Issuu on Google+

O

vaj informator nudi sažete odgovore na pitanja koja potencijalni i sadašnji hranitelji najčešće postavljaju. On treba da olakša kretanje kroz „šumu propisa i procedura”, a istovremeno da podstakne na konstruktivno i odgovorno promišljanje želje, dileme ili ideje da se postane hraniteljska porodica. Onima koji već jesu hranitelji, informator može da posluži kao podsetnik. Svima koji ga pročitaju, bez obzira na to da li sebe vide kao buduće hranitelje ili ne, želimo da pošaljemo poruku da postoji još mnogo načina na koje se može poboljšati život dece izdvojene iz svojih bioloških porodica. Stvaranje uslova u kojima će se, bez diskriminacije, ostvarivati prava sve dece da rastu u stimulativnom i dostojnom okruženju i da maksimalno razvijaju svoje potencijale – to je pitanje zajedničke odgovornosti. Informator je nastao u saradnji sa Centrom za porodični smeštaj dece i omladine Beograd, a u okviru projekta „Transformacija rezidencijalnih ustanova za decu i razvoj održivih alternativa”, koji sprovodi UNICEF u partnerstvu sa Ministarstvom rada i socijalne politike.

Projekat finansira Evropska unija.

Sadržaj i stavovi izneti u ovoj publikaciji ni na koji način ne odražavaju stavove Evropske unije.

Sadržaj Šta je hraniteljstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Ko može da bude hranitelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Kako postati hraniteljska porodica (postupak) . . . . . . . . . . . . . . . 7 Kako se hraniteljska porodica stara o detetu . . . . . . . . . . . . . . . 8 Minimalni standardi za dete u hraniteljskoj porodici . . . . . . . . . . . . 9 Kakvu podršku dobija hraniteljska porodica . . . . . . . . . . . . . . . 11 Finansijska podrška za ostvarivanje prava deteta u hraniteljskoj porodici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

PRILOZI Dokumentacija uz zahtev za zasnivanje hraniteljstva . . . . . . . . . . 17 Adresar ustanova i organizacija za podršku . . . . . . . . . . . . . . . 18 Iznosi naknada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Šta još treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Šta je hraniteljstvo Porodica je prirodno okruženje za rast i razvoj svakog deteta. Odrastajući u porodici dete stiče sigurnost i osećaj pripadanja, razvija svoje sposobnosti, usvaja znanja i veštine, sprema se za aktivan život u zajednici i osamostaljivanje. Ima, nažalost, okolnosti kada je detetu uskraćena mogućnost da odrasta uz svoje biološke roditelje. Mnogo je razloga koji dovode do toga. Svaka je takva priča drugačija, ali su ista prava te dece na posebnu brigu i zaštitu države. Naša je odgovornost da im obezbedimo optimalne uslove za razvoj.

Hraniteljstvo je privremeni oblik zaštite deteta i traje do razrešenja krizne situacije u biološkoj porodici, ali može potrajati i duže, sve do potpunog osamostaljivanja deteta. Dete se u hraniteljsku porodicu smešta da bi mu se obezbedilo adekvatno porodično okruženje u kome će rasti, razvijati se, vaspitavati, obrazovati, osposobljavati za samostalan život prateći svoje potencijale, odnosno u kome će imati iste šanse kao i deca koja odrastaju sa svojim roditeljima.

5

Ko može da bude hranitelj Hraniteljstvom može da se bavi porodica koja je u sklopu propisane procedure stekla opštu podobnost za hraniteljstvo i dobila odgovarajuću potvrdu centra za socijalni rad.1 Jedna porodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ako je reč o deci sa teškoćama u razvoju. Porodica može imati i više od troje dece na smeštaju ako se radi o braći i sestrama i ako se proceni da je to u njihovom najboljem interesu zbog očuvanja uzajamnih veza.

