Issuu on Google+

ODLUKA O USLOVIMA I TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA ("Sl. list grada Beograda", br. 32/IV/83 i 5/88) Član 1 Ovom odlukom propisuju se uslovi i tehnički normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova na teritoriji grada Beograda. Uslovi i tehnički normativi iz stava 1 ovog člana (u daljem tekstu: Uslovi) dati su u posebnom prilogu i čine sastavni deo ove odluke.

Član 2 Izuzetno, kada su u pitanju porodične stambene zgrade u svojini građana, može se odstupiti od pojedinih odredaba ovih Uslova ukoliko to nije protivno urbanističkim i drugim uslovima. Odstupanja u smislu stava 1 ovog člana mogu se odobriti u slučaju nadziđivanja stambenih zgrada i pretvaranja zajedničkih prostorija (potkrovlja, perionica, sušionica i drugih zajedničkih delova i prostorija) u stanove kao i kod prepravki postojećih stanova radi izdvajanja sustanarskih delova stana.

Član 3 Uslovi se ne odnose na stabilnost zgrada, projektovanje na seizmičkim područjima, skloništa civilne zaštite, kvalitet materijala i radova i druge segmente stambenih zgrada i stanova koji su regulisani važećim propisima.

Član 4 Odobrenje za izgradnju stambene zgrade, posle stupanja na snagu ove odluke, može se dati samo ako je zgrada projektovana saglasno uslovima iz ove odluke. Izuzetno, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke, može se izdati odobrenje za izgradnju i za stambene zgrade koje su projektovane na osnovu do sada važećih uslova ako se radi o zgradama bez lifta i ako se investitor izjasni da ostaje pri ranijem projektu.

Član 5 Stupanjem na snagu ove odluke prestaje da važi Odluka o uslovima i tehničkim normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova ("Službeni list grada Beograda", br. 12/73 i 14/73 - ispravka).

Član 6 Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".

USLOVI I TEHNIČKI NORMATIVI ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA I

- OPŠTE ODREDBE

OVIM USLOVIMA I TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA (U DALJEM TEKSTU: USLOVI) UTVRĐENI SU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA KVALITET STANOVA I 11 - STAMBENIH ZGRADA, EKONOMSKE PARAMETRE STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, KAO I NUŽNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM STAMBENIM ZGRADAMA. NUŽNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U 12 - KOLEKTIVNIM ZGRADAMA PROŠIRUJU SE NA OSNOVU SAZNANJA O POTREBAMA I SADAŠNJIM MOGUĆNOSTIMA ZAŠTITE HENDIKEPIRANIH OSOBA. 13 - STAMBENA ZGRADA I STAN 131 - Stambena zgrada 131.1 - Stambena zgrada ili deo zgrade koji je namenjen stanovanju sadrži sledeće grupe prostorija: a - Zajedničke komunikacije: vetrobran, stepenišni prostor sa stepeništem, liftovski prostor sa liftovima, hodnici, galerije i dr. b - Zajedničke prostorije: sušionice, deponije smeća u zgradi, prostorije za kućni savet zajedničke terase, garaže namenjene isključivom korišćenju stanara i druge nestambene prostorije predviđene urbanističkim uslovima. c - Tehničke prostorije: prostori i prostorije namenjene za potrebe funkcionisanja instalacija centralnog grejanja vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje, liftova, održavanje zgrade i sl. d - Skloništa (u zgradi ili neposrednoj blizini) e - Stambene prostorije: sve stambene jedinice u zgradi. Izbor i organizacija zajedničkih prostora i prostorija u zgradi zavisi od prostorne koncepcije zgrade kao i od 131.2 prostorne koncepcije šire celine: grupe stambenih zgrada, naselja i grada. Stambena zgrada može da sadrži i prostore i prostorije javne namene ali pod uslovom da njihovo korišćenje u 131.3 sadržaj ne umanjuje kvalitet stanovanja u zgradi. Za izračunavanje površina prostora i prostorija u zgradi za potrebe planiranja, projektovanja i izgradnje, koriste 131.4 se odredbe JUS - U.C2.100. Visina zgrade iskazuje se prema broju spratova koji se broje od prve etaže iznad prizemlja pa naviše. Kao 131.5 spratovi ne računaju se prizemlje, podrum, suturen i potkrovlje. Broj spratova zgrade čiji su pojedini delovi različite spratnosti iskazuje se brojem spratova najvišeg dela 131.6 zgrade. Broj spratova u zgradi na nagnutom terenu iskazuje se prema onom delu zgrade koji ima najveći broj 131.7 spratova. 131.8 - Definicije pojedinih nivoa u zgradi: a) Podrum je nivo u zgradi čiji se pod nalazi ispod površine terena i to na dubini većoj od jednog metra. b) Suturen je nivo u zgradi čiji se pod nalazi ispod površine terena, ili na dubini od jednog metra i manje. Prizemlje je prva etaža u zgradi iznad podruma i suterena, ili iznad nivoa terena (ako zgrada nema c) podruma). d) Sprat je nivo u zgradi koji se nalazi iznad prizemlja a ispod krovne konstrukcije ili potkrovlja. Potkrovlje - mansarda je nivo u zgradi koji je u celini ili delimično izgrađen unutar krovne konstrukcije e) zgrade i podešen za stanovanje ili druge potrebe. Međusprat je nivo u zgradi koji se nalazi između prizemlja i prvog sprata i projektuje se obično u f) slučajevima kada su u delu prizemlja smeštene poslovne prostorije. Međusprat čini konstruktivnu celinu sa prizemljem. Polusprat se javlja u slučajevima kada zgrada ima jedan ili više spratova a horizontalna podela na spratove nije sprovedena u jednoj ravni kroz celu zgradu. Obično je podela izvršena po polovini zgrade, a razlika u g) visini pola jednog i drugog dela je pola visine sprata. Tada se dva polusprata, koje spaja donji stepenišni krak, smatraju jednim spratom. Prilikom projektovanja zgrade koja će se naslanjati na svetlarnik veš izgrađene zgrade obavezno se na mestu 131.9 - postojećeg svetlarnika obezbeđuje odgovarajući prostor na novoj zgradi sa minimalnim dimenzijama već izgrađenog svetlarnika. 132 - Stan 132.1 - Svaku stambenu jedinicu sačinjavaju sledeće grupe prostorija: a - Stambene prostorije: prostorije prvenstveno predviđene za dnevni boravak ručavanje, spavanje, rad, dvokrevetna, jednokrevetna, dnevna soba, kombinovana soba),

prostor za ručavanje (posebna prostorija ili prostor u okviru druge prostorije), deo kuhinje sa ručavanjem (bez prostora za rad i smeštaj opreme za pripremanje hrane), deo ulaznog prostora (predsoblja), koji je predviđen za ručavanje i dnevni boravak i sl. b - Pomoćne prostorije: prostorije predviđene za pripremanje hrane, održavanje lične nege i higijene, održavanje stana (kuhinja, radna ili deo kuhinje sa ručavanjem, ostava za hranu, garderoba, WC, kupatilo, prostor ili prostorija za domaćinstvo). c - Prostorije prvenstveno predviđene za komuniciranje između drugih prostorija u stanu: ulazni prostor, degažman - hodnik. d - Otvoreni prostori: lođe, balkoni, terase. 132.2 - Uslovi se odnose na projektovanje sledećih stambenih jedinica: 10D - Garsonjere 10K, 10P - Jednosobni stanovi 11K, 11P - Jednoiposobni stanovi 20K, 20P - Dvosobni stanovi 21K, 21P - Dvoiposobni stanovi 30K, 30P - Trosobni stanovi 31K, 31P - Troiposobni stanovi 40K, 40P - Četvorosobni stanovi Stanovi veći od četvorosobnih nisu predmet ovih Uslova. Kada se obezbedi širina prve dvokrevetne sobe za spavanje tako da je moguća podela iste na dve 132.3 jednokrevetne sobe (tačka 213.21), omogućuju se sledeće transformacije stambenih jedinica. od 20K na 12K i od 20P na 12P, od 21K na 13K i od 21P na 13P, od 30K na 22K i od 30P na 22P, od 31K na 23K i od 31P na 23P, od 40K na 32K i od 40P na 32P Legenda šifri stanova: X.. - Broj dvokrevetnih, dnevnih i kombinovanih soba .X. - Broj jednokrevetnih soba "D - Ručavanje u sobi "K - Kuhinja sa ručavanjem "P - Poseban prostor za ručavanje 132.4 - Svi tipovi stambenih jedinica sadrže najmanje sledeće prostore ili prostorije (sem garsonjera): - ulazni prostor, - sobe (prema strukturi stana: dvokrevetne i jednokrevetne sobe za spavanje, dnevnu ili kombinovanu sobu), prostor za smeštaj odeće i rublja (u okviru posebne prostorije ili u nekoj od prostorija sa drugom osnovnom namenom), - prostor za pripremanje hrane (posebna prostorija ili zajedno sa prostorom za ručavanje), prostor za ručavanje (posebna prostorija, ili u sklopu drugih prostorija sa kombinovanom namenom, dnevna soba, kuhinja sa ručavanjem, proširene komunikacije i dr.), - ostavu za hranu (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom), - kupatilo (sa ili bez WC-a), - WC (posebna prostorija ili u okviru kupatila), - prostor za domaćinstvo (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom), - prostor za smeštaj pribora za održavanje stana. 132.5 - Otvoreni prostori: lođe, balkoni, terase predviđaju se po pravilu u svim stanovima u potkrovlju. Odstupanja se dozvoljavaju kod stanova tipa garsonjere. 132.6 Garsonjere sadrže sledeće prostorije: - ulazni predprostor, - sobu (kombinovanu), - čajnu kuhinju ili nišu za kuvanje, - kupatilo sa WC-šoljom i prostorom za mašinu za pranje veša. 132.7 - Stambene jedinice se predviđaju u prizemlju, na spratovima i u potkrovlju.

132.8 - Posebni stanovi za hendikepirane osobe se, po pravilu, predviđaju u prizemlju. Stanovi za hendikepirane osobe se mogu predvideti na spratovima u stambenim zgradama koje imaju liftove, čije dimenzije omogućavaju pristup invalidskim kolicima. 132.9 - Odnos između strukture porodice i strukture stana definiše se preko tri sledeća kriterijuma: Kriterijum A: Broj čl. porodice

Kriterijum B: Struktura stana

Broj čl. porodice

Kriterijum C: Struktura stana

Broj čl. porodice

Struktura stana

1

Jednoiposobni (11K, 11P)

1

Jednosobni (10K, 10P)

1

Garsonjera (10D)

2

Dvosobni (20K, 20P)

2

Jednoiposobni (11K, 11P)

2

Jednosobni (10P)

3

Dvoiposobni (21K, 21P)

3

Dvosobni (20K, 20P)

3

Jednoiposobni (11P)

4

Trosobni (30K, 30P)

4

Dvoiposobni (21K, 21P)

4

Dvosobni (20P)

5

Troiposobni (31K, 31P)

5

Trosobni (30K, 30P)

5

Dvoiposobni (21P)

6

Četvorosobni (40K, 40P)

6

Troiposobni (31K, 31P)

6

Trosobni (30P)

LEGENDA:

Napomena: Priloženi kriterijumi su izloženi isključivo u nameri da posluže kao pomoć radnim organizacijama pri planiranju stambenih potreba, pri čemu se iste slobodno odlučuju, u skladu sa svojim mogućnostima, za jedan od kriterijuma, a cilj im je ujednačavanje uslova raspodele stanova.

2. KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA 21. PROSTORIJE U STANU 211. Opšti zahtevi 211.1 Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu iznosi h = 2,50 m. Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu i potkrovlju zgrade sa kosim krovovima iznosi h = 1,60 m, 211.11. pri čemu se vodi računa da ostvarene svetle visine u prostorijama sa kosom tavanicom omogućavaju njihovo neometano korišćenje.

Kada je plafon prostorije u stanu, van potkrovlja deniveliran, svetla visina najnižeg dela takve prostorije iznosi najmanje h = 2,20 m. 211.13. Posebni zahtevi koji se odnose na stanove za hendikepirane osobe: - najmanja svetla širina vrata u svim prostorijama u stanu za hendikepirane osobe iznosi 0,81 m, najmanja širina prolaza u stanu (hodnik i sl.) bez mogućnosti za mimoilaženje sa drugom osobom iznosi 1,30 mm, - najmanja širina slobodnog prostora u stanu sa mogućnošću okretanja kolica iznosi: - za 90o 1,20/1,20 m, - za 180o 1,30/1,30 m, - za 360o 1,50/1,50 m. Maksimalne površine stanova za hendikepirane osobe povećavaju se u odnosu na zahteve iz ovih Uslova, najviše za 10%. Svi zahtevi koji se odnose na linearne dimenzije označavaju svetle mere, odnosno mere između finalno 211.14. obrađenih zidova. Odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od finalno obrađenog poda u prostorijama u stanu i prostorijama 212.15. u zgradi u kojima borave stanari, iznosi najmanje 0,90 m. U zgradama sa 7 i više spratova, iznad prozorskih parapeta postavlja se "zaštita" (metalna ili druga). Odstojanje gornje ivice ove "zaštite" od finalno završenog poda iznosi najmanje 1,20 m. 212. Posebni zahtevi 212.1 Prostor za pripremanje hrane Prostorija u kojoj se priprema hrana provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih otvora, ili posredno samo preko prostora za ručavanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, vodovoda i 212.11. kanalizacije i instalacijama za provetravanje kroz kanale (kod neposrednog provetravanja i osvetljavanja kroz prozore ostavlja se samo mogućnost za naknadno ugrađivanje prinudnog provetravanja). 212.12. Prostor za pripremanje hrane predviđa se u sledećim prostorijama: - čajna kuhinja (niša za kuvanje ili posebna prostorija), - radna kuhinja (posebna prostorija, vizuelno izdvojen prostor), - kuhinja sa ručavanjem (prostor za pripremanje hrane i prostor za ručavanje se nalaze u istoj prostoriji). 212.13. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za pripremanje hrane a) Čajna kuhinja: U čajnoj kuhinji se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme: 1 štednjak dim. 60/60 cm, sudopera dimenzija 60/60 cm i frižider dim. 60/60 cm, 1 radna površina sa donjim ormanom dim. 60/60 cm, 1 gornji orman dim. 60/120 cm. b) Radna kuhinja: U radnoj kuhinji se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme: - za 2 - 3 člana domaćinstva: 1 štednjak dim. 60/60 cm, 1 frižider dim. 60/60 cm, 1 sudoper dvodelni dim. 80/60 cm, mašina za pranje sudova dim. 60/60 cm, radna površina sa donjim ormanom dim. 80/60 cm, viseći orman dim. 120 cm, grejno telo približne širine 20 cm. - za 4-6 članova domaćinstva: isto kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva s tim što je radna površina dim. 120/60 cm, viseći orman 180 cm1. - preko 6 članova domaćinstva kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva s tim što je radna površina dimenzija 180/60 cm, viseći orman 240 cm. c) Kuhinja sa ručavanjem: U kuhinji sa ručavanjem se predviđa smeštaj i korišćenje opreme u skladu sa zahtevima iz tačke 122.13-b) i tačke 212.24. Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,71 m, najmanja širina slobodnog prolaza iznosi 0,91 m. Ostali 212.14. dimenzionalni zahtevi su izloženi u Tabeli 212-2. 212.2. Prostor za ručavanje Prostorija u kojoj se predviđa ručavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih 212.21. otvora; oprema se instalacijama elektrike i grejanja. 212.22. Prostor za ručavanje se predviđa u sledećim prostorijama: - posebna prostorija za ručavanje (izdvojena prostorija), - kuhinja sa ručavanjem, 211.12.

- ručavanje u dnevnoj sobi, - ručavanje u proširenom prostoru za komuniciranje (ulazni prostor, degažman-hodnik) Kada se prostor za ručavanje predviđa u proširenom prostoru za komuniciranje u stanu, prostor se osvetljava 212.23. i provetrava neposredno kroz prozorske otvore. 212.24. Zahtevi za dimenzioniranje prostora za ručavanje. U prostoru za ručavanje se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme: - za 2-3 člana domaćinstva: 1 sto dim. 80/120 cm, 4-5 sedišta dim. 45/55 cm, grejno telo približne širine 20 cm. - za 4-6 članova domaćinstva: kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva, s tim što je sto dim. 80/200 cm, 6-8 sedišta dim. 45/55 cm. - preko 6 članova domaćinstva: kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva s tim što je sto dim. 80/240 cm, sedišta dim. 45/55 cm. Najmanja svetla širine vrata iznosi 0,71 m, najmanje širina prostora za ručavanje iznosi 2,30 m, s tim što se 212.25. kod manjih stanova (jednosobni i jednoiposobni) dozvoljava širina od 2,00 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloženi u Tabeli br. 212-2. 212.3. Prostor za spavanje Prostorija u kojoj se predviđa spavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih 212.31. otvora; oprema se instalacijom elektrike i grejanja. 212.31. Prostor za spavanje se predviđa u sledećim prostorijama: - jednokrevetna soba za spavanje, - dvokrevetna soba za spavanje (deljiva), - dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva), - kombinovana soba (samo u garsonjerama). 212.33. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za spavanje U prostoru za spavanje se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme: a) soba za spavanje za 1 osobu: 1 ležaj dim. 90/200 cm, plakar (orman) dim. 60/80 cm, radna površina dim. 90/60 cm, 1 sedište dim. 60/60 cm, grejno telo približne širine 20 cm; b) Soba za spavanje za 2 osobe (deljiva): 2 ležaja dim. 90/200 cm, 2 noćna stočića dim. 50/40 cm, ili 2 radne površine dim. 90/60 cm, 2 sedišta dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/240 cm, grejno telo približne širine 20 cm. c) Soba za spavanje za 2 osobe (nedeljiva): 2 ležaja dim. 90/200 cm, ili dvostruki ležaj dim. 180/200 cm, 2 radne površine dim. 90/60 cm, ili 2 noćna stočića dim. 50/40 cm, 2 sedišta dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/180 cm, grejno telo približne širine 20 cm. Kada se smeštaj rublja i odeće predviđa u posebnom prostoru - garderobi, u prostoru za spavanje se ne 212.34. mora predvideti prostor za plakar (orman). Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,71 m, najmanja širina prostora za spavanje za 1 osobu iznosu 2,00 a za 212.35. 2 osobe 2,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloženi u Tabeli br. 212-2. 212.4. Prostor za dnevni boravak Prostorija u kojoj se predviđa dnevni boravak provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću kroz prozorske 212.41. otvore; oprema se instalacijama elektrike i grejanja. 212.42. Prostor za dnevni boravak se predviđa u sledećim prostorijama: - dnevna soba, - kombinovana soba. 212.43. Uslovi za dimenzionisanje prostora za dnevni boravak U prostoriji za dnevni boravak se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme: a) Dnevna soba: - za 2-3 člana domaćinstva: 4-5 sedišta dim. 90/90 cm, 1 čajni sto dim. 60/120 cm, regal dim. 60/180 cm, grejno telo približne širine 20 cm. - za 4-6 članova domaćinstva: 6-8 sedišta dimenzije 90/90 cm, čajni sto dimenzija 60/120 cm, regal dimenzija 60/240 cm, grejno telo približne širine 20 cm. - preko 6 članova domaćinstva 8 i više sedišta dimenzije 90/90 cm, jedan čajni sto dimenzija 60/120 cm, regal 60/300 cm, grejno telo

približne širine 20 cm. b) Kombinovana soba: Isto kao u tačci 212.43 - a, b, s tim što se obezbeđuje prostor za smeštaj 1-2 ležaja, pri čemu se broj sedišta smanjuje za 3. Kada se u prostoru za dnevni boravak predviđa smeštaj i porodičnog stola sa stolicama, zahtevi iz tačke 212.44 212.43 se dopunjavaju zahtevima iz tačke 212.24. Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,81 m, najmanja širina prostorije iznosi 3,60 m. Ostali dimenzionalni 212.45 zahtevi su izloženi u Tabeli br. 212-2. 212.5. Prostor za ličnu negu i higijenu. Prostorija u kojoj se obavlja lična nega i higijena provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje (sa obezbeđenim dovodom i odvodom vazduha); oprema 212.51. se instalacijama elektrike, vodovoda, kanalizacije, grejanja i po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje. 212.52. Prostor za ličnu negu i higijenu se predviđa u sledećim prostorijama: - kupatilo (sa i bez WC šolje), - WC (izdvojena prostorija). 212.53. Zahtevi za dimenzionisanje prostora za ličnu negu i higijenu. U prostoru za ličnu negu i higijenu se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme: a) Kupatilo 1 kada dim. 70/160 cm, umivaonik dim. 45/60 cm, WC šolja, dim. 40/60 cm, mašina za pranje veša dim. 60/60 cm (ukoliko nije predviđena na drugom mestu u stanu), grejno telo. Napomena: Tuš-kada se dozvoljava samo u stanovima tipa garsonjere. b) WC (izdvojena prostorija): - WC šolja dim. 40/60 cm, umivaonik dim. 50/30 cm, ili 35/25 cm, grejno telo. 212.54. Najmanje dimenzije prostorija: a) Kupatilo: P = 3,20 m2 (P = 2,40 m2 bez WC šolje), širina prostorije iznosi 1,60, svetla širina vrata iznosi 0,71 m. b) WC (izdvojena prostorija): P = 1,20 m2, širina prostorije iznosi 0,90 m, svetla širina vrata iznosi 0,71 m. 212.55. Zahtevi za sanitarnom opremom u pojedinim stambenim jedinicima

Tabela 212.1 Tip stana

K

U1

W1

W2

U2

10D, 10K, 10P

1

1

1

-

-

11K, 11P

1

1

1

-

-

20K, 20P

1

1

1

-

-

21K, 21P

1

1

-

1

1

30K, 30P

1

1

1

1

1

31K, 31P

1

1

1

1

1

40K, 40P

1

1

1

1

1

Legenda: K U1

kada umivaonik

U2

umivaonik

W1 W2

šolja u kupatilu šolja u odvojenom prostoru

Napomena: U stambenim jedinicima gde se predviđa WC šolja u odvojenom prostoru i u kupatilu, u jednoj od dve prostorije je moguće predvideti samo priključke za WC šolju.

212.6. Prostor za čuvanje hrane i pića Prostor ili prostorija u kojoj se čuva hrana i piće provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih 212.61. otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike i, po potrebi, instalacijama za prinudno provetravanje. 212.62. Prostor za čuvanje hrane i pića se previđa u sledećim prostorijama: ostava (posebna prostorija) plakar-ostava (u okviru druge prostorije) ostava izvan stana (izdvojena prostorija). Površine prostora za plakar-ostavu i površine izdvojene prostorije se kreću u granicama P = 0,80 - 2,20 m2. U 212.63. stanovima tipa garsonjere dozvoljava se najmanja dimenzija plakara za čuvanje hrane P = 0,40 m 2. 212.7. Prostor za potrebe domaćinstva Prostor ili prostorija za domaćinstvo se provetrava i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, a kada se u ovom 212.71. prostoru predviđa smeštaj mašine za pranje veša i instalacijama vodovoda i kanalizacije a po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje. 212.72. Prostor za potrebe domaćinstva se predviđa u sledećim prostorijama: domaćinstvo (izdvojena ili delimično izdvojena prostorija), plakar-ostava (u okviru druge prostorije), ekonomska lođa. Dimenzije prostora za potrebe domaćinstva se određuju u skladu sa predviđenom namenom i opremom, pri 212.73. čemu se poštuju ukupna ograničenja površine stana u celini. 212.8. Prostor za komuniciranje Prostori za komuniciranje u stanu se osvetljavaju i provetravaju neposredno ili posredno (preko drugih 212.81. prostorija). Prostori se opremaju instalacijama elektrike i grejanja. 212.82. Prostorije za komuniciranje u stanu su: ulaz u stan, degažman (hodnik), proširena komunikacija (komunikacije se kombinuju sa drugim aktivnostima, na pr. ručavanjem). 212.83. Ulaz u stan Najmanja širina i dubina ulaznog prostora u stan iznosi 1,20 m, najmanja svetla širina ulaznih vrata iznosi 0,81 m. 212.24. Degažman (hodnik) Najmanja širina degažmana (bez prostora za plakar) iznosi 0,90 m, najmanja svetla širina vrata iznosi 0,81 m. 212.9. Otvoreni prostori: lođe, balkoni, terase Najmanja dubina iznosi 1,3 m (u slučajevima kada su ovi prostori namenjeni za boravak stanara). Visina zaštitne ograde na otvorenim prostorima u stanu i zgradi (lođama; balkonima, terasama) iznosi: u zgradama do 7 spratova 1,10 m, a u zgradama preko 7 spratova 1,50 m, mereno od finalno obrađenog poda. 212.91. Najveće neredukovane površine lođa, balkona i terasa, sem u izuzetnim slučajevima iznose: garsonjere 10 m2 jednosobni stanovi 10 m2 jednoiposobni stanovi 10 m2 dvosobni stanovi 14 m2 dvoiposobni stanovi 14 m2 trosobni stanovi 14 m2

troiposobni stanovi 18 m2 četvorosobni stanovi 18 m2 U slučaju primene industrijalizovanih metoda građenja, dozvoljavaju se pojedinačna odstupanja, s tim da ukupna površina svih otvorenih prostora u zgradi ne sme biti veća od zbira najvećih dozvoljenih površina otvorenih prostora svih stanova.

TABELARNI PREGLED STRUKTURA I OKVIRNIH POVRŠINA STANOVA I PROSTORIJA U STANU

Struktura stana 10D 10K 11K 20K 21K 30K 31K 40K

10P 11P 20P 21P 30P 31P 40P

Stambene prostorije S. DS 21 18 18 18 18 13 18 13 20 13 20 13 20 13

S. 22

11 11 11

S. 22

11

Legenda: 10. = jednosobni 11. = jednoiposobni 20. = dvosobni 21. = dvoiposobni 30. = trosobni 31. = troiposobni 40. = četvorosobni ..D = garsonjera ..K = kuhinja sa ručavanjem ..P = poseban prostor za ručavanje

S. OB KH 1 3.0 5 4.4 6 5 4.4 5 4.4 6 5 4.4 6 4.4 6 6 5.6 6 5.6

Pomoćne prostorije OS KP WC 0.4 0.8 1.0 1.2 1.4 1.6 2.0 2.2

3.2 3.2 3.2 3.2 3.2 3.2 3.2 3.2

1.2 1.2 1.2 1.2

Mah. P. stana 33 42 51 61 70 82 92 99

Min. % st. Min. % pom. pr. pr. 63% 63% 66% 69% 69% 71% 71% 72%

23% 23% 20% 17% 17% 15% 15% 14%

Mah. % komun. 14% 14% 14% 14% 14% 14% 14% 14%

DS = dnevni boravak S.21 = dvokrevetna soba za spavanje (deljiva na dve jednokrevetne sobe) S.22 = dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva na dve jednokrevetne sobe) S.1 = jednokrevetna soba za spavanje OB = prostor za ručavanje KH = prostor za pripremanje hrane OS = ostava KP = kupatilo

Napomena: Sve površine prostorija su minimalne. Tabelom nisu obuhvaćene površine lođa, balkona i terasa. Ograničenja za lođe, balkone i terase su izložena u tačci 212.91. Površina stana izuzetno može biti i veća od 99 m 2, u slučaju izgradnje stanova za raseljavanje kao i kada se radi o stanovima koji se grade ličnim sredstvima građana. 213 ORGANIZACIJA STAMBENOG PROSTORA I FLEKSIBILNOST 213.1 Organizacija stambenog prostora 213.11 Uslovi za foirmiranje veza između prostorija u stanu su sledeći: a) preporučuje se direktna veza između sledećih prostorija: - komunikacije - sve prostorije u stanu - dnevna soba - ručavanje -

b)

c)

d)

- ručavanje - kuhinja ne dozvoljava se direktna veza između sledećih prostorija: - sanitarne prostorije - dnevna soba, ručavanje, - kuhinja - spavaće sobe, vrata se ugrađuju između sledećih prostorija: - sanitarne prostorije - komunikacije - dnevna soba - kuhinja, spavaće sobe - komunikacije - sanitarne prostorije, spavaće sobe, kuhinja - ručavanje - sobe za spavanje, ostale veze između prostorija određuje projektant.

Grafički prikaz zahteva iz tačke 213.11 Legenda: + direktna veza - ne dozvoljava se direktna veza o ugrađuju se vrata

213.2 - Fleksibilnost stambenog prostora Po pravilu najmanja širina jedne sobe za spavanje (deljive) za dve osobe iznosi 4,20 m, što omogućava 213.21 podelu iste na dve jednokrevetne osobe. U tom smislu se prilagođava i raspored pojedinih otvora, vrata, grejnih tela, električnih instalacija i sl. Po pravilu se u svakoj stambenoj jedinici u okviru projektantskog rešenja stana predviđa mogućnost za 213.22 ostvarivanje nekih od sledećih zahteva: prilagoditi unutrašnju organizaciju i dimenzije prostora i prostorija u stanu tako da mogu, bez bitnih građevinskih intervencija, da se koriste na najmanje dva projektom utvrđena načina; Uskladiti instalacionu mrežu (vodovod, kanalizaciju, grejanje, elektrika i sl.) sa zahtevom za neometano postavljanje i pomeranje montažno-demontažnih pregrada u stanu; Projektnim programom predvideti ponudu više od jednog rešenja unutrašnje organizacije stana, kako bi - budući korisnici mogli, ako žele, da se opredele za rešenja koja će biti predmet rada u investiciono-tehničkoj dokumentaciji; Rasporediti noseće konstruktivne zidove i fasadne otvore tako da ne utiču bitno na izmene organizacione šeme stana u toku eksploatacije; Kod koncentracije manjih stanova na etaži izbegavati da se konstruktivni zidovi (noseći ili zidovi za statičko ukrućenje zgrade) postavljaju po celoj graničnoj ravni dva stana; Kod većih stanova nastojati da se u toku projektovanja predvidi mogućnost za ostvarivanje dopunske veze stana za zajedničkim komunikacijama u zgradi. 22 - PROSTORIJE U ZGRADI 221 - VERTIKALNE I HORIZONTALNE PEŠAČKE KOMUNIKACIJE U ZGRADI 221.1 - Trotoari Po celoj dužini obimnih zidova zgrade izgrađuju se trotoari. Najmanja širina trotoara iznosi: - 80 cm (isključivo kao zaštita od vode), - 120 cm (kada se koristi kao komunikacija). 221.2 - Vetrobran 221.21 - Na ulazu u svaku stambenu zgradu predviđa se vetrobran. U vetrobranu čije su dimenzije minimalne, ne predviđa se denivelisan pod, ulaz u druge prostorije i ne 221.22 postavljaju se sandučići za pisma i sl.

U vetrobranu se ugrađuju spoljašna vrata sa bravom i ključem i unutrašnja - "špiltir" vrata zastakljena 221.23 - sigurnosnim staklom i markirana u visini glave dece i odraslih. Na vratima se ugrađuje automatski zadržač sa mogućnošću da se vrata fiksiraju u otvorenoj poziciji. 221.24 - Na podu u vetrobranu se ugrađuje brisač za obuću (u nivou poda). 221.25 - Vetrobran većih dimenzija može da se koristi i za smeštaj poštanskih sandučića i sl. Dimenzije vetrobrana se određuju prema broju stanara koji ga koriste i prema opremi. Najmanja dubina 221.26 vetrobrana iznosi 2.0 m, najmanja širina iznosi: - do 30 stanova = 1,80 m, - do 40 stanova = 2,40 m, - do 60 stanova = 3,60 m. Najmanja svetla visina prostorije - vetrobrana iznosi 2,40 m. Najmanja visina poda u odnosu na pristupnu spoljnu ravan iznosi 15 cm. Izuzetno ukoliko se denivelacija iz objektivnih razloga ne može postići, pod vetrobrana se može predvideti u istoj ravni sa prilaznom površinom 221.27 pri čemu se, po celoj širini odvaja slivnikom sa rešetkom i odvodom u kanalizaciju. Ne dozvoljava se spuštanje poda vetrobrana ispod nivoa prilazne površine. 221.28 - Ne dozvoljava se ulaz u poslovne prostorije iz vetrobrana koji je namenjen stanarima. 221.29 - Na sporednom ulazu u zgradu najmanja dubina vetrobrana iznosi 1,80 m. Pri projektovanju ulaznog prostora u stambene zgrade u kojima se nalaze stanovi za hendikepirane osobe, 221.3 pored zahteva iz tačke 221 ispunjavaju se i sledeći zahtevi: prilazna staza do ulaza u zgradu i pod, ili deo poda u vetrobranu i stepenišnom prostoru do ulaza u stan ili liftovsku kabinu izrađuje se vodoravno ili u najvećem nagibu do 5%. Najveća dužina poda u nagibu iznosi 6,0 m. Kada je potrebno da dužina poda u nagibu bude veća od dozvoljene, predviđaju se ravna odmorišta najmanje dužine 1,50 m. deo ivičnjaka na trotoaru u neposrednoj blizini ulaza u zgradu izrađuje se za zakošenjem i od materijala koji se po boji lako uočava. Zahtevi iz tačke 221.3 se po pravilu ispunjavaju pri projektovanju svih stambenih zgrada. Odstupanja se iz 221.31 - posebnih razloga urbanističkih ili drugih dozvoljavaju u celini ili delimično (na pr. veći nagib pristupne ravni i sl.). 221.4 - Stepenišni prostor Stepenišni prostor sadrži vertikalne komunikacije: stepenice, liftove a može da sadrži i prostor za 221.41 horizontalne komunikacije (hol). 221.42 - Stepenišni prostor se neposredno prirodno provetrava i osvetljava kroz prozorske otvore. O zgradama do 4 nadzemne etaže stepenišni prostor je moguće zenitalno osvetljavati i provetravati 221.43 (zenitalno osveljavanje treba da omogući dovoljnu vidljivost i provetravanje). U zgradama višim od 4 nadzemne etaže stepenišni prostor se neposredno prirodno bočno osvetljava i 221.44 provetrava. Na slobodnoj strani stepenica postavlja se zaštitna ograda visine h = 1,10 m (mereno od početne ivice gazišta). Na ogradi se ne postavljaju horizontalne podele koje bi omogućile penjanje dece. Za stepenišnu 221.45 ogradu koriste se materijali koji obezbeđuju sigurnost, posebno od horizontalnog udara što se posebno proračunava i proračun prilaže u projektu. 221.46 - Najmanje dimenzije stepenišnog prostora su: - svetla širina kraka iznosi 1,15 m, - svetla širina stepenišnog podesta ili dela hola iznosi 1,20 m, svetla širina podesta ili dela hola na kome se nalaze vrata koja se otvaraju iz stepeništa u drugu prostoriju, iznosi 1,30 m, svetla širina stepenišnog podesta ili dela hola u kome se nalaze vrata, koja se otvaraju prema stepenišnom prostoru iznosi 1,50 m, - svetla širina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,50 m kada je pristup ograničen stepenišnom ogradom. Svetla širina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,80 m kada je pristup ograničen zidom, ili kada se u pravcu vrata ukrštaju stepenišni krak i podest. - svetla visina ispred stepenišnog kraka iznosi 2,20 m, dimenzije stepenika (sem podrumskih, tavanskih, požarnih) određuju se prema sledećem obrascu 2h + b = 60-65 cm (h-visina iznosi najviše 18 cm, b-širina gazišta iznosi najmanje 28 cm), - svetla širina stepenišnog kraka za nenastanjen tavan i podrum iznosi 0,90 m, - nagib podrumskih stepenica iznosi najviše 45 o. 221.47 - Ne projektuje se manji broj stepenika od 3. 221.48 - Udaljenost ulaza u stan do vertikalne komunikacije u zgradi iznosi najviše 30,0 m.

