MagazIN 40 by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година I * Број 40 * 14. април 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

Влада није прихватила предложено решење за Космет

КРАХ ПРЕГОВОРА БЕО

МАГАЗИН

14.4.2013.

Влада Републике Србије донела је на седници одржаној у понедељак одлуку да не прихвати решење за Косово и Метохију понуђено у Бриселу јер није гарантовало безбедност Србима на Космету и није било спроводиво, и закључила да хитно треба наставити дијалог са привременим институцијама власти у Приштини уз посредовање ЕУ

ОГРАДА И ПРИШТИНЕ Председник Владе Србије Ивица Дачић је на седници, чија је прва тачка дневног реда била отворена за медије, саопштио да Влада Србије не може да прихвати предложене принципе који су усмено предочени преговарачком тиму Београда јер они не гарантују пуну безбедност, опстанак и заштиту људских права Срба на Косову и Метохији

МАГАЗИН

14.4.2013.

рви потпредседник Владе Србије Александар Вучић верује да нема ништа од датума за почетак преговора Србије и Европске уније која не поштује све што је Србија урадила у протеклом периоду. На овакав закључак наводе француска и немачка порука да највероватније Србији неће бити одређен датум за почетак преговора. Србија ће и даље бити посвећена напретку, модернизацији и реформама, али никога ни за шта неће да моли, а очекује да и друге земље покажу поштовање према њој. Па иако је од формата много значајнија суштина Србија је спремна за наставак разговора са Приштином свесна свега што треба да учини по питању владавине права, борбе против криминала и ко-

рупције, и постизања дугорочног мира и стабилности у региону. И док немачки парламент предност над брзином приступања даје квалитету разговора сасвим је небитно, поручује посланик Бундестага Гинтер Крихбаум, када ће преговори почети. Много је важније када ће реформе заиста бити и спроведене. Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да Влада не може да прихвати принципе који су усмено изложени њеном преговарачком тиму, јер Србима на Косову не гарантују безбедност, опстанак и заштиту, али се залаже за хитан наставак дијалога са Приштином, уз посредовање Европске уније. Влада Србије је потврдила опредељеност да мирним путем, кроз дијалог, дође до одрживог решења

које ће бити основа за постизање трајног мира и пуне безбедности за све људе који живе на Косову, стоји у Закључку који је Дачић прочитао на ванредној седници Владе. Према његовим речима и у досадашњем учешћем у дијалогу и спремношћу на компромис показала је искрену решеност да се постигне свеобухватни договор. Влада Србије не може да прихвати принципе који не гарантују пуну безбедност, опстанак и заштиту људских права припадника српског народа на Косову, договор заснован на понуђеним принципима није спроводив, а његово прихватање не би довело до коначног и одрживог решења и превладавања тренутног стања на Косову. Влада Републике Србије је обавес-

тила да су министар спољних послова Иван Мркић и генерални секретар Вељко Одаловић формално предали Владин Закључак о потреби хитног наставка дијалога Београда и Приштине уз посредовање Европске уније шефу делегације Европске уније у Београду Венсану Дежеру. Влада је овластила Мркића и Одаловића да обавесте Европску унију о усвојеном Закључку о потреби хитног наставка дијалога Београда и Приштине. Њени представници објаснили су позицију Србије и подсетили да је незадовољна оним што је до сада постигнуто. У Закључку, на основу кога Кетрин Ештон треба да донесе одлуку о наставку дијалога, наведено је да се потврђује опредељеност да мирним путем, кроз дијалог, дође до одрживог

решења које ће представљати чврсту основу за изградњу трајног мира и безбедности за све људе који живе на Косову. Венсан Дежер верује да ће Србија до краја његовог мандата, који се завршава у августу, добити датум за почетак преговора о чланству у Европској унији јер је нормализација односа са Косовом кључ за напредак у процесу интеграција. Пре само три године нико није могао да замисли да ће два премијера водити дијалог и имати састанке сваке три недеље. То је велико достигнуће које треба да утврди споразумом који ће гарантовати да људи и северно и јужно од Ибра имају безбедност и бољи живот. Европска унија не тражи да Србија призна Косово, већ стабилизацију односа Београда и При-

штине. - Шансе су још увек ту. Дефинитивно. Зато што је много напора уложено на обема странама, колико по питању дијалога, тако и на пољу реформских процеса. Сада је потребно финализовати ствари, пронаћи адекватан договор и онда прећи на имплементацију – рекао је Дежер истичући да је договор две стране први наредни корак који мора бити постигнут уколико Србија жели да добије датум за почетак преговора. На састанку, одржаном уочи седнице Владе Србије, са поглаваром Српске православне цркве и члановима Синода, у Патријаршији, учествовали су председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић и заменик премијера Александар Вучић.

14.4.2013.

МАГАЗИН

Епископ бачки Иринеј је потврдио корисност размене мишљења и искуства, али је као потпуно неприличне и недобронамерне оценио све инсинуације да Црква жели да се бави политиком или у име државе доноси одлуке. То не постоји ни као помисао, али ако било која невладина организација са комби чланством сматра да има право да буде консултована од државе, толико пре има Црква, јер су њени верници у исто време апсолутна већина грађана државе. Представници Цркве не претендују да могу да диктирају или доносе одлуке уместо изабраних, одговорних представника народа, који су за то добили мандат на изборима, али у исто

време, осећају као моралну дужност и неотуђиво право, да изражавају жеље и потребе оних људи који су верници и грађани Србије. Синод је добио пуну и објективну информацију о спољно политичкој и државно правној ситуацији у којој се налази Србија, нарочито с обзиром на ултиматум који је приспео из Брисела. Врх Српске православне цркве је поново детаљно и по најбољој савести и намери, са поверењем у одговорност и савест државног руководства, изнео поглед на све проблеме који су везани за Косово и Метохију. Добра је вест за Србију што је власт одбацила ултиматум Европске уније, јер је

Демократска странка Србије то и очекивала, изјавио је њен портпарол Петар Петковић и поновио да је једини циљ Европске уније да се ултиматумима омогући стварање независног Косова. Ултиматум је са правне тачке гледишта потпуно неприхватљив, јер је супротан Уставу Србије, док би са политичке стране потписивање тог споразума значило капитулацију. Поред свега Србија мора бити окренута дијалогу који би требало да се води под окриљем Савета безбедности Уједињених нација пошто је улога Европске уније и Кетрин Ештон завршена неуспешно. Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић не верује у могућ-

ној рунди дијалога, као и о предлозима који нису познати јавности, а који су представљени за преговарачким столом. Потврдио је и да је нејасно над ким ће се извршити притисак за нов компромис, али узимајући у обзир да се Србија изјаснила да неће да пристане на оно што је предложила Европска унија косовска страна треба да тражи чланство у Уједињеним нацијама и споразум за нормализацију односа. Према његовим речима Косово не треба да испашта на европском путу зато што Србија није спремна да постигне споразум о нормализацији односа. Услови Европског савета из децембра 2012. године нису били да се Ко-

сово и Србија договоре око асоцијације српских општина, већ о телекомуникацајама, енергетици и о уклањању паралелних безбедносних структура са севера покрајине, а тај процес је у блокади због асоцијације општина. Зато предлаже враћање на услове Европске уније из децембра прошле године јер би колапс читавог процеса оштетио кредибилитет Европске уније којa ни после 20 година ангажовања на Западном Балкану не показује да може да управља ситуацијом у овом региону. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ност да из Европске уније стигне негативан одговор о наставку дијалога са Приштином, али је ни не искључује. Ако из Брисела стигне такав одговор то ће бити лоша вест за Србију, али и за Приштину и Европску унију, а државни врх ће размислити шта ће чинити у наредном периоду. На новинарско питање да прокоментарише претњу Хашима Тачија да ће Приштина силом успоставити власт на северу покрајине, одговорио је да не верује да је косовски премијер то озбиљно мислио. Директор Института за политичка истраживања и развој Илир Деда изјавио је да је висока представница Европске уније Кетрин Ештон у консултацијама са земљама Квинте о још јед-

Иза ПУПС трећина бирачког тела

14.4.2013.

ЗНАЧАЈАН ПОЛИТИЧКИ ФАКТОР МАГАЗИН

- Према броју потенцијалних бирача Партија удружених пензионера треба да има тридесет одборника у Скупштини града што би у многоме променило начин одлучивања и утицало на квалитет одлука поготово што је основни мотив да се помогне младој генерацији

Томислав Бабић

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН 14.4.2013.

д 10. јуна 2005. године, када је регистрована, Партија уједињених пензионера Србије се развила у политичку организацију са више од 280.000 чланова међу којима се, осим пензионера који чине окосницу партије, налазе и припадници млађих генерација. Свима њима је заједничка визија Србије у којој сваки члан има своје место. Општенародни покрет, који је текао од базе ка врху, довео је до оснивања партије чије је чланство организовано кроз 169 општинских одбора и 2.157 месних организација широм Србије. Партија је настала као одговор грађана свесних прошлости и могућности сопственог утицаја на садашњост и будућност на општу друштвену и политичку атмосферу у земљи. Они дубоко верују да се, уз лични ангажман и јасну визију, могу остварити циљеви који воде ка просперитету друштвене заједнице и побољшању положаја сваког појединца у тој заједници. У најновијем сазиву Народне скупштине интересе грађана Србије брани дванаест чланова Партије удружених пензионера Србије. Иако је при формирању локалне власти у Краљеву руководству ове партије остављено да само одлуче са ким ће ући у коалицију нормално је било, каже председник Градског одбора Томислав Бабић, да се придруже оној коју предводи Социјалистичка партија Србије. Добар повод за то је чињеница да су ове две партије у коалицији и на републичком нивоу, а да је највећи број чланова и потекао из те партије. Основни мотив због кога је партија формирана је да се заштите пензије које су са 75 одсто просечне зараде колико предвиђа закон, пале на 35. - То нас је натерало да формирамо партију да бисмо заштитили своје интересе, односно оно што смо током радног века остварили, да не би у овим годинама имали проблема. Други мотив је био да покушамо да помогнемо социјалне структуре, поготово младе који су задњих деценија остали без посла – каже Бабић. Пензионерима је, тврди он, једино важно да пензија буде редовна и да се

не умањује. Пре прошлогодишњих избора потписан коалициони споразум са представницима градских одбора Социјалистичке партије и Јединствене Србије гарантовао је пензионерима 25 посто учешћа у подели колача власти на свим нивоима организовања. Уместо очекиваног припало им је мање од десет процената оствареног учешћем у неким управним одборима. Зато већ месецима очекују од коалиционих партнера објашњење за овакво стање. Остварен резултат, који је знатно бољи од оног са претходних избора, био је добра основа да се њихов глас јаче чује у локалној средини. Свесни су пензионери чињенице да је у оквиру коалиције тешко утврдити колики је допринос сваке од чланица у укупном резултату. Па иако они који чине окосницу коалиције највеће заслуге приписују себи чињеница да 28.000 краљевачких пензионера чини трећину бирачког тела наводи на размишљање да ни поверење које су поклонили Партији уједињених пензионера није занемарујуће. Председник Градског одбора није незадовољан резултатима избора, јер уместо једног одборника у претходном сазиву сада у локалном парламенту седе три предстaвника Партије уједињених пензионера. Коалиционим партнерима се замера што није испоштован споразум па пензионери немају представника у Градском већу и руководству неког од јавних предузећа. Десетомесечни рад скупштине и поред бројних проблема не може да се оцени незадовољавајућим, мада има разлога који би и томе ишли у прилог. - Пропуста је било, конкретно на последњој седници када је бацана гласачка кутија и гласачки материјал. Али, то је била последица, а повод је био што се људи гласали јавно. Ако је гласање тајно нема показивања. Ексцесно понашање је манифестација дивљаштва, неваспитања и некултуре, а у Скупштини града не би смело тако да се толерише понашање које шаље ружну слику о највишем градском органу тим пре што раније није било проблема у раду и приликом гласања. Коалиција

на власти је стабилна, јер има више од 40 одборника, тако да за сада нема проблема, а не би требало да буде ни убудуће. Све зависи од челних људи који воде политику не само у скупштини, него и у партијама, а о понашању опозиције не треба никакав коментар – каже Бабић. Као и већина претходних саговорника из партија на власти и председник Градског одбора Партије уједињених пензионера сматра да је првих неколико месеци кратак период да би могло меродавно да се закључује о резултату рада и учинку локалних власти. Рад се уходава, донете су важне одлуке, мењају се битна документа и све треба да омогући да се крене напред. Првенствени задатак партије је брига о 28 хиљада краљевачких пензионера од којих је 18 хиљада укључено у Фонд солидарности Удружења пензионера. Партија им је једино место на коме могу да затраже помоћ. Па, иако су пензије и даље изузетно ниске, и у просеку се крећу око 25 хиљада динара, пензионери су задовољни јер су редовне и усклађују се са растом зарада у републици, а исплаћују из два дела. Најнижа износи око 13, а највиша око 102 хиљадe динара. Пензионери са најнижим примањима имају право и на једнократну помоћ од 4.000 динара једном у три месеца. Од месечних примања пензионери издвајају 1 до 3 посто у Фонд солидарности, а тиме стичу право на куповину огрева и неких прехрамбених производа на одложено плаћање без камате. Сваком од њих пружена је могућност да добије позајмицу од 15 хиљада динара коју враћа у пет месечних рата, али и да користи услуге ресторана уз попуст од 30 одсто. Поред ових повољности пружена им је и могућност да користе услуге медицинске службе чији специјалисти врше контролу притиска и шећера у крви, као и вида. У случају смрти породица има право на исплату једне до три пензије увећану за десет посто у зависности од процента који се уплаћује у Фонд солидарности. Када је на чело краљевачког Град-

МАГАЗИН

14.4.2013.

