E
V NO
ГОДИНА III БР. 33, 11. ЈУЛ 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.
ПОЧЕЛЕ ЈУЛСКЕ ВРУЋИНЕ
Те м п е р а т у р е д о с е ж у и до 38oC у хладу
ЗАВРШЕН 50. ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ Стр. 4
ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ЧЕСМА ТЕХНИЧКЕ У ШКОЛЕ ЈЕЛАШНИЦИ .3
Стр
.7
Стр
INFO.
ОДБОРНИЦИ НА РАСПУСТУ ДО СЕПТЕМБРА
У Књажевцу је 30. јуна одржана 21. седница Скупштине општине. Одборнички мандат потврђен је Далибору Јовановићу са изборне листе ГГ „Напред Србијо – Томислав Николић“, а одборник Братислав Петровић напустио је редове опозиционог УРС-а, појачавши притом владајући ДС. Усвојена је и одлука о завршном рачуну буџета општине Књажевац за 2010. годину, као и Одлука о одређивању стопе пореза на имовину. Разматран је и усвојен одишњи Програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта за 2011. годину. Прихваћен је и Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о начину финансирања пројеката удружења из општинског буџета. Изгласан је, потом, извештај о раду Фондације за повећање наталитета општине Књажевац за 2010. годину, као и предложени Програм рада са финансијским планом за текућу годину. Извештаји
Пакети помоћи за расељене породице
о раду Општинске управе, Општинског јавног правобранилаштва и Општинских инспекција за 2010. годину, усвојени су, без већих замерки. Последња тачка дневног реда о прихватању иницијативе одборничке групе УРС-а, повучена је на захтев предлагача, с обзиром да је Републички парламент, у међувремену, усвојио измене и допуне Закона о финансирању У Књажевцу су уручени пакети хране и кућних потрепштина 21 избеглој и интерно расељеној породици. Егизистенцијални проблеми и запошљавање и даље су оно што оптерећује већину људи, који су деведесетих били принуђени да напусте своје домове у Босни, Хрватској, или на Косову и Метохији.
С Т Р. 2
његовој изради и да дају предлоге. - Многи одборници користе овај извешзај за паушалн критику власти и промоцију својих политичких опција. Стање у привреди је лоше, али не треба заборавити да је то затечено . Ми смо учинили доста тога, и даље чинимо, да олакшамо пословање фирмама одређивањем најнижих фирмарина у окружењу, а цене комуналних услуга, малтене, изједначили смо са обавезама физичких лица. Такође, свим снагама убрзавамо процесе на Старој планини и Ргошкој бањици. Потенцијалних локалне самоуправе. инвеститора има, али о томе још не Највише полемике побудио је говоримо јавно, како их не би, као извештај о стању привреде општине у неким случајевима, опет усмериКњажевац. Опозиција је замерила ли у Зајечар, мада ни већ фамозно власти да су изнети само статистич- „Горење“ још није почело дас ради– ки подаци, а да ништа конкретно није рекао је Дарко Живковић, председпредложено. С друге стране, могло ник СО Књажевац. Наредна седница локалног парсе чути да се од тих истих критичара очекивало, с обзиром да је извештај ламента биће , највероватније, у од њих и тражен у последњих го- септембру, након летње паузе. С.Т. дину дана, да сами узму учешће. у
„Видљиво боље“ оболелима од мултипле склерозе
У просторијама Националне службе за запошљавање у Књажевцу потписан је уговор о реализацији пројекта персоналне асистенције оболелима од мултипле склерозе. Пројекат „Видљиво боље“ реализује се у сарадњи Националне службе за запошљавање и Удружења мултипле склерозе, које је и носилац и извођач пројекта.
ПОШТОВАТИ ТЕКОВИНЕ НОБ-а ОБЕЛЕЖЕН ДАН УСТАНКА народа Србије ПРОТИВ ФАШИЗМА
Седми јули, Дан устанка народа на почетак оружане борбе проСрбије против фашизма, на све- тив окупатора и херојску борбу чан и скроман начин, обележен је народа Југославије, до коначног полагањем цвећа и венаца испред ослобођења. Спомен парка. Миле Милојковић, - Оружану устаничку партизанпредседник Општинског одбора ску борбу најавили су слободарски СУБНОР-а подсетио је присутне пуцњи Жикице Јовановића Шпанца, ЦЕНТА ИЈА Р ЕД
VE
NO
КО
М
ПЈ
БО
Р
М
У Т Е Р Ц Е Н ТА
Р
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
7. јула, у Белој Цркви. Тај дан про- историје – закључио је председник глашен је за Дан устанка против књажевачких бораца подсећајуићи издаје и служења окупатору – ре- да је Србија једна од ретких држакао је Милојковић наглашивши да ва у Европи која нема званично је званично устанак у књажевачком одређен датум којим обележава крају почео 8. августа 1941. године побуну против фашизма. додајући да је несхватљиво да на Сенима погинулих бораца данашњем степену цивилизације поклонили су се представници постоје људи који не поштују локалне самоуправе, борачке тековине и традиције предака. организације и удружења војних Склони су исмејавању борачке пензионера. организације, изношењу неистиС.Т. на, фалсификовању и прекрајању
С Т Р. 3
INFO.