221.5 - Kružno stepenište Kada se kružno stepenište predviđa kao glavna vertikalna komunikacija u zgradi, ispunjavaju se 221.51 - dimenzionalni zahtevi koji su definisani za pravo stepenište (posebno između spoljne i unutrašnje linije hoda). 221.6 - Hodnici 221.61 - Hodnici su zatvoreni prostori koji horizontalno povezuju pojedine funkcionalne punktove u zgradi. Hodnici mogu da budu: glavna zajednička komunikacija, koja povezuje stambene jedinice sa vertikalnim 221.62 komunikacijama, sporedna ili tehnička komunikacija, koja povezuje servisne ili tehničke prostorije. 221.63 - Dimenzije hodnika kao glavne komunikacije su: - najmanja svetla širina iznosi 1,50 m, - najmanja svetla visina iznosi 2,40 m, - najveća dužina hodnika sa bočnim prirodnim osvetljavanjem iznosi 20,0 m, - najveća dužina hodnika sa indirektnim osvetljavanjem iznosi 10,0 m. 221.64 - Dimenzije hodnika kao sporedne ili tehničke komunikacije su: - najmanja svetla širina iznosi 1,20 m, - najmanja svetla visina iznosi 2,20 m. Kada hodnici povezuju pojedine tehničke prostorije u zgradi i kada oprema tehničkih prostorija zahteva veće 221.65 dimenzije, predložene dimenzije iz tačke 221.64 se koriguju prema konkretnim zahtevima. 221.7 - Galerija Galerije su otvoreni horizontalni prostori u zgradi koji povezuju stambene jedinice sa vertikalnim 221.71 komunikacijama. 221.72 - Dimenzije prostora su: - najmanja svetla širina iznosi 1,50 m, - najmanja svetla visina iznosi 2,40 m. Na slobodnoj strani galerije postavlja se sigurnosna ograda najmanje visine h = 1,10 m, ostali zahtevi su 221.73 izloženi u tačci 221.45. 221.74 - pod galerije je najmanje 5 cm niži od poda ulaznog prostora u stanove i ostale zatvorene prostore. 221.75 - Galerijski prostor se odvaja od stepenišnog prostora vetrobranom. 221.76 - Podne površine u galerijskom prostoru izrađuju se u nagibu da bi se obezbedilo oticanje atmosferske vode. 222 - ZAJEDNIČKE PROSTORIJE U ZGRADI 222.1 - Kućni savet - Prostorija za kućni savet se predviđa u okviru stambene zgrade ili u njenoj blizini. - Prostorija za kućni savet se može predvideti i u skloništu. Prostorija za kućni savet se neposredno ventiliše i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih otvora, odnosno prinudno se provetrava i veštački osvetljava kada se nalazi u skloništu. U prostoriji se predviđa sopstveno grejno telo sa regulatorom toplote, odnosno električna grejna tela kada se za kućni savet koristi prostorija u skloništu, - prostorija može da bude jedinstvena ili da se, po potrebi, deli pokretnim pregradama, u prostoriji se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje 1 radnog stola i stolice i više stolica - sedišta i to za svako domaćinstvo po jedna, kao i plakar dimenzija 60/120 cm. - u blizini prostorije predviđa se poseban WC (WC šolja + umivaonik) sa predprostorom, posebna prostorija se predviđa za sve stambene zgrade sa 30 i više stanova. Jedna prostorija se predviđa za najviše 200 stanova. - pri dimenzionisanju prostorije predviđa se 0,50 m 2 po svakom domaćinstvu, - najmanja površina prostorije za kućni savet iznosi 15,0 m 2, najmanja svetla visina prostorije iznosi 2,50 m, odnosno 2,30 m, kada se za kućni savet koristi prostorija u skloništu, - najmanja svetla širina ulaznih vrata iznosi 0,81 m. 222.2 - Službeni stanovi Službeni stanovi grade se fakultativno, a ukoliko se investitor odluči za gradnju službenih stanova moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: Službeni stan i službena prostorija grade se u onoj stambenoj zgradi, iz koje je omogućeno najpovoljnije održavanje grupe stambenih zgrada. Službeni stan se posebno obeležava u projektu i u zgradi i, po pravilu, izgrađuje kao jednoiposoban stan. Službeni stan se, po pravilu, gradi u prizemlju. U stambenoj zgradi, gde su poslovne prostorije u prizemlju, službeni stan se gradi na prvom spratu i

222.3

222.4

222.5

222.6

222.7

pozivnim zvonom se povezuje sa ulazom u stambenu zgradu. Službena prostorija se koristi kao priručna radionica sa namenom da bude u funkciji održavanja stambenih zgrada i stanova. Službena prostorija ima najmanju površinu od 15,0 m 2, najmanju svetlu visinu h = 2,50 m. Predviđa se poseban WC (WC šolja + umivaonik i priključak za protočni bojler od 10 litara) kao i telefonska instalacija, trofazna električna instalacija sa brojilom i instalacija grejanja. Službena prostorija se gradi u suterenu ili prizemlju zgrade sa direktnim ulazom iz stepenišnog prostora, koji se posebno obeležava. Posebni zahtevi za projektovanje: - 1 službeni stan i 1 službena prostorija na 300 stanova u zgradama bez liftova 1 službeni stan i 1 službena prostorija na 250 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajedničkim uređajima i instalacijama sa najviše 7 etaža 1 službeni stan i 1 službena prostorija na 200 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajedničkim uređajima i instalacijama spratnosti od 8-12 etaža. 1 službeni stan i 1 službena prostorija na 125 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajedničkim uređajima i instalacijama spratnosti od 13-24 etaže. 1 službeni stan i 1 službena prostorija na pojedinačnim građevinskim parcelama u izgrađenom gradskom tkivu, ako stambena zgrada ima 50 i više stanova. - Sušionica rublja U stambenoj zgradi predviđa se posebna prostorija za sušenje rublja i to po jedna na svakih 14 stanova. Površina sušionice se predviđa od 16,0 do 22,0 m 2. U sušionici se obezbeđuje dobro prirodno provetravanje. U stambenoj zgradi mogu se predvideti sušionice na svim etažama i to u okviru stepenišnog čvora. U tom slučaju površina sušionice iznosi približno 6,0 do 10,0 m 2, ako poslužuje manje od 8 stanova. U svim sušionicama obezbeđuje se prirodno provetravanje. Najmanja visina sušionice iznosi 2,20 m, a najmanja horizontalna mera iznosi 2,0 m. U slučaju pretvaranja sušionice za rublje u stambeni ili radni prostor obezbeđuje se druga odgovarajuća prostorija za te namene. - Stanarske ostave Pod stanarskim ostavama podrazumevaju se ostave za potrebe stanara, koje se po pravilu predviđaju izvan stanova. Svakom stanu pripada po jedna stanarska ostava. Stanarske ostave se grupišu u podrumu zgrade a izuzetno se predviđaju u prizemnoj, krovnoj ili tehničkoj etaži. Površina jedne stanarske ostave iznosi najmanje 2,00 m 2, najmanja visina iznosi 2,20 m. Izuzetno, ako se stanarske ostave ne mogu iz objektivnih razloga graditi izvan stana, predviđaju se u okviru stana. U tom slučaju najveća dozvoljena površina stana se povećava za 1,50 m 2. Prilaz ostavi se ne dozvoljava iz stambenih prostorija stana. Kod stambenih zgrada, koje nemaju instalacije centralnog grejanja i koje se ne greju na električnu energiju stanarske ostave se ne predviđaju u stanu ili krovnoj etaži. Najmanja površina stanarske ostave iznosi za stanove sa: - 1 ložećim mestom P = 3,0 m2 - za svako sledeće ložeće mesto u stanu ova površina se povećava za 2,0 m 2. - Prostorija za smeštaj pribora za čišćenje zgrade Najmanja površina prostorije za smeštaj pribora za čišćenje zgrade iznosi P = 1,80 m 2. Najmanja širina prostorije iznosi 0,90 m2. U prostoriji se predviđa 1 točeće mesto sa slivnikom u podu. Prostor za smeštaj pribora za čišćenje se može predvideti i u okviru drugih prostora (kućni savet, sklonište i sl.). - Prostor za potrebe ONO Prostor služi za smeštaj nosila, lopata, pijuka i drugog pribora i opreme. Po pravilu, ovaj prostor se predviđa u okviru drugih prostorija (sklonište, kućni savet). - Tavanski prostor u zgradama sa kosim krovovima Prostor se ne greje. Predviđaju se posebni otvori za dovod i odvod vazduha. Otvori za dovod vazduha se postavljaju u donjem delu krovne konstrukcije najmanje površine od 10 cm 2/1 m2 podne tavanske površine. Otvori za odvod vazduha se postavljaju u gornjem delu krovne konstrukcije najmanje površine 15 cm 2/1 m2 podne tavanske površine. Otvori se posebno štite od atmosferskih padavina. U tavanskom prostoru se ne mogu završavati ventilacioni ili dimnjački kanali. Na ulazu u tavanski prostor se postavljaju vrata ili kapak sa bravom za zaključavanje.

222.8 - Garaže Pod garažom u stambenoj zgradi podrazumeva se garaža koja se svojim većim delom nalazi u okviru gabarita predmetne zgrade a namenjena je stanarima iste zgrade. U stambenim zgradama mogu se predvideti zajedničke garaže za više vozila, ili pojedinačni garažni boksovi. Najmanje dimenzije garažnog mesta su: 240 x 500 cm, a garažnog boksa 260 x 540 cm. Najveća površina garažnog boksa iznosi P = 23,0 m 2. Ukupna površina zajedničke garaže za više vozila iznosi najviše 28,0 m 2 po jednom vozilu. Najmanja visina garaže iznosi 2,20 m. Najveći nagib prilazne rampe za garažu iznosi 12% odnosno 14% ako je rampa pokrivena, odnosno 10% ako je rampa zavojna. U garažama se ne postavljaju: - propusni ventili, - vodovodni šahtovi, - vertikalne ili horizontalne revizije kanalizacije. U garažama se obezbeđuje snabdevanje vodom i ugrađuje se poseban vodomer. U garažama sa korisnom površinom većom od 1500 m 2 predviđa se sopstveni prilaz sa ulazom i odgovarajućim brojem rezervnih izlaza za vozila, osoblje i korisnike garaže. Rezervni izlazi se ne mogu nalaziti pored ulaza. U garažama sa korisnom površinom većom od 500,0 m 2, predviđa se odvojen sopstveni prilaz za vozila, kao i rezervni izlaz za vozila, osoblje i korisnike garaže. U garažama sa korisnom površinom većom od 500,0 m 2, a u podzemnim garažama i sa manjom površinom, predviđa se sistem prinudne ventilacije, merači za kontrolu koncentracije ugljen-monoksida, sistem za odimljavanje u slučaju požara i instalacija sigurnosnog osvetljenja. U garažama sa korisnom površinom većom od 200,0 m 2 ugrađuje se odgovarajući broj zidnih požarnih hidranata. U zatvorenim garažama sa korisnom površinom većom od 1500 m 2 ugrađuje se instalacija za automatsku objavu požara. U podzemnim garažama sa više podzemnih etaža i površinom većom od 200,0 m 2, pored hidrantske mreže, ugrađuje se i odgovarajuća stabilna instalacija za automatsko gašenje požara. Kod podzemnih garaža sa dve i više etaže za potrebe pumpnog postrojenja stabilne instalacije za gašenje požara, hidroforskog postrojenja, ventilacije i nužnog svetla, obezbeđuje se rezervni izvor napajanja. Najveća površina požarnog sektora zatvorene garaže iznosi 5000 m 2. Svi otvori između garaže i stambenog dela zgrade zatvaraju se vatro-otpornim preprekama (vrata, protivpožarne klapne i sl.). Na vratima između garaže i stambenog dela zgrade ugrađuje se mehanizam za automatsko zatvaranje. U zgradama, gde su predviđeni posebni stanovi za hendikepirane osobe obezbeđuje se samostalno kretanje osobama u pokretnim kolicima od garaže do ulaza u ove stanove (rampe, liftovi), kao i povećana površina za parkiranje njihovih vozila. Najmanja širina slobodnog prostora potrebnog za ulaženje i izlaženje iz parkiranog automobila, u ovom slučaju iznosi 1,50 m2. 222.9 - Prostorije javne namene Kada se u stambenoj zgradi predviđaju prostorije javne namene, pre određivanja konačne namene ovih prostorija, pribavlja se saglasnost Sanitarne inspekcije grada U stambenim zgradama se ne dozvoljava izgradnja proizvodnih pogona 223 - TEHNIČKE PROSTORIJE 223.1 - Kanali za ugrađivanje unutrašnjih instalacija Poželjno je da se unutrašnje instalacije u zgradi tako projektuju da budu grupisane i ugrađene u posebne građevinski izdvojene kanale, pri čemu se vodi računa o neometanom funkcionisanju i sigurnosti pojedinih grupa instalacija (vodovod, elektrika i sl.). Kontrola rada instalacija i njihovo obnavljanje se vrši preko posebnih otvora, koji su preko predprostora povezani sa stepenišnim prostorom u zgradi. Ovi otvori na kanalima se predviđaju na svakoj etaži u zgradi. 223.2 - Prostorija za uređaj za povećanje pritiska vode i vodomer Za smeštaj uređaja za povećanje pritiska vode predviđa se posebna prostorija. Veličinu prostorije određuje projektant instalacije vodovoda i to u zavisnosti od veličine i tipa predviđenog uređaja, a najmanje se može predvideti P = 10,0 m2. Prostorija u kojoj je smešten uređaj za povećanje pritiska vode zvučno se izoluje od susednih prostorija, ako iste služe za boravak stanara. Vodomer može da bude ugrađen u istoj prostoriji u kojoj se nalazi uređaj za povećanje pritiska vode uz određeno povećanje površine osnovne prostorije. Kada se vodomer nalazi u posebnoj prostoriji najmanja površina je P = 2,0 m 2. Prag na ulaznim vratima u prostoriju se ugrađuje sa povećanom visinom.

223.7

U prostoriji za uređaj za povećanje pritiska vode ugrađuje se i rezervna pumpa. 223.3 - Prostorija za transformatorsku stanicu U stambenoj zgradi se može predvideti prostorija za smeštaj transformatorske stanice, a u zavisnosti od urbanističkih uslova i propisa Elektrodistribucije Grada. Prostor trafostanice obuhvata: a) Prostor za smeštaj transformatora širine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm, sa jednokrilnim vratima dimenzije 110/250 cm. b) Prostor za smeštaj postrojenja niskog napona širine 250 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm. c) Prostor za smeštaj postrojenja visokog napona širine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm. Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: širina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm. 223.4 - Prostorija za agregat za rezervno napajanje elektroenergijom Prostorija za smeštaj agregata se, po pravilu, predviđa u najnižoj etaži u zgradi. Prilaz prostoriji se obezbeđuje iz zajedničkih prostorija, koje su namenjene isključivo komuniciranju. Površina prostorije se određuje u zavisnosti od opreme i ne može da bude manja od 20,0 m2. Prostorija se obezbeđuje od podzemnih voda. Ostali uslovi za projektovanje prostorije za agregat su izloženi u tačci 241. (16). 223.5 - Prostorija za AKU baterije Prostorija za AKU baterije se predviđa u okviru stepenišnog prostora i ne može da bude smeštena ispod stepenišnog kraka. Vrata prostorije se otvaraju prema stepenišnom prostoru. U prostoriji za AKU baterije se obezbeđuje dobro prirodno provetravanje. Ostali uslovi za projektovanje su izloženi u tačci 241.8. 223.6 - Toplotna predajna stanica Za smeštaj instalacija toplotne predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja predviđa se posebna prostorija, po pravilu - u najnižoj etaži zgrade. Preferencijalne dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najširi izbor opreme) su sledeće: a) Direktno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice: - predajna stanica (primarna) 4,5 x 2,0 x 2,5 m, - prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,5 m, b) indirektno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica: - predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m, - prijemna (sekundarna) bez pripreme vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m, - prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m. Posebni uslovi za projektovanje prostorije za smeštaj toplotne predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja su: lokacija prostorije u sklopu zgrade određuje se tako da se omogući što povoljniji priključak daljinskog grejanja, ulaz u prostoriju se postavlja direktno spolja. Ukoliko je to nemoguće, onda se sve komunikacije u zgradi, - do predajne stanice projektuju što kraće i tako dimenzionišu da se potrebna oprema može unositi bez teškoća, a pristup ovlašćenom licu obezbeđuje u svako doba, ulazna vrata prostorije su najmanjih dimenzija 1,0/2,0 m, izgrađuju se od lima, a otvaraju u pravcu izlaza i u zatvorenom položaju dobro dihtuju; - razlika u nivou poda predajne stanice i prilaznog hodnika se ne dozvoljava, obezbeđuje se, po pravilu, prirodna ventilacija prostorije. Ukoliko to nije moguće, predviđa se prinudna ventilacija, obezbeđuje se dobro prirodno ili veštačko osvetljenje prostorije, tako da je moguće očitavanje instrumenata i vizuelna kontrola stanja i rada instalacije, zidovi prostorije ne treba da budu i zidovi stambenih prostorija. Ako je to nemoguće izbeći, obezbeđuje se odgovarajuća zvučna izolacija, - u prostoriji se predviđa točeće mesto i slivnik u podu, - u prostoriji se utvrđuje i rezervna pumpa. Prostorija u kojoj se nalazi instalacija toplotne predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja koristi se samo namenski. - Kotlarnica Kada se projektuju lokalne kotlarnice postupa se prema uputstvima projektanta instalacija centralnog

grejanja nadležne organizacije koja vrši isporuku toplotne energije i prema sledećim zahtevima: - dimnjak se postavlja što bliže kotlarnici, po mogućstvu uz unutrašnji zid, - dužina horizontalnog dimnog kanala može da iznosi 1/4 visine dimnjaka, a najviše 7,0 m, - - rastojanje od čeone strane kotla do zida iznosi L + 1,0 m, gde je L dužina kotla, rastojanje od zadnje strane kotla do zida iznosi najmanje 1,0 m, i zavisi od veličine i broja kotlova, odnosno od veličine horizontalnog dimnog kanala (dimnjače), širina kotlarnice određuje se na osnovu širine usvojenog kotla, broja kotlova, najmanjih bočnih rastojanja - između kotlova i zidova i potrebnog prostora za smeštaj opreme (sud za širenje vode, aparat za omekšanje vode, izmenjivač toplote, bojleri, pumpe, razdeljivači, sabirači, dogrejači mazuta i dr.), - dužina kotlarnice iznosi 2L + 2,5 m, gde je L dužina kotla, najmanja visina kotlarnice iznosi 4,0 m, pri čemu rastojanje od plašta kotla do najnižih konstruktivnih elemenata tavanice iznosi najmanje 1,8 m, - pod kotlarnice, dimnjača i temelji opreme, po pravilu, se postavljaju iznad nivoa podzemnih voda, u kotlarnicama kapaciteta do 200 kW ugrađuje se najmanje jedan prozor koji se može u svakom trenutku koristiti kao nužni izlaz, kotlarnice čiji kapacitet prelazi preko 250 kW projektuju se sa dva izlaza, pri čemu jedan od njih mora da omogući poseban izlazak izvan zgrade, u sklopu kotlarnice kapaciteta preko 250 kW predviđa se prostorija za boravak ložača i sanitarni čvor sa tušem, sva vrata kotlarnice se otvaraju u pravcu izlaza, izuzimaju se samo vrata prema skladištu goriva, koja se otvaraju prema kotlarnici, veličinu vrata, prolaza i hodnika određuje najveći gabarit ugrađene opreme (kotao, bojler itd.), ukoliko za te svrhe nije predviđen poseban otvor, - za kotlarnice se obezbeđuje dovođenje svežeg vazduha i odvođenje gasova, dovođenje svežeg vazduha vrši se kroz kanal čija površina preseka iznosi najmanje 50% od površine - preseka dimnjaka, izlazni otvor kanala postavlja se iza kotlova na visini od 0,50 m do poda, radi zagrevanja vazduha, površina preseka kanala za odvođenje zagađenog vazduha iznosi najmanje 25% od površine preseka dimnjaka, ali ne manje od 2,0 m, kanal za odvođenje zagađenog vazduha iz kotlarnice postavlja se pored dimnjaka i izvodi iznad krova, a usisni otvor se postavlja ispod same tavanice sa ugrađenom rešetkom odgovarajuće veličine, - poželjno je da se kotlarnica neposredno osvetljava dnevnom svetlošću, dimnjak kotlarnice mora biti viši za 0,50 m od najviše tačke krova - slemena, odnosno za 2,0 m, od najviše ravni zgrade - kod ravnih krovova, - dimnjak čija je površina preseka veća od 500 cm2, odvaja se od ostalih zidova zgrade najmanje 5 cm, - za kotlarnice na čvrsto gorivo predviđaju se posebne prostorije za smeštaj šljake i čvrstog goriva, - iz prostorije za šljaku obezbeđuje se odvođenje toplote nezavisnim sistemom provetravanja, sve instalacije: kanalizacione, vodovodne ventilacione i druge koje prolaze kroz ugljaru ili šljaku (prostoriju za ugalj i prostoriju za šljaku) propisno se obziđuju, u prostoriji kotlarnice ugrađuje se šaht za hlađenje vode u koji se dovodi voda iz slivnika. Posle hlađenja u šahtu voda se odvodi u kanalizacioni sistem, u prostoriji kotlarnice se predviđa 1 točeće mesto - česma za napajanje kotlova sa slavinom sa holenderom nazivne mere 12 - 20 mm, - lokalne kotlarnice se projektuju prema DIN-u 4755 do objavljivanja odgovarajućeg JUS-a. 23 - SPOLJNI UTICAJI 231 - TOPLOTNA ZAŠTITA ZGRADA Toplotna zaštita zgrade postiže se termičkom izolacijom spoljašnjeg omotača zgrade i zaštitom fasadnih 231.1 otvora od sunca i produvavanja. 231.2 - Toplotna zaštita Spoljašnji volumen ovih prostorija i prostora u stanu obezbeđuje potrebnu toplotnu zaštitu u skladu sa 231.21 postojećim uputstvom o racionalnom korišćenju toplotne energije. Za primenjene građevinske materijale u spoljašnjem volumenu stana (fasadno platno, međuspratne 231.22 - konstrukcije), izračunava se koeficijent prelaza toplote, prikazuju mesta rošenja i daju konstruktivna rešenja, kako bi se izbeglo stvaranje kondezata i vlažnosti. Uslovi za primenjenu toplotnu zaštitu zgrade, kao i definicije veličina koje ulaze u proračune, način 231.23 - proračuna toplotne zaštite, difuzije i kondenzacije vodene pare, faktori prirušenja oscilacija temperature i pomeranja faza spoljnih pregrada u letnjem periodu, kao i ulazni podaci za proračune i uslovi koje treba

231.24

231.25 231.26 231.27 232 232.1 232.2 232.2 232.4

235.5 233 233.1 233.2 233.3 233.4 233.5

233.51 233.52 233.53

233.54

zadovoljiti rezultatima proračuna, definisani su odredbama: JUS U.J5.500, JUS U.J5.510, JUS U.J5.520, JUS U.J5.530, JUS U.J5.600. U pripremi (ili štampi) su i sledeći novi ili revidovani JUS-evi koji se posredno ili neposredno odnose na toplotnu zaštitu. Njihova će primena posle objavljivanja takođe biti obavezna. To su: JUS U.A2.020, JUS U. J5.023, JUS U.J5.024, JUS U.J5.060, JUS U.J5.062, JUS U.J5.150. Dosledno sprovođenje toplotne zaštite stambenih zgrada u projektovanju obezbeđuje se kroz kontrolu - projektne dokumentacije kontrolu proizvodnje građevinskih materijala, kontrolu projekata građevinskih elemenata i detalja njihovih spojeva u projektima kao i kontrolu projekata u celini. Kada se postojećim računskim metodama ne može sa dovoljnom sigurnošću izvršiti proračun iz oblasti toplotne zaštite (naročito kod spojeva građevinskih elemenata i tzv. toplotnih mostova, obavezno je ispitivanje na modelu ili na gotovoj zgradi. Dokazi o obavljenoj kontroli i ispravnosti projektantskog rereša toplotne zaštite su sastavni deo projektnog elaborata. Kontrolu projektne dokumentacije i ispitivanje iz oblasti toplotne zaštite vrše samo organizacije registrovane za ovu vrstu delatnosti. Kod serijskih zgrada istog tipa toplotna zaštita se može ispitati samo na jednoj zgradi. Štednja energije ostvaruje se i poboljšanom toplotnom zaštitom u odnosu na minimalnu (koja je navedena u pomenutim JUS-evima). Minimalni uslovi za toplotnu zaštitu stambenih zgrada su definisani odredbama standarda (tačka 231.23) i - primenjuju se, kako kod zgrada u kojima se predviđa centralno grejanje, tako i kod zgrada bez centralnog grejanja. Preporučuje se izvođenje dopunskih radova u zgradama postojećeg stambenog fonda u kojima ne postoje uslovi minimalne toplotne zaštite a u skladu sa zahtevima pomenutih JUS-eva. - ZAŠTITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA Sve površine i spojevi spoljašnjeg omotača zgrade trajno se štite u horizontalnom i vertikalnom pravcu od - prodora atmosferskih voda i uticaja vetrova, primenom i ugrađivanjem proverenih građevinskih materijala i pravilnim projektantskim rešenjem. Kod projektovanja i izvođenja završnih radova na zgradi postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za završne radove u zgradarstvu" Sl. list SFRJ, br. 49/1970". Kod projektovanja i izgradnje kosih i pravih krovova postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehničkim - merama za nagib krovnih ravni", Sl. list SFRJ, br. 26/69, "Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za ugljovodonične hidroizolacije krovova i terasa", Sl. list SFRJ, br. 26/69, i odredbi JUS U.F2.024. - Zaštita neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda obezbeđuje se: - pravilnim izborom uže lokacije zgrade (u zavisnosti od konfiguracije terena i sl.), - kontrolom oticanja površinskih voda (drenaža, zaseci i sl.), - Preporučuje se primena kosih krovova za sve stambene zgrade - ZAŠTITA OD PODZEMNIH VODA Zgrada i svi prostori i prostorije u zgradi, koji mogu da budu izloženi dejstvu podzemnih voda, u - horizontalnom i vertikalnom pravcu zaštićuju se od prodora vode i vlage postavljanjem hidroizolacionog sloja od proverenih građevinskih materijala. Pre projektovanja zaštite od podzemnih voda pregledaju se hidrološke podloge za odgovarajuće područje, uočavaju pojave katastrofalnih voda, veličina podzemnih voda, kao i najmanji nivo. - Sleganje zgrade posmatra se u celini, ne razdvaja se na primarno i sekundarno. - Drenaža se rešava za zgradu u celini. - Zaštita od podzemnih voda određuje se u zavisnosti od: - nivoa podzemnih voda, - agresivnosti podzemnih voda, - predviđenog sistema odbrane neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda i sl. - Razlika kote poda najnižih stambenih prostorija u zgradi i kote terena iznosi najmanje 0,90 m. - Po pravilu se nagib obližnjeg terena prema zgradi štiti potpornim zidom. Kod projektovanja zaštite od podzemnih voda - koje nisu pod aktivnim pritiskom većim od 105 Pa, mogu se - predvideti hidroizolacije koje nisu posebno otporne na pritisak i koje se po pravilu, postavljaju neposredno na konstrukciju prema pravcu prodiranja vode. To su npr. hidroizolacije: - na bazi bitumena (kada nisu u "sendviču") - na bazi cementa (SIKA izolacije) i sl.). Kod projektovanja zaštite od podzemnih voda koje su pod aktivnim pritiskom većim od 105 Pa, primenjuju - se hidroizolacije posebno otporne na pritisak vode, termička i konstruktivna pomeranja zgrade ili dela zgrade u kome se nalaze. To su npr. hidroizolacije:

234 234.1

234.2 234.21 234.211

234.212

234.213

234.214

234.215

234.216

234.22 234.221 234.222

- na bazi bitumena (kada se nalaze u "sendviču"), - epoksidnih smola (u sendviču ili posebne vrste epoksidnih smola - lepkova) - specijalne izolacije na bazi cementa i sl. - ZAŠTITA OD BUKE - Osnovni propisani uslovi Osnovni zahtevi za dozvoljeni nivo buke u stambenim prostorijama: Ekvivalentni nivo ukupne buke od svih nestacionarnih izvora izvan posmatrane zgrade ne sme prelaziti a) 35 dBA noću (22 do 6 časova) i 40 dBA danju (6 do 22 časa). Ukupni nivo buke iz svih izvora, u zgradi, ali izvan posmatranog stana, koji rade jednovremeno, i svih b) stacionarnih izvora izvan zgrade, ne sme prelaziti 30 dBA noću (22 do 6 časova) i 40 dBA danju (6 do 22 časa) Navedene vrednosti važe za sve boravišne prostorije u stanu, bez obzira na njihovu užu namenu. - Mere zaštite od buke - Prostorno planiranje - Osnovni princip Kod projektovanja naselja vodi se računa da se pomoću reljefa zemljišta smanji buka saobraćajnica koje prolaze kroz naselja. Fasade se orijentišu tako da postoji što manji broj štetnih refleksija koje potiču od saobraćaja ili drugih izvora komunalne buke (dečja igrališta). Izbegava se projektovanje naselja blizu postojećih ili budućih magistralnih puteva, železničkih pruga, vazdušnih koridora, međugradskih i prigradskih autobuskih terminala, železničkih stanica (naročito ranžirnih), aerodroma, ili sličnih jakih izvora buke. Najmanja udaljenost naselja od navedenih izvora dobija se iz postojećih ili projektovanih karata buke, na liniji koja pokazuje vrednost buke propisane za odgovarajuću stambenu ili mešovito stambenu zonu. Ako karta buke ne postoji vrši se proračun buke na osnovu podataka o postojećim i predviđenim izvorima buke. - Zaštita od aerodromske buke Prvenstvena odbrana je što veća udaljenost, za čije se određivanje mora poznavati: planirano proširenje aerodroma; sadašnja i buduća lokacija za isprobavanje motora; broj, vrsta i učestanost sadašnjih i planiranih vazduhoplova; glavna osa i udaljenost poletno sletne staze. Za zaštitu se koriste i zvučne prepreke, postojeće ili posebno projektovane. - Zaštita od buke železničkih pruga Duž pruge i oko stanice planira se zaštitna zona koja može biti industrijska ili sasvim nenaseljena. U sledećoj zoni prema zaštitnoj, planira se što manja gustina stanovanja. Udaljenost naselja od pruge na nasipu, odnosno od čeličnih mostova predviđa se veća nego od pruge u useku, odnosno od betonskih mostova. - Zaštita od buke magistralnih puteva Duž puteva se planiraju zaštitne zone kao za pruge. Lokalni put i ulice projektovanog naselja ne smeju predstavljati prečicu između dva magistralna puta. Za korišćenje zelenog pojasa videti tačku 234.216. - Optimizacija položaja Kada je određena površina u kojoj postoji mogućnost smeštaja zgrade na različitim mestima u toj površini, zgrada se locira tako da se ne nalazi u glavnoj osi ozračenja buke najbližeg zvučnog izvora. Ako u blizini postoje više zvučnih izvora, konačna lokacija se određuje tako da se zgrada nalazi u minimumu zvučnog polja u toj površini. Pri tome je potrebno poznavati koordinate, jačinu, usmerenost i dimenzije relevantnih zvučnih izvora. - Korišćenje prepreka Koriste se sve prirodne prepreke između izvora buke i projektovane zgrade. Ako nema prirodnih postavljaju se veštačke. Dobro dimenzionisane pregrade prepreke smanjuju buku najviše za 8 do 12 dBA. Zeleni pojas od drveća, žbunja i trave, malo doprinosi smanjenju buke, ako je uži od 30 m mada menja spektar buke. Sastav zelenog pojasa predviđa se od listopadnog drveća velikog lista (hrast, lipa, platan; topola nije pogodna jer joj je šum lišća visok) četinara i zimzeleni, a između stabala žbunje i lišće. U principu zeleni pojas se smatra samo kao dodatna mera za smanjenje buke. Travnati pojas doprinosi smanjenju buke (oko 5 do 10 dB) tek ako je širi od 100 m i to samo na malim visinama (do 20 m); drveće smanjuje buku oko 2 do 8 dB/100. - Raspored prostorija u zgradi - Osnovni princip U zgradi i u stanu se posebno grupišu bučne a posebno tihe prostorije. - Smeštaj bučnih mašina i postrojenja Sva bučna postrojenja, kao što su dizel-agregati kotlarnice, hidroforske stanice, toplotne predajne stanice, perionice sa mašinama za pranje rublja, trafostanice i slično, ako već moraju biti u zgradi, smeštaju se u

234.223

234.224

234.225

234.226 234.23 234.231

234.232

234.233

234.234

najniži nivo i izoluju od konstrukcije zgrade. Lift kućice i krovni ventilatori stavljaju se iznad najvišeg stambenog nivoa. - Pogonske bučne prostorije Pogonske bučne prostorije tj. prostorije u kojima su smešteni pogon ili postrojenja zgrade, kao što su kotlarnice, toplotne predajne stanice, klima komore, hidroforske i hidrocelske stanice, mašinske kućice za lift transformatorske stanice i slične prostorije po pravilu se ne smeju graničiti (bilo površinom, linijom ili tačkom) sa stambenim prostorijama. Posebno, lift okno se ne sme graničiti, po pravilu sa stambenim prostorijama. Odstupanjem od ovih pravila dolazi se u situaciju da se posebno projektuje zvučna zaštita ovih prostorija da bi se zadovoljili osnovni propisani uslovi. - Bučne prostorije u stanu Bučne prostorije jednog stana (antre, kuhinja, kupatilo i sl.) ne smeju imati zajedničku pregradu (zid i tavanicu) sa tihim prostorijama (radna ili spavaća soba) drugog stana. - Zaštita od spoljne buke Bučne prostorije u stanu (antre, kuhinja, kupatilo i sl.), prostorije za zajedničke potrebe stanara, prostorije i prostori u kojima je uticaj buke od manjeg značaja, raspoređuju se tako da čine zaštitni pojas prema spoljnim izvorima buke. U ulicama u kojima je nivo buke približan najvišem dozvoljenom nivou (35 dBA noću i 40 dBA danju) - predvideti najmanje jednu prostoriju za spavanje orijentisanu prema mirnijem delu bloka, odnosno prema dvorištu. - Pregrade: zidovi i međuspratne konstrukcije - Propisani uslovi zvučne zaštite pregrada Za zidove i međuspratne konstrukcije, koji imaju određenu funkciju, propisuju se najmanje vrednosti zvučne izolacione moći R', a za međuspratne konstrukcije još i najveće vrednosti zvučne propustljivosti Ln (zvuk udara). Za stambene zgrade to su: A. Zidovi: (a) zid između dva stana, zid bez vrata između stana i stepeništa i zid između stana i lift okna: R' = 52 dB; (b) zid zgrade prema kolskom prolazu, zid između stana i prostorije druge namene (poslovne prostorije, kućnog saveta, zajedničke prostorije za smeće), i zid između dva stana u dve zgrade: R' = 55 dB; (c) zid između stana i bučnih pogonskih postrojenja: R' = 57 dB. B. Međuspratne konstrukcije: (a) između dva stana, između stana i podruma (spremišta stanara, ulaznih prostorija i slično): R' = 52 dB, Ln - 68 dB (vertikalno između boravišnih prostorija ili koso između kuhinje ili kupatila prema boravišnoj prostoriji); (b) između stana i prostorije druge namene ako su iznad stana: R' = 55 dB, Ln = 63 dB, ako su ispod stana R' = 55 dB, Ln = 68 dB; (c) između stana i kolskog prolaza: R' = 55 dB (za Ln nema zahteva); (d) između lođe i donjeg stana: Ln = 68 dB (za R' nema zahteva); (e) između zajedničke terase i donjeg stana: Ln = 63 dB (za R' nema zahteva); (f) između stana i bučne pogonske prostorije: R' = 57 dB (za Ln nema zahteva). - Ispunjenje propisanih uslova za pregrade Kod svih zidova i međuspratnih konstrukcija, navedenih u prethodnoj tačci, zadovoljavaju se propisani uslovi zvučne zaštite pregrada, ne samo kao pojedinačni elementi, već i u međusobnom sklopu sa ostalim graničnim pregradama, uzimajući u obzir prodore instalacija, oslabljena mesta zbog postavljanja instalacija, ventilacione kanale i slično. Kada međusobni sklop, prodor instalacija, kanali i sl. umanjuju zvučnu zaštitu same pregrade i kada je gubitak mali, gubitak zvučne izolacije nadoknađuje se povećanom izolacijom same pregrade; kod većih gubitaka iznova se projektuje sklop, instalacija ili kanali. - Uticaj prodora instalacija U projektu se izrađuje detalj prolaska instalacija kroz zid i posebno kroz međuspratnu konstrukciju. Obrada otvora se daje u detalju i opisu radova. U principu posle postavljanja instalacija, otvori se pažljivo i u potpunosti ispunjavaju sličnim materijalom od koga je pregrada (malter, beton, gips), ali same instalacije ne smeju imati kruti dodir sa ispunom, već se one obavijaju, na primer, mineralnom vunom ne debljom od 1,0 do 1,5 m i zalivaju plastičnim kitom. Kod dvostrukih zidova i plivajućih podova ispuna (malter, beton, gips), ne sme stvoriti zvučni most između obloga zida, odnosno, između ploče i estriha. To se naglašava u opisu radova. - Uticaj ventilacionih kanala Ventilacioni kanali za kuhinje, kupatila, i sl. predstavljaju obilazno provođenje zvuka. Oni moraju imati dovoljno veliko prigušenje zvuka, kako ne bi, zajedno sa međuspratnom konstrukcijom, zvučna izolacija

234.235

234.24

234.25 234.251

234.252

234.253

234.254

234.26

234.3 234.31

između tih prostorija u dva susedna stana, pala ispod propisane vrednosti. Ukoliko su ventilacioni kanali prefabrikovani elementi, za njih se prilaže atest o prigušenju zvuka; ako se grade na licu mesta u projektu se daje proračun o dovoljnom zvučnom prigušenju. - Uticaj termoizolacionih slojeva Zaštitni sloj koji se stavlja ispred termoizolacionog sloja ne sme sa ovim da čini rezonantni sistem sa rezonansom između 100 i 3150 Hz. Posebna pažnja se obraća na zid između stana i stepeništa, na tavanicu prema kolskom prolazu i na tavanice ispod lođa i prohodnih terasa. - Vrata i prozori Po izolacionoj moći vrata su razvrstana u tri klase: I klasa 30-34 dB, II klasa 25-29 dB; i III klasa 20-24 dB. Ulazna vrata stana se predviđaju sa propisanom izolacionom moći, i to između 30 i 34 dB (I klasa). Izuzetno, ako u zgradi postoji lift, i ako se na jednom spratu nalazi najviše 4 stana, dozvoljava se da na prvom spratu i na ostalim spratovima ulazna vrata od stana imaju 25 do 29 dB (II klasa). Vrata unutar stana pripadaju onoj klasi izolacione moći kojom se postiže da zvučna izolovanost između stepeništa (hodnika i svih boravišnih prostorija stana iznosi najmanje 52 dB). Po izolacionoj moći prozori su razvrstani u 4 klase: I klasa 35-39 dB; II klasa 30-34 dB; III klasa 25-29 dB i IV klasa 20-24 dB. Izolaciona moć tj. klasa prozora određuje se prema ekvivalentnom nivou spoljne buke tako da buka u stanu ne prelazi 35 dBA noću, odnosno 45 dBA danju. Pri proračunu se uzima celokupna fasadna površina (prozor + parapet) a za ukupnu zvučnu apsorpciju posmatrane sobe 10 m 2. Radi orijentacije približno se može smatrati da će za uobičajene fasadne površine od oko 10 do 15 m 2 i za spoljnu buku Leq = 60 do 65 dBA zadovoljavajuću zvučnu zaštitu pružiti prozor koji spada u I klasu izolacione moći (R = 35 do 39 dB). U projektu se sprovodi tačnija računica, uzimajući u obzir i frekvencijske zavisnosti. - Kućna postrojenja i instalacije - Osnovni princip zaštite Cilj je sprečiti prenos vibracija od izvora vibracija (mašine ili postrojenja) na zgradu i u instalacionu mrežu, i od instalacione mreže na zgradu. - Meko oslanjanje Svi izvori buke i vibracija koji pripadaju kućnim postrojenjima, kao što su dizel-agregat, gorionici i kotlovi, cirkulacione pumpe, kompresori, zajedničke mašine za pranje rublja, i slično, ne smeju imati kruti, direktni kontakt sa konstrukcijom zgrade. Veza između navedenih izvora i zgrade se posebno projektuje i daje u opisu. Kod izvora koji se oslanja na temelje, temelji izvora dovoljno se odvajaju od konstrukcije zgrade tako da prenete vibracije preko amortizujućeg sloja ispod temelja na zgradu, ne proizvode buku u stanovima veću od dozvoljene. Pri ovome se uzima u obzir koeficijent prostiranja strukture buke, kao i nivo vibracija postolja mašine. - Veze mašina i postrojenja sa instalacionom mrežom Sve veze u kojima su izvori buke i vibracije navedeni u prethodnoj tačci spojeni sa ostalom mrežom, instalacijama ili cevovodima u zgradi, izvode se "meko", tako da vibracije prenesene na zgradu u stanovima ne proizvode buku veću od dozvoljene. Posebna pažnja obraća se na izvore buke koji ne stvaraju veliku vazdušnu buku, ali su jaki izvori strukture buke (tj. vibracija), koja se prostire kroz instalacionu mrežu (kao na primer, cirkulacione pumpe). Kod takvih izvora projektuje se detalj "mekog priključka" kojim se mašina (pumpa) vezuje za instalaciju. Električno uzemljenje svih mašina izvodi se pomoću pletenice, a ne krutim kablom. - Veze instalacione mreže sa zgradom Ako postoji bojazan da se vibracije prenose kroz instalacionu mrežu, ova se ne vezuje kruto za zidove zgrade; između obujmice i cevi (odnosno kanala) postavlja se meka podloška. - Unutrašnja obrada pogonskih bučnih prostorija Sve pogonske bučne prostorije (234.223) akustički se obrađuju u smislu povećanja zvučne apsorpcije. Teži se da najmanje 2/3 od ukupne površine zidova, poda i plafona bude prekriveno apsorpcionim materijalom. Bolja efikasnost se postiže: (a) uopšte kada apsorpcione površine nisu koncentrisane, i (b) posebno, kada je apsorpcija materijala veća na onim frekvencijama koje su dominantne u spektru buke u toj prostoriji. Kao prostor sa izvorima buke može se smatrati i stepenište, pa je poželjno da se i u njega postave apsorpcione površine. Vodi se računa o eventualnoj zapaljivosti apsorpcionih materijala. - Obaveze projektanta - Sadržaj tehničke dokumentacije za zvučnu zaštitu Projektna dokumentacija koja se odnosi na zvučnu zaštitu sadrži: (a) Analizu projektovane zgrade u smislu zaštite od buke. U analizi se daju nivoi spoljne i unutrašnje buke (buke pojedinih mašina ili celog postrojenja, i sl.), kao i mere koje se preduzimaju da bi se buka svela na propisani nivo, a prema tačkama 234-21-26. Nemogućnost primene ili odstupanje od navedenih mera

obrazlažu se i dokazuje se da će se primenom ostalih mera postići osnovni propisani uslovi za dozvoljeni nivo buke u stanovima. (b) Osnovne proračune zvučne zaštite koji obuhvataju: - proračune sa dijagramima nivelacione moći svih različitih (po sastavu) zidova i međuspratnih konstrukcija, kao i zvučne propustljivosti svih različitih tipova međuspratnih konstrukcija (različit tip međuspratne konstrukcije podrazumeva i istu tavanicu sa različitih podovima), čija je funkcija navedena u JUS U.J6.201 (videti tačku 234.231); ako postoji odgovarajući izveštaj o ispitivanju pregrade, takav izveštaj (ili kopija) može se priložiti umesto proračuna, - proračun potrebne izolacione moći prozora ukoliko ova nije određena posebnim zahtevima investitora ili korisnika. - proračun potrebnog prigušenja vibracija za temelje mašina, ukoliko takve mašine postoje, - proračun potrebnog prigušenja vibracija za mašine za koje nije potrebno temeljenje, ukoliko se mašine ne isporučuju sa sopstvenim amortizerima i ukoliko isporučilac ne garantuje da prenete vibracije neće proizvesti buku u stanovima veću od dozvoljene, - proračun smanjenja reverberacione buke korišćenjem apsorpcionih materijala u bučnim pogonskim prostorijama. Ostale proračune zvučne zaštite, odnosno zaštite od buke, koji obuhvataju uglavnom proračune zaštite od spoljne buke optimizacijom položaja, korišćenjem prepreka i korišćenjem udaljenosti, kao i specijalne proračune ako takvih ima. (c) Ocenu o projektovanoj zvučnoj zaštiti. Ocena se daje za svaki elemenat za koji postoji propisani zahtev. Za zidove i međuspratne konstrukcije ocena se daje prema propisanom postupku za ocenjivanje, a prema kriterijumima iz JUS U.J6.201. Za poreze i ostale elemente, za koje je izvršen proračun, ocena se daje prema izračunatom nivou buke u stambenim prostorijama, koji mora biti zadovoljavajući. (d) u arhitektonsko-građevinskom projektu prilaže se: - u šemama stolarije navode se vrednosti izolacione moći za vrata i prozore, postavljaju se uslovi za nivo buke koju stvaraju bučne mašine ili oprema u pogonskim prostorijama ili uslovi da svaka mašina ima podatak o nivou zračne zvučne snage čija je vrednost manja od uslovljene. Utvrđuje se maksimalni nivo prenetih vibracija sa mašine na konstrukciju zgrade u svemu prema projektnom rešenju i detaljima datim u projektu, postavljaju se uslovi izvođaču da kod izbora opreme (sanitarne, vodovodske i sl.), i mašina, prvenstvo imaju one koje su tiše i koje stvaraju manje vibracija. 235

- ZAŠTITA OD PROVALA I NEŽELJENIH POGLEDA

235.1

Stan i stambena zgrada obezbeđuju se od provala i neželjenih pogleda primenom građevinskih - materijala otpornih na fizički udar, ugrađivanjem, potrebne opreme i odgovarajućim arhitektonskim rešenjem stana i zgrade.

