Е В О Н
www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net
ГОДИНА IV БР. 54, 29. МАЈ 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.
пролеће под миџором
ЗАДИВИЛИ ЕВРОПУ
фото: О.К. Студио
СВ. ЈЕРЕМИЈА У ПАПРАТНИ стр. 6
стр. 3
2012
ИЗБОРИ
ВЕЛИКАНИ У “НОЋИ МУЗЕЈА”стр. 9
стр. 5
ИНФО.
СТР. 2
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
МАЈСКА НАГРАДА
ИВИЦИ ЈЕЛЕНКОВИЋУ Свечана седница Скупштине општине Књажевац поводом 17. маја, Дана општине
Свечаном седницом и доделом јавних признања обележен је 17. мај, Дан општине Kњажевац. Седницу је отворио председник СО Дарко Живковић, поздрављајући присутне госте из јавног, привредног и друштвеног живота Општине, региона и Републике. О садашњем тренутку и плановима за будућност говорио је председник Општине Младен Радосављевић. Највише општинско признање Мајску награду, ( за изузетну хуманост и племенитос исказану вишегодишњим добровољним давалаштвом крви) добио је Ивица Јеленковић, запослен у Јавном комуналном предузећу ‘’Стандард’’. Захвалнице су припале: Дому
фото: ТООК
ученика средњих школа за допринос развоју образовања, синдикалном активисти Вукославу Ристићу, председнику МЗ Васиљ, Душку Ранђеловићу, Смучарском клубу Миџор, директорки Музичке школе Мартини Милошевић, директорки Техничке школе Љиљани Жикић и Богомили Милојевић и Меринки Стефановић, за несебичан рад на одржавању цркве пресвете Богородице у Доњој Каменици. Ученицима основних и средњих школа за резулатате постигнуте на такмичењима знања уручене су похвалнице. У уметничком делу програма појавио се Гудачки квартет из Ниша. С.О.К.
ЧУВАДАРИ НАРОДНОГ БЛАГА
Пензионери и инвалиди
Мајско дружење свих тимочких пензионера организовано је 20. маја, а у плану је и традиционална 12. Смотра културно- уметничког стваралаштва
У Књажевцу је одржан састанак председница секција, актива и клубова жена пензионера и инвалида рада округа Зајечар и Бор у циљу даљег наставка сарадње и активности свих пензионера и инвалида рада. Састанку су присуствовали и председници удружења пензионера и инвалида рада Књажевца, Бора, Бољевца, Сокобање, Кладова, Зајечара, Неготина и Мајданпека. Седници је присуствовала и Беба Милић, председница Секција жена пензионера и инвалида рада Књажевац, која је уједно и координатор рада свих секција, актива и клубова Тимочког региона. Она је рекла да
ИЈА
ЦЕНТ АР
VE
NO
ПЈ
Р
КО
М
ЕД
БОР
М
се рад пензионера на овом подручју одвија у два правца: у месту живљења, и друго, манифестацијама регионалног карактера. Ове године организовано је 20. Мајско дружење пензионера, чији ће домаћин бити Секција жена пензионера из Бора. Пензионери и инвалиди рада, оба округа, поносни су на дружење, јер ове године, већ, 12. пут, организују Смотру културног уметничког стваралаштва, чији ће домаћин ове године бити Секција жена Неготина. Ова смотра је веома важна, јер се на њој одвијају такмичења у хорском певању, соло
УТЕР ЦЕН
ТА
ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net
певању, рецитатовању, литерарном стваралаштву, фолклору и староградским играма уз учешће 250-300 такмичара. Смотре су много учиниле на неговању и очувању традиције и културе овог краја. Радомир Вељковић, председник пензионера Књажевац наглашава да
је можда и најбитније да очувамо од заборава и дудук и гајде, и „руменку“, и „стару Влајну“, кафански штимунг и староградске песме, а посебно, изворни говор овог краја, који се све мање чује, јер, тај, торлачки говор, заиста лепо звучи. Драгић Ђорђевић
Скупштина Општинске организације инвалида рада Књажевац
И ГРАД ПОМАЖЕ
Општинска организација инвалида рада Књажевац одржала је годишњу скупштину на којој је расправљано о активностима чланова, одбора, секција, месних организација, потом о финансијском извештају, као и о помоћи инвалидским пензионерима којих је укупно 2.615. Они су готово сви у зони сиромаштва, једва преживљавајући. -Организација помаже инвалидским пензионерима и инвалидима рада у остваривању законских права, снабдева чланове и остале пензионере животним намирницама на више рата. Општинска организација инвалида рада организује и културно- забавне програме и сарађује са институцијама које могу да омогуће лакши живот тешко покретним лицима – рекао је Љубинко Тошић, председник организације.
У настојању да Књажевац буде град у коме особе са инвалидитетом имају једнаке услове за живот као други грађани, и да могу самостално да се крећу, још 2008. године, оборени су ивичњаци на пешачким прелазима, а у главној улици обележено је и пет паркинг места за возила особа са инвалидитетом. Прошле године, у сарадњи са локалном заједницом и Удружењем оболелих од мултипле склерозе „Књажевац“, постављене су рампе код Дома културе, Комуналног предужећа „Стандард“ и све три основне школе у граду. У последње две године, закључено је, све више пажње поклања се инвалидима. Недавн су усвојени и закони о запошљавању и обавези уградње лифтовеа, степеница, рампи и посебних пешашких прелаза. Д.Ђ.
СТР. 3
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА
УРС ПРВИ, СНС ДРУГИ Општинска изборна комисија, након поновљених избора, објавила је коначне резултате локалних избора у Књажевцу са свих 70 бирачких места. Гласало је 14.923 бирача, или 52,94% одсто од броја уписаног у бирачки списак. Изборна листа Ивица Дачић СПС-ПУПС-ЈС добила је 2.422 гласа. За изборну листу Демократска странка - Борис Тадић определио се 2.171 бирач. Листа УРС-Бошко Ничић добила је 3.967 гласова, а листа СНС - Томислав Николић 2.830 гласова. Демократска странка Србије – Војислав Коштуница освојила је 911, СРС-др Александар Мартиновић 397, Чедомир Јовановић Преокрет ЛДП, СПО 795, Група грађана Двери за живот Књажевца 488, Група грађана Покрет радника и сељака - Саша Мирковић 296, а Реформистичка странка 130 гласова. С.О.К.