ЈОШ ЈЕДАН ВРЕДАН ПРОЈЕКАТ
Европска делегација у Србији одобрила је општини Књажевац пројекат „Развој услуга социјалне заштите за децу са сметњама у развоју у источној Србији”. Пројекат се односи на успостављање услуга „Предах - привремени смештај деце са сметњама у развоју” и „Помоћ у кући деци са сметњама у развоју”. Лидер конзорцијума је општина Књажевац, а партнерске општине су: Бољевац , Сврљиг и Пирот. Партнери на пројекту су и директни пружаоци услуга: Завод за васпитање деце и младих Књажевац, Центар за социјални рад ционаран помак у развоју услуга Књажевац, Центар за социјални рад социјалне заштите у овом делу Бољевац, Центар за социјални рад Србије из разлога што услуга Сврљиг и УГ „Пиргос” из Пирота. намењених деци и младима са Пројекат представља револу- сметњама у развоју до сада није
било. Планирано је успостављање регионалне услуге „Предах” - привремени смештај деце и младих са сметњама у развоју. Центар за привремени смештај деце и младих
биће у Књажевцу, а отварање центра биће почетком 2012. године. Овим путем се успоставља још једна услуга локалног карактера „Помоћ у кући за децу са сметњама у развоју” у све четири општине. Почетак пружања ове услуге планиран је за август 2011. године. Пројекат траје 24 месеца, при чему су се све четири општине обавезале на пружање ових услуга и након реализације пројекта. Планирано је радно ангажовање 25 неговатељица, од којих 12 у општини Књажевац. Вредност пројекта је 322.238 евра. Пројекат се финансира из ИПА 2008. Одељење за привреду и друштвене делатности, Марија Јеленковић, дипл. економиста
У ЈЕЛАШНИЦИ ОТВОРЕНА ЈАВНА ЧЕСМА
ЗА ПУТНИКА НАМЕРНИКА
Задружног дома, саграђеног 1931. године. У то време био је највећи у Србији, а као један од донатора
Мештани села Јелашница, на је освежење, па смо искористили своју иницијативу и уз финансијску градски водовод, кога имамо већ подршку локалне самоуправе, десет година – каже Вериша Крстић, саградили су јавну чесму, која је председник Савета МЗ Јелашница свечано у рад пуштена 4. јула, на напомињући да ће вода, у зимским Дан борца. данима, бити затворена. На чесми, у камену, мермерна На скромној свечаности у табла, са стиховима народног пес- Јелашници прис ус твова ли с у ника Велимира Милошевића, Младен Радосављевић, председник родом из Јаковца. Речи позивају Општине Књажевац и Весна Симић, на предах и окрепљење, али и на заменица председника, као и Велидомаћински однос према води. бор Ристић, председник Савета МЗ - Чесма је ту где јесте, поред Вратарница, који је подсетио припута који води за Шарбановац и сутне да је пре 30 година дошло до Радичевац, где свакодневно про- братимљења ова два села. лазе људи који мукотрпно зарађују Планира се даље у ређење секући дрва у шуми. Њима и свим Јелашнице, а први задатак је, кажу путницима намерницима потребно у Савету МЗ, адаптација старог
спомиње се и краљ Александар Карађорђевић . С.Т.
Унапређен систем управљања ванредним ситуацијама У Аеро клубу у Београду одржана је организована свечаност поводом уручења сертификата локалним самоуправама, које су унапредиле свој систем управљања ванредним ситуацијама. Програм за планирање и реаговање у ванредним ситуацијама и јачање економске сигурности, у нашој земљи спровео је УСАИД, а сертификате је уручио заменик амбасадора САД Еарле Литзенбергер. У име општине Књажевац, овај важни документ, којим се потврђује да је наша општина постигла изузетне резултате у области планирања и реаговања у ванредним ситуацијама, примио је председник Општине Младен Радосављевић. Свечаности су присуствовали представници Амбасаде САД, УСАИД-а, као и Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Поред Књажевца, сертификате је примило још осам општина у земљи. С.О.К.
С Т Р. 4
festival
50. ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ У КЊАЖЕВЦУ
ХИЉАДУ УМЕТНИКА НА ГУРГУСОВАЧКОЈ ПОЗОРНИЦИ Јубиларни , 50. Фестивал младих Србије у Кнајжевцу отворен је 4. и трајао је до 10. јула. Млади уметници, заједно са старијим колегама, исказали су , кроз резличите програме, пуно љубави, сете, оптимизма. На отварању манифестације, млада водитељка Мара Милкић, пробраним речима, осликала је све оно што ће се догодити: - Замислите како са улица,
тргова, са летњих позорница, из Гургусовачке куле, из паркова, дворана и галерија, међу људе силазе поезија, музика, покрет, слика, позоришна игра...Замислите хиљаду младих уметника који са гледаоцима деле знање, таленат, ентузијазам, оптимизам...Замислите широм отворене капије вароши књажевачке, осмех добродошлице на сваком кораку... У ствари, није потребно да замишљате.
Довољно је да овог лета посетите Књажевац, сваког јула незаобилазну тачку на културној мапи Србије. Фестивал је окупио преко хиљаду младих уметника, који су још једном показали да најстарија културна манифестација младих у Србији има будућност и потенцијал да опстане, мењајући се и прилагођавајући савременим погледима на уметност. Остаје и нада да ће држава пружити
више, у сваком погледу, не би ли Фестивал наставио да живи, спајајући, као мост, генерације које су урезале ову смотру у најлепши период свог живота. Програми су се догашали на летњој позорници, у салама Дома културе и на адаптираној сцени Гургусовачке куле. С.Т.
ФКМС-пола века трајања „Песмом, игром, филмом, стихом ил палетом, будићемо љубав, ширити је светом“ Прве идеје о томе да би краја догодиле су се у дворишКњажевац могао да постане цен- ту Књажевачке гимназије у лето тар културних дешавања, родиле 1962. године. До тада смотра, 1966. су се педесетих година на београд- добија републички карактер и име ском универзитету, међу студенти- Музичке игре студената Србије ма из Тимочке крајине. Од идеје (касније и Уметничке игре омладидо реализације до реализације не и студената Србије). Данашњи протекла је читава деценија. Прве назив – ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАигре студената тимочког и нишког ДИХ СРБИЈЕ, носи од 1978. године.