235.2

Kod stambenih zgrada, gde se poklapaju ili približno poklapaju regulaciona i građevinska linija, najmanje - odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena, u prizemnim stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini javne komunikacije, iznosi h = 1,80 m.

235.21

Kod stambenih zgrada čija se regulaciona i građevinska linija ne poklapaju, kao i kod stanova čiji prozori - izlaze na zajedničke otvorene komunikacije u zgradi (galerije, zajedničke terase), najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena ili poda površine zajedničkih komunikacija iznosi h = 1,60 m. Kod stanova u prizemlju sa predbaštama i javnim zelenim površinama najmanje odstojanje gornje ivice parapeta od terena može da bude i manje od zahteva u prethodnom stavu, pod uslovom da se u ovom slučaju na prozorske otvore ugrađuju metalne ili drvene zaštite (rešetke, kapci i sl.).

235.22

Na prozorskim otvorima u stanovima u prizemlju i stanovima koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa - zajedničkim komunikacijama u zgradi (galerije, zajednička terasa) ugrađuju se: roletne, sklapajuće žaluzine, zaštitni kapci (od drveta, plastike ili metala).

235.23

-

Pregrade na lođama, koje dele dva stana, ugrađuju se po celoj spratnoj visini. Pregrada se izrađuje od materijala koji ne dozvoljava sagledljivost unutrašnjosti drugog stana.

235.24

-

Na stanovima koji su u građevinskom smislu, istureni ispred drugih stanova ne dozvoljava se postavljanje prozora prema susednim stanovima.

235.25

-

Ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na zidovima jednog stana koji izlaze na lođu ili balkon drugog stana.

235.26

U "dvotraktnim" stambenim zgradama (paralelno postavljene građevinske lamele koje su povezane - zajedničkim vertikalnim komunikacijama) ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora prema "unutrašnjem dvorištu" na sobama za spavanje i dnevni boravak.

235.27

-

Na ulaznim vratima u stanove, zgradu, prostorije za zajednički boravak stanara, službenu prostoriju i prostoriju u kojoj se nalazi grupa standardnih ostava ugrađuje se ukopavajuća cilinder brava sa ključem. Na ulaznim vratima u stanove ugrađuje se i sigurnosni lanac.

235.28

- Na ulaznim vratima u tehničke prostorije u zgradi ugrađuje se brava sa ključem.

236

- ZAŠTITA OD POŽARA

236.1

- Osnovne mere protivpožarne zaštite stambenih zgrada:

236.11

-

Noseći konstruktivni građevinski elementi u zgradama izrađuju se od negorivog građevinskog materijala, odnosno od materijala koji obezbeđuje najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.

236.12

-

Stan, kao građevinska celina u odnosu na susedne stanove, poslovne ili druge prostorije, odvaja se zidovima čija vatro-otpornost iznosi najmanje 90 minuta.

236.13

Zidovi i tavanice vetrobrana, stepenišnog prostora, hodnika, prostora za smeštaj stanarskih ostava, prostorija za deponiju i bacanje smeća, zidovi liftovskih okana, prostorija za uređaj za povećanje pritiska vode, prema stambenim i ostalim prostorijama u zgradi izrađuju se od materijala čija vatrootpornost iznosi najmanje 90 minuta.

236.14

- Nosivi i ojačani zidovi moraju biti negorivi i imati otpornost prema vatri najmanje 90 minuta. Izolacioni materijal na spoljnoj strani zidova iz člana 236.11 može biti od gorivog materijala pod uslovom da je nalepljen na zid i ankerovan tako da ne otpada u slučaju požara i da je sa spoljne strane obložen negorivim materijalom čija je otpornost prema požaru najmanje 60 minuta. Izolacioni materijal u zidovima iz člana 236.11 može biti od gorivog materijala ako je obloga s unutrašnje strane tih zidova otporna prema požaru najmanje 90 minuta, a ako je postavljen sa unutrašnje strane tih zidova izolacioni materijal mora biti negoriv. Međuspratne i tavanske konstrukcije kod stambenih zgrada moraju imati vatro-otpornost najmanje 90 minuta.

236.15

-

236.16

- Fasade se izvode tako da ne prenose vatru s jednog sprata na drugi. Rastojanje između otvora dva susedna sprata mora iznositi najmanje 1 m (ovo se ne odnosi na stepenišni prostor). Preporučuje se da svi fasadni otvori na stambenim zgradama, kroz koje je moguće spasavanje stanara, budu pristupačni za vatrogasna vozila sa PP lestvama.

236.17

Vrata koja odvajaju prostor za stanarske ostave, prostoriju za uređaj za povećanje pritiska vode, - deponiju smeća i druge slične prostorije od ostalih prostora u zgradi imaju najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.

236.18

-

236.19

- Zidovi, vrata i tavanica kotlarnice u zgradi moraju biti vatrootporni 90 minuta.

Zidovi, tavanice i vrata prostorije za transformatorsku stanicu i agregat moraju biti vatro-otporni najmanje 3 časa.

Kod kotlarnica na čvrsto gorivo predviđaju se posebne prostorije za smeštaj čvrstog goriva i šljake čiji su zidovi, tavanice i vrata vatro-otporni 90 minuta. 236.1(10) -

Ako se prostorije u podrumu koriste kao garaže sprovode se dodatne mere bezbednosti prema važećim propisima za projektovanje i izgradnju garaža tačka 222.8. Ukoliko se stanarske ostave nalaze u tehničkoj etaži, iste se odvajaju od ostalog prostora tehničke etaže zidovima, tavanicom i vratima, koji su vatro-otporni 90 minuta.

236.1(11) - Ventilacioni kanali ili njihove obloge izvode se od nezapaljivog materijala. Požarni zidovi se izvode od materijala koji je otporan prema požaru najmanje 90 minuta i na najvećem međusobnom rastojanju 40 m. Požarna vrata koja povezuju pojedine prostorije sa putevima za evakuaciju moraju imati otpornost prema

požaru najmanje 60 minuta. Smer otvaranja vrata na putevima za evakuaciju mora biti uvek u pravcu izlaza iz zgrade ili prostorije. Sve stambene zgrade moraju imati vodovodne instalacije i odgovarajući broj hidranata ili PP aparata. 236.2

- Visoke zgrade Pod visokim stambenim zgradama, za potrebe protivpožarne zaštite, podrazumevaju se zgrade u kojima je nivo poda u stambenim prostorijama na poslednjoj etaži udaljen najviše 22,0 m od terena na koji je omogućen pristup i intervencija uz korišćenje automatskih lestava. Zahtevi za visoke stambene zgrade sa stanovišta zaštite od požara su sledeći: - U visokim stambenim zgradama se predviđa najmanje jedno protivpožarno stepenište. - Prostor požarnog stepeništa zaštićuje se od dima koji bi mogao da prodre iz bilo koje etaže u zgradi. - Najmanje jedan liftovski prostor u zgradi izgrađuje se od požarnih obimnih zidova. Spoljno požarno stepenište zadovoljava sledeće uslove: - Spoljne stepenice moraju biti pristupačne iz hodnika ili najmanje iz dve prostorije zgrade na svakom spratu. - Stepenice se ne smeju postavljati pored otvora na fasadi zgrade bliže od 1,5 m ukoliko nisu ozidane prema tim otvorima. - Širina kraka požarnih stepenica ne sme biti manja od 80 cm a nagib ne veći od 45 o. - Za spoljne požarne stepenice ne smeju se koristiti spiralno stepenište i penjalice. - Zaštitna ograda spoljnih otvorenih stepenica ne sme biti niža od 1,20 m. - Građevinski materijal za izgradnju spoljnih požarnih stepenica mora biti negoriv (može se koristiti i nezaštićeni čelik). - Mora biti omogućeno korišćenje stepenica bez obzira na vremenske prilike u svim uslovima.

236.6

-

Eksperimentalna ispitivanja iz oblasti protivpožarne zaštite može vršiti samo organizacija registrovana za ove vrste delatnosti.

236.4

-

Prilikom projektovanja koriste se simboli za tehničke šeme prema JUS U.J1.220, a za određivanje stepena vatro-otpornosti pregrada oznake prema JUS U.J1.240.

237

- DNEVNO OSVETLJENJE I OSUNČANJE STANA I ZGRADA

237.1

- Dnevno osvetljenje

237.11

Sve stambene prostorije u stanu osvetljavaju se dnevnom svetlošću neposredno kroz prozorske otvore. - Prostor za pripremanje hrane može da se osvetljava dnevnom svetlošću posredno samo preko prostora za ručavanje, a u stanovima tipa garsonjere i preko prostora za dnevni boravak i spavanje.

237.12

Sve zajedničke prostorije u zgradi koje su namenjene boravku stanara, osvetljavaju se dnevnom - svetlošću neposredno kroz prozorske otvore. Uslovi za osvetljavanje stepenišnog prostora su izloženi u tačci 221.4.

237.13

- Stambene prostorije sa čistom visinom od h = 2,50 m ne bi trebalo da imaju dubinu koja prelazi 6,0 m.

237.14

Površina prozorskih otvora jedne prostorije iznosi približno 1/7 podne površine sa tolerancijom 10% pri čemu se ne računa zastakljena površina iznad poda do visine 90 cm. Prozori većih dimenzija mogu se ugrađivati uz uslov da se obezbedi pojačana toplotna zaštita predmetnog zida sa prozorom, pri čemu se poštuju, zahtevi za toplotnu zaštitu zgrada koji su izloženi u JUS U.J5.600.

237.2

- Osunčanje

237.21

-

237.22

- Ne dozvoljava se projektovanje i građenje stanova sa jednostranom orijentacijom prema severu.

237.23

- Prozorski otvori na prostorijama za dnevni boravak ne mogu se orijentisati isključivo prema severu.

Sve stambene prostorije se orijentišu tako da se u konkretnim uslovima postiže najmanja osunčanost od 1 č. na dan u zimskim mesecima.

237.24

-

Zahtevi iz tačaka 237.22 i 237.23 u izuzetnim slučajevima ne moraju da budu ispunjeni u stanovima tipa garsonjere.

237.25

-

Na prozorskim otvorima na stambenim prostorijama koje su orijentisane delimično ili potpuno prema zapadu, po pravilu se predviđa pojačana zaštita od sunca (lođe, balkoni, pokretne nadstrešnice i sl.).

24.

- INSTALACIJE U ZGRADI

241.

- ELEKTRIČNE INSTALACIJE U STANU I STAMBENOJ ZGRADI

241.1

- Opšte odredbe

241.11

Sve stambene zgrade i stanovi opremaju se električnim instalacijama slabe i jake struje koje - omogućavaju normalan boravak bez dnevne svetlosti, vezu sa telefonom, radiom i televizijom, kao i korišćenje trošila električne energije koja se primenjuje u stanovima i stambenim zgradama.

241.12

-

241.13

- Mesto ugradnje priključne kutije na zgradi određuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".

241.14

-

Mesto ugradnje ormana sa brojilima u zgradi određuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".

241.15

-

Pre početka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima priključka zgrade na spoljnu telefonsku mrežu od RO PTT saobraćaja - Beograd.

241.16

-

Električne instalacije projektuju se i izvode prema važećim tehničkim propisima, propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd" i JUS-vima.

Pre početka projektovanja pribavlja se elektroenergetska saglasnost za priključak zgrade na elektroenergetsku mrežu od ERO "Elektrodistribucije Beograd".

Preporuke i propisi ERO "Elektrodistribucije - Beograd" koriste se pri definisanju spoljne elektroenergetske mreže transformatorskih stanica 10/0,4 KV spoljnjeg i unutrašnjeg priključka, razvodnih ormana sa brojilima, načina merenja potrošnje električne energije i električnog kablovskog razvoda za povezivanje ormana sa brojilima (u slučaju većeg broja ormana). 241.16a 241.17

Pre početka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima priključka zgrade na spoljnu mrežu kablovske distribucije televizijskog i radio programa (kablovska televizija) od Radio televizije Beograd.

- Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada, predviđaju se sledeće električne instalacije: - instalacija osvetljenja - instalacija nužnog osvetljenja sa odgovarajućim izvorom - instalacija izvoda za priključak električnih trošila i priključnica - instalacija telefona - instalacija kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajednički antenski sistem - instalacija signalizacije požara - instalacija pozivne - zvučne signalizacije ulaza u stan i stambenu zgradu - instalacija zajedničke ventilacije kupatila, WC-a i kuhinja - instalacija temeljnog uzemljivača - instalacija gromobrana - instalacija komandovanja sa termičkim potrošačima i signalizacije tarife - instalacija motornog pogona toplotne predajne stanice ili kotlarnice - instalacija motornog pogona uređaja za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji - instalacija motornog pogona lifta Priključak zgrade na elektroenergetsku telefonsku električnu mrežu i mrežu kablovske distribucije radio i televizijskog programa

241.2

-

241.21

- Priključak od niskonaponske, distributivne električne mreže do priključne kutije zgrade (spoljašnji priključak) izvodi se četvorožilnim kablom izolovanim čvrstim dialektrikom, četvorožilnim samonosivim

kablovskim snopom ili četvorožilnim samonosivim kablom. Od priključne kutije do ormana sa brojilima (unutrašnji priključak izvodi se petožilnim kablom sa PVC izolacijom. Presek spoljašnjeg kućnog priključka određuje se na bazi podataka ERO "Elektrodistribucija Beograd". Presek voda unutrašnjeg kućnog priključka određuje se na bazi jednovremenog vršnog opterećenja zgrade (vidi tačke 241. 22; 241. 23; i 241. 24). Projektanti spoljašnjeg i unutrašnjeg kućnog priključka dužni su da usaglase rešenja. Peta žila voda unutrašnjeg kućnog priključka koristi se kao zaštitni vod, a može se položiti i kao poseban izolovani vod.

241.22

U stanovima koji se ne greju električnim termoakumulacionim pećima jednovremeno vršeno opterećenje stambene zgrade određuje se prema maksimalnom opterećenju stanova, broju stanova i koeficijentu jednovremenosti zgrade. Maksimalno opterećenje stana iznosi 70% od instalisane snage stana. Pod instalisanom snagom stana podrazumeva se zbir nazivnih snaga svih električnih trošila u stanu. Pri izračunavanju jednovremenog vršnog opterećenja zgrade zbir maksimalnih opterećenja stanova množi se koeficijentom istovremenosti zgrade (Ki), koji se izračunava prema obrascu 0,75 Ki = 0,25 + ---------n gde je "n" broj stanova u zgradi.

241.23

- Maksimalno opterećenje opšte potrošnje zgrade jednako je instalisanoj snazi.

241.24

Za stambene zgrade sa termoakumulacionim grejanjem istovremeno opterećenje zgrade sračunava se tako što se sračunatom opterećenju po tačci 241.22 doda zbir instalisanih snaga termoakumulacionih peći. Zbir instalisanih snaga termoakumulacionih peći u zgradi određuje se kad se broj svih soba (u stanovima) pomnoži sa 3 kW.

241.25

-

241.26

Od priključne kutije EDB do ormana sa brojilima u zgradi polažu se najviše tri kablovska voda. U - slučaju većeg broja kablovskih vodova predviđa se ugradnja priključnog ormana EDB ili direktno iz trafostanice 10/0,4 kV.

241.27

Ako se trafostanica 10/0,4 kV nalazi u zgradi i napaja isključivo tu zgradu, ormani sa brojilima priključuju se direktno na niskonaponsku tablu trafostanice. U tom slučaju vodovi od niskonaponske table trafostanice do ormana sa brojilima predstavljaju unutrašnji kućni priključak i čine sastavni deo instalacije zgrade.

241.28

Električni kablovski vodovi kroz stambenu zgradu od priključne kutije (ormana EDB), ili niskonaponske - table transformatorske stanice, u istoj zgradi do ormana sa brojilima polažu se u kanal, zaštićen regal ili u zid.

241.29

Za stambene zgrade koje imaju lift i uređaje za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji, a ne - poseduju dizel-električni agregat, predviđa se poseban unutrašnji priključak za napajanje lifta i hidrofora.

Najveći presek unutrašnjeg kućnog priključka može biti 3 x 95 + 50 + 50 mm 2 bakarni ili odgovarajući aluminijumski.

Posebni unutrašnji priključak priključuje se na posebnu priključnu kutiju. Ovaj priključak napaja isključivo odvojen orman sa brojilima jednog lifta i uređaja za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji.

241. 2(10)

Priključak na spoljnu telefonsku mrežu zgrade izvodi se pomoću telefonskog kabla minimalnog kapaciteta koji obezbeđuje za svaki stan po jedan direktni telefonski priključak. Priključak se izvodi od najbližeg šahta spoljne telefonske mreže. Tip i kapacitet kabla određuje RO PTT saobraćaja Beograda.

241. 2(11)

-

241. 2(12)

Telefonski priključni kabl od šahta do zgrade polaže se u privodnoj kanalizaciji. Telefonski kabl od - privodne kanalizacije do ormana telefonske koncentracije polaže se u plastičnu cev 100 mm ili u zaštićeni regal.

241. 2(13)

- Telefonski priključni kabl od priključnog šahta do ormana koncentracije predstavlja deo spoljne telefonske mreže. Privodnu telefonsku kanalizaciju i prolaz (regal ili plastičnu PVC cev) kroz zgradu

Sve stambene zgrade sa više od dva stana imaju donju telefonsku koncentraciju. Orman telefonske koncentracije smešta se na pogodnom mestu u prizemlju zgrade.

izvodi se u okviru građevinskih radova na zgradi. Nadzemni telefonski priključak od najbližeg telefonskog stuba do zgrade predstavlja deo spoljne telefonske mreže, a izvodi se samonosivim telefonskim kablom.

241. 2(14)

-

241. 3

- Merenje potrošnje električne energije:

241. 31

-

Potrošnja električne energije za svaki stan meri se pomoću trofaznog dvotarifnog brojila. Svaki stan ima trofaznu električnu instalaciju. U slučaju termoakumulacionog grejanja za svaki stan predviđa se posebno trofazno dvotarifno brojilo koje će meriti samo potrošnju termoakumulacionih peći.

241. 32

- Koncentracija brojila za stambenu zgradu sa više stanova izvodi se u razvodnim ormanima.

241. 33

Višespratne zgrade mogu imati jedan ili više razvodnih ormana. Ako na spratu ima više od šest - stanova razvodni orman se postavlja na svakom spratu. U slučaju šest i manje stanova po spratu razvodni orman se postavlja na svakom drugom spratu.

241. 34

Orman za brojila izrađuje se od dva puta dekapiranog lima ili plastične mase. Dimenzije ormana, - raspored opreme i način povezivanja izvodi se prema "Propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd".

241. 35

-

241. 36

Prebacivanje tarife i upravljanje kontrolisanom potrošnjom u svakoj stambenoj zgradi vrši se pomoću prijemnika mrežne tonfrekventne komande (MTK). Prijemnik MTK smešta se u orman sa brojilima u - prizemlju, bez obzira koliko ormana ima u stepeništnom prostoru stambene zgrade. MTK prijemnik ostaje pod naponom i posle isključenja teretne sklopke u ormanu sa brojilima u prizemlju zgrade (u slučaju većeg broja ormana u stepenišnom prostoru).

241. 37

- Minimalni presek zaštitne sabirnice u ormanu sa brojilima iznosi 3 x 20 mm.

241. 38

-

Svaki orman sa brojilima u šinskom razvodu ima ugrađenu teretnu sklopku za isključivanje energetskog dela ormana.

U ormanu sa brojilima predviđaju se dve (zgrade sa centralnim grejanjem), odnosno tri (zgrade bez centralnog grejanja) sabirnice ili stezaljke najmanje širine 15 mm i to: - sabirnica za signalizaciju više tarife - sabirnica za komandovanu potrošnju - sabirnica za upravljanje termoakumulacionih peći (za zgrade bez centralnog grejanja). Upravljana potrošnja obuhvata bojler u kupatilu, mašinu za pranje veša i mašinu za pranje posuđa.

241. 39

-

U ormanu sa brojilima predviđa se bakarna sabirnica najmanje širine 15 mm, odnosno odgovarajući niz stezaljki za upravljanje dvotarifnim brojilima.

241. 3(10)

-

U slučaju primene specijalnih odvojnih stezaljki na unutrašnjem priključku ne predviđa se teretna sklopka za isključivanje energetskog dela ormana.

241. 3(11)

Razvodni orman sa brojilima postavlja se u stepenišnom prostoru ili ulaznom holu zgrade. - Preporučuje se da se razvodni ormani sa brojilima ugrade u posebne niše ili posebnu prostoriju vertikalnog kanala. Mesto ugradnje razvodnog ormana određuje se u arhitektonskom delu projekta.

241. 3(12)

- Razmeštaj brojila u ormanu predviđa se tako da po visini obrazuju najviše tri reda brojila.

241. 3(13)

-

Za jedan kućni priključak (ulaz, stepenište, lamela) potreban je jedan prijemnik mrežne tonfrekventne komande (MTK).

241. 3(14)

-

Za upravljanje brojilima i trošilima kao i za signalizaciju tarife od prijemnika MTK do razvodne table u stanu polaže se petožilni kabl 5 x 1,5 mm2 Cu.

241. 3(15)

Dimenzije tabli za smeštaj brojila iznose najmanje 220 x 400 mm. Tabla za smeštaj MTK prijemnika - istih je dimenzija kao i tabla za smeštaj brojila. U svakom ormanu u prizemlju zgrade predviđa se po jedna rezervna tabla. U zgradama sa jednim stanom ne predviđa se rezervna tabla.

241. 3(16)

- Orman sa brojilima ne ugrađuje se u podrumski prostor.

241. 3(17)

-

Potrošnja električne energije lokala smeštenih u stambenoj zgradi meri se pomoću posebnih mernih grupa ili jednotarifnog brojila smeštenog u posebnom ormanu.

241. 3(18)

-

Opšta potrošnja osvetljenja, liftova, toplotne predajne stanice i sušionice meri se preko posebnih dvotarifnih brojila smeštenih u razvodni orman sa ostalim brojilima.

241. 3(19)

-

Potrošnja električne energije kotlarnice meri se pomoću merne grupe ili dvotarifnog trofaznog električnog brojila smeštenog u odvojenom (pregrađenom) delu ormana sa brojilima.

241. 3(20)

Potrošnja električne energije jednog lifta (putničko-teretnog) i postrojenja za povećanje pritiska u - vodovodnoj instalaciji meri se pomoću posebnih dvotarifnih brojila, smeštenih u poseban razvodni orman izgrađen od dva put dekapiranog lima.

241. 3(21)

-

241. 4

- Napojni vodovi

241. 41

-

241. 42

- Napojni vodovi polažu se u šlic ili kanal naročito ostavljen pri projektovanju i građenju zgrade.

241. 43

-

241. 44

- Napojni vod ne sme da bude duži od šest nadzemnih etaža za stanove.

241. 45

- Napojni vodovi zaključno sa trosobnim stanom izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm 2 Cu.

241. 46

- Napojni vodovi za stanove veće od trosobnog, izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm2 Cu.

241. 47

Razvodne table instalacija liftova, hidrofora, toplotno predajnih stanica, kotlarnica, sušionica, garaža i - lokala, napajaju se posebnim vodovima (za svaku razvodnu tablu poseban vod). Preseci napojnih vodova određuju se na bazi istovremenog opterećenja.

241. 48

Razvodne table smeštene u podrumu ili suterenu izrađuju se od dekapiranog lima u zaštiti P43. Za - svaku razvodnu tablu vuče se poseban vod za napajanje tipa: GO PO ili PP. Vodovi se postavljaju u jednom komadu - bez nastavka.

241. 49

-

241. 5

- Razvodne table u stanovima

241. 51

-

241. 52

- Razvodne table izrađuju se od dvaput dekapiranog lima plastificiranog ili od plastične mase.

241. 53

- U jednoj zgradi postavljaju se sve razvodne table istog tipa, dimenzija, šema, veza i proizvodnje.

241. 54

- Razvodne table izrađuju se za trofaznu električnu instalaciju.

241. 55

Sabirnice razvodne table u stanu imaju deo slobodne potrošnje, deo upravljane potrošnje (bojler, - mašina za pranje veša i mašina za pranje posuđa), a u slučaju termoakumulacionog grejanja, i deo termoakumulacionog grejanja.

241. 56

- Na razvodnoj tabli svi osigurači predviđaju se topljivi tipa EZ.

241.57

Na razvodnoj tabli u stanu kod zgrada sa centralnim ili klasičnim grejanjem, predviđa se mesto za - smeštaj jednog uklopnog kontaktora, a kod stanova sa termoakumulacionim grejanjem, mesto za smeštaj dva uklopna kontaktora.

241.58

- Na razvodnoj tabli u stanu ugraditi električno zvonce i signalnu lampu za signalizaciju tarife.

241.59

-

Na razvodnoj tabli pored faznih sabirnica predviđa se sabirnica za neutralne i sabirnica za zaštitne provodnike.

241. 5(10)

-

Na razvodnoj tabli grupišu se osigurači za osiguranje strujnih kola slobodnih i posebno upravljanih potrošača, a u slučaju termoakumulacionog grejanja, posebno termoakumulacionih peći.

241. 5(11)

- Trofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko") vezuje se na poseban strujni krug.

241. 5(12)

- Svako strujno kolo u stanu ima svoj neutralni provodnik.

Potrošnja električne energije zajedničke ventilacije kupatila, WC-a i kuhinje meri se pomoću brojila opšte potrošnje.

Za razvodne table u stanovima predviđa se po jedan napojni vod po stanu. U stanovima koji se greju termoakumulacionim pećima za napajanje se predviđa poseban napojni vod.

Napojni vodovi moraju biti tipa PP ili PPOO sa pet žila. Peta žila se koristi za zaštitni vod (zaštita od previsokog napona dodira).

Od razvodnog ormana sa brojilima do razvodnih tabli u stanovima položiti po jedan kabl PP 5 x 1,5 mm2 Cu za signalizaciju tarife i uključenje-isključenje blokiranih potrošača pomoću MTK prijemnika.

Razvodna tabla u stanu postavlja se u predsoblju na pogodnom mestu. Preporučuje se da se razvodna tabla postavi iznad ili pored ulaznih vrata.

241. 5(13)

- Dimenzije razvodne table uslovljene su opremom (brojem osigurača) i veličinom električne instalacije.

241. 6

- Razvodni ormani za ostale potrošače u stambenoj zgradi.

241. 61

-

241. 62

- Na razvodnoj tabli kotlarnice smešta se kompletna zaštita od kratkog spoja i preopterećenja.

241. 63

-

241. 64

- Na razvodnom ormanu sa unutrašnje strane vrata postavlja se jednopolna šema.

241. 65

-

Automatika kotlova postavlja se u posebnom ormanu isporučenom sa opremom kotlarnice. Projekat automatske regulacije i merenja daje se u sklopu glavnog projekta elektroinstalacija kotlarnice.

241. 66

-

U razvodnom ormanu kotlarnice ili na ostalim mestima u instalaciji ne ugrađuju se kondenzatorske baterije za popravku faktora snage.

241. 67

-

Razvodni orman toplotne predajne stanice izrađuje se od dekapiranog lima zaštićenog od korozije u izradi P43.

Razvodni orman kotlarnice izrađuje se od dekapiranog lima zaštićen od korozije u izvedbi P43. Na razvodnom ormanu mora biti data kompletna svetlosna signalizacija kao i natpisi za sve prekidače.

Svi motorni potrošači u kotlarnici povezuju se preko prekidača ili kontaktora na posebne strujne krugove.

Na ormanu izvodi se svetlosna signalizacija rada motora kao i zaštita od kratkog spoja i preopterećenja. 241. 68

- Na razvodnoj tabli toplotne predajne stanice predviđa se uklopni sat za uključenje motora pumpi.

241. 69

-

241. 6(10)

Razvodni orman hidrofora ili hidrocila izrađuje se od dekapiranog lima P43, dimenzija prema vrsti i - obimu opreme. Orman ima ugrađenu svetlosnu signalizaciju kao i zaštitu od kratkog spoja i preopterećenja.

241. 6(11)

-

Puštanje motora hidrofora u rad ostvaruje se preko odgovarajućih kontaktora koji se uključuje preko GS prekidača ili prebacivača (zvezda - trougao) u zavisnosti od snage motora.

241. 6(12)

-

Kod ulaza u prostoriju kotlarnice predviđa se taster za isključenje glavnog prekidača na razvodnom ormanu kotlarnice.

241. 6(13)

-

Sa razvodne table postrojenja hidrofora povezuju se samo motorni potrošači u postrojenju. Osvetljenje prostorije hidrofora povezuje se na tablu opšte potrošnje.

241. 6(14)

- U postrojenju hidrofora predviđa se priključak kompresora za vazduh.

Motore pumpi u toplotno predajnoj stanici treba uključivati preko odgovarajućih kontaktora koji se uključuju pomoću "GS" prekidača.

Ostvaruje ravnomeran rad pumpi hidroforskog postrojenja. Kod stambenih zgrada napojni vodovi za hidrofor i jedan lift polažu se odvojeno od ostalih vodova u posebnom kanalu.

241. 6(15)

-

241. 6(16)

- Na zadnjoj etaži stambene zgrade postavlja se razvodni orman na koji se vezuje: - zajednički antenski TV uređaj - ventilator na krovu (ukoliko postoji) - osvetljenje i utičnice lift kućice - potrošači zajedničke potrošnje na najvišoj etaži.

241. 7

- Električne instalacije u stanu:

241. 71

Električna instalacija osvetljenja i priključaka za ostala trošila u stanu izvodi se provodnicima tipa PP/P i PP položenim ispod maltera. U slučaju da su zidovi i tavanice od betona, električna instalacija izvodi se provodnicima tipa PP ili P u plastičnim cevima postavljenim u zidovima i tavanici prilikom njihove izrade. Izuzetno električnu instalaciju u stanovima polagati po zidovima, ali ne vidno.

241. 72

- Električna instalacija osvetljenja izvodi se provodnicima preseka 1,5 mm 2

241. 73

-

Električna instalacija osvetljenja u garsonjeri, jednosobnom i jednoiposobnom stanu izvodi se sa jednim strujnim krugom.

241. 74

-

U stanovima od dvosobnog do petosobnog električna instalacija osvetljenja izvodi se sa dva strujna kruga. U petosobnim stanovima električna instalacija osvetljenja izvodi se sa tri strujna kruga.

241. 75

- U svim sobama postavljaju se izvodi i prekidači za serijsko sijalično mesto.

241. 76

- U svim polusobama (manjim sobama) postavlja se izvod i prekidač za obično sijalično mesto.

241. 77

-

U svim prostorijama, osim kupatila, postavlja se plafonsko osvetljenje sa prekidačem kod ulaznih vrata.

241. 78

-

U kuhinji postavlja se jedno ili dva sijalična mesta u zavisnosti od arhitektonskog rešenja. Sijalična mesta predviđaju se sa svetiljkom sijalicom i prekidačem.

241. 79

- U kupatilu iznad ogledala i kuhinji iznad radne površine može da se postavi fluorescentna svetiljka.

241. 7(10)

U ostavi, predsoblju, degažmanu, prostoru za ručavanje, prostoru za domaćinstvo, kupatilu, WC-u i - većim lođama postavlja se po jedno sijalično mesto sa odgovarajućom svetiljkom sijalicom i prekidačem.

241. 7 (11)

- Za zidne svetiljke sa metalnim telom predviđa se žila u kablu za uzemljenje mase svetiljke.

241. 7 (12)

-

241. 7 (13)

- Sve svetiljke moraju biti domaće proizvodnje.

241. 7 (14)

-

241. 7 (15)

- Sve utičnice u stanu postavljaju se tipa priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko").

241. 7 (16)

- U kuhinjama predviđa se izvod iznad šporeta za priključak usisnog ventilatora.

241. 7 (17)

-

241. 7 (18)

- U svim sobama predviđaju se po tri monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko").

241. 7 (19)

- U svim polu-sobama predviđaju se dve monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko").

241. 7 (20)

-

U dnevnim sobama kod mesta postavljanja televizora predviđa se da jedna od utičnica bude priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko").

241. 7 (21)

-

U kuhinjama se predviđa jedna trofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko"), tri monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko") i izvod za protočni bojler.

U kupatilima stanova kod lavaboa postavlja se priključnica za aparat za brijanje preko transformatora 220/220 V.

Električna instalacija priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko") i svih izvoda za termičke potrošače izvodi se provodnicima preseka 2,5 mm2.

U kupatilima, WC-ima bez prirodne ventilacije, (nema prozora) obezbeđuje se prinudna ventilacija. Uključenje krovnih ventilatora vrši se automatski.

Predvideti iznad mesta za štednjak izvod za priključak aparata za prinudnu ventilaciju. U prostoru za ručavanje i predsoblju predviđa se po jedna monofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko").

241. 7 (22)

-

241. 7 (23)

U kupatilima predviđa se izvod za bojler, grejalicu i monofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom - ("šuko") za priključak mašine za pranje veša (ukoliko mašina za pranje veša nije predviđena na drugom mestu).

241. 7 (24)

-

Ispred kupatila postavljaju se dvopolni prekidači za osvetljenje, bojler, grejalicu i mašinu za pranje veša (ukoliko mašina za pranje veša nije predviđena na drugom mestu) sa signalnim sijalicama.

241. 7 (25)

-

Izvodi za bojler, grejalicu i mašinu za pranje veša vezuju se na posebne strujne krugove. Svi upravljani potrošači imaju fiksni priključak.

241. 7 (26)

- Na jedan strujni krug vezuju se najviše četiri monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko").

241. 7 (27)

Izvod za mašinu za pranje veša u kupatilu ili posebnom prostoru za domaćinstvo predviđa se na visini - od 1,6 m od poda, a isti mora biti u nepromočivoj izradi i udaljen najmanje 60 cm od aktivnog točećeg mesta. U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predviđa se trofazna fiksna priključnica za priključak za električno grejanje, a u sobama predviđa se po jedna dodatna monofazna fiksna

priključnica na posebnom strujnom kolu. (Svaka priključnica koja služi za priključak termoakumulacionih peći nalazi se sama na strujnom kolu). U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predviđa se trofazni fiksni priključak za električno grejanje a u sobama se predviđa po jedan dodatni monofazni priključak na posebnom strujnom kolu. (Svaki priključak za termoakumulacione peći nalazi se na strujnom kolu). 241. 7 (28)

- Od ormana koncentracije do pojedinih stanova, kao i u stanu, instalacija telefona polaže se u cevi.

241. 7 (29)

- U svakom stanu predviđa se po jedan priključak za direktnu telefonsku liniju.

241. 7 (30)

-

241. 7 (31)

- Priključak za telefon predviđa se obavezno u predsoblju stana.

241. 7 (32)

-

241. 7 (33)

- Telefonske instalacije uzemljuju se na sabirnu stanicu za ujednačavanje potencijala zgrade.

241. 7 (34)

-

Svaki stan ima instalaciju kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajedničkog antenskog sistema.

241. 7 (35)

-

Svaki stan veličine do dvoiposobnog mora da ima najmanje jednu priključnicu za radio i televizijski program.

U stanovima većim od trosobnog predviđaju se dva priključka za telefon paralelno vezana na istu liniju, i to u predsoblju i jednoj od spavaćih soba ili degažmanu.

Privodni priključni kabl predviđa se takvog kapaciteta da obezbeđuje priključak telefona u svakom stanu.

Stan veći od dvoipisobnog mora imati najmanje dve priključnice za radio i televizijski program. 241. 7 (36)

-

Na priključnici u stanu mora postojati mogućnost prijema radio i televizijskog programa Radiotelevizije Beograd.

241. 7 (37

-

Za distribuciju radio i televizijskog programa izvodi se instalacija sa koaksijalnim kablom uvučenim u plastičnu cev u zidu.

241. 7 (38)

Projekat električne instalacije distribucije radio i televizijskog programa mora da je izgrađen prema - Pravilniku o tehničkim normativima za kablovske distribucione sisteme i zajedničke antenske sisteme ("Službeni list SFRJ", broj 66/87) i da se na isti pribavi saglasnost Radio-televizije Beograd.