РУКОМЕТАШИЦЕНОВИ ПРВОЛИГАШ
Остварила су се предвиђања стручног штаба и жеље спортског Књажевца
Завршено је првенство II лиге за рукометашице. У последњем, 22. колу, протеклог викенда, на програму је био дерби сезоне, сусрет две првопласиране екипе, Пирота и Књажевца. Бодове су освојиле Пироћанке победом 32:30, али су оба тима раније обезбедила пласман у виши ранг. На крају сезоне рукометашице Књажевца заузеле су друго место на табели са 38 бодова и од јесени ће се такмичити у I лиги. К.И.
ОБЈАШЊЕЊЕ У прошлом, 53. броју, у тексту “Од трећине, шта им остане” (трећа страна) стоји и реченица: “Код напредњака је занимљиво да је сем прве на листи, следећа кандидаткиња тек на деветом месту”. Превидом аутора, изостало је да је “следећа на листи” четврта и то Лела Михајловић - Јовановић како је уосталом и објављено у 53. броју ових новина. Дакле, реч је о очигледном превиду а не намери. С обзиром да је др Весна Симић, председница Општинског одбора СНС Књажевац СМС поруком захтева извињење, Редакција се овог пута извињава уз честитку за одличан резултат на недавним изборима у Општини Књажевац.
Коначни резултати председничких избора у Књажевцу
УБЕДЉИВА ПОБЕДА
ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА
У другом кругу председничких избора у Књажевцу кандидат коалиције ‘’Покренимо Србију’’ Томислав Николић добио је 6.629 гласова, а кандидат коалиције ‘’Избор за бољи живот’’ Борис Тадић 4.913 гласова. У процентима, за Николића је гласало 55,61%, а за Тадића 42,30% бирача. На изборе је изашао 11.481 грађанин са правом гласа, 426 је гласало ван бирачких места. У бирачки списак за други круг председничких избора било је уписано 28.149 бирача. К.И.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ “МИРОСАВЉЕВОГ ЈЕВАНЂЕЉА” У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ
О најстаријем ћириличном рукопису Народна библиотека ‘’Његош’’ представиће идуће недеље фототипско издање ‘’Мирослављевог јеванђеља’’ и филм ‘’У почетку беше реч’’, редитеља Бошка Савковића.
О судбини најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа од његовог настанка до уписа у UNESCO регистар ‘’Памћење света’’ говориће уредник издања и сценариста филма
Вељко Топаловић. Представљање је заказано за среду, 30.мај, у 20 часова, у Друштвеном клубу Дома културе. К.И.
„ОПЛАНЕТИ СЕ“ И У КЊАЖЕВЦУ
ПРИКУПИЛИ ПЕТ ТОНА ОТПАДА Зелена листа Србије и Зелена иницијатива организовале су акције прикупљања рециклажних сировина у Књажевцу и Бору у којима је, у оквиру кампање “Опланети се! Рециклирај”, уз учешће 1.300 грађана, прикупљено око 5 тона отпада који је отпремљен у рециклажна постројења. Центар за одрживу будућност “Зелена зона” из Књажевца и Друштво младих истраживача из Бора, чланице Зелене листе Србије, организовале су ове акције са грађанима, чију је реализацију обезбедио Балкански фонд за локалне иницијативе (BCIF) у сарадњи са Институтом за одрживе заједнице (ISC) и Младим истраживачима Србије и уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (USAID). У Спомен парку у Књажевцу грађани су доносили старе ТВ и радио апарате, мониторе и кућишта рачунара, и остали електронски и електрични отпад. Осим тога организовано је и прикупљање старог папира и пластичне амбалаже. Прикупљено је приближно 2 тоне отпада, који је у сарадњи са Е-рециклажом Зајечар (ЕЕ отпад), АД Умка, пословница Ниш (папир) и ЈКП “Стандард”
(ПЕТ амбалажа) отпремљен у рецик лажна постројења. Радови ученика Основне школе “Димитрије Тодоровић Каплар”, настали током рециклажне радионице, били су изложени у Спомен парку. Акцију је својим присуством подржао и председник Општине Књажевац Младен Радосављевић, а током вечери, у књажевачком Дома културе, одржан је концерт група „Збогом Брус Ли“ из Новог Сада и „Наблеснотесни“, из Књажевца уз присуство великог броја младих. Реализацијом активности усмерених ка прикупљању отпада, кроз кампању „Опланети се! Рециклирај“, Зелена Листа “Опланети се” Србије и Зелена иницијатива жеу Књажевцу и Бору... ле да повећају учешће грађана/ ки, рециклажних бизниса и Кампања „Опланети се! Рециклирај“ локалних институција у области јесте и део еколошких активности прикупљања рециклажних сировина. Зелене иницијативе усмерене ка Током реализације акције у 12 градо- унапређењу примарне селекције на ва у Србији биће прикупљено преко локалном и националном нивоу и ре40.000 кг пластике, папира, електрон- форми праксе у управљању отпадом ског и електричног отпада који ће бити у Србији. инфо: Oplanetise.com отпремљен у рециклажна постројења.
фото: М.П.
ИНФО.
ОГЛЕДАЛО
СТР. 4
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Књажевачки Гиманзијалци, велики талeнти
АЛЕКСАНДРУ ШАБОТИЋУ НАГРАДА ЗА НАУЧНИ РАД
Петог маја, на регионалном такмичењу у Бору, које је организовао Регионални центра за таленте Бор, ученици Књажевачке гимназије постигли су запажене резултате. Ученици другог, трећег и четвртог разреда такмичили су се у различитим дисциплинама тако што су полагали тест знања и бранили своје научно- истраживачке радове пред комисијом. Радове су сачинили уз помоћ својих ментора, професора Књажевачке гимназије. Ментор за биологију, област екологија, била је Јагода Накић, за психологију Мирјана Пејчић- Збиљић, за историју Дарко Петровић, а за енглески језик Каролина Митић. Из области екологије учествовали су на такмичењу Кристина Игњатовић, ученица другог разреда, затим Ива Милошевић, ученица трећег разреда и Милица Милановић, такође ученица трећег разреда, која је са максимум освојених поена заслужила пласман на
ТИ СЕ ПИТАШ ЗА “RELAX STREET“
Шаботић је и стални сарадник „Нових књажевачких новина“
републичком такмичењу. Александар Шаботић, ученик четвртог разреда, са максимум освојених поена пласирао се на наредни ниво такмичења из психологије. Пласман на републичко такмичење остварила је и Емилија Милијић, ученица четвртог разреда освојивши треће место из историје, док се из исте дисциплине такмичила и Милица Поповић. Из енглеског језика такмичили су се Јелена Соколовић и Сава Иванковић, ученици трећег разреда. У оквиру истог такмичења стручна комисија „Онлајн драгстор науке талената 2012“ доделила је Александру Шаботићу прво место и награду за научно- истраживачки рад “Страх од неуспеха код средњошколаца”. Он је и стални сарадник „Нових књажевачких новина“ које су му се недавно, поводом 50. броја, јавно захвалиле. Републичко такмичење талената одржаће се 2. јуна у Београду. К.Н.
