Vidim šta hoćeš da kažeš

Kreat iv

Kreativni

ntar ce

Stiv Molin

{kola ISBN 978-86-7781-705-3

9 788677 817053

www.kreativnicentar.rs

Stiv Molin

VIDIM [TA HO]E[ DA KA@E[

Autor ove knjige prikazuje način učenja koji od đaka traži da komuniciraju koristeći vizuelne tekstove. Na preko stotinu primera on nam pokazuje kako đaci neke sadržaje mogu bolje da iskažu kroz vizuelne tekstove nego isključivo na konvencionalan način – verbalnim tekstom. To je korisno za sve đake, uključujući i one koji imaju problema sa pisanjem i koji vizuelno uče.

U knjizi se, između ostalog: • definiše svrha, predmetno područje i ishod za svaku vrstu vizuelnog teksta • objašnjava kako se na najbolji način može uskladiti verbalni tekst sa odgovarajućim vrstama vizuelnog teksta • govori o primeni osnova grafičkog dizajna u nastavi.

Pošto se vizuelna pismenost tiče svih predmetnih područja, učitelji i nastavnici osnovnih škola će u knjizi Vidim šta hoćeš da kažeš naći koristan izvor informacija i ideja, koje će im pomoći da na najbolji način realizuju ciljeve i zadatke koje pred njih postavlja nastavni program.

na

“Napišite odgovor, a ako vam preostane vremena, možete da nacrtate i crtež.”

Ovo veoma često uputstvo koje dobijaju đaci u školama šalje poruku da je jedino pisanje sadržajno i vredno i da je to ono što će biti ocenjeno, a da je sve što nije verbalni tekst ostavljeno deci na volju i da će biti ignorisano.

U savremenom svetu ovakav stav više nije održiv.

Informacije se danas mogu naći u slikama kao i u rečima, a najčešće se srećemo sa tekstovima koji obuhvataju i slike i reči. Nastavnici zato moraju da nauče đake kako da čitaju i pišu vizuelne tekstove.

Razni vizuelni tekstovi – mape, dijagrami, vremenske skale, grafikoni, tabele i mnogi drugi – nalaze se u svim sredstvima kojima se služe đaci od osnovne škole do poslediplomskih studija, u većini ključnih predmetnih područja učenja. Sa vizuelnim tekstovima srećemo se svuda – u školi, kod kuće, na ulici. Zašto ih onda u nastavi uglavnom ignorišemo?

Edicija Kreativna škola Vidim šta hoćeš da kažeš Deca i vizuelne informacije prvo izdanje Autor Stiv Molin Naslov originala: Steve Moline I See What You Mean Copyright © Stenhouse Publishers, 1995 Stenhоusе Publishers, 480 Congress Street, Portland, Maine, 04101, USA, odobrio je Kreativnom centru da prevede ovu publikaciju na srpski jezik.

Za kvalitet prevoda odgovara Kreativni centar.

S engleskog prevela Vesna Mostarica Urednik Natalija Panić Lektor Ivana Ignjatović Grafički dizajn i korice Neda Dokić Priprema za štampu Marko Huber Izdavač Kreativni centar, Beograd Gradištanska 8 Tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Za izdavača mr Ljiljana Marinković, direktor Štampa Branmil Tiraž 2.000 ISBN 978-86-7781-705-3 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

159.953/.954.3-053.2(035) 159.937.5-053.2(035) 37.036/.037(035) 371.335(035) MOLIN, Stiv Vidim šta hoćeš da kažeš : deca i vizuelne informacije / Stiv Molin ; [s engleskog prevela Vesna Mostarica]. - 1. izd.

- Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Branmil). - 134 str. ; ilustr. ; 28 cm. (Edicija Kreativna škola) Prevod dela: I See What You Mean / Steve Moline. - Tiraž 2.000. - O autoru: str. 128. Registar.

