20 alisa u zemljama cuda.qxp
05-Jun-08
09:23
Page 168
Ranko Muniti} ^udovi{ta koja smo voleli 2 Urednik Ljiljana Marinkovi} Redaktor i lektor Violeta Babi} Dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoÂŞkreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs [tampa Grafiprof Tira` 1.500 ISBN 978-86-7781-607-0
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 791.43.04 791.091:821 MUNITI], Ranko ^udovi{ta koja smo voleli. 2 / Ranko Muniti}. - Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Grafiprof). - 168 str. : ilustr. ; 24 cm Tira` 1.500. ISBN 978-86-7781-607-0 a) Film - Motivi - Fantastika b) Film Likovi - ^udovi{ta c) Kwi`evno delo Filmska adaptacija COBISS.SR-ID 148549900
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 1
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 3
BARON MÜNCHHAUSEN Hiljadu i jedna la`
7
LEPOTICA I ZVER Najusamljeniji par na svetu
17
DOKTOR FRANKENSTEIN I NJEGOVO ^UDOVI[TE Stari drugar Frenki
33
GRBAVAC QUASIMODO Lepotica, zver i krotitelj
57
PIKOVA DAMA Trojka, sedmica, as
69
MALA SIRENA ^uda pu~ine i u`asi dubine
79
STARA CRNA KU]A I O@IVELA MUMIJA Male no}ne groze
101
AHAB I BELI KIT ^etvrto upori{te sveta
123
KAPETAN NEMO I PROFESOR LIDENBROCK Pisac kome uvek verujemo
141
ALISA U ZEMLJAMA ^UDA Mala mudra `ena
157
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 5
@enski {arm i mu{ki {ovinizam – san na javi i la`ov nad la`ovima – o pri~ama dugog i kratkog daha – veli~anstveni image – prijatelji i drugovi u lovu – davno minula mladost – vi{e spisa o istom Freiherru – pozajmice od Lukijana iz Samosate – umetni~ke istine i umetni~ke la`i – retka disciplina – boravak u ribljoj utrobi i poseta sredi{tu Zemlje – najduhovitije od svih putovanja na Mesec – ~asna re~ oficira i kavaljera – borba sa stvarno{}u – maestro verbalne alhemije – nezamenljiva zvezda ekrana – profesor Maboul i auto-maboul – putovanja iz 1902. i 2001. godine – {ta su sve pesnici osvojili – san star koliko i ~ovek – svemirske {etnje mudraca – lunarna asambleja – nezaboravne igra~ke i slikovnice – kova~i snovi|enja 5
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 6
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 7
Jedno od najrazonodnijih {tiva ikada ponu|enih ~itateljskom mno{tvu, do`ivljaji barona Von Münchhausena, jesu istovremeno i nehoti~ni ali savr{eni odgovor na pitanje: kako bi izgledala ona bajna hiljadu i jedna no} da pripoveda~ ne be{e `enskog nego mu{kog pola? Za razliku od svega ~ime nas neumorno obasipa ma{tovita, znati`eljna, duhovita i nadasve senzualna [eherezada, dobili bismo tada ba{ seriju pri~a kakve poti~u iz Münchhausenovih usta: pri~a koje ve} na prvi zvuk otkrivaju drsko preteranu izmi{ljotinu, onda narcisoidnost, mu{ki {ovinizam, puritanstvo i najverovatniju impotenciju kao svoja duhovna ishodi{ta. Gde [eherezada ume da se raspri~a, ocrtavaju}i stotine glavnih i sporednih likova, nema~ki baron bavi se isklju~ivo onim {to se njemu li~no dogodilo i svim onim neverovatnim {to je uradio. Prosto – bavi se samim sobom. Svi drugi u tom su vidokrugu svedeni na statiste, pione, bezli~ne i apsolutno neva`ne figure. Gde arapska dama zapli}e i raspli}e fantazmagori~nu ~ipku nikad zavr{ene i u milion nijansi razu|ene avanture, na{ hvalisavac izmi{lja ne da bi zadivio i