Ve`bi: 1. Povrzi gi sodr`inski i so soodvetnite svrznici re~enicite od dvete koloni i }e dobie{ isklu~ni nezavisnoslo`eni re~enici. Na primer: Zabavata be{e super, samo {to toj ne be{e tamu. 1. Zabavata be{e super. 2. Gradot e golem. 3. Mnogu saka{e da odi kaj niv. 4. Jade{e sekakva pica. 5. Pobaraj me koga saka{. 6. Znae{ deka }e dojde. 7. Ne ja gleda{e od svetloto.
a. Ne saka{e pe~urki b. Nemoj rano nautro. v. Lesno }e se snajde{. g. Toj ne be{e tamu. d. Zabele`a deka pla~ela. |. Ma~kite ne im gi saka{e. e. ]e bide bez kola.
2. Dopolni gi re~enicite so del-re~enicata ~ie dejstvo se isklu~uva od prethodnoto, kako vo primerot. 1. Go pro{eta cel grad, edinstveno {to ne se ka~i na kaleto. 2. Be{e legnata, samo _____________________________________________ . 3. Slatkarnicata izgleda{e prekrasno, osven ______________________ . 4. Imame isti ranci, samo {to ____________________________________ . 5. Tancuvaa odli~no, edinstveno ___________________________________ . 6. Muzikata im se dopadna, osven {to ______________________________ . 3. Sostavi tri isklu~ni nezavisnoslo`eni re~enici, a potoa istite prepi{i gi kako besvrzni~ki i pro~itaj gi. Vnimavaj na intonacijata, za{to ako besvrzni~kite re~enici ne gi pro~ita{ pravilno, nema da dobie{ zna~eweto na isklu~ni re~enici. Na primer: Mo`ea da izdr`at dolgo, edinstveno {to im te`ea torbite. / Mo`ea da izdr`at dolgo, im te`ea torbite.
ZAKLU^NI NEZAVISNOSLO@ENI RE^ENICI Zaklu~nite nezavisnoslo`eni re~enici iska`uvaat dejstva {to se nadovrzuvaat edno na drugo, a dejstvoto od vtorata del-re~enica pretstavuva eden vid zaklu~ok na prethodnoto. Na primer: Ide peej}i, zna~i raspolo`ena e. [turcite svirat, verojatno utre }e bide toplo. Znaea{e detali od razgovorot, sigurno bil so niv.
72