Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 28. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22761 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

CVETA ILEGALNO TR@I[TE CIGARETA

[verceri „pojeli” akcize str. 4

JU^E POSLE PODNE UHVA]EN OSUMWI^ENI ZA MONSTRUOZNI ZLO^IN U STARIM LEDINCIMA

NASLOVI

Politika 2 Poslanici pod oreolom svetlosti 3 Risti}: Ne damo [ormazov mandat!

Ekonomija 4 Dve tre}ine Srbije ne}e letovati 5 Kosti}: Kriza sti`e posle leta 5 Ni{ta od poreskog reza

Izbori krajem 2011. godine

Novi Sad 7 Bar`e odlaze ove nedeqe 7 Kamere pokrivaju „\avu” do „Egzita” 9 Pe{~ana bujica nad glavama tri porodice

str. 2

Vojvodina 10 Steva „kraq pala~inki” 11 Sladara u Kraji{niku ostaje bez zemqe

Crna 13 Evri za osloba|awe od vojske? 13 Danas su|ewe Miladinu Kova~evi}u

Opozicija nam je ba{ lo{a

Reporta`e

Sakrio se u `buwu

str. 3

Sporazum Srbije i Hrvatske

str. 12

str. 13

Foto: N. Stojanovi}

be. Progla{ena je najboqa vinarija Festivala vina koja se odr`ava u okviru Tamburica festa. Nakon nastupa 13 tambura{kih bandi, progla{en je najboqi orkestar, najboqi basprima{ i prima{, nova pesma, umetni~ki izraz. Tamburica fest 2010. za tri dana posetilo je vi{e desetina hiqada qudi. P. K.

Dru{tvo 15 U trci za indekse 9.070 kandidata

I sunce i ki{a

Najvi{a temperatura 25° S str. 16 – 20

SPORT

TAMBURICA FEST: Tre}i veliki Tamburica fest u Derowama zavr{en je sino} koncentrom Nikole i Marinka Rokvi}a i velikim tambura{kim dertom do zore. Ki{a koja je potpuno natopila ledinu Tamburica festa razredila je publiku tre}eg dana, ali je i pored toga odr`ano takmi~ewe u kuvawu ribqe ~or-

14 Dok se pasuq kr~k’o, yuboks je sviruck’o

„ NA\I HIGL ZLATO U PARIZU

„ NEMA^KA BOQA OD ENGLESKE – 4:1

„ OKUPQAJU SE KO[ARKA[I SRBIJE

„ ODBOJKA[I OPET BOQI OD KINE

2

POLITIKA

ponedeqak28.jun2010.

DOM NARODNE SKUP[TINE USKORO U PUNOM SJAJU

INTERVJU DU[AN JAWI] ZA „DNEVNIK“ NAJAVQUJE OSNIVA^KU SKUP[TINU NDS-a U SEPTEMBRU I TVRDI

Izbori krajem 2011. godine – Osniva~ka skup{tina Nove socijaldemokratije Srbije (NSD) odr`a}e se 18. septembra i ima}emo dovoqno vremena za promotivne i ujedno predizborne nastupe, ukoliko vanredni izbori budu na prole}e slede}e godine. Li~no o~ekujem da }e se birali{ta za republi~ke izbore otvoriti krajem 2011. godine – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ Du{an Jawi}, koji }e na jesen po-

stati lider nove partije levice na politi~kom prostoru Srbije. Jawi} obja{wava da nije formiran inicijativni odbor za osnivawe stranke ve} je s U`icem zapo~eto osnivawe gradskih i op{tinskih inicijativnih odbora, koji }e s formirawem stranke postati stalni i infrastruktura budu}e stranke. z Za{to ste odlu~ili da prvo gradite infrastrukturu, pa onda odr`ite osniva~ku skup{tinu? – Zakon dozvoqava da se primeni ova tehnologija, a ina~e bez we bi bilo veoma te{ko napraviti stranku jer se ne mo`e u}i u medije i probiti kroz {umu dezinformacija i la`nih socijaldnodemokratskih partija i ovih drugih, koja je nastala posledwim preregistrovawem stranaka. Po{to imamo veoma kvalitetne qude, ovo nam je najlak{i na~in da obave{tavamo lokalnu sredinu o tome da postojimo, a po~iwemo ujedno i da delujemo