u san-na-javi uljuljkao slu{aoca, no da samog sebe do maksimuma ishvali: ako ve} ne kao junaka nad junacima, a ono sigurno kao la`ova nad la`ovima. [to to izvodi nadahnuto i bez ikakvog kompleksa (a dovoljno mudar da umesto na{eg verovanja – za svoj plen odabere na{u nevericu i ne prestane da je podbada sve te`im isku{enjima!) ~ini njegova kazivanja jedinstvenim i neponovljivim, ali ne menja bitna unutarnja ograni~enja izvora iz kojeg pripovedanje isti~e. Gde rasna `ena direktno ili indirektno obavija svoje motive i u~esnike magnetskom senzualno{}u i toplom aurom erotskog naboja, kod Von Münchhausena sre}emo aseksualnost koja je (u najboljem slu~aju!) u potpunosti nesvesna `enskog pola, a pod mu{kim podrazumeva ne{to nalik brbljivom, patrijarhalnom vojni~ini. Stoga svaka [eherezadina skaska mo`e da traje no}ima, nedeljama i mesecima; kazivanje nema~kog pustolova sme potrajati tek onoliko koliko treba da se nani`u neverovatna fakta kojima }e pred nama jo{ jednom da rekonstrui{e svoj veli~anstveni image. A opet, {arm baronovih izmi{ljotina nesumnjiv je. Le`i u tome {to uop{te ne poku{avaju (pa, na prvi pogled, i ne uspevaju) da budu bilo {ta drugo do ono ~emu nalikuju – dakle hvalisavi monolozi jednog ma{tovitog ali ipak po duhu tipi~nog dvono{ca mu{kog pola.
7
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 8
Draga gospodo, prijatelji i drugovi u lovu!, tako je obi~no otpo~injao baron Münchhausen, trljaju}i pri tom ruke; dizao bi zatim ~a{u starinskog oblika, napunjenu njegovim omiljenim napitkom, pravim, ne odve} starim rauentalskim vinom, gledao bi zami{ljeno `utozelenu te~nost, pa bi srknuo, te sa uzdahom spustio pehar preda se, ispitiva~kim pogledom promotrio krug i nastavio sa osmehom: Dakle, opet treba da pri~am o pro{losti! Da, tad sam bio krepak mladi}, pun odlu~nosti i neobuzdane snage! Samo jedan primer da vam dam. Jedne ve~eri, a sunce se taman klonilo zapadu, vra}ao sam se zamoren dugotrajnom hajkom, kad… I tako dalje, iz ve~eri u ve~e: ~ovek koji se, gustiraju}i fino vino, ceremonijalno obra}a isklju~ivo mu{kim slu{aocima, ne propu{taju}i priliku da se pri~om vrati do minule, odavno ve} nestale mladosti; ~ovek koji bi (bez obzira na to {to je – ili ba{ zato {to to jeste – strasni lovac i vojnik, jo{ strasniji pustolov i la`ov) katastrofalno zakazao u svim ostalim li~nim, porodi~nim i dru{tvenim funkcijama; ~ovek koji u dvadeset pet ve~eri utro{enih na pripovedanje, desetak puta uz hvalu pominje svoje konje i lova~ke pse – a jedan jedini put gospo|u suprugu i to kad, zbog njenog odsustva, okupljenim „prijateljima i drugovima u lovu“ ve~era mora biti poslu`ena u gostionici… Kao da ga je bog stvorio samo da – la`e. Zato zgode Von Münchhausena tim bolje zvu~e {to su kra}e, nabijenije doga|ajima i izmi{ljotinama. A do kona~nog oblika i formata stigo{e one kroz pravi münchhausenovski lavirint anonimnih publikacija. Ve} u Berlinu, 1781, u VIII delu Nicolaievog Vademecuma za vesele ljude, objavljeno je 16 anegdota pod naslovom „M-h-s-nove pri~e“, potom u IX delu, 1783, „jo{ dve M-ove la`i“; nema~ki nau~nik i pustolov Erich Rudolf Raspe, begunac u Engleskoj, prevodi 17 anegdota iz Vademecuma i 1785. {tampa ih pod naslovom Baron Munchhausen's Narrative of His Marvelous Travels and Campaigns in Russia, {to brzo