Фестивалске године мењале су и његов карактер – од такмичарског до јединствене смотре врхунских достигнућа младих у музици, поезији, позоришној игри, ликовној уметности, стрипу, фотографији, филму. Бројке говоре да је у Књажевцу наступило стотине хиљада стваралаца. Фестивалске позорнице биле
су по читавом граду – од Гургусовачке куле, преко Тимока, до Дома културе.. Многи кажу: да није било Фестивала, не би било ни најлепшег домакултуре у Србији. Готово да нема значајнијег уметника у Србији, који у својој биографији нема забележено учешће на Фестивалу. Овде су почињали Горан Паскаљевић, Мирјана Карановић, Горица Поповић, Стефан Миленковић, бројни данас уважени телевизијски редитељи, водитељи, сниматељи, најпознатији рок бендови, попут „Рибље чорбе“, „Кербера“, „Последње игре лептира“, „Галије“... Годинама уназад, покровитељи Фестивала су Општина Књажевац и Министарство културе Србије, а извршни организатор Дом културе Књажевац. И након пет деценија постојања ФЕСТИВАЛ КУЛТУРЕ МЛАДИХ СРБИЈЕ незаобилазна је тачка на културној мапи земље, станица са које млади талентовани људи крећу у освајање уметничких врхова. Љиљана Павловић
С Т Р. 5
ogledalo
СЛОГА НАМ ЈЕ И ДАНАС ПОТРЕБНА
Заменик премијера Србије и за време Другог светског рата осим председник СПС-а Ивица Дачић је борбе против окупатора постојао поводом 70 година од устанка рекао и братоубилачки рат што је доказ да Србија треба да се поноси антифа- српске неслоге и нејединства и доказ шистичком борбом, јер у Европи не да у нашем народу и тада и сада постоји тако мали народ који је дао постоје они који би прихватили окутако велики допринос победом над патора. Желим јасно да кажем да се Хитлеровом коалицијом. Дачић је понекад држава и власт стиди да се подсетио да је тадашња Влада потпи- поноси својом антифашистичком сала пакт за који се и данас сматра да борбом. Треба да се стави тачка на је од историјске важности било то да све сукобе и нејединство, поделе су га је народ на улици срушио народ- штетне, а слога нам је данас потребна ним бунтом. Правдање потписивања и социјалисти су спремни на нациотог пакта данас представља покушај нално помирење, али оно не може да брисања гумицом историје Србије и почива на порицању антифашизма – тадашње Југославије. рекао је Дачић. - Трагично је то што је у Србији Инфо СПС
ДВЕРИ – ПОКРЕТ ЗА ЖИВОТ ПРЕДСТАВЉЕН И У КЊАЖЕВЦУ
У п р е т х од на че т и ри и по месеца политички покрет Двери представљен је у 26 градова широм Србије, а обиђено је још неколико десетина општина у којима почињу са радом повереништва покрета. Делегацију Двери, у обиласку југоисточне, Србије чинили су Немања Недељковић, Саша Илијић и Бошко Обрадовић, који су обишли 11 општина: Зајечар, К њ а же в а ц , Н и ш , Ж и т о р а ђ у, Куршумлију, Прокупље, Лесковац, Врање, Гаџин Хан, Сурдулицу и Пирот и представили предлог „Новог народног договора“ на трибинама у Прокупљу, Књажевцу, Зајечару и Сурдулици. Обилазећи општине југоисточне Србије Делегација Двери – Покрета за живот Србије је дошла до закључака које изнела у следећем саопштњу:
Велика депресија на југоистоку Србије П р а к т и ч н о с в е оп ш т и н е југоистока Србије, рачунајући и велики град као што је Ниш, налазе се у својеврсној великој депресији. Беда, сиромаштво, незапосленост, безперспективност, демографска катастрофа, исељавање – само су неки од основних животних параметара који важе за све општине. Већина ових општина су и гранични појасеви, што онда овом исељавању и пражњењу територије уз границу даје посебно аларматну димензију. Ту су и проблеми који се у остатку Србије ретко чују: покушај да се од Влаха у источној Србији насилно праве Румуни, аси-
милаторски уплив румунске цркве и државе у ове крајеве, заташкавање страдања српског народа од Бугара у Првом и Другом светском рату (потпуно непознат случај масовних гробница жртава бугарских зверстава од 1915-1918. које се налазе у Сурдулици, као и спомен капеле коју је подигао Краљ Александар а коју су Бугари – прво што су урадили - срушили када су окупирали Сурдулицу 1941, а кости склонили да би затрли трагове својих зверстава из претходног рата), бела куга на целом југоистоку, пражњење пограничне Куршумлије, стање у Бујановцу. Сви ови подаци говоре да је југоисток Србије остављен од стране актуелног режима да про-
пада и тако можда постане мета почела са радом у 14 општина: и плен туђинских територијалних Зајечар, Бор, Књажевац, Петроа с п и р а ц и ј а у б у д у ћ н о с т и . У вац на Млави, Ниш, Житорађа, међувремену се јављају и лажни Куршумлија, Прокупље, Лескодушебрижници под новом маском - вац, Врање, Гаџин Хан, Сурдулица Уједињених региона Србије, који су и Пирот. једни од најзаслужнијих за пропаст Закључак са свих трибина је државе у последњих 10 година, а који да су грађани Србије жељни нове се сада представљају као заступ- политичке снаге, да траже нову ници грађана у унутрашњости које генерацију у политици и нису су својом политиком довели до спремни да изађу на изборе ако на просјачког штапа. Двери су прак- њима буду имали само постојећу тично једина активна опозиција и понуду која се 20 година рециклира. конкуренција овој новој превари Можемо слободно рећи да је нови на југоистоку Србије, и широм политички покрет који Двери предјугоистока могу се видети једино воде већ пронашао своје место на плакати Двери и УРС-а. Радује што друштвеној сцени и да ће се његова су Двери све јаче у овим крајевима пуна снага тек показати у времену који су посебно летаргични и неак- које је пред нама. тивни, и што су наша повереништва Инфослужба Двери
С Т Р. 6
zapis САМО ЗА МОЈ КЊАЖЕВАЦ
МОЈ ТРОН, И МОЈ ХРАМ
Динарче – Мој Књажевац То је мој Књажевац то је моје срце То је град за који ћу да умрем Његове улице су моје вене Тимок је крв који кроз њих тече Ти си тај разлог због чега ја живим Са тобом се поносим са тобом се дичим Сваки дан сам на тебе ја мислим Срце ми се увек споји када тебе видим Сузе на очи натера ми носталгија Ја не могу да живим без мог Књажевца Ту су моје две сестре Ања и Тамара Ту је моје одељење, моја Худи Мафија Ту је моје гробље, мој родни крај Моја улица Јова Јовановић Змај Ту је све што волим и за шта се борим Ту је моја црква где се богу молим 19350 Ако треба живот свој ја даћу за тебе У срцу те носим где год да кренем Заувек ти ћеш бити део мене Отишо сам ал’ те заборавити нећу Само теби посвећујем сваку своју песму Ова песма је за свљаку улицу и крај Јер ти си на земљи једини рај РЕФ: Само за град који волим Само за град за који се борим Само за град за који живот ћу да дам Само за мој, за мој Књажевац
Иван Крстић је рођен 1992. године у Књажевцу. Основну школу и део средње школе похађао је у родној вароши, а онда се, из породичних разлога, у фебруару преселио у Београд. Сада је ученик Средње грађевинскотехничке школе у главном граду. Међутим, ни сва “светла велеграда” нису довољна да засене љубав према “малој Венецији”. - Из основне школе носим надимак “Иам”, јер сам пречесто користио ту реч, желевши да потврдим да нешто “имам”. Касније сам, играјући квиз “Конквистадор” на компјутеру , представио себе као такмичара под називом “Динар”, што је касније прерасло у “Динарче”. Тако сам спојио те две речи и осмислио своје уметничко име “Иам Динарче” - каже за “Књажевачке” Иван, момак који је реп стиховима на You Tube заталасао публику. - Те к с то в е п и ш е м о д с в о ј е једанаесте године, а музику од четрнаесте. Самоук сам и планирам да у домаћој реп музици оставим трага, с обзиром да увелико спремам песме
за албум “првенац”. Немам класичне узоре, али сам љубитељ “лика и дела” групе “Дифенс” из Ниша, Ша Иле, Груа и Саншајна из БГД. Од страних извођача, слушам Еминема, Ву Танга и Моб Дира – наводи Иам и подсећа да је на друштвеној мрежи до сада поставио пет песама: Мој живот, ФК Земун, Мој брак, Нож у леђа и Мој Књажевац. - Инспирације за песме су ми, првенствено, позитивна осећања, а кроз стихове у песми “Мој Књажевац” преовладава сета и носталгија за родним градом. “Ти си мој трон, ти си мој храм...”, речи су које осликавају сву моју љубав коју гајим према Књажевцу, мом родном граду, у који планирам да се вратим и у њему живим – наглашава „Иам“, не скривајући свој локалпатриотизам. - Не разумем зашто се у престионичким медијама мој град, углавном, спомиње само онда када се десе неке ружне ствари. Књажевац има толико лепог да пружи и покаже, те је таква и моја музика – порука је овог младог и успешног музичара. С.Т.
И ако нећу сузе саме крећу Од кад сам те напустио немам више срећу Само бол у души а на лицу немам осмеха Свуда где погледам на тебе све ме подсећа Убија ме сећање на оне старе дане Сваког дана молим бога да ми се врате Сада сва та сећања у срцу су урезана Књажевац је моја љубав једина Због 7 мостова назван си Мала Венеција Сваки од тих мостова моја је артерија Без једног од њих Књажевац не може да живи Без једног од њих ја не могу да преживим Није ме моја мајка одгајала То је учинила улица Змајева Зато љубав за ту улицу и тај бетон Јер ми је та улица место свето Гургусовачка кула, Џервинова вила Џервин, Џерси, Леда и Тина То те краси граде мој по томе си познат Само према теби велика је љубав моја Ти си мој трон, ти си мој храм Ти си моје срце, ти си мој рај Ти си моја душа, ти си мој град Највише на свету ја волим Књажевац РЕФ: Само за град који волим Само за град за који се борим Само за град за који живот ћу да дам Само за мој, за мој Књажевац
zapis
С Т Р. 7
ТЕХНИЧКА ШКОЛА ОБЕЛЕЖИЛА 80-ГОДИШЊИ ЈУБИЛЕЈ
ШКОЛУЈУ ГРАЂЕВИНАРЕ И ОБУЋАРЕ
Te х н и ч к a ш к o л a и з Kњaжeвцa прoслaвила је 6. jунa знaчajaн jубилej - 80. гoдишњицу рaдa. Основана је 1931. године, под именом „Рударско-надзорничка школа“ и била је једна од две такве у предратној Југославији. - У протеклих 80 година школа се мењала, развијала, уводила нове струке и образовне профиле. И увек је остајала по много чему јединствена. Једина је средња школа у општини
Књажевац и једина школа Тимочког региона са грађевинском и кожарском струком. Једина је школа у којој се кровопокривачи школују на српском језику и једна је од две школе у Србији које школују обућаре. На мапи средњих стручних школа Србије обезбедила је своје место захваљујући доброј организацији, квалитету наставе, неговању традиционалних вредности школе, а пре свега захваљујући учешћу
у реформи средњег стручног образовања, увођењу огледних образовних профила, савременим наставним средствима и методама рада, настојању да својим ученицима понуди програме и услове школовања сличне онима које имају њихови вршњаци у европском земљама – рекла је Љиљана Жикић, директорка . Дaн шкoлe oбeлeжен је пригoдним прoгрaмoм 10. јуна. Свeчaни прoгрaм пoчео је прeзeнтaциjoм рaдa у шкoлскoj 2010/11. гoдини, и то уз пoмoћ нoвoг брoja
шкoлскoг листa учeникa и прoфeсoрa „Идеја“, као и излoжбом рaдoвa учeникa Техничке школе. Нajбoљим учeницимa додељене су похвалнице и награде, а у другом делу програма изведена је пoзoришна прeдстaва „Лajaњe нa звeздe“, кojу јe реализовала дрaмскa сeкциja ове шкoлe. За досадашњи рад, Техничка школа добила је две дипломе за освојено прво место на „Креативној школи“, 2007. и 2009. године, као и три општинска признања, захвалнице СО Књажевац 2004. и 2010. године и Мајску награду 2005... С.Т.
С Т Р. 8
raskr[]a ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНО РУКОВОДИЛАЦ: ПРОФ.ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ
Обрадила група аутора Положај
ДОБРА СРЕЋА, РУДНИК КАМЕНОГ УГЉА…(6)
Лежиште и рудник каменог угља под именом Благовести и Добра срећа односно под јединственим називом Добра срећа отворен је у селу Вини, северозападно од Књажевца, од кога је удаљен12 км. Рудник се ширио према северу у правцу Голог врха, а према југу у правцу Подвиса тоне у терцијалне седименте. Јужни део према Подвису и Свљишком Тимоку прелази у равничарски део са надморском висином од 400 м, а северни део према Влашком пољу издиже се преко 600 м. Огранци Озрена, Девице и Крстатца на западу и Тупижнице на истоку чине ободне границе лежишта. Хидрографски је разуђен бројним рекама и потоцима који се сливају у правцу Сврљишког Тимока. Асфалтним путем и ранијим индустријским колосеком рудник је повезан са Књажевцем и пругом Ниш-Прахово.
јавља само у Винској синклинали.
Геологија лежишта
Угљоносност лежишта
Угљоносна серија сенона Добре среће дебљине је преко 1000 м, стварана у време мастрихстског и данског ката аналогно Влашком пољу и Подвису у условима регресије горњокредног мора и његовог преласка у мочваре. Цела серија се може, као и код Влашког поља, поделити на 8 хоризоната. Хоризонт 7 је хоризонт са главним слојем у бази чија је старост опредељена као данска и хоризонт 8 који са конгломератима у повлати чине завршни део циклуса седиментације. Читава угљоносна серија која обухвата хоризонте од 4-8 снажно је тектонски убрана у више синклинала и антиклинала, код којих су слојеви понекад и усправни, а делом и преврнути и израседани. Од бројних раседа помињемо расед на југу према Подвису где је слој дислоциран на велике дубине, неподесне за истраживање и откопавање и на северу где је раседом Бучје-Зубетинац лежиште одвојено од Влашког поља. Простор је тектонским покретима формиран у неколико синклинала и антиклинала али се угаљ
Угљоносност лежишта није свуда иста на простору који заузима, као и у вертикалном смислу угљоносне серије. Док се у подинској серији јављају слојеви мале дебљине од неколико сантиметара до задебљања од 1 м, главни угљени слој је дебљине 2-3 м са изузетним сочивастим задебљањима до 20 м, али и честим исклињењима. Главни слој налази се у оквиру винске синклинале и може се пратити од Вине до Голог врха и Српате на северу. Пружа се у дужини од 3-3,5 км и на југу се оштро завршава на попречној дислокацији, а на северу према влашком пољу исклињава. Подински слој откопавана је само у задебљањима преко 1 м.
Ц2 категорије се могу очекивати на нивоу од око 1.000.000 т.
Оцена перспективности
Квалитет угља Петрографски састав угља Добре среће, урађен у Институту у Београду и на основу испитивања, указује да угаљ припада каменим угљевима, групи гасно – пламених угљева са добрим коксним особинама. Угаљ је тракаст и спада у
Угаљ рудника Добра срећа спада у ред веома квалитетних гасних камених угљева са повећаним садржајем сумпора; Претходна експлоатација и прекид производње заробила је преостале резерве угља тако да би њихово поновно отварање и експлоатација били веома неповољни; За ове непоуздане резерве угља Ц1 Ц2 категорије од 1.000.000 т без значајнијег повећања истраживањем и камене угљеве хумусног порекла. превођењем у А и Б категорију не Од осталих примеса у угљу може се говорити о оживљавању заступљена је глина, карбонати производње. и пирит и појаве гипса. ТРЕСИБАБА, Производња ЛЕЖИШТЕ и резерве угља КАМЕНОГ УГЉА Лежиште и некада активни рудПроизводња угља започета је ник Подвис-Тресибаба налазе се у руднику Благовести 1886. год. Рудник је због неистражености од- на железничкој прузи Ниш – Праносно због непознавања слојних хово, око 6,5 км југозападно од прилика често обустављао и Књажевца, у делу тектонског рова обнављао производњу. Интензив- источне Србије, у коме Сврљишки на производња угља започиње тек Тимок сече угљоносну серију 1917. год. изградњом индустријског горње креде. Железничка пруга, колосека Вина – Књажевац. Ис- а посебно Сврљишки Тимок, услопрекидана производња трајала вили су подвајање експлоатације је до краја другог светског рата. У на два рудника угља, Тресибабе току 1926. год. подигнута је бри- јужно од реке и Подвиса северкетница у Књажевцу и тржишту но. Ови рудници су после другог је испоручиван квалитетан угаљ. светског рата радили као ПодПрави развој рудника почиње по- вис-Тресибаба, а затим обустасле Другог светског рата, а 60-тих вом производње у Тресибаби, као годинаизносила је око 100.000 т/ рудник угља Подвис. Угљоносни терен налази се у год. и укупно је из овог лежишта равничарском делу тимочке зоне откопано око 2,7 милиона тона угља. Седамдесетих година, због и тимочког ров – синклиноријума све веће кризе у угљарству због који је са западне стране опасан пласмана угља са једне стране мезозојским кречњацима Озрена и отежаних услова откопавања и Девице, као и Тресибабе која и ограничених резерви са дру- лежишта опасује и са источне ге стране, рудник је престао са стране. Јужни део лежишта према производњом. Резерве угља А и Подвису је брдовит –надморске Б категорије остале су у дубљим висине до 700 м. Наставак у следећем броју деловима лежишта, а резерве Ц1