jer kao inicijativni odbor imamo na to pravo. To sam obezbedio jer sam udru`ivao u inicijativni odbor stranke sa svojstvima pravnog lica, grupe gra|ana i nevladine organizacije. Na ovaj na~in }emo i ohrabriti qude jer je veliki strah u Srbiji. Qudi se pla{e da se prikqu~e, iako postoji razo~arawe u stranke, jer se boje gubitka posla, politi~ke odmazde, a u [apcu se ~ak boje i BIA-e. Inicijativnim odborima tokom juna i jula podi}i }emo infrastrukturu kojom }emo pokriti 40 odsto Srbije, kao i Kosovo, a do osniva~ke skup{tine zavr{avamo velike gradove i ostatak zemqe. z U su{tini, u osnivawe stranke je krenuo Socijaldemokratski pokret Srbije, osnovan pro{le godine? – Da. Taj pokret je bio konstituisan od ~etrdesetak malih partija i NVO-a. Bili smo prinu|eni na to da mewamo ime jer se pojavio preregistovani SDPS Rasima Qaji}a. Ina~e smo nekoliko puta bili prinu-

U ovom trenutku narod i vlast ne govore istim jezikom |eni na to da mewamo ime jer, koje god da smo uzeli, pojavila se neka preregistrovana organizacija, kao Socijaldemokratski pokret Srbije u Kragujevcu. Skra}eni naziv nove stranke bi}e NSD jer }e na{i ogranci u regionima i pokrajinama da dobiju ime, pa }e u severnoj nositi naziv NSD Vojvodine. z Nije li na srpskoj levici, u koju mislite da u|ete, prevelika gu`va?

– Mislim da je „gu`va mala“ i da taj prostor nije pokriven i da s wega mnoge partije koje nisu levi~arske uzimaju glasove. Prvenstveno DS je taj koji kreira ove, nazovimo ih socijaldemokratske partije, koje nemaju infarstrukturu, kao SDU, Reformisti Vojvodine, Socijaldemokratski pokret u Kragujevcu, SDPS. S nekima i daqe imamo dobre odnose i mislim da }e na kraju shvatiti da nam je jedina {ansa da idemo na zajedni~ku listu. Kad se ozbiqno pogleda prostor, on ni programski nije pokriven, a na osnovu analiza koje smo radili s konsaltin{kim ku}ama spoqa, do{li smo do zakqu~ka da je taj prostor u bira~kom telu veoma veliki i da se kre}e negde izme|u 20 i 25 odsto. Kada smo po~eli projekat, bio je oko 15 procenata. z Kada ste osnivali Pokret, rekli ste da ne}ete prerasti u stranku do izbora? – Da bi neka stranka bila spremna za wih, a posebno kada okupqa i qude koji nisu bili u politici, woj od osnivawa treba od {est meseci do godinu dana da bi bila spremna za izbornu utakmicu. Zato od septembra kre}emo u intenzivnu kampawu da bismo bili spremni za prole}e, mada izbore o~ekujemo, kao {to rekoh, krajem 2011. godine. Tada }emo imati tre}u listu i ponuditi gra|anima izbor, da ne budu samo napredwaci i demokrate i stranke oko wih. Kao i u ^e{koj, Slova~koj, svuda oko nas, poput Hrvatske, potrebna je jedna dodatna nova partija za razo~arane gra|ane koji }e se aktivirati da se napravi ono {to je gra|anima potrebno u Srbiji. O toj potrebi govore i ovi lokalni izbori, koji vi{e nisu fer i demokratski, ve} pravi pakao i panika qudi u vlasti. Ovo je period ozbiqnih politi~kih turbulencija i partiju formiramo jer smo sigurni u to da u ovom trenutku narod i vlast ne govore istim jezikom. D. Milivojevi}