ISBN 978-86-7781-705-3 a) Визуелна перцепција - Деца - Приручници b) Памћење - Деца - Приручници c) Визуелно образовање - Приручници COBISS.SR-ID 169270028

Vidim šta hoćeš da kažeš Deca i vizuelne informacije

Stiv Molin

Sadržaj Uvodne napomene .................................................................................................................... 5

1. Da li mi je ova knjiga potrebna ................................................................................. 7 2. Čitanje i pisanje informativnih tekstova ................................................................ 10 Čitanje informativnih tekstova .................................................................................... 12 Pisanje informativnih tekstova .................................................................................... 17 3. Jednostavni dijagrami .............................................................................................. 22 Slikovni rečnici............................................................................................................. 24 Dijagrami s razmerom ................................................................................................ 32 4. Analitički dijagrami .................................................................................................. 38 Odsečci ........................................................................................................................ 39 Poprečni preseci .......................................................................................................... 43 5. Sintetički dijagrami .................................................................................................. 47 Dijagrami procesa ...................................................................................................... 47 Razgranati i mrežni dijagrami .................................................................................... 56 6. Grafikoni .................................................................................................................... 62 Grafikoni s redovima i stupcima ................................................................................. 62 Linijski grafikoni ......................................................................................................... 68 7. Vremenske skale ........................................................................................................ 74 8. Mape ........................................................................................................................... 82 Pogled iz ptičje perspektive ........................................................................................ 83 Mape konteksta ........................................................................................................... 88 Mape procesa .............................................................................................................. 94 9. Tabele .......................................................................................................................... 98 10. Grafički dizajn ......................................................................................................... 107 Predložak (layout) ..................................................................................................... 109 Tipografija ................................................................................................................. 111 Oznake za snalaženje u tekstu ................................................................................... 113 Grafički dizajn u učionici .......................................................................................... 117 O autoru ......................................................................................................................... 128 Indeks ............................................................................................................................. 129

Da li mi je ova knjiga potrebna Ova knjiga je namenjena nastavniku koji veruje u to da je pismenost nešto više od čitanja priča; pismenost uključuje i čitanje i pisanje informativnih tekstova. Taj vid pismenosti predstavlja više od komunikacije rečima, jer mnogi informativni tekstovi obuhvataju i značajne vizuelne elemente, poput dijagrama, grafikona, mapa i tabela. Stoga, da bismo omogućili potpuno opismenjavanje, u nastavi moramo da predvidimo i mogućnost crtanja informacija, a ne samo njihovog pisanja.

U mnogim informativnim tekstovima koriste se vizuelni elementi Bez obzira na to da li je reč o školskim knjigama, enciklopedijama, planovima grada, brošurama, katalozima ili oznakama u okolini, poput saobraćajnih znakova ili natpisa na prodavnicama, okruženi smo informativnim tekstovima u kojima se slike i simboli koriste isto koliko i reči. Te tekstove čitamo sve vreme i u knjigama i van njih. Učenici svih uzrasta susreću se s vizuelnim tekstovima isto toliko često koliko i odrasli, a od njih se očekuje da ih razumeju i prilikom rada u školi i u svakodnevnom životu. Da bi učenici razumeli tu vrstu tekstova i osposobili se da ih i sami izrađuju, u nastavi im treba pokazati kako ti tekstovi funkcionišu.

Mnogi vizuelni tekstovi dostupni su svim čitaocima Jedna od velikih prednosti vizuelnih tekstova, poput mapa ili dijagrama, jeste to što je informacija koju oni nose odmah pristupačna svim čitaocima, uključujući vrlo malu decu koja još tečno ne čitaju, kao i starije učenike koji se obrazuju na stranom jeziku. Isto tako, ponekad se pokaže da učenici za koje se smatra da loše pišu (kada se od njih traži da se izražavaju isključivo u obliku pisanog verbalnog teksta) izvanredno komuniciraju ako im se dopusti da informaciju napišu u vizuelnom obliku, na primer kao dijagram, grafikon ili mapu.