УЛИЦА ЗА РОЛЕРЕ Центар за креативни развој - Књажевац и ЦОБ Зелена зона реализују два пројекта у оквиру програма „Искорак“ Зајечарске иницијативе уз подршку Националне задужбине за демократију. Пројекти имају за циљ да подстакну младе да се активно укључе у решавање проблема на локалном нивоу. Пројекат „Ти се питаш“ ЦКР Књажевац обухвата низ радионица доношењу одлука у локалној самоуправи, као и јавни форум, један од начина партиципације младих у својој локалној заједници. Представљен је локални акциони план, а идеја је да се уз учешће младих и свих оних који раде са њима издвоје приоритентни циљеви којима би локална
самоуправа требало да се бави 2013. године. Што се тиче пројекта „Relax street“ његов циљ је да локална самоуправа донесе одлуку о затварању једне од улице у граду, једном недељно на два сата због слободног бављења спортско-рекреативним активности (вожња бицикла, ролера, скејтборда). Као
заговарачке активности реализоване су Ролеријада, skeyt and bike show и street ball турнир у одбојци и багминтону. Оба пројекта су обједињена. Јавна акција је планирана за 3. јун када ће бити затворена улица Војводе Степе на два сата и када ће грађанима бити представљени пројекти. И. Тошић
МAТУРСКИ ПЛЕС 2012. Ове године, као и предходних, матуранти Књажевца плесали су 18. маја традиционални матурантски плес заједно са својим вршњацима широм Европе. Ученици завршних година Техничке школе и Гиманзије су тачно у подне заплесали уз Штраусову музику, „кадрил“ на платоу испред
Дома културе. Књажевчани су имали прилике да гледају овај синхронизовани плес који су плесали у то исто време сви матуранти из Словеније, Србије, Мађарске, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, из Румуније, Чешке, Албаније и са Кипра. И.Т.
ОГЛЕДАЛО
СТР. 5
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Међународни симпозијум и Гамзиградској бањи у организацији Факултета за Менаџмент Зајечар
Љубен Тотев
Значај управљања природним ресурсима
Дводневни, други по реду, у Европску унију, пред чијим вратима Међународни симпозијум о управљању се наша земља налази. Првог дана симпозијума - на коме природним ресурсима почео је 24.маја у Гамзиградској бањи и у његовом ра- су учеснике поздравили и др Недељко ду, на позив зајечарског Факултета за Магдалиновић, декан факултета за менаџмент, учествује око 200 аутора из менаџмент и др Родољуб Јовановић, Србије и шест аутора из иностранства.У председник Организационог одбора више од 50 реферата, објављених у - посебно је занимљиво било излагање зборницима на српском и енглеском др Радомира Михајловића, Боранина, језику, занимљиво су обрађени неки који је говорио о америчком искуству у од најзначајнијих ресурса Тимочке менаџменту. Он је указао на комплексност система менаџмента који, само такрајине и Србије. Страни научници и истражива- ко примењен, даје максималне ефекте чи, међу којима су били и Радомир у привређивању. Постоје и јасно дефиМихајловић из Америке и Бугари Вен- нисани модели помоћу којих је могуће цислав Иванов и Љубен Тотев истакли прецизно израчунати вредност, прису да је приступ овој теми, коју у Србији родних, људских, позитивних и негативуправо потенцира зајечарски факултет, них ресурса. Тих модела и законистости на светском нивоу и да ће допринети превасходно се мора држати државно лакшем продору Србије у свет, посебно законодавство, како би држава ресурсе
користила рационално, максимално штитећи природу и здравље људи. Указано је посебно на значај регионалне сарадње у управљању природним ресурсима. Управо један такав пројекат, како је скуп обавестио Зоран Јовановић, за области инфраструктуре, пољопривреде, туризма и животне средине за северни део Балкана заједно припремају наши и бугарски стручњаци. Основни мотив је да се добрим управљањем избегну штете и повећа ефикасност. Томе ће допринети и база знања коју је сачинило 60 познатих стручњака на основу 200 релевантних докумената. Велико интересовање изазвало је и излагање др Бранислава Михајловића који је говорио о положају српског комплекса производње бакра на светском
тржишту и, посебно, о стратегији управљања овим ресурсом до 2030. године. О секундарним сировинама бакра и о томе како се ефикасно могу користити говорио је испред екипе аутора Мирослав Сокић са београдског Института за нуклеарне и друге минералне сировине. Занимљива су била и излагања о енергетској ефикасности, о ефикасном управљању отпадом, о енергетским системима будућности, примени геотермичке енергије, коришћењу хидропотенцијала у малим електранама и о економичној производњи обојених метала. О овим темама реферисали су Иван Ђорђевић, Биљана Илић, Ана Марија Ђурић, Далибор Милетић, Виолета Јовановић и Бранислав Марковић. Жарко Петровић
ОБОРИЛИ 14 ЕВРОПСКИХ РЕКОРДА
На европском првенству у пауерлифтингу и бенч пресу одржаном на Бледу у Словенији од 13. до 19. маја четвиорица такмичара књажевачког клуба наступало је за боје Србије, од укупно десеторице из целе репрезентације. Књажевачки такмичари наступили су у триатлону без опреме (пауерлифтинг РАВ) и два дана касније са опремом (дизачки трикои и мајце). Освојили су укупно пет златних медаља и оборили 14 европских рекорда. Золтан Тот у категорији до 60 кг. заузео је 1. место и поставио европски рекорд за ветеране и сениоре у чучњу 150 кг. бенчу 90 кг. мртвом дизању 167,5 кг. и тоталу 407,5 кг. Срђан Трифуновић у категорији до 67,5 кг. поставио је европски рекорд за млађе ветеране у чучњу 140 кг. бенчу 90 кг. мртвом дизању 180 кг. и тоталу 410 кг. Бранко
Фантастичан резултат Књажевчана на европском првенству у пауерлифингу и бенч пресу
Остојић у категорији до 75 кг. 1. место. Далибор Илијић у категорији до 82,5 кг. 1. место. Он је поставио је европски рекорд за сениоре у мртвом дизању 263 кг. и тоталу 643 кг. а за млађе ветеране у чучњу 225 кг. бенчу 155 кг. мртвом дизању 263 кг. и тоталу 643 кг. Једини такмичар који је наступио са опремом је Срђан Трифунофић. Он је у својој категорији до 67,5 кг. освојио златну медаљу. Помоћ за одлазак на Европско првенство у Словенији пружили су локална самоуправа и Спортски савез општине Књажевац. На Европском првенству учествовало је 180 такмичара из 18 земаља. Захваљујући и овом изузетном успеху, Књажевац ће идуће године бити домаћин првенства Европе у пеуерлифтингу и бенч пресу. Д.И.
ЗАПИС
СТР. 6
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Свети Јеремија у Папратни и ...
Крст светог Јеремије у Ћелији
Претходни, садашњи и будући колачар
Домаћин Маринко Михајловић Магленoвац
Ђоле хармоникаш увесељава госте
Гости из Књажевца
ЋУПРИЈА ДО МАРИНКОВЕ КУЋЕ У понедељак, 14. маја 2012., у Папратни, селу где нажалост нема сталних становника, прослављена је заветина Свети Јеремија. Радни дан у седмици, кишни облаци и набујала река, нису спречили Папрачане да на заветину додју у родно село, посете своја огњишта, доведу драге госте и прославе је као што су то одувек и чинили. На исти дан прошле године, колач Светог Јеремије од Драгчета Илића, преузео је Маринко Михајловић из фамилије Магленоваца. Позвао је госте да се и ове године окупе, да се поздраве и прославе своју заветину. Сви су одржали обећање и радосни, онако како се то на заветинама ради, дошли у центар села код Ћелије. Киша је падала, а набујала река као да се љутила мештанима где су то отишли. Али, они су се баш 14. маја, у понедељак, вратили. Дошли су на Светог Јеремију Папрачани који живе у Београду, Крагујевцу, Бору, Зајечару, а највише у Књажевцу. Ту су и садашњи мештани из Босне, Миодраг и његова супруга Зора, Миле и Богдан, који су у последње време највернији Папратни. Такође, нови мештани Папратне су и ловци из Јагодине и Књажевца. У заказано време, тачно у 11 сати, сви су били на окупу. Никада више људи, а сви са кишобранима. Пркосили су времену, а и по коју сузу су пустили. Годинама се неки Папрачани нису срели. Некада је у селу било 100 кућа и око 500 становника. Данас је у Папратни око стотину људи из свих фамилија. Ту су Магленовци, Палилувци, Дамњановци, Стаћовци, Обрадовци. Неки су из горњег, а неки из доњег дела села. Од 2009. године у Папратни се поново слави Свети Јеремија. Ово је сада четврти пут и постаје традиција која ће се наставити и наредне године. Гостима је то чврсто
Путоказ за наредне сусрете
обећао и позвао на будућу прославу наредни колачар, Света Павковић. Он долази из фамилије Палилулаца. Многи су већ пожелели да и они буду колачари и питају када ће они бити домаћини прославе? И гости, од којих су неки први пут у Папратни, пожелели су да поново дођу. Гости из суседних села: из Репушнице, Габровнице, Горње и Доње Каменице, позивају у госте. На себи својствен начин велики пријатељ села Папратне, Никола Јовановић, позвао је госте на Свету Тројицу у Репушницу. Драги гост Папрачанима био је и хармоникаш Дјоле из Горње Каменице. Испод кишобрана својом хармоником испуњавао је жеље Папрачанима познатим песмама: „Село моје лепше од Париза“, „Зарасле су стазе моје“, „У потоку посред гаја воденица млела стара“. Весеље уз песму и звуке Ђолетове хармонике настављено је у кући Маринка Михајловића Магленовца. На путу до његове куће постављени су путокази са називима улица и званим местима, које је у етно-стилу, на оригинални начин, урадио садашњи мештанин Папратне, Живорад Жика Милановић, звани Трша, из Крагујевца. Жика је урадио и нови дрвени мост, ћуприју до Маринкове куће. Сви гости су 14. маја пожелели да им дан у Папратни дуже траје... Киша је непрестано падала, а набујала река показивала је пут према Књажевцу, Зајечару, Бору.... Текст и фото Проф. др Витомир Вита Милић
ЗАПИС
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
СТР. 7
„ДАНИ ЈОРГОВАНА“ НА ТУПИЖНИЦИ На 18 километара од Књажевца и 26 од Бољевца, налази се село Бучје. Североисточно од Бучја уздиже се планина Тупижница, која са својих 1.160 метара надморске висине пружа изузетне услове за планинарење и параглајдинг. Тим поводом је, 19. маја, у организацији Планинарског клуба “Шиљак” из Бољевца организована акција републичког
карактера “Дани јоргована”. Успон на врх Тупижнице ( Глоговачки Камен 1.162 м) почео је из села Бучја, путањом дугачком око 11,5 километара, са висинском разликом при успону од око 300 метара. Стаза спада у лаке, па је препоручљива за све узрасте. Организатор је обезбедио печат акције, учесничку књижицу и ручак који је, у сарадњи са МЗ Бучје
и Туристичком организацијом општине Књажевац, био бесплатан за све учеснике. Шест стотина планинара из целе Србије учествовало је на скупу који је и овога пута оправдаo постојање. - Искуства су позитивна и оно што је најважније је да је посета манифестацији из године у годину све масовнија – рекао је Драган Беатовић, председник УО ПД
„Бабин Зуб“ из Књажевца. У име организ атора и домаћина учеснике акције поздравио је Јеленко Тодоровић, председник бољевачких планинара. Пуно успеха у походу љубитељима природе пожелели су и Дарко Живковић, председник СО Књажевац и Небојша Марјановић, председник општине Бољевац. С.Т.