ског одбора пре две године дошао Томислав Бабић чланарину је плаћало више од 1.000 регистрованих чланова партије. Сада, каже он, има 4.000 чланова који плаћају симболични износ од 10 динара месечно, док на проширеном списку има чак 7.000 чланова. У ситуацији када је привреда пропала, број незапослених све већи, нових запошљавања нема тешко је задржати у локалној средини младе људе који завршавају школе. Ако би почела реализација инвестиционих захвата које наговештава локална самоуправа ситуација би се знатно променила. - Локална самоуправа је на добром путу. Основа за полазак напред је и сарадња са суседним градовима о којој је донета одлука на последњем заседању Скупштине града. Мора и република да залегне да се реализују неки

инфраструктурни пројекти, а онда ће и инвеститори лакше да се пронађу. Али, поставља се питање домаћина. Имали смо на челу града и људе који су хтели да контрирају републици, а очекују од ње помоћ. Нема од тога ништа – тврди Бабић и прикључује се онима који политичкој припадности претпостављају стручност, способност и квалитет. Велика је грешка што је улазница за најодговорније место у предузећима још увек партијска припадност. Доказ томе је и ситуација у којој се многа од њих налазе. Али, коалициони споразум је јачи од сваке логике, а неприкосновено право сваке од партија на власти кадровање на најзначајнија места. Да није тако свака коалиција би се одавно распала, уверени су и пензионери. Партије не дозвољавају да им се било ко меша у кадровање што је потврдила и последња скупштина

парламента када је одлучивала о смени једног члана Градског већа из својих редова. - Иако га мењају после само неколико месеци то је њихова ствар и ми не можемо да се мешамо, поготово што не познајемо те људе. Ипак, ради се на томе да се на кључна места руководећи људи постављају конкурсима, а док се то не промени нема нам спаса. Комисија која их буде бирала мора да буде стручна и да дебело образложи зашто се бира одређени кандидат – каже Бабић. Утицај на одлучивање три одборника Партије удружених пензионера је занемарљив, па као и представници других малих партија тврде да не могу ништа значајније да учине у локалном парламенту у коме водећу улогу има већина сконцентрисана у само две или три партије. Зато се и очекује веће по-

верење трећине бирачког тела које припада овој популацији јер интерес 28 хиљада пензионера у Краљеву, и милион и 800 хиљада у Србији, треба пре свега да буде задовољење сопствених потреба. Према броју потенцијалних бирача Партија удружених пензионера би, верује Бабић, требало да има тридесет одборника у Скупштини града. Такав однос снага у многоме би променио начин одлучивања и утицао на квалитет одлука, поготово што је основни мотив да се помогне младој генерацији. Али и до младих се очекује да схвате значај и поверење поклоне овој партији. - Неко је од мојих колега рекао да нама не треба посао, а те изјаве држе се и коалициони партнери. Међу члановима имамо десетине инжењера, многи чланови у својој кући високо школоване кадрове и нико не може да

каже да немамо кадрове. До следећих избора морамо боље да објаснимо пензионерима за шта се ми залажемо, а ако то успемо могли би да будемо најјача партија – сигуран је Бабић. Из Партије удружених пензионера стиже одлучан став да су за најстарију популацију учинили много више него остале партије за било коју категорију становника. И док се континуирана помоћ одвија сваког месеца код других се, како каже, своди на литар уља и кило шећера пред изборе. Број потенцијалних бирача који би поклонили поверење Партији удружених пензионера био би многоструко већи кад би се укључили и чланови њихових породица. ПУПС подржава формирање градских општина, јер је на по површини највећем административном подручју у Србији неопходно грађанима омогућити задовољење одређених потреба

у локалним срединама. То се првенствено односи на оне који морају да пређу и по 90 километара да би дошли до Краљева. Формирање општина Рибница и Ушће не би требало да буде ни неки велики издатак, јер ни административни апарат не би морао да буде прегломазан, а Студија изводљивости која је најављена пре скоро годину дана коначно би требало да одговори колико је формирање општина исплативо. Пензионери верују да би требало да се крене напред, јер смо дошли до нивоа који не може да буде гори. Напретку би требало да допринесе првенствено реализација најављених великих инфраструктурних пројеката, а пензионери обећавају да ће и убудуће подржавати све добре активности и давати маскималан допринос у њиховој реализацији. Т. Радовановић

14.4.2013.

Градски одбор Српске напредне странке

МАГАЗИН

НАЈБОЉЕ МОГУЋЕ 14 РЕШЕЊЕ

- У тренутку када је било тешко прихватити нешто о чему се није могло ни дискутовати не може се одустати ни од европског пута. – Уставним законом преношења надлежности Косову и Метохији. – У Србији једна од највећих фабрика чипова у свету. – Прво критеријуми, па додела средстава медијима

14.4.2013.

МАГАЗИН

а великим интересовањем пратили су грађани Србије, током последњих неколико месеци, информације из Брисела у коме су вођени преговори Београда и Приштине о решавању бројних питања везаних за живот становника јужне српске покрајине. Са посебним нестрпљењем очекивао се став Владе Србије о прихватању понуђених услова, а ставови о понашању државног врха тумачени су у различитим срединама на различите начине. Уз бројне политичке субјекте који су подржавли одлуку, ма каква она била, нису изостале ни критике читавог тока преговора, прозивке и страх да би интереси државе могли бити „продати“ зарад остваривања нечијих интереса. На такав став, пре свега ев-

ропејаца и квазипатриота, указао је председник Градског одбора Српске напредне странке у Краљеву и народни посланик Зоран Бојанић оцењујући одлуку Председништва странке као једино применљиво решење. У тренутку када је било тешко прихватити нешто о чему се није могло ни дискутовати не може се ни одустати од европског пута. - Србија не сме да буде затворена држава. Србија не може сама да иде напред ако не буде имала инвестиције, развојне пројекте и економију, јер без тога нема просперитета. Влада Републике Србије, и Српска напредна странка као њен стожер, донели су најбоље решење, не одрећи се Косова, али ни будућности Републике Србије –

истакао је Бојанић. У прилог ставу да је одлука Владе добра и квалитетна говори и реакција челних људи Европске уније, пре свих шефа Делегације Европске уније у Србији Венсана Дежера који је потврдио да ће се разговори наставити. Зоран Бојанић подсећа и на идеју о доношењу уставног закона којим би Србија, у складу са својим Уставом, неке надлежности пренела на Косово и Метохију. У време превирања на политичкој сцени Србије готово да нема странке која у први план не ставља успехе постигнуте у блиској прошлости. Да је политика коју води Српска напредна странка исправна, каже Зоран Бојанић, потврђују и управо завршени локални

избори у Ковину који се налази на територији Војводине. У њему су до сада увек побеђивале војвођанске странке или Демократска странка. - Први пут се десило да је од 45 мандата у Скупштини општине Српска напредна странка освојила 25 и остварила 4 пута бољи резултат него на претходним изборима. То говори да грађани цене политику коју она води, а што је валоризовано кроз рад Владе. Праве економске резултате ћемо остварити у периоду који је испред нас – каже Бојанић стављајући у први план размишљање о отварању једне од највећих фабрика чипова у свету која ће Србији донети профит већи од онога који се остварује у Фиату. Недавно саопштење за јавност ре-

сорног Одбора за културу и информисање Градског одбора Демократске странке у Краљеву било је повод за тврдњу да „са брода пуног рупа који тоне“ стиже прича о медијима и економији, али и свему о чему је могло да се прича претходних 12 година током којих је земља „доведена у ситуацију да нема право на будућност“. - Доведени смо до краја у свему, и по питању иностране политике, и по питању Косова и по питању економије. Српска напредна странка је увек била отворена према медијима и никад нисмо имали свог фаворита. Оно што се десило између градоначелника и локалних медија је један велики неспоразум за који верујем да ће се решити на обострано задовољство. Став

Српске напредне странке је да медији треба да прате локална збивања, а на основу тога буду направљени уговори о финансирању. О томе одлучује локална самоуправа, а мислим да је направљено пар неспретних корака и од стране градоначелника и од стране медија – каже Бојанић сматрајући напад незадовољних представника појединих медија исувише личним. Међу напредњацима преовладава уверење да ће градоначелник са сарадницима наћи право решење и субвеције за рад локалних медија додељивати на основу правила и критеријума која тек треба дефинисати. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Либерално демократска партија

МАГАЗИН

14.4.2013.

ЈЕДНАКЕ ША

Фото: М. Радовановић

АНСЕ ЗА СВЕ

- Субвенције медијима за правовремено и објективно информисање, а не за решавање социјалних проблема. - Улазак у Европску унију и политичка стабилност једини гарант безбедности, привредног развоја и доласка инвеститора у ову земљу.

Љубиша Симовић

МАГАЗИН 14.4.2013.

поред бројних проблема који већ годинама оптерећују грађане Краљева чини се да је током протекле недеље највећи био финансирање локалних медија. Овакав закључак намеће се на основу бројних саопштења за јавност која су пљуштала са свих страна и специјализованих телевизијских емисија у којима су учесници чврсто бранили само своје ставове. Па иако се на првом месту позива на конференције за медије углавном налазила актуелна политичка ситуација у граду тежиште је увек стављано на финансирање медија као повод да се критикује десетомесечни рад локалне власти. На озбиљне проблеме у функционисању локалних медија, чији је првенствени задатак правовремено и објективно информисање, указује и Либерално демократска партија. Није никаква новост да се медији налазе у изузетно тешкој ситуацији и да без субвенција локалне самоуправе не могу да функционишу. То је ваљда и разлог што су, како тврде у Либерално демократској партији, и доспели на најнижи могући ниво. Узрок таквом стању Љубиша Симовић види у понашању оних који су одговорни за правовремено и објективно информисање грађана, а немају смелости, понекад ни воље, да погледају истини у очи. И док су бројни заговорници адекватног финансирања у први план углавном стављали акценат на социјални положај из Либерално демократске партије први пут стиже другачије мишљење које је, чини се најближе истини. - Стално се користи термин давања финансијске помоћи медијима, а нипошто не прелази на битну и праву тему а то је финансирање правовременог и објективног информисања суграђана. Суштински проблем пред којим се налази не само град Краљево, већ и држава Србија, јесте затварање очију пре тим проблемом. Озбиљни политичари немају прави и искрен однос да не помажу медије, већ

да финансирају објективно информисање. Када град интервенише, и како каже градоначелник помаже медије у Краљеву, нигде да се запита да ли је та помоћ социјална категорија, или плаћање објективног информисања јавности - каже Симовић. Либерално демократска странка инсистира на сагледавању стварног стања и онога што је обавеза друштва и одговорних људи. У ситуацији када они који производе информације не добијају адекватну накнаду за рад новцем који добијају од локалне самоуправе власници медија располажу новцем на само њима познат начин. У таквој ситуцији, поручују из ЛДП, тешко да се може и говорити о помоћи у функцији правовременог и објективног информисања, већ искључиво о помоћи власницима медија. - Из тог разлога сматрамо да без икаквог компромиса и уступака финансирање јавног информисања, које је обавеза локалне самоуправе, мора да се проводи пројектним конкурсом, јер на такав начин не доводимо новинаре у понижавајући положај да буду егзистенцијално зависни од помоћи коју им даје град. На такав начин ослобађамо их да се морално и професионално баве послом и дајемо једнаку шансу свим медијима, а не да само поједини буду на државним јаслама – каже Симовић. Након свеобухватног и реалног сагледавања учинка сваког од медија посебно, али и могућности локалне самоуправе, подједнаке шансе при расподели средстава треба дати свима који учествују у произвођењу информација. Много пута до сада изречен став челника Либерално демократске партије потврђује да се драма везана за постизање споразуа Београда и Приштине одиграла још пре 14 година. Након те драме остало је да се погледа истини у очи и саопшти суграђанима у каквом се стању налази и какав је статус јужне српске покрајине. Љубиша Симовић је склон тврдњи да се кључни проблем састоји у тврдњи коју политичари избегавају да кажу, а односи се на проблем сиромаштва сваког грађанина Србије. Постизање споразума је неопходно, а од власти се очекује да искористе позитивне интенције Европске уније, као гаранта безбедности свих грађана у покрајини, и прихвате понуђени предлог. Избегавањем таквог споразума, каже Симовић, грађани који су на ивици егзистенције, исцрпљени и осиромашени, сасвим сигурно и даље тону у сиромашто. - Једина је истина да Србија не може да живи изоловано у свету, и да се данас, колико год се правили невешти да то сагледамо, налазимо у врло озбиљној изолацији. Уколико не потпишемо споразум, и не постигнемо сагласност, даље ћемо продубљивати сиромаштво и као држава вероватно банкротирати. Из тог разлога ЛДП сматра да је апсолутно неопходно постићи сагласност око даље сарадње приштинских и београдских власти. Неоподно је да се на принципима сарадње настави са интегрисањем у Европску унију, јер је политичка стабилност једини гарант безбедности, привредног развоја и доласка нвеститора у ову земљу – каже Симовић. Т. Радовановић

14.4.2013.

МАГАЗИН

- После посете амбасадора Белорусије „Фабрици вагона“ од Краљевчана се најкасније за две недеље очекује реалан бизнис план, са свим обавезама и потраживањима, који ће стручњацима ове земље бити полазна основа при одлучивању да ли се, и у ком виду, исплати инвестирање у овај колектив

Шансе за опоравак „Фабрике вагона”

САРАДЊА СА БЕЛОРУСКИМ ПАРТНЕРИМА

МАГАЗИН 14.4.2013.