Mnogi vizuelni tekstovi su složeni, višeslojni tekstovi Vizuelni tekstovi, međutim, nisu jednostavni tekstovi. Čitanje i pisanje vizuelnih tekstova ne predstavlja samo prelaznu fazu koja se kasnije odbacuje u korist čitanja i pisanja reči; elementi vizuelnih tekstova mogu biti vrlo složeni i veoma se mnogo koriste na svim nivoima učenja, uključujući univerzitetske udžbenike i postdiplomsku istraživačku dokumentaciju. Vizuelni tekstovi stoga ne predstavljaju akademsku meku opciju za verbalne (samo rečima date) tekstove, pošto i njihova izrada može biti podjednako zahtevna. Oni se ovde ne nude ni kao zamena za verbalne tekstove; umesto toga, te dve vrste tekstova posmatraju se kao komplementarne, što se pokazuje njihovim kombinovanjem u mnogim udž7

benicima i priručnicima za sve nivoe učenja. Pošto dijagram može da pruži mnogo slojeva informacija, a statistički grafikon često može pogrešno da se protumači, neophodno je korisnicima precizno objasniti šta te vrste tekstova znače i kako se iz njih može izvući značenje.

Vizuelni tekstovi prenose izvesne informacije jasnije nego verbalni tekstovi Setite se mape grada koja prikazuje hiljade mogućih načina njegovog obilaska. Naša vizuelna pismenost može nam pomoći da izračunamo bezbrojne kombinacije udaljenosti, pravaca, relativnih položaja, pa čak i da procenimo vreme obilaska. Kad bi se te vizuelne informacije pretvorile samo u reči, brzo bismo ispisali knjigu od više od hiljadu stranica.

Takva knjiga sa uputstvima za kretanje bila bi mnogo nepristupačnija, a zadatak da se odlučimo između puteva bio bi nemoguć zbog očiglednog viška detalja. Prikazujući te informacije u vidu mape, mi ćemo pomenute podatke učiniti pristupačnijim, lakšim za pamćenje i mnogo sažetijim.

Koji je tekst najpogodniji Učenicima treba pružiti mogućnost da nauče koja je vrsta teksta pogodnija od neke druge s obzirom na svrhu pisanja. Primer za to jeste izbor između pravljenja mape i pisanja liste mogućih puteva ili pravaca. Isto tako, učenicima je potrebno iskustvo s različitim vrstama tekstova da bi mogli da odluče da li će grafikon koji daje pregled određenih podataka preneti informacije jasnije nego lista, tabela ili niz rečenica istog sadržaja. Učenici će naučiti da izaberu pravu vrstu teksta za potrebe svog pisanja tek ako im nastava pruži i praksu i jasna uputstva za korišćenje različitih vrsta tekstova.

Vizuelni tekstovi se velikoj meri koriste u elektronskim medijima Uz štampane medije (knjige, novine, mape grada, brošure itd.), vizuelni tekstovi se koriste u sve većem broju različitih elektronskih medija s kojima učenici treba da se upoznaju da bi bili u potpunosti pismeni, i u školi i van nje. Ti elektronski informativni mediji obuhvataju, između ostalog, Internet, CD-ROM-ove i različite vrste prezentacija uz pomoć kompjutera. Ti mediji sve više postaju sastavni deo škole, posla i rekreacije i u velikoj se meri oslanjaju na dobro razumevanje značenja vizuelnih tekstova. Iako je većina učeničkih primera u ovoj knjizi urađena olovkom na papiru i pre svega pokazuje kako štampani mediji koriste vizuelne tekstove, svi ovde razmotreni oblici široko se primenjuju i u elektronskim informativnim medijima.

Vizuelna pismenost jeste životna veština Vizuelna pismenost nam je potrebna za svakodnevni život. S vizuelnim tekstovima srećemo se kad treba da se orijentišemo u prostoru, kada sledimo uputstva, ispunjavamo razne formulare, prijavljujemo se za posao, biramo robu široke potrošnje, planiramo odmor itd. Vizuelni tekstovi koji su povezani s takvim zadacima obuhvataju mape, oznake na ulicama, saobraćajne znake i natpise na prodavnicama, video displeje na terminalima, mape vremenske prognoze, formulare, reklame, kataloge prodavnica, oznake na proizvodima,

8

brošure za putovanja, rasporede letova aviona itd. Svi ti tekstovi kombinuju verbalne i vizuelne informacije da bi stvorili značenje i svi su organizovani po principima grafičkog dizajna koje moramo dobro da naučimo.