ИСТОРИЈА
СТР. 8
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
грађа за топографију књажевачког округа др Стевана Мачаја 2 (одломак) мр микица сибиновић
ПЕЋИНЕ, НАЈЛЕПША ПРИРОДНА ПОЈАВА Грађа за топографију округа Књажевачког Стевана Мачаја, едиција Записи о завичају, књига 1, Народна библиотека „Његош“ (2011)
Производи из царства минералног На почетку овог поглавља Стеван Мачај даје геолошки састав Књажевачког округа и наводи да је већина “горских ланаца” на овом простору изграђена од кречног камена, односно кречњачких стена. Кречњачке с тене с у најраспрострањенија геолошка подлога на простору који је обухватао књажевачки округ и Мачај је углавном добро одредио њихово простирање. Он запажа и неколико карактеристичних одлика ових стена. Оне граде високе и тешко приступачне чуке и гребене и као пример наводи Грнчар са одсеком високим 50 хвата (око 190 m) али каже да је још бољи пример бучанска планина тј. Тупижница. Друга особина кречњака је да се у њима често образују клисуре. Највећа је клисура Сврљишког Тимока и то је “једна од најлепших природних појава” у округу. Даје опис и Горњокаменичке клисуре, односно клисуре папратске реке, затим описује клисуру на Жуковачкој реци између Г. Соколовице и Градишта и клисуру Трговишког Тимока код Баранице. Још једна особина кречњака је што се у њима често формирају пећине или пештере, како каже Мачај. Пештера је архаичан назив за пећину мада се и данас може чути овај израз. Он прво набраја најпознатије пећине, а затим и детаљније описује неколико њих. На простору књажевачког округа налазе се пећине у Преконогама (Преконошка), Попшићу (Попшичка), Нишевцу, Белом Потоку, Васиљу, Пандиралу, Горњој Каменици, Вратарници, Тимочкој и Соколовачкој клисури. У погледу “употребљивих минерала” тј. рудног блага овај округ је сиромашан. Стеван Мачај наводи да се за време турске владавине у околини Причевца копало олово (на планини Златарици) али да се више не врши експлоатација, док брусног камена има у Зоруновцу и Новом Кориту. Аутор је на више места у округу налазио
Др Стеван Мачај (1823–1889)
Стеван Мачај се родио у Будиму 1823. године. Студије је завршио на Медицинском факултету у Пешти и стекао звање магистра хирургије и бабинства. Након девет година службе у својој земљи, Стеван Мачај долази у Србију. Пет година службује у Шапцу, а у новембру 1859. постаје контрактуални физикус Књажевачког округа, касније и управник болнице. На сопствени захтев премештен је 1871. у Зајечар за физикуса Црноречког округа. По молби је пензионисан 1886. године. До смрти, 11. октобра 1889, живео је у Београду. У време Мачајевог службовања у Књажевцу, овдашња болница и апотека спадале су међу најуређеније у земљи. Поред тога што је одлично обављао лекарску праксу, Стеван Мачај је, у лигнит (у Јелашничкој реци, Вини, Подвису, Жлну, Бучју) али га мештани не употребљавају за своје потребе. И у погледу минералних вода овај округ је доста сиромашан. Постоје свега три извора, два млака и један хладан. Један је код Ргошта (Бањица), други топли извор који наводи Мачај се налази у Нишевцима, у самом кориту
срединама у којима је живео, дао значајан допринос и на пољу науке и културе. Осим медицином, бавио се историјом, географијом, геологијом, минера логијом, археологијом, нумизматиком. Био је редовни, дописни или почасни члан многих научних друштава, члан или оснивач неколико културних друштава, покретач многих културних и образовних акција у циљу здравственог и општег просвећивања становништва. Писао је чланке и радове за неколико листова и стручних часописа. Осим „Грађе за топографију oкруга Kњажевачког“ (Гласник СУД, 1866), написао је и радове „Црноречки округ“ (Гласник СУД, 1892) и „Брестовачка бања“ (1892), који из штампе излазе постхумно. Готово осамдесет година после Мачајеве смрти у часопису „Развитак“ објављени су и радови из његове писане заоставштине – „Обичаји Румуна“ (1966) и „Ратни дневник 1876-1877“ (1970). Мађарски племић Стеван Мачај сматрао је Србију својом домовином. Још у детињству, дружећи се са српском децом у Будиму, научио је српски језик и заволео српски народ и његову историју. Српско поданство примио је 1863. године. Био је ожењен Српкињом, Анком, са којом је имао три кћери – Љубицу, Косару и Даринку. Према сопственој жељи, Мачај је сахрањен по православним обичајима. Сврљишког Тимока, чија се вода меша са речном водом и трећи извор се налази у Липници, у околини Плужине и припада хладним изворима. Данас је познат знатно већи број рудних лежишта и термоминералних извора али се као и у време када је написан рад Стевана Мачаја готово ниједан не експлоатише.
Производи из царства биљака У овом делу рада Стеван Мачај даје приказ биљне производње у округу али наводи и врсте шумског растиња и дивљих биљака које расту на овом простору. Приметио је и да има доста голети насталих сечом шума што се одражава на несташицу огрева у току зиме, што је нарочито изражено у самом граду. Становништво је највише гајило кикуруз који је одлично успевао, док су житарице (зоб, јечам, пшеница) биле знатно мање заступљене. По квалитету произведеног брашна предљачили су мештани Штипине, Зоруновца, Минићева, Балинца и Вине. Такође, квалитетом су се истицале Каличинске лубенице и диње. Мачај је запазио и велики напредак у гајењу винове лозе на овом простору, нарочито у долини Тимока, али је указао и на проблеме и недостатке у производњи вина (недостатак добрих подрумиа и добрих судова). Истиче и богатство у воћу и наводи врсте воћа које се гаје: шљива, трешња, кајсија, бресква, јабука, крушка итд.