241. 7 (39)

Svaki stan ima električnu instalaciju zvučne signalizacije ulaza u stan. Električna instalacija se sastoji - od tastera postavljenog ispred ulaza u stan i električnog zvonca. Električno zvonce treba da ima mogućnost uključenja i preko tastera postavljenog ispred ulaza u zgradu. U stanu može da se predvidi i kombinacija kućnog telefona "kapija-stan" i taster za deblokiranje električne brave na ulaznim vratima u stambenu zgradu.

241. 8

- Električne instalacije opšte potrošnje

241. 81

-

241. 82

- Stepenišno osvetljenje uključuje se pomoću tastera i stepenišnog automata.

241. 83

- Na tabli opšte potrošnje predviđa se prekidač preko koga je moguće premostiti stepenišni automat.

241. 84

- Električna instalacija osvetljenja stepeništa izvodi se pomoću kablova preseka 1,5 mm 2.

241. 85

-

241. 86

- Srednja jačina osvetljenja na stepeništu iznosi najmanje E = 50 lx.

241. 87

-

241. 88

- Tasteri za stepenišno osvetljenje predviđaju se sa fluorescentnim pločicama.

241. 89

-

Kod ulaza u stambenu zgradu predviđa se prvo sijalično mesto sa posebnim prekidačem za trajno uključenje.

241. 8 (10)

-

Kod stambenih zgrada gde nije obezbeđeno dnevno prirodno osvetljenje stepeništa, za slučaj nestanka napona iz gradske mreže predviđa se sigurnosno osvetljenje iz čeličnih AKU baterija.

Stepenište, podesti, hodnici i ulazni hol osvetljavaju se svetiljkama sa sijalicama sa užarenim vlaknom.

Kod zgrade sa više spratova, u zavisnosti od broja svetiljki, predviđa se jedan ili više stepenišnih automata za uključenje osvetljenja a može se izvesti preko jednog automata i kontaktora.

U stepeništima (zgrade bez dizel-agregata) gde se predviđa nužno svetlo, predviđaju se odvojene svetiljke za nužno svetlo i posebno se obeležavaju.

241. 8 (11)

-

Kod stambenih zgrada sa preko pet nadzemnih etaža gde je obezbeđeno dnevno osvetljenje stepeništa u slučaju nestanka napona predviđa se nužno osvetljenje iz čeličnih AKU baterija.

241. 8 (12)

-

Kod stambenih zgrada čija je visina preko deset nadzemnih etaža, osvetljenje stepeništa u slučaju nestanka napona iz mreže predviđa se pomoću dizel električnog agregata.

241. 8 (13)

-

AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja stepeništa obezbeđuje najmanje šestočasovno napajanje osvetljenja, a mora da ima uređaj za automatsku regulaciju napona.

241. 8 (14)

- Merenje potrošnje električne energije osvetljenja stepeništa registruje se preko brojila opšte potrošnje.

241. 8 (15)

-

Čelična AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja smešta se u orman od dekapiranog lima ili posebnu prostoriju.

241. 8 (16)

-

Osvetljenje zajedničkih prostorija u podrumu (ostave, deponije smeća, sušionica, garaže) predviđa se sa jačinom osvetljenja od 50 lx i svetiljkama u OG izradi.

241. 8 (17)

-

Prostorija kotlarnice, hidrofora, toplotno predajnih stanica i mašinskih kućica za lift, osvetljavaju se jačinom osvetljenja od 150 lx. Obavezno se predviđa svetiljka za osvetljaj instrumenata.

214. 8 (18)

-

U svim zajedničkim prostorijama predviđa se plafonsko osvetljenje sa odgovarajućim prekidačima pored ulaznih vrata.

241. 8 (19)

-

U prostorijama za okupljanje stanara predviđa se priključak za dodatno osvetljenje (broj se usklađuje sa namenom i kapacitetom).

241. 8 (20)

-

U prostorijama za okupljanje stanara predviđa se priključak za električne aparate (TV, radio, razne mašine).

241. 8 (21)

-

U prostoriji za okupljanje stanara koju koristi više od 20 domaćinstava predviđa se priključak za telefon.

241. 8 (22)

U lokalima koji se nalaze u stambenoj zgradi predviđa se električna instalacija osvetljenja, monofazne - priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko"), izvod za svetleću reklamu, priključak za telefon i priključnu kutiju za TV i radio antenu.

241. 9

- Električna instalacija prinudne ventilacije:

241. 91

- Predviđa se priključak i ugradnja ventilatora na vrhu sabirnih ventilacionih kanala.

241. 92

- Uključivanje se vrši automatski. Regulisanje rada ventilatora vrši se pomoću satnog mehanizma.

241. 93

-

Ventilacioni kanali sa jednim priključkom mogu imati instalaciju za prinudnu ventilaciju u samoj prostoriji.

241. 94

-

Izbor ventilatora se vrši po usvajanju sistema provetravanja i izradi preciznog proračuna o potrebnim kapacitetima i performansama uređaja.

241. 95

-

Prinudna ventilacija ugrađuje se u kuhinji ako se nalazi u središtu stana, WC-u i kupatilu ako se ventiliraju preko ventilacionih kanala.

241. (10)

- Električna instalacija zvučne signalizacije ulaza u stambenu zgradu i stan:

241. (10) 1

Predviđa se električna instalacija zvučne signalizacije ulaza u stan. Električna instalacija obuhvata - tastere u stepenišnom prostoru pored ulaznih vrata u stan, ispred (pored) ulaznih vrata u stambenu zgradu, kao i električno zvonce smešteno na razvodnoj tabli u stanu. Tasteri se paralelno vezuju.

241. (10) 2

-

241. (11)

- Električna instalacija zajedničke radio i TV antene:

241. (11) 1

- Svaka stambena zgrada ima zajedničku radio i TV antenu sa pojačivačkim uređajem.

241. (11) 2

-

241. (11) 3

- Poseban antenski uređaj ugrađuje se za svako stepenište ili lamelu iste stambene zgrade.

241. (11) 4

- U stambenim naseljima ili stambenim blokovima preporučuje se zajednička kablovska televizija sa jednim centralnim prijemnim pojačivačkim uređajem koji omogućava prijem TV programa i drugih

Preporučuje se ugradnja električnih brava na ulaznim vratima u zgradu sa komandom iz svih stanova, kao i izgradnja kućnog telefona za sporazumevanje posetioca i stanara.

Antenski uređaji i instalacija predviđaju se za prijem I, II i III programa TV kao i programa svih radio talasnih dužina.

centara van Beograda. Svi stanovi u naselju-bloku spajaju se kablovski sa uređajem. 241. (11) 5

- Antenski pojačivački uređaj postavlja se u stepenišnom prostoru zadnje etaže stambene zgrade.

241. (11) 6

- Radio-TV antena se uzemljuje na temeljni uzemljivač.

241. (12)

- Električna instalacija signalizacije požara:

241. (12) 1

-

241. (12) 2

- Zvučna instalacija požara obuhvata sirene i tastere za uključivanje sirena.

Sve stambene zgrade sa preko četiri nadzemne etaže imaju električnu instalaciju zvučnog javljanja požara.

Na svake četiri etaže predviđa se po jedna sirena. Tasteri za uključivanje sirena, smeštaju se u kutiju sa staklenim poklopcem i postavljaju na svakoj etaži. 241. (12) 3

- Električna instalacija i oprema signalizacije požara predviđa se za napon 24 V.

241. (13)

- Električna instalacija kotlarnice:

241. (13) 1

- Električna instalacija osvetljenja projektuje se sa fluorescentnom rasvetom i instalacijom u OG izradi.

241. (13) 2

- Jačina osvetljenja u kotlarnici iznosi Ecp = 150 lx.

241. (13) 3

-

Električna instalacija motornog razvoda projektuje se po zidu na obujmicama i čeličnim cevima prema tehnologiji rada kotlarnice i podacima i zahtevima iz mašinskog dela projekta kotlarnice.

241. (13) 4

-

Razvodna tabla sa osiguračima, prekidačima, kontaktorima, signalizacijom uključenja, isključenja, kvara i dr. izrađuje se od dekapiranog lima u vodonepropustivoj izradi a ugrađuje se na pristupačnom mestu u samoj kotlarnici. Ispred razvodnog ormana ostavlja se slobodan manipulativni prostor širine 1,2 m.

241. (14)

- Električna instalacija toplotne predajne stanice.

241. (14) 1

-

Električna instalacija motornog razvoda toplotne predajne stanice projektuje se prema tehnološkoj šemi mašinskog dela.

241. (14) 2

-

U razvodnoj električnoj tabli pored zaštite od kratkog spoja i preopterećenja, ugrađuju se odgovarajući kontaktori za regulisanje rada električnog motora pumpi.

241. (14) 3

-

Ugrađuje se uklopni časovnik preko koga se automatski u određenim vremenskim intervalima vrši uključivanje postrojenja.

241. (14) 4

-

Toplotna predajna stanica ima svoju odvojenu razvodnu tablu smeštenu u prostoriji sa mašinskom opremom.

241. (15)

- Električna instalacija uređaja za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji:

241. (15) 1

-

Električna instalacija motornog razvoda uređaja za povećanje pritiska vode projektuje se prema snazi, vrsti i dispoziciji potrošača i tehnologiji rada uređaja.

241. (15) 2

-

Kompletna zaštita od kratkog spoja, preopterećenja i signalizacija smešta se u poseban limeni razvodni orman u vodonepropustivoj izradi.

241. (15) 3

-

U prostoriji se predviđaju dve monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko") i osvetljenje jačine osvetljenja Esr = 150 lx.

241. (15) 4

- Celokupna električna instalacija izvodi se u P43 izradi.

241. (15) 5

-

241. (15) 6

- Električna instalacija izvodi se u OG izradi po zidu u vodonepropustivoj izradi.

241. (16)

- Električna instalacija dizel-električnog agregata:

241. (16) 1

-

Sve stambene zgrade sa više od 10 nadzemnih etaža imaju dizel-električni agregat, hlađen vazduhom.

241. (16) 2

-

Dizel-električni agregat raspolaže sa električnom snagom za pokriće potreba opšteg osvetljenja u stepenišnom prostoru, jednog putničkog lifta, uređaja hidrocila ili hidrofora i toplotne podstanice.

241. (16) 3

- Prostorija za smeštaj dizel-električnog agregata zvučno se izoluje od stanova zbog buke.

U slučaju nestanka napona u gradskoj električnoj mreži predviđa se napajanje uređaja električnom energijom iz dizel-električnih agregata.

241. (16) 4

-

Dizel agregat koji se smešta u stambenu zgradu kapsluje se protiv buke, tako da buka ne prelazi vrednost od 70 dB na 1 m od agregata.

241. (16) 5

-

Dimenzije prostorije za smeštaj dizel-električnog agregata usklađuju se sa tipom i veličinom agregata, pri čemu se obezbeđuje manipulativni prostor širine 1,2 m između kapsule i zida prostorije.

241. (16) 6

-

Prostorija za smeštaj dizel-električnog agregata ima propisnu prinudnu ventilaciju (dovod i odvod) vazduha.

241. (16) 7

-

U prostoriji za smeštaj dizel-električnog agregata predviđa se mesto za ugradnju dnevnog rezervoara goriva, a u blizini zgrade mesto i sezonski rezervoar za smeštaj goriva.

241. (16) 8

-

Temelj za smeštaj dizel-električnog agregata konstruktivno se izoluje od konstrukcije zgrade radi onemogućavanja prenosa buke.

241. (16) 9

- Vrata na prostoriji agregata ugrađuju se metalna i otporna protiv požara za vreme od 3 h.

U okviru projekta električnih instalacija dizelelektričnog agregata predviđa se veza razvodnog ormana agregata sa šemom razvodnog ormana napajanim iz distributivne električne mreže a preko koga se 241. (16) (10) napajaju nužni potrošači (polje nužne potrošnje). Takođe se projektuje uređaj za automatsko isključivanje i uključivanje napajanja nužne potrošnje iz distributivne mreže. - Transformatorska stanica 10/04 kV: 241. (17) 1

Elektromontažni i građevinski deo transformatorske stanice projektuje se i izvodi prema važećim - tehničkim propisima, "Propisima i preporukama EDB", važećim JUS-evima za opremu, odnosno u nedostatku JUS-a odgovarajućim IEC ili VDE propisima.

241. (17) 2

-

Transformatorska stanica ugrađuje se u sklopu pratećih objekata, kao odvojeni građevinski objekat, ili u sklopu stambene zgrade.

241. (17) 3

-

U slučaju smeštaja transformatorske stanice u stambenu zgradu projektant električnih instalacija sa projektantom spoljne električne mreže usaglašava mesto priključka u transformatorskoj stanici.

241. (17) 4

-

Transformatorska stanica ima normalan kolski prilaz radi omogućavanja brze i efikasne zamene i remonta opreme.

241. (17) 5

-

Transformatorska stanica ima tri elektromontažna dela: transformator 10/04 kV; postrojenje niskog napona 0,4 kV; i postrojenje visokog napona 10 kV.

241. (17) 6

- Postrojenja visokog i niskog napona mogu se smestiti u istu prostoriju.

241. (17) 7

- Transformatori mogu da se smeste u posebnu prostoriju.

241. (17) 8

-

Transformatorska stanica ima efikasnu prirodnu ventilaciju koja omogućava normalan rad transformatora i uređaja.

241. (17) 9

-

Kroz transformatorsku stanicu ne dozvoljava se prolaz drugih instalacija kao što su: vodovod, kanalizacija, grejanje, telefon i dr.

Transformatorska stanica koja se smešta u sklopu građevinskog objekta zvučno se izoluje od ostalog 241. (17) (10) - dela zgrade (temelj transformatora se odvaja od konstrukcije zgrade, a zidovi izoluju odgovarajućim materijalom koji prigušuje buku). 241. (17) (11) - Snaga transformatora 10/04, kV za potrebe stanovanja tipizirana je na 630 kVA i 1000 kVA. 241. (17) (12) -

Sve transformatorske stanice su na 10 kV strani prolaznog tipa, radi mogućnosti dvostranog napajanja. Prostor trafostanice obuhvata: a) Prostor za smeštaj transformatora širine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm sa dvokrilnim vratima dimenzija 160/250 cm. b) Prostor za smeštaj postrojenja niskog napona širine 250 cm, dubine 200 cm visine 280 cm sa jednokrilnim vratima dimenzija 110/250 cm. c) Prostor za smeštaj postrojenja visokog napona širine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm. Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: širina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm.

241. (18)

Gromobranska instalacija:

241. (18) 1

- Sve stambene zgrade sa više od tri nadzemne etaže imaju zaštitu od atmosferskih pražnjenja.

241. (18) 2

-

Zaštita od atmosferskog pražnjenja na stambenim zgradama izvodi se klasičnom gromobranskom instalacijom.

241. (18) 3

-

Gromobranska instalacija izvodi se po odredbama "Pravilnika o tehničkim propisima o gromobranima ("Sl. list SFRJ", br. 13/1968).

241. (18) 4

- Gromobranska instalacija uzemljuje se na temeljni uzemljivač zgrade.

241. (18) 5

Pri projektovanju gromobranske instalacije uzemljuju se svi metalni delovi na krovu zgrade. Za - vertikalne vodove koristi se gvozdena armatura u stubovima zgrada ili drugi gvozdeni delovi noseće i fasadne konstrukcije.

241. (18) 6

-

241. (19)

- Instalacija uzemljenja:

241. (19) 1

Kao zaštitna mera od previsokog napona dodira stambenih i drugih pratećih zgrada primenjuje se nulovanje ako su ispunjeni uslovi predviđeni Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica ("Sl. list SFRJ", br. 13/78). Sve nove - električne instalacije ili one koje se rekonstruišu izvode se tako da se omogući prelaz na nulovanje i tamo gde uslovi za primenu nulovanja nisu ispunjeni. To se postiže na taj način što se kao sistem zaštite privremeno primenjuje zaštitno uzemljenje koje se preko sabirnice za izjednačavanje potencijala vezuje za temeljni ili zajednički uzemljivač.

241. (19) 2

-

U slučaju nulovanja u razvodnim ormanima i priključnim kutijama u zgradama stavlja se vidno upozorenje da je kao zaštita primenjeno nulovanje.

241. (19) 3

-

Temeljni uzemljivač je osnovni uzemljivač zgrade. Na njega se preko sabirnice za izjednačavanje potencijala, vezuju zaštitni vodovi svih instalacija zgrade.

241. (19) 4

-

Svaka novoprojektovana zgrada ima temeljni uzemljivač izveden prema "Propisima i preporukama" EDB.

241. (19) 5

-

Sabirnica za izjednačavanje potencijala smešta se u posebnu metalnu kutiju koja se postavlja na pristupačno mesto u podrumu ili suterenu zgrade.

Kod eventualnog korišćenja gvozdene pocinkovane (FeZn) trake za spustove, ista se obavezno ubetonira u stubove konstrukcije zgrade, da bi se izbeglo vidno vođenje po fasadi.

Na sabirnicu za izjednačavanje potencijala vezuje se sa mogućnošću razvezivanja: - zemljovod od temeljnog uzemljivača, - veza sa zaštitnom sabirnicom priključne kutije EDB, - veza sa sabirnicom zaštitnog voda ormana za brojila (ako je zgrada bez priključne kutije), - veza sa vodovodnom instalacijom, - veza sa instalacijom centralnog grejanja, - veza sa metalnom kanalizacijom, - veza sa uzemljenjem lifta, - veza sa gromobranskom instalacijom, - veza za uzemljenje zajedničke radio i TV antene, - veza za uzemljenje instalacije telefona, - veza sa ostalim metalnim delovima zgrade. 241. (19) 6

- Na zaštitnu sabirnicu u priključnoj kutiji EDB spaja se stezaljkama sa mogućnošću razvezivanja: a) Zaštitni provodnik električne instalacije zgrade. b) Izolovani provodnik - veza sa sabirnicom za izjednačavanje potencijala. v) Veza metalnim omotačem i mehaničkom zaštitom kablova (u slučaju primene pomenutih kablova).

g)

Uzemljenje priključne kutije odnosno zemljovodnog voda (u slučaju primene kabla bez metalnog omotača i mehaničke zaštite kao i u slučaju da nisu ispunjeni uslovi nulovanja).

Na sabirnicu nultog provodnika u priključnoj kutiji EDB spaja se: a) Nulti provodnik električne mreže EDB. b) Neutralni provodnik električnih instalacija zgrade. U sistemu nulovanja spaja se sabirnica zaštitnog i sabirnica neutralnog odnosno nultog provodnika. Posle ovog spajanja zaštitni i nulti provodnik ne spajaju se više u zgradi. 241. (19) Provodnik za izjednačavanje potencijala izoluje se i ima presek koji je jednak ili veći od preseka nultog ili 7 neutralnog provodnika napojnog voda zgrade. Zaštitni provodnik između priključne kutije EDB i ormana za brojila polaže se u sklopu napojnog voda ili 241. (19) - kao poseban provodnik. Zaštitni provodnik je istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda 8 zgrade. 241. (19) Zaštitni provodnik u ormanu sa brojilima vezuje se za posebnu sabirnicu, "sabirnicu zaštitnog voda". Ako 9 se zaštitni provodnik polaže za više ormana sa brojilima on se putem otcepa kruto vezuje za sabirnice. U slučaju da je orman sa brojilima direktno spojen sa kućnim priključkom (bez priključne kutije EDB) odnosno sa niskonaponskom razvodnom tablom TS, zaštitne sabirnice ormana sa brojilima spajaju se direktno sa sabirnicama za izjednačavanje potencijala preko provodnika za izjednačavanje potencijala. Provodnik se izoluje i ima presek jednak ili veći od preseka neutralnog provodnika napojnog voda zgrade. Razvodne table u stanu, razvodni ormani: Zaštitni provodnik između ormana sa brojilima i razvodnih tabli 241. (19) - odnosno ormana, polaže se kao izolovani provodnik u sklopu napojnog voda ("peta žila") ili kao poseban (10) provodnik. Zaštitni provodnik je istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda. U razvodnoj tabli, odnosno ormanu, postavljaju se posebne sabirnice za priključenje zaštitnih provodnika strujnih kola. 241. (19) - Na zaštitnu sabirnicu razvodne table priključuje se: (11) a) Metalna kućišta svih električnih aparata b) Svi metalni delovi koji se po propisu štite od napona dodira. 241. (19) Za vezu između zaštitne sabirnice i priključnice postavlja se poseban provodnik, zajedno sa nultim i (12) faznim provodnikom. 241. (19) U kupatilu se postavlja kutija za uzemljenje, preko koje se uzemljuju kada i drugi metalni delovi koji ne (13) pripadaju električnoj instalaciji, a mogu doći pod napon. 242

- GREJANJE STANA I ZGRADE

242. 1

- Opšte odredbe

242. 11

-

U svim stambenim jedinicama i u zajedničkim prostorijama koje su namenjene boravku stanara predviđa se instalacija centralnog grejanja.

242. 12

-

Postoji više sistema instalacije, centralnog grejanja. U stambenim zgradama za kolektivno stanovanje, po pravilu, primenjuje se dvocevni sistem sa prinudnom cirkulacijom i sa temperaturom vode: -

u odvodnom vodu 90oC,

-

u povratnom vodu 70oC,

pri spoljnoj projektnoj temperaturi od -15oC. Mogu se primeniti i drugi sistemi centralnog grejanja, ukoliko su takvi sistemi: -

uslovljeni potrebama investitora i krajnjeg korisnika,

-

tehnički prilagođeni sistemu daljinskog grejanja,

-

ekonomski opravdani,

-

pouzdani sa sanitarno-higijenskog gledišta,

-

osvojeni od strane domaćih proizvođača,

-

autonomni i bez negativnih posledica na ostale sisteme kako u samoj zgradi, tako i u sistemu daljinskog snabdevanja toplotnom energijom.

242. 13

Instalacija centralnog grejanja zgrade priključuje se preko predajno-prijemne stanice na sistem daljinskog - grejanja. Pre početka projektovanja instalacije centralnog grejanja pribavlja se energetska saglasnost i uslovi priključka od nadležne organizacije, koja vrši isporuku toplotne energije.

242. 14

U svakoj predajno-prijemnoj stanici postavlja se odgovarajući atestirani merač utroška toplotne energije - (kalorimetar), kako za grejanje zgrade, tako i za centralnu pripremu sanitarne tople potrošne vode (ukoliko je ima).

242. 15

Zbog etapnosti izgradnje sistema daljinskog grejanja (etapno obezbeđenje toplotnog konzuma), mogu se - graditi privremene toplane potrebnog kapaciteta za odgovarajuću etapu, shodno čl. 4 i 5 Odluke o snabdevanju grada toplotnom energijom, Sl. list grada Beograda, br. 19/78 i 16/69.

242. 16

U usamljenim stambenim zgradama za kolektivno stanovanje i porodičnim stambenim zgradama, koje u momentu završetka izgradnje nemaju uslova da se priključe na sistem daljinskog grejanja, ili će se priključiti u roku dužem od 24 meseca mogu se graditi sopstveni (lokalni) toplotni izvori (kotlarnice) o čemu odlučuje nadležna Skupština opštine.

242. 17

Skupština opštine u roku od 30 dana od primljenog zahteva izdaje uslove (opšte i tehničke) za izgradnju - lokalnog toplotnog izvora (kotlarnice), vodeći pri tome računa o svim važećim propisima za ovu vrstu gradnje.

242. 18

Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u zavisnosti od namene, postižu se vrednosti od 20 do 24o C, - sa izuzetkom WC kabine gde se postižu niže vrednosti. Spoljna projektna temperatura za područje Beograda iznosi +15o C.

242. 19

Proračun gubitaka toplote, u prostorijama koje se greju, vrši se prema normama DIN 4701 od 1983. - godine, uključujući i gubitke toplote od prodiranja spoljnjeg-svežeg vazduha usled podpritiska ostvarenog prinudnom ventilacijom delova stana (ako ovoga ima).

242. 1(10)

Gubici toplote, usled prinudne ventilacije delova stana, ne sabiraju se sa gubicima toplote usled dejstva - vetra. Ukoliko su gubici toplote usled prinudne ventilacije delova stana veći od gubitaka toplote usled dejstva vetra, razlika se nadoknađuje povećanjem površine grejnog tela.

242. 1(11)

-

Vrednost koeficijenta prolaza toplote "k" izračunava se u građevinskom projektu i kopija proračuna prilaže u projektu centralnog grejanja.

242. 1(12)

-

Nivo toplotne zaštite zgrade usklađuje se sa merama o racionalnom korišćenju toplotne energije (JUS U. J. 5.600).

242. 1(13)

U svakoj stambenoj jedinici, koja ima instalaciju centralnog grejanja, obezbeđuje se najmanje jedan - priključak na dimnjački kanal za jedno ložeće meste za čvrsto gorivo i to u prostorijama stana koja je pristupačna svim članovima domaćinstva (dnevna soba, prostorija za ručavanje).

242. 1(14)

Dimenzionisanje horizontalnih i vertikalnih cevovoda vrši se detaljno, kako bi se dobila uravnotežena cevna mreža. Višak pritiska prigušava se duploregulirajućim navijcima, ventilima sa prethodnom regulacijom na usponskim vodovima (odvodni i povratni) i prigušnim blendama na glavnim horizontalnim granama. Numerički podaci za regulaciju iz proračuna upisuju se u šemu usponskih vodova

242. 1(16)

-

Za zgrade više od 35 m, računajući od najniže etaže, predviđa se tehnička etaža, radi podele zgrade na dve hidraulične zone po visini. Najmanja visina tehničke etaže iznosi 1,50 m.

-

Predviđa se zoniranje zgrade i zonska automatska regulacija instalacije centralnog grejanja prema stranama sveta i prema visini zgrade. Davači impulsa, koji treba da funkcionišu na osnovu spoljne temperature, vetra i sunčevog zračenja postavljaju se na odgovarajućim mestima na fasadi zgrade tako da se omogući kvalitetna automatska regulacija.

242. 1(17)

Zaštita instalacije centralnog grejanja izvodi se u skladu sa odredbama JUS M. E7.200, JUS M. E7.201 i - JUS M. E7 203 kao i Pravilnika o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom, "Sl. list SFRJ" br. 1/1957 i 7/1972.

242.

- Za urađene projekte instalacija centralnog grejanja stambenih zgrada pribavljaju se saglasnosti i od

1(18) 242. 2

nadležnih organizacija a u skladu sa Zakonom o investicionoj izgradnji. - Posebne odredbe

242. 21 - Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu i zgradi obezbeđuju se sledeće vrednosti: a) Prostorije u stanu: - prostorije za dnevni boravak, spavanje, pripremanje hrane, ručavanje, komuniciranje u stanu. - domaćinstvo

+ 20oC

- WC kabina

+ 15oC

- WC kupatilo sa i bez WC šolje

+ 22oC do + 24oC

- ostava u stanu se ne greje b) Prostorije u zgradi: - prostorija kućnog saveta

+ 18oC

- sušionica veša sa provetravanjem

+ 16oC

- sušionica veša bez provetravanja

+ 20oC

- hidrofor postrojenja

+ 10oC

- soba ložača

+ 20oC

- priručne radionice

+ 18oC

- poslovne prostorije

+ 20oC

- kancelarije

+ 20oC

- lokali

+ 20oC

- magacinske prostorije u sklopu lokala (ukoliko ne postoje posebni zahtevi)

+ 10oC

- garaže

+ 5oC

- ateljei

+ 20 oC

- stepeništa, toplotne predajne stanice i ostave se ne greju 242. 22

- Toplotna predajna stanica

242. 221

-

Za potrebe daljinskog grejanja u stambenoj zgradi predviđa se posebna prostorija, koja se, po pravilu, nalazi u najnižoj etaži u zgradi.

242. 222

-

Predaja i prijem toplote u zgradi zahteva dva prostora, koji se nalaze u direktnom kontaktu. Prijem toplote zahteva direktan kontakt sa eksterijerom, a predaja toplote sa unutrašnjim prostorom u zgradi.

242. 223

-

Preporučene dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najširi izbor opreme) su sledeći: a) Direktno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice: - predajna stanica (primarna) = 4,5 x 2,0 x 2,5 m - prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,0 x 2,5 m b) Indirektno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica: - predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m - prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m - prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 5,0 x 2,5 m

242. 23

- Lokalne kotlarnice

242. 231

-

Lokalne kotlarnice sa potrebnim pratećim prostorom projektuju se i grade u skladu sa propisom DIN 4755.

242.232

- Proračun svetlog preseka dimnjaka radi se u skladu sa propisom DIN 4705.

242. 24

- Cevna mreža

242. 241

- Polaganje horizontalnog cevovoda kod instalacija centralnog grejanja može biti slobodno ili u kanalima.

242. 242

-

Horizontalni cevovod polaže se tako da omogućava podužna i poprečna pomeranja, koja nastaju usled toplotnih istezanja cevi. Nagib horizontalnog cevovoda se predviđa od 3-5‰.

242. 243

-

Za noseće elemente cevovoda, koji služe kao klizni oslonac međusobno rastojanje se određuje u zavisnosti od prečnika cevovoda.

242. 244

- Horizontalni cevovod, kroz negrejane prostorije, izoluje se odgovarajućom izolacijom.

242. 245

Usponski vodovi (odvodni i povratni) i priključci za grejna tela vode se vidno. Pri određivanju mesta za - usponske vodove nastojati da se na svaki usponski vod mogu vezani po dva grejna tela na jednom spratu.

242.246

Usponski vodovi i priključci za grejna tela, koji su zbog nemogućnosti drugog načina polaganja, postavljeni u žljebovima ili zidu, posle uspešno izvršene probe na pritisak, čiste se od površinske korozije i nečistoće, premazuju odgovarajućim zaštitnim sredstvom, a zatim obavljaju talasastom hartijom, koja se za cev pričvršćuje žicom.

242.247

- Usponski vodovi i priključci za grejna tela fiksiraju se odgovarajućim brojem cevnih obujmica.

242.248

- Usponski odvodni vod postavlja se sa leve strane.

242.249

- Na mestu prelaza (ukrštanja) priključka za grejno telo sa usponskim vodom, isti se izvodi sa lukom.

Na mestima prolaza usponskih vodova kroz međuspratnu konstrukciju, cevi se obavljaju talasastom 242.24(10) - hartijom, izuzev u kupatilima i WC kabinama, gde se na prolazu postavljaju čaure većeg prečnika radi slobodnog kretanja cevi. Dužina čaure određuje se tako da posle izrade poda viri 2 cm iznad istog. 242.24(11) - Priključci za grejna tela ne izvode se kraći od 300 mm. 242.24(12) -

Na mestima prolaza priključaka, za grejna tela kroz pregradne zidove, cevi se obavljaju talasastom hartijom, a na izlaznim mestima postavljaju rozetne.

Ukoliko se horizontalni cevovod polaže u kanale onda su dimenzije kanala takve, da omogućavaju 242.12(13) - postavljanje cevovoda, izolacije i armature sa potrebnim nagibom (usponom) i mogućnošću odgovarajućeg istezanja. Iznad kanala predviđa se montažna ploča. 242.24(14) -

Za sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda pribavlja se atest koji odgovara JUS C.B5.221, JUS C.B5.225, JUS C.B5.240, odnosno DIN-u 2440 i 2441, odnosno 2448.

242.24(15) -

Ako je u građevinskom projektu predviđen neki materijal, koji štetno deluje na cevi pri dodiru sa njim, onda se cevi štite na odgovarajući način.

242.24(16) -

Za pravilno odvođenje vazduha iz instalacija centralnog grejanja, svi cevovodi kod donjeg razvoda vode se, po pravilu, sa usponom u pravcu kretanja fluida.

Za toplovodno grejanje i donji razvodni sistem, odvođenje vazduha iz instalacije izvodi se preko cevne mreže na najvišem spratu zgrade, a ispuštanje vazduha vrši se preko vazdušnih sudova ili preko sudova 242.24(17) za širenje vode. Sudovi za ispuštanje vazduha i sudovi za širenje vode postavljaju se izvan stambenih prostorija. 242.24(18) -

U izuzetnim slučajevima dozvoljava se ispuštanje vazduha preko automatskih vazdušnih ventila, postavljenih na zadnjem radijatorskom članku poslednjeg sprata.

242.24(19) -

Cevi se spajaju zavarivanjem, prirubnicama ili fazonskim delovima. Zavarena mesta cevovoda ne smeju biti u međuspratnoj konstrukciji ili u prolazu kroz zid.

Za zgrade više od 8 spratova kompenzacija toplotnih istezanja usponskih vodova rešava se ugradnjom 242.24(20) - aksijalnih kompenzatora. Kompenzatori se postavljaju na sredini svakog usponskog voda (odvodni i povratni) između dve čvrste tačke, čije međusobno rastojanje ne sme preći dužinu od 18,0 m. 242.25

- Grejna tela

242.251

- Kao grejna tela mogu se primenjivati radijatori, registar od glatkih cevi i ostala grejna tela, kod kojih se

promena kapaciteta u funkciji promene temperature vode menja slično kao kod člankastih radijatora. 242.252

Za sva grejna tela koja se ugrađuju obavezan je prospekt sa podacima o odavanju toplote za - toplovodno grejanje, dimenzijama grejnog tela, težini, sadržaju vode i dozvoljenom najvećem radnom pritisku.

242.253

-

242.254

- Sva grejna tela postavljaju se u vertikalnoj ravni sa nagibom za odvođenje vazduha.

242.255

- U jednom sistemu grejanja, ugrađuju se grejna tela istog tipa.

242.256

- Kod ugradnje radijatora ispunjavaju se sledeći uslovi:

Za sva grejna tela obavezan je atest jedne od nadležnih organizacija za ispitivanje termičkih i tehnoloških kvaliteta.

- odstojanje od zida do zadnjeg dela radijatora iznosi najmanje 50 mm, - odstojanje donje površine radijatora od poda iznosi 70-120 mm, zavisno od visine parapeta, -

veličina prostora iznad radijatora zavisi od načina njegove ugradnje, tj. da li je slobodan ili je nad njim postavljena daska, ili se nalazi u niši.

242.257

Ako se radijator ugrađuje u nišu ili se iznad radijatora postavlja daska, onda najmanje odstojanje od - gornje površine radijatora do svoda naše odnosno od donje ivice daske iznosi 70-120 mm, tj. iste je veličine kao prostor od poda do radijatora.

242.258

-

Kod odstupanja od normalne ugradnje radijatora, vrši se preračunavanje grejne površine primenom korekcionog faktora za način ugradnje (maska niša).

242.259

-

Kod ugradnje radijatora na konzole, iste se postavljaju tako da se radijator oslanja a ne da visi na konzoli.

242.25(10) - Broj konzola i držača određuje se prema veličini i tipu grejnog tela. 242.25(11) -

Kod ugradnje radijatora u niše vodi se računa da dužina niše bude dovoljna za smeštaj radijatora i njegovog ventila i da ima dovoljan zazor za slepu stranu a da je pri svemu položaj radijatora simetričan.

242.25(12) -

Svi radijatori se isporučuju od proizvođača, zaštićeni osnovnim premazom (grundirani), radi sprečavanja korozije.

242.25(13) -

Cevni registri od glatkih cevi ugrađuju se samo u pomoćnim prostorijama stana (kupatilo, WC, degažman, predsoblje).

242.25(14) -

Cevni registri mogu biti jednocevni, dvocevni a najviše trocevni. Dvocevni registri, do prečnika cevi Ø57 x 2,9, izvode se u vidu usponskih vodova.

242.25(15) -

Pri određivanju toplotnog učinka cevnog registra vodi se računa o njegovom obimu, položaju, načinu ugradnje, zagrevnom medijumu i temperaturi prostorije.

242.26

- Armatura

242.261

-

242.262

- Obezbeđuje se prilaz armaturi, radi intervencija.

242.263

-

242.264

- Armatura se ugrađuje prema projektu, kako bi instalacija normalno funkcionisala.

242.265

- Sva grejna tela spajaju se sa cevovodom preko odgovarajuće armature.

242.266

Za ugrađenu armaturu obavezan je prospekt proizvođača sa svim potrebnim podacima i atestima o - kvalitetu armature, a kod jednocevnog sistema i atest o usaglašenosti armature sa predviđenim grejnim telom.

242.27

Kod projektovanja cirkulacionih pumpi za centralno grejanje predviđa se ugrađivanje rezervnih pumpi. - Uključivanje rezervnih pumpi je automatsko. Kod cirkulacionih pumpi sa šumom postavljaju se odgovarajuće elastične veze.

242.28

- Ispitivanje instalacija

Montaža zasuna, slavina, i ventila izvodi se tako, da se vreteno sa točkom postavlja vertikalno na horizontalnim cevovodima.

Celokupna armatura odgovara zahtevanom pritisku i montira se na visini na kojoj je omogućeno lako očitavanje parametara, kontrole i eventualne intervencije.

242.281

Po završenoj montaži instalacije, pre zatvaranja šliceva i pre postavljanja izolacije, vrši se proba na - nepropustljivost. Ova proba vrši se vodom iz vodovoda, ukoliko je pritisak dovoljan ili ako nije onda pomoću pumpe.

242.282

-

242.283

- Proba se smatra uspelom ako pritisak ne padne u roku od 30 minuta.

242.284 242.29

- Posle završetka svih radova na instalaciji centralnog grejanja, a pre probe na toplo, obavezno se ispira cela instalacija. - Izolacija

242.291

-

Cevovodi koji se toplotno izoluju prethodno se očiste od površinske korozije i nečistoće svih vrsta, zatim premazuju antikorozionim premazom u dva sloja, a potom postavlja toplotna izolacija.

242.292

-

Za toplotnu izolaciju primenjuju se savremeni izolacioni materijali odgovarajuće debljine, s obzirom na temperaturu fluida, prečnik cevi i okolinu.

242.293

- Vidna toplotna izolacija, pored izolacionih, ima sledeća svojstva:

Probni pritisak iznosi 2 bar-a više od najvećeg hidrostatičkog pritiska uvećanog za pritisak cirkulacione pumpe

- da se lako i brzo postavlja, - da je otporna na mehaničke udare, - da estetski zadovoljava, - da vremenski ne utiče štetno na cevi, - da je cena što niža po jedinici mere. 242.294

-

Kod izolacije staklenom vunom ili sličnim izolacionim materijalom, ukoliko se obavlja ter papirom i učvršćuje žicom, završeci izolacije se obezbeđuju od osipanja.

242.295

-

Obloga izolacije sa ter-papirom primenjuje se samo u kanalima i duplim plafonima, odnosno tamo gde se ne vidi.

242.296

- U toplotnim predajnim stanicama izolacija se oblaže limom.

242 2(10)

- Bojenje

Svi cevovodi, vidno položeni, koji se ne izoluju, armatura, grejna tela, konzole, držači i obujmice čiste se 242. 2(10) - od površinske korozije i nečistoće svih vrsta, dva puta premazuju zaštitnim sredstvom protiv korozije, a 1 zatim boje lak bojom postojanom na radnoj temperaturi u tonu po izboru investitora. 242. 2(10) - Lak boja se ravnomerno nanosi tako da dobro pokriva celokupnu površinu koja se boji. 2 242. 2(11) - Jednocevni sistem 242. 2(11) Kod jednocevnog sistema, svaka stambena jedinica mora biti u hidrauličkom pogledu posebna celina sa 1 jednim ili više hidrauličkih prstenova. 242. 2(11) - Hidraulički prsten čini horizontalni cevni razvod sa priključnim grejnim telima. 2 242. 2(11) Spoj jednog ili više hidrauličkih prstenova na usponski vod-vertikalu izvodi se preko odgovarajućih 3 sabirnika i razdelnika sa odgovarajućom armaturom za priključenje hidrauličkih prstenova. 242.2(11) 4 -

Sabirnik i razdelnik spajaju se na usponski vod preko zaporne armature koja ima mogućnost kontrole regulacije protoka odnosno, prigušenja viška napora i trajnog fiksiranja regulisane vrednosti.