U vreme kada je ovaj tekst nastajao u Srbiji je bilo 3200 hraniteljskih porodica, a u njima je odrastalo 4300 dece.

Hranitelj ne može biti: 1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava; 2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti; 3. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na hranjenika; 4. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.

1

6

Kako postati hraniteljska porodica Postupak zasnivanja hraniteljstva počinje podnošenjem zahteva centru za socijalni rad u opštini prebivališta. Uz zahtev se prilaže odgovarajuća dokumentacija (vidi Prilog br. 1). Postupak procene podobnosti hraniteljske porodice obuhvata: n analizu isprava/priložene dokumentacije, n intervju sa budućim hraniteljima u ustanovi, n intervju sa članovima porodice budućih hranitelja u kućnoj poseti, n procenu tokom realizacije Programa pripreme za hraniteljstvo.

Po završetku programa pripreme piše se izveštaj (nalaz i stručno mišljenje) na osnovu koga se donosi odluka o podobnosti budućih hranitelja i izdaje se potvrda o bavljenju hraniteljstvom (s rokom važenja od 2 godine).

Program pripreme za hraniteljstvo pohađaju supružnici odnosno vanbračni partneri – budući hranitelji.

Za svako dete na porodičnom smeštaju sklapa se ugovor. Po isteku dve godine centar za socijalni rad nadležan za hraniteljsku porodicu donosi odluku o produženju ili ukidanju potvrde procenjujući uspešnost ostvarivanja hraniteljske uloge (a na osnovu praćenja hraniteljske porodice). Hranitelji imaju pravo žalbe na rešenje centra za socijalni rad u slučaju kada ne dobiju podobnost za hraniteljstvo. 7

Kako se hraniteljska porodica stara o detetu Hraniteljska porodica: n podstiče razvoj potencijala deteta i podržava njegova interesovanja, n razvija samopouzdanje kod deteta uvažavajući njegova osećanja i

mišljenja, n podržava lični, porodični, nacionalni, verski i kulturni identitet deteta,

obezbeđuje sigurno okruženje za dete u porodici i okruženju, n primenjuje pozitivne vaspitne metode vodeći računa o uzrastu i

potrebama deteta, n štiti dete od svih oblika zlostavljanja i zanemarivanja i ne primenjuje

metode fizičkog kažnjavanja.

Hranitelji pomažu detetu da vodi svoju životnu priču tako što beleže sve informacije i događaje važne za dete u Informatoru „Moj životni put”.

U ostvarivanju brige o detetu hraniteljska porodica: n sarađuje sa stručnjacima iz socijalne zaštite, škole, zdravstvenih

ustanova, n razvija i održava kontakte sa porodicom porekla deteta i drugim

značajnim osobama iz njegovog života. 8

Minimalni standardi za dete u hraniteljskoj porodici Stambeni prostor hraniteljske porodice treba: n da bude u naseljenom mestu gde su razvijene saobraćajne i druge

veze i komunikacije, n da bude priključen na električnu i telefonsku mrežu, n da bude priključen na javnu vodovodnu mrežu, odnosno da ima

obezbeđeno snabdevanje higijenski ispravnom tekućom vodom, n da bude priključen na javnu kanalizacionu mrežu ili propisno izgrađenu

septičku jamu, n da ima obezbeđeno grejanje.

Soba za dete mora imati 6 m2 po detetu, poseban ležaj, dve posteljine, jastuk, dva prekrivača, radni sto, orman za garderobu i obuću, ogledalo i grejno telo. Prostor za dete sa invaliditetom treba da bude prilagođen njegovim potrebama u pogledu prilaza, ležaja, opreme, pomagala i drugo. U opremanju sobe učestvuje dete i njegovo mišljenje se uvažava. Ishrana deteta podrazumeva 6 obroka dnevno za dete do godinu dana starosti, odnosno 5 obroka dnevno za dete starije od godinu dana. Ishrana je raznovrsna, prilagođena uzrastu i potrebama deteta. Briga o zdravlju deteta podrazumeva redovno vakcinisanje i kontrolisanje zdravlja, lečenje, nabavku ortopedskih pomagala, lekova i ostalog što je potrebno u skladu sa uputstvima lekara. 9

