kažem: ’Uistinu, ja sam melek.’ I ne govorim onima koje preziru oči vaše (da) im Allah neće dati dobro. Allah je Najbolji znalac onog šta je u dušama njihovim. Uistinu, ja bih tad bio od zalima." [11.32] Rekoše: "O Nuhu! Već si raspravljao s nama, pa si umnožio raspravljanje naše; zato nam daj to čime nam prijetiš, ako istinu govoriš." [11.33] Reče: "Samo će vam Allah to dati, ako hoće, a niste vi ti koji će umaći. [11.34] I neće vam koristiti savjet moj, ako budem želio da vas posavjetujem, ako Allah bude želio da vas zavede. On je Gospodar vaš i Njemu ćete se vratiti." [11.35] Zar govore: "Izmišlja ga." Reci: "Ako ga izmišljam - pa na meni je krivica moja, a ja sam slobodan od tog što ste skrivili." [11.36] I bi objavljeno Nuhu: "Niko neće vjerovati iz naroda tvog, izuzev ko je već vjerovao. Zato se ne sekiraj zbog onog šta čine, [11.37] I gradi lañu pod očima Našim i objavom Našom i ne obraćaj Mi se zbog onih koji su činili zulm. Uistinu! Oni će biti potopljeni." [11.38] I gradio je lañu; i kad god bi kraj njega prošli uglednici iz naroda njegovog, rugali bi mu se. Reče: "Ako nam se rugate, pa uistinu, mi ćemo se rugati vama, kao što se rugate. [11.39] Pa znaćete onog kome će doći kazna, sramoteći ga, i na koga će se sručiti kazna trajna." [11.40] Dok, kad doñe naredba Naša i šiknu peć, rekosmo: "Ukrcaj u nju od svake vrste dvoje; i porodicu svoju - izuzev onog kome je prethodila Riječ - i ko je vjerovao." A nije vjerovao s njim (niko), izuzev malo (njih). [11.41] I reče (Nuh): "Ukrcajte se u nju! U ime Allaha je plovidba njena i pristanak njen. Uistinu, Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni." [11.42] I ona je plovila s njima na talasu kao brda. I zovnu Nuh sina svog - a bio je odvojen: "O sinčiću moj! Ukrcaj se s nama i ne budi s kafirima!"
[11.43] (Sin) reče: "Pribjeći ću planini, zaštitiće me od vode." (Nuh) reče: "Nema zaštitnika danas od naredbe Allahove, izuzev kome se smilovao." I nadoñe izmeñu njih dvojice talas i bi od potopljenih. [11.44] I bi rečeno: "O Zemljo! Progutaj vodu svoju!" I: "O nebo! Prestani!" I opade voda, i naredba bi izvršena i nasuka se na Džudijj, i bi rečeno: "Daleko bio narod zalima!" [11.45] I zovnu Nuh Gospodara svog, pa reče: "Gospodaru moj! Uistinu, sin moj je iz porodice moje, a uistinu, obećanje Tvoje je Istina, a Ti si Najpravedniji od sudaca!" [11.46] Reče: "O Nuhu! Uistinu, on nije od porodice tvoje; uistinu, on je posla drugačijeg od dobrog, zato Me ne pitaj o onom o čemu ti nemaš znanje. Uistinu, Ja te savjetujem da ne budeš od džahila." [11.47] Reče: "Gospodaru moj! Uistinu, ja tražim zaštitu u Tebe da Te ne upitam ono o čemu ja nemam znanje. I ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se, biću od gubitnika." [11.48] Bi rečeno: "O Nuhu! Siñi sa selamom od Nas i blagoslovima tebi i narodima od onog ko je s tobom. A narodi - daćemo da oni uživaju, zatim će ih od Nas dotaći kazna bolna." [11.49] To su neke vijesti nevidljivog koje ti objavljujemo. Nisi ih znao ti niti narod tvoj prije ovoga. Zato se strpi. Uistinu, ishod je za bogobojazne. [11.50] I Adu, brata njihovog Huda. Reče: "O narode moj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga sem Njega! Vi ste samo oni koji izmišljaju. [11.51] O narode moj! Ne tražim od vas za to nagradu, nagrada moja je jedino od Onog koji me je stvorio. Pa zar ne shvatate?" [11.52] "I o narode moj! Tražite oprost Gospodara vašeg, zatim Mu se pokajte, poslaće na vas nebo obilno i dodati vam snagu snazi vašoj, i ne okrećite se (kao) prestupnici!" [11.53] Rekoše: "O Hude! Nisi nam donio jasan dokaz, i nismo mi ti koji će napustiti bogove svoje zbog riječi tvoje, i nismo mi 73