podataka za sve hapšenike kako bi se moglo pristupiti raščišćavanju zatvora. Drugi je zadatak bio organizovanje ob.[avještajne] mreže u gradu. Za hapšenike iz mjesta podaci se prikupljavaju preko postojeće mreže i poznatih ljudi, a sa terena preko kotarskog organa. Kako su podaci stizali tako su pojedini hapšenici odvajani po ćelijama u zatvor i uvadjani u spisak hapšenika, ili upućivani OZN-a III, ili komandi. mjesta na raspored, a vrlo malo ih se puštalo kući na slobodu. Kući se puštaju mladići mladji od 28. godišta, na oko bolesni ili stari ljudi. U zatvoru medju hapšenicima ima svakakvih ustaša, krvavih bandita, policije na čelu sa šefom Ispostave župskog redarstva N. Gradiška za grad Požegu Vladom Bernadžihovski, imade špijuna kao Kinčec koji je radio za Gestapo, Podobnik Leopold španovčan radio za U.[stašku] O.[bavještajnu] službu, milicije i drugih razni tipova. Raščišćavanjem hapšenika do sada je učinjeno sledeće: U spisak hapšenika koji potpadaju pod istragu je unešeno 72, Upućeno u komandu mjesta na raspored 159, Upućeno ponomoćeniku OZN-a III 74, Kotarskom NOO-u Požega 5, Opunomoćeništvu OZN-a N. Gradiška 1, Pušteni kući na slobodu 25, Preostalih za koje se prikupljaju podaci imade 56. Ovi nisu zavedeni u spisak hapšenika. Pristupilo se takodjer i saslušavanju te je do sada zapisnički saslušano svega 21 hapšenik, dok se špijuni saslušavaju bez zapisnika, pišu na papiru na pitanja. Inače svi oni koji su kojekuda upućeni bili su saslušani ali ne zapisnički. Sa vojnim sudom još nismo stupili u vezu, ali ćemo nastojati stupiti i otpočeti slanje hapšenika sudu sa zapisnikom i optužujućim materijalom. Imademo oko desetak krvavih bandita koje možemo izvesti na javno sudjenje. Što se tiče čišćenja mesta i terena nešto smo već hapsili. Za Požegu su podaci prikupljeni naskoro ćemo izvršiti hapšenje. Na terenu hapšenje ide dosta teško, pošto se bande krije. Ovih sam dana izdao javnom organu sedam pismenih naloga za hapšenje na terenu. Uhapsio je samo dvojicu, dok se ostali kriju. Poteškoće jesu u tome što nemamo vojske Narodne Odbrane, te smo dosta nemoćni za hapšenje vršiti na terenu. U Medjuvremenu vršena je premetačina po cijelom gradu pa tako i u samostanu kod fratara, kod popa Pipinića i časnih sestara. U gradu se našlo oružja: nekoliko p. mitraljeza, jedan teški mitraljez i municije. Dotični kod kojih je to oružje pronadjeno izjavljuju da je za to znala naša vojska i da su oni očekivali svakog časa da će naša vojska doći po to oružje. Povodom toga nismo nikoga hapsili. U času kada je Požega oslobodjena mi smo prvi od naših vlasti došli te smo bili primorani preuzeti pod našom stražom i kontrolom zarobljenike dok ih nismo predali komandi mjesta. Izdali smo dva oglasa i to jedan o predaji oružja i spreme i drugi o prijavljivanju sakrivenih neprijateljskih vojnika, i to s razloga što nije imao nitko drugi onog momenta da učine. Inače se u ništa drugo nismo uočavali. Pored organizovanja svuda naše mreže, popisa ustaških, švabski i drugi razni doseljeni familija pred nama je na dnevnom redu kao najvažniji zadatak: prikupljanja podataka, istrage i čišćenje zatvora.
136