Pozitivni rezultati Namera autora ove knjige nije da optereti učenike izradom dijagrama, mapa itd. samo zbog njih samih. Ali usmeravanjem učenika na pitanja kao što je ono o načinu usklađivanja forme u kojoj pišu sa svrhom pisanja možemo da im pokažemo kako je pisanje pre svega komunikacija s nekim čitaocem, a on očekuje da naš tekst bude pristupačan, lak za pamćenje, koncizan i jasan.

Strategije ponuđene na narednim stranicama imaju za cilj da: l povežu pismenost sa ostalim delovima nastavnog programa, kao što su prirodne nauke i tehnologija, društvene nauke, lični razvoj i druga ključna područja učenja l motivišu učenike koje drugi obično smatraju lošim piscima i lošim čitačima l da razviju inicijativu i nezavisnost u učenju, naročito na području istraživanja i pisanja l pomognu i uliju samopouzdanje onim učenicima čija je snaga u vizuelnoj percepciji (uključujući vizuelizovanje istraživačkih podataka i rešenja do kojih su sami došli), kao i onima koji dobro komuniciraju crtajući predmete, mapirajući pojmove i organizujući sadržinu pomoću grafičkog crteža l razviju veštine mišljenja kao što su strategije izbora i kombinovanja kojima se mogu rešavati problemi, kao i da podstaknu pronalaženje novih rešenja za zadatke u kojima se traži odgovor u pisanoj formi l kombinuju verbalnu i vizuelnu pismenost da bi se dobio celovit tekst.

9

Kreat iv

Kreativni

ntar ce

Stiv Molin

{kola ISBN 978-86-7781-705-3

9 788677 817053

www.kreativnicentar.rs

Stiv Molin

VIDIM [TA HO]E[ DA KA@E[

Autor ove knjige prikazuje način učenja koji od đaka traži da komuniciraju koristeći vizuelne tekstove. Na preko stotinu primera on nam pokazuje kako đaci neke sadržaje mogu bolje da iskažu kroz vizuelne tekstove nego isključivo na konvencionalan način – verbalnim tekstom. To je korisno za sve đake, uključujući i one koji imaju problema sa pisanjem i koji vizuelno uče.

U knjizi se, između ostalog: • definiše svrha, predmetno područje i ishod za svaku vrstu vizuelnog teksta • objašnjava kako se na najbolji način može uskladiti verbalni tekst sa odgovarajućim vrstama vizuelnog teksta • govori o primeni osnova grafičkog dizajna u nastavi.

Pošto se vizuelna pismenost tiče svih predmetnih područja, učitelji i nastavnici osnovnih škola će u knjizi Vidim šta hoćeš da kažeš naći koristan izvor informacija i ideja, koje će im pomoći da na najbolji način realizuju ciljeve i zadatke koje pred njih postavlja nastavni program.

na

“Napišite odgovor, a ako vam preostane vremena, možete da nacrtate i crtež.”

Ovo veoma često uputstvo koje dobijaju đaci u školama šalje poruku da je jedino pisanje sadržajno i vredno i da je to ono što će biti ocenjeno, a da je sve što nije verbalni tekst ostavljeno deci na volju i da će biti ignorisano.

U savremenom svetu ovakav stav više nije održiv.

Informacije se danas mogu naći u slikama kao i u rečima, a najčešće se srećemo sa tekstovima koji obuhvataju i slike i reči. Nastavnici zato moraju da nauče đake kako da čitaju i pišu vizuelne tekstove.

Razni vizuelni tekstovi – mape, dijagrami, vremenske skale, grafikoni, tabele i mnogi drugi – nalaze se u svim sredstvima kojima se služe đaci od osnovne škole do poslediplomskih studija, u većini ključnih predmetnih područja učenja. Sa vizuelnim tekstovima srećemo se svuda – u školi, kod kuće, na ulici. Zašto ih onda u nastavi uglavnom ignorišemo?