O Srbiji u septembru ili oktobru Ministar spoqnih poslova Belgije Stiven Vaneker, koji }e od 1. jula predsedavati Savetom ministara za op{te poslove, u ~ijoj je nadle`nosti otvarawe procedure unutar EU za davawe statusa kandidata Srbiji, izjavio je da }e se o prosle|ivawu srpske aplikacije Evropskoj komisiji raspravqati tokom jeseni. – Nedavno smo doneli va`nu odluku o po~etku ratifikacije SSP-a sa Srbijom i u slede}em periodu }emo razmotriti prosle|ivawe srpske aplikacije Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa o spremnosti Srbije za status kandidata za ~lanstvo u EU. Verujem da }emo o tome diskutovati u Savetu u septembru ili oktobru, a u to }e biti ukqu~en i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej – izjavio je Vaneker. Belgijski premijer u ostavci Iv Leterm je rekao da, bez obzira na to ko bude formirao novu vladu u Briselu posle nedavnih izbora u Belgiji, politika belgijskog predsedni{tva prema pro{irewu EU na Zapadni Balkan se ne}e promeniti. – Sve dr`ave Zapadnog Balkana imaju budu}nost u EU. [to se ti~e rokova, vi{e volimo da govorimo o ispuwavawu uslova, odnosno da imamo kalendare utemeqene na ispuwavawu uslova, a ne na vremenskim odrednicama – rekao je Leterm. @. P.

DNEVNIK

Poslanici pod oreolom svetlosti Tokom ovog leta, na zdawu Doma Narodne skup{tine trebalo bi da zasija devet stotina svetiqki. Glavni ulaz Doma, s timpanonom, stubovima i stepeni{tem, glavnom i ~etiri ugaone kupole na kulama, kao i {est dekorativnih pu{karnica na krovu objekta, zasija}e uskoro takozvanim toplim i hladnim tonovima svetlosti. U

ti od svakodnevnog jer }e reflektori na vi{e razli~itih na~ina obasjavati reprezentativnu gra|evinu. Dnevni re`im rada reflektora podrazumeva osvetqewe najmarkantnijih fasadnih delova na objektu, ta~nije krovova, kupole i ulaza. U sve~anim prilikama zdawe }e biti sto posto obasjano, dok }e glavni ulaz Doma biti posebno

slojeva fasadnog pla{ta. Bi}e doterana i monumentalna skulptura „Igrali se kowi vrani“, postavqena 1939. delo vajara Tome Rosandi}a, koja ulep{ava prilaz glavnom ulazu. Svi radovi teku pod budnim okom komisije koju je oformio generalni sekretar Skup{tine Srbije Veqko Odalovi}, ali i u sa-

mraku ne}e biti ostavqeni ni ukrasni stubovi du` celog zdawa, lukovi na prozorskim oknima na svim delovima fasade i stubi}i na prozorima. Ovo reprezentativno zdawe posebno }e biti obasjano za vreme praznika i u sve~anim prilikama, a kroz „oreol“ }e prolaziti i poslanici na kraju redovnog zasedawa, ukoliko sesiju okon~aju u ve~erwim satima.

nagla{en svetlo{}u reflektora. Radovi na dekorativnom osvetqewu po~eli su krajem marta postavqawem skela oko Doma Narodne skup{tine, a rok za zavr{etak radova bi je oko tri meseca. Dekorativna rasveta prvi put je postavqena po~etkom sedamdesetih godina, ali su vreme i o{te}ewa doprineli da ve} godinama Dom bude „u mraku“. To je i razlog {to su Skup{tina Srbije i grad Beograd 2007. potpisali ugovor o suinvestirawu u dekorativnu rasvetu. Jo{ 2002. godine firma „Energoprojekt – urbanizam i arhitektura“ uradila je glavni projekat arhitektonsko-gra|evinskih radova za sanaciju, rekonstrukciju i revitalizaciju tada{we Savezne skup{tine. U to vreme po~elo je i osve`ewe spoqnog dela zgrade, koja je na vi{e mesta o{te}ena 5. oktobra 2000. godine. To su ujedno bile posledwe popravke fasade na ovoj monumentalnoj gra|evini. Paralelno s postavqawem osvetqewa te~e i prawe, takozvano peskirawe delova zgrade, ali i krpqewe i popuwavawe rupa i o{te}ewa nastalih zbog zuba vremena.

radwi i uz saglasnost Zavoda za za{titu spomenika kulture jer ni na koji na~in ne sme biti naru{en

Glavni projekat dekorativnog osvetqewa Doma Narodne skup{tine izradilo je preduze}e „Svetlost teatar” iz Beograda jo{ 2002. godine, ali je ~ekao boqa vremena zbog nedostatka novca i sada je delimi~no izmewen u skladu sa savremenim pristupima u tehnologiji. Stru~waci isti~u da }e projektovano re{ewe dekorativnog osvetqewa doprineti monumentalnosti i lepoti ovog objekta i u ve~erwim satima.

VLADA

Prawe kamena

Ministarstva podnose izve{taje

Zgrada je do prizemqa oblo`ena prirodnim kamenom koji }e biti opran i peskiran. Gorwi deo je od ve{ta~kog kamena, o{te}eni delovi bi}e zameweni, a pukotine popuwene. Radi se o povr{ini od oko 6.500 kvadratnih metara, a vrednost ugovorenog posla, bez dodatog poreza, iznosi oko 70 miliona dinara. Gradwa Doma Narodne skup{tine po~ela je 27. avgusta 1907. godine, kada je kraq Petar Prvi Kara|or|evi} na tom mestu polo`io kamen temeqac udariv{i tri puta srebrnim ~eki}em. Uradio je to u ~ast svoga sina \or|a, koji je tada napunio 20 godina. Na pergamentu, koji je kraq polo`io ispod kamena temeqca, na{la su se imena arhitekte Jovana Ilki}a, po ~ijem projektu je gradwa zapo~eta, mitropolita Dimitrija i kraqa. Gotovo 30 godina trajala je gradwa jer se zidalo u nestabilnom vremenu koje su obele`ila tri rata – dva balkanska i Prvi svetski. Zgrada je osve{tana 18. oktobra 1936. godine, a otvorena je za rad samo dan kasnije, kada su se u wu uselili predstavnici Kraqevine Jugoslavije.

Gotovo sva ministarstva zadovoqna su radom i u izve{tajima navode iskqu~ivo postignute rezultate, saznaju mediji. Osam resora i kabineti potpredsednika Vlade ve} su predali premijeru izve{taje o radu. Osim Ministarstva trgovine, izve{taje su do sada predali i ministarstva poqoprivrede, ekonomije, nauke, pravde, sporta i omladine, qudskih prava i vera. Premijera su izvestili i kabineti Ivice Da~i}a, Bo`idara \eli}a i Jovana Krkobabi}a. Ostala ministarstva intenzivno rade na zavr{etku svojih dvogodi{wih raporta i podne}e ih do kraja ove nedeqe, a najkasnije do 7. jula, kada je dvogodi{wica rada Vlade.

Volonteri i ostali Tri ~lana vlade Srbije volonterski, odnosno besplatno, obavqaju va`ne dr`avne poslove, a zara|uju za `ivot kao profesori univerziteta. To su ministar prosvete @arko Obradovi}, ministar vera Bogoqub [ijakovi} i ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}. Oni su Agenciji za borbu protiv korupcije, u izve{tajima o imovini i prihodima, prijavili da ne primaju novac iz buxeta za ministarski posao. Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} iz dr`avnog buxeta prima razliku od profesorske plate, i to u iznosu od oko 42.600 dinara.