242. 2(11) Za priključenje više stambenih jedinica po etaži na jedan usponski vod (vertikalu) predviđa se priključni 5 orman odgovarajućih dimenzija. 242. 2(11) Priključni orman je, po pravilu, od dekapiranog lima, antikoroziono zaštićen, obojen i sa bravom za 6 zaključavanje. Zavisno od položaja ugradnje isti se zvučno i toplotno izoluje. 242. 2(11) - Horizontalni razvod cevne mreže jednocevnog sistema grejanja izvodi se: 7 a) kroz konstrukciju poda,

b) vidno iznad poda po obodnim zidovima, c) ispod, za tu svrhu podešene parket lajsne duž obodnih zidova. 242. 2(11) Za horizontalni razvod jednocevnog sistema grejanja ugrađuju se čelične, bakarne ili plastične cevi 8 atestirane za takvu namenu. Čelične ili bakarne cevi položene u konstrukciju poda fabrički se presvlače odgovarajućom zaštitom u 242. 2(11) cilju zvučne, toplotne i antikorozione zaštite. Spoljni zaštitni omotač cevi se izrađuje od materijala 9 otpornog za sve bazne i kisele reakcije, koje se mogu javiti u konstrukciji poda, o čemu se pribavlja odgovarajući atest. 242. 2(11) Kada se horizontalni cevni razvod polaže u konstrukciju poda onda se konstrukcija poda prilagođava 10 ovom sistemu tako da: -

spreči nepovoljan uticaj visoke temperature u cevnom razvodu na završnu obradu poda, hidroizolaciju ili parnu branu podne konstrukcije,

- spreči širenje i prenošenje buke, - omogući slobodnu dilataciju položenog cevovoda. 242. 2(11) Horizontalni cevni razvod položen u konstrukciju poda ne sme imati nastavke bilo da se radi o varenju, 11 tvrdom lemljenju ili specijalnim kompresionim spojevima. 242. 2(11) Odzračivanje horizontalnog hidrauličnog prstena vrši se na svakom grejnom telu preko odzračnog 12 ventila. 242. 2(11) - Pražnjenje hidrauličkog prstena obezbeđuje se u najnižoj tačci prstena: 13 - na spoju sa usponskim vodom (vertikalom) ako postoje uslovi za to, -

na grejnom telu prostorije u kojoj postoje uslovi za prihvatanje vode (kupatilo, WC). Takvo grejno telo se postavlja radi efikasnosti pražnjenja; najmanje 5 cm niže od ostalih grejnih tela.

242. 2(11) Zoniranje zgrade u odnosu na strane sveta predviđa se preko usponskih vodova (vertikala) i 14 odgovarajućeg centralnog horizontalnog razvoda i regulacione opreme. 242. 2(11) - Svaki usponski vod, priključen na centralni horizontalni razvod, ima: 15 - armaturu za ispuštanje, odnosno upuštanje vazduha, - armaturu za regulisanje protoka, odnosno, prigušenje viška napora. 242. 2(11) Za svaku zonu se obezbeđuje posebna radna i rezervna cirkulaciona pumpa i poseban krug automatske 16 regulacije. 242. 2(11) Zgrade sa jednocevnim sistemom grejanja indirektno se priključuju na daljinski sistem grejanja preko 17 toplotne predajne stanice. 242. 2(11) Za svaku stambenu jedinicu, kao i za zajedničke prostorije u zgradi (kućni savet, sušionica i sl.) 18 ugrađuje se odgovarajući atestirani merač utroška toplotne energije (kalorimetar). 242. 2(11) Merač, odnosno, merači utroška toplotne energije, smeštaju se u priključni orman ispred sabirka19 razdelnika odgovarajuće stambene jedinice, odnosno, potrošača. U zavisnosti od načina očitavanja utroška toplotne energije ugrađuje se merač utroška toplotne energije 242. 2(11) - sa lokalnim ili daljinskim očitavanjem. Kod daljinskog (centralnog) očitavanja radi se poseban projekat 20 delektričnog razvoda. 242. 2(12) - Ventilacija Uslovi za projektovanje sistema ventilacije u zgradi su izloženi u tačci 243 - Provetravanje stana i zgrade. U prostorijama u stanu koje nemaju mogućnost direktnog prirodnog provetravanja (kroz prozore ili posebne otvore-rešetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC, ostave predviđa se veštačko provetravanje.

242.22

-

243

- PROVETRAVANJE STANA I ZGRADE

243.1

- Uslovi za provetravanje Osnovni uslovi, koji regulišu način provetravanja stana i zgrade, obrađeni su u "Pravilniku o tehničkim merama i uslovima za provetravanje u stambenim zgradama" - Sl. list SFRJ, br. 35/70. Sledeće odredbe dopunjuju i detaljnije određuju tehničke uslove za veštačko provetravanje stana, tehničkih, poslovnih i drugih prostorija, koje se nalaze u stambenoj zgradi.

243.2

- Provetravanje stana

243.21

-

Da bi se obezbedilo stalno provetravanje prostorija u stanu u projektu se predviđaju sledeći tehnički postupci:

243.22

-

U prostorijama u stanu koje nemaju mogućnost direktnog prirodnog provetravanja (kroz prozore ili posebne otvore-rešetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC, ostave predviđa se veštačko provetravanje.

Namena prostorija:

Postupak provetravanja:

- sobe za rad, boravak

- provetravanje kroz prozore,

- sobe za spavanje

- provetravanje kroz prozore,

- kuhinja

- provetravanje kroz prozore, - provetravanje kroz prozore-zid (tranzene), - veštačko provetravanje kroz kanale

- kupatilo

- provetravanje kroz prozore, - provetravanje kroz prozore i zid (tranzene), - veštačko provetravanje kroz kanale za provetravanje

- ostava

- provetravanje kroz prozore, - provetravanje kroz prozore i zid (tranzene), - veštačko provetravanje kroz kanale za provetravanje, - provetravanje kroz posebne otvore - rešetke

- hodnik

- provetravanje kroz prozore, - posredno-preko drugih prostorija

243.23 - Vrata veštački, provetravanih prostorija moraju imati prostrujne rešetke ili otvore površine 10 cm 2 po m3 zapremine te prostorije, pri čemu se može računati sa nezaptivenošću vrata na ovim prostorijama od najviše 25 cm2. 243.24 - Kod primene sistema za veštačko provetravanje pojedinih prostorija u stanu, radi pokrića toplotnih gubitaka, koji nastaju zbog prinudne izmene vazduha, povećava se toplotni učinak grejnih tela. 243.3 - Provetravanje tehničkih, poslovnih i drugih prostorija u stambenim zgradama. 243.31 - Da bi se obezbedilo stalno provetravanje tehničkih, poslovnih i drugih prostorija u stambenim zgradama, u projektnoj dokumentaciji obrađuje se jedan od sledećih tehničkih postupaka radi obezbeđenja provetravanja:

Namena prostorija:

Postupak provetravanja:

-

-

prostor za smeštaj elektromašinske opreme za lift prirodno provetravanje kroz posebne otvore-rešetke, na suprotnim stranama spoljnih zidova prostorije

a) jedna dizalica

-

b) dve i više dizalica

veštačko provetravanje - prinudno izvlačenje vazduha a ubacivanje kroz poseban - otvor prirodnim putem. Veštački sistem treba da se uključuje automatski u zavisnosti od temperature vazduha i prostorije.

prostorija za centralno sabiranje veštačko provetravanje sa posebnim kanalom za izvlačenje zagađenog vazduha smeća na krov zgrade

- toplotno predajna stanica

- provetravanje kroz prozore, posebne otvore-rešetke - veštačko provetravanje, ako prostorija nema prozore i spoljne zidove

- sušionica

-

-

prirodno provetravanje kroz prozore ili posebne otvore-rešetke na spoljnim zidovima

prostorija za agregat za obezbeđenje vazduha za normalan rad agregata radi sagorevanja goriva i proizvodnju električne energije hlađenje (predviđa se u dogovoru sa proizvođačem generatora) predviđa se poseban cevni sistem za izvlačenje gasnih produkata pri radu motora - agregata. Izbacivanje izduvnih gasova pored zgrade u zonu gde ne borave ljudi ili na krov zgrade.

- individualna garaža -

-

provetravanje kroz vrata, prozore, procepe ili posebne otvore-rešetke pod uslovom da nisu ugroženi stanovi koji se nalaze u neposrednoj blizini

centralna garaža za manji broj prirodno provetravanje kroz vrata, prozore i posebne otvore-rešetke na spoljnim vozila zidovima - veštačko provetravanje -

centralna garaža sa većim - brojem vozila u zatvorenom prostoru

provetravanjem se sprečava povećana koncentracija zagađenosti vazduha iznad dozvoljenih količina

- veštačko provetravanje kao glavni sistem za provetravanje - prirodno provetravanje kao pomoćni sistem za provetravanje -

veštačko postrojenje za provetravanje u svako doba treba da obezbedi da ne dođe do povećanja zagađenosti vazduha iznad dozvoljenih količina zagađenosti

-

otvori-rešetke na sabirnim kanalima za izvlačenje zagađenog vazduha predviđaju se u zoni poda i zoni tavanice garažnog prostora

obezbeđuje se oprema radi kontrole koncentracije zagađenosti vazduha u garažnom prostoru, kao i oprema za automatsko uključivanje sistema za provetravanje u zavisnosti od povećanja zagađenosti vazduha iznad dozvoljenih koncentracija

-

kotlarnica sa pratećom opremom

-

izvođenje zagađenog vazduha iz garažnog prostora na krov stambene zgrade ili u slobodne površine van zone gde borave ljudi, kao i prostora za rekreaciju.

-

radi zaštite okoline detaljno se obrađuje količina izlaznih dimnih gasova iz dimnjaka, određuje visina dimnjaka, položaj dimnjaka i dr.

-

projektom se predviđa sistem provetravanja prostorije gde su smešteni kotlovi i prateća elektro-mašinska oprema,

- predviđa se sistem za provetravanje prostora za smeštaj goriva i šljake,

izvlači se zagađeni vazduh iz prostorija kotlarnice, prostora za šljaku i dr. na krov - stambene zgrade ili na dovoljnu udaljenost od stambene zgrade u slobodnim površinama gde ne borave ljudi -

hodnici, stepenišni prostor, liftovska okna

-

provetravanje prirodnim putem kroz prozore, procepe, posebne otvore-rešetke na spoljnim zidovima.

-

prostorija za smeštaj akumulatora

- prirodno provetravanje, kroz posebne otvore-rešetke, prozore i sl. - veštačko provetravanje

razne prodavnice, kancelarije, prirodno provetravanje kroz prozore, vrata, procepe, otvore-rešetke na spoljnim - manji restorani, bifei, skladišta, zidovima i to za manje prostorije boravak za decu -

veštačko provetravanje u zavisnosti od namene prostorije, a na način kako se predviđa u tehničkim propisima ili preporukama sanitarnih organa.

243.4 -

Osnovni tehnički uslovi za instalacije veštačkog provetravanja u stambenim zgradama

243.41 -

Radnim kapacitetom veštačke instalacije za provetravanje zadovoljavaju se potrebe tehničke izmene vazduha nezavisno od spoljnih klimatskih uslova. Dnevni program rada veštačkih instalacija provetravanja povezuje se preko programiranog električnog sistema puštanja u pogon, kao i prekida rada.

243.42 -

Pogonska oprema za provetravanje izvodi se tako da se njome može jednostavno rukovati, da ne stvara nedozvoljenu buku pri radu, kao i nedozvoljene vibracije, koje bi se prenosile na građevinske elemente stambene zgrade. Oprema za veštačko provetravanje montira se i obezbeđuje za trajan rad, bez opasnosti od spoljnih oštećenja, a pod uslovom da ne predstavlja opasnost za stanare. Položaj pogonske opreme, kao i njeni zaštitni elementi, pregrade, posebni i izgrađeni zatvoreni prostori, izvode se i postavljaju tako da se mogu lako vršiti opravke i zamene pojedinih pogonskih elemenata. Predviđeni elektro sistem za komandovanje instalacijama za veštačko provetravanje je jednostavan, obezbeđen i vidno obeležen.

243.43 -

Pri projektovanju i izgradnji kanala za protok vazduha u sistemima veštačkog provetravanja zadovoljavaju se svi tehnički i bezbedni zahtevi za ovu namenu. Unutrašnja površina se predviđa trajno ravna i glatka. Kanali se spajaju na svojim sastavcima i povezuju sa pogonskom opremom i regulacionim elementimarešetkama i ventilima da ne može da dođe do nekontrolisanog protoka vazduha. Kanali mogu biti od: opeke, betona, azbest-cementnih cevi, pocinkovanog lima, aluminijuma, kao i drugih materijala i da zadovoljavaju tehničke zahteve, kao i potrebnu vatrootpornost, a takođe i da ne stvaraju otrovne gasove pri sagorevanju.

243.44 -

Pogonski deo sa ventilatorima može biti centralni za stambenu zgradu. Takođe može biti iz više pogonskih jedinica i većeg broja ventilatora. Izvor zavisi od zadovoljavanja tehno-ekonomskih kriterijuma izgradnje svake stambene zgrade. Kanali za protok vazduha u sistemima veštačkog provetravanja mogu biti centralni i sabirni sa potrebnim brojem priključnih mesta.

243.45 -

Ravnomerna raspodela količina vazduha iz prostorija, koje su obuhvaćene veštačkim sistemom provetravanja ostvaruje se ugradnjom kvalitetnih regulacionih elemenata - vazdušnih ventila ili rešetki. Regulacioni ventili ili rešetke predviđaju se od trajnog materijala. Obezbeđuje se regulisanje protoka vazduha, da stanari ne mogu vršiti nestručna pomeranja.

243.46 -

Oprema, metalni kanali, regulacioni elementi, zaštitni metalni elementi i dr. štite se od korozije. Na zgradama gde ima više posebnih veštačkih sistema za provetravanje vrši se stručno obeležavanje, vodeći računa o komandama električnih elemenata i mašinskih pogonskih sistema.

243.47 -

Izvođač radova se obavezuje, nakon završetka radova na montaži opreme, kanala, regulacionih elemenata, elektro razvoda i elektro komandi, da obavi probni pogon instalacija veštačkog provetravanja i da proveri njihovu ispravnost pri radu. U toku probnog pogona obavlja se regulisanje rada instalacija veštačkog provetravanja i obezbeđuje protok vazduha u svakoj prostoriji, u svemu kako je projektom za izvođenje instalacija veštačkog provetravanja to i predviđeno.

243.48 -

Izvođač radova se obavezuje, nakon uspešno obavljenog probnog pogona, da sprovede tehnička merenja instalacija veštačkog provetravanja. Ova merenja obavlja radna organizacija koja je registrovana za te poslove. Rezultati tehničkog merenja se obrađuju u pismenom izveštaju. Isti izveštaj sadrži podatke pojedinačno za svaku prostoriju, učinke izmena vazduha, kao i brzine strujanja na otvorima za prolaz vazduha. Podaci se proširuju i na pojedine sisteme veštačkog provetravanja i sve to prikazuje uporedno - izmereno stanje sa parametrima koji su u projektima instalacije veštačkog provetravanja predviđeni.

244

- PRIPREMA POTROŠNE SANITARNE TOPLE VODE

244. 1 -

Pri projektovanju instalacija za pripremu potrošne tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama koriste se sledeći tehnički postupci: a) Centralna priprema potrošne tople vode. b) Pojedinačna priprema potrošne tople vode.

Za stambene zgrade preko 20 stanova koje se povezuju radi zagrevanja, preko sistema daljinskog grejanja 244. 2 - iz gradskih blokovskih i individualnih kotlarnica, predviđaju se postrojenja za centralnu pripremu tople vode za sanitarne potrebe. 244. 21

-

Potreba količine potrošne tople vode određuju se primenom tehničkih normativa za stambene prostorije kao i za poslovne i druge prostorije u stambenim zgradama. Kod proračuna količine potrošne tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama voditi računa da potrošnja vode za te namene stalno raste. Tabelarni pregled potrošnje tople vode za sanitarne potrebe prema nameni prostorija u stambenim zgradama:

Namena prostorija

Topla voda 1/dan po osobi ttv=60oC

- Stan - kupatilo sa kadom

30-60

- Stan - kupatilo sa tušem

20-40

- Kancelarije

10

- Prodavnice

10-15

- Radionice

10-15

- Pranje rublja - kg. rublja

15-20

- Restorani - po mestu

15-30

244.22 - Temperature potrošne tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama: - temperatura tople vode (ttv) pri izlasku iz izmenjivača toplote za sanitarne potrebe iznosi ttv=60 oC - temperatura tople vode na potrošnom mestu tm (mešana hladna i topla voda) iznosi: - kupanje, umivanje

tm = 35o do 40oC

- kuhinjske potrebe

tm = 50o do 55oC

- temperatura hladne vode iznosi: 244. 23 -

th = 10oC

U stambenim zgradama - u prostoru za kotlarnice, toplotno predajne stanice smešta se oprema za pripremu sanitarne tople vode, kao i za njenu akumulaciju. Količina vode za akumuliranje određuje se prema najvećoj potrošnji sanitarne tople vode za jedan čas. Razvod sanitarne tople vode do potrošnih mesta izvodi se od čeličnih ili bakarnih cevi, a cirkulacija vode ostvaruje prinudnim putem. U sistemu razvoda tople vode predviđa se stalna cirkulacija vode do svih potrošnih mesta, tako da se omogući isticanje vode bez čekanja.

Tehnička rešenja instalacija za pripremu potrošne tople vode, cevni razvod, oprema za merenje, predviđaju se prema zahtevu isporučioca toplote tehničkih službi, gradskih i blokovskih toplana. Za slučaj gde postoji 244.24 individualna kotlarnica, oprema za pripremu potrošne vode određuje se u saradnji sa projektantom kotlovskog postrojenja. Pri projektovanju dela instalacije za napajanje postrojenja za pripremu tople vode, kao i razvoda do 244.25 - potrošnih mesta obezbeđuje se tehnička saradnja između stručnjaka za termo-tehniku i instalaciju vodovoda. 244.26 -

Kod izrade projekta postrojenja za pripremu potrošne tople vode, predviđa se kvalitetna oprema za tačno merenje potrošnje tople vode za sanitarne potrebe za svaki stan.

244.3

U stambenim zgradama, gde se prostorije zagrevaju pojedinačnim aparatima predviđaju se električni akumulacioni bojleri radi pripreme potrošne tople vode.

-

Bojleri se dimenzionišu prema normativima za stambene i druge prostorije. Snabdevaju se potrebnom mernom i regulacionom opremom za trajan i bezbedan rad. 245

- UNUTRAŠNJE INSTALACIJE VODOVODA

245.1

- Instalacije vodovoda

245.11 - Opšti deo Snabdevanje stana i zgrade hladnom vodom obezbeđuje se sistemom instalacije vodovoda hladne vode, koji se sastoji od: - vodovodnog priključka za gradsku javnu vodovodnu mrežu, - uređaja za merenje utroška vode - vodomera, - glavnog odvodnog voda izvan zgrade, - glavnih razvodnih vodova u zgradi, - usponskih vodova-vertikala, - dovodnih vodova do pojedinih izliva, - raznih izliva vode, - potrebnih elemenata i uređaja za sigurno funkcionisanje i održavanje sistema vodovoda. Hidraulički proračun instalacije vodovodne mreže hladne vode vrši se prema izlivnim-potrošnim mestima, 245.12 - odnosno prema sanitarnim uređajima, pri čemu posebno treba voditi računa da sistem bude funkcionalan i racionalan. Na funkcionalno i racionalno dimenzionisanje instalacije vodovodne mreže utiče više faktora, od kojih su najznačajniji: - količina vode na izlivnom mestu, - pritisak vode na mreži - brzina kretanja vode u cevovodima, - jednovremenost rada izlivnih mesta Kao približno tačan i zadovoljavajući proračun može se smatrati proračun prema broju jedinica opterećenja (J. O.) i korišćenje tabele o gubicima pritiska i brzinama kretanja vode po proračunu dr. inž. Jozefa Briksa prema građevinskom priručniku "Tehničar 5", izdanje Građevinska knjiga, Beograd, 1979.

Za tačnije proračune preporučuje se stručna literatura "Vodovod i kanalizacija u zgradama" izdanje "Građevinska knjiga", Beograd, 1980. godina.

245.13 -

Potrebna količina vode određuje se prema broju i vrsti izlivnih mesta, odnosno prema broju jedinica opterećenja (J. O.) i to za: - česma, sudoper u kuhinji

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

- česma obična, umivaonik

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

-

bide, pisoar, klozet sa visoko ili nisko postavljenim rezervoarom i vodo kotlićem na plovak

priključak Ø 12 mm 0.25 J.O.

- klozet sa ispiračem na pritisak

priključak Ø 12 mm 6.00 J.O.

- perionik-trokadero

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

- slavina za priključak mašine za pranje rublja

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

- slavina za priključak mašine za pranje posuđa

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

- baterija za mešanje hladne i tople vode za kadu

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

- baterija za mešanje hladne i tople vode za tuš

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

- peć u kupatilu sa kadom

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

- baštenski-vrtni hidrant

priključak Ø 12 mm 1.50 J.O. priključak Ø 12 mm 8.00 J.O. priključak Ø 12 mm 23.00 J.O.

- požarni hidrant

priključak Ø 50 mm 100.000 J.O.

- izlivni ventil sa punim mlazom

priključak Ø 12 mm 2.50 J.O. priključak Ø 12 mm 16.00 J.O. priključak Ø 12 mm 36.00 J.O. priključak Ø 12 mm 45.00 J.O. priključak Ø 12 mm 65.00 J.O. priključak Ø 12 mm 100.00 J.O.

- električni grejači-bojleri zapremine (5-10) l

0,25 J.O.

- električni grejači-bojleri zapremine (30-100) l

0,50 J.O.

245.14

- Brzina proticanja vode u instalaciji vodovodne mreže stana i zgrade, je u granicama 1,0 - 2,0 m/sec.

245.15

-

245.2

- Cevni materijal i armatura

245.21

Za unutrašnje instalacije vodovoda upotrebljavaju se cevi od bakra, livenog gvožđa i čelika. Olovne cevi se mogu koristiti samo kao veza između dovodnih cevi i izliva i to samo ako pritisak kod veze ne prelazi 6 bar-a. Bakarne i čelične pocinkovane cevi se koriste do unutrašnjeg prečnika od 75 mm za sve pritiske u mreži.

U instalaciji vodovodne mreže ne dozvoljava se veći pritisak od 8 bar-a. Regulisanje pritiska u cilju povećanja, ili smanjenja istog vrši se posebnim uređajima.

Čelične asvaltne cevi - izolovane od spoljne i unutrašnje korozije - koriste se za sve prečnike iznad 75 mm i za sve pritiske u mreži. Cevi od livenog gvožđa koriste se za sve pritiske i, po pravilu, izvan zgrade. Fazonski komadi od livenog gvožđa upotrebljavaju se i kod primene čeličnih cevi. Cevi od plastične mase upotrebljavaju se samo ako su standardne - po JUS-u i po izričitom zahtevu investitora. 245.22

Za normalno funkcionisanje i održavanje instalacije vodovodne mreže hladne vode, na istoj se ugrađuje - armatura za prigušenje i regulisanje toka vode, za zaustavljanje, za regulisanje pritiska, za ispuštanje vode i vazduha, za merenje protoka i dr. Osnovne grupe ovih armatura su: -

zatvarači,

-

ispusne armature,

-

regulacione armature.

Materijali za izradu armatura su: liveno gvožđe, kovano gvožđe, mesing, bronza i druge legure, plastika. Za ispiranje klozetskih šolja upotrebljavaju se ispirači sa rezervoarom i plovkom visoko ili nisko ugrađeni iznad klozetske šolje, čiji rad u principu treba da bude bezšuman. Ispirači na pritisak se ne preporučuju.

245.23

-

245.24

Za visoke stambene zgrade, koje se sa stanovišta zaštite od požara posebno tretiraju Pravilnikom o tehničkim normativima za projektovanje, izvođenje i održavanje visokih zgrada od strane nadležnog organa za protivpožarnu zaštitu, obezbeđuju se instalacije vodovodne mreže hladne vode u svemu - prema zahtevima nadležnog organa, pri čemu se u zgradi obezbeđuje vodovodna instalacija sa odgovarajućim brojem zidnih požarnih hidranata prečnika najmanje 50 mm tako da najviši odnosno najudaljeniji zidni požarni hidrant ima kapacitet gašenja najmanje 2,5 l/sec sa minimalnim radnim pritiskom najmanje 2 bar-a; a oko zgrade spoljna vodovodna mreža sa podzemnim hidrantima Ø 80.

245.3

- Zaštita od zagađenja vode i instalacija

245.31

Zabranjeno je neposredno spajanje instalacije sa pijaćom vodom iz gradskog vodovoda sa individualnom - vodovodnom instalacijom i vodovodom industrijske vode. U ovim slučajevima uzimanje vode iz gradskog vodovoda može se vršiti preko posebnih objekata. Zabranjeno je neposredno spajanje klozetske šolje sa vodovodnom instalacijom.

245.32

Kod uređaja za grejanje vode, parnih uređaja i raznih fabričkih i tehničkih naprava na mestu spoja sa - dovodom cevi instalacije ugrađuje se takva armatura koja potpuno i sigurno sprečava vraćanje i usisavanje vode iz ovih uređaja u mrežu instalacije.

245.33

- Zabranjeno je provođenje vodovodnih cevi kroz reviziona i druga okna kanalizacije.

245.34

-

Usponski vodovi hladne vode ne smeju se postavljati u žljebove kroz koje se vodi instalacija centralnog grejanja, kao ni pored dimnjaka.

245.35

-

Ako se kanalizacione i vodovodne cevi postavljaju u istom žljebu, razdvajaju se tako da razmak između spoljnih ivica spojeva (muf, spojnica) bude najmanje 5 cm.

245.36

-

Ukrštanje horizontalnih razvoda vodovodnih i kanalizacionih cevi izvodi se tako da vodovodne cevi prolaze iznad kanalizacionih cevi.

245.37

- Donja ivica izliva je najmanje 2 cm iznad gornje ivice preliva (npr.: kod kade za kupanje i sl.). Izlivi koji su spojeni sa otvorenim sudovima pomoću gumene ili sličnih cevi, imaju protivpovratni zatvarač koji

automatski sprečava vraćanje vode iz suda u instalaciju. Rezervoari koji se pune preko automatskih uređaja za zatvaranje, imaju takve prelive da mogu odvoditi svu vodu koju daje potpuno otvoreni izliv.

245.38

-

245.39

Zabranjeno je neposredno spajanje parnih kotlova, kotlova i strojeva za pranje, kuvanje, čišćenje i - bojadisanje kao i hidrauličnih uređaja inžektora i sl., sa instalacijom spojenom na gradsku vodovodnu mrežu.

245.3 (10) -

Uređaji za ispitivanje instalacije na vodeni pritisak imaju pored iznetih mera sigurnosti, i posebnu armaturu za zatvaranje.

245.3 (11) -

Armature za pražnjenje raznih vodova instalacije postavljene su tako da već ispuštenu vodu ne mogu nikako usisivati u mrežnu instalaciju.

245.3 (12) -

Svi uređaji za zaštitu instalacija vodovoda od zagađenja, postavljaju se na pristupačnim mestima i ugrađuju tako da se mogu lako i brzo pregledati.

245.4

- Uređaji za povećanje pritiska

245.41

-

Uređaji za povećanje pritiska ugrađuju se kod unutrašnjih instalacija vodovoda kada normalni pritisak u gradskoj vodovodnoj mreži nije dovoljan (zbog visine zgrade, velike potrošnje vode nekog većeg kompleksa ili zbog povremenog pada pritiska usled preopterećenja uličnog dovoda), da osiguraju uredno snabdevanje vodom. Ugrađivanje uređaja za povećanje pritiska može se dozvoliti samo ako ni jedno jeftinije ili jednostavnije rešenje ne zadovoljava (povećanje prečnika svih vodova, izbegavanje pribora koji izazivaju velike gubitke pritiska i t. sl.).

245.42

Uređaji za povećanje pritiska kod visokih zgrada po pravilu, projektuju se tako da se pomoću njih - snabdevaju vodom oni spratovi za koje nije dovoljan pritisak iz gradske vodovodne mreže; niži spratovi se snabdevaju neposredno iz gradske mreže.

245.43

Kod svakog uređaja za povećanje pritiska predviđa se obilazni vod preko koga se vrši neposredno - snabdevanje instalacije vodom, bilo u slučaju kvara na uređaju, bilo kod poboljšanja pritiska u gradskoj mreži.

245.44

Priključak uređaja za povećanje pritiska ne može se izvesti bez prethodne saglasnosti nadležnog - preduzeća "Gradski vodovod i kanalizacija". Priključak može biti direktno na ulični cevovod, sa rezervoarom bez pritiska i rezervoarom - usisni vazdušni kotao pod pritiskom.

245.45

Rezervoar bez pritiska je neophodan kod svih potrošača koji rade sa bakteorološki opasnim otrovnim materijama i imaju svoje individualne vodovode za proizvodne svrhe, a vodu iz gradskog vodovoda troše ne samo za piće već povremeno i za tehnološki postupak. Isto tako, rezervoar bez pritiska se primenjuje kada se uređaj za povećanje pritiska koristi samo u vreme nestašice vode (npr. u letnjim mesecima).

245.46

- Usisni vazdušni kotao može biti: -

sa priključkom na kompresor za dovod vazduha pod pritiskom, i

-

sa dovodom i odvodom vazduha preko vazdušnog ventila.

245.47

Uređaji za povećanje pritiska postavljaju se u posebne prostorije u podrumu zgrade ili u prizemlju ako je zgrada bez podruma. Prostoriju urediti kao vodovodnu crpnu stanicu. Veličina prostorije zavisna je od kapaciteta uređaja, od načina njegovog priključivanja na gradsku mrežu, kao i od mogućnosti njegovog smeštaja u zgradi.

245.48

-

245.5

- Izrada instalacije

245.51

-

Za uređaje za povećanje pritiska daje se poseban elektromašinski projekat po važećim tehničkim propisima.

Cevi se polažu po pravoj liniji u horizontalnom i vertikalnom pravcu na pristupačnim mestima bez oštrih krivina. Svi vodovi se raspoređuju pregledno i polažu u usponu prema izlivu. Radi smanjenja hidrauličnog udara svi uzlazni vodovi-vertikale, naročito kod dužih vodova i većih pritisaka, po pravilu, na najvišem mestu imaju izlivno mesto - točeću slavinu.

245.52

-

Glavni razvodni i vertikalni vodovi imaju armaturu za zatvaranje sa ispustom za pražnjenje, a dovodni vodovi imaju armaturu za zatvaranje ispred svakog izliva.

Ako je više izliva u jednoj prostoriji bez klozeta spojeno na isti dovodni vod, može se predvideti samo jedna zajednička armatura za zatvaranje.

245.53

Armatura za zatvaranje ugrađuje se na pristupačnim i zaštićenim mestima. Kad god je to moguće, odvojci razdelnih glavnih vodova za pojedine vertikale grupišu se na jednom mestu gde se ugrađuju i - armature za zatvaranje sa ispustom. Svaki odvojak razdelnog glavnog voda kod svoje armature nosi broj vertikale koju snabdeva vodom. Ovi razdelnici, po pravilu, postavljaju se u blizini vodomera i u posebnoj prostoriji.

245.54

Vodovodne cevi u zgradama polažu se po zidovima neposredno ili u posebnim udubljenjima dovoljno prostranim da se cevi mogu lako ugraditi, zaštititi i popraviti. U podrumskim - suterenskim prostorijama - vodovodne cevi postavljaju se vidno po zidovima ili ispod plafona na pogodnom odstojanju, zaštićene od termičkih uticaja. Usponski vodovi - vertikale i razvodna mreža po spratovima, po pravilu su nevidljivi, odnosno iznad poda. Radi zaštite od zamrzavanja cevi se, po pravilu, polažu po unutrašnjim zidovima prostorije. Polaganje u podu dozvoljava se samo ako nema druge mogućnosti.

245.55

-

Cevi položene u zemlji van zgrade ukopavaju se najmanje 1 m, u zgradama bez podruma 0,80 m, a u podrumu 0,30 m ispod poda. Ukopane cevi zaštićuju se od mehaničkog kvara. Čelično pocinkovane cevi spolja se zaštićuju sa dva sloja bitumena i jednim omotom jute i polažu u sloju peska od najmanje 5 cm.

245.56

Čelično pocinkovane i bakarne cevi pričvršćuju se uz zidove sa kukama ili ogrlicama najmanje na svakih - 2 m, vodeći računa da se cevi ne oštete ili ulube. Za bakarne cevi upotrebljavaju se bakarne kuke ili ogrlice. Između cevi i kuke - ogrlice postavlja se elastična podloga.

245.57

-

245.58

- Uzidane cevi zaštićuju se od korozivnog dejstva maltera.

245.6

- Uzemljenje instalacije vodovoda

245.61

-

Na prolazima cevi kroz zidove ostavlja se slobodan prostor oko cevi najmanje 2 cm i na takvim mestima se cev ne sme nastavljati.

Instalacija vodovoda vezuje se - uzemljuje na sabirnicu za izjednačavanje potencijala shodno Uslovima za projektovanje električnih instalacija u stanu i zgradi, tačka 241. Vodomer premostiti odgovarajućim provodnikom. Vrednost električnog otpora metalne instalacije između dve najudaljenije tačke mora biti u granicama preporuka i propisa ERO "Elektrodistribucija - Beograd"

245.62

- Vodovodne cevi i izlive na krovovima i terasama spojiti sa gromobranskim vodovima za uzemljenje.

245.7

- Priključak za gradski vodovod

245.71

Vodovodni priključak prečnika do 50 mm/50 mm, po pravilu se sastoji od priključne garniture, dovodne - cevi i vodomera sa odgovarajućim ventilima i izvodi se prema propisima nadležnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija". Vodovodni priključak od liveno gvozdenih cevi i drugih cevi prečnika iznad 50 mm/50 mm, priključuje se na gradsku vodovodnu mrežu preko posebnog fazonskog komada sa zatvaračem u sporazumu sa nadležnim preduzećem "Vodovod i kanalizacija". Kod svih zatvarača predvideti zaštitna okna. Materijal za priključak određuje nadležno preduzeće "Vodovod i kanalizacija".

245.72

- Za svaki ulaz-posebno stepenište, predviđa se poseban vodovodni priključak sa vodomerom.

245.73

Zabranjeno je polaganje vodovodnog priključka na mestima gde se može oštetiti materijal s obzirom na - trajnost ili higijenske zahteve. Takva su mesta: nužničke jame, đubrišta, smetlišta, javna i individualna kanalizacija, tresetišta, stovarišta drva, kanali za grejanje "dimnjaci", peći i t.sl. Priključak se izvodi tek pošto se takvo mesto uredi i nedostaci otklone, odnosno pošto se promeni trasa priključka. Vodomeri po kojima se određuje utrošak vode postavljaju se u posebna okna - skloništa za vodomer. Sklonište za vodomer može biti u zgradi ili izvan nje.

245.74

-

245.75

Ako u nekoj zgradi ima korisnika-potrošača sa različitim uslovima plaćanja utroška vode, onda se na - istom priključku postavljaju posebni vodomeri za te potrošače. Ovi se posebni vodomeri postavljaju sa glavnim vodomerom zgrade u istom ili odvojenom skloništu.

Sklonište za smeštaj vodomera mora biti čisto i suvo, vodomer dobro zaštićen od mraza i toplote kao i od podzemne i površinske vode. Obezbeđuje se u svako doba slobodan pristup do vodomera kako bi se bez teškoća radilo i čitao utrošak vode. Prostorija gde je smešteno sklonište za vodomer ne može se koristiti za skladište ili ma kakvu drugu svrhu. Odluka o postavljanju pojedinačnih aparata za merenje potrošnje vode po stanu donosi se za svaki konkretan slučaj.

245.76

-

245.8

- Ispitivanje instalacije vodovoda

245.81

Izvođač instalacije prijavljuje nadležnom organu dovršenje nove ili prepravku postojeće instalacije radi - ispitivanja i prijema. Ispitivanje vrše radnici nadležnog organa najkasnije 3 dana od dana podnošenja prijave. Dozvoljava se ispitivanje i pojedinih delova instalacije prema rasporedu koji odredi nadležni organ. U ovom slučaju se cela instalacija po završenoj izgradnji ponovo ispituje radi kontrole spojnih mesta. Ispitivanje se vrši u prisustvu izvođača radova koji daje sva potrebna sredstva i pomoćnu radnu snagu. Jedan baždareni manometar daje nadležni organ i on je merodavan.

245.82

-

Na instalaciji se ispituje nepropustljivost svih delova, kvalitet upotrebljenog materijala i izvođenja radova, kao i električni otpor shodno tački 245.61.

245.83

-

Ispitivanje nepropustljivosti vrši se pod hidrauličkim pritiskom koji je dva puta veći od redovnog radnog pritiska na mestu priključka i iznosi najmanje 12 bar-a. Instalacija se ostavlja pod pritiskom sve dok se ne pregledaju svi delovi instalacija, a najmanje 10 minuta. Pritisak se meri na najnižem mestu instalacije.

246

- UNUTRAŠNJE INSTALACIJE KANALIZACIJE

246. 1

- Instalacije kanalizacije

246. 11

- Opšti deo

246. 111

Eliminacija otpadnih i fekalnih voda iz stana zgrade, kao i eliminacija atmosferskih voda sa krovnih - površina, terasa, lođa, balkona zgrade i dvorišnih površina neposredno oko zgrade, obezbeđuje se sistemom instalacije kanalizacije koja se sastoji od:

246. 112

-

sanitarnih objekata i slivnika sa izlivima za odvod otpadnih i fekalnih voda i slivnika za prihvatanje atmosferskih voda,

-

odvodnih kanala kod pojedinih izliva,

-

odvodnih kanala za više izliva,

-

vertikalnih kanala - vertikala za otpadne i atmosferske vode i olučnih vertikala,

-

sabirnih odvodnih kanala za jedan i više vertikalnih kanala,

-

glavnog odvodnog kanala,

-

revizionih fazonskih delova na kanalima i revizionih okana,

-

kanalizacionog priključka, koji je veza sistema unutrašnje instalacije kanalizacije sa sistemom gradske kanalizacije.

Hidraulički proračun instalacije kanalizacije vrši se prema količinama izliva pojedinih sanitarnih objekata i - uređaja i jednovremenosti korišćenja istih, za otpadne i fekalne vode, a prema intenzitetu padavina - kiše i vremenu trajanja za odnosnu slivnu površinu, za atmosferske vode. Hidraulički proračun kanalizacije za otpadne i fekalne vode vrši se prema uputstvima iznetim u građevinskom priručniku "Tehničar 5" izdanje "Građevinska knjiga", Beograd 1979. pri čemu se preporučuje i korišćenje stručne literature: "Vodovod i kanalizacija u zgradama", izdanje "Građevinska knjiga", Beograd 1980. Hidraulički proračun kanalizacije za atmosfersku vodu vrši se prema uputstvima iznetim u priručniku "Tehničar 5" 1979. godine, i stručnoj literaturi "Vodovod i kanalizacija u zgradama".