do`ivljava jo{ dva pro{irena i vi{e ponovljenih izdanja; pesnik i prevodilac Gottfried August Bürger preve{}e 1786. Raspeovu zbirku na nema~ki – Wunderbare Reisen zu Wasser und Lande, Feldzüge und lustige Abenteuer des Freiherrn von Münchhausen – a 1788. pro{iri}e je sa 13 originalnih storija… Ispovesti slavnog aristokrate (idealni prilozi za dossiere feministkinja!) preko dvesta godina odu{evljavaju ~itateljstvo {irom globusa: pre svega – jer su tako iskrene i toliko narcisoidne, pa otud neodoljivo sme{ne, neiscrpivo zabavne, na svom terenu nenadma{ene i nenadma{ne. Da njih i njihovog pripoveda~a nema, smesta bi ih valjalo izmisliti! Ka`u da je zaista `iveo, od 1720. do 1797, kad umire na svom posedu u Bodenwerderu, blizu Hannovera, da se pak punim imenom zvao Karl Friedrich Hieronymus von Münchhausen, da je bio nema~ki baron, da je kao oficir proveo izvesno vreme u ruskoj slu`bi, ratovao protiv Turaka, a kasnije o svemu tome pri~ao najneverovatnije zgode… [to sve nije naro~ito bitno, ba{ kao {to to nije ni podatak
8
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 9
da se navedeni zapisiva~i njegovih zgoda i podviga obilato inspiri{u drugim slavnim spisima, recimo Istinitim pri~ama Lukijana iz Samosate iz II veka… Nije bitno, zato {to knji`evni Münchhausen, poput prave otelotvorene legende, sve svoje mogu}e korene, stvarne i fikcijske, nadrasta jedinstvenim dometom, odnosno doprinosom – valjda najgrandioznijom kaskadom umetni~kih lagarija u istoriji ~ove~anstva! I tu smo na domaku baronove tajne. Nije on la`ov u uobi~ajenom smislu – nije ni la`a ni parala`a! – ve} ne{to mnogo vi{e i duhovnije – pravi umetnik laganja. Tu i jedino tu – na terenu nadahnutog izmi{ljanja, zanosnog preterivanja i virtuoznog {ega~enja sa istinom – on je ne samo originalan i ma{tovit, ve} apsolutno nedosti`an stvaralac! Stoga mu ~itav smisao i zna~aj le`e u vrhunskom upra`njavanju koliko retke toliko i nepoznate umetnosti – umetnosti laganja. Pred tim talentom blede sve mane koje ovog egocentrika tako uo~ljivo krase: gle kako izuzetnost umetnika jo{ jednom iskupljuje obi~nost i ~ak ograni~enost ~oveka! A stvar uop{te nije bezna~ajna kao {to na prvi pogled mo`e izgledati. Münchhausenove izmi{ljotine zasvagda dokazuju kako obi~na la` i umetni~ki oblikovana la` ni pribli`no nisu isto, ba{ kao {to obi~na istina i umetni~ki iskazana istina nikako ne spadaju u istu vre}u. Ono {to ih razlikuje nije samo stil kazivanja ve} i duhovni nivo uobli~enja: razlikuje ih prisustvo kreativnog vi{ka koji, odjednom, od obi~ne istine ~ini umetni~ki vrednu istinu, a u Münchhausenovom slu~aju, od obi~ne la`i – umetni~ki vrednu la`. Vrednu – zato {to je jedinstvena, neponovljiva i u svoj svojoj apsurdnoj hipertrofiji – apsolutno autenti~na! [tavi{e, pred lepotom i originalno{}u njegovih umetni~kih lagarija kao da objektivne istine ovog sveta postaju sive, dosadne i zanemarljive. Zabele`ena je ovde jedna od najpotpunijih pobeda ~iste fikcije nad prozai~nim faktima: ono {to u `ivotu `igo{emo kao la`, ~ak bezobrazno preteranu lagariju, na stranicama Münchhausenovih priklju~enija postaje istina, umetni~ki verodostojna i poetski neprikosnovena, ba{ kao {to to jesu sve velike umetni~ke negacije ili modifikacije objektivno postoje}eg. Ne zavisi lepota i veli~ina pri~e od objektivne istine u po~etku, ve} od umetni~ke istinitosti u rezultatu – podse}a nas veseli Freiherr. Na kopnu, na moru, pod morem, u vazduhu, u ribljoj utrobi, na Mesecu, u sredi{tu Zemlje, na polarnom ledu ili usred pustinje, sa konjem, medvedom ili ~arobnim pasuljem, u Nema~koj, Italiji, Turskoj, Rusiji ili Americi, bilo gde i bilo kada, Münchhausen je jednako preteran, jednako samouveren – i svejednako komi~an. Jednako istinit – a opet uvek jednako udaljen od svake mogu}e objektivne istine. A pri tom se bez prestanka kune u neprikosnovenu autenti~nost svega {to iznosi. Vidim vam po o~ima i licu da slabo verujete ovom do`ivljaju, a ipak, ja mogu da zalo`im za istinu svoju kavaljersku re~…
9
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 10
Jer: Ni{ta nije uvredljivije za potpuno istinitog i iskrenog ~oveka koji pri~a pone{to o svojim do`ivljajima, nego kad njegova pripovedanja svet prima sle`u}i ramenima ili ~ak sa otvorenom nevericom… A to opet zato {to: Ni{ta nije gnusnije no kad se putnik u svojim pri~ama strogo ne pridr`ava istine… Ali, na`alost: U ovom na{em veku sumnje mnogi }e ljudi, koji me ne poznaju, postati nepoverljivi prema mojim delima i do`ivljajima; a za jednog ~asnog kavaljera to je u najve}oj meri bolno i uvredljivo… I tako dalje. Stalno se pozivaju}i na istinu, Von Münchhausen je zapravo tera od sebe poput uroka, ~uva se njenog zamamnog zova kao stupice u kojoj bi mu se domi{ljanja mogla nepa`njom zaglaviti. ^ini to savr{eno, o ~emu svedo~i i slede}i krunski argument: Vidite i sami da ova ~udesna pripovest mora biti istinita, ma kako neverovatno zvu~ala, jer kako bi se ina~e mogla dogoditi?! Ostaju}i zanavek ukorenjen u prostranstvima sopstvene vizije, poput nekog vilinskog Fausta, on i sebi i svom fantasti~nom opusu osigurava ve~nost i ne mo`e se desiti da mu nagli povratak na tlo stvarnosti do|e glave – kao neopreznoj arapskoj lepotici u Hiljadu i drugoj [eherezadinoj pri~i 1845, kod starog lukavca Poea. Sasvim izuzetno, mu{ka tvrdoglavost trijumfuje tu za momenat nad `enskom istinoljubivo{}u, {to je i kona~na, najparadoksalnija razlika izme|u ta dva jedinstvena pripovedna niza. Freiherr von Münchhausen ostaje do danas najmonumentalniji simbol na{e eonske ali nikad do kraja izvojevane borbe sa stvarno{}u, sa fenomenima koje Balzac krsti dosadno kao ~injenica! Svaka od mnogobrojnih oniri~kih slika iz njegovih „snova na javi“ po jedna je takva pobeda, trenutna i fikcijska, da, ali svejedno delotvorna i po tome dragocena. Kad leti na |uletu, {eta po sle|enom polarnom svetlu, penje se na Mesec, „umno smi{ljenom ma{inerijom“ skida Mesec na Zemlju i ~isti ga peskom, silazi u duboki krater do gospodina Vulkana i gospo|e Venere, jezdi na morskom konjicu, skaku}e po kitovoj utrobi ili pak sam sebe i svog konja izvla~i iz blata pote`u}i sopstveni per~in … on drsko i trijumfalno prkosi svim va`e}im zakonima, sem najva`nijeg: zakona poetske verovatno}e. Poput maestra verbalne alhemije, kao od {ale }e svaku samodopadnu lagariju da pretvori u neponovljivu vrednost, a pri tom }e iz svakog njegovog kazivanja nezadr`ivo navirati pr{tavi humor, infektivni optimizam i neverovatna koli~ina pozitivne energije… Poku{ajte svojim re~ima prepri~ati bilo koju Münchhausenovu fantaziju – i vide}ete o kakvom je umetniku re~!
