FILM CORNER
adekvatno prevesti ali ovde nije problem samo u tome već je, kao što možete zaključiti, mnogo dublji, jer ovakav propust ne bi mogao napraviti neko ko je gledao film (bar 10 minuta). Četvrta (katarza) faza: pokušavam da nađem ’ventil’ koji bih odvio, u suprotnom ću eksplodirati. Puštam sa soundtrack-a za ovaj film numeru Refection koju je komponovao oskarovac Howard Shore i već se osećam bolje. Odlučujem da ne čitam ništa više o ovom filmu, već da pišem.... Slušam muziku i pišem. Prepliću mi se u mislima scene iz filma i sećanje na pripremanje ispitnog pitanja o nastanku i razvoju psihoanalize, jedne od vodećih psihoterapijskih škola, čija se istorija uglavnom posmatra kao istorija njenog razvoja u Frojdovim shvatanjima. Zasnovana na istorijskim podacima, radnja filma počinje dovođenjem pacijentkinje Sabine Špilrajn u kliniku za mentalne bolesti svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera (Burghelcli, Cirih). Keira Knightley je odlično odigrala ulogu ove mlade, privlačne, veoma inteligentne i obrazovane devojke, koja dolazi iz dobrostojeće porodice ruskih Jevreja ali sa psihičkim problemima prouzrokovanim traumatičnim detinjstvom. Zapravo, Keira Knightley je jedina i imala zahtevnu ulogu koju je uspela da iznese zahvaljujući tekstovima same Sabine Špilrajn, posebno onim u kojima Sabina opisuje kako izgleda napad histerije. Slučajnost je odredila da Sabinina majka ne pošalje svoju kćer Frojdu (Viggo Mortensen), iako je to nameravala, već na kliniku na kojoj radi Jung (Michael Fassbender), koji otkriva vezu između Sabininog stresa i seksualnosti. Metod koji je Jung koristio u radu sa svojim pacijentima svakako da se oslanjao na teorije svog starijeg kolege Frojda, čiji je rad Jung pratio i sa kojim se, na obostrano zadovoljstvo, lično upoznao 1907. godine u Beču, kada je počela njihova profesionalna saradnja ali i prijateljstvo.
Za Junga, porodičnog čoveka i profesionalca, stvari počinju da se komplikuju kada Sabina otvoreno pokaže da mu je i više nego naklonjena, a održavanje distance između sebe i pacijentkinje i pridržavanje kodeksa lekarske etike dodatno se otežavaju kada mu pacijent postane i doktor Oto Gros (Vincent Casel). Gros je takođe bio psihoanalitičar, ali i anarhista, predvodnik ranih formi antipsihijatrijskog pokreta i seksualnog oslobođenja. Njega Jungu šalje Frojd koji je svestan Grosove briljantnosti i nestalnosti ali izgleda ne i stepena uticaja Grosove sugestivnosti, koja će posredno uticati na Jungovo upuštanje u seksualnu aferu sadomazohističkog karaktera. Iako je razvitak psihoanalize vezan za saradnju Frojda i Jozefa Brojera, reditelj David Cronenberg u prvi plan stavlja Junga ali to nije čudno pošto je on, nakon razilaženja sa Frojdom, zasnovao novu analitičku psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na psihoanalizu, kritikujući Frojdovo prenaglašavanje seksualnosti u životu čoveka. Nakon gledanja ovog filma sa prijateljicom primetio sam da oboje imamo potrebu da analiziramo jedno drugo ali i sami sebe, neke stvari eksplicitno, a neke prećutno. Jasno nam je bilo samo da na relaciji psihijatar – pacijent postoji dvosmerno, slobodno kretanje, i da je te pozicije moguće odrediti samo nominalno. Transkript jedne scene iz ovog filma to zanimljivo ilustruje:
35
Jung: Vi ste baš tip osobe kakav nam je potreban. Sabina: Luda, mislite? Jung: Da. Mi ’zdravi’ doktori smo ozbiljno ograničeni
Autor: Đorđe Luković
FRENZY SPARK