246. 113

-

Svako imanje-zgrada kanališe se tako da se sve upotrebljene i atmosferske vode prihvate i preko unutrašnje instalacije provedu neposredno u gradsku kanalizacionu mrežu.

U slučaju da se zbog konfiguracije terena i položaja gradskog kanala ne može sva kanalisana voda odvesti neposredno i gradski kanal pored zgrade-imanja, može se kanalisanje izvršiti i preko susednih parcela u niži gradski kanal. 246. 114

- Preko kanalizacione instalacije mogu se odvesti u gradsku kanalizacionu mrežu: -

sve upotrebljene vode,

-

fekalije razblažene vodom da mogu oticati,

-

sve atmosferske-površinske vode, i

-

podzemne vode prema posebnom odobrenju. Zabranjeno je u kanale odvoditi, bez prethodnog kondicioniranja, sve agresivne tečnosti štetne po zdravlje čoveka i trajnost kanala.

Zabranjeno je uvoditi u kanal zapaljive i eksplozivne tečnosti kao i tečnosti čije je isparenje opasno po zdravlje čoveka. Preduzeće "Vodovod i kanalizacija" svojim uslovima propisuje koje se tečnosti upuštaju u gradsku kanalizaciju. 246. 12

- Cevni materijal

246. 121

-

Za unutrašnje instalacije kanalizacije upotrebljavaju se cevi kružnog preseka iznutra glatke, od materijala koji je trajan i postojan, i to: a) Kod odvođenja upotrebljenih voda:

-

Za sve kanale ukopane u teren po pravilu, se upotrebljavaju keramičke cevi i delovi. Mogu se upotrebiti i liveno gvozdene cevi tipa vodovodnih cevi za pritisak od 2,5 bar-a ako to specijalni uslovi zahtevaju. Izuzetno i na zahtev investitora mogu se upotrebiti i azbest - cementne cevi ili od plastične mase.

-

Za sve kanale iznad terena u zgradi, a naročito za vertikale - po pravilu se upotrebljavaju livenogvozdene cevi i delovi. Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se upotrebiti keramičke, olovne i azbest-cementne cevi i delovi ili cevi od plastične mase.

b) Kod odvođenja atmosferskih i podzemnih voda: -

Za sve kanale ukopane u teren mogu se upotrebiti keramičke cevi, azbest-cementne, betonske cevi i delovi kao i cevi od plastične mase.

-

Za sve kanale ukopane u teren modi, po pravilu, se upotrebljavaju liveno gvozdene cevi. Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se upotrebiti keramičke i azbest-cementne cevi od plastične mase.

246. 13

- Izgradnja instalacije

246.131

-

246.132

U cilju zaštite mreže instalacije od zamrzavanja, kanali izvan zgrade postavljaju se najmanje 1 m ispod - površine terena. U zgradi gde kanali prolaze kroz hladne prostorije predviđa se posebna termička zaštita. Isto tako, izbegava se postavljanje kanala na spoljne zidove ili u stepeništu koje se ne zagreva.

246.133

Preporučuje se postavljanje kanalske mreže za upotrebljene i atmosferske vode van zgrade i unutar - zgrade, tako da bude relativno lako pristupačna za kontrolu i održavanje, kao i intervenciju u slučaju opravke.

246.134

-

246.135

Na slivnicima u dvorištima i garažama postavljaju se propisani taložnici za hvatanje mulja i peska. U - garažama gde se vrši pranje vozila, predviđa se poseban taložnik za zadržavanje mulja sa obaveznim separatorom masnoće i lakih tečnosti.

Delovi instalacije kanalizacije zgrade koji su pod stalnim ili povremenim uticajem uspora uličnog kanala, priključuju se uz preduzimanje posebnih mera.

Na kanal za odvod upotrebljene vode koja sadrži veće količine masne i lake tečnosti, postavlja se poseban separator za zadržavanje masnih i lakih materijala.

Nivo vode u slivnicima i taložnicima mora biti dovoljno ispod terena kao obezbeđenje zaštite od mržnjenja. 246.136

Prelivi iz rezervoara za vodu, prelivi od česmi, vodoskoka i sl. kao i svi prelivi i odvodi kod kojih se ne - obnavlja voda u vodenom zatvaraču, a nalaze se u zgradi ne smeju se neposredno spojiti sa kanalom instalacije, već se ti prelivi izvode izvan zgrade ili se preko posebnih cevi slobodno izlivaju nad slivnikom

u zgradi. Prelivi koji služe za obezbeđenje izlivanja vode iz umivaonika, pisoara i sl., uvode se u vodeni zatvarač, ali iznad nivoa vode u zatvaraču. 246.137

-

Za odvođenje podzemne - drenažne vode, sprovodnici te vode obezbeđuju se protiv uspora vode iz kanala. Spajanje sa uličnim kanalom vrši se samo preko posebnog revizionog okna, taložnika uz posebnu saglasnost preduzeća "Vodovod i kanalizacija".

246.138

-

Polaganje kanalizacionih cevi izvan zgrade, bez obzira na vrstu materijala vrši se na sloju peska debljine najmanje 10 cm. Po izvršenom polaganju, kanalske cevi se prepokrivaju peskom debljine 10 cm. Na stenovitom terenu ili na mestima gde kanalska cev prolazi kroz zid, dno rova odnosno otvor zida, postavlja se najmanje za 10 cm niže od spoljne površine naglavka cevi. Uziđivanje horizontalne mreže kanala nije dozvoljeno. Zatrpavanje kanalskog rova, posle prepokrivanja cevi peskom, vrši se sitnom zemljom u slojevima debljine najviše 30 cm i ručnim nabijanjem.

246.139

- Minimalne dimenzije cevnih kanala kod instalacije kanalizacije su: -

glavni odvodni kanal i priključak: Ø150 mm,

-

kanal za vodu jednog olučnjaka i olučne vertikale Ø125 mm,

-

kanal za dvorišni slivnik: Ø100 mm,

-

vertikale za klozet: Ø100 mm,

-

vertikale za kuhinje, kupatila, česme i sl. Ø70 mm,

-

dvorišna česma: Ø75 mm,

-

odvod jedne klozetske šolje: Ø100 mm,

-

odvod jednog umivaonika: Ø50 mm,

-

odvod perionice: Ø100 mm,

-

odvod od kade i tuša: Ø70 mm, i

-

odvod od sudopera: Ø70 mm. Ne dozvoljavaju se manji prečnici od 50 mm. Veće dimenzije treba obrazložiti hidrauličkim proračunom.

246.13(10) -

U pravcu kanalske vode ne dozvoljava se prelaz iz većeg u manji prečnik kanala, niti se kanal sme račvati u više ogranaka.

Dozvoljeni padovi kod horizontalnih kanala kreću se od 2% do 10% zavisno od cevnog materijala. 246.13(11) - Izuzetno, u pojedinim slučajevima može se dozvoliti minimalni pad od 1% uz predviđanje posebnog ispiranja i više revizionih okana. Kanal treba po celoj dužini da ima jedan pad bez preloma, a ni u kom slučaju ne dozvoljava se prelom iz većeg kanala ka manjem padu bez kaskade. Kaskade se primenjuju ako je pad veći od 10%. Kaskada se postavlja u posebno okno, snabdevena je otvorima za reviziju - revizionim komadima - u gornjem i donjem kanalu. Ako se etapno izgrađuje samo jedan deo zgrade onda se kod projektovanja kanališe cela parcela - zgrade i prema tome određuje pad kanala. U svakoj zgradi - parceli predviđa se jedan glavni odvodni kanal. Ako zgrada ima dugačak front prema 246.13(12) - uličnom kanalu (kada prelazi dužinu od 30 m) postavljaju se dva i više glavnih odvodnih kanala sa posebnim spajanjem na ulični kanal. 246.13(13) - Glavni odvodni kanal se najkraćom linijom priključuje na gradski kanal. Svi kanali unutrašnjih instalacija koji se polažu van zgrade paralelno sa spoljnim zidovima zgrade udaljeni su od zida najmanje 1,50 m. 246.13(14) - Svi prelomni kanali kojima se odvode otpadne vode iz klozetskih šolja, bilo u vertikalnom ili

horizontalnom smeru, rešavaju se samo pomoću lukova a nikako pomoću kolena. Spajanje svih kanala u horizontalnoj mreži među sobom može se vršiti samo pomoću lučnih ili kosih račvi pod uglom od 45o i lukom od 45o. Izuzetno za kanale manjih dimenzija dozvoljeno je spajanje sa račvom pod uglom od 90o. 246.13(15) -

Kišni odluci i olučne vertikale služe jedino za odvođenje atmosferskih voda. Kišni oluci se postavljaju vertikalno i najkraćim putem spajaju sa kanalom instalacije ili gradskim kanalom. Ne dozvoljava se spajanje više kišnih oluka u jedan iznad površine terena sa strane fasade. Svi oluci sa strane ulice vezuju se - ako ima uslova - za kanalsku mrežu. Kod kanalisanja po separacionom sistemu, zabranjeno je uvođenje atmosferskih voda u kanal za upotrebljene vode. Zabranjeno je uvoditi nečistu vodu u olučne vertikale i oluke.

Slivnici umivaonika, sudopera, česmi i sl., imaju stalnu nepokretnu rešetku kroz koju jedino voda odlazi u 246.13(16) - kanal. Otvori na rešetki ne smeju imati veći prečnik od 10 mm, odnosno kako je standardima JUS-a propisano. Ispod rešetke se nalazi vodeni zatvarač. 246.13(17) -

Klozetske šolje postavljaju se tako da budu slobodne sa svih strana i da se mogu ispirati vodom. Ispiranje vodom vrši se preko rezervoara sa plovkom. Prečnik dovodne cevi od rezervoara sa plovkom do šolje iznosi najmanje 32 mm i po mogućstvu spaja rezervoar sa šoljom bez preloma. Uziđivanje ove cevi se izbegava, a ukoliko se uzida zaštićuje se od korozivnog dejstva maltera.

246.13(18) -

U cilju provetravanja instalacija kanalizacije, spaja se glavni odvodni kanal na uzvodnom kraju sa odlučnom vertikalom, gde to nije moguće postavlja se radi provetravanja posebna vertikala. Glavne kanalizacione vertikale radi provetravanja, bez sužavanja i prelamanja produžuje se iznad krova terase - najmanje 1 m. U slučaju da se izlaz vertikale nalazi kod prozora ili ma kakvog otvora iz prostora za stanovanje, vertikala se produžuje najmanje 1 m iznad prozora odnosno otvora. Više sprovodnika za provetravanje - krajevi vertikale iznad najviših od voda spajaju se u jedan zajednički uz srazmerno njegovo proširenje i detaljno obrazloženje. Ako se sprovodnik za provetravanje ne može sprovesti potpuno vertikalno, može se postaviti u nagibu koji ne sme biti manji od 1:5. Svaki sprovodnik za provetravanje mora biti širi od vertikale za 50 mm, počevši od 0,50 m ispod površina krova ili terase. Sprovodnik se završava ventilacionom pokrivenom glavom na kojoj je zbir otvora dva puta veći od površine preseka sprovodnika.

246.13(19) -

Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili drugim kanalima za provetravanje u zgradi.

246.13(20) -

Provetravanje kratkih sprovodnika - vertikala - preko kojih se kanališu slivnici, umivaonici i sl., može se izostaviti ako je onemogućeno pražnjenje vodenog zatvarača usled isisavanja.

246.13(21) -

Kišni oluci koji se izlivaju neposredno u kanalsku mrežu ne smeju imati vodeni zatvarač, već se spajaju sa kanalom preko olučnjaka sa koficom za hvatanje lišća i drugih čvrstih predmeta. Ako takav oluk počinje u blizini prozora, onda se predviđa vodeni zatvarač koji se obezbeđuje od smrzavanja. Sličan je slučaj i kod slivnika na prohodnim terasama, koji su zbog zaštite od mržnjenja bez vodenog zatvarača. I na njihovim vertikalama se na pogodnom mestu predviđa vodeni zatvarač.

246.13(22) -

Na svakoj zgradi predviđa se najmanje jedna olučna vertikala koja se bez vodenog zatvarača vezuje za kanalsku mrežu instalacije.

246.13(23) -

Sprovodnici za provetravanje instalacije kanalizacije su od liveno-gvozdenih cevi spojenih olovom, azbest - cementnih cevi, keramičkih bakarnih, olovnih i cevi od jače pocinkovanog lima. Mogu se primeniti i cevi od plastične mase ako su standardizovane za upotrebu.

U cilju sprečavanja izlaženja gasova iz kanala kroz sanitarne objekte preko kojih se odvodi upotrebljena 246.13(24) - voda, isti se zaštićuju vodenim zatvaračima - sifonima. Vodeni zatvarači, po pravilu imaju oblik "V" ili "S" tako da je zatvor vodom siguran. Mogu se graditi i u obliku pregrada i kolena. Ne dozvoljava se zatvaranje pomoću pokretnog zvona, kugle, kapka, i sl. Materijal za vodene zatvarače je isti kao i za

kanalizacioni materijal i sanitarne objekte. Zabranjena je upotreba cinka. 246.13(25) -

Prečnik - otvor vodenog zatvarača ne može biti veći od otvora kroz koji se voda izliva, tako da prečnik mora biti: -

ispod umivaonika i sl.: 32-44 mm,

-

ispod sudopere i kuhinjskih česama: 50 mm,

-

ispod slivnika u podu: 50,70 do 100 mm,

-

ispod klozetske šolje 80-100 mm,

-

ispod slivnika u kupatilu: 70 mm,

-

ispod slivnika u dvorištu: 100 - 125 mm.

246.13(26) -

Rešetke na slivnicima umivaonika i sl. imaju toliko rupa - otvora - da zbir površina tih otvora ne bude manji od polovine slobodne površine otvora vodenog zatvarača.

246.13(27) -

Stub vode u vodenom zatvaraču ima najmanju visinu: kod klozetske šolje 55 mm, kod kišnih slivnika 100 mm, a kod ostalih objekata 70 mm.

246.13(28) -

Svaki vodeni zatvarač ima otvor radi čišćenja, koji se hermetički zatvara. Ovaj otvor mora biti pristupačan.

246.13(29) -

Gde postoji mogućnost pražnjenja vodenog zatvarača - isisavanje, predviđaju se posebne mere za onemogućavanje ovog pražnjenja.

246.13(30) - Svaki glavni odvodni kanal na instalaciji ima revizono okno za čišćenje kanala. Prvo - glavno reviziono okno postavlja se, po pravilu, najmanje 2 mm iza regulacione linije, odnosno iza građevinske linije, ukoliko se ista poklapa sa regulacionom linijom. Izuzeci se obrazlažu. Okna su okrugla ili pravougaona, zidana i betonska, malterisana cementiranim malterom ili fugovana, i opremljena su tipskim penjalicama i poklopcem koji dobro zatvara silaz u okno bez otvora za izlaz gasova. Ako je okno okruglog preseka, najmanji prečnik na dnu je 90 cm. Kod pravougaonog okna strana u pravcu kanala najmanje je 100 cm, a druga 80 cm. Otvor silaza u okno je najmanje prečnika 60 cm. Ukoliko je okno plitko da radnik ne može u isto da siđe, onda je najmanja dimenzija 60 cm. Reviziono okno se postavlja na svakom spoju horizontalnih odvodnika ako je vertikala udaljena od spoja više od 1 m. Isto tako, reviziono okno se postavlja kod preloma pada - kaskade i na mestima gde 246.13(31) odvodnici menjaju pravac ili su pravci duži od 24 m. Po pravilu, razmak revizionih okna u pravoj liniji nije veći od dužine jednake 160 prečnika odvodnika. Kod kanala koji odvode upotrebljene, naročito fekalne vode, radi sprečavanja izlaza gasova iz kanalske 246.13(32) - mreže u revizionim oknima ugrađuju se na kanalu rezervni komadi sa poklopcem, koji se mogu specijalnim zategama pričvrstiti. Kod kanala koji odvode samo atmosferske vode može se mesto revizionog komada sa poklopcem, na podu revizionog okna izraditi kineta malterisana gletovanim cementnim malterom. 246.13(33) - Marka betona kod betonskih revizionih okana ne može biti manja od MB15. Prema propisima civilne zaštite kanalizacione instalacije ne prolaze kroz skloništa od napada iz vazduha. 246.13(34) - Ukoliko se sprovođenje odvodnog kanala ne može izbeći, on se posebno obezbeđuje ali se u tom slučaju u prostorijama skloništa ne dozvoljava izgradnja revizionog okna. 246.13(35) -

U slučaju da ne postoji mogućnost priključenja zgrade na gradsku kanalizacionu mrežu, uslove za kanalisanje daje gradski organ nadležan za poslove sanitarne inspekcije. U ovom slučaju kanališu se samo upotrebljene - fekalne vode, dok se atmosferske vode slobodno izlivaju na okolnu površinu terena ili odvode posebnom mrežom - operacioni sistem.

246.13(36) -

Zabranjeno je, bez prečišćavanja i dezinfikovanja, ispuštanje upotrebljenih voda u obližnje rečne tokove ili upijajuće bunare.

246.13(37) -

Posle izgradnje gradske kanalizacije pored zgrade koja je dotle imala individualno kanalisanje, ista se u najkraćem roku spaja sa gradskim kanalom.

246.14

- Ispitivanje i prijem instalacija

246.141

Izvođač instalacije prijavljuje nadležnom organu dovršenje nove i prepravke postojeće instalacije radi - ispitivanja i prijema. Ispitivanje vrše radnici nadležnog organa najkasnije 3 dana posle podnošenja prijave. Dozvoljava se i ispitivanje pojedinih delova instalacije ako se sa tim saglasi nadležni organ koji određuje i raspored ispitivanja. Ispitivanje se vrši u prisustvu izvođača radova koji daje sva potrebna sredstva i pomoćnu radnu snagu. Instalacija se ispituje na nepropustljivost, kvalitet upotrebljenog materijala i izvođenja radova, kao i električni otpor shodno Uslovima za projektovanje električnih instalacija u stanu u zgradi, tačka 241.

246.142

-

247

- LIFTOVI

247.1.

Polazne osnove za rešenje vertikalnog saobraćaja putnika i roba u stambenim zgradama Beograda: a)

Vertikalni saobraćaj putnika i roba obavlja se liftovima na električni pogon domaće proizvodnje. Ovaj saobraćaj mora biti bezbedan, pouzdan, kvalitetan i komforan.

b)

Najmanje jedan od ugrađenih liftova mora imati dimenzije kabine koje dozvoljavaju prevoz zdravih i hendikepiranih putnika i robe, uključujući protivpožarnu opremu, bicikle i kabasti nameštaj.

Liftovi se obavezno ugrađuju u svaku stambenu zgradu koja ima prizemlje i četiri ili više nadzemnih c) etaža, računajući od najnižeg ulaza (za putnike) u zgradu. U ovaj broj se ne računa gornja etaža najvišeg stana. d)

Svaki lift ima stanicu na svakoj etaži na kojoj su ulazi u stanove ili druge prostorije, koje stanari koriste.

Za svaki lift radi se poseban projekt. Projekat liftovskog postrojenja radi se na osnovu svih važećih e) propisa i projektnog zadatka. Projekat mora biti usaglašen sa arhitektonsko-građevinskim projektom i svim drugim projektima zgrade. Projekat lifta je sastavni deo projekta zgrade. f)

Svaki ulaz u zgradi, u kome se na bazi propisa ugrađuju liftovi, mora imati liftove koji obezbeđuju dovoljan kapacitet vertikalnog saobraćaja.

Pri bilo kojim aktivnostima oko liftova pri projektovanju, montaži i održavanju poštuju se odredbe "Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za liftove" ("Sl. list SFRJ", br. 51/70), kao i svi drugi važeći propisi i standardi za liftove i sve odgovarajuće odredbe iz drugih propisa koje utiču na projektovanje g) liftova, osim kada su blaži od propisa u ovom materijalu. Kada Savezni zavod za standardizaciju objavi novi Pravilnik i nove standarde za liftove, oni se obavezno moraju primenjivati, kao i svi drugi novi propisi, koji zamenjuju ili dopunjuju postojeće. U hodnicima zgrade male spratnosti, koje nemaju lift niti imaju mogućnost ugradnje lifta, a potrebno je da se prevozi hendikepirano lice, može se ugraditi pokretna stolica. Ona se može projektovati pod h) uslovom da za pokretnu stolicu ima prostora i da se ovaj saobraćaj može obavljati bezbedno, kvalitetno, pouzdano i komforno. Za ugradnju pokretne stolice radi se odgovarajući projekat, na osnovu svih važećih propisa. i) 247.2.

U slučaju nadziđivanja zgrade ili pretvaranja potkrovlja u stambeni, odnosno radni prostor, ne predviđa se obaveza naknade ugradnje lifta.

Mašinska prostorija Mašinska prostorija je zatvoreni građevinski prostor liftovskog postrojenja, koja služi za smeštaj a) pogonskih i upravljačkih uređaja liftovskih postrojenja. U mašinskoj prostoriji se ugrađuju uređaji, instalacije i oprema koji služe isključivo samo liftovskom postrojenju. Mašinska prostorija mora biti zidana, betonirana ili industrijski proizvedena od odgovarajućeg građevinskog materijala. Mašinska prostorija mora biti iznad voznog okna. Zadnji deo mašinske prostorije mora se vertikalno nastaviti na odgovarajući zid voznog okna (ili b) najdužeg voznog okna). Jedan od bočnih zidova mašinske prostorije mora se vertikalno nastaviti u pravcu zida voznog okna. Povećanje dužine mašinske prostorije, u odnosu na vozno okno, mora biti

na prilaznoj strani lifta. g) Krov i zidovi mašinske prostorije obezbeđuju i sledeće uslove za rad liftovskog postrojenja: - unutrašnju temperaturu od + 4 do + 40oC, - prostorija mora biti suva, - prostorija mora biti bez prašine i drugih štetnih primesa. Provetravanje mašinske prostorije u kojoj se nalazi elektromotorno postrojenje jednog lifta, vrši se prirodnim putem. U tu svrhu se na spoljnjem zidu postavlja otvor sa rešetkama. Provetravanje mašinske prostorije u kojoj se nalaze elektromotorna postrojenja za dva ili tri lifta, vrši se prinudnim d) putem. Uključenje ove ventilacije vrši se automatski, kada temperatura vazduha u mašinskoj prostoriji dostigne kritičnu vrednost. Kritičnu vrednost određuje projektant liftovskog postrojenja. Ovaj sistem veštačkog provetravanja mora da obezbedi izvlačenje toplog i ubacivanje i protok svežeg vazduha. e)

Kada su u jednom stepeništu dva ili tri lifta, mašinska prostorija je zajednička za sve liftove. Njene najmanje dimenzije su: -

kada liftovi imaju jednaku nazivnu nosivost: najmanja površina poda zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih površina koje su utvrđene za pojedinačne liftove,

- kada su dva lifta sa različitim nazivnim nosivostima: najmanja površina poda zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih površina, koje su utvrđene za pojedinačne liftove, uvećana za razliku između površina voznih okana, - kada je više od dva lifta sa različitim nazivnim nosivostima: najmanja površina poda zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih površina, koje su utvrđene za pojedinačne liftove, uvećana za zbir razlika između površina voznog okna najvećeg lifta i površine voznih okana svih ostalih liftova, -

najmanja širina zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka ukupnoj širini zajedničkog voznog okna uvećanoj za bočno proširenje koje odgovara proširenju pojedinačnog lifta,

-

najmanja dužina zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka najvećoj dužini pojedinačnog voznog okna uvećanoj za 2.100 m,

-

najmanja visina zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka visini mašinske prostorije lifta najveće nosivosti,

-

bočno proširenje mašinske prostorije nalazi se na strani lifta veće nosivosti (a ako su liftovi jednakih nosivosti, bočno proširenje se nalazi ili sa jedne ili sa druge strane).

f)

Mašinska prostorija se nalazi iznad zadnjeg stambenog nivoa i iznad nivoa na kome se nalaze zajedničke prostorije u zgradi.

g)

Mašinska prostorija se projektuje i izvodi tako da može da podnese sva statička i dinamička naprezanja liftovskog postrojenja,

h)

Otvori na podu mašinske prostorije zaštićuju se tako da kroz njih u vozno okno ne može da padne alat ili slično.

i)

Mašina u mašinskoj prostoriji postavlja se na sopstveno metalno postolje, a ovo preko odgovarajućih amortizera na pod mašinske prostorije. Isto se odnosi i na sve delove postrojenja, koji se rotiraju.

U mašinsku prostoriju ulazi se sa horizontalnog podesta kroz vrata, koja su na jednom od tri zida j) mašinske prostorije. Ulaz u mašinsku prostoriju mora biti lako pristupačan i pod krovom ograde. Prilaz u mašinsku prostoriju kroz pod mašinske prostorije nije dozvoljen. Vrata za ulaz u mašinsku prostoriju imaju bravu sa specijalnim ključem. Mašinska prostorija ima otvor za unošenje opreme. Ovaj otvor se nalazi na podu mašinske prostorije iznad podesta zadnje gornje stanice lifta. Otvor ima poklopac koji je u ravni sa podom. Poklopac k) otvora, kada je zatvoren, ima nosivost najmanje tri osobe, ili 300 kg. Ovaj poklopac ugrađuje izvođač građevinskih radova. l)

U tavanici mašinske prostorije postavlja se šina za transport opreme. Ona se proračunava prema podatku proizvođača liftovske opreme.

Mašinska prostorija se projektuje i izvodi tako da je otporna na prenošenje buke i vibracije nastalih od m) liftovskog postrojenja. Buka u stanovima od svih uređaja liftovskog postrojenja ne sme biti veća od 30 dB, što se potvrđuje i proračunom i atestom. n) Najmanje dimenzije mašinske prostorije date su na slici 247.1 i tabeli 247.1. TABELA 247.1 DIMENZIJE MAŠINSKE PROSTORIJE Standardni električni liftovi i vrste - Funkcionalne mere (JUS M.D1.510) Opšta napomena

Stambene zgrade

Nazivna nosivost Kabina

(masa)

Vrh voznog okna

Mašinska prostorija Vn 1,00 m/s

950

800

Visina F (mm)

2 000

2 100

Centralno otvaranje

Širina C (mm)

1 800 1 600

2 100

2 600

Dubina P (mm) Vn

1,00 m/s

1 500

Vn

1,60 m/s

1 700

Visina Q (mm) Vn 1,00 m/s

3 800

Vn 1,60 m/s

4 000

Površina S (m2)

2) Dužina T (mm)

7,5

Površina S (m2)

10 2 200

3 200

Visina H (mm) 1,60 m/s

1 400

Širina E (mm)

2) Širina R (mm)

Vn

1000

1 100

2 200

Dužina D (mm) Jama voznog okna

630

Visina K (mm)

Vrsta Vozno okno

4001)

Širina A (mm) Dužina B (mm)

Vrata kabine i vrata voznog

(kg.)

12 2 400

3 700

4 200

2 000 10

12

14

2) Širina R (mm) 2) Dužina T (mm)

2 200 3 200

Visina H (mm)

1)

Male kabine ovog lifta ne omogućuju pristup invalidskim kolicima

2)

Utvrđene vrednosti za R i T su najmanje vrednosti.

2 400 3 700

4 200

2 200

Stvarne mere moraju da daju površinu najmanje jednaku S.

247.3.

Vozno okno Vozno okno je građevinski prostor liftovskog postrojenja, potpuno ili delimično ograđen, u kome se a) vertikalno (po sopstvenim šinama) kreću kabina lifta i protivteg, te se na taj način vrši saobraćaj putnika i roba. b) Vozno okno se, u principu, smešta u centralni deo zgrade. Vozno okno se projektuje i izvodi tako da u celini odgovara svojoj nameni i da podnese sva statična i c) dinamička naprezanja liftovskog postrojenja. Podatke o ovim naprezanjima daje proizvođač liftovske opreme. d)

Na svakoj stambenoj etaži i na nivou zajedničkih prostorija (sklonište, podrum, garaža, sušinica, prostorije kućnog saveta i dr.) na voznom oknu postavljaju se vrata voznog okna i postoji liftovska stanica. Vrata voznog okna su metalna, automatska, sa centralnim otvaranjem (odredba JUS M.D1.510).

e) Vrata voznog okna moraju biti otporna na požar, u skladu sa važećim propisima. g) Zidovi voznog okna ne smeju biti uz stambene prostorije, sem ako je okno uspešno izolovano. Mere preseka voznog okna su najmanje čiste mere, dobijene pomoću viska. Odgovarajuće tolerancije h) dodaju se merama u projektu zgrade tako da mere dobijene viskom budu ostvarene na izgrađenom voznom oknu. i)

j)

Vozna okna liftova su obavezno jedno uz drugo (videti sliku 247.1 i 247.2). Kada je vozno okno zajedničko, unutrašnje mere moraju biti određene na sledeći način: -

širina zajedničkog voznog okna mora biti jednaka zbiru širina voznih okana svakog lifta, uvećana za međuprostor između voznih okana, pri čemu svaki međuprostor mora biti najmanje 200 mm,

-

dužine voznih okana pojedinih liftova u zajedničkom voznom oknu moraju da odgovaraju onima koje su utvrđene za svaki pojedinačni lift,

-

dubina donjeg dela (jame) voznog okna mora da bude jednaka dubini za lift sa najvećom nazivnom brzinom,

-

najmanja visina gornjeg dela (vrha) voznog okna mora da bude jednaka visini za lift sa najvećom nazivnom brzinom.

Širina i dužina prilaza voznom oknu (pojedinačnom ili zajedničkom) moraju da se prostiru najmanje po celoj širini voznog okna. Širina prilaza voznom oknu najmanje je jednaka širini voznog okna (pojedinačnog ili zajedničkog). Najmanja dužina prilaza voznom oknu, (pojedinačnom ili zajedničkom) mora biti jednaka dužini najduže kabine. Dužina prilaza voznom oknu pojedinačnog lifta, koji se koristi za prevoz hendikepiranih lica sa kolicima, ne sme biti manja od 1500 mm.

k) Prilaz voznom oknu je takav da osoba sa bolesničkim kolicima može ući u lift iz stana i sa ulice. l) Vozno okno se projektuje i izvodi tako da je otporno na prenošenje buke i vibracije, koje nastaju kretanjem

kabine i protivtega kroz vozno okno. Buka koja se stvara u stanovima, od svih uređaja liftovskog postrojenja u voznom oknu i mašinskom prostoru, ne sme biti veća od 30 dB, što se potvrđuje i proračunom i atestom. m) 247.4.

Šine po kojima se kreće kabina i protivteg spajaju se sa zidovima voznog okna pomoću konzola, čiji izbor zavisi od nosivosti i brzine lifta i vrste zida voznog okna. Kabina lifta

a)

Kabina lifta je deo liftovskog postrojenja kojom se kroz vozno okno obavlja bezbedan, kvalitetan, pouzdan i komforan vertikalni saobraćaj ljudi i roba.

b) Saobraćaj ljudi i roba u stambenim zgradama obavlja se sa tri vrste kabina: - kabinom nosivosti 400 kg. ili - kabinom nosivosti 630 kg. ili 5 putnika ("mala kabina") 8 putnika ("srednja kabina") - kabinom nosivosti 1000 kg. ili 13 putnika ("velika kabina"). c) Nosivost i namena kabine liftova je sledeća: - "mala kabina" nazivne nosivosti 400 kg. omogućuje samo prevoz putnika,

d)

-

"srednja kabina" nazivne nosivosti 630 kg. omogućuje pored prevoza putnika i prevoz invalidskih i dečijih kolica, bicikla i protivpožarne opreme.

-

"velika kabina" nazivne nosivosti 1000 kg. omogućuje, pored prevoza putnika, invalidskih i dečijih kolica, protivpožarne opreme i bicikla, i prevoz nosila sa preklopnim ručicama i prevoz nameštaja.

Vrata voznog okna i kabine su metalna, automatska i centralno otvarajuća. Svetla širina otvora vrata je do 800 mm a visina 2000 mm.

e) (Brisana) f) Svetlosna tela u kabini postavljaju se u ravni tavanice kabine, i dostupna su samo serviseru. g) (Brisana) h) Kabina je metalna. Zidovi kabine su puni i imaju samo otvor za ventilaciju kabine. i) Dimenzije kabina date su u tabeli 247.1. a preseci na sl. 247.1. i 247.2. Slika 247.1

247.5.

Upravljanje liftovskim postrojenjem a)

U ulazu zgrade sa dva lifta, kabine se nalaze u zajedničkom voznom oknu i imaju zajedničku komandu odnosno upravljanje ("Dupleks").

b)

U ulazu zgrade sa tri lifta, sve tri kabine se nalaze u zajedničkom voznom oknu i imaju zajedničku komandu, odnosno upravljanje ("Tripleks").

c)

Upravljanje liftom je uvek sa memorijom. Upravljanje mora biti za zgrade do P+10 spratnosti sa memorijom u smeru dole. Za zgrade P+11 i veće spratnosti, upravljanje je sa memorijom u oba smera.

d) Ako je kabina opterećena do dozvoljenog nominalnog opterećenja, onda se ne može odazvati pozivu da

stane na usputnu stanicu, ali na tu stanicu mora doći druga kabina ukoliko su dva ili tri lifta na ulazu. e)

Ako je kabina preopterećena, ona to mora da signalizira i zvučno i svetlosno, i ne sme se pokrenuti dok putnik, koji predstavlja preopterećenje, ne napusti kabinu, odnosno dok se ne smanji teret, koji se prevozi.

f) Sve komande iz kabine moraju biti ostvarene prvo u jednom, a zatim u drugom smeru kretanja kabine. 247.6.

Pogon liftovskog postrojenja na agregat a)

Svi liftovi u stambenim zgradama pokreću se na elektro-motorni pogon, naponom električne mreže, gradske distribucije.

Za slučaj nestanka napona u gradskoj električnoj mreži predvideti da se napajanje bar jednog (većeg) lifta b) na svakom ulazu zgrade automatski prebacuje na napajanje preko agregata. Prednje se odnosi na zgrade gde se po važećim propisima ugrađuju agregati. c) I prilikom pogona na agregat, obezbeđuje se saobraćaj lifta na svim stanicama tog ulaza zgrade. 247.7.

Elektromotorni pogon liftovskog postrojenja Pokretanje liftovskog postrojenja ostvaruje se sledećim elektromotornim postrojenjima (EMP), (videti tabelu 247.2): -

elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim kratkospojenim elektromotorom bez dodatne regulacije, za brzinu kretanja kabine 1,0 m/s (EMP "A")

-

elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim, kratkospojenim elektromotorom, sa dodatnom regulacijom, za brzinu kretanja kabine od 1,6 m/s (EMP "B").

Naziv brzine kretanja za sve tri vrste kabina su sledeće: - 1,0 m/s za zgrade spratnosti do P+10, i - 1,6 m/s za zgrade spratnosti iznad P+10. Električne instalacije liftovskog postrojenja

247.9.

Električni vod za napajanje liftovskog elektromotornog postrojenja, dovodi se u mašinsku prostoriju postavljanjem razvodne table pored ulaza u mašinsku prostoriju na unutrašnjem zidu mašinske prostorije. a) Dovodni vodovi se završavaju u izvodima u mašinskoj prostoriji, pored ulaznih vrata mašinske prostorije kod mesta gde se postavlja razvodna tabla. b)

Napajanje elektromotornog pogona lifta vrši se iz glavnog razvodnog ormana, ili posebnog ormana za lift i hidrocil, smeštenog u prizemlju zgrade. Ovaj vod treba da je petožilni, odgovarajućeg preseka.

c) Mašinska prostorija, vozno okno i prilazi voznom oknu, moraju biti dobro osvetljeni. d)

Osvetljenje mašinske prostorije, prilaza mašinskoj prostoriji i prilaza voznom oknu vrši se iz instalacije opšteg osvetljenja stambene zgrade.

e) Projektom električne instalacije liftovskog postrojenja posebno se obuhvata i sledeće: e1 - instalacija osvetljenja voznog okna, napaja se iz razvodne table lifta, koja se nalazi u mašinskoj prostoriji, instalacije signalizacije uređaja za poziv iz kabine lifta: za glavnu stanicu, za kabinu lifta i za prostoriju u e2 - kojoj boravi lice koje održava odnosno, poslužuje lift. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalaciju dovesti do razvodne kutije koja se postavlja pored glavne stanice lifta. e3 -

ukoliko su se stekli uslovi da se bar jedan lift (to je uvek veći lift, ukoliko na ulazu ima dva ili tri lifta) napaja preko dizel agregata, predviđa se posebna razvodna tabla za isti.

e4 i e5 (brisane) f)

Projektom liftovskog postrojenja obuhvatiti kompletnu komandu-upravljanje, signalnu i zaštitnu instalaciju i opremu, shodno važećim propisima za liftovska postrojenja, propisima za instalacije i JUS-u.

g)

Napojni vod za strujomer liftova (hidrofor i sl.), izvodi se iz kablovske priključne kutije zgrade, kao paralelni vod napojnom vodu svih ostalih potrošača zgrade. Potrošnja električne energije meri se pomoću jednotarifnih brojila.

247.10.

Specijalizacija liftova

a) Za sve liftove na glavnoj stanici predviđa se signalizacija položaja kabine i smena kretanja kabine. b)

Na svim ostalim stanicama se predviđa signal kretanja kabine i signal potvrde prijema poziva, kao i najava pristajanja lifta u stanicu.

Poziv za pomoć iz kabine ima tri zvona: jedno u glavnoj stanici lifta, drugo na kabini i treće u stanu lica c) koje održava, odnosno poslužuje lift, ili na drugom odgovarajućem mestu. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalacija se dovodi do razvodne kutije, koja se postavlja pored glavne stanice lifta. Ukoliko u zgradi postoji dizel agregat, instalacija uređaja za poziv iz kabine napaja se naponom 220 V iz d) gradske električne mreže, uz automatsko prebacivanje na dizel agregat, zajedno sa liftom. Ukoliko dizel agregat ne postoji, uređaj za poziv iz kabine napaja se posebnim izvorom energije. e) U stanu domara postavlja se odgovarajući uređaj koji registruje sa kog lifta je poziv upućen. f) Uređaj za poziv iz kabine aktivira se posebnim prekidačem koji se nalazi u kabini svakog lifta. 247.11.

Gromobranska instalacija a)

Svako liftovsko elektromotorno postrojenje povezuje se sa gromobranskom instalacijom zgrade, a na bazi važećih propisa.

b)

Kod zgrada zaštićenih gromobranskom instalacijom, izrađenom na principu "Faradejevog kaveza" predvideti: - svi metalni delovi električnih aparata i mašina u mašinskoj prostoriji koji su povezani na zaštitno uzemljenje, kao i metalne mase na koje su ovi aparati i mašine učvršćeni, spajaju se na gromobransku instalaciju preko katodnih odvodnika ili iskrišta, povezivanjem na odvodne gromobranske vodove. - šine liftova u gornjem delu prstenuju se odgovarajućom trakom i zavrtnjima, i najkraćim putem preko katodnih odvodnika prenapona ili iskrišta, priključuju na gromobransku instalaciju, odnosno na odvodne vodove.

c)

Šine liftova u donjem delu prstenuju se odgovarajućom trakom i zavrtnjima i najkraćim putem spajaju se gromobranskim uzemljenjem, bez obzira na vrstu gromobranske zaštite. Mašinska prostorija

247.12.

a) Dimenzije mašinske prostorije date su u tabeli 247.1. b) Vertikalni i horizontalni presek mašinske prostorije dati su na sl. 247.1. 243.13.