С Т Р. 9
raskr[]a ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)
НИЈЕ СЕ ЗНАЛО ЗА УМОР
Један од услова за бржу обнову била је добро организована народна власт. Најпре се водило рачуна да месни нароноослободилачки одбори буду састављени од људи оданих НОП, да су угледни и спремни да раде на народним пословима. Тако је и било са среским НОО. Власт је, у тешким условима, радила одговорно и упорно на решавању, пре свега дневних задатака. А онда су успешно, веома организовано и мотивисано деловале све антифашистичке организације: Народни фронт, Уједињена омладина Србије – УСАОЈ, Антифашистички покрет жена – АФЖ, синдикат и, разуме се, КПС. А одлучујуће за успех било је снажно и велико јединство и пуна одговорност свих снага. Сви су
били спремни за све акције, било да се ради на обезбеђењу радне снаге за Бор, за угљене руднике, или за кључне објекте – или да се радило о изградњи сеоског моста, или пута до суседног села. Ево шта каже неколико активиста у Књажевцу. Није се знало за умор, нити за одмор: ишло се у село пешке, некад и по неколико сати, често није било, ни здраве обуће, ни топле одеће, а зима је. Понекад није било ни довољно хране и неопходних лекова, па је оболелих било често. Са села су активисти, без поговора, долазили у Књажевац на све радне договоре. Биле су то свакодневне, спонтане или организоване иницијативе, био је то такав снажан замах свих друштвенополитичких снага, народне власти појединаца који је значио велико одушевљење и неопозиве жеље да се уради што више и што брже на изградњи сваког села, града, земље. И урадило се много. Неке акције су биле тако организоване да су значиле, не само успех у решавању одређених проблема, него су представљале обележје тог периода. Измена корита у доњем делу Каличинске реке, затим просецање новог пута на десној обали Радичевске реке у дужини од 8 километара, подизање насипа од километра регионалног пута у Петруши и изградња потпорног зида на дужини од 500 м, подизање у рату потушеног моста у Коренатцу, на Трговишком Тимоку, изградња моста у Алдинцу,
изградња каменог лучног моста у Новом Кориту, изградња два моста у Зубетинцу за свега 14 дана, а мост изнад Јелашнице изграђен је за 9 дана. Нарочити успех представљала је изградња дрвених кошева за откупљени кукуруз у Књажевцу за 17 дана. У посебне успехе треба убројити помоћ Армији у изградњи бункера на граничном појау, подизање 23 споменика палим борцима у Народноослободилачком рату... Велика акција вођена је на спрчавању ерозије која деценијама упропашћује Заглавак и Буџак, најпре у реону Мело – у Горњој Каменици, затим на још најмање 30 таквих терена, оголелих, еродираних. С тим у вези су ликвидација коза, сеча лисника и отворена огњишта, редовна и успешна борба против губара, пролећне и јесење акције пошумљавања које су изводиле радне фронтовске бригаде. Ради заустављања ерозије организоване су акције за прикљупање багремовог семена и подизање шумских расадника и бесплатно уступање садница сељацима итд. Треба подвући да је Срески народни одбор врло ефикасно збрињавао сиромашна домаћинства имао тачан увид у контролу над пружањем социјалне помоћи сељачким домаћинствима без потребне радне снаге (породице палих бораца, породице чији су чланови на одслужењу војног рока или су болесни, посебно је помоћ пружана у сетви пролећној и јесењој, и жетви и берби).
(Из књиге Божина Јовановића ,,Петогодишњи план задружних домова у Тимочкој крајини”)
О р га н и зо ва н а а к ц и ј а з а прихватање минералних ђубрива, чија је употреба у 1951. години достигла четитири вагона, а идуће већ 22 вагона. Тежња је била да се дрвене ралице замењују гвозденим плуговима, да се кола са дрвеним осовинама замењују „гвозденим“, да се вршидба коњима и ручним вршалицама замени моторним вршалицима, затим да се убрзаном производњом садног материјала обезбеди обнова старих и подизање нових винограда. Тада је набављен трактор – риголар („који оре и до 70 цм дубине“). То је за виноградаре представљало право чудо, јер замењује ашов, радну снагу и „риља“ дубље и брже. Наставак у следећем броју
„ИЗВОР“ ПРОСЛАВИО РОЂЕНДАН
U Друштвеном клубу Дома културе, на Видовдан, 28. јуна, Удружење за неговање традиција ‘’Извор’’ прославило је свој дан. Богат и занимљив програм, припремљен за ту прилику, донео је дух грађанске, варошке традиције, некадашње „мале Венеције“. Изложба фотографија, рукотворина, старих предмета и некадашњег покућства, као и ревија манекенки, донели су све оно најлепше што једна локална средина има. Оркестар „Мала ноћна музика“ употпунио је целокупан доживљај пажљиво изабраним староградским мелодијама.
фото: Владимир Ристић
-Једна од мисија Удружења је и преношење знања о завичају. После пет година постојања, види се да је и публика здушно прихватила све оно што ми радимо, а односи се на приказ живота и обичаја предратног Књажевца. Наравно, у својој шестој години постојања, трудићемо се да комплетирамо и обогатимо и туристичку понуду наше Старе планине, на чији развој сви рачунамо – рекла је Љиљана Михајловић, председница Удружења. Појединцима и установама додељене су захвалнице. С.Т.