роцес транзиције који је на најгори могући начин оставио несагледиве последице на некада највеће краљевачке колективе „Магнохром“ и „Фабрику вагона“ утицао је да без посла остане изузетно велики број радника. Тако се од укупно 130 хиљада становника са територије града Краљева на евиденцији Националне службе за запошљавање налази око 14 хиљада оних који траже посао. Број реално незапослених је и већи кад се зна да у граду живи и велики број интерно расељених лица са Косова и Метохије о којима не постоји потпуна евиденција. У таквој ситуацији локална самоуправа, иако нема превише ингеренција у овој области, настоји да проналажењем стратешког партнера обезбеди нове инвестиције и колико толико допринесе побољшању суморне социјалне ситуације у граду. Отуда и подршка доласку свих озбиљних партнера међу којима је препознат амбасадор Белорусије Владимир Чушев који се ове недеље, приликом посете Краљеву, интересовао за почетак сарадње неке од фирми из његове земље са „Фабриком вагона“. На иницијативу амбасадора Чушева пре неколико месеци успостављени су партнерски односи са градом Гродно, а на наставак сарадње две земље пресудно је утицала посета Белорусији председника Србије Томислава Николића. - Белоруска страна је реаговала прва и дошла да остваримо конкретну сарадњу, јер желе да заједнички изађемо на треће тржиште и направимо сарадњу белоруске машинске индустрије, која је доста развијена, а ми као град имамо велики интерес и подржавамо ову идеју. Наш циљ је да опоравимо гиганте који су некада држали овај град, а пре свега мислим на „Фабрику вагона“ и „Магнохром“. Осећам озбиљну намеру да белоруске фирме из области машиноградње успоставе сарадњу са „Фабриком вагона“, а ми као градски оци, иако не можемо да утичемо на економски део, исказујемо задовољство и подршку и надамо се да ће до сарадње доћи на обострану

корист – истакао је градоначелник Краљева Драган Јовановић. Амбасадор Чушев је потврдио да је циљ посете Фабрици вагона припрема за долазак белоруских стручњака који би требало да испитају све могућности за неку врсту сарадње. У овој земљи већ постоје четири фабрике које се баве производњом вагона, а налазе се у Остаповичу, Магељову, Гомељу и Минску. Уједно је потврдио да је од председника Александра Лукашенка добио задатак да изнађе могућности за повећање трговинске размене двеју земаља са тренутних 150 на 500 милиона долара годишње. - То је озбиљан задатак и није га лако реализовати, али морамо да то учинимо уз заједничке напоре. Један од праваца могуће сарадње је у заједничкој производњи вагона и пласирању заједничких производа на тржишта трећих земаља, али и земаља царинске уније коју чине Белорусија, Русија и Казахстан – истако је Чушев најављујући посету Краљеву представника Министарства индустрије и белоруских железница. До тог тренутка треба створити реалну слику о стању и могућностима некадашњег краљевачког гиганта, као и визије о могућој сарадњи са партнером из Белорусије. Од домаћина се очекују адекватни подаци о вредности инвестиције, дуговима и евентуалним улагањима у фабрику како би стала на стабилне ноге, али и о свим начинима промене власничке структуре, или формирања новог заједничког предузећа. Стручњаци из Белорусије и у Трстенику разматрају могућност куповине четири фабрике из система „Прве петолетке“ у којој се врши припрема техничке документације, процена имовине и радне снаге. „Фабрика вагона“ је формирана 1. априла давне 1936. године, а само пре десетак дана прославила је 77. годину постојања. Израсла је из Фабрике авиона да би до почетка Другог светског рата у њој били само поправљани, а од тада произвођени нови вагони. Директор Концерна „Фабрика вагона“ Бошко Славковић је упознао госте из Белорусије да је у овом колективу до

сада произведено око 50 хиљада комада 200 типова различитих вагона које су пројектовали домаћи конструктори, а да је половина укупне производње извезена у различите делове света. Највећи купци били су СССР, Источна Немачка и Бразил који су купили по 3.500 вагона, а затим некадашња Бурма са три транше од по 420, Француска са 400 вагона и Чехословачка у коју је извезено десетак типова различитих вагон цистерни. Данас је фабрика предузеће које је, после раскида уговора о приватизацији са украјинским „Азовимпексом“ са 86 одсто вредности у власништву државе, док остатак од 14% поседују мали акционари, бивши и садашњи радници фабрике. И поред проблема у којима се фабрика налази последњих десетак година на немачко тржиште је пре две године извезено 200 вагона, а за потребе Железница Србије врши се поправка и реконструкција вагона којима се мења намена. Поред вагона у оквиру фабрике је годинама изузетно добро функционисала производња друмских возила и процесне опреме. Процесна опрема, која је прошле године активирана, подразумева израду стабилних конструкција, подземних и надземних резервоара за складиштење течних гасова, нафте и њених деривата. Ливница која ради у оквиру концерна пројектована је за ливење одливака, углавном од сивог лива, до 150 килограма тежине који су углавном намењени за кочионе уређаје. У њој је запослено око 70 људи који раде у само једној смени. Повећавањем производње повећао би се и број радника, па би од садашњих 50 могла да произведе 300 тона одливака месечно. У време када је у „Фабрици вагона“ било запослено 4500 радника њих 300 у Ливници производили су 700 тона одливака месечно. Производни капацитети постоје, али нема поруџбина и уговора, иако се верује да врло лако и брзо може да изађе на страно тржиште и једна од првих у систему стане на ноге. - Данас у „Фабрици вагона“ ради

МАГАЗИН

14.4.2013.

782 радника, од тога 350 производних. Овакав однос не обезбеђује профитабилан рад, па је то проблем који треба решавати у процесу реструктурирања. „Фабрика вагона“ је велики систем који врши комплетну производњу и монтажу свих делова до коначног производа, а пројектована је за 1500 људи. Са већим послом може да упосли најмање још 500 производних радника, највише заваривача и бравара, и високо стручних кадрова, пре свих дипломираних машинских инжењера – истакао је Славковић. Специјалност Фабрике вагона је производња вагон цистерни за превоз нафтиних деривата и гасова, а највећи проблем тренутно је недостатак обртних средстава. За вагонима постоји потреба на Блиском Истоку, посебно у Ирану, али је сарадња онемогућена због санкција које су уведене овој земљи, па се чини да је у њу лакше извозити из Белору-

сије него из Србије. И Мијанмар има потребу за куповином 1.000 вагона различитих типова за које постоји комплетна документација, али недостају обртна средства. Посебан проблем су блокирани рачуни предузећа због великих дуговања првенствено према држави и радницима. Али, и поред свих тешкоћа, „Фабрика вагона“ је успела да у последње две инвестира 600 хиљада долара у опрему за обраду одливака, модернизовано сечење лимова и унапређење возног парка. Све то пружа могућност припреме за већу производњу. Гостима из Белорусије указано је и на погон „Термопластике“ која је производила делове за ауто индустрију. Иако је престанком производње домаћих аутомобила нестала и потреба за овим програмом погон би веома брзо могао да се преоријентише на производњу неких других компонентни.

„Фабрика вагона“, која је пројектована по угледу на немачке технолошке линије, простире се на 56 хектара земљишта од којих се 24 налази под кровом. Према последњој процени која је вршена вредност „Фабрике вагона“ достиже око 13 милиона евра у које су укључени земљиште, зграде и машине. Како се највећи део дуговања односи на она према држави за пензијско, инвалидско и социјално осигурање радника Славковић верује да би она прихватила да се одрекне дела потраживања, јер јој је првенствени интерес да се спаси фабрика и запосли што већи број људи. - Можемо да направимо изузетно добар колектив. У овом тренутку имамо вагон са 32 осовине за превоз тешких терета до 500 тона. Само два таква вагона направљена су у Немачкој, а овај је први у југоисточној Европи. У завршној је фази, а биће понос

моје генерације, Фабрике вагона и Краљева, иако смо га пројектовали и произвели у тешкој ситацији. Раније смо произвели вагоне са 16 и 24 осовине који су тестирани, а и данас „трче“ по Европи – каже Славковић и подсећа да је уговор са Француском о производњи 2.000 вагона својевремено пропао због санкција. У производне капацитете неопходно је уложити око 1,5 милион евра, првенствено за модернизацију ваљака за савијање обруча, набавку робота за заваривање и аутоматизацију фарбања. Још један милион потребно је уложити у инфраструктуру и препокривање одређених делова фабричких хала. Некада је фабрика, каже Славковић, производила 4 вагона дневно. Верује се да би, запошљавањем 200 нових радника, могла сваког дана да произведе по два вагона вредности између 60 и 150 хиљада евра тако да би

могла да покрива трошкове 1300 радника. Амбасадор Чушев се интересовао и за обавезе према украјинском партнеру као и судски спор који се са њим води. Бошко Славковић је истако да је повод за раскидање уговора о приватизацији била ниспуњена обавеза власника који је од 6,5 милиона инвестирао само 1,3 милиона евра. Тренутно се зна да „Ливница“ вреди 750 хиљада евра, а „Термопластика“ милион. Чушев је сазнао и да процењена вредност не мора да се поклапа са тржишном, а да су могуће све врсте договора, али само са државом. Мешовито предузеће омогућило би појаву на тендерима, баш као што су то радили Украјинци, која је Фабрици вагона ускраћена због блокираних рачуна. У цени вагона рад учествује са само 15 процената. Све остало су трошкови материјала који је додатно поскупео

престанком рада железаре у Смедереву. Све то утицало је да се са високим трошковима производње умањи конкурентност на тржишту. Гости из Белорусије очекују да у наредне две недеље из Фабрике вагона добију реалан бизнис план са свим обавезама и потраживањима који ће стручњацима ове земље бити полазна основа при одлучивању да ли се, и у ком виду, исплати инвестирање у Фабрику вагона. „Фабрика вагона“ је уз „Магнохром“ била покретач комплетне краљевачке привреде, а стављањем на здраве ноге додатно би се упослио одређен број малих предузећа. Био би то спас и за она са пар до десетак запослених, пре свега добављача, јер хранити 1500 људи много значи и за пољипривреду и за прехрамбену индустрију. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Округли сто Националне алијансе за локални економски развој

МАГАЗИН

14.4.2013.

ЈАВНО –ПРИВАТН ПАРТНЕРСТВО КЉ ОДРЖИВОГ РАЗВО

Фото: М. Радовановић

О ЉУЧ ОЈА

- У пројекту „Јавно-приватно партнерство – кључ одрживог развоја“ учествују Нови Сад, Беочин, Сремски Карловци, Темерин, Суботица, Кањижа, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Нови Бечеј, Краљево, Чачак, Горњи Милановац, Рашка, Врњачка Бања, Ужице, Чајетина, Нова Варош, Прибој, Пријепоље, Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Ниш, Дољевац, Гаџин Хан, Лесковац, Мерошина, Врање, Бујановац, Прешево и Владичин Хан

МАГАЗИН

14.4.2013.

вропска унија је у пројекте јавноприватних партнерстава уложила више од 250 милијарди за инвестиције у инфраструктуру и комуналне услуге. У Србији од 2011. постоји добар законодавни оквир, али није било већег интересовањa локалних заједница за овај вид партнерства. Како су локалне самоуправе на граници кредитне способности, и немају могућности за даље задуживање, јавно-приватно партнерство је добар начин да се започне реализација значајних инфраструктурних пројеката У пројекат који спроводе Национална алијанса за локални економски развој и Ју-Ес-Еид укључене су 32 локалне самоуправе. После истраживања међу потенцијалним приватним партнерима, са циљем да укажу на области у које би уложили новац, отпочела је друга фаза током које ће се партнери у пројекту информисати о интересовању општина. Након тога, општине ће конкурисати са пројектима, а осам најбољих

добиће техничку помоћ у осмишљавању акционих планова за реализацију пројеката. Један од важних критеријума у одлучивању који ће се предлог пројекта подржати биће финансијски допринос приватног партнера који у првој години реализације пројекта не може да буде мањи од половине укупне вредности. Петогодишњи програм одрживог локалног развоја подржава активности јавног, приватног и цивилног сектора у овој области. Од почетка ове године пројекат је редизајниран и усмерен на највеће проблеме у локалним заједницама, пре свих незапосленост и потребу за довођењем нових инвестиција. Опште је уверење да добра сарадња са локалним самоуправама и националним институцијама, уз пуну подршку ресорних министарстава, може да допринесе успешној реализацији свих планираних активности. Планирано је да пројекат функционише до средине 2015. године, и да ће до тог рока бити достиг-

нути резултати везани за иновације и отварање нових радних места. Овај тип сарадње јавног и приватног сектора, пружањем стручне помоћи, подржава Министарство за регионални развој и локалну самоуправу. Јавно-приватно партнерство омогућава дугорочну сарадњу два сектора која се успоставља ради обезбеђивања финансијских средстава за изградњу, реконструкцију и одржавање инфраструктурних и неких других пројеката, а у циљу пружања бољих услуга грађанима. Због буџетског дефицита и достизања лимита јавних задуживања буџетска средства нису довољна за финансирање инфраструктурних пројеката, па су локалне самоуправе принуђене да пронађу друге начине да до њих дођу. Верује се да је партнерство добар начин да се споји све што је најбоље у ова два сектора, приватног који поседује финансијска и јавног који поседује ресурсе за спровођење оваквих пројеката. Тако се власт која делује

по оваквом моделу мање ослања на јавне службе у традиционалном начину функционисања, па се отвара простор за иновације и коришћење повољности које приватни сектор може да имплементира у партнерство. Реализација пројекта „Јавно-приватно партнерство – кључ одрживог развоја“ отпочела је крајем фебруара састанком са свим заинтересованим странама, а скуп у Краљеву је други у низу регионалних округлих столова на којима се представницима локалних самоуправа, поред престављања, указује на почетне идеје о томе где би могло да се примени јавно-приватно партнерство. Округлом столу у Краљеву присуствовали су и представници приватног сектора који имају искуства и идеје како би могли своју делатност да ускладе са делатностима локалних самоуправа. Јавно-приватно партнерство у Србији још није довољно препознато ни на државном , а ни на локалном, нивоу. Проблем бројних партнерстава

на локалном нивоу састоји се у веома променљивој успешности, а мали број њих задовољава основне критеријуме који подразумевају економски одрживо, еколошки безбедно и социјално прихватљиво партнерство. Иако за то постоје бројни разлози основни се може идентификовати у чињеници да до краја 2011. године није постојао законски оквир који би јасно дефинисао овај концепт и утврдио процедуре како се долази до ових врста акономских односа између јавних и приватних фактора. Све то утицало је на недостатак одговарајућих капацитета на свим нивоима власти, па поред необучених кадрова није било ни организација које би могле да изнесу овакве пројекте. Данас имамо много боље дефинисано законодавно окружење и законски оквир у коме могу да се креирају адекватни односи. Томе је увелико допринело и усвајање Закона о приватном партнерству и концесијама као основ за регулисање односа партнера на које се примењују и бројни други

прописи, почев од закона о комуналним делатностима, јавним набавкама и привредним друштвима, разних секторских прописа и других који дефинишу економски развој земље. Циљ пројекта је да се припреми осам јавно-приватних партнерстава који ће показатио да је овај модел одржив за локални економски развој. Ништа мање значајан није ни циљ да се подигну капацитети локалних самоуправа које ће учествовати у развоју осам изабраних идеја партнерства. Планирано је да се, након последњег округлог стола, са тимовима локалних самоуправа које покажу интерес за партнерство даље разрађују идеје о јавно-приватном партнерству. Почетком јуна биће објављен позив за подношење пројектних идеја, а од локалних самоуправа се очекује да припреме предлоге могућих партнерстава. Након истека рока за подношење предлога пројеката већ почетком следећег месеца треба да уследи њихова процена од стране

14.4.2013.