Vozno okno a) Dimenzije voznog okna date su na tabeli 247.1. b) Vertikalni i horizontalni presek voznog okna dati su na slici 247.1. Položaji voznih okana dati su na sl. 247.2.

247.14.

Spratnost stambene zgrade, lokacija, broj, nosivost i brzina lifta. a) Lift se postavlja po pravilu u centralnom delu zgrade. b) Svaki ulaz stambene zgrade mora imati lift, ako ima prizemlje i četiri, odnosno više spratova. Glavna stanica lifta je na nivou glavnog ulaza stanara u stambenu zgradu i mora biti na nivou okolnog tla c) (prilaz bez stepeništa, ili sa paralelnom stazom za kretanje bolesničkih kolica). Ona nosi oznaku "PR", odnosno "O". d)

Ako u zgradi postoje ulazi iz dva ili više nivoa, oni imaju svoje posebne stanice i nose odgovarajuće oznake, na pr. "PR1", "PR2".

e) Sve stanice iznad glavne stanice nose oznaku 1, 2, 3...10. što označava i nivo sprata. f)

Sve stanice ispod glavne stanice nose odgovarajuće oznake, koje označavaju funkciju nivoa zgrade: (podrum, "PO", garaža "G", sklonište "SKL" i odgovarajuću oznaku "-1", "-2", itd.).

g) Garažni ulaz ili neki drugi sporedni ulaz u stambenu zgradu ne smatra se glavnim ulazom. h)

Liftovska stanica nalazi se na svakom stambenom nivou i na svakom nivou gde su zajedničke i druge prostorije (sklonište, podrumi, sušionice, garaže, prostorije kućnog saveta i dr.).

i) (brisana) Vrata voznog okna i kabine su sa užih strana voznih okana (videti sl. 247.1 i 247.2). 247.15.

Broj liftova a)

Pri određivanju broja liftova, vrste elektromotornog postrojenja lifta, nosivosti lifta, brzine kretanja kabine, u obir se uzima spratnost i broj stanara na jednom stepeništu, odnosno ulazu.

b) Broj liftova, nosivost kabina i karakteristike liftovskog postrojenja dati su u tabeli 247.2. c)

Kod zgrada spratnosti do P+10 brzina kretanja kabine je 1,0 m/s. Kod zgrada spratnosti većih od P+10, brzina kretanja kabine je 1,6 m/s.

d)

Ukoliko se grade zgrade koje po spratu imaju više od 32 stanara, odnosno zgrade vrlo visoke spratnosti (iznad 20 spratova), broj liftova se određuje posebnim proračunom tako da svi bitni parametri vertikalnog saobraćaja ispunjavaju uslove međunarodnog standarda, koji nosi oznaku "standard 100", i odredbe ovih propisa.

SLIKA 247.2. HORIZONTALNI PRESECI VOZNIH OKANA (GRAĐEVINSKE MERE) ZA SVE KOMBINACIJE IZ TABELE 247.2.

TABELA 247.2 BROJ LIFTOVA, NOSIVOST KABINA I KARAKTERISTIKE LIFTOVSKOG POSTROJENJA v

PR + n

do 20

Broj stanara po spratu 21-26

27-32

Vrsta elektromotornog postrojenja

n=4-7

1 x 630

1 x 400 1 x 630

1 x 400 1 x 1000

EMP "A"

n = 2 - 10

1 x 400 1 x 1000

1 x 630 1 x 1000

2 x 1000

n = 11 - 16

1 x 400 1 x 1000

1 x 630 1 x 1000

2 x 1000

n = 17 - 20

1 x 630 1 x 1000

2 x 1000

2 x 630 1 x 1000

1,0 m/s

1,6 m/s

EMP "B"

Legenda: n = broj spratova v = brzina kretanja kabine brojevi 400, 630 i 1000 označavaju nosivost kabine u kg. - EMP "A" Elektromotorno postrojenje tip "A" (EMP - "A") ima sledeće karakteristike: - vrsta pogona: trofazni, asinhroni, dvobrzinski elektromotorni pogon bez dodatne regulacije - brzina kretanja kabine: 1,0 m/sec - br. uključenja na čas: 120 U/h - intermitencija: 50% - upravljanje: sa memorijom, sabirno u smeru dole - EMP "B" Elektromotorno postrojenje tip "B" (EMP - "B") ima sledeće karakteristike: - vrsta pogona: trofazni, ashinroni, dvobrzinski elektromotorni pogon sa dodatnom regulacijom - brzina kretanja kabine: v = 1,6 m/sec - broj uključenja na čas: 180 U/h - inrtermitencija: 60% - upravljanje: sa memorijom, sabirno u oba smera.

248

-

EVAKUACIJA SMEĆA IZ STANA I ZGRADE

248.1

-

Iz stana i zgrade obezbeđuju se uslovi za odnošenje: -

neorganskih materija koje nisu podložne fermentaciji,

-

organskih materija koje su podložne fermentaciji,

-

otpadaka posle opravki (osim ostataka od građevinskih i završnih zanatskih radova u zgradi).

248.2

-

Način odnošenja smeća iz stana do deponija i deponovanje smeća određuje se urbanističkim projektom i usklađuje se sa propisima gradskih komunalnih službi (Gradska čistoća, Sanitarni inspektorat).

248.3

-

Uslovi za evakuaciju smeća iz stana i zgrade se odnose na: -

privremenu deponiju i evakuaciju smeća iz stana

-

privremenu deponiju i evakuaciju smeća iz zgrade.

-

Privremena deponija i evakuacija smeća iz stana

248.311

-

U stanu se obezbeđuju uslovi za privremenu deponiju dnevnih količina smeća i to za stanove veće od jednosobnih na lođi koja je neposredno povezana sa: prostorom za pripremanje hrane, za ručavanje, domaćinstvo, komunikacije. Za manje stanove ukoliko se ne predviđa ekonomska lođa, obezbeđuje se u sastavu radne površine u kuhinji, prostor od 60/40 cm za privremenu deponiju smeća.

248.312

-

Odnošenje smeća iz stana do deponije u zgradi predviđa se ručno (u najlon kesama).

248.32

-

Privremena deponija i evakuacija smeća iz zgrade

248.321

-

U svakoj stambenoj zgradi predviđa se na pogodnom mestu prostor, odnosno prostorija za smeštaj sudova za prikupljanje otpadnih materija.

248.322

-

Sudovi za prikupljanje otpadnih materija postavljaju se:

248.31

248.323

-

a)

na otvorenom prostoru (u daljem tekstu: smetlište),

b)

u zgradi (u daljem tekstu: prostorija za smeće).

Prostor za smeće se gradi kao zasebna, zatvorena prostorija bez provetravanja kroz prozore. U prostoriji se smeštaju sudovi za prikupljanje otpadnih materija. Veličina prostorije određuje se prema vrsti, broju i veličini sudova za prikupljanje otpadnih materija. Površina osnovne prostorije za smeće proračunava se na osnovu standardnih mera sudova za prikupljanje otpadnih materija, zavisno od broja stanova i korisne površine zgrade. Za smeštaj jednog suda u proračun se uzima najmanje površina od 0,75 m 2, za kontejnere zapremine 1.100 litara (1,1 m2) ta površina iznosi 4,0 m2. Najveći uspon prolaza za kontejnere se dozvoljava od 3%, a najmanja čista širina prolaza se dozvoljava 1,50 m. Na dozvoljava se postavljanje nijednog stepenika na putu od prostora za smeštaj kontejnera do utovara u vozilo. Ivičnjak obližnjeg trotoara se izrađuje sa zakošenjem.

248.324

-

Broj sudova za prikupljanje otpadnih materija određuje se prema obrascu: Qd . D . K2 N = ----------------------V . K1 ili: Qs . S . K2 N = ---------------------V . K1 gde je: D = broj domaćinstva u zgradi S = broj stanara Qd = dnevna količina otpadnih materija po jednom domaćinstvu izražena u m 3/dan Qs = dnevna količina otpadnih materija koja iznosi najmanje 7 litara po jednom stanaru na dan V = zapremina suda u m3 K1 = koeficijent punjenja sudova, koji iznosi oko 0,60 K2 = učestalost odvoza, odnosno broj dana za koji se otpadne materije skupe do ponovnog odvoza. U proračun se uzima broj 3 za učestalost odvoza. Veličina od 7 litara otpadaka dnevno po stanovniku obuhvata i priliv otpadaka iz svih zajedničkih prostorija zgrade, otvorenih prostora oko zgrade, jer se svi otpaci deponuju u sudove za smeće koji pripadaju zgradi. K1 se množi sa 0,60 zbog promene strukture i smanjenja težine smeća kao i zbog povećanja volumena zbog porasta kabastih predmeta - ambalaže. Kod proračuna broja sudova kao prosek za broj članova domaćinstva uzima se 5 članova. Za poslovni prostor u zgradi i stambeni deo zgrade uzima se 1 kontejner od 1,10 m3 na 800 m2 korisne površine zgrade. Broj i vrstu sudova za prikupljanje otpadnih materija određuje organizacija za održavanje čistoće, na osnovu uvida u veličinu i namenu zgrade. Broj i vrsta sudova može se promeniti ukoliko se promeni namena zgrade.

248.325

-

Pri projektovanju i izgradnji prostorije za smeće poštuju se propisi higijensko-tehničke zaštite i propisi za zaštitu od požara.

248.326

-

Do prostorije za smeće izgrađuje se pogodan prilaz za kolovoz, kao i direktan ulaz spolja. Udaljenost prostorije od kolovoza iznosi najviše 15,0 m. Ukoliko se sudovi ne mogu smestiti na ovoj udaljenosti obezbeđuje se kolski prilaz dimenzionisan prema dimenzijama vozila za odvoz smeća. Ovaj prilaz se predviđa za jednosmerni ili dvosmerni saobraćaj. Za jednosmerni saobraćaj obezbeđuje se veza: saobraćajnica - smetlište - saobraćajnica, gde je širina prolaza najmanje 3,50 m.

Za dvosmerni saobraćaj izgrađuje se okretnica. Prečnik okretanja vozila iznosi D = 22,0 m, pri čemu se ne predviđa vožnja unazad. Najveći dozvoljeni uspon prilaza za vozilo iznosi 7%. Osovinski pritisak vozila za utovar smeća iznosi 10 tona. Dimenzije vozila su sledeće: - širina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2.500 mm - dužina - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8.600 mm - visina - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3.500 mm - predni prepust - - - - - - - - - - - - - - 1.300 mm - zadnji prepust - - - - - - - - - - - - - - 2.200 mm - razmak osovina - - - - - - - - - - - - - 4.500 mm 248.327

-

Dopunska veza prostorije za smeće sa unutrašnjim prostorom u zgradi se ne preporučuje, ako se predviđa, ostvaruje se samo preko posebno provetrenog prostora. Prostorija za smeće se provetrava preko vertikalnih kanala za provetravanje.

248.328

-

U prostoriji za smeće ugrađuje se električno osvetljenje, priključak na kanalizacionu mrežu sa Gajgerslivnikom i rešetkom u podu kao i jedno točeće mesto sa slavinom i holenderom.

-

Pod prostorije za smeće izgrađuje se u padu od najmanje 2% prema slivniku. Pod se izrađuje od materijala otpornih na udar i habanje i izdržljivih na naprezanja usled transporta sudova za prikupljanje otpadnih materija. Odvod vode sa poda se obezbeđuje od zapušavanja otpadnim materijama. Zidovi, plafoni, pod i vrata prostorije za smeće izrađuju se od vatrostalnih materijala. Zidovi do visine 1,80 cm od poda, kao i pod oblažu se materijalom koji se može lako prati i povremeno dezinfikovati.

248.329

Kada se predviđa dopunska veza prostorije za smeće sa unutrašnjim prostorom u zgradi, vrata se izrađuju od vatrostalnog materijala sa dihtunzima. 248.3 (10) -

Pored i iznad prostorije za smeće na fasadi ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na prostorijama stana ili zajedničkim prostorijama u zgradi u kojima borave stanari, na manjem odstojanju od 5,0 m.

248.32 (11) -

Kroz prostoriju za smeće ne dozvoljava se prolaz instalacija centralnog grejanja niti se u toj prostoriji postavljaju priključci za gas i električnu mrežu, strujomeri gasomeri i slično.

248.3 (12) -

Smetlište se predviđa kao potpuno odvojeno od zgrade ili priključeno uz zgradu i gradi se kao:

248.3 (13) -

a)

zasebna prostorija, ili

b)

slobodno postavljeno smetlište u vidu nadstrešnice, niše, ormana ili zidnih boksova, zaštićenih od sunca, mraza, atmosferskih padavina i vetra.

Kada se smetlište gradi kao zasebna prostorija, poštuju se isti uslovi kao za izgradnju smetlišta u zgradi. Udaljenost smetlišta u slobodnom prostoru od stambene zgrade iznosi najviše 25,0 m za najmanje 5,0 m. Pristup do smetlišta se popločava, obezbeđuje od klizanja gradi bez stepenica i osvetljava električnim osvetljenjem.

25.

-

OPREMA I OBRADA STANA I ZGRADE

251.

-

Opšti deo:

251.1

-

Pod obradom i opremom stana i zgrade, u ovim Uslovima se podrazumeva:

251.2

-

a)

Površinska obrada prostora i prostorija stana i zgrade (podne, plafonske, zidne obloge, električni priključci, termo-oprema, zastori i sl.).

b)

Ugrađena oprema koja omogućava obavljanje aktivnosti u određenoj prostoriji (kuhinjska oprema, oprema kupatila i sl.).

Umanjen nivo obrade je moguće predvideti u slučaju kada se postigne poseban dogovor između investitora i ostalih učesnika u izgradnji. Umanjen nivo obrade se posebno definiše u okviru projektnog programa.

251.3

-

Umanjen nivo obrade se dozvoljava samo u prostorijama u stanu i odnosi se na površinsku obradu: podova, zidova i plafona, na opremu u kuhinji i kupatilu.

251.4

-

Odgovarajući materijali u ovom tekstu označavaju materijale, koji po opštim zahtevima i ceni odgovaraju materijalima datim kao primeri za obradu pojedinih prostora i prostorija u zgradi.

252.

-

Obrada i oprema stana

252.1

-

Površinska obrada podova

252.11

-

Opšti zahtevi: Svi podovi u stanu dovode se u vodoravan položaj sa izuzetkom poda u kupatilu, lođama, balkonima i terasama, gde se obezbeđuje pad prema slivniku. Na spoju podne i zidne obloge ugrađuje se završna lajsna. Sve podne obloge u stanu izgrađuju se od materijala koji: su trajni, pogodni za održavanje, povoljno utiču na zvučnu izolaciju, imaju povoljnu cenu i zadovoljavajući estetski izgled. Za podne obloge u pomoćnim prostorijama u stanu koriste se materijali koji zadovoljavaju opšte zahteve a koji su negorivi, otporni na vodu vlagu na mehanički udar. Sve podne površine u stanu u kojima se nalazi sanitarna oprema i sve podne površine koje su izložene atmosferskim uticajima izgrađuju se na podlozi koja sadrži hidroizolacioni sloj. U posebnim stanovima za hendikepirane osobe poštuju se opšti zahtevi dopunjeni sledećim: primenjeni materijali za podne obloge, imaju neklizajuću gornju površinu, ne ugrađuju se pragovi. Kada je ugrađivanje podnih pragova neophodno, kao kod ulaznih ili balkonskih vrata, isti se predviđaju od elastičnih materijala (gume i sl.).

252.12

-

Primeri površinske obrade podova: a)

Stambene prostorije: dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad, prostor za ručavanje, kuhinja sa ručavanjem (bez prostora za pripremanje hrane) i deo pomoćnih prostorija (ulaz, degažman):

-

lakirani hrastov ili bukov parket II klase, lamelirani parket,

-

tekstilne obloge,

-

PVC podne obloge,

-

ili odgovarajući drugi materijali.

b)

Pomoćne prostorije: radna kuhinja, deo za pripremanje hrane u kuhinji sa ručavanjem, domaćinstvo (sa mašinom za veš:)

-

keramičke pločice II klase,

-

plastični pod (vinil-azbestne ploče, PVC podne obloge),

-

ili drugi odgovarajući materijali.

c)

Prostorije za komuniciranje u stanu: isto kao stambene prostorije,

d)

Otvoreni prostori: lođa, balkoni, terase:

-

keramičke pločice II klase,

-

teraco, teraco ploče,

-

ili drugi odgovarajući materijali.

252.2

-

Površinska obrada zidova:

252.21

-

Opšti zahtevi Svi zidovi u stanu dovode se u vertikalni položaj i tako obrađuju da odgovaraju malterisanim površinama molerski gletovanim i finalno obrađuju materijalima, koji omogućavaju lako održavanje, trajnost ili lako obnavljanje, zadovoljavajuću cenu i estetski izgled. Zidovi u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare, delimično ili u celini se obrađuju materijalima koji akumuliraju i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije.

252.22

-

Primeri površinske obrade zidova: a)

Stambene prostorije: dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad, prostor za ručavanje, kuhinja sa ručavanjem (bez prostora za pripremanje hrane);

-

malanje posnom bojom, zidni tapeti, ili drugi odgovarajući materijali.

b)

Pomoćne prostorije: Kuhinja:

-

zidne keramičke pločice II klase (do visine 1,50 m ili 4 reda iznad radnih površina) i malanje posnom bojom. Kupatilo:

-

zidne keramičke pločice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom. WC:

-

zidne keramičke pločice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom. Domaćinstvo:

-

isto kao stambene prostorije u stanu. Kada je u domaćinstvu smeštena mašina za pranje veša, zid u predelu mašine se oblaže zidnim keramičkim pločicama II klase do visine 1,50 m. Ostave:

-

dva puta krečene.

c)

Prostorija za komuniciranje u stanu: isto kao stambene prostorije.

d)

Otvoreni prostori: lođa, balkoni, terase:

252.23

-

materijali koji odgovaraju predviđenoj obradi fasadnih površina.

Plafoni: Plafoni se u svim prostorijama u stanu, izuzev ostava, dovode u vodoravno i glatko stanje tako da odgovaraju malterisanim površinama molersko gletovanim. Sve plafonske površine boje se posnom bojom ili oblažu plafonskim pločama, ukoliko to odgovara konstruktivnom rešenju međuspratne tavanice. Plafoni u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare delimično ili u celini se obrađuju materijalima koji akumuliraju i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije.

252.24

-

Prozori i vrata Prozori i vrata u stanu se izrađuju po pravili od drveta i odgovaraju zahtevima JUS-a. U slučajevima kada se vrata i prozori u celini izrađuju od metala ili plastike, takođe se poštuju odgovarajući zahtevi JUS-a. Prozori i vrata, posebno kada su izloženi dejstvu atmosferskih uticaja, zadovoljavaju sledeće funkcije: termičku zaštitu, zvučnu zaštitu, zaštitu od prodora vode, zaštitu od direktnog delovanja sunca, omogućavaju provetravanje u dovoljnoj meri prema nameni prostorije, kao i njihovo osvetljavanje dnevnom svetlošću. Dimenzije prozora i balkonskih vrata odgovaraju modularnim merama u skladu sa JUS D.E1.100, a unutrašnja vrata u stanu prema JUS D.E1.020. U stambenim zgradama ugrađuju se: jednostruki prozori, prozori krilo na krilo i prozori sa razmaknutim krilima. U pogledu kvaliteta materijala prozori i vrata koji se izrađuju od drveta ispunjavaju zahteve iz JUS D.E1.011. U pogledu propustljivosti vazduha i vode, prozori i vrata odgovaraju odredbama JUS D.E8.193, s tim

da se mogu koristiti kategorije zaptivenosti C a u izuzetnim slučajevima kategorije D. Prozori i vrata obezbeđuju toplotnu zaštitu u skladu sa JUS U.J5.600. U pogledu protivpožarne zaštite ugrađeni prozori i vrata odgovaraju JUS U.J1.600. Prozori i vrata zastakljuju se jednostrukim ili dvostrukim (termoizolacionim) staklom u skladu sa odgovarajućim odredbama JUS U.F2.025. Okov u potpunosti obezbeđuje dobro zaptivanje i lako rukovanje. Zaštita drvenih prozora izvodi se impregnirajućim sredstvima protiv dejstva vode, kao i insekticidima i fungicidnim sredstvima protiv insekata i gljiva. Zaštita metalnih prozora i vrata izvodi se odgovarajućim zaštitnim sredstvima protiv korozije. Bojenje i zaštita prozora i vrata usklađuju se sa zahtevima JUS U.F2.012. Kada su ulazna vrata u stanu izložena dejstvu atmosferskih uticaja (na galerijama) obezbeđuje se pojačana termička zaštita od vode, vlage i vetra. U posebnim stanovima za hendikepirane osobe za unutrašnja vrata u stanu preporučuju se "klizna" i "titrajuća" vrata uvek kada je to moguće. Rukohvati na vratima u ovim stanovima treba da budu takvi da obezbede lako rukovanje osobama koje se kreću u pokretnim kućnim kolicima. Rukohvati se postavljaju na najvećoj visini od 0,80 m (mereno od završenog poda). Dovratnici na vratima u posebnim stanovima za hendikepirane osobe se izrađuju od materijala posebno otpornih na udar i grebanje ili imaju zaštitnu lajsnu od tvrdog materijala (npr. lim). 252.25

-

Zastori Svi prozorski otvori štite se od sunca, vetra i pogleda spolja zastorima od drveta, metala ili plastike, pri čemu se poštuju zahtevi JUS U.F2.022, a za kvalitet plastičnih profila za zastore JUS G.E5.050. Otvori na lođama i otvori prema "unutrašnjem dvorištu" mogu biti zaštićeni samo tekstilnim zastorima.

252.26

-

Elektro-oprema U svim prostorijama u stanu obezbeđuje se elektro oprema u skladu sa Uslovima za projektovanje električnih instalacija (videti tačku 241) i u skladu sa tačkom 21 - Prostorije u stanu.

252.27

-

Termo-oprema U svim prostorijama u stanu (izuzev ostave) obezbeđuju se grejna tela sa sopstvenim regulatorom toplote a u skladu sa Uslovima za projektovanje instalacija grejanja u stanu (videti tačku 242) ili se obezbeđuju potrebni priključci za grejanje električnim aparatima (termo-akumulacione peći). U svakoj stambenoj jedinici, pored opreme za centralno grejanje predviđa se najmanje jedno ložeće mesto na tvrdo gorivo sa odgovarajućim priključkom.

252.3

-

Ugrađena oprema

252.31

-

Plakari Ugrađivanje plakara se u stanu predviđa samo u slučajevima kada su namenjeni čuvanju hrane. Plakar - ostave se izrađuju od drveta sa obezbeđenom ventilacijom (neposredno ili preko ventilacionih kanala). U plakar - ostavi se ugrađuju drvene perforirane police radi obezbeđenja prodora vazduha. Spoljna površina plakara štiti se poliester bojama ili materijalom koji odgovara poliester bojama. Kada se u stanu predviđa posebna prostorija-ostava, u nju se ugrađuju police od rendisane čamovine bez posebne obrade.

252.32

-

Oprema kupatila i WC-a Kupatilo: -

uzidana kada domaće proizvodnje, standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu, ručnim tušem i dodatnom šipkom za fiksiranje

-

komplet umivaonik od keramike domaće proizvodnje standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu držačem za peškire, galerijom za toaletni pribor i biljurnim ogledalom.

-

bojler (ukoliko nije predviđena centralna priprema sanitarne potrošne tople vode).

WC: 252.33

-

U izdvojenom WC-u ili u kupatilu ugrađuje se komplet WC šolja od keramike domaće proizvodnje standardnog kvaliteta. U izdvojenom WC-u ugrađuje se i manji umivaonik sa držačem za peškir i toalet papir.

Oprema kupatila i WC-a u posebnim stanovima za hendikepirane osobe Standardna oprema za kupatilo i WC se dopunjuje posebnim zahtevima koji se definišu u konkretnim slučajevima.

252.34

-

Oprema kuhinje U svim prostorima za pripremanje hrane ugrađuje se sudopera domaće proizvodnje standardnog kvaliteta (veličina u skladu sa uputstvima iz tačke 212.2).

253

-

Obrada i oprema zgrade

253.1

-

Površinska obrada podova

253.11

-

Opšti zahtevi: Otpornost na habanje, lako održavanje, negorivost, povoljna cena i zadovoljavajući estetski izgled. Na spoju podnih i zidnih površina ugrađuje se sokl od materijala odgovarajućih osobina.

253.12

-

Primeri obrade podova Zajedničke prostorije za komuniciranje Vetrobran: -

podne keramičke pločice I klase, teraco, teraco ploče, kamene ploče ili odgovarajući materijal.

Stepenište i stepenišni prostor: -

materijali koji odgovaraju izboru materijala za pod u vetrobranu.

Galerije, zajedničke terase: -

teraco ploče, teraco, betonske ploče, asfalt, podne keramičke pločice I klase ili drugi odgovarajući materijali.

Zajedničke prostorije: Sušionica: -

cementna košuljica, ili drugi odgovarajući materijali. Deponija smeća:

-

keramičke pločice II klase, cementna košuljica ili drugi odgovarajući materijali.

Stanarske ostave: -

perdašen beton, ili drugi odgovarajući materijali.

Kada se ostava koristi za smeštaj ogreva nije potrebna posebna obrada. Kućni savet: -

PVC podne obloge, ili drugi odgovarajući materijali.

Tehničke prostorije: Podna obloga odgovara obradi koja se predlaže za sušionicu rublja ili se koriste drugi materijali u skladu sa posebnom namenom odgovarajućih prostorija. 253.2

-

Površinska obrada zidova

253.21

-

Opšti zahtevi: Svi zidovi u zajedničkim prostorijama za komuniciranje i zajedničkim prostorijama za boravak stanara dovode se u vertikalno stanje tako da odgovaraju malterisanim površinama molerski gletovanim. Primenjeni materijali su: trajni, laki za održavanje, imaju povoljnu cenu, odgovaraju zahtevima

protivpožarne zaštite i pružaju zadovoljavajući estetski izgled. Zidovi u ostalim prostorijama u zgradi (tehničkim i drugim) obrađuju se materijalima u skladu sa posebnom namenom i uputstvima za projektovanje odgovarajućih instalacija. 253.22

-

Primeri obrade zidova Zajedničke prostorije za komuniciranje Vetrobran: -

materijali u skladu sa obradom fasadnih površina, materijali na bazi sintetičkih smola, fasadna opeka natur beton ili drugi odgovarajući materijali

Stepenišni prostor, hodnici: -

materijali na bazi sintetskih smola.

Galerije, zajedničke terase: -

materijali koji odgovaraju obradi fasadnih površina.

Liftovski prostor: -

dva puta krečenje

Sušionica: -

dva puta krečenje.

Deponija smeća: -

važe odredbe Uslova za projektovanje evakuacije smeća iz zgrade (videti tačku 248).

Stanarske ostave: -

posebna obrada nije potrebna, pregradni zidovi i vrata mogu se izrađivati od drvenih letava sa ispunom od drveta. Na vratima se postavlja uređaj za katanac.

Kućni savet: -

isto kao stambene prostorije u stanu.

Tehničke prostorije: -

dva puta krečenje ili prema posebnim uslovima za projektovanje odgovarajućih instalacija.

Spoljna obrada zgrade: -

trajni materijali, otporni na atmosferske uticaje, koji daju povoljne investicione i eksploatacione efekte i zadovoljavajući estetski izgled.

Primeri:

-

fasadna opeka, natur beton, keramičke fasadne pločice ili drugi odgovarajući materijali. Prirodni kamen i slični materijali se dozvoljavaju samo u posebnim slučajevima (rekonstrukcija, čuvanje postojećih ambijentalnih vrednosti). Oblaganje krovnih ravni bakarnim limom se dozvoljava samo u posebnim slučajevima.

253.23

-

Instalaciona oprema: elektro, termo i druga oprema se ugrađuje u skladu sa odgovarajućim uslovima za projektovanje instalacija. Za celokupnu ugrađenu instalacionu opremu, koja zahteva redovno održavanje i koju ugrađuju isporučioci ili montažeri opreme (liftovi, AKU baterije, dizel agregati, regulatori pritiska, toplotne predajne stanice, pojedinačni i skupni ventilacioni uređaji, kanali i deponije za smeće, dimovodi, signalizacija dojave i upozorenja i sl.) obavezan je skup uputstava za održavanje i remont celokupne opreme.

253.3

-

Ugrađena oprema

253.31

-

Ugrađena oprema u zajedničkim prostorijama za komuniciranje Stepenišni prostor: -

oglasna tabla za kućni savet, tipski poštanski sandučići sa bravom za svaki stan i kućni savet, oznake za spratove i brojeve stanova, ram za vizit kartu na vratima u stan.

Hodnici, galerije: 253.32

-

oznake za spratove i brojeve stanova.

Ugrađena oprema u zajedničkim prostorijama Sušionice: -

kuke za konopac za veš na visini od 2,10 m.

253.33

-

U neposrednoj blizini zgrade postavlja se ram za trešenje tepiha.

3

-

EKONOMSKI PARAMETRI STANOVA I STAMBENIH ZGRADA

30

-

Odredbe o ekonomskim parametrima u stanovima i stambenim zgradama odnose se na maksimalne linearne dimenzije prostorija u stanovima, maksimalne čiste i spratne visine prostorija, maksimalne površine stanova, odnose neto i bruto površina na tipskim etažama, horizontalnu i ukupnu raščlanjenost zgrada, spratnost, štednju energije, kao i troškove eksploatacije.

31

-

MAKSIMALNE LINEARNE DIMENZIJE PROSTORIJA U STANOVIMA Maksimalne dozvoljene širine pojedinih prostorija u stanovima su sledeće: - dnevna soba - - - - - - - - - - - - - 4,80 m - soba za spavanje (2 postelje) - - - - 4,20 m - soba za spavanje (1 postelja) - - - - 3,00 m - ručavanje + radna kuhinja - - - - - - 4,80 m - kuhinja sa ručavanjem - - - - - - - - 4,20 m

32

-

MAKSIMALNE ČISTE VISINE PROSTORIJA I SPRATNE VISINE Maksimalna dozvoljena čista visina prostorija je 2,70 m, a maksimalna spratna visina 3,00 m.

33

-

MAKSIMALNE POVRŠINE STANOVA Maksimalne površine pojedinih tipova stambenih jedinica su definisane i izložene u Tabeli 212 - 2 "Tabelarni pregled struktura i okvirnih površina stanova i prostorija u stanu"

34

-

ODNOSI POVRŠINA

341

-

Odnosi stambene (ps) i razvijene građevinske površine tipske etaže Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi između stambene (ps) i razvijene građevinske površine na tipskoj staži (K1) su sledeći: a - Betonski zidovi i skelet - polukoridorska i koridorska rešenja - - - 1:1,36 - rešenja sa spoljnim stepeništem - - - - - 1:1,36 - rešenja sa unutrašnjim stepeništem - - - 1:1,34 b - Zidovi od opeke - polukoridorska i koridorska rešenja - - - 1:1,42 - rešenja sa spoljnim stepeništem - - - - - 1:1,42 - rešenja sa unutrašnjim stepeništem - - - 1:1,40 U slučaju kada su stambene etaže različite, odnos K1 se izračunava tako što se zbir razvijenih građevinskih površina svih etaža deli sa zbirom stambenih površina svih etaža (bez prizemlja i podkrovlja).

342

-

Odnosi stambene (ps) i razvijene građevinske površine zgrade Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi između stambene i razvijene građevinske površine zgrade se izračunavaju po formuli:

n+1 K2 = K1 --------------- 1,05, gde je n K2 -

najnepovoljniji dozvoljeni odnos između stambene i razvijene građevinske površine zgrade

K1 =

najnepovoljniji dozvoljeni odnos između stambene i razvijene građevinske površine tipske etaže

n =

broj stambenih etaža, pri čemu su dobijene vrednosti koeficijenta K2 sređene na sledećoj tabeli:

TABELA 3 - 1 VREDNOSTI KOEFICIJENTA K2 U ZAVISNOSTI OD KOEFICIJENTA K1 I SPRATNOSTI ZGRADE K1 1,34

1,36

Spratnost

1,40

1,42

K2

P+2

1,88

1,90

1,96

1,98

P+3

1,75

1,78

1,84

1,86

P+4

1,69

1,71

1,76

1,78

P+5

1,64

1,67

1,71

1,74

P+6

1,61

1,63

1,68

1,70

P+7

1,58

1,61

1,65

1,68

P+8

1,56

1,58

1,63

1,66

P+9

1,54

1,57

1,62

1,64

P + 10

1,53

1,55

1,61

1,63

P + 11

1,52

1,54

1,60

1,62

Za spratnost manju od P + 2 primenjuju se koeficijenti važeći za P + 2, a za veće od P + 11 primenjuju se koeficijenti važeći za P + 11. 35

- HORIZONTALNA I UKUPNA RAŠČLANJENOST STAMBENIH ZGRADA Horizontalna raščlanjenost stambenih zgrada se reguliše preko najnepovoljnijeg dozvoljenog odnosa između obima i razvijene građevinske površine tipske etaže i to preko sledeće formule: Pe (1) max Oe = ------ + 30 4 gde je: max Oe = maksimalni dozvoljeni obim tipske etaže Pe = razvijena građevinska površina tipske etaže. U slučaju kada su stambene etaže različite, odnos se izračunava prema formuli:

n

(2) max Oep =

Pe ------ + 30 n 4 ---------------n

gde je: max Oep = maksimalni dozvoljeni prosečni obim etaže n = broj etaže n Pe = zbir razvijenih građevinskih površina svih etaža. Ukupna raščlanjenost zgrade reguliše se preko maksimalnog dozvoljenog omota zgrade koji se definiše prema formuli: n (3) max Po = 3

Oe + max Pe

gde je: max Po = maksimalni dozvoljeni omot zgrade n max Oe = zbir maksimalnih dozvoljenih obima svih etaža max Pe = razvijena građevinska površina najveće etaže 36

- SPRATNOST STAMBENIH ZGRADA Kod stambenih zgrada bez liftova, preporučuje se spratnost P + 3. Ukoliko se na poslednje dve etaže projektuju "dupleksi" dozvoljava se spratnost P + 4 s tim što se najviši ulazi u stanove moraju nalaziti na trećem spratu. Kod stambenih zgrada sa jednim liftom, preporučuje se spratnost P + 6. Ukoliko se na poslednje dve etaže projektuju "dupleksi", dozvoljava se spratnost P + 7 s tim što se najviši ulazi u stanove moraju nalaziti na šestom spratu. Kod stambenih zgrada sa dva lifta preporučuje se spratnost P + 10. Ukoliko se na poslednje dve etaže projektuju "dupleksi" dozvoljava se spratnost P + 11, s tim što se najviši ulazi u stanove moraju nalaziti na desetom spratu. Kod terena sa velikim nagibima, dozvoljava se van gornjih odredbi projektovanje dve stambene etaže ispod nivoa na kome se nalazi ulaz u zgradu.

37

- ŠTEDNJA ENERGIJE Uslovi za štednju energije u stambenim zgradama odnose na:

371

-

štednju toplotne energije,

-

štednju električne energije,

-

štednju sekundarnih sirovina.

- Štednja toplotne energije Neophodne mere koje treba preduzeti prilikom projektovanja radi uštede toplotne energije odnose se na: - lociranje i orijentaciju stambene zgrade u prostoru, - oblike stambene zgrade,

- otvore na fasadama, - mogućnost naknadnog kaptiranja solarne energije, - mogućnost primene alternativnih toplotnih izvora, - organizaciju unutrašnjeg prostora, - izolaciju i zaptivanje. 371.1 - Lociranje i orijentacija stambene zgrade u prostoru. Prilikom lociranja zgrada u prostoru potrebno je u maksimalnoj meri izbegavati mesta izložena dominantnim zimskim vetrovima, koja izazivaju preterano hlađenje omotača zgrade, kao i mesta izložena preteranoj buci i zagađenju. Potrebno je izbegavati orijentaciju glavnih fasada prema dominantnim zimskim vetrovima. Težiti da jedna od glavnih fasada bude orijentisana prema jugu, kao i da se većini stanova bar delimično obezbedi južna orijentacija. U slučaju primene kosih krovova težiti da veći deo krovne površine bude orijentisan prema jugu i osposobljen za naknadno postavljanje solarnih kolektora (kontinualne površine, nosivost krovne konstrukcije, itd.). Kod nižih zgrada visokim zelenilom u neposrednoj blizini zgrade ublažiti delovanje dominantnih zimskih vetrova. 371.2 - Oblik zgrade Prilikom projektovanja težiti što jednostavnijim nerazuđenim gabaritima, uz minimizaciju površine fasadnog omotača. 371.3 - Otvori na fasadama Na svim fasadama (sem južne) projektovati prozorske otvore u skladu sa odredbama JUS U. J5. 600. Na južnim fasadama ne postavljaju se ograničenja u pogledu veličine otvora, s tim što najmanje 50% fasadnih otvora treba da izlazi na balkone ili lođe. Ovim balkonima i lođama orijentisanim prema jugu omogućiti naknadno zastakljenje koje se preko leta može ukloniti. 371.4 - Mogućnost naknadnog kaptiranja solarne energije Prilikom projektovanja krovova težiti da se dobiju kontinualne (horizontalne, ili prema jugu orijentisane kose) površine, koje omogućuju naknadno postavljanje solarnih kolektora. Potrebno je, takođe, u zgradi obezbediti dovoljno rezervnog prostora za naknadni smeštaj potrebnih dopunskih uređaja. 371.5 - Mogućnost primene alternativnih toplotnih izvora Osim instalacija centralnog grejanja u svim prostorijama za dnevni boravak stanara projektuju se dimnjački kanali za priključak peći na tečna i čvrsta goriva. 371.6 - Organizacija unutrašnjeg prostora U kolektivnim stambenim zgradama ne dozvoljavaju se četvorostrane orijentacije pojedinih stanova. Trostrana orijentacija se dozvoljava samo kod trosobnih i većih stanova i to samo na krajevima lamele. U pojedinim prostorijama u stanu, sem u izuzetnim slučajevima samo dva zida mogu biti fasadna. Kod celovitih prostora većih do 30 m2 (na pr. dnevna soba i obedovanje) potrebno je pokretnim pregradama ili vratima obezbediti mogućnost podele na dve prostorije, radi efikasnije kontrole i regulacije grejanja u toku grejnog perioda. 371.7 - Izolacije i zaptivanje Termičku izolaciju spoljnih zidova izvesti u svemu prema odredbama tačke 231. Svi spojevi između prozora (ili balkonskih vrata) i zida moraju biti posebno dihtovani. Na svim prozorima, balkonskim vratima i ulaznim vratima u stanove postaviti između krila i štokova gumene i plastične trake za dihtovanje. Sve cevi za toplu vodu koje prolaze kroz negrejane prostorije zaštititi termičkom izolacijom. 372

- Štednja električne energije U svim stanovima obavezna je primena dvotarifnih brojila, radi racionalnijeg rasporeda korišćenja električne energije.

Gde postoji mogućnost obezbediti da se iz jednog električnog bojlera snabdeva više prostorija u stanu (na pr. kuhinja i kupatilo). 373

- Štednja sekundarnih sirovina U prostoriji za prihvatanje kućnog smeća potrebno je osim prostora za kontejnere ili kante predvideti i posebne boksove za odlaganje neobojenog stakla, obojenog stakla i hartije.

