, close to oval to lance-shaped, crinkled, mid-green leaves. Cultivation group 3. P. ‘Blairside Yellow’ illus. p.282. Compact, border Auricula primula. H 10cm (4in), S 20cm (8in). Fully hardy. In early spring, bell-shaped, golden-yellow flowers nestle in a rosette of tiny, rounded to oval, pale green leaves. Cultivation group 2 or 5. P. ‘Blossom’ illus. p.283. Vigorous, alpine Auricula primula. H and S 10cm (4in). Fully hardy. Flat, deep crimson to bright red flowers with golden centres are borne profusely in spring. Has oval, dark green leaves. Is suitable for exhibition. Cultivation group 1 or 4. k P. bulleyana illus. p.283. Rosetteforming, semi-evergreen, Candelabra primula. H and S 60cm (24in). Fully hardy. Tubular, deep orange flowers appear in early summer. Leaves are oval to lance-shaped, toothed and dark green. Cultivation group 2. subsp. beesiana see P. beesiana. k P. Charisma Series. Rosette-forming, semi-evergreen or evergreen, Primrose Group primula. H and S 20cm (8in). Frost hardy. Has inversely oval, wrinkled, dark green leaves. In spring produces tubular flowers in a variety of different colours or self-coloured. Usually grown as a biennial. Cultivation group 1, 2 or 6. ‘Charisma Blue’ (illus. p.281) has yellow-eyed, blue to purple-blue flowers. ‘Charisma Red’ (illus. p.280) has pink to red flowers, with yellow centres. P. chionantha subsp. melanops, syn. P. melanops illus. p.280. Rosette-forming perennial. H 35cm (14in), S 50cm (20in). Fully hardy. In summer has umbels of pendent, narrowly funnelshaped, deep violet-purple flowers, with black eyes, above long, strap-shaped, mid-green leaves. Cultivation group 2 or 4. P. ‘Chloë’ illus. p.282. Green-edged, show Auricula primula. H and S 10cm (4in). Fully hardy. In late spring produces flat, dark-green-edged flowers with a black body colour and brilliant white paste centres. Oval leaves are dark green and have no farina. Is good for exhibition. Cultivation group 4. P. chungensis illus. p.282. Vigorous, rosette-forming Candelabra primula. H 80cm (32in), S 60cm (24in). Fully hardy. In summer bears tiered whorls of tubular, orange flowers among oval to lance-shaped, mid-green leaves. Cultivation group 2. P. clarkei illus. p.281. Small, rosetteforming perennial. H 7cm (3in), S 15cm (6in). Fully hardy. In spring has flat, rose-pink flowers, with yellow eyes, just above a clump of rounded to oval, pale green leaves. Cultivation group 2 or 4. Divide in late winter. P. clusiana illus. p.280. Small, rosetteforming, evergreen perennial. H 8cm (3in), S 15cm (6in). Fully hardy. In spring bears umbels of tubular, rose-pink

Rod listopadnih, višegodišnjih, podvodnih vodenih biljaka koje rastu na obodima vodenih površina. Uzgajaju se zbog listova i cvetova. Otpornost na mraz kreće se od potpune, do neotpornosti, s minimalnom potrebnom temperaturom od 5 °C. Neke vrste su pogodne za ukrasne bazene, a druge za akvarijume. Sve zahtevaju potpunu osunčanost. Po potrebi, treba uklanjati izbledelo lišće. Razmnožava se deobom u proleće ili leto, ili odvajanjem turiona (ljuspastih, mladih izdanaka) u proleće. S. japonica. Videti S. sagittifolia, „Flore Pleno“. S. latifolia ilus. str. 446. S. sagittifolia (uobičajeni naziv: vrh strele, strelica). Listopadna, višegodišnja vodena biljka koja raste na obodima vodenih površina. V 45 cm, Š 30 cm. Potpuno je otporna na mraz. Uspravni, srednje zeleni listovi su u obliku vrha strele. Leti daje beli cvet s tri latice i tamnoljubučastim središtem. Može da raste u vodi dubine do 23 cm. „Flore Pleno“ (syn. S. japonica; japanski vrh strele) ima dvostruke cvetove. primulaceae Genus of mainly herbaceous perennials, some woody-based and evergreen. All have leaves in basal rosettes and tubular, bell- or primrose-shaped (flat) flowers. In some primulas, the flower stems, leaves, sepals and, occasionally, sections of the petals are covered with a waxy powder known as farina. There are primulas suitable for almost every type of site: the border, scree garden, rock garden, peat garden, bog garden, pool margin, greenhouse and alpine house. Some may be difficult to grow as they dislike winter damp or summer heat. Fully hardy to frost tender, min. 7–10°C (45–50°F).

Primrose-Polyanthus primulas A diverse group of evergreen, semievergreen or deciduous perennial hybrids, derived from P. vulgaris, crossed with P. veris, P. juliae and other species. They are divided into two main groups. Primrose Group Most produce solitary flowers among the leaves. Are mainly grown as herbaceous perennials, flowering in spring, or as biennial, greenhouse container plants flowering in winter-spring. Polyanthus Group Produce flowers in long-stalked umbels. Usually grown as biennials for bedding, sown in summer to flower in winter and the following

C. japonica, „nova zora“ (nepravilno dvostruk)

U obliku božura – okrugli, kupolasti cvetovi, obično imaju nepravilne latice izmešane s petaloidima i prašnicima.

U obliku ruže – u obliku pehara, svaki s nekoliko redova latica koje se preklapaju i otvaraju da bi otkrile prašnike u sredini.

C. japonica, „Margaret Dejvis“ (nepravilno dvostruk)

C. x williamsii, „brod snova“ (formalno dvostruk)

Formalno dvostruk – okrugli cvet s više redova pravilnih latica koje se precizno preklapaju i skrivaju prašnike. Nepravilno dvostruk oblik je sličan, ali često ima više komotno poređanih, ponekad nepravilnih latica.

C. japonica, „Bernis Bodi“ (poludvostruk) k

pl. str. supsp. supspp. syn.

množina stranica podvrsta podvrste sinonim

Š V

var.

širina visina (ili dužina stabljike kod visećih biljaka) varijetet

C. x williamsii, „dar“ (poludvostruk) k

Poludvostruk – u obliku pehara, svaki s dva ili više redova od 9 do 21 pravilnih ili nepravilnih latica i upadljivim prašnicima.

OBLIK CVETA

Detaljan opis oblika cveta i hortikulturalna klasifikacija u okviru roda dati su uz crteže.

SAGITTARIA

Vrh strele

Cultivation Primulas have varying cultivation requirements. For ease of reference, these have been grouped as follows: 1 – Full sun or partial shade, in moist, but well-drained, humus-rich soil. 2 – Partial shade, in deep, humus-rich, moist, neutral to acid soil. 3 – Deep or partial shade, in peaty, gritty, moist but sharply drained, acid soil. Protect from excessive winter wet. 4 – Under glass in an alpine house or frame. Avoid wetting foliage of mealy species and hybrids. 5 – Full sun with some midday shade, or partial shade, in moist but sharply drained, gritty, humus-rich, slightly alkaline soil. 6 – In a cool or temperate greenhouse, or as a houseplant, in bright, filtered light.

Skraćenice

Calliandra haematocephala [bela forma]

47

Prayer plant. See Maranta leuconeura. Prickly Moses. See Acacia verticillata. Western. See Acacia pulchella, illus. p.153. Prickly pear. See Opuntia. Edible. See Opuntia ficus-indica. Prickly poppy. See Argemone mexicana, illus. p.347. Prickly shield fern. See Polystichum aculeatum. Pride of Bolivia. See Tipuana tipu. Pride of India. See Koelreuteria paniculata, illus. p.88; Lagerstroemia speciosa. Primrose. See Primula; P. vulgaris, illus. p.281. Bird’s-eye. See Primula farinosa, illus. p.280. Cape. See Streptocarpus rexii. Evening. See Oenothera. Primrose jasmine. See Jasminum mesnyi, illus. p.203. Primrose peerless. See Narcissus x medioluteus.

Auricula primulas These are evergreen primulas, derived from hybrids between P. auricula and P. hirsuta, producing flat, smooth flowers carried in an umbel on a stem above the foliage. There are 3 main sub-groups: alpine, border and show. Alpine Auricula Group. In these, the colour of the flower centre is strikingly different from that of the petals. They may be either light-centred (white or pale in the centre) or gold-centred (yellow or gold in the centre). There is no meal or ‘farina’ on either leaves or flowers. Grow in an alpine house or rock garden. Show Auricula Group has flowers with a distinct circle of white meal or ‘paste’ in the centre. Some are self-coloured, with one colour, which may be red, yellow, blue or violet, from the central paste to the petal margins; edged cultivars have a black ring surrounding the central paste, feathering out to an often green, grey or white margin; in fancy cultivars the paste is surrounded by a colour other than black, with a green, grey or white margin. Show Auriculas have white farina on their foliage (except those with green-edged flowers), on their flower eyes and, sometimes, on their petal margins. Grow under glass to protect the flowers from rain. Border Auricula Group has generally robust, garden Auricula primulas, which are often very fragrant. Some have farina on flower stems and leaves. Grow in a mixed or herbaceous border.

spring, or under glass as winter- and spring-flowering container plants.

Saguaro. Videti Carnegiea gigantea, Opisane su glavne karakteristike ilus. str. 456. biljke. Otpornost na mraz i uslovi Trava Sv. Avgustina. Videti Stenotaphrum uzgajanja uključeni su samo secundatum. ako su posebni za određenu biljku. Odrednice za kultivare (veštačke UPUĆIVANJE NA DRUGE NAZIVE varijetete) nastavljaju se iza Uobičajeni nazivi i sinonimi navedeni odrednice za vrstu, s izostavljenim po abecedi upućuju na botaničke nazive. dvoimenim (binomijalnim) nazivom.

Chamelaucium uncinatum [bela forma]

47m

campanulaceae Genus of evergreen, mat-forming perennials with small leaves, grown for their mass of star-shaped flowers; is suitable for rock gardens. Is sometimes included in Lobelia. Some species may be invasive. Fully to half hardy. Prefers shade and moist soil. Propagate by division or seed in autumn. P. angulata. Evergreen, creeping perennial. H 1cm (1⁄2in), S indefinite. Frost hardy. Bears small, broadly oval, dark green leaves. Star-shaped, white flowers, with 5 unevenly spaced petals, are carried in leaf axils in late spring and are followed by globose, purplish-red fruits in autumn. P. pedunculata illus. p.395. ‘County Park’ is a vigorous, evergreen, creeping perennial. H 1cm (1⁄2in), S indefinite. Frost hardy. Has small, rounded to oval leaves and, in summer, a profusion of star-shaped, rich violet-blue flowers. Makes good ground cover.

NAZIV RODA

Repot pot-grown plants annually. Tidy up fading foliage and dead-head as flowering ceases. Propagate species by seed when fresh or in spring; increase selected forms when dormant, either by division in autumn-spring, or by root cuttings in winter. Auricula primulas should be propagated by offsets in early spring or early autumn. Border cultivars may be prone to slug damage in damp situations and to attack by root aphids when grown in very dry conditions or in pots. Primulas are divided into many different horticultural groups, of which the following are in common use. See also feature panel pp.280–83.