Производи из царства животиња Мачај наводи да су, од дивљих животиња које живе на простору округа, од веће важности срне, зечеви и дивље свиње које су ретке као и медведи који се једино могу видети на Старој планини, док су курјаци (вукови) доста бројнији. Због крзна се највише лове видре и лисице. У даљем тексту даје податке о броју грла домаће стоке која се гаји у округу са примедбом да је стока “најобичнијег соја” и да се ништа не предузима да би се то повравило. Држање пчела је доста заступљено, а истиче и разноврсност рибљих врста које живе у рекама округа. (Наставиће се)
РАСКРШЋА
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
„НОЋ МУЗЕЈА“ У КЊАЖЕВЦУ
СТР. 9
У ДРУШТВУ СА
ВЕЛИКАНИМА
Деветнаестог маја, у дворишту и пропутовало и нешто забележило галерији Завичајног музеја у Књажевцу, – рекла је Владана Стојадиновић, диреализована је, по четврти пут, „Ноћ ректорка Народне библиотеке „Његош“. музеја”. Знаменити људи, који су жиУ галерији Музеја отворена је и вели и радили, и у прошлости били гостујућа изложба Народног музеја везани за Књажевац, били су тема из Београда, названа „Са Каницом по ове манифестације. У програму су уче- Србији’’. - Аутор изложбе је Ђорђе С. Костић. ствовали млади презентери програма Помогло је и друштво „Феликс Каниц“, „Завичајни појмовник’’ и хор ‘’Музички чаробњаци’’ Основне школе ‘’Вук која промовише и спаја културе балКараџић’’. канских народа са народима немачког - Ове године наумили смо да пред- говорног подручја. Добијена је и подставимо другачију причу везану за ршка Министарства културе Републике завичај и зато смо изабрали програм Србије. Ово је диван гест , добро је „Књажевац у друштву са великанима“, и што се изложба мења од града до с обзиром да сматрамо да мало наших града – истакла је Милена Милошевић младих суграђана, па и неки старији, Мицић, кустос и историчар уметности знају колико је значајних људи што бо- Завичајног музеја из Књажевца. равило, што се родило у нашем крају, С.Т.
ТУЖНА СУДБИНА ФОТОГРАФА ГУШЧИНА ПИСМА
Остао ми је у сећању дубоко урезан лик и изглед господина Гушчина, вероватно првог професионалног фотографа у Књажевцу. Тада се ради породичног или појединачног сликања путовало у Зајечар или Ниш. После Октобарске револуције зауставио се у Књажевцу, доневши са собом само фотографски апарат (црну кутију са ногаретом). Сликао је породице, појединце и за време вашара сељаке. Зарађивао је мало, колико да се прехрани. Када је Диса отворио фотографску радњу у “Старој чаршији” на обали Тимока, а затим “Звезду” на Тргу, Гушчин је остао без посла. Изгладнео и смршао, бесциљно је лутао улицама. У помоћ му је притекла само цркца. Давали су му понекад нешто новца, сакупљеног у цркви и омогућили да борави и спава у црквеној кући у порти. Ту су црквењаци држали кандила, свеће, барјаке и метле за чишћење цркве и порте. У једном углу собе, на поду, покривајући се старим новинама, сместио се Гушчин, вероватно некадашњи аристократа
Русије. Тужан и осамљен, увек у истом црном капуту, са дугом косом и брадом, деловао је изгубљено и жалосно. Као деца, често смо се играли у порти. Увечеби брзо бежали својим кућама, плашећи се вештица и вампира. Гушчин као да нас није ни примећивао. А и ми смо се и њега бојали. За време окупације, Немци су се сместили у зграду Основне школе, данас Гимназије, преко пута цркве. Виђали су овог тужног и запуштеног човека и распитивали се о њему. Више пута су га приводили, бријали и шишали, купали и нахранили, дајући му чисту, вероватно расходовану војничку преобуку. Када су увидели да је све узалуд, престали су. Гушчин није доживео крај рата. Умро је једне зимске ноћи, у црквеној кући, смрзнут и гладан. Сахрањен је на гробљу безимених. Нико га није испратио. Убрзо је заборављен. Најзад је нашао свој жељени, вечити мир, далеко од своје отаџбине. Трагедија и лик тог несрећног човека остали су заувек у мени. Др Драга Јанковић, Земун
СЕЛО
СТР. 10
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Актуелности у пољопривреди: ЗАШТИТА БИЉА
ЗАШТИТА ВОЋАКА (0,06%) , FUNOMIL (0,07%). Oд инсектицида: у ранијој фази може и на бази dimetoata, a касније: CYTHRIN 250 EC (0,03%), NURELLE-D (0,1%), CORAGEN 20 SC (0,02%), VANTEX 60 SC (60ml/ha), MOSPILAN, TONUS (0,025%) идр.
Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац Поштовани воћари и виноградари, ових дана је пала велика количина падавина и то још увек траје. Време је за третирање воћњака против болести и штеточина. Због велике влаге и топлог времена биће и повољнији услови за развој болести и штеточина. Истовремено у воћњаке нећемо моћи да уђемо бар за још неколико дана. Једино што можемо урадити , то је да будемо спремни да обавимо третирање што пре по стварању услова за улазак у засаде. При том, заштиту обавити што квалитетнијим, системичним, која могу да стигну, евентуалнo, остварену заразу.