Što se tiče odeće i obuće za dete i sredstava za ličnu higijenu, u skladu sa uzrastom deteta obezbeđuje se propisani broj i vrsta odevnih predmeta i obuće, odnosno higijenskog pribora. U kupovini odeće i obuće i sredstava za ličnu higijenu učestvuje dete i njegovo mišljenje se uvažava. Sredstva za vaspitanje i obrazovanje treba da budu usklađena sa uzrastom, potrebama i interesovanjima deteta (igračke, udžbenici i školski pribor, lektira/knjige, školska torba, rekviziti za sport i rekreaciju, ulaznice za kulturne i sportske manifestacije itd.). Hranitelji imaju obavezu da redovno odlaze na roditeljske sastanke u vrtić i školu, da prate rad deteta i da mu pomažu da savlada školsko gradivo i razvija svoja interesovanja i potencijale. Džeparac dobija dete školskog uzrasta i koristi ga za zadovoljavanje ličnih potreba. Hranitelji podstiču dete da nauči da samostalno raspolaže novcem.

10

Kakvu podršku dobija hraniteljska porodica Hraniteljskoj porodici u obavljanju hraniteljske uloge pomažu savetnici za hraniteljstvo, realizatori edukativnih programa, stručnjaci organa starateljstva (centra za socijalni rad) nadležnog za dete, roditelji ili staratelj deteta, kao i druge značajne osobe iz mreže podrške za dete. Najznačajniju podršku u tom smislu hranitelj dobija od centra za socijalni rad (u opštini prebivališta) i centara za porodični smeštaj dece i omladine. Takođe, u Srbiji postoji i veći broj lokalnih udruženja i klubova hranitelja koji su krajem 2008. godine osnovali Asocijaciju hranitelja Srbije (adresar u Prilogu br. 2). Hraniteljska porodica dobija mesečnu naknadu za svoj rad. Naknadu za rad ne ostvaruju hranitelji– srodnici koji su obveznici izdržavanja deteta po Porodičnom zakonu (baba i deda, brat i sestra).

Šta obuhvata naknada za rad Naknadu za rad obuhvata i uplaćene doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a na osnovu potpisanog ugovora o hraniteljstvu od trenutka smeštaja deteta u porodicu.

Ukoliko hranitelj nema zdravstveno osiguranje po drugom osnovu, pripada mu i to pravo, odnosno dobija zdravstvenu knjižicu. Članovi porodice hranitelja (koje on ima obavezu da izdržava) takođe imaju pravo na

11

obavezno zdravstveno osiguranje ako nisu osigurani po drugom prioritetnom osnovu. Ukoliko je hranitelj korisnik porodične penzije, ne može istovremeno primati i naknadu za rad hranitelja. Iznos naknade za rad se razlikuje u zavisnosti od broja dece na hraniteljskom smeštaju. Visina iznosa naknade za rad hranitelja se redovno menja i usklađuje sa zakonom (vidi Prilog br. 3).

Hraniteljstvo nije radni, već ugovorni odnos. To znači da se ne mogu steći prava iz radnog odnosa kao što su radni staž, godišnji odmor i bolovanje. Međutim, hranitelj ima pravo na odsustvo sa rada (ukoliko je zaposlen) radi nege deteta na hraniteljstvu.