C. x williamsii, „Dž. K. Vilijams“ (jednostruk) k

C. x williamsii, „E. Dž. Voterhaus“ (double) tk

PORTRET BILJKE

Fotografije pojedinačnih cvetova ili biljaka u krupnom planu omogućuju brzu identifikaciju ili izbor.

k NAGRADA ZA BAŠTENSKI KVALITET KRALJEVSKOG DRUŠTVA ZA HORTIKULTURU Kraljevsko društvo za hortikulturu (RHS) dodeljuje Nagradu za baštenski kvalitet (AGM) kojom odaje priznanje izvanrednim dostignućima u ukrašavanju i korišćenju otvorenih i staklenih bašti. Osim što predstavlja najveće priznanje koje RHS dodeljuje nekoj biljci, nagrada ima i praktičnu vrednost za baštovane jer im pomaže u izboru između hiljada biljaka koje su im na raspolaganju. AGM znači da biljka zadovoljava sledeće kriterijume: • odlična za upotrebu u baštama • nije posebno osetljiva na štetočine i bolesti • ne zahteva posebnu negu osim obezbeđenja odgovarajućih uslova za uzgajanje

17.12.2007 8:39:24



BOJE U BAŠTI

Boje tokom godišnjih doba Najuspešnije su one bašte u kojima biljke cvetaju tokom cele godine. Pošto nijedna biljka to nije u stanju tokom svih dvanaest meseci, utisak koji ostavljaju grupe biljaka se menja kako godina odmiče. Na primer, drvo koje izgleda spektakularno u proleće kada je prekriveno cvetovima, bledi u pozadini slike bašte tokom ostatka godine. Izgled biljaka u celini menja se s godišnjim dobima. Međutim, godišnja doba nemaju jasno određen početak i kraj; to zavisi od klime i oblasti, kao i od konkretne lokacije bašte. U blagim godinama, pupoljci mogu da se otvore i do dve nedelje ranije nego inače, dok jaka suša ili rani mraz mogu da prevremeno okončaju prolećno cvetanje. Pri izboru biljaka treba imati u vidu varijacije u izgledu u zavisnosti od godišnjeg doba da bi se osiguralo da različite grupe biljaka zadrže zanimljiv izgled bašte tokom cele godine. Ako se zasade samo višegodišnje biljke koje cvetaju u leto, bašta će delovati neugledno u proleće, leto i zimu. Treba uzeti u obzir kvalitete svake biljke – veličinu, način rasta, oblik listova, boju, koru i teksturu – a ne samo boju cveta. To su dugoročni kvaliteti biljke koji će se videti dugo pošto prođe sezona cvetanja.

U idealnom slučaju, treba pokušati da se postigne „smenjivanje“ glavnih biljaka u bašti u kojoj stalnu pozadinu čine žbunje i drveće. Tako će, kad jedna biljka koja privlači pažnju završi cvetanje, druga početi da cveta. Drugo rešenje jeste da planirate ovakvu smenu po godišnjim dobima za celu baštu, a ne samo za jedan deo. Tako će se centar pažnje pomerati s jednog na drugi kraj bašte, ističući različite delove. Takođe, treba razmotriti mogućnost zasađivanja nekoliko velikih saksija da bi se postojeći raspored biljaka učinio još zanimljivijim.

Proleće Dolaskom proleća, bašta brzo postaje preplavljena bojama. Neke potiču od žbunja i drveća koje cveta u proleće, kao što su trešnje i magnolije, i od mnoštva kamenjarki, ali najviše boja potiče od obilja cvetova lukovica i gomolja u koje se ubrajaju visibaba, šafran i narcis. Kada oni precvetaju, za njima dolaze kamelije, forsitije, azaleje, rododendroni i obilje mladog zelenog lišća s mirišljavim cvetovima udike i jorgovana koji se javljaju jedni za drugima tokom kasnog proleća.

KASNO PROLEĆE

KASNO LETO

Mlado zeleno lišće i predivno crvenkasto-ljubičasto lišće žutike predstavljaju odgovarajuću pozadinu za upadljive ljubičaste glave luka vlasca u ovoj kasnoj prolećnoj leji u senci jorgovana i karavilja.

U ovom prelepom zasadu višegodišnjih biljaka, trake naizmeničnih boja privlače pažnju, s travom i šiljatim listovima koji učvršćuju strukturu. Hladnoplava boja kotrljana i agapantusa (ukrasnog ljiljana) u veoma je lepom kontrastu s jarkonarandžastom bojom montbrecije.

brosura sve_SRP.indd 6

17.12.2007 8:39:32

BOJE TOKOM GODIŠNJIH DOBA

Od leta do jeseni Početkom leta još boja se javlja u bašti zvog obilja višegodišnjih i dvogodišnjih biljaka koje često cvetaju do jeseni. Žbunje postaje manje zanimljivo kako leto odmiče, a tada jednogodišnje biljke daju svoj doprinos, osvetljavajući duboko zelenilo leta. Jednogodišnje cveće, koje je često veoma jarkih boja, traje vrlo kratko, pa je neophodno stalno sejati i saditi sadnice da bi se održalo njihovo prisustvo u bašti. Jednogodišnje biljke koje se same razmnožavaju semenjem pojavljuju se nasumično iz godine u godinu, često stvarajući kratkotrajne eksplozije boja na neočekivanim mestima. Obilje zanimljivih biljaka koje cvetaju krajem leta, u koje se ubrajaju pavit i ruže koje cvetaju više puta, kao i jednogodišnje biljke i višegodišnje zeljaste biljke, može da ima i neželjeni efekat: budite selektivni, inače će se stvoriti utisak prenatrpanosti. Kako leto prolazi, zelenilo počinje da se pretvara u vatrene boje jeseni, čiji intenzitet i trajnost zavise od vremenskih uslova. Uključite u vaš zasad drveće ili žbunje koje ima upečatljivo

jesenje lišće, kao što je javor mleč; to bašti daje privlačan izgled i u ovom godišnjem dobu. Višegodišnje biljke koje kasno cvetaju, kao što su miholjdanska bela rada i hrizantema, oživljavaju baštu do dolaska prvih mrazeva i, kad požutelo lišće opadne, vraćaju bašti zimski izgled.

Zima Tokom zime, zanimljivog cveća u bašti je vrlo malo i tada upadljivi oblici i boje lišća zimzelenih biljaka, kao što su četinari, zelenike i bršljani, dolaze do izražaja. Boje i tekstura grančica, granja, kore i sasušenih plodova listopadnog drveća i žbunja takođe, mada manje upadljivo, igraju ulogu u stvaranju vizuelnog utiska bašte. Elegantno granje vrbe, na primer, može da izgleda sjajno na zimskom suncu; srebrne breze posebno su privlačno, graciozno, drveće s ljupkom belom korom koja blista čak i u najtmurnijim danima. Oblici listopadnih, kao i zimzelenih biljaka, imaju važnu ulogu u ovom godišnjem dobu kao siluete na vedrom zimskom nebu ili da su pod snežnim pokrivačem.

JESEN

ZIMA

Kako se dan skraćuje, sjaj žutih bobica oskoruše Sorbus, „Džozef Rok“ i predivna zlatna boja višegodišnjih trava unose svetlost, a kasno cvetajući oman i tamnoljubičasti jedić dodaju boje bašti.

Nisko zimsko sunce obasjava gole krošnje listopadnog drveća i bujne zelene vrhove planinskog bora ili krivulja (Pinus mugo). U podnožju četinara, tepih purpurnocrvene Erica carnea dodaje jarku boju bašti.

brosura sve_SRP.indd 7



17.12.2007 8:40:17



POMOĆ U ODABIRU BILJAKA

Biljke za primorska područja U primorskim krajevima, vetar nosi so iz morske pene na znatnu udaljenost od obale, što mnogim biljkama stvara probleme. Neke, međutim, dobro podnose povišene nivoe soli; one često imaju listove s tvrdom površinom ili visokim sjajem, koji vrlo malo upijaju, ili listove prekrivene finim dlačicama koje sprečavaju so da dođe do njihove površine. Primorske bašte često su otvorene prema moru, pa se zato biljke zaštićuju živicom ili ogradom od pruća. Pripremite peskovito tlo dodavanjem organskih materija i zemlje za baštu da biste podstakli dublje prodiranje korenja i sadite biljke koje gusto prekrivaju tlo kako biste stabilizovali pesak i omogućili bolje hlađenje korenja. Drveće Acer pseudoplatanus (beli ili gorski javor) i sorte Agonis flexuosa, str. 86 Alnus incana (bela ili maljava jova), str. 62 Arbutus unedo (planika, jagodnjak), str. 89 Castanea sativa (pitomi kesten) Cordyline australis Crataegus laevigata (crveni glog), „Polov skarletni“, str. 87 Crataegus x lavallei, „Carrierei“ Eucalyptus coccifera, str. 68 Eucalyptus globulus Eucalyptus gunnii, str. 68 Ficus macrophylla

Fraxinus excelsior (beli jasen) Ilex aquifolium (božikovina) sorte, str. 94–95 Laurus nobilis (lovor, lorber) Melaleuca viridiflora var. rubriflora Melia azedarach, str. 72 Populus alba (bela topola), str. 60 Quercus ilex (hrast crnika, česmina) Salix alba (bela vrba) Schefflera actinophylla, str. 80 Schinus molle (perkanski mastiks) Sorbus aria (mukinja), „Lutescens“, str. 74 Tabebuia chrysotricha, str. 93 Thevetia peruviana (tropski ili crveni oleander), str. 89 Tipuama tipu

Četinari x Cupressocyparis x leylandii (hibridni pačempres) Cupressus macrocarpa (čempres kalifornijski) Juniperus conferta Pinus contorta var. Latifolia (usukani bor), str. 102 Pinus nigra (crni bor) subsp. nigra, str. 100 Pinus radiata (kalifornijski bor), str. 100 Žbunje Acacaia verticillata Atriplex halimus Baccharis halimifolia Berberis darwinii, str. 113 Brachyglotis, grupa Danedin, „Sunčev sjaj“, str. 166 Buddleja globosa, str. 119 Bupleurum fruticosum, str. 142 Cassinia leptophylla subsp. fulvidia Chamaerops humilis (žbunasta palma), str. 172 Choisya ternata (meksička narandža), str. 123 Cistus ladanifer (labdamun), str. 155 Colutea arborescens (pucalina, grohotuša), str. 142 Corokia x virgata Cytisus x spachianus Duranta erecta, str. 146 Elaeagnus x ebbingei Elaeagnus pungens, „Maculata“ (bodljikava dafina), str. 123

Erica arborea var. alpina (veliki vres), str. 174 Erica cinerea, „rajska dolina“, str. 175 Erica vagans, „Lyonesse“, str. 174 Escallonia rubra, „grimizni toranj“ Euonymus japonicus (japanska kurika) Euphorbia characias (kaktusolika mlečika) podv., str. 152 Fabiana imbricata, „Prostrata“ Felicia amelloides, „Santa Anita“, str. 164 Fuchsia magellanica (baštenska minđušica), str. 160 Fuchsia (minđušica), „Riccartonii“, str. 160 Garrya eliptica, „Džejms Ruf“ Genista hispanica, str. 166 Griselinia littoralis Halimium lasianthum subsp. formosum, str. 165 Hebe x franciscana, „plavi dragulj“ Hebe salicifolia Hebe, „beli dragulj“, str. 154 Helichrysum italicum (smilje, sredozemno) Hibiscus rosa-sinensis (hibiskus) Hippophäe rhamnoides (vučji trn), str. 120 Hydrangea macrophylla (hortenzija krupnolisna) i sorte Lavandula (lavanda), „Hidkut“, str. 163 Lavatera x clemantii, „Rosea“, str. 137 Leptospermum scoparium (leptospermum), „crveni Damask“, str. 127 Leycestria formosa Lonicera pileata (kozokrvina), str. 172 Lycium barbarum Malvaviscus arboreus, str. 117 Nerium oleander (oleander, lijander), str. 117 Olearia x haastii, str. 135 Olearia macrodonta Ozothamnus ledifolius, str. 156 Parahebe perfoliata, str. 296 Phillyrea latifolia (širokolisna zelenika) Phlomis fruticosa (grmolika gostanka), str. 166 Pittosporum tobira (pitosporum) Pyracantha coccinea (pirakanta divlja), „Lalandei“ Rhamnus alaternus (tršljika, monjen), „Argenteovariegata“ Rosa pimpinellifolia (divlja ruža) Rosa rugosa (japanska ruža ili šipak), str. 183 Rosmarinus officinalis (ruzmarin), str. 163 Sambucus racemosa (crvena zova) i sorte Santolina chamaecyparissus Spartium junceum (žuka, brnistra), str. 143 Tamarix ramosissima (tamariks), str. 117 Ulex europaeus (štipavac), „Flore Pleno“ Viburnum tinus (lemprika), str. 145 Yucca gloriosa (juka veličanstvena), str. 133 Penjačice Antigonon leptopus, str. 205 Bougainvillea glabra (bugenvilija), str. 212 Eccremocarpus scaber, str. 215 Ercilla volubilis, str. 200 Euonymus fortunei (kineska kurika), „Coloratus“ Fallopia baldschuanica, str. 215 Ficus pumila Hedera canariensis (alžirski bršljan) baštenski Muehlenbeckia complexa Pandorea jasminoides, str. 204 Pyrostegia venusta, str. 216 Schisandra rubriflora, str 207 Solandra maxima, str. 202 Tripterygium regelii Tropaeolum tuberosum var. lineamaculatum, „Ken Aslet“, str. 214 Wisteria sinensis (glicinija), str. 213 Trave (uključujući bambuse) Cordateria selloana (pampas trava), „Saningdejl srebrna“, str. 318 Pseudosasa japonica (strelasti bambus), str. 320 SREBRNO I SIVO

