234.235
234.24
234.25 234.251
234.252
234.253
234.254
234.26
234.3 234.31
između tih prostorija u dva susedna stana, pala ispod propisane vrednosti. Ukoliko su ventilacioni kanali prefabrikovani elementi, za njih se prilaže atest o prigušenju zvuka; ako se grade na licu mesta u projektu se daje proračun o dovoljnom zvučnom prigušenju. - Uticaj termoizolacionih slojeva Zaštitni sloj koji se stavlja ispred termoizolacionog sloja ne sme sa ovim da čini rezonantni sistem sa rezonansom između 100 i 3150 Hz. Posebna pažnja se obraća na zid između stana i stepeništa, na tavanicu prema kolskom prolazu i na tavanice ispod lođa i prohodnih terasa. - Vrata i prozori Po izolacionoj moći vrata su razvrstana u tri klase: I klasa 30-34 dB, II klasa 25-29 dB; i III klasa 20-24 dB. Ulazna vrata stana se predviđaju sa propisanom izolacionom moći, i to između 30 i 34 dB (I klasa). Izuzetno, ako u zgradi postoji lift, i ako se na jednom spratu nalazi najviše 4 stana, dozvoljava se da na prvom spratu i na ostalim spratovima ulazna vrata od stana imaju 25 do 29 dB (II klasa). Vrata unutar stana pripadaju onoj klasi izolacione moći kojom se postiže da zvučna izolovanost između stepeništa (hodnika i svih boravišnih prostorija stana iznosi najmanje 52 dB). Po izolacionoj moći prozori su razvrstani u 4 klase: I klasa 35-39 dB; II klasa 30-34 dB; III klasa 25-29 dB i IV klasa 20-24 dB. Izolaciona moć tj. klasa prozora određuje se prema ekvivalentnom nivou spoljne buke tako da buka u stanu ne prelazi 35 dBA noću, odnosno 45 dBA danju. Pri proračunu se uzima celokupna fasadna površina (prozor + parapet) a za ukupnu zvučnu apsorpciju posmatrane sobe 10 m 2. Radi orijentacije približno se može smatrati da će za uobičajene fasadne površine od oko 10 do 15 m 2 i za spoljnu buku Leq = 60 do 65 dBA zadovoljavajuću zvučnu zaštitu pružiti prozor koji spada u I klasu izolacione moći (R = 35 do 39 dB). U projektu se sprovodi tačnija računica, uzimajući u obzir i frekvencijske zavisnosti. - Kućna postrojenja i instalacije - Osnovni princip zaštite Cilj je sprečiti prenos vibracija od izvora vibracija (mašine ili postrojenja) na zgradu i u instalacionu mrežu, i od instalacione mreže na zgradu. - Meko oslanjanje Svi izvori buke i vibracija koji pripadaju kućnim postrojenjima, kao što su dizel-agregat, gorionici i kotlovi, cirkulacione pumpe, kompresori, zajedničke mašine za pranje rublja, i slično, ne smeju imati kruti, direktni kontakt sa konstrukcijom zgrade. Veza između navedenih izvora i zgrade se posebno projektuje i daje u opisu. Kod izvora koji se oslanja na temelje, temelji izvora dovoljno se odvajaju od konstrukcije zgrade tako da prenete vibracije preko amortizujućeg sloja ispod temelja na zgradu, ne proizvode buku u stanovima veću od dozvoljene. Pri ovome se uzima u obzir koeficijent prostiranja strukture buke, kao i nivo vibracija postolja mašine. - Veze mašina i postrojenja sa instalacionom mrežom Sve veze u kojima su izvori buke i vibracije navedeni u prethodnoj tačci spojeni sa ostalom mrežom, instalacijama ili cevovodima u zgradi, izvode se "meko", tako da vibracije prenesene na zgradu u stanovima ne proizvode buku veću od dozvoljene. Posebna pažnja obraća se na izvore buke koji ne stvaraju veliku vazdušnu buku, ali su jaki izvori strukture buke (tj. vibracija), koja se prostire kroz instalacionu mrežu (kao na primer, cirkulacione pumpe). Kod takvih izvora projektuje se detalj "mekog priključka" kojim se mašina (pumpa) vezuje za instalaciju. Električno uzemljenje svih mašina izvodi se pomoću pletenice, a ne krutim kablom. - Veze instalacione mreže sa zgradom Ako postoji bojazan da se vibracije prenose kroz instalacionu mrežu, ova se ne vezuje kruto za zidove zgrade; između obujmice i cevi (odnosno kanala) postavlja se meka podloška. - Unutrašnja obrada pogonskih bučnih prostorija Sve pogonske bučne prostorije (234.223) akustički se obrađuju u smislu povećanja zvučne apsorpcije. Teži se da najmanje 2/3 od ukupne površine zidova, poda i plafona bude prekriveno apsorpcionim materijalom. Bolja efikasnost se postiže: (a) uopšte kada apsorpcione površine nisu koncentrisane, i (b) posebno, kada je apsorpcija materijala veća na onim frekvencijama koje su dominantne u spektru buke u toj prostoriji. Kao prostor sa izvorima buke može se smatrati i stepenište, pa je poželjno da se i u njega postave apsorpcione površine. Vodi se računa o eventualnoj zapaljivosti apsorpcionih materijala. - Obaveze projektanta - Sadržaj tehničke dokumentacije za zvučnu zaštitu Projektna dokumentacija koja se odnosi na zvučnu zaštitu sadrži: (a) Analizu projektovane zgrade u smislu zaštite od buke. U analizi se daju nivoi spoljne i unutrašnje buke (buke pojedinih mašina ili celog postrojenja, i sl.), kao i mere koje se preduzimaju da bi se buka svela na propisani nivo, a prema tačkama 234-21-26. Nemogućnost primene ili odstupanje od navedenih mera