10
SPECIJALNA VETERINARSKA PATOLOGIJA
Sl. 1−16 Planocelularni karcinom, nepce, virginijski svizac. Proliferacija neoplastiËnih stanica višerednog ploËa− stog epitela istisnula je i zamijenila sluznicu i pripadajuÊe tkivo lijevog dijela tvrdog nepca i gingive (LjubaznošÊu dr. H. Gelberga, College of Veterinary Medicine, Oregon State University.)
Sl. 1−17 AmelanotiËni melanom, simfiza mandibule, pas. Proliferativna, ulcerirana, nepigmentirana novotvorina uoËljiva je na oralnoj sluznici u podruËju simfize mandibule, izbija u usnu šupljinu i vjerojatno uzrokuje malokluziju. SjekutiÊi su izgubljeni. UoËiti izostanak pigmentacije (melanin− ske) ovoga tumora. (LjubaznošÊu dr. M.D. McGavina, College of Veterinary Medicine, University of Tennessee)
Ovi karcinomi su i po veliËini i po obliku vrlo razno− liki – od spljoštenih do proliferativnih oblika (sl. 1−16). Vrlo Ëesto su izrazito lokalno agresivni zahvaÊajuÊi okolno tkivo. Neki sadræavaju više diferencirane sta− nice s prisustvom tzv. keratinskih bisera i uoËljivim dezmosomima, dok su drugi slabije diferencirani sa znatnom mitotskom aktivnošÊu. U ovim posljednjim sluËajevima, za postavljanje konaËne dijagnoze korisni su intracelularni imunohistokemijski biljezi za cito− keratin. KoliËina veziva u svakom pojedinom tumoru je varijabilna. U nekih karcinoma uoËava se skirozna reakcija, dok se u drugih uoËavaju nekroze uzrokovane brzim rastom tumora ili kolizijom, odnosno “suda− rom” gusto sloæenih proliferirajuÊih stanica (“kolizijska nekroza”) s nedostatnom vaskularizacijom. Devedeset posto melanoma usne šupljine u pasa je maligno. Pasminska predispozicija uoËena je u škotskih i Airedale terijera, koker španijela, zlatnih retrivera, Bedlington terijera, svinja pasmine Duroc i drugih. VeÊina melanoma sadræava obilan intrace− lularni pigment i stoga su makroskopski crne boje. Me]utim, pojedini melanomi bez pigmenta, koji se nazivaju amelanotiËki melanomi, predstavljaju veÊi dijagnostiËki izazov i za kliniËara i za patologa (sl. 1−17). Imunohistokemijsko bojanje za nazoËnost s
tirozinazom povezanog proteina−2 (tyrosinase−related protein−2) korisno je za odre]ivanje amelanotiËkih melanoma. Melanome Ëine melanociti koji potjeËu od neuralnog grebena. Kako staniËna morfologija mela− noma varira od vretenastih od epiteloidnih stanica, neke od ovih tumora teško je histološki razlikovati od fibrosarkoma i planocelularnih karcinoma. Oralna papilomatoza pasa je transmisivna bolest uzrokovana papovavirusima koja obiËno zahvaÊa æivotinje mla]e od godinu dana. Ovi tumori najËešÊe se spontano povlaËe, a u æivotinja koje su je preboljele ostaje dugotrajna imunost. Lezije su papiliformnog ili oblika cvjetaËe, a mogu biti izrazito opseæne. NajËešÊe su bijele boje te krhke koherencije i mogu se pojaviti na usnoj sluznici, jeziku, nepcu, grkljanu i epiglotisu. Po pravilu su multipli, povišeni i peteljkasti s keratinizi− ranom površinom i vezivnotkivnom stromom. Epitelne stanice tumora mogu biti akantotiËne i hiperplastiËne i nalaze se na hiperplastiËnoj, vijugavoj vezivnotkiv− noj stromi. Nazubljeni sloj je tako]er hiperplastiËan s balonizirajuÊom degeneracijom. Ponekad se mogu uoËiti i citoplazmatske inkluzije. Fibrosarkomi nastaju iz stanica koje stvaraju kola− gen (fibroblasti) u usnoj šupljini. NajËešÊi su u maËaka te Ëine 20% od ukupnog broja tumora usne šupljine u
A02870_01probava.indd Sec1:10
7/31/08 10:00:35 AM