10
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 11
Nije stoga neobi~no to {to su ba{ njega filmski la{ci rano prisvojili i ~esto kamerama prizivali. S promenljivim uspehom, naravno, jer ekranizovanje velikih umetni~kih la`i ne zaostaje po slo`enosti za ekranizacijom bilo koje velike umetni~ke istine. Do~epali su ga se odmah, jo{ dok je trajala mélièsovska naiva s po~etka veka. U doba, dakle, kad za kinematografiju dolazi do dve kapitalne stvari: s jedne strane, do primarne akumulacije nov~anog kapitala neophodnog da se razvije industrija i unapredi tehnologija; s druge strane, do isto tako primarne akumulacije narativnog kapitala, to jest do posvajanja desetina i stotina efektnih pri~a od kojih }e kinematografska kova~nica strelovito po~eti da proizvodi i lansira nove bioskopske slike. Na{ junak nastupi}e prvi put u mediju tek ro|enog „crta}a“, kod Emilea Cohla (Le Baron de Crac, 1908), i to, jasno, u svojoj (bar za vilinsku fantastiku) najreprezentativnijoj avanturi – putovanju na Mesec. Onda }e Georges Méliès, besan sigurno {to mu je drugi pred nosem pokupio atraktivnu pri~u, ekranizovati to isto u trik-igranom filmu Les hallucinations du baron de Münchhausen (1911). Tridesetak godina kasnije efektno-rasko{ni spektakl Josefa von Bakyja (Münchhausen, 1943) okru`uje starog la`ova internacionalnom i interplanetarnom elitom (carica Katarina II, princ Anton Ulrich, vojvoda Karl von Brauschweig, grofovi Cagliostro i Lanskoi, knez Potemkin, sultan Aba ul Hamid, Casanova, ~ovek i `ena s Meseca), po~etkom {ezdesetih istovremeno nastaju Genosse Münchhausen (1961) Wolfganga Neussa i Baron Pra{il (1961) Karela Zemana, a onda 1988. valjda najskuplji i sigurno najprazniji Münchhausen Terryja Gilliama… A tu su i neumorni animatori, od kratkog Barone di Münchhausen (1941) Roberta Sgrillija do celove~ernjeg Le baron de Münchhausen (1978) Jeana Imagea. Méliès i Zeman najuspe{nije se hvataju u ko{tac sa fantasti~nim priklju~enijima legendarnog Freiherra. Slu~ajno ali vidovito, francuski zanesenjak obrnu}e u svom opusu klasi~ni red stvari, po kojem „ozbiljni“ projekti „science fictiona“ nasle|uju na ekranu i u pro{lost potiskuju vilinsku naivu. Uz sva ostala pravila, i ovo je kod njega postavljeno tumbe! Jo{ 1898. Mélièsov astronom sanja o Zemljinom satelitu (Mesec na jedan metar), u Nezgodama aeronauta 1900. ~ovek prvi put na filmskom platnu poku{ava da poleti, Put na Mesec 1902. nadahnuto povezuje motive iz knjiga Vernea i Wellsa, u Putu kroz nemogu}e iz 1904. nastupa profesor Maboul ~iji auto-maboul sjedinjuje svojstva voza, aviona, podmornice i svemirske rakete, te uspe{no obavlja let od Pariza preko Rigla do Sunca, a 1906. nam ^etiri stotine |avolovih {ala pri~aju o in`enjeru Crackfordu koji, uz Sotoninu pomo}, uzle}e do zvezda u specijalnoj ko~iji sa upregnutim mehani~kim kljusetom… Neponovljiva kino-slikovnica te~e od tobo`e „pravih“ nau~nih aparata i podviga do sve luckastijih fantazija bajkovite i vilinske vrste. A na samom vrhuncu ble{te}e lavine mélièsovskih slika pojavljuje
11
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 12
se, sasvim logi~no, i nema~ki baron, po ma{ti i strasti za neverovatnim – pravi duhovni brat francuskom kino-ma|ioni~aru. Po istoj obrnutoj logici, a ta~no pola veka kasnije, vra}a se Münchhausen na ekran u Baronu Pra{ilu, svakako najzanimljivijem remakeu novijeg doba. Trenutak je opet idealno odabran: nakon svih vi{e ili manje neuspelih nau~nofantasti~nih filmova iz dvadesetih, tridesetih, ~etrdesetih i pedesetih godina pro{log veka, malo pre nego {to }e Kubrick i Clarke svojom 2001: svemirskom odisejom otvoriti novu eru filmske fantastike, taj drevni zanesenjak, pri~alo bez mira i mere, reinkarnira se na ekranu da nas pravovremeno podseti na neke prave stvari. Kao {to ka`e Karel Zeman: U vremenu kojim trijumfuje tehnika, u trenu koji nas polako podre|uje njenim principima, u epohi koja na sva usta govori o neograni~enim mo}ima nauke – hteo sam pokazati ne{to veoma prosto: sva podru~ja koja tehnika postepeno osvaja ve} su davno osvojili pesnici. Umetnici stigo{e na Mesec davno pre ma{ina koje danas omogu}avaju takvo putovanje… Pedeset godina nakon Mélièsovog Münchhausena, Zemanov baron Pra{il tako|e je aterirao na blisko nebesko telo, pa Mesec postaje popri{te veli~anstvenog susreta. S jedne strane, astronaut u kosmi~kom odelu nalik Selenitu, s druge strane, Münchhausen, Cyrano de Bergerac te Nicholl, Barbicane i Ardan – tri u~esnika Verneovog leta oko Meseca. Kona~no – svi zajedno. Kakva uvertira za The League of Extraordinary Gentlemen (2003) Stephena Norringtona, u kojoj se sre}u Allan Quatermain, kapetan Nemo, Mina Harker, doktor Jekyll – Hyde, Tom Sawyer, Dorian Gray, profesor Moriarty, nevidljivi ~ovek i jo{ desetak uzgred pomenutih velikana fikcije! A mudri baron, elegantan i uzvi{en, pu{i lulu posmatraju}i lunarni horizont – san star koliko i ~ovek otelotvoren je u tom magi~no zaustavljenom trenu poetske kontemplacije… I Mélièsovog i Zemanovog junaka odneso{e uvis krila vilinske ~arolije. Stotine ve{tijih i spektakularnijih letova dele na ekranu ta dva putovanja. Jedan `anr razvio je u me|uvremenu svoju fizionomiju, obogatio se tehnologijom, dramom i pretenzijom koja nije uvek rezultirala mudro{}u, pripremio se za prve prave vizionarne trijumfe me|u zvezdama. A ipak, kao da sve bledi pred svemirskim {etnjama dvojice superiornih naivaca. Otkud to? Otud {to igra~ke i slikovnice jesu nezamenljive uspomene svakog detinjstva, prvih koraka, po~etnih saznanja. Ljudi, epohe i svetovi imaju takve uspomene, ima ih i kinematografija: retki velikani poma`u da one ostanu sa~uvane i zaboravu otete. O njima be{e re~ – Georges Méliès i Karel Zeman, obojica na svoj na~in münchhausenovci, sve do Kubricka, Lucasa i Spielberga najsuperiorniji kova~i sanja u filmskoj radionici.
12
11 baron munchhausen.qxp
05-Jun-08
09:16
Page 13
1
1
Milo{ Kopecky kao M端nchhausen u filmu Baron Pra{il (1961) Karela Zemana