МАГАЗИН

стручне комисије у коју ће бити укључени људи са одговарајућим знањима и искуствима из ове, али и других области значајних за обављање предложених делатности. Основни критеријум за избор идеја које ће се финансирати је одрживост, па се може догодити да свих осам буду из једног региона. Најзначајнија активност одвијаће се током августа за када је планирана припрема акционих планова за реализацију прихваћених предлога пројеката. На изради детаљних планова реализације са тимовима локал-

них самоуправа радиће стручни консултанти. И док ће тимови локалних самоуправа дирекно учествовати у изради акционих планова консултанти ће помагати у отклањању евентуалних недоумица. Очекује се да тако буде створено језгро у локалним самоуправама које ће касније моћи стечена знања да пренесу на друге стручњаке у својим срединама да даље самостално развијају пројекте јавно-приватног партнерства. Како ће припрема акционих планова трајати све до половине септембра онима који буду изабрани конуслтанти ће пружати подршку за

разраду читавих месец и по дана. Национална алијанса за локални економски развој ће пружити подршку имплементацији пројекта настојањем да обезбеди инвеститоре, или комуникацију са евентуалним финансијерима, а обим те подршке зависиће једино од квалитета идеје на основу које се траже средства. Најважнији догађај свакако је међународна инвеститорска конференција чије је одржавање планирано за половину септембра. Очекује се да на њој буде детаљно представљено осам пројеката за које је до тада процењено

да могу највише да допринесу економском развоју одређене локалне заједнице. Крај пројекта обележиће објављивање детаљне публикације о свим активностима и стеченим искуствима која, као добар подсетник, треба да користи локалним самоуправама у будућем раду. Моћи ће да послужи и свима другима који су заинтересовани да развијају пројекте јавно-приватног партнерства. Шансу да учествују у пројекту јавно-приватног партнерства, и добију драгоцену помоћ у његовом развијању, у овом тренутку имају само

32 општине у Србији Искуства из земаља источне Европе, које имају сличну економску историју као Србија, потврђују да се ниво примене јавно-приватних партнерстава не разликује много. Иако је било покушаја укључивања у појединачне инфраструктурне пројекте на државном нивоу нису постигнути значајнији резултати. Оно што партнерство у Чешкој, Пољској, Мађарској, Литванији и Естонији разликује од оног у Србији је да је на локалном нивоу далеко развијеније. Локалне самоуправе које су се укључиле у причу схватиле су

да она доноси успех и омогућава да се економски развија шира регија, а места која су реализовала један успешан пројекат наставила су и даље у том правцу. На основу свега изводи се закључак да је ово изузетна прилика да се започне развијање аранжмана који ће, уз стручну и техничку помоћ, омогућити успешну реализацију одређеног пројекта од значаја за локалну заједницу. Т. Радовановић

МАГАЗИН

14.4.2013.

- Седамдесет од сто ромских породица у Краљеву средства за егзистенцију обезбеђује сакупљањем секундарних сировина, трговином на пијаци и од установа социјалне заштите. – За десет година број Рома у Краљеву повећан за половину

Обележен Светски дан Рома

НАРОД БЕЗ И

ИДЕНТИТЕТА

МАГАЗИН

14.4.2013.

акон што је 8. априла 1971. године одржан Први светски конгрес Рома на коме је верификован назив припадника тог народа, за ромску химну проглашена песма „Ђелем-ђелем“ и установљена застава са точком као централним симболом, Уједињене нације су тај дан прогласиле за Светски дан Рома. Овај дан обележава се сваке године са циљем да се укаже на проблеме Рома и подстакну власти да побољшају њихов положај. На тежак положај Рома у Краљеву указали су представници ромских удружења, појединих насеља и расељених са Косова и Метохије, које је у понедељак примио помоћник градоначелника за социјална питања Раде Јовановић. Зоран Петровић председник ромске невладине организације „Руке пријатељства“ потврђује да највећи део ромске популације, њих око 1700 староседелаца, живи у два ромска насеља. Групацију расељених Рома са територије Косова и Метохије, смештених у шаторском насељу чини 246 становника од којих 70 одсто чине деца млађа од 15 година. Више од половине становника сличног узраста су и у осталим ромским насељима. Иако се на последњем попису становништва као Роми изјаснило 1266 Краљевчана Петровић верује да их у граду има двоструко више. - На претходном попису 2000. године било нас је 872. То говори да је за десет година број Рома повећан за 50 посто, али их отприлике има дупло више од званичног броја. Неки нису желели да се изјасне као Роми због прошлости и жигосања, а због страха се данас изјашњавају као Срби. Иако смо ромске националности и ми смо грађани Србије, а мислим да код већине грађана у Србији постоји јаз јер сматрају да долазимо са неке друге планете или неке друге земље. Ми смо најлојалнији грађани Србије и другу државу немамо, а то што смо национална мањина је нешто што обогаћује ову државу, јер знамо да различитости само обогаћују једно друштво – каже Петровић и указује на званичну стати-

стику која потврђује постојање око 148 хиљада Рома у Србији иако подаци ромских организација говоре да је тај број бар два пута већи. Основу за такво размишљање налази у чињеници да велики број њих не поседује никаква документа, па је правно невидљив, а да се одређен број налази у иностранству. Према евиденцији ромских организација број припадника ове популације достиже читавих 500 хиљада. - Једино Роми у Србији имају проблем идентитета, јер не могу да изваде личну карту иако постоје. Живели су на Косову, у необразованим срединама, рађали се код куће и нису знали да имају обавезу да пријаве децу, па немају матичне бројеве. И данас се сусрећемо са тим проблемом, поготово кад се у питању Роми са Косова. Дође дете са 17 година и каже да нема документа, а често не знају ни где су рођени што доказује да се на Косову није радило стручно. Донета је одлука да се убрза процес и постану правно видљиви, а можемо бити захвални господину Шајину посланику Народне партије Рома који је својим аманадманом допринео да се одлука о томе усвоји у Народној скупштини – каже Петровић. Седамдесет од сто ромских породица у Краљеву средства за егзистенцију обезбеђује сакупљањем секундарних сировина, трговином на пијаци и од установа социјалне заштите, а немогућност запошљавања у друштвеним организацијама и приватним предузећима наводи на размишљање да се можда ради и о дискриминацији. Зоран Петровић наводи податак о само једном запосленом на стотину припадника ромске заједнице. Од десетак запослених у „Чистоћи“ само незнатан број је у сталном радном односу док се остали ангажују преко омладинских задруга. - У периоду комунизма сви су радили и свака породица имала је бар једног запосленог, а били су међу најбољим радницима. Ја гарантујем да су Роми, кад им се укаже шанса, једни од најбољих радника у својим фирмама. Питамо се да ли је могуће да у

овом граду ни у једној приватној или државној фирми у последњих десет година немамо ниједног запосленог Рома. Знамо да је ситуација веома тешка, а да ни остали грађани не могу доћи до радног места. Ромска популација је и до седам пута сиромашнија, а деца узраста до две године су, у односу на остале грађане, три до пет пута мање ухрањена – каже Петровић указујући на потребу да се државне институције озбиљније позабаве овим проблемом. Од њих се очекује да према Ромима заузму став сличан оном какав имају према инвалидним лицима и законом обавежу предузећа на запошљавање одређеног броја припадника ове популације. Представници ромских организација негирају чињеницу да њихови сународници немају завршене адекватне школе што се најчешће поставља као услов при запошљавању. У Краљеву, кажу, постоје високо квалификовани људи за било које радно место. Педесет њих има завршене средње стручне школе, а има и оних на завршној години факултета. И док се сви они налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, а док чекају посао раде као сакупљачи секундарних сировина. Зоран Петровић већ седам година као педагошки асистент ради са децом и помаже учитељима. Проблем са запошљавањем Рома посебно је изражен од 1980. године што неминовно утиче на нагли пораст сиромаштва међу овом популацијом, а док су радили у фабрикама и другим предузећима нису, као данас, били на терету друштва. Сада им је ускраћена и могућност да на импровизованим тезгама продају робу, јер то не дозвољава комунална полиција. - И поред тога што немамо земље, и не можемо да се запошљавамо, не пружа нам се шанса да прехранимо породице, па смо пре три

Зоран Петровић

МАГАЗИН 14.4.2013.

месеца дали предлог властима и руководиоцима владајућих партија да размисле и одобре 15 локација у граду за постављање киоска како би могле породице да се прехране – каже Петровић. Само једно на сваких стотину ромске деце није укључено у образовни систем. Разлог томе су породице које често мењају место боравка, лутају од града до града или одлазе у иностранство. У образовни систем у Краљеву од предшколске установе до факултета укључено је 318 ученика и студената. Ромско удружење „Руке пријатељства“ је у више наврата обезбеђивало средства за књиге и школски прибор, а реализовало је пројекте као што су „Библиотека играчака“ и „Мајке то знају“ у чијем је финансирању учествовао Ромски едукативни фонд. Компезаторни програм за ромске ученике организовао је током четири године допунску наставу за ромску децу од првог до четвртог разреда

основне школе, а најновији под називом „Прогрес“ ради на умрежавању и повећању капацитета ромских организација из осам региона у Србији. Очекује се да део средстава који обезбеђује Норвешка буде усмерен на образовање. - Приоритет свих ромских организација је да чувају традицију, језик и културу свог народа. Наша организација жели да настави са тим, јер ако немамо традицију и језик онда смо изгубили све оно што чини једнан народ, а промовишемо и обичаје народа Шумадије, јер смо попримили традицију и културу народа са којим живимо. У сарадњи са Националним саветом ромске националне мањине договорили смо се да се организујемо у 6 регионалних центара. Краљево ће као и Крушевац Чачак, Пожега Крагујевац и Ваљево добити општински одбор, канцеларију Националног савета која ће се бринути да се поштује традиција и култура Рома, а у раду са ромском заједницом допринесе решавању проблема

и потреба нарочито у едукацији. Уједно настојимо да се смање предрасуде и стереотипи о Ромима. Свесни смо да је држава Србија сиромашна, и да постоји проблем сиромаштва, па желимо да у партнерству са градским институцијама и другим невладиним организацијама створимо бољитак и привучемо стране донаторе који желе да побољшају живот Рома – каже Петровић. Председник удружења „Руке пријатељства“ поручује да ће и убудуће наставити да се бави питањима образовања, здравства, социјалног положаја, становања, запошљавања младих и расељених Рома са Косова. Као најважнију истиче потребу обезбеђења средстава кроз ангажовање младих сународника који ће се у мини пројектном центру бавити пројектима и на тај начин помагати ромској популацији како не би много оптерећивала градски буџет. Т. Радовановић Фото. М. Радовановић

14.4.2013.

МАГАЗИН

У Краљеву обележен С

ДА ЛИ СТЕ ПОД

Светски дан здравља

Д ПРИТИСКОМ?

- Светски дан здравља 7. април ове године je посвећен повишеном крвном притиску и обележава се под слоганом „Да ли сте под притиском?“. - Повишен крвни притисак је најучесталија болест срца и крвних судова и одговоран је за настанак више од половине свих кардиоваскуларних болести

МАГАЗИН

14.4.2013.

овишени крвни притисак се у жаргону често назива тихи убица, јер у почетку не даје никакве симптоме болести. Касније, ако их уопште даје, они су до те мере благи да, уколико се не препознају на време, могу да проузрокују компликације опасне по живот, посебно код виталних органа као што су срце, мозак, бубрези или око. Др Драгана Тендјера Милићевић из краљевачког Завода за јавно здравље потврђује да анализа здравственог стања у Србији показује да 47 проце-

ната одраслог становништва има повишене вредности крвног притиска. Од укупног броја 43 процента су жене. И резултати анализе здравственог стања становништва Рашког округа показују да повишени крвни притисак спада у најучесталије појединачне дијагнозе у здравственој заштити одраслих што је и разлог честе хоспитализације, посебно становништва Новог Пазара. - Половина особа није ни свесна да има повишени крвни притисак, а половина оних који знају да имају не узи-

мају редовно терапију због финансијских и других разлога. Тако хипертензија представља озбиљан здравствени проблем, јер изазива најтеже последице као што су инфаркт миокарда и апоплексију, односно крварење у мозгу. Подаци забрињавају, па желимо да пошаљемо поруку јавности да морамо предузети све мере које су могуће у циљу превенције високог притиска и контроле која, када је успешна, може да допринесе превенцији тешких обољења – каже др Тендјера Милићевић.

У 90 од сто случајева узрок за повишени крвни притисак није познат. Фактори ризика који га условљавају везани су за неправилне облике понашања, неправилну исхрану, прекомерни унос масти и соли, прекомерно конзумирање алкохола, слатких газираних и негазираних пића, гојазност, повишене масноће у крви и физичка неактивност. Постоје и фактори ризика на које се не може утицати, а то су наслеђе и године живота оболелог. Здравствени радници поручују да је у превенцији болести најважнија промоција здравих стилова живота као континуирана акција здравственог, али и нездравственог, система. Уз то неопходна је редовна контрола код изабраног лекара и промена лоших навика на које указује и Светска здравствена организација. Редукција соли у исхрани је најјефтинија мера која може знатно да утиче на смањење трошкова ле-

чења обољења која су последица високог крвног притиска. Директорка Дома здравља др Мирјана Крчевинац подсећа да је артеријска хипертензија најчешћа дијагноза у примарној здравственој заштити. Систематски прегледи радно способног становништва краљевачких фирми показују да више од трећине запослених здравих људи има повишен крвни притисак који је истовремено једна од ређих патологија која истовремено представља и фактор ризика и обољење. Доказано је да су пацијенти много свеснији и одговорнији кад се разболе него у периоду када се обољење може спречити, што сведочи да још увек нема довољно развијене свести о неопходности превенције и спречавања настанка артеријске хипертензије, или одговорног и савесног лечења чак и када се болест појави у благој форми.

- Благ пораст крвног пртиска у континуитету јесте артеријска хипертензија и разлог да се особа маскимално посвети том проблему. Када лекар постави дијагнозу оболела особа до краја живота велики део одговорности треба да преузме у своје руке. Србија има јако квалитетне лекове за лечење, а све што је у свету присутно у палети медикаментне терапије присутно је и у нашој земљи. И поред труда и рада које лекари свакодневно на својим радним местима посвећују овом проблему нисмо задовољни са одговором од стране пацијената – потврђује др Крчевинац. Једном успостављена дијагноза остаје до краја живота, а добрим лековима, променом стилова живота, променом хигијенског и дијететског режима може да се успостави регулисана тензија што не значи да треба да се престане са терапијом. Иако је бо-

Фото. М. Радовановић

14.4.2013.