С Т Р. 1 0
selo Актуелности у пољопривреди – заштита биља
ЖЕТВА, СКЛАДИШТЕЊЕ ЖИТАРИЦА И ОБРАДА СТРНИШТА Дипл. инж. пољ. Живорад Јовановић, пројект менаџер за рурални развоj Агенција за развој општине Књажевац Жетва је на прагу, у неким деловима земље она је увелико почела, а када ово издање изађе вероватно ће жетва почети и у нашој општини. Род са њива треба негде и складиштити до употребе или продаје. Ми немамо више на нашој територији неки велики смештајни капацитет где би се жито могло одложити на чување. Сваки пољопривредни произвођач поседује неки складишни простор, више или мање погодан . Какав год да је , тај објекат треба припремити: очистити, поправити зидове, прозоре , врата. На прозоре који се отварају због проветравања и сушења жита поставити мреже и затворити сваки отвор где могу проћи глодари и птице. Исто тако спречити продор влаге кроз зидове, подове и кров. А онда обавити влажну дезинсекцију просторија. Дезинсекција се обавља прскањем целе површине и ваздушног простора у складишту. Прописана средства за ову намену су инсектициди на бази : pirimifos-metila - ACTELIC-50(0,75-do 1,5 ml/m2), dihlorvosa-DIHIN, DIFOS E-50(1020ml u 0,5-1,0 l воде на 100m2), мalationa-MALATION E-20(3% тј.150-300ml u 5-10 l течности на 100m2), ETIOL-tečni (0,2-0,3% ). Приликом прскања обавезно је коришћење заштитне опреме ( гумирано одело , рукавице,
заштитна маска , наочаре ). По обављеном третирању , објекат се затвара и не улази се 2 -3 дана. Онда иде проветравање и тек онда може да се уноси жито. Током
је најважнији за род у наредној години, а и постоји опасност од пожара. Пог р е ш но ј е и о с т а в и т и стрниште да чека јесење дубоко
, решавамо третирањем тоталним хербицидима. На многим површинама се третирање тоталним хербицидима врши и пре заоравања стрништа, пог отову т амо где је в елика закоровљеност вишегодишњим коровима. Најчешће коровске врсте на стрњишту су: врсте из рода Amarantus spp., Polygonum spp ,Avena sp., Setaria sp, Digitalia sp., Lolium sp., Poa sp., коровске врсте Convolvulus arvensis, Agropyron repens Capsella bursa pastoris, Cynodon dactylon Sinapis arvensis, Stellaria media, , Sorghum halpense и др. За уништавање коровских врста на стрништу потребно је да су корови изникли, тј. да су у фази интензивног пораста. На тржишту се налазе бројни препарати : GLIFOMARK, COSMIC, ускладиштења неопходна је кон- орање. Непосредно после жетве CLINIC, GLIFOL, GLIFOSAV – трола здравственог стања жита , ш т о п р е , т р е б а и з в рш и т и 480, GLIFOSAT, DOMINATOR, и све до његове реализације. Темпе- заоравање стрништа на дубини др. И сви су они транслокациони , ратура треба да је испод 20оC, а 5 -10 ( 12 ) цм. Тиме се , прекидом неселективни хербициди , на бази зрно би требало да садржи највише капиларних пора и стварањем рас- Glifosat-а. 13% влаге. треситог слоја земљишта , чува Количина примене тоталПо скидању рода на њивама влага у земљишту и уништавају них хербицида се креће од 3 до 12 остаје стрниште. И одмах да кажемо корови , који с у вишес труко л/ха у зависности од коровских шта не смемо никако да урадимо. Не штетни ( из земље износе огромне врста које су присутне. Због ефисмемо да спаљујемо стрништа , јер количине воде и хранљиве материје касности примене препарата неотиме правимо само велику штету. ). Заоравањем се у земљу уносе ходно је да најмање два сата након Неоправдано је са стране струке, биљни остаци који разградњом третмана не падне киша. На треа и законски је забрањено. Тиме остављају мин. материје и такво тираним површинама не дозвосе врши дуготрајно деградирање земљиште остаје дуже растре- лити приступ и испашу стоке и не земљишта : уништава се плодо- сито . Провоцира се и клијање обрађивати најмање 14 дана после носни слој земљишта, убијају се пострне коровске флоре и доводи обављеног третмана , да би препакорисни микроорганизми , кишне до изнуривања вишегодишњих рат имао времена да одреагује. И не глисте и друге ситне животиње које корова који морају да активирају постоје никаква ограничења што су важне за равнотежу и стварање пупољке за обнављање. Оно што се се тиче временских рокова садње хумуса. Тако нестаје слој који од корова појави до краја вегетације ,после примене .
Планинари
ПОСЛЕ ШПАНАЦА - СЛОВЕНЦИ
После групе шпанаца из Бастијске планинарске федерације, стазама Старе планине проша je група планинара Планинарског друштва „Нова Горица“ из Нове Горице у Словенији. Њих педесетак су у оквиру осмодневне туристичко - планинарске туре по источној Србији били гости планинарског друштва ‘’Бабин зуб’’ из Књажевца. Радош Јован, водич ове групе планинара и организатор активног одмора по источној Србији, рекао
је да се овим садржајем нуде нове дестинације и нове активности у источној Србији и да је интересовање изузетно велико. -Планинари Планинарског друштва „Бабин зуб“ изузетно су задовољни оваквим продором информација о Старој планини и то међу планинарским друштвима широм бивше СФРЈ. Стара планина је, сви се слажу, постала „бисер Србије“- истичу књажевачки планинари. Драган Беатовић
LETO
С Т Р. 1 1
Завичајни музеј Књажевац
ЛЕТЊЕ ШКОЛЕ КОНЗЕРВАЦИЈЕ КЕРАМИКЕ И ТРАДИЦИОНАЛНИХ ЗАНАТА
Централни институт за конзервацију ове године, поред већ традиционалне школе конзервације керамике (од 25. јула до 5. августа), организује и Летњу школу традиционалних заната у Архео-етно парку Равна, код Књажевца, од 8. августа до 19. августа. Летња школа је намењена средњошколцима и омладини из Књажевца и околине. Циљ пројекта је промовисање и очување традиционалних занатских техника којима прети одумирање као и оспособљавање полазника за самостални рад у старим техникама традиционалног заната – грнчарства, који ће се тако упознати са значајем и очувањем културних добара. Полазници ће кроз предавања и практичан рад бити упознати са основним техника грнчарства, али дизајнирањем карактеристичног музејског сувенира у виду специфичног грнчарског производа који би представљао књажевачки крај. Сaдржај радионице: Радионица обухвата предавања о традиционалним занатима и значају њиховог очувања за културно наслеђе уопште и конкретно књажевачког краја. Полазници ће бити упознати са широким спектром старих заната, али са тежиштем на грнчарском занату. Након теоријске обуке предвиђено је демонстрирање основних техника грнчарства. Практично приказане технике ће приближити полазницима методе традиционалног израђивања керамике. Основне технике традиционалног грнчарства представиће полазницима стручни тим (академски керамичари и грнчар). Након упознавања са основним техникама грнчарства полазници ће уз помоћ ментора (академски керамичари) дефинисати изглед карактеристичног суда који ће представљати музејски сувенир књажевачког краја. Уз стални надзор стручног тима полазници ће активно учествовати у изради сувенира. Полазници ће током трајања Летњих школа бити смештени у Архео-етно парку Равна. Трoшкове боравка, смештаја и исхране полазника покривају организатори школе - Oпштинa Књажевац, Завичајни музеј Књажевац и Министaрство културе Републике Србије. Пријаве за Летњу школу традиционалних заната Равна и Школе конзервације керамике, можете добити у Завичајном музеју Књажевац или их можете преузети на сајту: www.cik.org.rs Пријаве послати на e-mail: info@cik.org.rs Рок за слање пријава је 15. јул 2011. Контакт: Централни институт за конзервцију у Београду Теразије 26, 11000 Београд Телефон: 011/3626 346, 011/3626 156 e-mail: info@cik.org.rs Завичајни музеј Књажевац e-mail: muzejknjazevac@open.telekom.rs Ц.И.К.
