moj prvi posao
Restoran “Vuk” Kada se neko nalazi u ugostiteljskim vodama skoro pet decenija jasno je da za takvu osobu ne postoje tajne u ovoj specifičnoj obasti. Ljubiša Tomić spada u red malobrojnih beogradskih ugostitelja koji mogu da se pohvale pedesetogodišnjim iskustvom na domaćoj ugostiteljskoj sceni. Vlasnik je restorana nacionalne kuhinje “Vuk” (Vuka Karadžića 12) više od trideset godina i kada se sumiraju rezultati može da se konstatuje da je u zemlji Srbiji, kada je reč o ugostiteljstvu i poslovanju, ostvario “američki san”.
Kada i zašto ste se našli u ugostiteljskim vodama?
Ljubiša Tomić, vlasnik restorana srpske nacionalne kuhinje "Vuk"
Posle završene ugostiteljske škole u julu 1962. počeo sam da radim kao konobar u jednom tadašnjem beogradskom restoranu, a posle nekoliko meseci sam postao upravnik, iako nisam znao ni šta je slovo “u”, a kamoli šta znači obavljati taj posao. Potom sam radio u nekoliko restorana, pa u čuvenoj “Devetki” sa legendarnim beogradskim ugostiteljem Acom Devetkom. Jedan od važnjih momenata u profesionalnoj karijeri dogodio se kada sam postao upravnik restorana “Šeher”. Poenta je bila u tome da sam kao upravnik “Šehera” krenuo u jednu tada relativno retku priču u Beogradu, avanturu zvanu bosanska kuhinja. Potom sam postao privatnik i posle nekoliko različitih ugostiteljskih poduhvata postao sam vlasnik restorana “Tri tiganja”, na Smederevskom putu. Privatnik biti u to vreme nije bilo nimalo jednostavno, ali se moglo raditi i ko je bio posvećen poslu zaista je imao priliku da se bavi ugostiteljstvom na kvalitetan način. Nekoliko godina kasnije ukazala se prilika da otvorim “Vuk” i malo pomalo ta, za mene a verujem i za goste, lepa priča traje i dan danas, nešto više od trideset godina.
Koliko je teško poslovati u vreme svetske ekonomske krize?
Nije teško pošteno poslovati, ali postoje drugi problemi u ovom vremenu. Ukoliko se radi i poštuje gost i ukoliko se održava kvalitet, iskren da budem, nema krize. Zato
63
/ à la carte