МАГАЗИН

лест присутна не значи и да је особа болесна, па треба и даље предузимати све неопходне мере за њено контролисање. Директорка Дома здравља подсећа и на обавезу изабраних лекара да врше систематске прегледе ризичних група становника старијих од 19 година. - Нисмо задовољни, јер нема развијене свести, и ретко када ће се видети да је нека особа старости до 35 година дошла да из превентивних разлога обави систематски преглед и провери здравље. Забрињавајуће је да све више младих особа оболева, а све више се и у дечјој популацији дешава да се појављује артеријска хипертензија – каже др Крчевинац.

Кроз Превентивни центар Здравственог центра „Студеница“ у последњих неколико година, бар једном годишње, прошло је више стотина радника код којих су утврђивани различити фактори рузика. Установљено је да трећина њих има граничну артеријску хипертензију од 140/90 што указује на потребу примене нефармаколошких метода за смањење крвног притиска. Половина пацијената код којих је установљено постојање повишеног крвног притиска се не лечи, па им се на Светски дан здравља шаље јасна порука да мало озбиљније схвате стање у коме се налазе, јер болест може да проузрокује веома озбиљне компликације.

И др Рада Новаковић, руководилац Превентивног центра указује на потребу контролисане исхране са мање соли и засићених масних киселина уз што чешће кретање брзим ходом и обавезан престанак пушења. Постоје докази да код гојазних особа које имају повећан индекс телесне масе свака 4 килограма смањене даје 10 милиметара живиног стуба нижи систолни и 4 милиметра нижи дијастолни притисак. Лекари кажу да и поред могућности које пружа поседовање апарата за мерење крвног притиска не треба их користити пречесто, а притисак је, каже др Новаковић, довољно контролисати једном недељно. Суграђанима који нису у ситуацији да

Стома центар га мере сами препоручује се одлазак у једну до пет месних заједница у градским и приградским насељима у којима то могу да ураде. Директор Здравственог центра „Студеница“ др Звонко Веселиновић потврђује да би најбоље решење било формирање центра за хипертензију, али оно у овом тренутку, због недостатка одговарајућег простора, нових кадрова и реорганизације рада, није могуће. У постојећој организацији Здравственог центра Болница и Дом здравља пружају потребне здравствене услуге на секундарном нивоу, а у тренутку када, уз помоћ Министарства здравља, буду обезбеђена средства за формирање једног таквог центра, прилика сигурно неће бити пропуштена. Т. Радовановић

На територији Краљева, Врњачке бање и Рашке живи око хиљаду људи који имају вештачки отворен анус, или анус који омогућава деривацију мокраће. Велики број њих има, или може да има, проблеме који ће у знатној мери бити смањени, јер је у оквиру Здравственог центра „Студеница“ почео да ради Стома центар. Пракса показује да су, после добијања вештачке стоме на одељењима хирургије или урологије, и едукације која траје пар дана, пацијенти и њихове породице најчешће остављене да се даље сналазе сами. Нов начин живота оптерећен је и бројним техничким проблемима, па је Стома центар у оквиру хируршке амбуланте, са базом података свих болесника, место на коме пацијенти током целог дана могу да добију савете. Сваки од њих имаће заказан термин једном недељно када ће на лицу места моћи да добије подршку и едукацију за било који проблем везан за ову патологију. Захваљујући донацији, каже др Веселиновић, обезбеђена је и знатна количина потрошног материјала, а потпуно едукован кадар помаже подизању квалитета здравствене услуге у граду. Поред тога што ће сви пацијенти који излазе са одељења добити потребне информације стома терапеут ће их бар једном месечно обилазити по кућама и помагати у отклањању евентуалних проблема.

МАГАЗИН

14.4.2013.

Брига о деци између три и пет година

ШКОЛИЦА ЖИВОТА Фондација Новак Ђоковић у сарадњи са Центром за интерактивну педагогију, реализујући хуманитарне акције, учествује у стварању образовних програма намењених предшколској деци. Тим поводом је у Краљеву боравила директорка Фондације Јелена Ристић и са представницима града разговарала о заједничком учешћу у реализацији пројекта „Школица живота“ који је намењен побољшању услова за одрастање и образовање деце у Србији. - Битно нам је да разумемо колико су локална самоуправа и предшколске установе расположене да учествују у пројекту који би омогућио да деца из

удаљених сеоских средина буду обухваћена предшколским програмом – рекла је директорка Фонда и похвалила позитивне реакције представника локалне самоуправе. Уједно је истакла жељу да пројект буде одржив и настави да живи и по истеку године дана колико Фондација планира да финансира његову реализацију. Од успешности реализације зависиће даља сарадња партнера на другим пројектима. Пројекат предвиђа адаптацију постојећи и изградњу нових простора намењених деци од три до пет година, првенствено из руралних средина. У понуди је неколико локација у Ратини

и Конареву, а иако још није тачно утврђено колико би његова реализација могла да кошта помиње се сума од 1,5 до два милиона динара. Заменик градоначелника Милун Јовановић верује да ће новца бити довољно, а да ће и по истеку године дана слични услови бити створени и у другим сеоским срединама. Реализацији пројекта који се одвија у више општина Србије намењено је 17 милиона динара. До сада су прелиминарни разговори о потребама вођени у Љигу, Крагујевцу и Книћу, а после Краљева планирано је да буду и у Рашки. Јелена Ристић је са сарадницима,

после разговора са представницима града, посетила вртић „Полетарац“ Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Фондација Новака Ђоковића основана је у новембру 2007. године, а до 29. фебруара прошле постојала је под именом Новак Фонд. Од најранијих дана подржавала је најразличитије пројекте укључујући финансирање одржавања српских манастира и цркава, донирање санитетских возила за косовске заједнице захваћене ратом, финансирање путних трошкова младих српских талената при учешћу на међународним такмичењима, пружање финансијске подршке болесној

деци за лечење у иностранству, деци која су изгубила родитеље у рату, а општинама Лозница и Краљево за обнову инфраструктуре порушене током полава и земљотреса. Основни циљ одувек је био пружање могућности деци из угрожених заједница да се играју, развијају и одрастају у подстицајном, креативном и безбедном окружењу, да притом уче, поштују друге и брину о својој околини, али и да им се пружи прилика за образовање и приступ неопходним ресусрсима како би могли да воде бољи, здравији и продуктивнији живот. Фондација настоји да кроз партнерства са удружењима грађана и ор-

ганизацијма шире заједнице створи амбијент у коме ће деца из угрожених средина имати могућност да се прикључе креативној игри кроз коју развијају вредности и вештине неопходне за успешан почетак у животу. У том циљу и тражи националне и локалне организације које деле сличне вредности, а оног тренутка када осмисле идеје и предложе их у форми пројекта са одређеним буџетом, разматраће их комитет за одобрење средстава. Иако се средства распоређују на годишњем нивоу посебни напори усмерени су на креирање дугорочних односа са партнерским организацијама. Т. Радовановић

Фото. М. Радовановић

- Фондација Новак Ђоковић учествује у финансирању изградње и адаптације простора намењеног побољшању услова за одрастање и образовање деце. - За адаптацију простора у руралним срединама на територији града Краљева биће утрошено између 1,5 и 2 милиона динара

14.4.2013.

МАГАЗИН

Проблеми учесника ратова

ТУЂА РУКА СВ

- Већина бораца има у џеповима по пет шест чланских карата различит али суштинско решавање проблема у држави н

ВРАБ НЕ ЧЕШЕ

тих партија и можда може нешто да заврши у локалним самоуправама, не може да дође на дневни ред дуги низ година

МАГАЗИН

14.4.2013.

а само два месеца навршиће се четрнаест година од када су, после Кумановског споразума, припадници тадашње Војске Југославије напустили територију Косова и Метохије. Од ратова с почетка деведесетих година прошлог века, који су почели крајем јуна 1991. прошло је много више. Процењује се да је у ратним дејствима, по разним основама, учествовало око 400 хиљада бораца из Србије. Поред припадника редовне војске и добровољаца било је међу њима полицајаца редовног и резервног састава као и резервних војника и официра. Највећи број и данас покушава да оствари права која су сведена на минимум. Народни посланик Саша Дујовић, и сам учесник ратова и ратни војни инвалид, истиче да је у претходном сазиву Народне скупштине било 48 учесника рата, међу њима два оца палих бораца и два призната генерала, а шеснаест посланика имало је статус војних инвалида. - Кад год сам тражио да подрже неки амандман, кад треба да се донесе неки закон па да њима помогнемо борцима да остваре нека права, сви су се слагали да је то потребно, али кад треба да се стави потпис, или притисне оно дугме за гласање, онда постоји нешто што се зове партијска дисциплина и ако шефови партија не кажу да може нема ни гласа. Можемо да се бусамо у прса да смо борци и одлични људи, а кад желимо да ствари решимо на свој начин онда то не можемо зато што имамо проблем партијских дисциплина. Већина бораца има по пет шест чланских карата у џеповима и лично можда може нешто да заврши у локалним самоуправама, али суштинско решавање проблема у држави не може да дође на дневни ред дуги низ година – каже Дујовић. После великих протеста у Београду 1999. године, и агилности Удружења ратних војних инвалида, усвојен је Закон о борачко инвалидској заштити. Највећи притисак извршили су инвалиди који су, као и породице палих бораца које имају једно додатно,

остварили једанаест права. У медијима се појављују информације које се пласирају новинарима од којих нико и не покушава да уђе у суштину проблема бораца које неретко називају и ратним злочинцима. У најгорем положају су они, чуло се на овонедељном скупу учесника ратова из Краљева, који су имали несрећу да из рата изађу неозлеђени. Мало је бораца који су из рата изашли здрави, а пре или касније последице учешћа у ратовима рефлектују се кроз психичка обољења и слом организма због напора које су доживљавали током ратова. И поред шест покушаја још нема закона који би регулисао статус учесника ратова, па је на снази стари који борцима гарантује право на дупли стаж за време проведено у ратним операцијама. Иако тај стаж није споран, а Фонд пензијско инвалидског осигурања даје одговарајуће потврде, не може да се оствари јер војска није уплатила допринос за другу половину. У најбољем случају нека од локалних самоуправа даје попуст од 50 посто на комуналне услуге, или предност при упису детета у вртић. Појединачни случајеви и даље су далеко од системског решења проблема бораца за које се залажу њихова удружења. После шест покушаја предлог закона је повлачен из процедуре због идеолошких разлога. С обзиром да је Социјалистичка партија Србије од 2005. године подржавала већинску или мањинску владу, а учествовала у последње две, заступала је став да не треба признати право учешћа у Другом светском рату припадницима Равногорског покрета. - Парадокс целе ситуације је да смо робови подељености између четника и партизана, па ми као млади борци не можемо да остваримо ни једно право само зато што наши партизани нису склони да пусте неке наше четнике да добију неку нашу пензију, или обрнуто. Социјалистичка партија Србије ће подржати предлог закона ако изменимо члан у коме се каже да је борац и онај ко је учествовао у Другом свет-

ском рату као припадник Југословенске војске у отаџбини од 17. априла 1941. до 12. септембра 1944. године. Одлучили смо да се позовемо на став краља Александра који је 1943. године издао налог да сви припадници Равногорског покрета приступе НОБ. Нашли смо правно решење које ће задовољити и наше предлоге, па да га кроз амандман прихватим као предлагач – објаснио је борцима Дујовић указујући да би и ресорно министарство желело да се појави као предлагач закона. У предлогу за измену и допуну постојећег закона које предлаже министарство нема битно нових повољности за борце што се објашњава недостатком средстава. Кључни став предлога новог закона је увођење материјалног давања и националног признања, али не само декларативног већ признање из кога проистиче и право на здравствену заштиту уколико учесник рата не може да га оствари на други начин. Није редак случај да борци који поседују само пола ара, или двадесетак квадрата, земљишта и имају пореско задужење, не могу да као учесници рата остваре право на здравствено осигурање. Проблем се вишеструко усложњава услед чињенице да у таквим ситуацијама, ако нису запослени, право на здравствено осигурање немају ни чланови њихових породица. - На биро не може да се пријави ако има земљу, од земље не може да живи да би остварио да плати доприносе за осигурање и самим тим он и његова жена и деца су на улици, кад је лечење у питању. Таквих случајева има много, поготово на југу Србије. Национално признање које ми предлажемо предвиђа да без обзира да ли си имао или ниси имаш право на здравствено осигурање за себе и породицу – објашњава

Саша Дујовић

МАГАЗИН

14.4.2013.

Дујовић. Али, проблем су и материјална давања на која полажу право учесници ратова. Предлог Закона о борачко инвалидској заштити предвиђа исплату месечног износа од десетог дела просечног бруто личног дохотка у Србији. Како се он креће око 90 хиљада динара свакоме би до краја живота припадала месечна надокнада која у овом тренутку достиже једва девет хиљада динара. Овај износ не би улазио у основицу за опорезивање, или утицао на укупну зараду. И мада то није адекватна накнада ни социјална помоћ, а ни накнада од које се може живети, треба је схватити више као психолошко признање. Право на овај вид надокнаде не би имала активна војна лица и полицајци чија је обавеза по природи посла да

бране државу. Односио би се само на добровољце и резервни састав чији су припадници морали да се јаве на позив за одбрану земље, а процењује се да таквих има око 120 хиљада. Борци имају и решење за обезбеђење средстава за ове немене. Значајна средства могла би да буду обезбеђена ревизијом статуса инвалида међу којима постоји велики број оних који не заслужују тај статус. - Било је породица које су петнаест година уживале право породице палог борца, а човек страдао у саобраћајној несрећи на Трошарини. Само зато што је имао све потребне папире његова породица је добијала паре. Тако су ускратили за примања другу породицу чији је члан остао без главе на Вуковару. По нашим проценама око 30 посто случајева је доставило лажне па-

пире, а током последње две године 1700 људи је изгубило право на војну инвалиднину. У гро случајева то су људи из Крајине и они који су рањавани после повлачења војске, што за позадину име нешто друго. Ми знамо да какав је ко добио статус у старту, а какав има данас. Многи који имају инвалидност од 20 или 30 посто повећавали си инвалиднине на 80 и 90 посто. То у материјалном износу са 5 оде на 90 хиљада динара које назаслужено трошиш. Та средства се морају правилно распоредити. Знам за тридесетак таквих случајева и лично сам министарству поднео пријаву. Само овде постоји 20 посто средстава која се могу правилно распоредити нашим несрећницима, а да би то довели у ред морамо да имамо законски оквир – каже Дујовић.