12

Finansijska podrška za ostvarivanje prava deteta na hraniteljskom smeštaju Osim naknade za rad, hraniteljima se za potrebe deteta obezbeđuju: n Mesečne naknade:

Ÿ mesečna naknada za izdržavanje deteta, Ÿ sredstva za lične potrebe (džeparac za decu stariju od 7 godina), Ÿ uvećana naknada za dete lako ometeno u razvoju ili sa izrečenom

vaspitnom merom, Ÿ uvećana naknada za umereno, teže ili teško ometeno dete u

razvoju, Ÿ uvećana naknada za dete u posebno teškim i sa višestrukim

razvojnim problemima; n Posebna (namenska) sredstva:

Ÿ za opremu za smeštaj u hraniteljsku porodicu (jednokratno prilikom

smeštaja), Ÿ za troškove udžbenika i školskog pribora (za svaku školsku godinu), Ÿ za troškove proslave mature i diplome, Ÿ za troškove odmora i rekreacije (nastava u prirodi i ekskurzije), Ÿ za troškove prevoza do škole (ukoliko je ona van mesta boravka).

13

Ukoliko hraniteljska porodica ima do četvoro dece u porodici (uključujući i sopstvenu decu), za dete na hraniteljskom smeštaju može ostvariti pravo na dečji dodatak prema cenzusu u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici. Taj iznos je veći u odnosu na iznos koji hranitelji ostvaruju za biološku decu.

Naknade za dete troše se isključivo za potrebe deteta, odnosno prema nameni koja je određena naknadom.

Kada dete u hraniteljskoj porodici ostvaruje pravo na dečji dodatak, ona ima pravo i na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi.

Deca sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju ostvaruju i pravo na pomoć za osposobljavanje za rad. Visina iznosa naknada za potrebe deteta se redovno menja i usklađuje sa zakonom (vidi Prilog br. 3).

Osim navedenih, svaka lokalna samouprava/opština može svojom odlukom da utvrdi dodatna prava za decu i hranitelje u svojoj sredini (npr. stipendije, podrška za osamostaljivanje, privremeno stanovanje po prestanku smeštaja, komunalne subvencije itd.).

14

PRILOZI

15

Prilog 1

Dokumentacija uz zahtev za zasnivanje hraniteljstva n Fotokopija lične karte n Izvod iz matične knjige rođenih n Izvod iz matične knjige venčanih (ako su hranitelji u braku) n Uverenje o državljanstvu n Lekarsko uverenje n Potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima n Potvrda o imovini n Uverenje o neosuđivanju (pribavlja po službenoj dužnosti CSR) n Uverenje da se protiv hranitelja ne vodi istraga, odnosno da nije

podignuta optužnica n Uverenje da nije lišen roditeljskog prava (dobija se u sudu

– vanparnična pisarnica) n Uverenje da nije lišen poslovne sposobnosti (dobija se u centru za

socijalni rad) n Potvrda da nije na evidenciji lica protiv koga je određena mera zaštite

od nasilja u porodici (dobija se u centru za socijalni rad)

17

Prilog 2

Adresar ustanova i organizacija za podršku Centar za socijalni rad na teritoriji vaše opštine

Centar za porodični smeštaj dece i omladine, Beograd Novoosnovana ustanova za podršku deci i hraniteljskim porodicama koja: prati rad hranitelja i vrši uvid u ostvarivanje zaštite dece i uslove u hraniteljskoj porodici u skladu sa propisanim standardima za zadovoljavanje potreba dece; organizuje obuke hranitelja i sarađuje sa drugim ustanovama, organizacijama i pojedincima koji mogu da obezbede dodatnu podršku deci za samostalan život i budućnost

Beograd, Radoslava Grujića 17 Telefoni: 011/24 21 246, 24 21 191, 24 21 173, 24 21 219

18

Centar za porodični smeštaj dece i omladine, Miloševac Miloševac, Moše Pijade 4 Telefoni: 026/80 13 15, 80 13 55 Nacionalna asocijacija hranitelja i usvojitelja Srbije – PORODICA PLUS Telefoni: 022/38 10 10, 062/45 92 27 e-mail: marmarsla@gmail.com web site: www.porodicaplus.org.rs Asocijacija za alternativno porodično staranje o deci – FAMILIA

Pruža podršku hraniteljima po zasnivanju hraniteljstva

Telefon/fax: 011/33 91 282 e-mail: familia@eunet.rs; familia.office@eunet.rs web site: www.familia.org.rs

19

Prilog 3

Iznosi naknada Naknada za rad hranitelja (iznosi za april 2009. g.) 1 dete

2 deteta

3 deteta

10.114,00

12.448,00

18.672,00

Naknada za izdržavanje deteta (iznosi za april 2009. g.)