У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ КЊАЖЕВАЧКИХ НОВИНА: ДРАГА ЈАНКОВИЋ, РОЂЕЊЕМ КЊАЖЕВЧАНКА ИЗ ЗЕМУНА, ПИШЕ: ПОСЛЕ АПОТЕКЕ У ДОЊОЈ ЧАРШИЈИ, ОТВАРА СЕ И АПОТЕКА МИКЕ ШАПИНЦА У ГОРЊОЈ ЧАРШИЈИ…
„КЊАЖЕВАЧКЕ” ЧИТАЈТЕ И НА НАШЕМ САЈТУ www.mc.kcbor.net
УВЕК У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ МЕДИЈА ЦЕНТАР БОР 030/444-280
С Т Р. 1 2
Zanimqivosti ПОСЛЕДЊИ СТАНОВИК АЛДИНЕ РЕКЕ
ДИМИТРИЈЕ ИЗ СЛАВЕЈОВЕ ЧУКЕ
А л д и н а р е к а ј е п л а н и н - 1 7 3 1 . г о д и н е , к а о Х а ј д и н а година. Он живи у долини брда ско, сточарско и ратарско село, Река. Припадало је Каланској Славејове Чуке, тачније на месту разбијеног типа. Смештено је парохији, а имало је свега пет званом Колибишке Падине. Тај испод врха Голаш, на надморској кућа. Временом, ово малено село човек, који је остао веран свом висини од 1.579 метара. Кроз се повећавало, тако да је среди- селу и крају из кога је потекао, насеље протичу три реке: Јањска, ном 20. века било 84 куће и 274 јесте Димитрије Младеновић, Иновска и Татрасничка река. становника. звани Мита, рођен 1942. године. Атар села обухвата површину од Данас, почетком 21. века, Остао је сам, јер је пре неколико 1.689 хектара, од чега је некада након потпуног расељавања, година престало да куца племебило обрадиво само 718. у А лдиној Реци живи само нито срце његове супруге Најде, Село се први пут спомиње један становник, који има 67 док је чувала овце близу своје
И ТО СЕ ДОГАЂА
куће. Димитрија ју је мртву једва донео до куће и од тада његов ж и в от п о с тај е ј о ш те ж и и мукотрпнији. Оно што Димитрију пада још теже и болније је то што он и Најда нису имали деце. Данас селом Алдина Река влада потпуни мук и тишина, коју понекад ремети једино завијање вукова, а у пролеће и лето предиван цвркут птица. Друго се, одавно, ништа није чуло. Једину радост у ово село доносу његови повремени гости из Књажевца, Штипине, Грљана, Зајечара и других места. Што се Мите тиче, једина разонода му је одлазак у Калну, где проведе по неколико дана, утапајући своје бриге и самоћу у алкохолу. Када се врати из Калне, он тражи своју стоку, која се у међувремену разбежала по околини, па тако у круг. Веран свом селу остао је само Димитрија Младеновић. Текст и фото Славољуб Лукић
ЗМИЈА ЛИ ЈЕ...
Да је природа пуна изненађења и да је глобализација, изгледа, з ахв ати ла и флору и ф ау н у, потврђује пример из Калне. Ивица Николић, ловочувар из Калне, запослен у Ловачком удружењу „Миџор – Кална“, имао је сусрет са примерком животинјске врсте до сада невиђене на овим просторима. - Прво ми је комшија рекао да је у засеоку Горње Поље видео неку чудну змију, јарко црвене боје, која је шмугнула у жбуње. Мислио сам да му се привиђа и да је, у ствари, видео неку другу „живуљку“. Међутим, пар дана после тога, возећи бицикл, прегазио сам сам ту исту змију и
запањио се! Имала је троугласту главу, по чему сам закључио да је у питању змија-отровница. Била
и напомиње да ју је тада оставио на гране оближњег дрвета. - После сам у договору са председником Удружења отишао до куће да узмем неку теглу са алкохолом и да је донесем у град, на“увиђај“. Али, не лежи враже. Док сам се вратио на „место злочина“, гмизавца више није било. Претпостављам да је постаo оброк некој птици – објашњава, и даље у неверици, јунак ове приче. Слична змија појавила се и на простору Косова и Метохије 2004. године, у месту Добросин. Да ли је у питању игра природе, мутација, је јарко црвене боје, без шара, нова животињска врста или неки дужине око 50 до 60 центиметара, „азилант“ са других меридијана, дебљине кажипрста – каже Ивица показаће време. С.Т.