Иако је више од 30 хиљада грађана подржало иницијативу да се закон донесе по хитном поступку до тога није дошло, па се предлог налази у редовној процедури, а борци верују да би већ током године могао да се разматра. Предлог садржи сва досадашња права уз додатак два нова. Једно се односи на ортопедска помагала, а друго на здравствено осигурање и бањско и климатско лечење чланова породица палих бораца. Проблем при остваривању права по основу учешћа у ратовима у великом броју случајева предствља држављанство, пре свега грађана са територије Косова и Метохије. Кад је у питању борачко инвалидска заштита то право не могу да остваре на територији покрајине, ни у другим местима у које су дислоциране одговарајуће општинске службе, али и због чињенице

да је бројна документација изгубљена. - Имамо још већи проблем. По Уставу на Косову имамо грађане албанске народности којима је укинуто право које су имали, а пре свега се односи на мирнодопске војне инвалиде и учеснике НОБ. Поднете су и две тужбе суду у Стразбуру где Шиптари траже да им држава Србија исплати то што је дужна, јер су, боже мој, држављани Србије. Дозволили смо да недоношењем закона, због ситних махинација појединаца и бившег ресорног министра, као држава имамо проблем, а о борцима да и не причамо – каже Дујовић уз напомену да туђа рука свраб не чеше. Зато и очекује од свих учесника ратова да се уједине и заједничким снагама изврше протисак како би закон што пре био усвојен. Иако међу борцима има посланика, чак и државни

секретар, неки нису разумели да прво сами треба да стану на чврсте ноге, па тек онда да се решавају друга државна питања. Преокупација Покрета ветерана у парламентарном животу је борба за остваривање права борачке популације. У 46 градова и општина Србије чланови ове организације су одборници или чланови градских и општинских већа. Отуда и закључак да се за своја права боре у оквиру своје, а не разједињени у многим другим политичким организацијама. Пред Србијом су велики проблеми који захтевају знатно боље организовање свих, посебно учесника ратова који не могу да остваре права која им припадају. Краљево је озбиљан центар са озбиљним бројем ратних ветерана који не могу очекивати да се неко други бори за остваривање њихових права. Т. Радовановић

14.4.2013.

МАГАЗИН

Бојана Жарчанин

Кобни 1. мај 1999. године

ОПРОШТАЈ, НЕ И ЗАБОРАВ Ч

им се пређе мост преко Ибра у центру Ушћа улази се у Доње Жарче. Само неколико километара даље уз Ибарску магистралу простире се Горње Жарче у коме су годинама мирно живели чланови многобројне породице Жарчанин. И док је Милун сваког јутра одлазио на посао у Економ на другом крају Ушћа његова супруга Ружица радила је у „Јасеновој“ паркетари. Старији син Бојан је већ био студент машинства у Трстенику, а четрнаестогодишња кћи Бојана користила време да поред игре мало прелиста и тестове за полагање пријемног испита. Од раније је била заљубљена у компјутере, па је очекивала да школовање настави на одговарајућем смеру краљевачке машинско техничке школе. Када је крајем марта 1999. године, са почетком НАТО агресије на Југославију, престала редовна настава у Основној школи „Милун Ивановић“ у Ушћу будући средњошколци нису знали да је школска година завршена. Бојан је у Трстенику становао у близини „Прве петолетке“ која је по-

мињана као легитимна мета НАТО авијације, па се на препоруку забринутих родитеља вратио у село очекујући брзи престанак агресије. Четрнаест година касније Бојана се сећа безбрижних игара са рођацима из комшилука све до касних вечерњих сати када се живот селио у подрум породичне куће као најбезбедније место од евентуалног напада из ваздуха. Из оближњег Ушћа нису се чуле сирене које су означавале почетак опасности од ваздушних напада, па су чланови породице Жарчанин одлазили у подрум тек на први хук авиона. На само неколико стотина метара од породичне куће, а стотинак у ваздушној линији, налазио се железничким мост преко Ибра у Џелепу на прузи која је водила према Рашки. - Неколико дана пре краја априла око 4 сата ујутру, још је био мрак када се зачуло нешто као звук хеликоптера. Видели смо да нешто пада са неба, а кад је тачка престала да светли очекивали смо да пукне, јер смо знали да гађају мост. Међутим ништа се није чуло све до јутра. Ракета је промашила мост, пала у село и укопала се у земљу. Можда не би ни експлодирала да мештани нису нешто чачкали око ње.

На срећу побегли су пре него је експлодирала, па нико није страдао – сећа се тих дана Бојана Жарковић. Освануо је и први мај, а због празника рада ни родитељи нису радили. Из Краљева је стигао и очев стриц Томислав који је на ливади изнад куће имао кошнице у којима је гајио пчеле. Првог дана маја сваке године окупљали су се сви чланови породице на ливади удаљеној 200 метара од кућа. Пре него су сели за сто да би ручали Бојана је морала са браћом да отрчи до оближње продавнице и купи пиће. Од малена је била враголаста, па је по повратку пожелела да се поигра у стричевом „југићу“. Стрина то није дозволила, па је села за сто наспрам брата леђима окренута ливади са које је претила опасност. - Одједном је нешто пукло. Брат је видео ракету да иде и махинално савио главу. Изнад његове главе је прошао гелер и да се није сагао био би на месту мртав. Нисмо чули никакав звук авиона, а кад је пукло сви смо одлетели куд који. Иако је прошло 14 година сећам се као да је јуче било. Ракета је пала на неких стотинак метара од мене. Подигао се дим, а земља је летела на све стране и падала по

Фото: М. Радовановић

- После трагедије коју је доживела пре 14 година Бојана Жарчанин је успешна девојка која са оптимизмом гледа у будућност

14.4.2013.

МАГАЗИН

нама. Детонација ме је одбацила, па сам ударила о неки камен и посекла се. Иако сам се за тренутак онесвестила врло брзо сам дошла свести. Док је још неки дим био око нас почела је кукњава, вриска. Неко је касније причао да су се и пчеле разјуриле и почеле да уједају – прича Бојана о дану који је заувек променио њен живот. У непосредној близини места експлозије, поред Ибарске магистрале, налази се ресторан „Фонтана“. Када је схватио шта се догодило власник Милован Алексић је, са још неколико људи који су седели испред кафане, похитао у помоћ комшијама. Бојану су већ у ћебету носили низ брдо према магистралном путу. - Све време сам била свесна. Гледала сам леву ногу која је била смрскана у колену одакле су вириле кости. Чинило ми се као да ми колено гори. У ауто је ушла мајка и ставила моју главу на крило. Знам да сам је бодрила, да се не плаши, да ћу да се борим и нећу да умрем. Док смо се спуштали до магистрале видела сам да је са четири куће које су биле ту одлетео цреп, а на зидовима се видели трагови удара гелера. На предњем седишту аута били су Бојан и млађи брат од стрица – прича нам Бојана. Брзо је Алексић довезао повређене до Здравствене станице у Ушћу. Пошто је примила инјекцију против болова Бојана је, не мењајући превоз, наставила према Краљеву. Много тога чудног догодило се тог првог маја. На крајње необичан начин прекинута вена природно се „заварила“ тако да Бојана није искрварила. Чак је и медицинска сстра у Ушћу превидела чињеницу да рана уопште није подвезана. Пут према Краљеву изгледао је као вечност. Све време је Ружица настојала да одржи Бојану у будном стању. Али, као што то безброј пута бива, једна несреће никад не долази сама. Авионска бомба је експлодирала на средини магистралног пута у Богутовцу и онемогућила кретање возила. Са обе стране великог кратера формиране су све дуже колоне возила. И док су НАТО авиони још шарали по небу Милован Алексић је безуспешно

покушавао да обиђе кратер. Једино решење је било да неког из супротне колоне убеде да се врати до Краљева. У колони која се из Краљева кретала према Ушћу чекао је у голфу зелене боје војник који се враћао у своју јединицу на Косову. Сам се понудио да одвезе повређене до болнице. - Опет су ме носили у ћебету. Кад смо били близу кратера авион је направио полукруг и гађао у брдо. Касније сам сазнала да се моје виђење поклопило са оним што су виделии други. Сигурно је видео да се нешто догађа и бацио бомбу у брдо. Од тог бљеска и детонације мене су испустили на земљу. Нога ми се скроз окренула, а држала се само на кожици од самог почетка. Војник је муњевитом брзином возио и мислим да смо за пет минута стигли до Краљева. Гледала сам поред пута у Прогорелици људе који су се чудили због тако брзе вожње – каже Бојана која и поред велике жеље да се сретне са човеком који јој је помогао то никада није успела. Тим лекара Здравственог центра „Студеница“ био је спреман, а током операције која је трајала скоро пет сати доктори Миљковић и Мрвић успешно су обавили ампутацију. Више од четрдесет дана провела је Бојана на Одељењу дечје хирургије у сталном страху од поновних напада. Посебно трауматична била је ноћ када је после нестанка струје одлучено да се сви пацијенти преместе у подрум. Ниједног тренутка није, прича самоуверено, падала у депресију. Понекад је чак помишљала да би могла да јој израсте друга нога. Непосредно после операције била је ту и мајка која је настојала да умири мезимицу. На одељењу интензивне неге у суседном кревету лежао је Бојанин стриц коме су гелери пробили плућну марамицу, па је био прикључен на апарате за дисање. Један гелер који је погодио брата Бојана зауставио се у срчаној опни где

се и данас налази. Онај који је погодио оца Милуна поломио је ногу изнад чукља. Тешко је повређен и његов стриц који је убрзо пребачен на ВМА у Београду. Само дан пре него што је велики број чланова породице Жарчанин доживео незапамћену трагедију гледала је Бојана на телевизији прилог о седмогодишњој Славици Јеленић из Раванице. Страдала је у аутобусу који се 30. априла кретао на релацији КраљевоГодачица. После неколико дана нашле су се у истој соби, једна без леве, а друга без десне ноге. У Бојанином сећању заувек ће остати однос свих запослених на Одељењу дечје хирургије, од лекара до чистачице, посебно васпитачице Снежане Алексић која је видевши њен дар за цртање врло брзо донела папир и оловку. - Објављен је кон-

МАГАЗИН 14.4.2013.

курс на коме су били радови деце са темом како доживљавају рат. Васпитачица је тражила да нешто нацртам и напишем. Нацртала сам ибарски мост у Ушћу, у горњем делу два авиона, а доњем углу роду. Написала сам и текст који је преведен на енглески и све смо послали у Лондон. Рад је освојио другу награду, а ја сам добила 200 марака. Касније је послат и у Њујорк, али ми није познато шта се са њим догађало – каже Бојана. Већ половином јуна нашле су се две Краљевчанке у Београду одакле су се после скоро три месеца вежби вратиле са новим, прилично нефункционалним протезама. У то време за Славичину и Бојанину судбину сазнао је Милан Павловић из Роћевића који је већ дуго радио у Француској. На његов позив кренуле су две другарице, преко Софије, авионом до Париза по нове функционалније протезе. Прихватили су их Милан и његова супруга Брижит као своју децу и током следећих месец дана сваке недеље водили на приватну клинику све док протезе нису биле готове. Остало време проводиле су на најатрактивнијим париским локацијама, Ајфеловој кули, код Тријумфалне капије, Дизниленду и другим местима, а Брижитине и Миланове кћери биле су им као сестре. Школска година је већ увелико трајала кад се Бојана појавила међу друговима краљевачке Економско трговинске школе у коју су је у међувремену уписали родитељи. Није се те године полагао пријемни испит, па су ранг листе прављене само на основу успеха постигнутог у основној школи. - Сви су знали да долазим, а мене је ухватила трема због страха од првог сусрета. Нисам познавала никога сем двоје или троје другова из школе у Ушћу. Становала сам приватно код предивних људи све док директор ушћанског „Економа“ Драган Гољовић, који је био и одборник у Скупштини општине, није одлучио да са половином средстава учествује у куповини стана, ако другу половину обезбеди Рашки округ. Начелник округа Мирко Рајичић је инсистирао да се стамбено питање

реши што пре, па сам добила на трајно коришћење стан од 50 квадрата у Улици цара Душана – прича Бојана. Четири године брзо су прошле, а требало је мислити на будућност. Одлазак на студије у други град није се учинио најбољим решењем, па се Бојана уписала на краљевачко одељење Факултета за трговину и банкарство Јанићије и Даница Карић. Трошкови студија на приватном факултету били су прилично велики за радничку породицу, па је Бојана покушавала да се запосли са средњом школом. И док је уместо ње мајка у Националној служби за запошљавање оверавала картон распитивала се и за могућност запошљавања. Овога пута је Бојана имала среће, јер је Славица Радујко, запослена у овој установи, замолила директорку Злату Живковић за помоћ. Схватајући тежину проблема ова је понудила тадашњем градоначелнику др Милошу Бабићу да комплетно опреми једно радно место у Градској управи када се укаже потреба за новим радником. Бојани је остало само још неколико испита до дипломе економисте када је, после одласка у пензију једне раднице расписан кон-

курс за попуну радног места у Одељењу за привреду и финансије. У конкуренцији тридесетак кандидата избор је пао на Бојану која је 13. новембра 2006. године почела да ради у Градској управи. Свесна од своје четрнаесте године да мора да се бори са свим недаћама у животу прионула је на посао и доказала се као добар и поуздан радник. Данас живи као и већина вршњака и размишља о породици. Опростила је, каже, онима који су њен живот скренули са пута којим је ишао, али није заборавила. Није ових четрнаест година много ни причала о свему што се догађало јер, рече, није волела да се медијски експонира, па су је многи и заборавили. Кад помисли да је све могло да буде много трагичније срећна је што јој је пружена прилика да се бори и увек само иде даље. Са 28 година Бојана је успешна млада жена која са оптимизмом гледа у будућност. Живи као и вршњаци који су успели у животу, у откупљеном стану у центру града, дружи се са пријатељима, вози ауто и не разликује од оних који се ни по чему не сећају првог маја 1999. године. Т. Радовановић

МАГАЗИН

14.4.2013.

