kutak za tate
Iz pera tate Roditelji najbolje poznaju svoju djecu
D
anas je mali pao s kreveta. Nije neka visina, 25-30 cm. Nije bilo ugodno. Imamo tvrdi pod. Probudio sam se, tj. probudio me mališa štipanjem za nos (dio noći spava sam u krevetiću, a dio noći s nama). Nakon jutarnje dobrodošlice odlučio sam se dignuti iz kreveta. Piceka (bebonju) sam stavio na sredinu kreveta i dodao mu kućnu antenu (omiljena igračka uz
usisivač). Krenuo sam postaviti puzzle na sredinu sobe da mu ne bude zima kad sjedi na podu. Okrenuo sam mu leđa na tri sekunde. Dovoljno za bum-trespaf i evo mog malog na podu. Odmah sam ga uzeo u naručje i smirio kroz minutu. Srećom, nije se jako udario. Sad, svi mogu biti pametni i reći: «Dijete se ne ostavlja bez nadzora, Treba ovo, treba ono…» To je istina. Ali ja sam
roditelj. Ja najbolje poznajem svog bebonju (dobro drugi sam na svijetu. Najbolja od svih žena ipak je nedodirljiva u poznavanju našeg potomka. No, nije loše biti drugi u svijetu). Zadnjih mjesec dana ritual nam je skoro isti. Probudi me štipajući za nos ili skačući po meni. Ja se dignem, stavim ga na pod ili ga ostavim na krevetu. Odmah dobije svoju antenu (ištekam je iz televizora i struje) za ranojutarnju igru i igra se s njom kojih 10 minuta. Ne mrda nikuda. Pažnja mu je na anteni. Tako sam bio siguran da se mali neće niti danas mrdati. Pa tko poznaje bolje moje dijete osim mene samoga (dobro, ženu ne računam)? Znam ja njega! Pih, u koju zamku sam uletio. Kako je prolazio dan razmišljao sam o tome što se ujutro dogodilo. Nakon nekog vremena zaključio sam koju sam pogrešku napravio. Zaboravio sam na vrijeme. Da, roditelj najbolje poznaje svoje dijete, ali treba uzeti u obzir da se dijete svakog dana razvija, napreduje, uči, mijenja… Ljudi, a pogotovo djeca, kada idu na spavanje nisu ista kao što su bila ujutro. Imaju dan više iskustva, nove spoznaje. Ljudi vole upasti u zamke poznavanja osoba. Ne mora
84