38

- TROŠKOVI EKSPLOATACIJE Prilikom izbora krovnog pokrivača, obrade fasada, prozora i balkonskih vrata, obrade zidova, plafona i podova, instalacija i zajedničke opreme i dr., odnosno u svim slučajevima kada su u pitanju zajednički interesi svih stanara u zgradi, težiti materijalima i komponentama, koje će u toku eksploatacionog veka zgrade zahtevati što manje izmena. Na Pregledu 1 prikazan je prosečan vek trajanja i teorijski broj 100 - n izmena (-------------) n u slučajevima kada se projektantima pruža mogućnost izbora između više alternativa.

Pregled br. 1 Prosečan Teoretski br. vek trajanja izmena u god. elemenata

Elemenat

1 - TEMELJI

100

-

2.1 - Liveni beton, monolitni arm. beton, masivna gradnja

100

-

2.2 - Arm. betonska montaža

80

0,25

2.3 - Laka montaža

60

0,67

2 - KONSTRUKCIJA

3 - KROVOVI 3.1 - Krovne konstrukcije 311

- Arm. betonske ploče

100

312

- Drvene konstrukcije

80

0,25

313

- Vidljivi drveni delovi

20

4

314

- Letve

40

1,50

-

3.2 - Krovni pokrivači 321

- Bitumenski i sl. premazi kombinovani sa izolacionim slojevima

20

4

322

- Opekarski proizvodi

30

2,33

323

- Azbestno cementni proizvodi

40

1,50

324

- Pocinkovani lim

20

4

4.1 - Plemeniti malteri, salonitne ploče

40

1,50

4.2 - Keramičke pločice i mozaik

50

1

4.3 - Veštački kamen, mont. bet. ploče

60

0,67

4 - FASADE

4.4 - Fugovana opeka, vidni beton

80

0,25

4.5 - Prirodni kamen

100

4.6 - Plastične mase i premazi

15

5,67

5.1 - Meko drvo

45

1,22

5.2 - Tvrdo drvo

50

1

5.3 - Aluminijumski profili

80

0,25

6.1 - Platnene roletne

8

11,5

6.2 - Eslinger roletne, spoljne žaluzine

30

2,3

6.3 - Unutrašnje žaluzine

40

1,5

7.1 - Keramika, fugovana opeka, kamen, mozaik

60

0,67

7.2 - Lamperije drvene, teraco pločice, malter

50

1

7.3 - Tapete neperive

6

15,70

7.4 - Tapete perive, plastificirane

10

9

7.5 - Uljane boje, polikolor

5

19

7.6 - Posno bojenje

3

32,4

8.1 - Kamen, mermer, mozaik, glazirane keramičke pločice, venecijanski pod

100

-

8.2 - Hrastov parket

50

1

8.3 - Bukov parket

40

1,5

8.4 - Keramičke neglazirane pločice, monolitni teraco

40

1,5

8.5 - Opeka, beton, cem. estrih

40

1,5

8.6 - Brodski pod (izolirani), hrastov lamel parket

30

2,33

8.7 - Bukov lamel parket, plastične mase, tekstilni podovi, linoleum

20

4

8.8 - Guma, ksilolit

10

9

9.1 - Spoljna stolarija

4

24

9.2 - Spoljna bravarija

5

19

9.3 - Fasadni premazi

10

9

9.4 - Unutrašnja stolarija

8

11,5

9.5 - Unutrašnja bravarija

10

9

10.1 - Keramičke i betonske cevi

50

1

10.2 - Livene cevi

70

0,43

10.3 - Azbestno-cementne cevi

20

4

10.4 - Plastične cevi

30

2,33

-

5 - SPOLJNA STOLARIJA

6 - ZAŠTITA SPOLJNE STOLARIJE

7 - OBRADA ZIDOVA I TAVANICA

8 - PODOVI

9 - BOJENJA I PREMAZI

10 - KANALIZACIJA

11 - VODOVOD 11.1 - Kompletna instalacija

50

1

11.2 - Baterije

10

9

11.3 - Ker. umivaonici

30

2,33

11.4 - WC šolja (keramika)

40

1,50

11.5 - Kada od čeličnog lima

30

2,33

11.6 - Kada od livenog gvožđa

40

1,50

11.7 - Sudoper emajlirani

15

5,67

11.8 - Sudoper nerđajući

30

2,33

40

1,50

13.1 - Liveni radijatori

40

1,50

13.2 - Čelični radijatori

20

4

13.3 - Aluminijumski radijatori

30

2,33

12 - ELEKTRIČNE INSTALACIJE 12.1 - Kompletna električna instalacija 13 - GREJANJE

Napomena: Podaci u pregledu su preuzeti iz "Normativa vzdrževanja elementov stanovanjskih hiš za dobo trajanja zgradbe 100 let" (Uradni list SRS, št. 25 od 24. 08. 1981), s tim što je pažnja usmerena na one podatke kod kojih postoji više alternativa za donošenje projektantskih odluka. Prilikom izbora sekundarnih komponenti potrebno je voditi računa, da se njihov broj izmena u što većoj meri poklopi bez ostataka sa prosečnim vekom trajanja zgrade odnosno noseće konstrukcije. Ovde se ne radi samo o uštedi na eksploatacionim troškovima, već i o potpunoj amortizaciji sekundarnih komponenti, a samim tim i o štednji sekundarnih sirovina. 4 - TEHNIČKA DOKUMENTACIJA Odredbama ovog poglavlja daju se PREPORUKE o uslovima i tehničkim normativima za pripremu i izradu tehničke dokumentacije na osnovu koje se mogu graditi stambene zgrade u Beogradu. 41.

PRIPREMA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

411.

Pod pripremom tehničke dokumentacije podrazumeva se utvrđivanje činilaca u organizaciji procesa projektovanja i opštih uslova pod kojima se odvija proces projektovanja

411.1

U pripremi tehničke dokumentacije, uloga projektovanja se javlja u ispunjenju zadataka koje uzajamno postavljaju učesnici

411.11. Organi vlasti, kroz tehničko-pravne norme, i to: a)

Prostornu regulativu, i

b)

Građevinsku regulativu, u vidu: -

građevinskih zakona;

-

opštih propisa u zgradarstvu; i

-

standarda;

411.12. Investitor, i 411.13. Realizatori, i to: a)

Projektant, i

b) 412.

Graditelj (izvođač i proizvođač).

U organizaciji pripreme tehničke dokumentacije, projektovanje se odvija na način koji unapred utvrđuje:

412.1. Tačan obim investicionog postupka, 412.2. Jasno definisana prava i obaveze učesnika u investicionom postupku, i 412.3. Jasno i realno definisan dinamički plan realizacije investicionog postupka. 413.

Tokom celog postupka projektovanje se odvija u skladu sa:

413.1. Postojećom saveznom i republičkom regulativom o izgradnji investicionih objekata; 413.2. Postojećom saveznom i republičkom regulativom o izradi tehničke dokumentacije u zgradarstvu; 413.3.

Važećim standardima, tehničkim propisima, pravilnicima, odlukama i normativima koji regulišu materiju projektovanja;

413.4.

Važećim samoupravnim sporazumima o međusobnim odnosima i zadacima organizacija udruženog rada, učesnica u društveno usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu.

413.5.

Važećim društvenim dogovorima o postupku ustupanja izgradnje stambenih zgrada i naselja, kao i obrazovanja cene stana u društveno usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu.

414.

U zavisnosti od složenosti zgrade, specifičnosti zgrade, načina građenja i drugih uslova koji karakterišu zgradu, određuje se broj pojedinih delova (faza) projekta. Osnovna podela može se izvršiti na predprojekte i tehničku dokumentaciju.

414.1. Predprojekti 414.11. Pod izradom predprojekata podrazumeva se: a)

Izrada studija,

b)

Izrada planskih dokumenata (urbanističkih planova na raznim nivoima razrade u zavisnosti od složenosti zgrade), i

c)

Izrada investicionog programa, sa ciljem da se utvrde podobnosti lokacije i drugih uslova za donošenje odluke o pokretanju investicionog postupka.

414.12. Pod izradom investicionog programa, podrazumeva se elaborat koji se sastoji iz: a)

Predhodno izvršenih provera potreba,

b)

Opšte ocene moguće i potrebne izmene postojećeg i zatečenog stanja,

c)

Utvrđivanja uslova za realizaciju zgrade (urbanističkih privrednih geoloških, geomehaničkih, hidroloških, klimatoloških, seizmoloških, itd.).

d)

Neophodne tehničke dokumentacije razrađene do potrebnog tehničko-tehnološkog i kalkulativnog nivoa.

e)

Dinamičkog plana realizacije investicionog postupka,

f)

Ekonomskog obrazloženja sa pokazateljima o izvorima sredstava i projektom finansiranja investicionog postupka u celini.

Pod neophodnom tehničkom dokumentacijom podrazumevati razradu projekata pojedinih delova zgrade do 414.13. nivoa, na kome je pouzdano moguće utvrditi obim investicionog ulaganja, u pogledu potrebnog vremena i mase sredstava za realizaciju zgrade u celini. 414.14. Sadržinu i sastav pojedinih delova investicionog programa određuje investitor. 415.

IZRADA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

Pod izradom tehničke dokumentacije podrazumeva se elaborat u kome se razrađuje tehnološko-proizvodna, 415.1. odnosno eksploataciona koncepcija stambene zgrade i njene neposredne okoline (u daljem tekstu: zgrada) i daju tehnička rešenja za njenu izgradnju. 415.2. Pod tehničkom dokumentacijom (u daljem tekstu: projekat) podrazumevaju se:

415.21. Projektni zadatak, 415.22. Projekat za odobrenje (Glavni projekat), 415.23. Projekat za izvođenje (detaljni projekt), i ako je potrebno: 415.24. Projekat izvedenih radova. Tehnička rešenja u projektima moraju da budu u skladu sa namenom i tehnološkom, odnosno eksploatacionom i ekonomskom koncepcijom zgrade; sa urbanističkim planovima, odnosno uslovima; sa 415.3. vodoprivrednim, saobraćajnim, energetskim i drugim uslovima; sa propisima, tehničkim normativima i obaveznim standardima, kao i sa rezultatima istraživačkih radova, ispitivanja i drugih studija. 42.

SADRŽAJ TEHNIČKE DOKUMENTACIJE Sadržinu i sastav pojedinih delova projekta određuje investitor u skladu sa specifičnostima koje karakterišu zgradu. Projekat se razrađuje za celu zgradu ili za deo zgrade, ako taj deo čini ekonomsko-tehničku celinu koja se može samostalno koristiti.

421.

PROJEKTNI ZADATAK

421.1.

Pod projektnim zadatkom podrazumeva se deo projekta koji služi kao osnova za izradu tehničke dokumentacije.

Projektni zadatak se izgrađuje na osnovu urađenih predprojekata i podloga iz tačke 414.12/c što znači da 421.2. mora sadržati sve podatke na osnovu kojih se u potpunosti mogu razrađivati pojedini projekti koji čine delove jedinstvene tehničke dokumentacije. Projektni zadatak sadrži opšte i tehničke podatke. 421.21. Kao opšti podaci podrazumevaju se: a)

Podaci o investitoru,

b)

Podaci o zgradi,

c)

Potvrda o registraciji organizacije koja je izradila projektni zadatak,

d)

Mesto građenja zgrade,

e)

Podaci o građenju objekata kao celine ili u etapama,

f)

Podaci o opštim karakteristikama objekata.

421.22. Kao tehnički podaci podrazumevaju se: a)

Tehničke podloge utvrđene za lokaciju na kojoj se zgrada gradi,

b)

Rezultati iz projekata istraživačkih radova,

c)

Podaci o zgradi, instalacijama, opremi, uređenju zemljišta, unutrašnjem uređenju, akustičkoj i termičkoj obradi, i drugo,

d)

Delovi tehničke dokumentacije urađeni u okviru predprojekta, odnosno kompletan investicioni program, ako je isti urađen.

421.23. Tehničke predloge iz tačke 421.22/a obuhvataju: a)

Urbanističko tehničke uslove;

b)

Kopiju katastarskog plana;

c)

Preliminarni protokol regulacije;

d)

Geodetski snimak terena;

e)

Meteorološke podatke;

f)

Postojeći izgrađeni građevinski fond na lokaciji;

g)

Podatke o uslovima priključaka na primarne mreže instalacija;

h)

Vodoprivredne, elektroprivredne, saobraćajne i druge uslove, kao i mere zaštite.

421.24. Projekat istraživačkih radova iz tačke 421.22/b, obuhvata: a)

Podatke o karakteristikama i osobinama tla;

b)

Seizmološke podatke.

Urađene na način i pod uslovima koji su predviđeni u važećim propisima. Ako pojedini istraživački radovi nisu izvođeni, u projektnom zadatku mora da bude obrazložena necelishodnost izvođenja takvih radova. 421.25.

Podaci o zgradi iz tačke 421.22.c, odnose se na podatke utvrđene u okviru predprojekata i uz ponovnu analizu, obuhvataju podatke o: a)

Funkciji i kapacitetu zgrade;

b)

Unutrašnjoj i spoljašnjoj obradi zgrade;

c)

Unutrašnjim instalacijama vodovoda, kanalizacije, elektrike, grejanja i provetravanja sa pregledom uređaja, postrojenja i opreme;

d)

Uređenju slobodnih površina u pogledu namene, komuniciranja, arhitektonske obrade i spoljnih instalacija;

e)

Specifičnim zahtevima u pogledu unutrašnjeg uređenja zgrade, termičke i akustičke zaštite i sl.

Delovi tehničke dokumentacije iz tačke 421.22/d odnose se na delove dokumentacije urađene u fazi predprojekta i služe kao obrazloženje i grafički dokaz o realnosti zahteva iskazanih kroz projektni zadatak. 421.26. Ako predprojekti nisu rađeni (kod jednostavnih i manje složenih zgrada), onda se uz projektni zadatak mora priložiti idejno rešenje zgrade koje predstavlja celovito funkcionalno-tehničko i arhitektonsko rešenje zgrade izraženo grafički i tekstualno, a urađeno je na bazi projektnog programa za idejno rešenje. 422.

PROJEKAT ZA ODOBRENJE

421.1.

Projekat za odobrenje je deo tehničke dokumentacije kojim se dokazuje stabilnost i sigurnost zgrade, kao i uticaj zgrade na bezbednost ljudi, saobraćaja, susednih zgrada i okoline.

422.11.

Projekat za odobrenje se izrađuje na osnovu projektnog zadatka i služi kao prilog uz zahtev za dobijanje odobrenja za građenje zgrade i kao osnova za građenje zgrade.

422.12.

Kod složenih i vrlo složenih zgrada, projekat za odobrenje se može izgrađivati, ako to zahteva investitor, u dve faze: a)

Idejni projekat - kojim se definitivno preciziraju funkcija, veličina, oblik obrada i oprema zgrade pa njegovim usvajanjem investitor konačno usvaja projektni zadatak, i

b)

Glavni projekat - kojim se sprovodi definitivni dokaz predviđenih rešenja u idejnom projektu čiji je cilj da se investitoru i svim nadležnim organima i organizacijama pruži dodatak o ispravnosti ranije donetih odluka u pogledu stabilnosti, zaštićenosti, spoljne i unutrašnje obrade, klasične eneterijerske, tehnološke i instalacione opreme, i ukupne količine svih radova.

422.13. Po pravilu, glavni projekat mora biti samo dalja razrada - dorada idejnog projekta što znači da su idejni i glavni projekat po sadržaju isti, a razlikuju se po stepenu obrade. 422.14. Sadržaj i sastav idejnog projekta, odnosno glavnog projekta, određuje investitor za svaki konkretan slučaj. 422.2. Projekat za odobrenje čine sledeći delovi: 422.21. Opšta dokumentacija; 422.22. Tehnički prilozi; 422.23. Projekat arhitektonsko-građevinskog dela zgrade; 422.24. Projekti pojedinih instalacija (unutrašnjih i spoljnih); 422.25. Projekat uređenja terena, saobraćaja i dr. 422.26. Ostali potrebni projekti.

Svi delovi projekta za odobrenje moraju da budu međusobno usklađeni i da predstavljaju delove jedinstvene tehničke dokumentacije. 422.3. Idejni projekat, ukoliko se isti izrađuje, sadrži: 422.31. Opštu dokumentaciju; 422.32. Tekstualna obrazloženja; 422.33. Aproksimativne proračune racionalnosti, stabilnosti, zaštićenosti, osvetljenosti i snabdevenosti zgrade; 422.34. Aproksimativne proračune za postrojenja instalacija i elemente spoljnog uređenja zemljišta, uključivo i spoljne instalacije; 422.35. Potrebne specifikacije elemenata, materijala, obrade i opreme; 422.36 Aproksimativni predmeti i predračun radova; 422.37. Situaciju sa ucrtanim rešenjem namenskih površina, priključcima i rešenjima saobraćaja i spoljnih instalacija; sve međusobno usklađeno i potvrđeno crtežom preliminarnog sinhron plana; 422.38. Crteže osnova, preseka, izgleda, šema i drugo, sa ucrtanim položajem glavnih trasa instalacija i elemenata, sve međusobno usklađeno; 422.39. Detaljne crteže prostorija sa specifičnom opremom (postrojenja instalacija kuhinje, sanitarne prostorije i sl.) i crteže pojedinih ključnih detalja zgrade u odgovarajućoj razmeri. 422.4. Sadržaj projekta za odobrenje 422.41. Opšta dokumentacija iz tačke 422.21. sadrži: a) Naslovni list sa opštim sadržajem celokupnog elaborata koji sadrži tehničku dokumentaciju; b) List sadržaja svake sveske u pojedinim delovima tehničke dokumentacije; c) Podatke o projektnoj organizaciji; d) Podatke o projektantima i vršiocima unutrašnje kontrole; e) Podatke o investitoru. 422.42. Tehnički prilozi iz tačke 422.22. sadrže: a) Uslove lokacije, odnosno ažurirane tehničke podloge iz tačke 421.23.; b) Projekat istraživačkih radova iz tačke 421.24, ili izvod iz istog; c) Podatke o zgradi iz tačke 421.25. d) Idejno rešenje zgrade iz tačke 421.26 ukoliko je isto urađeno u okviru projektnog zadatka; e)

Saglasnosti, propisane zakonom ili na osnovu zakona, pribavljene na osnovu ugrađenog projekta za odobrenje;

f) Zbirnu rekapitulaciju predračunske cene koštanja svih radova na zgradi. 422.43. Projekat arhitektonsko građevinskog dela zgrade iz tačke 422.23., sadrži: a)

Definitivno obrazloženje funkcije, oblika, obrade, opreme, stabilnosti i zaštićenosti zgrade sa definitivnim pregledima odnosa površina i zapremina u smislu dokaza racionalnosti;

b) Posebni elaborat fizičke zaštićenosti zgrade; c)

Spisak svih primenjenih konkretnih tehničkih propisa, normativa i standarda za materijale, obradu i opremu zgrade;

d) Statički proračun za prijem vertikalnih i horizontalnih opterećenja, kao i za fundiranje zgrade; e)

Sve potrebne crteže situacija, osnova, preseka i izgleda, neophodne za izradu konačnih specifikacija i kalkulacija i davanje načelnih uputstava za izvođenje zgrade;

f)

Sve potrebne crteže detalja neophodne za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvođenje konstrukcije, pregrada, obrade, zaštite, evakuacije i drugih elemenata zgrade;

g)

Sve potrebne crteže šema (statičkih pozicija) i specifikacija (montažnih elemenata, stolarskih, bravarskih i limarskih elemenata, ostale galanterije i sl.);

h)

Predmet i predračun građevinskih i građevinsko zanatskih radova sa skupnom rekapitulacijom svih radova i opštim i posebnim opisima za izvođenje radova.

j)

Analizu usklađenosti veka trajanja pojedinih građevinskih materijala i komponentni sa ukupnim vekom trajanja zgrade kao i analizu mogućnosti njihovog održavanja i zamenljivosti.

422.44. Projekti unutrašnjih i spoljnih instalacija sadrže pojedine instalacije: vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje, grejanja i provetravanja, i postrojenja koja opslužuju ove instalacije. Projekti instalacija sadrže: a) Obrazloženje primenjenih instalacija, načina njihovog vođenja, i usvojenih elemenata instalacione opreme; b) Spisak svih primenjenih, konkretnih, tehničkih propisa, normativa i standarda za materijale i opremu; c) Sve potrebne proračune koji dokazuju ranije doneta rešenja i odluke; d)

Sve potrebne crteže situacija osnova, preseka, aksonometrija i sl., neophodne za izradu definitivnih specifikacija i kalkulacija, i davanje uputstava za izvođenje zgrade;

Sve trase instalacija definitivno usklađene međusobno, i u odnosu na građevinski deo projekta; e)

Sve potrebne crteže detalja, neophodnih za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvođenje instalacija;

f)

Predmer i predračun radova, po vrstama instalacija, sa pojedinim i skupnim rekapitulacijama cene koštanja radova, i konačnim (opštim i posebnim) opisima za izvođenje radova.

422.45. Projekat uređenja terena, saobraćaja i dr., sadrži pojedinačne projekte arhitektonsko-građevinskog uređenja slobodnog zemljišta oko zgrade, saobraćajnica i sadnica. Projekat uređenja terena sadrži: a)

Definitivno obrazloženje primenjenih elemenata pejzažne i saobraćajne strukture sa definitivnim pregledom ostvarenih odnosa površina, u smislu upoređenja s prethodno uslovljenim urbanističkim parametrima;

b) Sve potrebne proračune koji dokazuju ranije data rešenja i donete odluke; c)

Sve potrebne crteže situacija i njihovih detaljno razrađenih delova, neophodne za izradu definitivnih specifikacija i kalkulacija, kao i davanje načelnih uputstava za izvođenje zgrade;

Sve delove projekta uređenja terena usklađene međusobno i sa spoljnim instalacijama, što se dokazuje d) posebnim crtežom sinhron plana (sintezni plan) sa svim neophodnim detaljima položaja i načina ukrštanja elemenata ispod terena, na terenu i iznad terena; e) Sve potrebne crteže detalja, neophodne za izradu specifikacija i davanje uputstva za izvođenje radova; f)

Predmer i predračun radova, sa pojedinačnim i skupnim rekapitulacijama cene koštanja radova, i konačnim opisom za izvođenje radova;

422.46. Pod ostalim potrebnim projektima, podrazumevaju se svi oni projekti koje zahteva specifičnost zgrade ili lokacije, a oni mogu biti: a) Razne studije (hidrološke studije, studije klizišta, studije posebnih fundiranja, rešenja vodotokova i dr.); b) Posebni izvodi za skloništa (za slučaj da se sklonište nalazi u zgradi); c) Projekti liftova; d) Ostali specijalni projekti, po potrebi. 422.5. Projekat za izvođenje 422.51. Pod projektom za izvođenje, podrazumeva se projekat kojim se razrađuju pojedini delovi projekta za odobrenje i koji zajedno sa projektom za odobrenje čine tehničku dokumentaciju za građenje zgrade. 422.52. Projekat za izvođenje sadrži definitivna uputstva za izvođenje zgrade, a sastoji se iz: a) Projekta za izvođenje arhitektonsko-građevinskog dela projekta; b) Projekta za izvođenje instalacionih delova projekta;

c) Projekta za izvođenje uređenja terena i saobraćajnog dela projekta; 422.53. Projekat za izvođenje arhitektonsko-građevinskog dela zgrade, sa projektom za odobrenje tog dela projekta, služi za građenje zgrade, za obračunavanje izvršenih građevinskih i završnih radova, kao i za njihovo usklađivanje sa instalacionim i drugim radovima na zgradi. Projekat sadrži: a) Detaljne crteže pojedinih delova zgrade ili zgrade u celini; Detaljnim crtežima moraju da budu naznačene sve konstrukcije i konstruktivni elementi sa obeleženim podacima iz statičkog proračuna, kao i njihovo uklapanje međusobno, i sa ostalim delovima zgrade; b)

Crteže detalja, kojima se razrađuju detaljni planovi urađeni u okviru projekta za odobrenje i projekta za izvođenje radi jasnije i potpunije određenosti konstrukcije i pojedinih delova projektovane zgrade;

Crteže detalja, u kojima specifični zahtevi instalacija određuju i građevinske detalje zgrade kao što su: c) dovodni i odvodni kanali, razni šlicevi, razni otvori za prolaz instalacija, ankeri za ugrađivanje postolja, razne platforme i sl.; d)

Crteže detalja kojima se određuju potrebe u vezi sa uređenjem i opremom prostorija u zgradi namenjenih za smeštaj uređaja i pojedinih instalacija;

e) Crteže detalja koji se odnose na specijalne građevinske objekte koji pripadaju instalacijama. 422.54. Projekat za izvođenje pojedinih instalacija, zajedno sa projektom za odobrenje služi za izvođenje instalacija i za obračunavanje izvršenih instalacionih radova na zgradi. Projekat sadrži: Crteže detalja usklađene sa crtežima planova i detalja iz arhitektonsko-građevinskog dela projekta sa a) davanjem uputstva u pogledu: definitivno utvrđenog položaja i dimenzije svakog elementa, materijala od koga se izvodi, oblika, kao i sadržaja elemenata; b)

Crteže planova i detalja, odnosno definitivno dorađene crteže iz projekta za odobrenje sa konačnim podacima za izvođenje instalacija.

422.55. Projekat za izvođenje uređenja terena izrađuje se na način i u obimu koji su predviđeni projektom za izvođenje arhitektonsko-građevinskog dela zgrade. 422.6. PROJEKAT IZVEDENIH RADOVA 422.61. Projekat izvedenih radova je deo tehničke dokumentacije koji se radi samo u slučaju ako su na zgradi u toku izgradnje vršene izmene. U zavisnosti od obima vršenih izmena određuje se sadržaj i obim projekta izvedenih radova. 422.62. Ukoliko na zgradi u toku građenja, nisu vršene izmene, organu nadležnom za tehnički pregled izgrađene zgrade uz zahtev za tehnički pregled dostavlja se izveštaj da je zgrada u potpunosti izgrađena prema projektu za odobrenje na osnovu koga je izdato odobrenje za građenje. 422.63. Ukoliko su na zgradi, u toku građenja, vršene manje izmene dozvoljeno je ucrtavanje istih u priloge projekta za odobrenje i projekta za izvođenje uz obavezu da ucrtane izmene budu overene od predstavnika investitora (nadzora) i izvođača radova. 422.64. Kod većih izmena obavezna je izrada projekta izvedenih radova. Projekat izvedenih radova mora predstavljati stvarno izvedene radove na zgradi u konstruktivnom i funkcionalnom smislu, kao i u pogledu položaja ugrađenih instalacija, a naročito instalacija u konstrukcijama. 422.65. Projekat izvedenih radova čine opisi, crteži i proračuni izvršenih izmena i dopuna projekta za odobrenje u toku građenja zgrade. Projekat sadrži: a) Opštu dokumentaciju; b) Zbir dokumenata o izmenama, i c) Tehničku dokumentaciju projekta izvedenih radova. 422.66. Opšta dokumentacija sadrži:

a) Podatke o Investitoru i korisnicima zgrade; b) Podatke o izvođačima radova na zgradi; c) Dokumentaciju o nadzoru nad izgradnjom zgrade; d)

Izvod iz dokumentacije odobrenja za izgradnju zgrade i eventualnih izmena ove dokumentacije za vreme izgradnje;

e) Kratak opis toka radova za vreme izgradnje zgrade; 422.67. Zbir dokumenata o izmenama sadrži: a)

Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade sporazumno ili na zahtev investitora;

Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade na zahtev inspekcijskih službi, b) organizacija od posebnog društvenog interesa ili ostalih ovlašćenih organa i organizacija kao dopunski zahtevi koji nisu bili poznati prilikom izrade projekta za odobrenje. 422.68. Tehnička dokumentacija projekta izvedenih radova, izrađuje se po metodologiji koja je primenjena prilikom izrade projekta za odobrenje i sadrži: a)

Dokumentaciju o organizaciji koja je izradila projekat izvedenih radova, kao i podatke o izvršiocima projekata;

b) Obrazloženja i proračune postojećih, dopunjenih ili ponovo urađenih delova projekta za odobrenje; c)

Spisak atesta, standarda i primenjenih normativa; za sve izvršene izmene materijala, elemenata obrade, opreme i dr., u odnosu na ranije urađeni i odobreni projekat za odobrenje;

d)

Postojeće, dopunjene ili ponovo urađene grafičke priloge, urađene po delovima zgrade za arhitektonskograđevinski deo, instalacioni deo, uređenje terena i dr.

422.69. Bez obzira da li se projekat izvedenih radova radi, ili ne radi, tehnička dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za tehnički pregled zgrade sadrži i separat uputstava za redovno i povremeno održavanje i remont celokupne ugrađene instalacione i druge opreme. 43.

USVAJANJE PROJEKTA

431.

Postupak usvajanja projekta, regulisan je važećom zakonskom regulativom, a vrši se potpuno, po fazama projekta na način koji je predviđen procesom projektovanja za konkretnu zgradu.

432.

Usvajanje projekta obavlja se kontrolom datih rešenja, a kontrola je obavezna za sve učesnike u procesu projektovanja i to:

432.1. Investitora; 432.2. Organa vlasti 432.3. Graditelja, i 432.4. Projektanata. 433.

Saglasnost investitora sastoji se u izdavanju saglasnosti na:

433.1. Projektni program predprojekta; 433.2. Funkcionalno i oblikovno-prostorno idejno rešenje u okviru elaborata investicionog programa (ili u okviru idejnog rešenja); 433.3. Investicioni program u celini; 433.4. Projektni zadatak u celini; 433.5. Idejni projekat u celini; 433.6. Tehničku ispravnost i ekonomičnost (putem revizije, odnosno računsko-tehničke kontrole) na projekat za odobrenje; 433.7. Projekat za odobrenje u celini; 433.8. Sve izmene projekta nastale u fazi izgradnje zgrade;

434.

Saglasnost organa vlasti, u zavisnosti od složenosti i specifičnosti zgrade, sastoji se u izdavanju saglasnosti na:

434.1. Urbanističku razradu projekta; 434.2. Ažurirane podloge o lokaciji u smislu: 434.21. Geodetskih podloga; 434.22. Postojećih podzemnih instalacija; 434.23. Protokola regulacije; 434.3. Poštovanje uslova komunalnih organa i organizacija u smislu: 434.31. Priključka jake struje; 434.32. Priključka slabe struje; 434.33. Priključka na mreže pitke i protivpožarne vode; 434.34. Priključka na mreže fekalne i kišne kanalizacije; 434.35. Priključka na mreže toplotne energije ili samostalni izvor energije; 434.36. Priključka na mreže saobraćaja; 434.37. Ispunjenja uslova evakuacije smeća; 434.38. Ispunjenja uslova sadnje zelenila i njegovog održavanja; 434.39. Ispunjenja uslova Gradskog saobraćaja; 434.4. Poštovanje uslova ustanova od posebnog značaja u smislu: 434.41. Civilne zaštite stanovništva; 434.42. Uslova sanitarne zaštite; 434.43. Uslova protivpožarne zaštite; 434.44. Uslova mikrolokacije; 434.5. Poštovanje specifičnih uslova lokacije u smislu: 434.51. Ispunjenja uslova železnice; 434.52. Ispunjenja uslova vazduhoplovstva; 434.53. Ispunjenja uslova zaštite spomenika kulture; 434.54. Ispunjenja uslova zaštite na radu; 434.55. Ispunjenja uslova JNA; 434.56. Poštovanje uslova koje postavljaju odgovarajući organi Skupštine opštine prilikom podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju u smislu Pravilnika o minimumu tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje. 434.6. Kontrola graditelja (izvođača radova i proizvođača elemenata), odnosi se na: 434.61. Kontrolu ispunjenja uslova koje je graditelj postavio kao zadatak projektantu u okviru projektnog zadatka (ako je te uslove uopšte postavio), i 434.62. Zakonom regulisanu obavezu graditelja o pregledu tehničke ispravnosti dokumentacije koju je dobio za potrebe izgradnje zgrade. 434.7. Saglasnost projektanta, odnosi se na obavezu projektantske organizacije da izvrši unutrašnju računsku i tehničku kontrolu svakog dela tehničke dokumentacije koji izrađuje, a isti služi kao dokaz investicionog dela dokumentacije. 434.71. Saglasnost projektanta daje se posebnom izjavom Inokosnog organa o tome da je unutrašnja kontrola stvarno i izvršena.

44.

USLOVI PROJEKTOVANJA U INDUSTRIJALIZOVANOJ GRADNJI

441.

Odredbama ovog poglavlja preporučuje se sadržaj tehničke dokumentacije za izgradnju stambenih zgrada u industrijalizovanoj gradnji.

442.

Tehnička dokumentacija za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji sastoji se iz dva dela, i to:

442.1. Obaveznog dela tehničke dokumentacije, i 442.2. Dopunskog dela tehničke dokumentacije. 443.

Obavezni deo tehničke dokumentacije, sastoji se iz:

443.1. Dokazne dokumentacije, 443.2. Direktivne dokumentacije, i 443.3. Informativne dokumentacije. 444.

Pod dokaznom dokumentacijom, podrazumeva se:

444.1. Dokaz da su primljeni materijali, elementi i sklopovi zgrade usaglašeni sa zahtevima građevinske regulative i uslovima konkretne lokacije na kojoj se zgrada gradi a dokaz se izvodi u vidu atesta i drugih propisima odobrenih dokaznih postupaka; 444.2. Dokaz da su primenjeni materijali, elementi i sklopovi, primenjivani u odgovarajućim delovima zgrade, što se dokazuje potrebnim analizama uticaja, proračunima i crtežima u skladu sa važećim propisima za izvođenje ovih dokaza, i 444.3. Dokaz o količinama upotrebljenih materijala i elemenata u vidu šema, specifikacija i radova obračunatih po knjizi prostorija (unapred urađenoj građevinskoj knjizi) kao podloge za izradu predračuna; 445.

Pod direktivnom dokumentacijom iz tačke 443.2. ovih uslova, podrazumevaju se:

445.1. Crteži u kojima je utvrđen položaj svakog primljenog elementa povezan odgovarajućom oznakom (šifrom) za šeme, specifikacije i knjigu prostorija; 445.2. Crteži svake prostorije u zgradi (knjiga prostorija) u kojima su utvrđeni položaji i dimenzije svih radova u prostoriji i odgovarajućom oznakom (šifrom) povezani za kataloge (detalje) radova. 445.3. Katalog elemenata, odnosno katalog radova, kojim su detaljno utvrđena sva svojstva elemenata ili radova (sastav, osobine, dimenzije, i slično) u meri, koja potpuno definiše elemente ili radove. 446.

Pod informativnom dokumentacijom, podrazumevaju se:

446.1. Obrazloženja tehnološko-funkcionalnih, oblikovanih, konstruktivnih i drugih svojstava projektovane zgrade; 446.2. Predračun radova sa pozivom na kataloge elemenata ili radova i dokaznu dokumentaciju o količinama upotrebljenih materijala; 446.3. Obrazloženja funkcionalnosti i ekonomičnosti projektovane zgrade, znači specifikacije površina i zapremina, sa analizom, odnosno specifikacijama naturalnih pokazatelja ili troškova sa analizom. 447.

Dopunski deo tehničke dokumentacije, za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji, izvodi se u skladu sa posebnim interesom projektanta i graditelja, odnosno u okviru mogućnosti i specifičnosti graditelja, a sadrži:

447.1. Planove montaže elemenata; 447.2. Sintezni plan zgrade ("MEDNADŽER" - projekat) sa svim informacijama potrebnim za vođenje izgradnje i vršenje nadzora nad izgradnjom; 447.3. Planove organizacije gradilišta; 447.4. Dinamičke planove realizacije izvođenja zgrade; 447.5. Planove troškova i slično, koji su u neposrednoj vezi sa ukupno projektovanim rezultatima zgrade za koju se izrađuje tehnička dokumentacija. 448.

Zgrade projektovane za industrijalizovani način izgradnje, pod čime se podrazumeva zgrada i uređenje terena oko zgrade, moraju se tretirati u smislu tačke 4 ovih Uslova, što znači da moraju zadovoljiti propisane uslove i tehničke normative za pripremu i izradu tehničke dokumentacije u svim onim delovima koji nisu

specifični za industrijalizovanu izgradnju. 449.

Projekat zgrade, koji je predviđen za izgradnju u industrijalizovanom postupku građenja, mora se izrađivati u skladu sa:

449.1. Tehničkim saznanjima koja važe za urbanističko projektovanje u industrijalizovanim sistemima izgradnje; 449.2. Prethodnim saznanjima u pogledu neutralizacije dosledno sprovedene tipizacije u cilju stvaranja prihvatljivih ambijentalnih vrednosti; 449.3. Tehničkim rešenjima koja omogućavaju potpunu funkcionalnost i zaštićenost zgrade, i 449.4. Principima primene modulatorne koordinacije mera koji omogućavaju racionalan broj upotrebljenih različitih elemenata i materijala. 45.

MODULARNA KOORDINACIJA

451.

Pod pojmom modularne koordinacije podrazumeva se dogovor (konvencija) o određivanju najmanje zajedničke dimenzije komponenti, elemenata i sklopova u sastavu stambene zgrade.

452.

Principi i obavezni elementi modularne koordinacije definisani su pozitivnim zakonskim propisima, pravilnicima i naredbama čija je primena na teritoriji Beograda obavezna. Moraju se primenjivati sledeći propisi:

452.1. Zakon o Jugoslovenskim standardima, Sl. list SFRJ, br. 16/60; 452.2. Naredba o privremenim tehničkim propisima o projektovanju i građenju u stambenoj izgradnji i po sistemu modularne koordinacije, Sl. list SFRJ, br. 4/60; 452.3. Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za izgradnju stambenih objekata po sistemu modularne koordinacije mera, Sl. list SFRJ, br. 26/69; 452.4. Zakon o standardizaciji, Sl. list SFRJ, br. 38/77; 452.5. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji Sl. list SFRJ, br. 11/80; 452.6. Naredba o određivanju modularne veličine za konstruktivne visine spratova stambenih objekata na teritoriji SR Srbije, Sl. glasnik SRS, br. 15/60; 453.

U okviru pomenutih zakonskih akata, obavezna je primena svih standarda koji regulišu materiju modularne koordinacije, i to:

453.1. JUS U.A9.001 koji određuje dimenzionisanje građevinskih komponenti u komponibilnim modularnim merama u smislu: - Principa i pravila; - Komponibilne modularne mere, km, dm, cm, mm i mere u SI sistemu; - Multiplikativnu i aditivnu kompoziciju; - Modularne mere i proizvodne mere građevinskih komponenti; - Izbor preporučljivih mera za građevinske komponente. 453.2. JUS U.A9.004 koji određuje spratne visine stambenih zgrada (komponente i mere); 454.

Pri projektovanju stambenih zgrada, obavezna je primena pomoćne modularne mreže.

454.1. Pod pomoćnom modularnom mrežom se podrazumeva pravougaoni odnosno kvadratni sistem modularnih linija, odnosno modularnih ravni, to jest linija (odnosno ravni) čija su rastojanja u celim modulima; 454.2. Pomoćna projektantska modularna mreža je multimodularna i bazira se na projektnom modulu od 6 M., odnosno na šestostrukom multiplikatu osnovnog modula (osnovni modul, M = 10 cm);


ODLUKA O USLOVIMA I TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA