KORMORAN Nije bilo ni jedne bare u susedstvu koju kormoran nije obi{ao i iz koje nije ribe jeo. Bio je pravi morski orao. Ali, vreme je prolazilo i kormoran je toliko ostario da vi{e nije bio u stawu da lovi. Vid mu je oslabio, kqun otupeo, jedino {to je mogao o~ekivati bili su dugi dani gladovawa. Ali - “nu`da i gvo`|e lomi, a od glupaka stvara mudraca� - ka`e poslovica. Ugleda kormoran jednog raka koji je {etao natra{ke, kako to rakovi obi~no ~ine, pa ga pozva i re~e:
^uj, prijatequ, budi dobar i objavi ~itavom ribqem svetu da se blagovremeno skloni, jer }e ova bara uskoro presu{iti. Rak tako i objavi, a zabrinute ribe do|o{e kormoranu i zatra`i{e savet: Reci nam {ta da radimo, mudri star~e. Ne brinite, - odgovori kormoran - ja }u vam pomo}i. Jednu po jednu, sve }u vas preneti u novi stan. U novom prebivali{tu bi}ete zakloweni i od sun~evog sjaja i od svetla. Ribe nisu pokazale naro~itu pamet. Pristale su. Jednu po jednu kormoran ih je odnosio u svom kqunu i, po{to bi se udaqio, sladio se wihovim ukusnim mesom. @an LAFONTEN
140