Klod
280
Levi-Stros
xxxrv
ŽAPIMOVA LAKRDIJA Evo kako je bila sastavljena moja nova porodica. Najpre Taperahi, poglavar sela, i njegove četiri žene: Maruabai, najstarija, i Kunhacin, njena kći iz prethodnog braka; Takvame i Janopamoko, mlada paralitičarka. To poligamno domaćinstvo podizalo je petoro dece: Kaminija i Puaresu, dečake od sedamnaest, odnosno petnaest godina; i tri mlade devojčice: Paerai, Topekeu i Kupekahi. Poglavarev pomoćnik, Potjen imao je dvadesetak godina i bio je Maruabain sin iz prethodnog braka. Bila je tu i jedna starica, Virakaru; njena dva stasala sina, Takvari i Karamua, prvi momak, drugi oženjen njenom tek zadevojčenom nećakom, Penhanom; i na kraju, s njima je živeo i jedan rođak, paralitican mladić po imenu Valera. Za razliku od Nambikvara, Tupi-Kavahibi ne kriju svoja imena koja, uostalom, uvek imaju neko značenje, što su uočili već putnici iz XVI veka: "Kao što mi činimo s psima i drugim životinjama", primećuje Leri, "oni se ne libe da daju ljudima imena poznatih stvari, na primer, Sarigoj, jedan četvoronožac; Arinjan, kokoška; Arabuten, jedno brazil sko drvo; Pindo, velika biljka, i druga slična." Tako je bilo u svim slučajevima kad su mi urođenici objasnili svo ja imena. Taperahi je mala ptica crnog i belog perja; Kunhacin znači bela žena ili žena svetle kože; imena Takame i Takvari su izvedena iz reci tahvara koja označava jednu vrstu bambusa; Potjen je slatkovodni račić; Virakuru, mali čovekov parazit (portugalski: bicho de pé)\ Kara mua, jedna biljka; Valera, neka druga vrsta bambusa. Štaden, drugi putnik iz XVI veka, kaže da žene "obično nose ime na ptica, riba i voća", i dodaje da svaki put kad neki oženjen muškarac ubije zarobljenika on i njegova žena uzmu novo ime. Moji domaćini su se držali toga običaja; tako se Karamua zove i Žanaku zato stoje, kako mi reče, "već ubio jednog čoveka". Urođenici dobij aju imena i kad pređu iz detinjstva u mladost i kad steknu zrelost. Svako, dakle ima dva, tri ili četiri imena i ne okleva da mi ih kaže. Ta imena su prilično važna, jer svaka loza najradije koristi reci nastale iz istih korena koji su vezani za klan. Većina stanovnika sela koje sam proučavao pripadala je klanu "vepra" (mialaf); ali, selo je na stalo ukrštanjem s drugim klanovima: Paranavat ("od reke"), Takvatip ("od bambusa") i još neki. Svi članovi ovog poslednjeg klana nosili su imena izvedena iz tog eponima: Takvame, Takvari, Valera (veliki bam bus), Topehi (plod iz iste porodice) i Karamua (takođe biljka, ali nisam saznao koja).
Tupi-Kavahib
281
Najneobičnija crta društvene organizacije naših Indijanaca bila je to stoje poglavica gotovo uživao monopol nad ženama iz svoje grupe. Od šest žena koje su prošle pubertet, četiri su bile njegove supruge. Ako imamo u vidu da su dve preostale bile Penhana, poglavičina sestra dakle, zabranjena - i Virakaru, starica koja nije više nikog zanimala, ispada da je Taperahi uzeo za sebe onoliko žena koliko su mu dopuštale materijalne mogućnosti. Glavnu ulogu u njegovom domaćinstvu imala je Kunhacin, koja je, ako se zanemari oduzeta Janopamoko, bila najmla đa i - tu se urođenikov i etnografov sud slažu - veoma lepa. Sa stanovi šta hijerarhije, Maruabai je sporedna supruga i njena kći je ispred nje. Izgleda da glavna žena neposrednije pomaže mužu nego ostale. Ove se bave kućnim poslovima: kuvanjem, decom koja se zajednički podižu i ne primećuju kad pređu sjedne dojke na drugu, te nisam mogao pouzdano da utvrdim ko je čija majka. Glavna žena, međutim, svuda prati muža, pomaže mu kad dočekuje strance, čuva dobij ene poklone i upravlja domaćinstvom. To je suprotno nambikvarskim običajima, gde glavnoj ženi pripada uloga čuvara ognjišta dok su mlađe ljubavnice tesno povezane s muškim poslovima. Poglavarov povlašćen položaj u pogledu žena počiva pre svega na uverenju daje njegova priroda superiornija od prirode drugih muškara ca. Priznaje mu se neumerena vatrenost; on je podložan padanju u trans i ponekad ga treba obuzdavati da nekog ne ubije (kasnije ću izneti jedan primer); on poseduje proročki dar i druge sposobnosti; i na kraju, njego ve seksualne potrebe veće su od uobičajenih i njihovo zadovoljavanje iziskuje veliki broj supruga. Tokom dve nedelje logorovanja sa ovim urođenicima često sam bio zaprepašćen ponašanjem poglavice Taperahija, koje je, u poređenju s ponašanjem njegovih drugova izgledalo ne normalno. Kao da gaje povremeno hvatala manija menjanja mesta; tri puta u jednom danu premeštao bi svoju mrežu za spavanje i zaklon od palmi koji štiti od kiše, a svaki put su ga pratile njegove žene, pomoćnik Potjen i njegova sitna deca. Svakog jutra nestajao je u šumi sa ženama i decom radi parenja, kako su mi rekli urođenici. Pola sata ili sat kasnije vratio bi se i otpočeo pripreme za novu selidbu. Drugo, poglavar svoju poligamijsku povlasticu donekle ograniča va pozajmljivanjem žena svojim drugovima i strancima. Potjen nije sa mo pomoćnik u poslovima vezanim za život u logoru; on učestvuje i u životu poglavičine porodice, dobij a izdržavanje, povremeno hrani bebe suvom hranom i uživa druge pogodnosti. Što se tiče stranaca, svi autori iz XVI veka opširno pričaju o slobodama koje su uživali kao gosti tupinambskih poglavica. Ta obaveza gostoprimstva ispunjena je čim smo stigli u selo u korist Abaitare, koji je dobio na zajam Janopamoko, tada trudnu, i sve do mog odlaska delio s njom mrežu i dobijao od nje hranu.