Levo: tvrdi, bodljikavi listovi morske zelenike (Eryngium), mogu da se izbore sa suncem, slanim vazduhom i jakim vetrovima. Lavanda, koja prirodno uspeva na kamenitim obroncima Mediterana, takođe je dobar izbor za primorske bašte

brosura sve_SRP.indd 8

17.12.2007 8:40:30

BILJKE ZA PRIMORSKA PODRUČJA

Višegodišnje biljke Anaphalis margaritacea (srebrnasta suva ruža), str. 241 Anchusa azurea (volujak), „Lodon kraljevska“, str. 260 Anthurium andraeanum, str. 272 Argyranthemum frutescens (ivančica, pariska bela rada), str. 242 Arthemisa absinthium, „Lambruk srebrna“, Carpobrotus edulis Centaurea hypoleuca, „Džon Kuts“, str. 289 Centranthus ruber (mamuzica), str. 247 Crambe maritima (morski kelj), str. 286 Echinacea purpurea Erigeron (repušnjača, hudoletnica), „Dobročinstvo“, str. 288 Eryngium variifolium (kotrljan šareni), str. 296 Euphorbia griffithii (mlečika Grifitova), „Sjaj vatre“, str. 266 Geranium sanguineum (ilja crvena, krvavac), str. 366 Kniphofia (tritoma) Lampranthus glaucoides, str. 484 Myosotidium hortensia, str. 297 Osteospermum jucundum, str 289 Peperomia obustifolia, „Variegata“, str. 317 Pericallis x hybrida

brosura sve_SRP.indd 9

PERUNIKE, str. 234–237 Phormium tenax Pilea cadierei, str. 312 Romneya coulteri, str. 224 Senecio cinearia (primorska pepeljuša), „Srebrna prašina“, str. 346 Stachys byzantina (vuneni čistac, zečje uši), str. 316 Tradescantia fluminensis (rečni puzavac, rečna lozica)

Jednogodišnje i dvogodišnje biljke Antirrhinum majus (zevalica) i sorte Basia scoparia (letnji čempres) f. trichophylla, str. 347 Calendula officinalis (neven) serije i sorte Clarkia amoena i serije Coreopsis tinctoria, str. 349 Cynoglossum amabile, „Firmament“, str. 346 Dahlia (dalija), „Dragulj iz Koltnesa“, str. 341 Dianthus chinensis (kineski karanfil) serije Dorotheanthus bellidiformis Echium Eschscholzia californica, str. 350, 351 Gilia capitata, str. 345 Lavatera trimestris (letnji portugalski slez) sorte Limnantes douglasii, str. 348 Matthiola (matiola)

Portulaca grandiflora (prkos, portulak) serije i sorte Rhodanthe chlorocephala subsp. rosea, str. 333 Tagetes (kadifa) Kamenjarke Achillea clavennae (planinski stolisnik), str. 385 Aethionema grandiflorum, str. 364 Armeria maritima (babina svila), „osvetnica“, str. 392 Aubrieta deltoidea (deltoidni karanfil), „Argenteovariegata“, str. 380 Dianthus deltoides Draba aizoides Iberis sempervirens (iberis, biserak), str. 358 Origanum laevigatum (ukrasni origano), str. 366 Oxalis eneaphylla Parahebe catarractae, str. 368 Phlox subulata (veseli plamenac), „Mardžori“, str. 390 Pulsatilla vulgaris (sasa velika), str. 360 Saxifraga paniculata (grozdasta kamenika) Sedum spathulifolium, „Cape Blanco“, str. 403 Sempervivum arachnoideum, str. 401 Silene schafta, str. 391 Thlaspi cepaeifolium subsp. rotundifolium, str. 377 Viola cornuta, str. 361



PRIMORSKO ODMARALIŠTE

Ovoj bašti na litici upečatljive plave glavice ukrasnog ljiljana i tvrdi listovi u obliku mača novozelandskog lana daju strukturu i utisak visine. Obe biljke idealne su za mesta izložena moru, s blagim zimama. Lukovice, krtole i gomolji Agapanthus (ljiljani) Amaryllis (amarilisi) Crinum (krinovi) Crosomia, „Lucifer“, str. 413 Eucharis amazonica (ljiljan Amazona), str. 441 Freesia (frezija) Galtonia candicans, str. 409 Hippeastrum (amarilis) Hymenocallis LALE, str. 426–428 NARCISI, str. 432–434 Nerine (nerina) Scilla Sperkelia formosissima, str. 429 ŠAFRANI, str. 444–445 Veltheimia bracteata, str. 441 Zantedeschia aethiopica (kala) ZUMBULI, str. 447

17.12.2007 8:40:48



Biljke za vlažnu senku U područjima s velikom količinom padavina, zemljište u delovima bašte koji primaju malo ili nimalo sunčeve svetlosti ostaje hladno i vlažno tokom cele godine. Bašte u niskim predelima s velikom količinom padavina ili lošim odvodnjavanjem mogu trajno da zadrže vlažne delove u senci. Slični uslovi postoje duž ivica prirodnih vodenih tokova ili u veštački stvorenim močvarnim površinama iz baštenskih jezeraca. Iskoristite ih da na takvim mestima posadite biljke kao što su širokolisne hoste, paprati i visoke jagorčevine kojima prija vlaga. Zasadite ih u proleće, a siromašnije zemljište obogatite organskim materijama. Proveravajte količinu vlage tokom dužih sušnih perioda. Žbunje Anopterus glandulosus, str. 112 Cassiope lycopodioides, str. 375 Clethra arborea Crataegus laevigata, „Punicea“ Cyathodes colensoi, str. 372 Danae racemosa Gaultheria procumbens, str. 399 Kalmia latifolia, str. 137 Ledum groenlandicum, str. 150 Leucothöe fontanesiana Lindera benzoin, str. 127 Lyonia ligustrina Neillia thibetica, str. 136 Paeonia ludlowii, str. 239 Paeonia rockii, str. 238 Paxistima canbyi Pieris formosa var. forrestii, „Wakehurst“, str. 138 Pittosponim eugenioides Primus laurocerasus RODODENDRONI, str. 128–130 Salix magnifica Sarcococca ruscifolia Skimmia japonica, str. 171 Viburnum, „Pragense“, str. 135 Xanthorhiza simplicissima

brosura sve_SRP.indd 10

Penjačice Akebia quinata, str. 201 Asteranthera ovata Decumaha sinensis, str. 200 Dioscorea discolor, str. 217 Humulus lupulus, „Aureus“, str. 202 Hydrangea petiolaris, str. 204 Lonicera tragophylla Macleania insignis Mikania scandens Passiflora coccinea, str. 201 Pileostegia viburnoides, str. 204 Schizophragma integrifolium, str. 204 Smilax china Thunbergia mysorensis, str. 203 Trachelospermum jasminoides, str. 203 Paprati Athyrium niponicum, str. 325 Blechnum tabulare Cyathea australis, str. 96 Cyathea medullaris Dicksonia antarctica, str. 322 Dryopteris goldieana Lygodium japonicum Matteuccia struthiopteris, str. 324 Onoclea sensibilis, str. 324 Osmunda claytoniana

SVEŽE ZELENILO

Paprati i širokolisne hoste ovde rastu zajedno s plavim Corydalis flexuosa u vlažnoj senci.

Polystichum munitum, str. 322 Selaginella martensii, str. 323 Woodwardia radicans Višegodišnje biljke Actaea pachypoda, str. 267 Ajuga reptans, „Atropurpurea“, str. 315 Anemone x hybrida sorte Anemonella thalictroides, str. 376 Anthurium scherzerianum, str. 314 Aruncus dioicus, str. 224 Asarum europaeum, str. 402 Begonia rex i hibridi Bergenia Brunnera macrophylla Calathea zebrina, str. 274 Cardamine pentaphyllos, str. 278 Cimicifuga racemosa Convallaria majalis, str. 276 Cortusa matthioli, str. 366 Cyathodes colensoi, str. 372 Darmera peltata, str. 240 Deinanthe caerulea Dichorisandra reginae, str. 258 Digitalis x mertonensis Epigaea gaultherioides, str. 376 Galax urceolata, str. 363 Geranium nodosum, str. 278 Hacquetia epipactis, str. 383 Hedyotis michauxii, str. 395 Helleborus x ballardiae, „decembarska zora“ Helleborus x hyhridus, str. 312, 313, 314

HOSTE, str. 298–301 Isopyrum thalictroides JAGORČEVINE (mnoge), str. 280–283 Jeffersonia diphylla, str. 359 Kirengeshoma palmata, str. 271 Lamiun galeobdolon podv. montanum, „Florentinum“ Lamiun maculatum, str. 277 Lathraea clandestina, str. 279 Lithophragma parviflorum, str. 358 Maianthemum canadense, str. 375 Maranta leuconeura, „Erythroneura“, str. 315 Mitella breweri, str. 396 Omphalodes cappadocica, str. 361 Ourisia caespitosa, str. 386 Pachysandra terminalis, str. 400 Periscaria campanulata, str. 267 Polygonatum x hybridum, str. 240 Pratia pedunculata, str. 395 Prunella grandiflora, str. 394 Pulmonaria Ranzania japonica Ruellia devosiana, str. 287 Tiarella cordifolia, str. 359 Trillium grandiflorum, str. 276 Uvularia grandiflora, str. 284 Vancouveria hexandra Xanthosoma sagittifolium, str. 274 Lukovice, krtole i gomolji Arisaema Arisarum proboscideum Arum italicum, „Marmoratum“, str. 450 Camassia leichtlinii, str. 409 Galanthus elwesii, str. 455 Galanthus nivalis i sorte Galanthus plicatus podv. plicatus Leucojum aestivum, str. 408 Leucojum vernum, str. 442 Narcissus cyclamineus, str. 434

17.12.2007 8:40:53

BILJKE S MIRISNIM CVETOVIMA

Biljke s mirisnim cvetovima Miris ispuštaju cvetovi mnogih biljaka. On može biti toliko jak da ispunjava vazduh oko biljke, ili primetan samo kad se približite pojedinačnom cvetu. Neke biljke mirišu stalno, dok se kod drugih miris više oseća noću. Osunčano, zaklonjeno unutrašnje dvorište je najbolja sredina za male mirisne biljke. Posadite krupno mirisno žbunje blizu staza, a oko vrata kuće postavite mirisne penjačice. Zumbuli u saksijama unose miris ranog proleća u kuću. Drveće Acacia dealbata, str. 79 Aesculus hippocastanum, str. 60 Bauhinia variegata, str. 93 Clethra arborea Crataegus monogyna Drimys winteri, str. 74 Eucryphia lucida, str. 86 Fraxinus ornus, str. 72 Genista aetnensis, str. 89 Laburnum x watereri, „Vossii“, str. 88 MAGNOLIJE, str. 71 Malus coronaria, „Charlottae“ Malus hupehensis, str. 70 Malus, „izdašnost“, str. 73 Pittosporum tenuifolium, str. 123 Pittosporum undulatum Plumeria rubra, str. 92 Prunus mume, „Beni-chidori“, str. 126 Prunus, „Watereri“ Prunus x yedoensis, str. 83 Pterostyrax hispida Robinia pseudoacacia Styrax japonicus, str. 73 Styrax obassia Tilia x euchlora Tilia, „Petiolaris“, str. 64 Virgilia oroboides Žbunje Abelia grandiflora, str. 117 Abeliophyllum distichum Azara microphylla, str. 121 Berberis x stenophylla, str. 131 Boronia megastigma, str. 152 Brugmansia arborea Buddleja asiatica Buddleja davidii i sorte Camellia sasanqua, „Narumigata“, str. 124 Chimonanthus praecox Choisya ternata, str. 123 Clerodendrum bungei, str. 144 Clerodendrum trichotomum, str. 143 Clethra delavayi, str. 117 Colletia hystrix, str. 143 Coronilla valentina podv. glauca, str. 153 Corylopsis pauciflora, str. 127 Cytisus battandieri, str. 119 Daphne (mnoge) Deutzia x elegantissima sorte Edgeworthia chrysantha Elaeagnus x ebbingei, „centar pažnje“, str. 149 Erica arborea Erica lusitanica Fothergilla major, str. 123 Gardenia augusta, „Veitchii“, str. 154 Hamamelis mollis Heliotropium arborescens, str. 163 Itea ilicifolia, str. 142 JORGOVANI (većina), str. 116 Lavandula stoechas, str. 163 Lavandula, „Hidkut“, str. 163 Ligustrum lucidum, „Excelsum Superbum“, str. 123 Lonicera fragrantissima Lupinus arboreus, str. 165 MAGNOLIJE, str. 71 Osmanthus

brosura sve_SRP.indd 11

Philadelphus (mnoge) Pittosporum tobira RUŽE (mnoge), str. 180–184 Sarcococca Viburnum (mnoge) Penjačice Clematis montana, „Elizabeta“ Drega sinensis Hoya carnosa, str. 204 Jasminum (mnoge) Lathyrus odoratus i sorte Lonicera (mnoge) Mandevilla laxa RUŽE (mnoge), str. 192–195 Stephanotis floribunda, str. 200 Trachelospermum Wisteria

Lukovice, krtole i gomolji Amaryllis belladonna, str. 424 Arisaema candidissimum, str. 451 Chlidanthus fragrans, str. 452 Crinum bulbispermum Crinum x powellii, str. 410 Crocus angustifolius Crocus longiflorus, str. 445 Cyclamen persicum, str. 456 Cyclamen repandum Eucharis amazonica, str. 441 Freesia (većina) Hyacinthus orientalis i sorte Hymenocallis LJILJANI (nekoliko), str. 416–419 Muscari armeniacum, str. 449 Narcissus jonquilla i Div. 7 hibridi Narcissus tazetta i Div. 8 hibridi Ornithogalum arabicum, str. 436 Polianthes tuberosa



Orhideje Cattleya, Dž. A. Karboun, str. 309 Coelogyne flaccida, str. 308 Kaktusi Epiphyllum laui, str. 477 Vodene biljke Aponogeton distachyos, str. 463 Nymphaea, „plava lepotica“, str. 466 Nymphaea, „Džems Brajdon“, str. 466 Nymphaea odorata, „Sulphurea Grandiflora“

MIRISI KOJI SE MEŠAJU

Kaskada ruža penjačica, ispod kojih raste Lilium regale i mnoštvo lavandi, izgleda divno i ispušta divan miris.

Višegodišnje biljke Anemone sylvestris, str. 276 Clematis heracleifolia, „Vajvejl“, str. 211 Convallaria majalis, str. 276 Cosmos atrosanguineus, str. 253 Crambe cordifolia, str. 224 Galium odoratum, str. 285 Hedychium gardnerianum, str. 232 Hemerocallis lilioasphodelus, str. 264 Hesperis matronalis, str. 241 HOSTE (neke), str. 298–301 Iris graminea Iris unguicularis KARANFILI i KARAVILJE (većina), str. 290–291 Meehania urticifolia Mirabilis jalapa, str. 241 Myrrhis odorata, str. 242 Nicotiana sylvestris, str. 224 Petasites fragrans Primula elatior, str. 282 Primula veris, str. 282 Tulbaghia natalensis Verbena x hybrida serije i sorte Viola odorata Jednogodišnje i dvogodišnje biljke Amberboa moschata, str. 347 Antirrhinum majus serije Argemone mexicana, str. 347 Dianthus barbatus serije Raundabaut, str. 338 Erysimum cheiri serije i sorte Exacum affine, str. 343 Iberis amara, str. 330 Lathyrus odoratus i cvs Limnanthes douglasii, str. 348 Matthiola incana Mentzelia lindleyi, str. 348 Nicotiana alata, str. 241 Reseda odorata, str. 331 Scabiosa atropurpurea Verbena x hybrida (većina) Kamenjarke Alyssum montanum Dianthus (većina) Erysimum helveticum, str. 385 Papaver croceum Primula auricula Viola odorata

17.12.2007 8:41:10



POMOĆ U ODABIRU BILJAKA

Biljke za živice i vetrobrane Biljke za živice često se biraju zbog svojih ukrasnih kvaliteta, ali treba imati u vidu i druge aspekte. Živice koje prate međe stvaraju utisak privatnosti ili zaklanjaju zgrade koje ne izgledaju reprezentativno; takođe, mogu gustinom ili trnjem da zadržavaju životinje ili uljeze. Postarajte se da biljke koje sadite da bi zaklanjale pogled mogu da narastu do željene visine i birajte četinare ili zimzeleno žbunje da bi davale efekat tokom cele godine. Na brisanom prostoru treba odabrati drveće i krupnije četinare za vetrobrane; dva ili tri reda s naizmeničnim rasporedom obično su znatno efikasnija od jednog gusto zasađenog reda. Drveće Alnus cordata (planika, jagodnjak, maginja), str. 62 Arbutus unedo, str. 89 Carpinus betulus (grab obični) Carpinus betulus, „Fastigiata“, str. 96 Crataegus monogyna (beli glog) Fagus sylvatica (bukva), str. 64 Ilex aquifolium (božikovina), str. 94 Ilex aquifolium, „Argenta Marginata“, str. 94 Larus nobilis Meleleuca viridiflora var. rubriflora Metrosideros excelsa, str. 79 Nothofagus dombeyi, str. 64 Nothofagus obliqua, str. 64 Olea europaea (maslina) Populus x candensis, „Robusta“, str. 61 Prunus lusitanica (portugalska lovor višnja) Syzygium paniculatum, str. 77 Umbellularia californica (kalifornijski lovor), str. 70 Zelkova serrata (zelkova, japanski brest), str. 67

brosura sve_SRP.indd 12

Četinari Abies grandis (kalifornijska jela), str. 100 Cedrus deodara (himalajski kedar) Cephalotaxus harringtonii (koštuničasta patisa) Chameaecyparis x leylandii Cupressus macrocarpa (čempres, kalifornijski) Juniperus communis (kleka, venja) Larix decidua (ariš) Picea omorika (omorika, Pančićeva), str. 99 Pinus nigra (crni bor) Pinus radiata (kalifornijski bor), str. 100 Pseudotsuga menziesii (duglazija) var. glauca, str. 98 Taxus baccata (tisa) Thuja plicata (džinovska tuja) Tsuga canadensis (kanadska ili istočna tsuga), str. 103 Žbunje Berberis darwinii, str. 113 Buxus sempervirens (šimšir), „Suffruticosa“, str. 173

Choisya ternata (meksička narandža), str. 123 Codiaeum variegatum (kroton) var. pictum, str. 173 Cotoneaster simonsii, str. 144 Dodonaea viscosa, „Purpurea“, str. 147 Duranta erecta, str. 146 Elaeagnus x ebbingei Escallonia (eskalonija), „Langleyensis“, str. 138 Euonymus japonicus (japanska kurika), „Macrophyllus“ Griselinia littoralis Hibiscus rosa-sinensis (hibiskuk) Hippophäe rhamnoides (vučji trn), str. 120 Hydrangea macrophylla sorte Lavandula sorte Leptospermum scoparium (leptospermum) sorte Ligustrum ovalifolium (japanska kalina), str. 122 Lonicera nitida (orlovi nokti) Photinia x fraseri, „Birmingham“, str. 113 Pittosporum tenuifolium, str. 123 Prunus laurocerasus (lovor višnja, zeleniče) Prunus lusitanica (portugalska lovor višnja) Pyracantha x watereri, str. 132 Rosmarinus officinalis (ruzmarin) i sorte Tamarix ramosissima, str. 117 Ruže Rosa californica Rosa, „Céleste“, str. 181 Rosa, „Felicia“, str. 181 Rosa, „Frühlingsmoren“ Rosa gallica var. officinalis Rosa gallica (divlja ruža), „Versicolor“, str. 183

FORMALNA STRUKTURA

U ovoj razvijenoj bašti, visoka živica od tisovine stvara zeleni zid koji pruža zaklon, a takođe daje bašti odličnu strukturu. Dvostruka živica od šimšira omeđuje leje s poljskim biljkama. Rosa glauca (modrolisna ili divlja ruža), str. 182 Rosa, „veliko devojačko rumenilo“, str. 183 Rosa, „Margerita Hiling“, str. 182 Rosa moyesii, „geranijum“, str. 183 Rosa, „Nevada“, str. 181 Rosa, „Penelopa“, str. 180 Rosa, „Président de Sèze“ Rosa rugosa (japanska ruža ili šipak), str. 183 Rosa, „izvanredna toskanska“ Trave (uključujući bambuse) Arundo donax (italijanska trska) Cortaderia selloana (pampas trava), „saningdejlska srebrna“, str. 318 Fargesia nitida Phyllostachys bambusoides, str. 320 Semiarundinaria fastuosa, str. 320 Stipa gigantea, str. 319 Višegodišnje biljke Echinops bannaticus (banatski glavoč), str. 226 Eupatorium purpureum, str. 231 Filipendula camtschatica Helianthus atrorubens, „monarh“ Macleaya microcarpa, „Kelvejeva koralna perjanica“, str. 225 Phormium tenax Rudbeckia laciniata, „Goldquelle“, str. 227

17.12.2007 8:41:14

&-

BOJE U BAŠTI

Kombinovanje boja Raspoloženja koja stvaraju boje svako tumači na različit način, a mnogi ljudi menjaju raspoloženje u zavisnosti od vremenskih uslova, doba dana ili emotivnog stanja. Osobe koje savršeno razlikuju boje mogu da ih vide različito, a slepilo za boje je veoma čest fenomen. Izbor boja je pre svega lični čin. Iako postoje neka osnovna pravila aranžiranja boja, u koje se ubraja izbegavanje očiglednih nesklada kao što je jarko narandžasta naspram nežno ružičaste, ona u stvari čine samo širok okvir za korišćenje osnovnih boja. Često ta pravila nemaju mnogo veze sa stvarnim izgledom bašte – teksturom biljaka, promenom svetla, varijacijama nijansi spektra boja, godišnjim dobima i lokacijom.

Složenost opažanja boja Suština opažanja boja jeste svetlost. Pastelne boje izgledaju divno u rano jutro, uveče, po oblačnom ili vlažnom vremenu. Na mediteranskom suncu, ove boje izgledaju izbledelo, a jarke boje, koje bi pod mekim svetlom bile prejake, dolaze do izražaja. Srećom, priroda se postarala da biljke s cvetovima jarkih boja obično uspevaju u sunčanim krajevima. Prigušeno svetlo umerene klime nimalo ne onog u vlažnim i tropskim predelima ili od jasne pustinjske svetlosti; oštro zimsko

brosura sve_SRP.indd 13

svetlo sasvim je različito od izmaglice letnjeg podneva, a i jedno i drugo su drugačiji od maglovite jesenje i senovite večernje svetlosti. Sve one imaju različito dejstvo na boje koje menjaju naše opažanje i utisak koji bašta ostavlja. Ako baštu koristite samo u određeno doba dana, na primer uveče, imajte to u vidu prilikom izbora biljaka; beli cvetovi mogu da zasijaju na svetlu koje se gasi, ali tamnoplavi će biti nevidljivi. Osim vremenskih uslova, i drugi faktori utiču na opažanje boja. Površina mora, na primer, odbija svetlo na izvesnu daljinu na kopno. Zgrade u pozadini ili ograda takođe utiču na tonove boja odbijajući ili upijajući svetlo: bilo da su njihove površine glatke ili mat, od stakla, kamena, cigle ili drveta, uticaće na naše viđenje boja biljaka koje rastu ispred njih. I same boje utiču jedna na drugu. Mnoge nijanse zelene menjaju bilo koju boju koja se nalazi pored njih, kao i sivo-smeđe boje zimskog pejzaža. Pojedinačne boje u grupi utiču jedna na drugu, kao i na celinu zasada. Zasad koji je pretežno bele s primesama ljubičaste boje stvara jednu vrstu utiska; ali, kako je u obrnutom slučaju, uglavnom ljubičast zasad s primesama bele? Prvi utisak je svetao i jak, a drugi sumoran i mlak. PASTELNE BOJE

Pastelne boje su u harmoniji u ovom prefinjenom zasadu cveća Geranium, „ Džonsonov plavi“ u prednjem planu, istaknutim belim ružama Rosa, „ledeni breg“ i crvenom macinom travom (odoljenom).

17.12.2007 8:41:51



Drveće Drveće predstavlja najtrajniji element u svim rasporedima biljaka u bašti. Srećom, postoji obilje ukrasnog drveća koje može da se uzgaja u specifičnim klimatskim i drugim uslovima u vašoj bašti.

Šta je drvo? Drvo je dugovečna, listopadna ili zimzelena, višegodišnja, drvenasta biljka s rasponom životnog veka od nekoliko decenija do nekoliko vekova. Većina ovih biljaka ima jedno stablo, s krošnjom od granja iznad njega, iako mnoge vrste imaju višestruka stabla, bilo prirodno, bilo kao posledicu kalemljenja ili drugih metoda uzgajanja. Drveće je različitih veličina, od patuljastih četinara visokih jedan metar, do šumskih džinova od 90 m ili veće visine. Ima ih u različitim oblicima, od uzanog kupastog, preko stubastog, do oblog i širokog, a svi predstavljaju jak element strukture bašte. Većina četinara je zimzelena i ima šišarke.

Izbor drveća za baštu Pošto je drveće uglavnom najskuplje od baštenskih biljaka, a takođe i najistaknutije, izbor vrste i položaja u bašti predstavlja

važnu odluku – tim pre što u manjim baštama ima prostora samo za jedno ili dva drveta. Ako želite da drvo napreduje, morate ustanoviti da li mu odgovaraju klimatski uslovi, tip zemljište i osunčanost u vašoj bašti. Posle toga je od presudnog značaja da znate do kojih dimenzija drvo raste u visinu i širinu i da ga posadite na mesto gde će imati dovoljno prostora da se razvije, neometano, ali ne smetajući zidovima, cevima, kanalima ili kablovima.

Planiranje izgleda bašte s drvećem Drveće snažno vizuelno utiče na osnovni raspored u bašti svojom veličinom; takođe, poboljšava strukturu bašte. Na primer, nekoliko stabala može da se posadi tako da ogradi određeni prostor; drveće u paru daje okvir pogledu koji se pruža iz bašte, a u redovima stvara aveniju ili kolonadu. U veoma velikim, ili baštama na brisanom prostoru, red drveća pruža zaštitu od vetra na površini pet puta većoj od svoje visine.

„IZLOG“ ČETINARA

ZANIMLJIVOST TOKOM CELE GODINE

Gore: Izuzetno i uzbudljivo obilje veličina, oblika, tekstura i boja patuljastih četinara čini baštu zanimljivom tokom cele godine. Kada se četinari grupišu u izdvojenom delu bašte, kao na slici, u pogledu na njih može da se uživa iz više uglova.

Desno: Trešnja (Prunus) je često zanimljiva tokom više godišnjih doba i ubraja se u najkorisnije drveće za male bašte. Pored sjajnog izgleda kad je u cvatu, u proleće, ima lepe boje i u jesen. Neke vrste, kao Prunus serrula, imaju i atraktivnu koru.

brosura sve_SRP.indd 14

PLODOVI KOJI DAJU BOJU

U jesen, oskoruša (Sorbus) rađa bobice u više boja, kao što su krem-žuta vrste „Džozef Rok“ (levo), bisernobela vrste cashmiriana ili jaka skarletna vrste aucupario. Mnoge oskoruše imaju veoma lepo jesenje lišće.

U manjim baštama, drveće kojem prija orezivanje, naročito grab (Carpinus beatulus), bukva (Fagus sylvatica) i tisa (Taxus baccata), idealno je za živicu koja izoluje od vetra i buke, a takođe stvara utisak privatnosti. Kada se drvo uzgaja kao pojedinačan primerak, može da bude zanimljiva središna tačka pažnje, naročito efektna ako može da se vidi iz nekoliko uglova. Oblik drveta i njegovi ukrasni kvaliteti utiču na stil cele bašte. Jednostavan, jasan oblik uzanog stubastog drveta Juniperus chinensis, „Obelisk“, na primer, ili oblik koji podseća na plamen, drveta Carpinus betulus, „Fastigiata“, odgovaraju formalnom rasporedu u bašti, dok zaobljena, opuštena razgranata struktura planinskog jasena (Sorbus aucuparia) ili japanska jabuka (Malus floribunda) stvara prirodno neformalnu

17.12.2007 8:42:02

DRVEĆE



LEPOTE PROLEĆA

Gore: Sjajna Malus, „Ketrin“ daje u proleće obilje krupnih dvostrukih cvetova iz kojih u jesen nastaju sitni, rumeni žuti plodovi. NAGOVEŠTAJ LETA

Levo: Acers shirasawanum, „Aureum“ poznat je po lepom izgledu, veličini i listovima živih boja – sveže zelenoj krajem proleća i leti, koja se pretvara u jesenji sjaj bez premca. ATRAKTIVNA KORA

Dole: Mnoge vrste eukaliptusa, kao što je ovaj Eucalyptus pauciflora podv. niphophila, čuvene su po divnoj kori koja se ljuspa i ljušti.

atmosferu. Ako u bašti ima mesta za nekoliko stabala, možete da je oblikujete u šumskom stilu, s biljkama kojima prija senka u zaklonu drveća. Japanski javor (vrsta Acer) i trešnja Prunus, „širofigen“ idealni su za bašte orijentalnog stila. Mnoge vrste malog drveća pogodne su za uzgajanje u saksijama i mogu da se upotrebe za ukrašavanje unutrašnjih i spoljnih dvorišta i krovnih terasa.

Održavanje zanimljivog izgleda tokom cele godine Širokolisne zimzelene biljke kao što su zelenike (Ilex) i Quercus coccifera daju bašti nezamenljivu zelenu pozadinu tokom cele godine, dok četinari stvaraju dobrodošao kontrast svojim oblikom i teksturom: mnogi imaju izrazito kupast oblik; drugi, kao što je Picea breweriana, ljupko spuštaju grane ka zemlji. Patuljasti četinari imaju oblik u rasponu od jasno zaobljenih kupola,

brosura sve_SRP.indd 15

kao Pinus mugo, „Gnom“, do široke krošnje vrste Juniperus x pfitzeriana. Širokolisno listopadno drveće ima boje lišća koje se menjaju s godišnjim dobima – od svežine limun-žute i limun-zelene u proleće do rumenog sjaja u jesen. Oblik njihovih krošnji je raznovrstan: isprobajte zanimljive kontraste u teksturi između nežnog bagrema (Robinia pseudoacacia) i „arhitekturalne“ vrste Catalpa bignonioides. Iako većina cvetajućeg i plodonosnog drveća cveta u proleće, neke vrste stvaraju izlive boje u drugim godišnjim dobima. Maackia amurensis, mnoge vrste eukrifija i planika dobijaju cvetove krajem leta i u jesen, a Magnolia campbellii i Prunus x subhirtella, „Autumnalis“ osvetljavaju tmurne zimske dane. KATEGORIJE VELIČINA U OKVIRU OVE GRUPE VELIKO

SREDNJE

MALO

Veće od 15 m

10–15 m

Do 10 m

17.12.2007 8:42:46



DRVEĆE

veliko ZANIMLJIVO ZIMI/TOKOM CELE GODINE

ZELENO

ŽUTO

Betula albosinensis (kineska crvena breza) Listopadno drvo lepe, otvorene krošnje s nazupčenim, bledozeleni listovima čiji oblik varira od ovalnog do kopljastog. 30 m Kora koja se ljušti je boje meda ili crvenkasto-bordo sa sivom pokoricom.

473k

DRVEĆE

22,5m

0

srednje ZANIMLJIVO U PROLEĆE

BELO

Umbellularia californica

Malus hupehensis (kineska jabuka)

(kalifornijski lovor) Zimzeleno drvo široke krošnje s aromatičnim, kožastim, sjajnim, tamnozelenim listovima i krem-žutim cvetovima koji rašaju krajem proleća. Oštar miris 30 m izgnječenih listova može da izazove mučninu i glavobolju.

Moćno listopadno drvo široke krošnje. Ima tamnozelene listove, krupne, mirišljave, bele cvetove, ružičaste dok su pupoljci, koji cvetaju od sredine do kraja 15 m proleća. Rađa sitne, crveno prošarane, žute divlje jabuke krajem leta i u jesen.

482t

22,5 m

0

473k

15 m

0

Salix daphnoides (pepeljkasta vrba) Brzorastuće listopadno drvo široke krošnje. Ima sjajne, tamnozelene listove u obliku glave koplja, srebrne muške rese koje cvetaju u proleće i ljubičaste 15 m izdanke koji zimi imaju plavo-belu pokoricu.

483

15 m

0

Salix alba var. vitellina (zlatna vrba) Listopadno drvo široke krošnje, koje se obično potkresuje da bi se podstakao rast jakih, mladih izdanaka koji su zimi svetlonarandžasto-žute boje. 30 m U proleće niču zeleni listovi u obliku vrha koplja.

483k

482

brosura sve_SRP.indd 16

22,5 m

0

Malus baccata var. mandschurica

Salix x sepulcralis chrysocoma (zlatna žalosna vrba)

Nothofagus betuloides Zimzeleno stubasto drvo s gustom krošnjom od ovalnih, sjajnih, tamnozelenih listova na izdancima bronzano-crvene boje.

22,5 m

30 m

0

Listopadno drvo s vitkim, žutim izdancima koji se spuštaju ka zemlji kao zavesa. Žuto-zeleni mladi listovi 30 m sazrevaju u zelenu boju.

Moćno listopadno drvo široke krošnje s tamnozelenim listovima i obiljem belih cvetova u grozdovima; sredinom proleća iz njih nastaju dugotrajne, sitne, 15 m crvene ili žute divlje jabuke.

483k

483

22,5 m

0

15 m

0

17.12.2007 8:42:52

MAGNOLIJE

M. x soulangeana, „Lennei Alba“ k

M. „Norman Guld“

M. x wieseneri

M. „Pegasus“

M. salicifolia k

M. denudata k

M. wilsonii k

M. stellata ‘Waterlily’ k

M. sprengeri

M. obovata k

brosura sve_SRP.indd 17

Odrasla magnolija u punom cvatu je spektakularan prizor u proleće. Većina magnolija ima elegantne krošnje, a iako sporo rastu, konačno formiraju impresivno drvo ili žnun, veoma pogodne za središne tačke ili izdvojene primerke na travnjacima. Neke vrste, kao Magnolia stellata, mogu da se uzgajaju i u najmanjim baštama. Cvetovi su po pravilu u obliku tacne ili pehara i često imaju nežan miris. Boje variraju od bele ili bele prošarane ružičastom ili ljubičastom, do ružičaste i intenzivne boje crnog vina. U rod se ubrajaju i neke zimzelene vrste koje cvetaju leti. One su, kao i kultivari koji nisu potpuno otporni na mraz, pogodne za sađenje pored osunčanih zidova. Nekim magnolijama prija zemljište kiselog ili neutralnog sastava, ali većina može da uspeva na svim vrstama tla ukoliko su bogata humusom. Pre sađenja treba u zemljište dodati dosta organskih materija. M. „nebeski miris“ k

M. „Manču Fan“

M. x veitchii, „Peter Vejč“

M. grandiflora, „Ferruginea“

M. x loebneri, „Leonard Mesel“ k

M. fraseri

M. x soulangeana, „Rustica Rubra“ k

M. x soulangeana, „Etjen Sulanž-Boden“ k

M. campbellii podv. mollicomata

M. liliiflora, „Nigra“ k

M. campbellii

M. campbellii, „Dardžiling“

M. sprengeri, „Vejkherst“

M. „Riki“

M. campbellii, „Čarls Rafil“

17.12.2007 8:50:43



ŽBUNJE

malo ZANIMLJIVO LETI

CRVENO

Salvia microphylla var. neurepia Zimzelen, lepo razgranat žbun uspravne krošnje s listovima čija boja varira od bledo do srednje zelene. Ima cevaste, svetlocrvene cvetove koji rastu iz 1,5 m ljubičasto prošaranih, zelenih čašica, krajem leta i u jesen.

471

1,5 m

0

Potentilla fruticosa „crveni as“

Grevillea, „Robin Gordon“

Listopadan, gust žbun široke krošnje. Svetlocinober cvetovi, bledožuti sa zadnje strane latica, cvetaju između zelenih listova od kraja proleća do sredine jeseni, 1,5 m ali brzo uvenu na jakom suncu.

Zimzelen, polegnut žbun s kožastim, tamnozelenim listovima. Od početka proleća do kraja jeseni, u intervalima, na lučnim izdancima cvetaju grozdasti cvastovi 1,5 m grimiznih cvetova s isturenim, posuvraćenim tučkovima. Min. temperatura 5 do 10 °C.

573

1,5 m

47mt

0

1,5 m

0

Phygelius aequalis

Salvia fulgens

Acer palmatum, „Chitoseyama“

Zimzelen ili poluzimzelen žbun ili podžbun uspravne krošnje. Grozdovi cevastih, bledocrvenih cvetova sa žutim grlićima cvetaju od sredine leta do početka jeseni. Listovi su ovalni i tamnozeleni.

Zimzelen pod-žbun uspravne krošnje. Ovalni listovi su beli i vunaste teksture s donje, a prekriveni dlačicama s gornje strane. Grozdasti cvastovi cevastih, skarletnih cvetova s dve modifiko- 1,5 m vane latice cvetaju krajem leta.

Listopadan žbun ili malo drvo lučnih grana koje formiraju krošnju u obliku humke, sa zelenim, režnjevitim lišćem koje postepeno, od kraja leta do jeseni, postaje sjajno crveno. Sitni, crvenkasto-ljubičasti 1,5 m cvetovi cvetaju sredinom proleća.

472

brosura sve_SRP.indd 18

1,5 m

1,5 m

0

471k

1,5 m

0

473

1,5 m

Justicia brandegeeana (ukrasni hmelj) Zimzelen žbun zaobljene krošnje na kom neprekidno, ali uglavnom leti, cvetaju beli cvetovi okruženi čašicama 1,5 m ružičaste boje. Minimalna temperatura 10 do 15 °C.

47k

1,5 m

0

Acer palmatum, „Dissectum Atropurpureum“ Listopadan žbun koji formira krošnju u obliku humke, od izrazito podeljenog, bronzano-crvenog ili ljubičastog lišća, koje u jesen postaje sjajno crveno, 1,5 m narandžasto ili žuto.

473k

1,5 m

0

0

17.12.2007 8:50:51

 LJUBIČASTO

Hebe hulkeana, „dah jorgovana“

Desmodium elegans

Heliotropium arborescens

Lavandula stoechas

Zimzelen žbun uspravne, otvorene krošnje s nazubljenim, sjajnim, bledozelenim listovima. Obilje sitnih bledoljubičastih cvetova cveta 1,5 m u krupnim grozdastim cvastima krajem proleća i početkom leta.

Listopadan podžbun uspravne krošnje. Zeleni listovi sastoje se od tri krupna segmenta. Krupni grozdasti cvastovi cvetova, čija boja varira od bledo-jorgovan 1,5 m do tamnoružičaste, cvetaju od kraja leta do sredine jeseni.

Zimzelen, gust žbun. Polusjajni, tamnozeleni listovi su fino naborani. Cvetovi, čija boja varira od ljubičaste do boje lavande, cvetaju u gustim, 1,5 m pljosnatim grozdovima, od kraja proleća do zime. minimalna temperatura 7 °C.

Zimzelen, gust žbun. Glavice sićušnih, mirišljavih, tamnoljubičastih cvetova prekrivenih ružičasto-ljubičastim čašicama, cvetaju krajem proleća 1,5 m i leti. Zreli listovi su srebrnosivi i aromatični.

472

1,5 m

0

472

1,5 m

0

47

1,5 m

0

472k

1,5 m

0

Rosmarinus officinalis (ruzmarin)

Hebe, „E. A. Bouvis“

Polygala x dalmaisiana

Hebe, „jesenja divota“

Zimzelen, gust žbun s aromatičnim, uskim listovima. Sitni, ljubičasto-plavi ili plavi cvetovi cvetaju od sredine proleća do početka leta, a ponekad i u 1,5 m jesen. Koristi se u kulinarstvu.

Zimzelen, gust žbun zaobljene krošnje s uskim, sjajnim, bledozelenim listovima i vitkim grozdovima cvetova boje jorgovana, koji cvetaju 1,5 m od sredine leta do kraja jeseni.

Zimzelen žbun uspravne krošnje sa sitnim, sivkasto-zelenim listovima. Intenzivno ljubičasti cvetovi s belim žilicama cvetaju od kraja proleća do 1,5 m jeseni. Minimalna temperatura 7 °C.

472

472

47k

Zimzelen žbun koji formira krošnju u obliku humke, od ljubičasto-crvenih izdanaka i zaobljenih, tamnozelenih listova, preko kojih cvetaju gusti 1,5 m grozdasti cvastovi tamno ljubičasto-plavih cvetova, od sredine leta do početka zime.

1,5 m

0

1,5 m

0

1,5 m

0

472

1,5 m

0

Lantana montevidensis

Brunfelsia pauciflora, „Macrantha“

Lavandula, „Hidkut“

Zimzelen žbun s nazupčenim listovima, penjačica ili pokrivač tla. Glavice ružičasto-ljubičastih cvetova sa žutim, „okom“ cvetaju neprekidno cele godine, 1,5 m ali uglavnom leti. Minimalna temperatura 10 do 13 °C.

Zimzelen žbun široke krošnje s kožastim listovima. Plavo-ljubičasti cvetovi, koji za otprilike tri dana postanu beli, cvetaju od zime do leta. Minimalna temperatura 1,5 m 10 do 13 °C.

Zimzelen, gust žbun s gustim grozdovima mirišljavih, tamnoljubičastih cvetova koji cvetaju od sredine do kraja leta, i uskim, aromatičnim, 1,5 m srebrnosivim listovima.

47t

57

473k

brosura sve_SRP.indd 19

1,5 m

0

1,5 m

0

1,5 m

0

17.12.2007 8:51:05



RUŽE

moderne

ŽUTO-NARANDŽASTE

R. up sa zlatom („Dikdivajn“)

R. slatka arolija („Dikmedžik“)

R. trojka („Pumidor“)

R. Pikadili („Makar“)

Grmolika ruža s krupnim cvetovima, uredne, pravilne krošnje. Mirišljavi, zaobljeni, potpuno dvostruki, zlatnožuti listovi, široki 9 cm u prečniku, cvetaju pojedinačno ili u širokim grozdovima, na prelazu iz leta u jesen. V 75 cm, Š 60 cm.

Patuljasta grmolika ruža s grozdovima cvetova guste krošnje. Blago mirišljavi, dvostruki, zlatnonarandžasti cvetovi prošarani ružičastom bojom, široki su 4 cm u prečniku, imaju oblik urne, i cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 38 cm, Š 30 cm.

Moćna grmolika ruža s krupnim cvetovima guste krošnje s polusjajnim listovima. Mirišljavi, šiljati, dvostruki, narandžasto-crveni cvetovi prošarani ružičastom bojom, široki su 15 cm u prečniku, a cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 1m, Š 75 cm.

Moćna grmolika ruža guste krošnje s krupnim, šiljatim, dvostrukim, crvenim i žutim cvetovima, širokim 12 cm u prečniku, koji obilno cvetaju na prelazu iz leta u jesen, pojedinačno ili u grozdovima. Obilje lišća je crvenkasto i sjajno. V 1m, Š 60 cm.

473

473k

473k

R. „Sautempton“

R. „Doris Tisterman“

Grmolika ruža s grozdovima cvetova uspravne krošnje. Mirišljavi, šiljati, dvostruki cvetovi boje kajsije, široki su 8 cm u prečniku, a cvetaju pojedinačno ili u grozdovima, na prelazu iz leta u jesen. Lišće je sjajno i otporno na bolesti. V 1 m, Š 60 cm.

Moćna grmolika ruža uspravne krošnje s krupnim, blago mirišljavim, šiljatim, potpuno dvostrukim, narandžastocrvenim cvetovima, širokim 10 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Listovi su krupni, sjajni i tamnozeleni. V 1,2 m, Š 75 cm.

R. Ana Harknes („Harkaramel“)

R. ne zaboravi me („Kokdestin“)

R. „samo Džoi“

Grmolika ruža s grozdovima cvetova uspravne krošnje. Dvostruki cvetovi boje ćilibara, u obliku urne, široki su 8 cm u prečniku i cvetaju u velikim grozdovima krajem leta i u jesen. V 1,2 m, Š 60 cm.

Moćna grmolika ruža guste krošnje s krupnim, šiljatim, potpuno dvostrukim, bakarno-narandžastim cvetovima, širokim 9 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Ima obilje sjajnih listova. V 1m, Š 75 cm.

473

473k

Grmolika ruža s krupnim cvetovima razgranate, otvorene krošnje s kožastim, tamnozelenim lišćem. Zaobljeni, potpuno dvostruki, blago mirišljavi cvetovi s talasastim, bakarno-ružičastim laticama, široki su 12 cm u prečniku, a cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 75 cm, Š 60 cm.

473k

brosura sve_SRP.indd 20

473

473

473k

17.12.2007 8:51:10

RUŽE

minijaturne



BELO-RUŽIČASTE

CRVENE

R. grudva snega („Makanđeli“)

R. deja maskarada („Tanba“)

Kompaktna, puzeća, minijaturna grmolika ruža s potpuno dvostrukim, belim cvetovima u obliku kićanke, širokim 2,5 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Ima obilje sitnih, sjajnih listova. V 20 cm, Š 30 cm.

Minijaturna grmolika ruža guste krošnje s obiljem kožastog lišća i grozdovima dvostrukih, žuto-ružičastih cvetova u obliku rozete, širokih 2,5 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazi iz leta u jesen. V i Š 40 cm, više ako se ne potkresuje.

473

473

R. Anela Ripon („Okaru“)

R. Šeri En („Moršeri“)

Minijaturna grmolika ruža s blago mirišljavim, potpuno dvostrukim, losos-ružičastim cvetovima u obliku urne, širokim 4 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen, i mnoštvom sitnih, tamnozelenih listova. V 45 cm, Š 30 cm.

Minijaturna grmolika ruža uspravne krošnje sa sjajnim, kožastim lišćem. Blago mirišljavi, dvostruki, svetlocrveni cvetovi u obliku rozete široki su 2,5 cm u prečniku i cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 45 cm, Š 30 cm.

473

473

R. „Stejsi Sju“

R. „Hula devojka“

R. „princeza vatre“

R. crveni as („Amruda“)

Minijaturna grmolika ruža široke krošnje s obiljem tamnozelenog lišća i potpuno dvostrukim, ružičastim cvetovima u obliku rozete, širokim 2,5 cm u prečniku, koji obilno cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V i Š 38 cm.

Minijaturna grmolika ruža široke, guste krošnje sa sjajnim, tamnozelenim lišćem. Blago mirišljavi, potpuno dvostruki, losos-narandžasti cvetovi u obliku urne široki su 2,5 cm u prečniku i obilno cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 45 cm, Š 40 cm.

Minijaturna grmolika ruža uspravne krošnje sa sitnim, sjajnim listovima. Grozdovi potpuno dvostrukih, skarletnih cvetova u obliku rozete, širokih 4 cm u prečniku, cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 45 cm, Š 30 cm.

Kompaktna, minijaturna grmolika ruža s dvostrukim, tamnocrvenim cvetovima u obliku rozete, širokim 4 cm u prečniku, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. V 35 cm, Š 30 cm.

473

473

473

brosura sve_SRP.indd 21

473

17.12.2007 8:51:34



JEDNOGODIŠNJE

i DVOGODIŠNJE BILJKE

LJUBIČASTO-PLAVE

Petunia serija Resisto [plava]

Lobelia erinus, „safir“

Razgranata, gusta višegodišnja biljka umerenog rasta, koja se uzgaja kao jednogodišnja. Ima ovalne listove i vodootporne, široke, intenzivno plave cvetove u obliku trube, koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Visina 15–30 cm, širina 30 cm.

Spororastuća jednogodišnja ili povremeno višegodišnja biljka koja raste u širinu, opuštene krošnje. Bledozeleni listovi su ovalni ili u obliku glave koplja; sitni, safirno-plavi cvetovi s belom sredinom cvetaju neprekidno leti i početkom jeseni. Visina 20 cm, širina 15 cm.

Convolvulus tricolor, „plavi bljesak“

Viola x wittrockiana serija džoker

Uspravna, gusta jednogodišnja biljka umerenog rasta, s listovima koji su ovalni ili u obliku glave koplja. Ima sitne, intenzivno plave cvetove u obliku tacne, s krem i žutim sredinama, koji cvetaju leti. Visina 20–30 cm, širina 20 cm.

Gusta višegodišnja biljka koja raste u širinu, obično se uzgaja kao jednogodišnja ili dvogodišnja. Krupni, zaobljeni, ljubičasto-plavi cvetovi s pet latica imaju crno-bela „lica“ i žute „oči“, a cvetaju leti. Visina i širina 15 cm.

473

473k

Consolida ajacis, serija džinovska carska

Salvia farinacea, „Viktorija“

Primula serija super džinovska [plava]

Brzorastuća, uspravna, razgranata jednogodišnja biljka s paperjastim listovima. Dugački grozdovi zaobljenih, dvostrukih cvetova s mamuzama ružičaste, plave ili bele boje, cvetaju leti. Visina 1,2 m, širina 30 cm.

Umereno brzorastuća višegodišnja biljka koja se uzgaja kao jednogodišnja, s mnoštvom uspravnih stabljika. Ima listove koji su ovalni ili u obliku glave koplja i grozdove cevastih, ljubičastoplavih cvetova koji cvetaju leti. Visina 45 cm, širina 30 cm.

Višegodišnja biljka koja raste u rozetama, obično se uzgaja kao dvogodišnja. Ima listove u obliku glave koplja i glavice krupnih, mirišljavih, pljosnatih, plavih cvetova koji cvetaju u proleće. Visina i širina do 30 cm.

Pericallis x hybrida, „prolećna lepota“ Spororastuća, zimzelena višegodišnja biljka u obliku humke ili kupole, uzgaja se kao dvogodišnja, s krupnim, ovalnim, nazupčenim listovima. U proleće cvetaju glavice krupnih cvetova u kombinacijama raznih boja. Visina 20 cm, širina 30 cm. Minimalna temperatura pet stepeni.

47

473

brosura sve_SRP.indd 22

Callistephus chinensis serija Milejdi Super [plava] Uspravna, gusta jednogodišnja biljka umerenog rasta, s ovalnim, nazubljenim listovima. Ima glavice krupnih, dvostrukih, ljubičasto-plavih cvetova koji cvetaju leti i početkom jeseni. Visina 25–30 cm, širina 30 do 45 cm.

471k

471

471k

471

473

17.12.2007 8:51:37

 plava

Torenia fournieri

Gilia capitata

Uspravna, razgranata jednogodišnja biljka umerenog rasta, s nazupčenim, svetlozelenim listovima. Tamni plavoljubičasti cvetovi, bleđe boje i žuti iznutra, cvetaju leti i početkom jeseni. Visina 30 cm, širina 20 cm. Minimalna temperatura pet stepeni.

Uspravna, razgranata jednogodišnja biljka. Ima paperjaste, zelene listove i glavice sićušnih, gusto raspoređenih zaobljenih cvetova nežne lavanda plave boje koji cvetaju leti i početkom jeseni. Pogodna je za sečenje. Visina 45 cm, širina 20 cm.

57

473

Ageratum houstonianum, „plava kuna“ Jednogodišnja biljka umerenog rasta, koja ima oblik humke. Ima zašiljene ovalne listove i grozdove paperjastih, četkastih, pastelno plavih cvetova koji cvetaju na pelazu iz leta u jesen. Pogodna je za živice. Visina i širina 20–30 cm.

471

Ageratum houstonianum, „plavi Dunav“ Jednogodišnja biljka umerenog rasta, koja ima oblik humke, sa zašiljenim ovalnim listovima. Ima grozdove paperjastih, četkastih, lavanda plavih cvetova koji cvetaju na prelazu iz leta u jesen. Pogodna je za živice. Visina i širina 15 cm.

Nigella damascena serija persijski dragulji Brzorastuća, uspravna jednogodišnja biljka s paperjastim listovima. Sitni, poludvostruki cvetovi u nijansama plave, ružičaste ili bele boje cvetaju leti, a iz njih nastaju naduvene semene čaure koje mogu da se seku i suše. Visina 45 cm, širina 20 cm.

473

brosura sve_SRP.indd 23

Nigella damascena, „gospođica Džekil“ Brzorastuća, vitka, uspravna jednogodišnja biljka. Paperjasti listovi su svetlozeleni; sitni, zaobljeni, poludvostruki, plavi cvetovi s mnoštvom latica cvetaju leti, a iz njih nastaju naduvene semene čaure koje mogu da se seku i suše. Visina 45 cm, širina 20 cm.

473k

Nemophila menziesii Brzorastuća jednogodišnja biljka koja raste u širinu, s nazupčenim, sivo-zelenim listovima. Sitni, plavi cvetovi u obliku zdele, s belom sredinom, cvetaju leti. Visina 20 cm, širina 15 cm.

471k

473

Sedum caeruleum

Viola x wittrockiana, „istinska“

Jednogodišnja biljka umerenog rasta, s razgranatim cvetnim peteljkama. Ovalni, svetlozeleni listovi prošarani su crvenom bojom leti, kad cvetaju grozdovi sitnih, zvezdastih, svetloplavih cvetova s belom sredinom. Visina i širina 10–15 cm.

Uspravna, gusta višegodišnja biljka koja se uzgaja kao jednogodišnja, sa stabljikama koje rastu u širinu i ovalnim listovima. Zimi ili leti, cvetaju krupni, neboplavi cvetovi s malim žutim okcima. Visina 16–23 cm. širina 23–30 cm.

473t

473

17.12.2007 8:51:49

KAMENJARKE

male ZANIMLJIVE U JESEN

RUŽIČASTO-PLAVE

PLAVO-NARANDŽASTE

Gentiana sino-ornata (jesenja gencijana)

Persicaria vacciniifolia Zimzelena višegodišnja biljka s drvenastim, crvenim stabljikama. Listovi su u jesen osenčeni crvenom bojom. Tamnoružičasti ili rumeni crveni cvetovi cvetaju krajem leta i u jesen. Visina 10–15 cm, širina do 30 cm.

Zimzelena, prizemna višegodišnja biljka koja raste u širinu. Intenzivni plavi cvetovi u obliku trube cvetaju u jesen pojedinačno na krajevima stabljika. Listovi su uski. Podižite je i delite svake tri godine. Potrebno joj je vlažno zemljište. Visina u nivou cvetova 5 cm, širina do 30 cm.

483tk

Gaultheria procumbens Moćan, zimzelen podžbun s prizemnim stabljikama na kojima rastu grozdovi ovalnih, kožastih listova koji zimi postaju crveni. Leti cvetaju usamljeni, zvonasti, beli cvetovi s ružičastim odsjajem, iz kojih nastaju skarletne bobice. Visina 5–15 cm, širina neodređena.

58m3tk

brosura sve_SRP.indd 24



48m3k

Gentiana x macaulayi, „Velsov varijetet“ Zimzelena, prizemna višegodišnja biljka s plavim cvetovima u obliku trube koji cvetaju krajem leta i u jesen. Stabljike koje rastu u širinu prekrivene su uskim, zelenim listovima. Visina u nivou cvetova 5 cm, širina 20 cm.

47m3

Oxalis lobata

Nertera granadensis (kućna sreća)

Višegodišnja biljka koja raste u gomilama s gomoljima prekrivenim vunastim dlačicama. Grozdaste cvasti široko levkastih, svetložutih cvetova, širokih jedan do dva centimetra u prečniku, cvetaju krajem leta i u jesen. Visina 5 cm, širina 8–10 cm.

Prizemna višegodišnja biljka s gustom prostirkom od sićušnih, svetložutih listova. Početkom leta cvetaju majušni, zelenkasto-beli cvetovi iz kojih nastaje mnoštvo sjajnih, narandžastih bobica. Leti joj je potrebna obilna vlaga. Visina do 1 cm, širina 10 cm.

471

571

17.12.2007 8:51:53

 ZELENO-ŽUTE

ŽUTE

Sempervivum giuseppii Moćna, zimzelena, prizemna višegodišnja biljka. Listovi su prekriveni dlačicama, naročito u proleće, i imaju tamne šare na vrhovima. Vršni grozdovi zvezdastih, tamnoružičastih ili crvenih cvetova cvetaju leti. Visina u nivou cvetova 8–10 cm, širina 10 cm.

473

Bolax gummifera

Raoulia haastii

Sedum kamtschaticum, „Variegatum“

Zimzelena višegodišnja biljka izuzetno sporog rasta, sa skladnim rozetama sitnih, plavo-zelenih listova od kojih se formiraju veoma tvrdi jastuci. Neugledni, žuti cvetovi retko cvetaju. Dobro uspeva na sedri. Visina 2,5 cm, širina 10 cm.

Zimzelena višegodišnja biljka koja formira niske, nepravilne humke od majušnih listova boje zelene jabuke u proleće, tamnozelene leti, a čokoladasmeđe zimi. Povremeno leti cvetaju glavice sitnih, paperjastih, žutih cvetova. Visina do 1 cm, širina 25 cm.

Poluzimzelena, prizemna višegodišnja biljka s mesnatim listovima obrubljenim krem bojom. Ima mesnate stabljike i pupoljke listova koji niču zimi. Početkom jeseni cvetaju opušteni vršni grozdovi žutih cvetova s narandžastim odsjajem. Visina 5–8 cm, širina 20 cm.

473

473tk

Plantago nivalis

Paronychia kapela podv. serpyliifolia

Zimzelena višegodišnja biljka sa skladnim rozetama debelih, zelenih listova prekrivenih srebrnastim dlačicama. Grozdovi neuglednih, mutnozelenih cvetova cvetaju leti. Ne odgovara joj zimska vlaga. Visina u nivou listova 2,5 cm, širina 5 cm.

Zimzelena, veoma zbijena višegodišnja biljka pokrivka s majušnim, srebrnastim listovima. Neupadljivi cvetovi cvetaju leti, okruženi papirastim, srebrnastim čašičnim listićima. Pogodna je za prekrivanje sedre. Visina do centimetra, širina 20 cm.

Sedum spathulifolium, „Kejp Blanko“

Saxifraga exarata podv. moschata, „tkanina od zlata“

Zimzelena višegodišnja biljka s rozetama mesnatih listova, često s ljubičastim prelivom. Sićušni, žuti cvetovi cvetaju leti iznad lišća. Prija joj senovito mesto. Visina 5 cm, širina neodređena.

Zimzelena višegodišnja biljka koja formira humke od mekih rozeta listova svetlozlatne boje; najlepšu boju postiže kad raste u senci. Ima zvezdaste, bele cvetove koji cvetaju leti na vitkim stabljikama. Visina 10–15 cm, širina 15 cm.

473

473

brosura sve_SRP.indd 25

473

473tk

583

17.12.2007 8:52:17



LUKOVICE

velike ZANIMLJIVE LETI

BELO-RUŽIČASTE

Crinum moorei

Nectaroscordum siculum subsp. bulgaricum

Lukovica koja cveta leti, s dugačkim vratom, visokim do metar, i trakastim, poluuspravnim sivo-zelenim, listovima grupisanim na vrhu vrata. Stabljika bez listova nosi glavice levkastih, dugačkih cevastih cvetova čija boja varira od bele do tamnoružičaste. Visina 50–70 cm, širina 60 cm.

Lukovica koja cveta od kraja proleća do početka leta, s visećim, zvonastim, belim cvetovima s ljubičasto-crvenim i zelenim odsjajem. U periodu sazrevanja semena, stabljike se izvijaju nagore, tako da drže semene čaure uspravno. Visina do 1,2 m, širina 30–45 cm.

471t

582

Cardiocrinum giganteum

Eucomis comosa

Nomocharis pardanthina

Crinum x powellii

Lukovica s debelim, lisnatim stabljikama. Leti cvetaju dugački grozdovi mirišljavih, blago visećih, krem cvetova dugačkih 15 cm, s ljubičasto-crvenim prugama s unutrašnje strane, koji sazrevaju u smeđe semene čaure. Visina do 3 m, širina 75 cm–1,1 m.

Lukovica koja raste u gomilama s trakastim listovima talasastih oboda. Na stabljikama s ljubičastim šarama cvetaju grozdovi belih ili zelenksto-belih cvetova, ponekad s ružičastim prelivom, s ljubičastim tučkovima. Visina do 70 cm, širina 30–60 cm.

Lukovica koja cveta leti sa stabljikama na kojima rastu kolutovi listova u obliku glave koplja i do 15 belih ili bledoružičastih cvetova okrenutih ka spolja, od kojih svaki ima ljubičaste šare i tamnoljubičasto okce. Visina do 1 m, širina 12–15 cm.

Lukovica koja cveta krajem leta ili u jesen s dugačkim vratom na kom su grupisani trakasti, poluuspravni listovi. Cvetne peteljke bez listova nose glavice mirišljavih, širokih levkastih, ružičastih cvetova. Visina do metar, širina 60 cm.

582k

brosura sve_SRP.indd 26

472

583

472tk

17.12.2007 8:52:21

GLADIOLE Ovaj rod ima oko 180 vrsta krtolastih višegodišnjih biljaka, s više od 10.000 hibrida i kultivara stvorenih za uzgajanje u baštama, izložbe i sečenje. Gladiole su na ceni zbog upečatljivih grozdova obično otvorenih, levkastih cvetova, koji cvetaju uglavnom od proleća do početka jeseni. Hibridi gladiola dele se na grupu Grandiflorus, s dugačkim, gusto raspoređenim grozdovima cvetova, koja se dalje razvrstava na minijaturne, male, srednje, velike ili džinovske, u zavisnosti od širine najnižih cvetova, i grupe Primulinus i Nanus, s opuštenim grozdovima sitnih cvetova. Sadite gladiole u gomilama u mešovitim lejama, ili u redovima, ako je uzgajate za sečenje. U predelima s mrazom uzgajajte ih pored zaklonjenih, osunčanih zidova; južnoafričke gladiole koje cvetaju G. communis subsp. byzantinus k zimi zahtevaju prohladnu staklenu baštu.

G., „odmetnik“ (Grandiflorus)

G., „Florans C“ (džinovska)

G., „Hejli“ (grupa Nanus)

G., „vrhunska ruža“ (džinovska)

G., „Amanda Meni“ (grupa Nanus)

G., „Ana Leora“ (velika)

G., „ružičasta dama“ (velika)

G., „beli led“ (srednja)

G., „nevesta“ (grupa Nanus) k

brosura sve_SRP.indd 27

G., „kraljica plesa“ (Grandiflorus)

G., „ljupkost“ (srednja)

G., „mis Amerike“ (srednja)

G., „drama“ (velika)

G., „spasenje“ (Grandiflorus)

G., „Piter Pirs“ (velika)

G., „Esta Bonita“ (džinovska)

G., „Tesoro“ (srednja)

G., „zeleni detlić“ (srednja)

17.12.2007 8:52:48

LOKVANJI Smirena lepota lokvanja (rod Nymphaea) svakoj vodenoj bašti daje boju i središnju tačku. Ove podvodne višegodišnje biljke rastu širom sveta, a uzgajaju se zbog upadljivih, ponekad mirišljavih cvetova i plutajućih listova. Uglavnom beli, ali i žuti, ružičasti, crveni, a kod vrsta neotpornih na mraz i plavi cvetovi, cvetaju leti. Vrste sa skladnim, malim listovima rastu u dubini od samo osam centimetara, ali krupnijim vrstama je potrebno i do metar dubine. Krupni listovi slični tanjiru pružaju sklonište ribama i pomažu u regulisanju rasta algi. Lokvanjima nije mnogo potrebno, a odgovaraju im otvorena, osunčana mesta i stajaća voda. N., „Virdžinija“

N., „Eskarbakl“ k

N., „Gladstoneana“k N. tetragona, „Alba“

N., „Džejms Brajdon“ k

N., „plava lepotica“

N., „privlačnost“

N. grupa Marliacea, „Albida“

N., „Rouz Arej“

N. grupa Laydekeri, „Fulgens“

N., „vatroglavi kraljić“

N. tetragona, „Helvola“

N. grupa Marliacea, „Chromatella“ k

N., „Lucidia“

N., „General Peršing“ N., „američka zvezda“

brosura sve_SRP.indd 28

N., „Froebelii“

N., „izlazak Sunca“

17.12.2007 8:52:52

VODENE BILJKE



ŽUTE

Lysichiton americanus

Caltha palustris, „Flore Pleno“

Moćna, listopadna, višegodišnja obodna vodena ili močvarna biljka. U proleće, pre pojave krupnih, zelenih listova, cvetaju upadljive svetložute cvastne nožice. Visina 1 m, širina 75 cm.

Listopadna, višegodišnja, obodna vodena biljka sa zaobljenim, tamnozelenim listovima. Ima grozdove dvostrukih, svetlih zlatno-žutih cvetova koji cvetaju u proleće. Visina i širina 25 cm.

493k

493k

Nymphoides peltata (plavun, lokvanjić)

Caltha palustris (kopitac, kaljužnica)

Listopadna, višegodišnja biljka za duboku vodu, s plutajućim, sitnim, oblim, zelenim listovima, često prošaranim smeđom bojom. Ima sitne, resaste, žute cvetove koji cvetaju tokom celog leta. Širina 60 cm.

Listopadna, višegodišnja obodna vodena biljka, sa zaobljenim, tamnozelenim listovima i grozdovima peharastih, svetlih zlatno-žutih cvetova koji cvetaju u proleće. Visina 60 cm, širina 45 cm.

493

493k

Nuphar lutea (žuti lokvanj) Moćna, listopadna, višegodišnja biljka za duboku vodu i velike bazene. Zeleni listovi su kožasti. Sitni, žuti cvetovi nezdravog mirisa, u obliku boce, otvaraju se leti, a iz njih nastaju dekorativne semene glavice. Širina 1,5 m.

593

Ranunculus lingua

Orontium aquaticum

Listopadna, višegodišnja obodna vodena biljka s debelim stabljikama i listovima u obliku glave koplja, prekrivenim maglicom. Grozdovi žutih cvetova cvetaju krajem proleća. Visina 90 cm, širina 45 cm.

Listopadna, višegodišnja biljka za duboku vodu ili, manje prikladno, obodna vodena biljka. U proleće se iznad plutajućih, duguljastih, plavo-sivih ili plavo-zelenih listova izdižu grozdovi zlatnih i belih cvetova u obliku olovke. Širina 60 cm.

493t

493

brosura sve_SRP.indd 29

17.12.2007 8:53:10

NAJBOLJE PRODAVAN KLASIČAN VODIČ ZA BAŠTENSKE BILJKE I CVEĆE KRALJEVSKO DRUŠTVO ZA HORTIKULTURU

Izaberite biljku koju želite u svojoj bašti, s preko 8.000 dobro organizovanih odrednica i hiljadama fotografija koje vam pružaju sva neophodna uputstva.

Poslušajte iskusne savete stručnjaka o gajenju, kao i o zaštiti od štetočina i bolesti da bi vaše biljke bile lepe i zdrave.

BILJKE I CVEĆE VELIKI ILUSTROVANI VODIČ

Napravite fantastične kombinacije koristeći potpuno nov dodatak o upotrebi boje, kao i osobinama omiljenih biljaka kao što su ljiljani i hoste.

„Ako tražite knjigu koja je pravi rudnik informacija, stručnih saveta i praktičnih uputstava za baštovane, kako profesionalce tako i amatere, ovaj Vodič je pravi izbor.“ GARDEN NEWS

KORICE+UNUTRA_srp.indd 1

SVEOBUHVATNI ILUSTROVANI VODIČ 600 NOVIH BILJAKA DOPUNJEN I OBNOVLJEN GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK KRISTOFER BRIKEL

·

7.1.2008 18:29:48


Biljke i cvece