ЗАПИС О НЕ

Среда, 31. март 1999. Дан осми

иноћ је у ТВ дневнику који нисмо гледали објављена вест о обарању још једног авиона Ф117А. Десило се то у ноћи између суботе и недеље, а фотографије срушеног авиона објавио је један француски лист. Наше одбрамбене снаге су објавиле да је погођени авион одлетео у правцу Тузле, а очигледно је да до Тузле није стигао. Тада се још није знало о ком типу авиона се ради. На фотографији се види амерички војник који стоји поред олупине авиона. Сада тек повезујем елементе приче о спашавању пилота обореног Ф117А. Мислили смо да је то пилот авиона обореног код Руме, а уствари је онај који је пао код Тузле. Не могу а да се

не вратим на оно што је пре два дана изјавио командант РВ и ПВО Спасоје Смиљанић. Авион Ф117А би још летео да је дошао у Батајницу на аеромитинг. И у Краљеву се планира концерт на Тргу српских ратника у знак протеста. Претходна ноћ је била прва од почетка бомбардовања коју сам преспавао у кревету. Љиља и деца су и даље у дневној соби. Иако је све мирно, страх још постоји. Докле ће све ово трајати? Сви људи са којима контактирам говоре о потпуном одсуству страха. Дубоко сам уверен да није баш тако. Драгана ме већ више од две недеље подсећа да треба да направим рачун за фотографије које сам радио за Туристичку организацију Краљева. Дошла је у оближњу продавницу да покупује неке ствари док још примају чекове. Има их доста у породици, а немају никаквих залиха. И ми смо успели

да купимо коначно један џак брашна од 25 килограма. Агресори не пристају на престанак активности. Примаков је у Немачкој. Пренео је званичницима ставове Београда, док седам бродова Црноморске флоте креће пут Средоземног мора, а турска влада је обавештена да ће проћи кроз Босфор. Организовани су ратни војни судови и ратни војни тужиоци. Време је и даље лепо. На телефоне број 22-244 и 22-265 може да се пријави штета проузрокована нападима НАТО алијансе. У 20,10 почиње опасност. Око 22,00 чуо сам јак звук авиона, јачи него икада до сада. Нешто касније је јављено да је регистрован прелет авиона НАТО. У току вечери јављала се Марија из Подгорице. У гостима су нам Биља и Бајо са децом. Деца се играју читаво

Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЕМОГУЋЕМ

вече, а ми седимо, причамо, храбримо се. Чепркамо по Интернету. Комарац је већ почео да ради. Сутра ћу да му изнесем своје ставове по питању онога што је направио. SKY и даље блеји о хуманитарној катастрофи и репресији српских власти над „недужним албанским живљем“. На програму Телевизије Краљево председник СО износи ставове о најављеном протестном скупу. Не слаже се са окупљањем, а грађанима предлаже да радије оду у цркву и моле се.

Четвртак, 1. април 1999. Дан девети Злослутно зујање авиона од синоћ није могло да донесе ништа добро. Изгледа да је отпочела нова фаза НАТО плана. Јутрос рано је срушен стари

мост у Новом Саду који је спајао град са Петроварадином. Сећам се тог моста из периода када сам био осми разред основне школе. Ишли смо на екскурзију у Нови Сад. Били смо смештени у Петроварадинској тврђави и са великог платоа са сатом посматрали преко ограде град, Дунав, бродове и мост. Срушен је у време када су многи Новосађани одлазили на посао, а број жртава није познат. Ибрахим Ругова је јуче у својој кући у Приштини примио групу страних новинара и демантовао вести објављене у свету да је убијен ,а да су му кућу срушиле српске власти. Ваздушна опасност је престала у 11,30. Свако јутро прво укључим компјутер и прегледам да ли ми је стигла пошта. Успут погледам и неке занимљивости. Немам много времена,

али у једном тренутку приметим информацију да су у Македонији нестала три америчка војника. Мало касније на телевизији видим снимак разговора са тројицом америчких војника који су заробљени на територији Космета. Иако Пентагон, ни после вести која је обишла свет, не објављује њихова имена и чинове сазнајем да су то подофицири америчке војске Ендрју Рамирез и Стоун Џејмс и војник Стивен Гонзалес. Заробљени су док су вршили извиђање на територији Космета. Америчке војне власти у Македонији тврде да су они отети на македонској граници. Није ли ово тражење повода за долазак копнених трупа које треба да спасавају заробљенике? У 15,05 се поново оглашавју сирене. Спремам деци ручак. Дошле су им Тина и Ана да се играју. Мало смо у току преподнева вежбали математику.

14.4.2013.

МАГАЗИН

Разломци из алгебре и симетрала угла из геометрије. Синоћ нисам имао времена, па тек данас шаљем Комарцу извештај са јучерашњег концерта дувачког оркестра. Примио је моје писмо и убрзо одговорио. Тражи да му уступим ово што пишем да би поставио на Интернет. Размишљам како да ствари записане често на брзину, и без неког реда, поједноставим и прилагодим за читање. Има ту и неких које нису за објављивање, а треба и доста времена да се све то прекуца. Оно што је постављено до сада је за само један дан видело више од 500 људи. То и није тако лоше. У 16,05 дат је знак за престанак опасности.

Објављено је да је у току дана Слободан Милошевић примио у Београду Ибрахима Ругову. Констатовали су да је ово што се дешава подједнака трагедија за све становнике наше земље. До решења проблема се може доћи само политичким путем, а тим поводом потписана је и заједничка изјава. Поглавар Римокатоличке цркве је замолио америчког председника за престанак бомбардовања бар на дан Ускрса, а Клинтон је категорично одбио ту могућност. Реагујем нервозно на сваки звук. И када неко мало јаче на улици залупи вратима од аута, мислим да је експлозија. Искључим тон на телевизору и немо се погледам са укућанима. Знам да се бомба која убија уопште и не

чује. Ипак... Сазнали смо да је погођен још један невидљиви авион који је оштећен слетео на аеродром Плесо у Загребу. Оборен је и један авион у реону Таре и два хеликоптера које су послали да спасавају пилота. Да ли је то све могуће??? Колико ће све то да нас кошта? Министар образовања обавештава да ће се настава у основним и средњим школама и на факултетима наставити кад се за то стекну услови. Објављен је и указ о новим постављењима у Војсци Југославије. У Београду је државани секретар за иностране послове Ватикана Жан Луј Торан, изасланик Папе Павла II, а Света столица поново позива НАТО да прекине бомбардовање. У грчким

црквама ће се до Ускрса читати молитве за победу српског народа, а Руси најављују састанак министара иностраних послова осам најразвијенијих земаља света и Русије у настојању да се нађе мирно решење. Њихови бродови су испловили у правцу Средоземног мора, а док се тражи опозив руског амбасадора из Вашингтона почели су маневри руске флоте. У Баренцовом мору примећена америчка подморница. Загребачки Радио 101 потврдио је вест о слетању оштећеног авиона у Загреб. Гађан је и мост на Дунаву код Бешке, али није знатније оштећен. Због рушења оног у Новом Саду обустављена је пловидба Дунавом о чему

су обавештене све подунавске земље. Одржани су протестни митинзи у Суботици, Нишу, Новој Вароши, Новом Пазару, Крушевцу, Алексинцу, Ваљеву, Подгорици, Сјеници, Београду... У 21,00 још једном је објављен знак за опасност од напада из ваздуха. У току дана јављао се Васо из Бечића. Мало смо резговарали. Немамо шта ново да кажемо један другом. Јавља се и Адем из Новог Пазара. Каже да већ неколико дана покушава да нас добије, али не успева да добије везу. Он и његови су добро. Сваки наредни звук сирене чини ми се све горим и горим. Сваки пут кад зачујем завијање осетим као да ми се дијафрагма подиже и нека празнина шири по стомаку са циљем да ме

угуши. Чудан је то осећај. Сваки нови знак за престанак опасности представља велико олакшање. На све стране се емитују изјаве познатих личности из света које подржавају борбу против агресије. Ма колико да ми то буди наду да би разум могао да победи ипак је мала утеха за све што је изгубљено. Коначан ефекат свих тих протеста у свету је никакав. Време је читавог дана било променљиво облачно, а око подне је падала јака киша. У једном тренутку се претворила у крупан град. Да није стварност помислио бих да је све ово првоаприлска шала. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Карљево

МАГАЗИН

14.4.2013.

НАЈКРИТИЧНИЈЕ

Е У САОБРАЋАЈУ

Стање јавне безбедности на подручју Полицијске управе Краљево изузетно задовољавајуће. – Успешна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана, спречавање и откривање кривичних дела и проналажење и хватање учинилаца и њихово привођење надлежним органима, одржавање јавног реда, пружање помоћи у случају опасности, регулисање и контрола саобраћаја на путевима, послови странаца, управни и други послови

рипадници полиције су током претходне године учествовали у обезбеђивању 1612 јавних скупова, а поред спортских приредби и штрајкова обезбеђивали су и сва друга догађања од јавног значаја која су протекла без већих изгреда и повређених лица. На протестним окупљањима која су пратили припадници Полицијске управе Краљево није било нарушавања јавног реда. Током године у шест наврата је регистровано испољавања незадовољства грађана кроз обуставе рада и штрајкове. У њима су радници углавном исказивали незадовољство због неисплаћених зарада, али и изражавали протест због смањења плата и захтевали побољшање општег материјалног статуса. У штрајковима је учествовало више од 900 запослених, али није било нарушавања јавног реда, извршења кривичних дела, нити ометања јавног саобраћаја. Током године регистрована су два каменовања возова приликом којих није било настрадалих лица, али је у једном случају причињена мања материјална штета. За четири регистроване анонимне телефонске дојаве о подметању експлозивних направа утврђено је да су биле лажне.

МАГАЗИН

14.4.2013.

Безбедност саобраћаја

Добрим познаваоцима стања безбедности на територији коју контролишу припадници Полицијске управе Краљево не може да промакне констатација о знатним последицама које су претрпели учесници у саобраћају. Тако ће у аналима Полицијске управе Краљево остати забележено да је током 2012. године, у односу на претходну, број погинулих у саобраћајним незгодама повећан са 27 на 34, или за четвртину. Начелник Полицијске управе Богољуб Живковић сведочи да је у истом периоду запажена тенденција смањења укупног броја незгода и повређених лица за више од по 12%, а броја незгода са страдалим лицима за више од 8%. И док је у 2011. годину на путевима око Краљева било 940 у наредној години евидентирано је 824 саобраћајне незгоде од којих је у 386 повређено 472 лица. Живковић указује на забрињавајуће повећање броја страдалих возача пољопривредних и радних машина на некатегорисаним путевима и другим површинама. Уједно констатује да осим сталне превентивне делатности, кроз упозорења путем средстава јавног информисања, Саобраћајна полиција нема законског

начина да утиче на ову појаву. - У циљу побољшања безбедности саобраћаја припадници саобраћајне полиције спроводили су различите акције превентивног и репресивног карактера. Најугроженији учесници у саобраћају су возачи моторних возила који чине више од једне трећине погинулих у свим незгодама. Погинуло је и 7 путника, 6 пешака, по 4 возача трактора и бицикла и један возач мотоцикла. Највише лица, њих 25, погинуло је на магистралним и регионалним путевима који пролазе кроз насељено место, где се и догодио највећи број незгода, чак 364. На делу Ибарске магистрале Краљево - Рашка - Нови Пазар у 11 саобраћајних незгода живот је изгубило 12 лица, од којих је најтеже последице имала саобраћајна незгода која се догодила 20. децембра у Чибуковцу када су у судару путничких возила живот изгубила два лица. На овој деоници пута број погинулих је за годину дана са 5 повећан на 12, односно више од два пута. Због тога су припадници полиције сачинили посебан План поступања за део Ибарске магистрале, који предвиђа предузимање појачаних репресивних и превентивних мера, чија реализација треба да допринесе побољшању стања безбедности на овом делу пута. На путевима ван насеља погинуло је 5 лица, а на улицама у насељу 4 – каже Живковић. Материјална штета причињена у саобраћајним незгодама током претходне године процењена је на око 50 милиона динара, а најчешћи узрок оних са најтежим последицама је неприлагођена брзина условима пута. У 236 саобраћајних незгода проузрокованих на овај начин погинуло је чак 15 лица. У једној од најтежих током године три лица су изгубила живот, једно је тешко, а два лакше повређена. Догодила се у септембру прошле године када је на локалном некатегорисаном путу РудноБзовик у сасеоку Божовићи кад је теретно возило без надзора возача кренуло уназад и ударило раднике који су се налазили иза њега.

Странци Током године на подручју Полицијске управе Краљево по разним основама боравило је 20 хиљада страних држављана што је за петину више него годину дана раније. Откривено је и 55 особа који су на недозвољен начин ушле на територију Србије у намери да се пребаце у земље Европске уније. Међу њима је било 20 држављана Авганистана, 17

Алжира, 11 Марока, 4 Сирије, 2 Пакистана и 1 из Ирана. Против девет од њих поднете су пријаве због дела која су оцењена као кривична, а односила су се на пет тешких крађа и 4 стављања у промет опојних дрога. Против страних држављана поднето је и 40 прекршајних пријава од којих се 17 односи на кршење Закона о странцима, 20 крешење Закона о основама безбедности саобраћаја, а три на кршење јавног реда и мира. Поред 283 одобрења за привремени боравак уручено је 16 за стално настањење у Републици Србији.

МАГАЗИН

14.4.2013.

Трговина људима

У Краљеву је током године откривен и један случај трговине људима, а том приликом је утврђено да је пунолетна држављанка Србије била жртва сексуалне експлоатације. Након откривања је, уз помоћ Службе за координацију заштите трговине људима, смештена у склониште које пружа заштиту овој категорији угрожених. У новембру је против педесетосмогодишњег Краљевчанина поднета кривична пријава којом се карактерише ово кривично дело. Он је у периоду од јуна до новембра, уз физичко злостављање и упућивање озбиљних претњи, приморавао двадесетдвогодишњу суграђанку да се бави проституцијом и захтевао да му предаје зарађени новац, због наводног дуга за хероин који јој је раније набављао.