ЗАШТИТА ВИШЊЕ
Наш крај је познат по квалитетним воћњацима. Предњачи вишња, која је и изузетно квалитетна и последњих година достиже и високу цену. И ове године ће цена вишње бити знатно изнад просека. Прегледом засада на терену уочено је да су изузетно понеле. И то ваља одржати до бербе и надати се добром приносу и доброј заради. Наши воћари имају искуства и знања и добро штите своје воћњаке. Скоро сва наша вишња иде у извоз. Због проблема проналаска недозвољених остатака пестицида и враћања робе, морамо да упозоримо воћаре на правилну заштиту воћњака. Мора се строго придржавати препорука: регистровани препарати, време примене, каренца и МДК (максимално дозвољена количина остатака у плоду, мери се у mg активне материје/kg плода) за земље где се извози. Код вишње, до бербе, третирање се врши против: пегавости листа (B. japii), лисних ваши (Аphididae), трешњине муве (Rhagoletis cerasi), трулежи плодова. Регистровани препарати за сузбијање B. japii су: DELAN 700 WG (akтивна материја ditianon) у
ЗАШТИТА ЈАБУКЕ
концентрацији 0,05 %, AGRODIN 60 WP (0,1 %), SYLLIT 400 SC (0,2 %) (aкт. мат. dodin), CAPTAN 80 WG/50 WP (aкт. мат. kaptan) у конц. 0,3 %, MIRAGE 45 EC (aкт. мат. prohloraz ) у дози 0,5 L/ ha, PENNCOZEB WG, MANKOGAL 80 (aкт. мат. mankozeb) у конц. 0,3 %. Када се води рачуна о каренци ( а за ова средства је она 21 дан) онда и МДК иде у границама дозвољеног за Србију. Но то не мора да значи да је тако и у Европској Унији , САД – у или Русији. Па треба водити рачуна и о томе. Тако су за kaptan САД прописале десет пута већи МДК, односно дозвољени остаци су десет пута већи него у Србији или ЕУ. За prohloraz МДК је пет пута мањи у САД. Велики проблем може да буде mankozeb ! У Србији је МДК (2 mg/kg), у ЕУ је 40 пута мањи (0,05 mg/kg), а у САД је чак 200 (двеста) пута мањи (0,01 mg/kg). У САД и ditianon има 200 пута строже критеријуме. О свему овом треба водити рачуна и идеално би било када би произвођачи већ сада знали коме роба иде и какви су прописи земље у коју се извози. Регистровани препарати за сузбијање трешњине муве (Rhagoletis cerasi) су: AFINEX 20 SP, TONUS, MOSPILAN 20 SP (aкт. мат. acetamiprid) у концентрацији 0,025 % са каренцом 14 дана и МДК (0,2 mg/kg) (МДК у ЕУ је 0,5 ,а у САД 1,2); DECIS ( aкт. мат. deltametrin) у конц. 0,07 % sa karencom 14 dana. PERFEKTHION ( aкт. мат. dimetoat) u konc. 0,15 % sa karencom 21 dan; DIFOS ( aкт. мат. dihlorvos) u konc. 0,1 % i 7 dana karenca. Код ових инсектицида МДК је једнака или већа у ЕУ и САД. Регистровани препарати за сузбијање лисних ваши (Аphididae) и сврдлаша (Rhynchites auratus) су ,
осим препарата који су регистровани за трешњину муву , и следећи препарати: DIAZINON, FENITROTION, PIRYNEX, METOMIL... Ово су средства са нешто дужом каренцом (21,28 и 35 дана). И код њих је МДК иста или нешто блажа за САД.
ЗАШТИТА ШЉИВЕ Шљиву у овом периоду треба штити од : пламењаче (проузроковач Polistigma rubrum), шупљикавости лишћа ( Phylosticta prunicola) , трулежи плодова ( Monilia spp.), шљивиног смотавца (Grapholita funebrana), шљивине осе, биљне ваши(Aphididae). Од фунгицида можемо користити : MANKOGAL 80 (2,5 kg/ha), PENNCOZEB WG (0,25%), CAPTAN WP50 (0,3%), AKORD WG ( o,75 l/ha) , a против трулежи, у фази пред промену боје и у фази промене боје плода: DIONAL 500 SC (0,15%), SWITCH 62,5 WG
Кише које су падале у овом периоду условиле су појаву више примарних инфекција Venturije sp, те сузбијање ове болести треба наставити. У појединим воћњацима су регистровани симптоми ове болести на листу, заражено лишће представља инфективни потенцијал за секундарне инфекције ове болести током читаве вегетације. Сузбијање Venturie sp. и даље треба вршити системичним препаратима: HEMOKONAZOL (0,02%), SCORE 250 EC (0,2 l/ha), ZATO (0,015 %), OLYMP, TERCEL, STROBY (0,2 kg/ha), IMPACT уз додатак контактних фунгицида: MANKOGAL (0,25%), PENNKOZEB (0,25%), ANTRACOL (0,2%), DITHANE (0,25%), BRAVO ,DAKOFLO (0,2 %), i DELAN (0,07%)- који се теже спирају. Пепелницу (Podosphera leucotricha )и даље сузбијати системичним препаратима у интервалу од 10-15 дана, посебно у воћњацима где су присутни симпотоми: TOPAS (0,25 l/ha), AKORD (0,03%), SYSTHANE. 12 E (0,035 %), SABITHANE, SEKVENCA, FLINT PLUS (1,8 kg/ha) Од инсеката присутни су : ваши (Аphidae), јабукин смотавац( Carpocapsa pomonella), гриње, минери. Третирати препаратима: DIMETOGAL(0,15%), AFINEX 20 SP (0,025%), ACTARA 25WG (0,02 %), NURELL-D (0,1%), VANTEX 60 SC (0,01%), ABASTATE (0,05-0,075%), DEMITAN 200 SC (0,06%) и др.
Спорт на селу
Победа Бучја у дербију Фудбалски клубови који се такмиче у Окружној лиги одиграли су утакмице 23. кола. У дербију, екипа Бучја победила је Ртањ са 1:0. На осталим мечевима постигнути су следећи резултати: Младост – Рудар Подвис 0:0, Оснић – Раднички 1:6, Рудар Вршка чука – Слога Минићево
3:0 и БСК – Миџор 3:0. Утакмица Борац – ШСК није одиграна због поплављеног терена у Вражогрнцу, док је сусрет у Жучковцу измедју Слоге и Омладинца из Грезне прекинут код резултата 1:1 због напада гостујућих играча на судију. К.И.
МОЗАИК
СТР. 11
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
Финале фудбалског купа
ПЕХАР оде У ВАСИЉ
Седамнаестог маја, на Дан општине Књажевац, на градском стадиону, одиграно је финале Општинског купа у фудбалу. Победник је ФК „Младост“ из Васиља, која је прво место освојила заслуженом победом (3:1) у мечу са екипом ФК „Горица“ из Валевца. Пехаре победнику и пораженом уручио је Вериша Крстић, представник Спортског савеза општине Књажевац. - Ово је једно од бољих финала, где је приказан одличан фудбал и бољи је заслужено победио. Похвалио бих играче обе екипе на фер и коректном понашању, као и судије на одличном суђењу, Александра Минића, Жељка Трифуновића и Ивана Станковића. Био је то прави ужитак за навијаче оба села, који су бучно бодрили своје љубимце – рекао је Крстић. С.Т.
фото: К.И.
Др Драгана Митровић Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Сунчаница је акутно оштећење мозга изазвано сунчевим зрачењем. По врућем, сунчаном времену многи људи више времена проводе на улици. Комбинација топлоте и високе влажноси ваздуха може бити опасна по здравље, нарочито старијих и деце, као и особа које раде на отвореном. Посебно су јој склона деца и особе без косе, нарочито ако су без качкета или
МЕЂУНАРОДНИ мото -КРОС КАРАВАН
фото: Ф.К.
АВАНТУРЕ ЗА УЖИВАЊЕ
Књажевачка “спортска сцена”, од јуна прошле године, богатија је за још један спортски клуб. “Андреналински зависници” регистровали су мото клуб у коме се на четири точка, у природи и на најтежим теренима, може истински уживати, и што је најважније, чувати природа. По неким најавама, ATV&QUAD возила биће једина којима ће бити дозвољена вожња кроз националне паркове. Стазе и богазе општине Књажевац и Старе планине биле су идеалан терен за учеснике ATV&QUAD
крос каравана 19. и 20 маја. Шездесетак посада из Бугарске, Румуније, Мађарске, Хрватске, Немачке и Аустрије уживали су у овој авантури, дајући целокупном догађају међународни карактер. Задовољни су били и многобројни учесници из Србије, а домаћини, чланови књажевачког ATV&QUAD клуба, већ за јесен најављују нови крос караван. Заинтересовани, потенцијални чланови, могу се јавити на услужни број телефона: 061 157 10 86, или лично доћи на стазу у селу Булиновац. С.Т.
СУНЧАНИЦА
шешира. Тегобе се моги јавити одмах, али и неколико дана након боравка на јако високој температури. Су нч а н и ц а с е с в р с та в а у хипертермије (стања повишене телесне температуре) изазване факторима спољне средине, односно високом температуром околине. При хипертермији повећано је знојење како би се тело расхладило, а то се постиже протицањем веће количине крви кроз кожу. Због тога у организму долази до прерасподеле крви, што може узроковати поремећаје крвног притиска и убрзан рад срца . Тело користи крв за расхладјивање и штити најважније органе, у првом реду мозак. Топлота узрокује вазодилатацију (ширење) крвних судова мозга и можданих овојница, што доводи до њихове повећане пропустивости. Због тога у неким случајевима може настати едем (отицање) мозга или интракранијално крварење (крварење унутар лубање). Симптоми сунцнице су последица отицања и крварења унутар лобање.
СИМПТОМИ
Одмах или после периода који траје 6-12 часова (може и нешто дуже) јавља се ошамућеност, главобоља, млитавост, црвенило лица, мука, повраћање које не доноси олакшање. Касније се јавља несвестица, халуцинације, некада и грчеви, укочен врат. Сунчаница је врло озбиљно стање које може завршити дуготрајном несвестицом, а на крају и комом и смрћу.
КАКО ПОМОЋИ УНЕСРЕЋЕНОЈ ОСОБИ
Особу за коју сумњате да пати од сунчанице одмах сместите у хладовину, у полулежећи положај и раскомотите јој одећу. У случају несвестице особу окрените на бок. Унесрећеног треба расхладити лаганим поливањем водом стављањем хладних облога.Телесну температуру треба стално контролисати, с хлађењем се може престати тек када се телесна температура врати у
нормалу, односно падне испод 38 °Ц. Ако је особа свесна, треба да уноси течност. У случају несвестице, пружите прву помоћ хлађењем тела и главе али одмах позовите и хитну помоћ. У сваком случају, препоручује се да се што пре консултује доктор.
КАКО СПРЕЧИТИ СУНЧАНИЦУ Да бисте избегли сунчаницу, путовање, сунчање и све остале активности планирајте искључиво у јутарњим и вечерњим сатима, а период када је сунце најјаче проведите у затвореном простору или хладу. Као превентиву, током летњих жега пијте много течности, негазиране минералне воде, једите много свежег воћа и поврћа, нарочито оно које садржи витамин Ц и калијум, а избегавајте масну храну. Водите рачуна о прикладној комотној одећи од природних материјала, као и о одговарајућим сунчаним наочарама и шеширима за главу.
ТРАДИЦИЈА
СТР. 12
НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ
„МОЛИТВА под Миџором“ ПО ТРИНАЕСТИ ПУТ
ПУНО СРЦЕ НАРОДНОГ УМЕЋА Под покровитељством Скупштине општине и Завичајног музеја Књажевац, 2000. године установљена је Туристичко-културна и привредна манифестација “Ђурђевдански сусрети - Молитва под Миџором”, која се традиционално организује у селима Вртовац и Балта Бериловац. Овогодишњи први део манифестације реализован је на Ђурђевдана, 6. маја, у селу Вртовац, док је други део манифестације одржан 12. маја у селу Балта Бериловац, у дворишту старе сеоске школе. Први део (Вртовац) обухватио је заветну mолитву, а други (Балта Бериловац) спортско-забавне чобанске играрије и такмичења у спремању
завичајних специјалитета и домаћих јела, приказивање старих заната и сувенира. Програм у Балта Бериловцу имао је такмичарски и ревијални део. Такмичило се у припреми белмужа, јагњеће чорбе, старинских јела припремљених и сервираних на традиционалан начин. Посетиоци су уживали и у изложби сувенира, производима старих заната и чобанским играријама. Изабране су и најлепше чобанице и најбољи произвођачи овчијег сира и производа од лековитог биља и шумских плодова. Ову туристичко-привредну манифестацију отворила је Гордана Пламенац, директорка Туристичке организације Србије, наглашивши да је простор Старе планине
најегзотичнији крај у држави. - То је предност коју треба користити на прави начин. Морате максимално приказати аутентичност, мирисе и укусе, народно умеће, традицију, божанствену природу и могућности активног одмора. Имате озбиљну шансу да се људима представите обједињеном, заједничком понудом свих релевантних фактора – закључила је директорка ТОС-а. У просторијама старе сеоске школе отворен је Музеј Старе планине, који ће бити једна од станица пројекта “Образовне авантуре” у припреми Завичајног музеја из Књажевца. - Школа неће поново бити активна као образовна установа, али ће
свакако бити објекат у коме ће се образовање за децу и породице, кроз авантуру, наставити – рекла је Милена Милошевић-Мицић, кустос - историчар уметности. У културно-уметничком делу програма учествовали су блех оркестар “Тимочки весељаци”, народни уме тници Јордан Васиљевић, Љиљана Ћирић и Звонко Павковић, здравичар Миодраг Сибиновић, деца из књажевачких основних школа “Каплар” и “Вук”, КУД Дома културе и чланови групе “Наиса”, Снежана Спасић из Ниша и Александар Васов из Димитровграда. С.Т. фото: О.К.Студио