20

1 dete

2 deteta

3 deteta

Redovna naknada

17.8521,00

35.704,00

53.556,00

Uvećana (lakša ometenost)

21.043,00

42.087,00

Uvećana (umerena i teža ometenost)

24.235,00

48.470,00

Uvećana (kombinovane smetnje)

26.778,00

53.556,00

Džeparac

2.384,00 (april 2009. g.)

Oprema deteta za smeštaj u porodicu

19.490,50 (Beograd za 2009. g.)

Proslava mature i diplome

9.336,30 (za 2009. g.)

Troškovi prevoza do škole

Do 20 km – 2.449,00 Preko 20 km – 3.591,00 (za 2009. g.)

Ekskurzije

Prema fakturi

Udžbenici

Prema ceni odobrenoj u tekućoj godini za osnovnu i srednju školu, odnosno fakultet

21

Prilog 4

Šta još treba znati n O zdravstvenim knjižicama za dete stara se centar za socijalni rad. n O ostvarivanju prava na naknadu za izdržavanje deteta i drugih

naknada vezanih za prava deteta Centar za socijalni rad donosi rešenje i sredstva se uplaćuju hranitelju. n Da bi ostvario naknadu troškova za ekskurzije, prevoz i maturu,

hranitelj je dužan da planirane aktivnosti na vreme prijavi Centru za socijalni rad kako bi rešenje bilo blagovremeno doneto. n Ako Centar za socijalni rad propusti da u rešenje unese podatak

da dete ima pravo na džeparac, hranitelj treba da podnese zahtev da se to pravo ostvari. n Hranitelj deteta kome nije priznato pravo na uvećanu naknadu za

izdržavanje deteta, a za to postoji osnov, treba da se obrati centru za socijalni rad sa zahtevom. n Kada srodnici koji su obveznici izdržavanja deteta učestvuju u

izdržavanju, oni uplaćuju svoj deo učešća na račun hranitelja. Ako oni ne izvršavaju svoje obaveze, centar za socijalni rad ima obavezu da pokrene sudski postupak, odnosno da obavesti ministarstvo da se isplata naknade za izdržavanje deteta vrši iz sredstava budžeta. n Kada dete ima pravo na penziju, ona se uplaćuje direktno na račun

hranitelja. Ako je penzija veća od iznosa za izdržavanje deteta, o preostalom novcu se stara staratelj deteta i čuva ga za njegove potrebe.

22

n Za dete koje je na internatskom smeštaju radi školovanja, hranitelju se

uplaćuje mesečna naknada za izdržavanje deteta s tim što je on dužan da od naknade redovno plaća troškove internata/studentskog doma.

Centru za socijalni rad mogu se prijaviti sve nepravilnosti vezane za isplate naknada. U izuzetnim situacijama, kada se problem ne može rešiti u centru za socijalni rad, hranitelji se mogu obratiti Odeljenju za informatiku Ministarstva rada i socijalne politike, Beograd, Makedonska br. 5, na telefon 011/33 46 079.

Pritužbe i žalbe na rad centra za socijalni rad podnose se ministarstvu nadležnom za porodično-pravnu zaštitu, a za područje Vojvodine nadležnom pokrajinskom sekretarijatu.

Ministarstvo rada i socijalne politike, Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Beograd, Nemanjina 22–26, telefon: 011/36 15 677

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju Novi Sad, Mihajla Pupina 16, telefon: 021/48 74 000

23


Informator za hranitelje