Управни послови Богољуб Живковић потврђује да је управне послове у 2012. години обележио велики напор запослених на законитој и благовременој обради свих захтева грађана. Захтеви су решавани без чекања и заказивања, у две смене, уз приоритетно решавање и повремене, али краткотрајне, гужве. У току године издато је 10.599 путних исправа, а одбијено само 15 захтева, док је 17 путних исправа проглашено неважећим. Поред 19.138 грађана који су

добили нове личне карте извршене су и 12.032 промене у евиденцији пребивалишта и боравишта. У Краљеву је током претходне године издато 16.628 возачких и 23.198 саобраћајних дозвола, а примљено 408 захтева за пријем у држављанство Републике Србије. Издато је 547 одобрења за набавку и 460 за регистрацију оружја по основу одобрења за набавку за физичка лица. У складу са организацијом службе управни послови су се обављали у седишту Полицијске управе, Полицијској испостави Рибница, Полицијском одељењу Ушће, Полицијским станицама Врњачка Бања и Рашка, а део послова везаних за регистрацију возила и у Полицијском одељењу Баљевац. Ефикаснијем и целисходнијем обављању послова у раду Полицијске управе у знатној мери су допринели сви системи веза и информациона технологија. - Изведени су радови на постављању система видео надзора у Дежурној служби Полицијске испоставе Краљево и у просторијама за задржавање. Такође, извођени су радови на опремању Дежурне службе новом рачунарском и видео опремом и апликацијама. Замењена је активна мрежна опрема новом која подржава стандард неопходан за примену „IP“ телефоније. У извештајном периоду посебан акценат је дат пословима логистике, првенствено стварању што бољих услова рада за све запослене, као и максималној рационализацији трошкова. Краљево се налази у самом врху према вредности инвестиционих улагања у објекте и опрему, а половином марта, након реновирања од последица земљотреса које је коштало 33 милиона динара, свечано је отворена зграда у седишту Полицијске управе – каже Живковић указујући на интензивну сарадњу са медијима која је вршена у складу са Стратегијом комуникације Министарства унутрашњих послова, како би професионалним, тачним, правовременим реаговањем и информисањем, грађанима дневно пружана права слика о догађајима и појавама. Полицијски службеници су увек по-

ступали у складу са законским прописима, уредбама, правилима и упуствима Министарства унутрашњих послова, а у борби против свих видова кршења законитог поступања поднете су кривичне пријаве за 22 кривичнa дела која је извршило 10 полицијских службеника, по пет из Краљева и Рашке. Начелник Полицијске управе потврђује да се оне односе на сумње да je извршенo 9 кривичних дела злоупотреба службеног положаја, 4 послуге, 2 фалсификовања службене исправе и по једна превара, посебни случајеви фалсификовања исправе, изнуда, , насиље у породици, спречавање службеног лица у вршењу службене радње и недозвољена трговина. Против полицијских службеника покренуто је и 48 дисциплинских поступака и то 41 због тешких, а 7 због лаких повреда радних обавеза и дужности. Због повреда радних обавеза и дужности изречено је 29 мера и то 24 за тешке, а 5 за лаке повреде. Новчаном казном кажњена су два 22, а условним престанком радног односа 2 чувара реда. Док је у току 27 дисциплинских поступака донете су две ослобађајуће одлуке за повреде радних обавеза и дужности. Ошти је закључак да су у осталим областима јавне безбедности, и другим унутрашњим пословима, остварени задовољавајући резултати и реализовани сви планирани послови и задаци. Начелник Полицијске управе потврђује да се, као и претходних година, интензивно радило на развијању односа сарадње са другим државним органима, а нарочито надлежним тужилаштвима, судовима, органима за прекршаје, другим безбедносним службама, Одредом жандармерије у Краљеву, инспекцијским службама како републичким, тако и локалним, васпитно – образовним установама, центрима за социјални рад, са свим локалним управама, Рашким управним округом и другим органима и организацијама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Прва српска посада на Дакар релију

ЖИВОТ СА МИРИ

МАГАЗИН

14.4.2013.

ећ током прве 200 километара дуге етапе појавили су се први проблеми са кочницама које су често блокирале. После сервисирања екипа је била спремна за први брзинац, али су се нови проблеми појавили на првој дини која је већ зауставила један број такмичара, потом и српску екипу. Сваки учесник релија дошао је да победи и хита према циљу не обазирући се много на проблеме осталих учесника, сем ако нечији живот није у опасности. Два сата иза сваке екипе стартује тркачки камион са механичарима са којима се контакт одржава уз помоћ сателитског телефона. И поред проблема са прегревањем мотора, које је почело још на тринаестом километру, Краљевчани су успели да стигну до краја прве етапе. И док је навигатор на брифингу добијао инструкције за следећи такмичарски дан механичари су покушавали да, наливањем антифриза, отклоне проблем прегревања мотора, јер за промену хладњака није

било услова. На овако напорним такмичењима од велике важности је свежина возача, па такмичари настоје да максимално искористе сваки тренутак за одмор у шаторима на песку. Уз ланч пакет пред сваку етапу екипе се снабдевају довољном количином воде. Малом броју оних који слушају штуре извештаје са такмичења мало је познато да су све екипе обавезне да поштују саобраћајне прописе, имају исправно регистровано возило и на контролне тачке стижу на време, јер свако кашњење доноси казнене поене. Бојан Милановић објашњава да се у сваком возилу налази ГПС уређај који ограничава брзину на максималних 100 километара на сат. Свако прекорачење се кажњава, а ако се понови три пута следи искључење из саобраћаја и дисквалификација. Брзине су посебно ограничене у насељеним местима због опасности по посматраче којих је, према извештају перуанске телевизије, само у првој етапи било око ми-

лион. - Имали смо више апарата за контакт са организаторима који помно прате сваког такмичара. Кад год смо стали неко је звао да пита зашто смо стали и да ли има повређених. Имали смо посебан уређај који се активира у случају опаности како би најближа екипа за пружање помоћи што пре дошла до нас. Посебним тастером на уређају обавештавамо организатора о заустављању, а у случају да смо стали на ризичном месту имали смо два дугмета којима обавештавамо такмичаре у радијусу од 400 метара да је екипа запала за дину, или да је други такмичар у близини стао. У сучају повређивања посебним џепним уређајем обавештава се организатор како би упутио помоћ – објашњава Бојан Милановић. Пола сата раније стигли су Бојан и Дарко на старт друге етапе. Иако су кренули на време први пех доживели су када су промашили једну контролну тачку и морали да се враћају. После

ИСОМ БЕНЗИНА (3)

МАГАЗИН

14.4.2013.

само двадесетак километара ауто се заглавио у песку, а поновило се прегревање мотора тако да су у осталом делу етапе морали да на сваких пет километара одмарају по петнаестак минута. - Непрегледна пешчана пустиња делује узнемирујуће. Све је сиво и монотоно и то излуди човека. Без обзира којом брзином се креће ауто немате праву представу о томе. С времена на време пролазимо поред аута који су стали, све до шездесетог километра кад смо се преврнули на кров. Прва по-

мисао била је како вратити ауто на точкове без помоћи других који пролазе не обазирући се на нас. Пола сата нам је требало да уз помоћ дизалице вратимо ауто и наставимо даље. Иако је температура мотора стално расла нисмо размишљали о одустајању. Кад смо негде на 90. километру кренули уз једну дину и чули како нешто лупа у мотору знали смо да је дошло до дефекта радилице. Аутомобил је губио снагу, па смо морали да станемо. Тркачки камион није могао да нам помогне, а кад је мотор коначно стао као

срце да нам је стало. Проблем није био решив, препуштени смо срећи која нас је издала, па смо одустали. Нисмо више размишљали како даље већ како да се извучемо из пустиње – прича Бојан. Прва ноћ у пустињи је ново искуство. Јако угрејан песак током дана, и осећај као да си у рерни, утицао је на велику потрошњу течности. Ноћ може да донесе изузетно ниске температуре, али и пешчану олују. Краљевчанима је остао само још један литар воде и један ланч пакет. На срећу

наишла је група домородаца у колони од седам јаких џипова. Скоро четири сата шлепали су „антару“ до 120 километара удаљеног логора. - Одустали смо на кордону, равници која се протеже између дина и личи на корито реке са тврдим песком. Пустиња је пуна варки. Виде се врхови дина, али не види колико су високе, а постоје и рупе у које можете да упаднете. Зато се више треба ослонити на роудбук него на своје очи. На правцу се не виде рупе изненађења и канали, а само отприлике зна се куда ауто

дине једва тридесетак километара. Фабрички тимови, и аутомобили који коштају и по 300 хиљада евра, могу и у пустињи да развију брзине од 130 км/сат. Пролазили су Бојан и Дарко поред запаљених и хаварисаних аутомобила и сретали камионе који су ишли у супротном смеру, јер није неуобичајено да се у условима пустиње изгубе и најсикуснији навигатори. После одустајања, ма колико то било поражавајуће и тешко, настојали су да прикупе што више података за на-

зервоар стаје читавих 360 литара, а све смо потрошили за 5 сати и 22 минута вожње – каже Бојан уз Даркову опаску да је до краја такмичења само за гориво требало утрошити осам хиљада евра. На половини такмичења отпутовали су Краљевчани у Сантијаго да на циљу релија дочекају Дагмара Сагмајстера који је четврти пут савладао 8500 километара дуг пут кроз пустињу. Срећи није било краја када је са српском заставом изашао на подијум. Дакар је најтеже рели такмичење у

треба да прође. Дешавало се да изађем из аута и погледам терен да не би направили себи проблем – каже Дарко. Искусни Бојан објашњава да је лакше возити по пешчаним деловима којима нико није прошао, јер се песак слегао и није ископан, па делује као тврда земља. Организатор је одредио километражу између две тачке етапе, а возачима остављено да изаберу пут којим ће ићи. Иако је уређај у колима забележио максималну брзину од 120 километара на сат на брзинцу, брзине у пустињи су двоструко мање, низ

редно такмичење. Добро су посматрали аутомобиле који су остали у конкуренцији, снимали њихово стање и опрему, врсту уграђених делова, оклопа, амортизера, фелни. Врло брзо су схватили шта им је неодстајало и шта нису понели на овако важан пут. Свака екипа за своје возило купује гориво пре свега на бензинским пумпама које организатор означи као поуздане. - Имали смо информацију да наш ауто троши највише 70 литара, а испоставило се да је трошио 110 литара на 100 километара вожње по песку. У ре-

свету и ко год стигне до циља, макар и последњи, својеврсни је победник. Зато је учешће на њему и велики изазов, а Бојан и Дарко већ размишљају о следећем такмичењу. - Ми Срби имамо посебно допинг средство које други немају, а то је инат. Из ината морамо да се вратимо на део пута где смо одустали. Тај град Писко Писко морамо да прођемо и да завршимо рели, јер није мала ствар да се у далеком Перуу наша застава вијори читавих петнаест дана – каже Бојан. Још дуго ће двојица Краљевчана у различитим ситуацијама говорити о

14.4.2013.

МАГАЗИН

искуствима са овог такмичења. После сваког наредног имаће све више искуства и, верују, све више успеха. И ма колико било тешко не могу да потврде да ли је тешко једној или другој категорији возача. Аутомобилима је много теже кроз пустињу, јер могу да се заглаве у песку из кога се тешко и споро извлачи. Са друге стране много им је лакше на макадаму по коме много безбедније могу да притисну папучицу гаса него мотоциклисти. Па иако су почетна и крајња тачка сваке етапе исте путање се мало разликују, Бојан каже само за десетак процената. Месец дана по повратку кући аутомобил је стигао у Француску, а потом у

Мађарску. Тек тада сазнали су да је на путу до луке учествовао у саобраћајној незгоди када је камион који га је вукао прикочио, а други џип налетео на њега. Након сређивања утисака и заслуженог одмора следе припреме за нова такмичења, али и планови о оснивању новог клуба у Краљеву. За одржавање мотора и механику већ је резервисан стари пријатељ Далибор, док се за подешавање мотора и припрему мапа врше разговори са људима каквих у Краљеву још нема. Мењач треба да одржава фирма из Пољске, а све остало домаћи стручњаци. За озбиљнија европска такмичења

потребна су знатна средства, па припреме укључују и склапање уговора о финансирању, а „Зедер“ је и даље генерални спонзор - После релија чека ме Европски шампионат у Фолксваген купу у оквиру кога се вози седам трка у пет држава. Четири од њих, као што је Порше куп, возе се пола сата пре Формуле један, а три су пре ВТЦЦ шампионата. Ауто је део фабричког тима Фолксвагена од кога добијамо 52 гуме, два сата пробе аута, шест механичара, два инжењера. Са џипом ћемо наставити да учествујемо на рели такмичењима у Италији, Грчкој, Чешкој, Мађарској, Пољској... – пун је планова Бојан који

је бављење овим спортом схватио као професију и посветио му се максимално. Такмичење поред тркачког дела подразумева низ различитих активности између осталих и представљање новог бренда у медијима, али и свакодневне тренинге пре и после подне и рад на стицању кондиције. У плану је ангажовање менаџера и агенције која ће радити маркетиншке послове. - Схватио сам такмичења као професију. Новчане награде су велике а сваком такмичару који се после седам трка пласира до осмог места следује осам хиљада евра. На крају године најбољем следује 30, а следећој двојици 20, односно 10 хиљада евра.

Осим тога сви добијају на поклон аутомобил „голф 7“. У класама од Т1 до Т4, које имају и одређене подкласе, сваки победник добија награду од 400 хиљада евра – објашњава Бојан. Амбиције Дарка Вељковића ограничене су обавезама на послу. Иако као инжењер за заштиту животне средине и енергетску ефикасност ради на „Железницама Србије“, не може да не размишља о такмичењима. Онај коме бензин једном доспе у вене тешко да од тога може да се излечи. Уколико буде убедио неког од спонзора да помогне куповину још једног аутомобила покушао би да наступа самостално на неком од престижних европских такмичења. Такмичења џипова код нас

нису посебно популарна, али се у многим земљама Европе са успехом организују годинама уз учешће врхунских аутомобилиста. Дарко, као и Бојан, верује да међу њима има довољно места и за двојицу Краљевчана чији је циљ да у нови клуб укључе што више заљубљеника у овај спорт како би широм света промовисали град из кога долазе, а који им је пружио значајну материјалну помоћ за учешће на перуанском релију. Као тркачки аутомобилизам се сврстава у екстремне спортове са великим адреналинским шоковима у коме све може да буде ризично, али не мора. Т. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs