Dr Risti}
[ MLADEŽI
365 dana uz Vas
Dr Nada Tatić, spec. dermatovenerologije
Da li radite samopreglede mladeža? Da li se sunčate ili koristite solarijum? Da li je neko u vašoj porodici imao tumore kože?
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Danas je preplanula koža prihvaćena kao znak „zdravijeg izgleda“, tamnо prebojenа коža je simbol atraktivnosti i dobrog zdravlja, a upotreba solarijuma znatno je povećana poslednjih decenija. Ne smemo zaboraviti da prekomerno, kratkotrajno ili dugotrajno, izlaganje dejstvu UV radijacije iz veštačkih izvora, (kao što su solarijumi) može dovesti do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunog sistema, oštećenja očiju (uključujući pojavu katarakte i melanoma na oku), kao i karcinoma kože. Tenirana koža ne predstavlja znak dobrog zdravlja, ona zapravo predstavlja kožu oštećenu UV radijacijom. Razlozi za nastajanje karcinoma kože nisu u potpunosti razjašnjeni, ali glavnim uzrokom za porast učestalosti melanoma i nemelanomskih malignih tumora smatra se povećano izlaganje sunčevim zracima (UV radijacija). Drugi poznati faktori rizika za razvoj ovih karcinoma su jonizujuće zračenje, arsenik i hronična imunosupresija. Promena načina života i odnosa prema sunčanju dovela je do povećenog izlaganja UV radijaciji, posebno osoba sa svetlom kožom. Produženo intenzivno sunčanje tokom godišnjih odmora, koje postaje učestalije, upražnjavanje sportova na otvorenom, i izmena stila oblačenja (manje odeće, više obnažene kože), doveli su do toga da sve veća površina kože bude izložena UV zracima. Nemelanomski tumori, u koje ubrajamo bazocelularni i spinocelularni karcinom, predstavljaju najčešće tipove karcnoma kože kod ljudi. Stopa učestalosti ubrzano raste, i 20 puta je veća od učestalosti melanoma, najsmrtonosnijeg malignog tumora kože. Svake godine širom sveta se dijagnostikuje preko 10 miliona bazocelularnih, i skoro 3 miliona novih slučajeva spinocelularnog karcinoma. Na sreću, ovi karcinomi kože su izlečivi kod 99% pacijenata. Od nemelanomskih karcinoma oboljevaju prvenstveno osobe svetle kože, češće oboljevaju muškarci nego žene, i ove promene su najčešće lokalizovane na glavi i vratu. Učestalost javljanja malignog melanoma raste poslednjih 30
godina svuda u svetu. Svake godine od melanoma oboli oko 130 000 ljudi. Melanom se sada ubraja među deset najčešćih malignih tumora u mnogim evropskim zemljama; 50-80% melanoma nastaje na neizmenjenoj koži, a 20-50% malignom alteracijom, tj. promenom postojećih mladeža. Može da se javi u svakom uzrastu, ali samo ekstremno retko u detinjstvu. Najčešće se javlja kod osoba starosti od 40 do 60 godina. U Evropi se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, dok je u Australiji i na Novom Zelandu, koji imaju najveću učestalost pojave melanoma u svetu, pojava melanoma češća kod muškaraca. U Srbiji nešto ćešće oboljevaju muškarci nego žene. Melanom može da se pojavi bilo gde na koži, međutim kod žena su najčešće zahvaćeni donji ekstremiteti, dok je kod muškaraca najčešće zahvaćen trup, posebno leđa. U Evropi, žene češće oboljevaju od melanoma, ali muškarci češće umiru od melanoma. Melanom je najagresivniji od svih tumora kože, jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90-95% pacijenata. Ne treba paničiti, melanom jeste veoma agresivan tumor, ali njegovo rano otkrivanje i pravovremena hirurška intervencija omogućavaju izlečenje i poboljšanje preživljavanja. Prevencija karcinoma kože je od izuzetnog značaja, jer je prognoza bolesti bolja kod rano dijagnostikovanih promena. I zato, uvedimo samopregled kože u našu svakodnevnu rutinu, koja nam ne oduzima mnogo vremena, jer nam je koža dostupna pregledu. Promenimo naš odnos prema sunčanju, primenom preporuka za zaštitu od štetnog dejstva UV radijacije poreklom od sunca, kao i veštačkih izora. Čuvajmo i naše najmlađe, koji nemaju naša saznanja! Uz samopregled savetuju se i redovne godišnje dermoskopske kontrole mladeža od strane dermatovenerologa. Ovakvi pregledi kliničku pouzdanost dijagnostikovanja melanoma “golim okom”, koja iznosi 65%, uvećavaju za dodatnih 5-30%.
KAKO SE IZVODI SAMOPREGLED KOŽE?
SAMOPREGLED MLADEŽA Prva linija odbrane u borbi protiv tumora kože ste upravo vi! Lečenje ovih promena je veoma uspešno, kada se započne na vreme!
Dom zdravlja „Dr Ristić“ vam može ponuditi usluge u sledećim oblastima: Prevencija: Preventivni pregledi za rano otkrivanje tumora kože Edukacija o samopregledu kože Edukacija o zaštiti kože od UV zračenja
6
Dijagnostika: Klinički pregled dermatologa Dermoskopija Histopatologija
Terapija: Kontinuirano praćenje pacijenta sa dijagnostikovanim i lečenim melanomom
Kome je sve potreban samopregled mladeža? • Svima!
Važno! Obratite se za pomoć lekaru, bez ustručavanja, za bilo koju promenu na koži koja vas zabrinjava, deluje neobično ili ne znate o čemu se radi! Vodite se devizom: što ranije to bolje!
Koliko često treba vršiti samopregled? • Samopregled kože treba da se radi toliko često da postane navika, ali ne i preterano često, kako ne bi postao opterećujući. • P eporučuje se samopregled jednom u 3 meseca. Koliko dugo traje samopregled mladeža? • N akon nekoliko samopregleda, kada se stekne rutina, dovoljno je 10 minuta za pregled čitave kože.
Šta tražiti? • Tumori kože mogu biti raznolikog izgleda, pa je izuzetno važno zapaziti rane upozoravajuće znake. Prvo i osnovno je uočiti bilo kakvu promenu, koja ranije nije bila prisutna na koži i/ili na postojećim mladežima, bradavicama i drugim bezopasnim promenama na koži. Zapamtite: ne ignorišite promene iako su, možda, male i bezbolne! Koji su to “znaci opasnosti”, na koje treba obratiti pažnju? • P romena boje • P romena veličine i debljine (uvećenje ili smanjenje) •M enjanje teksture • N epravilne ivice • P romer veći od 6 mm • S vrab, osetljivost ili bol • C rvenilo • P ojava kraste • P ovređivanje
• P ojava rane ili krvarenja, curenje tečnosti/limfe • R ana koja ne zarasta duže od nekoliko dana • P romena koja ima izgled koji je upadljivo drugačiji od svih ostalih • N ovonastala promena koja brzo raste • N estajanje mladeža Koje delove kože gledati? • S ve! • S amopregled započinje od glave da bi se završio na stopalima. • P regledajte lice, uši, nos, usne. Od pomoći vam mogu biti jedno ili dva ogledala. Obratite pažnju na kožu vlasišta, koristite češalj ili fen za pomeranje kose. Zamolite nekog od članova porodice da vam pomogne prilikom obavljanja samopregleda. • P regledajte pazuhe, ruke, laktove, kolena, šake, stopala prste, prostore između prstiju, nokat i ležište nokta. Ne zaboravite sedalnu regiju i genitalije! 7