S druge strane, troje ministara novac prima po vi{e osnova, kao ~lanovi upravnih odbora agencija ili drugih organa. To su ministar ekonomije Mla|an Dinki}, ministarka pravde Sne`ana Malovi} i ministar za za{titu `ivotne sredine Oliver Duli}. Ivica Da~i}, prvi potpredsednik Vlade, zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova, ima ve}u platu od premijera Mirka Cvetkovi}a. Da~i} mese~no zara|uje oko 146.700 dinara, dok Cvetkovi}eva plata iznosi 131.000 dinara. Podatke za potpredsednika Vlade Jovana Krkobabi}a i daqe nije mogu}e na}i na internet-sajtu Agencije za borbu protiv korupcije. E. D.

Postoja}e dva re`ima rada – dnevni i sve~ani. U posebnim ili prazni~nim prilikama, dekorativno osvetqewe }e se razlikova-

Projektom je predvi|ena i restauracija svih elemenata dekorativne plastike – ornamenata koji krase skup{tinski dom, kao i zamena

Pukotine ote`ale radove Generalni sekretar Skup{tine Veqko Odalovi} obja{wava za „Dnevnik“ zbog ~ega Dom ne}e biti „obasjan“ ve} ovih dana, kako je prvobitno planirano. Centralni deo oko sve~anog ulaza bi}e osvetqen i zavr{en do 11. jula, a do kraja tog meseca o~ekuje se zavr{etak svih radova. – Otvorili su se neki problemi kada su radovi po~eli. Pokazalo se da je statika stubova ugro`ena, budu}i da su se pojavile pukotine. Stoga moramo da radimo novu ko{uqicu i armaturu, {to jeste produ`ilo radove, ali oni su bili neophodni zbog sigurnosti zgrade – naveo je Odalovi}. spoqa{wi izgled zgrade. Po{to je re~ je o jednoj od najlep{ih zgrada u centru Beograda, proceweno je da bi trebalo da se vidi i dawu i no}u, i dat pristanak da radovi po~nu. Stru~waci Zavoda za za{titu spomenika kulture isti~u da je zdawe na po~etku Bulevara kraqa Aleksandra „relativno dobro o~uvano”. Gotovo ceo objekat ura|en je od ve{ta~kog kamena, osim prizemnog i suterenskog dela. Dok zavr{ni radovi traju, Skup{tina zaseda nesmetanim tempom, a poslanici i novinari kao da i ne prime}uju skele, prekrivene zastorima koji lelujaju na vetru. Prozori novinarske sobe direktno gledaju na wih, ali poslenicima „sedme sile“, koji su u svojoj profesiji navikli na buku, ni najmawe ne smeta lupa majstora koji svoj posao ne prekidaju kako bi Dom {to pre zablistao. Jer, kad god da iza|ete iz ovog zdawa, nai}i }ete na prolaznika ili turistu koji je zastao da se fotografi{e ili nagleda wegove lepote. S. Stankovi}

Sutra glasawe i nova sednica U Skup{tini Srbije je za sutra zakazano glasawe o zakonskim predlozima i drugim aktima koji su razmotreni na drugoj vanrednoj sednici najvi{eg zakonodavnog tela, a za taj dan zakazano je i novo vanredno zasedawe parlamenta. Poslanici su drugu vanrednu sednicu, na ~ijem su dnevnom redu {est zakonskih predloga i dve odluke, po~eli 7. juna. Izja{wava}e se o predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu, zakonskim predlozima o elektronskim komunikacijama i o sudskim ve{tacima. Glasa}e se i o dve odluke koje

se odnose na u~e{}e pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2010. godini… Za 13 dana, koliko je ukupno trajala debata o tim ta~kama, najvi{e pa`we republi~kih poslanika izazvale su predlo`ene izmene i dopune Zakona o NBS-u, ali i zakonski predlog o elektronskim komunikacijama. Najve}e kritike opozicionara, kada je u pitawu NBS, upu}ene su na predlo`eno re{ewe prema kojem }e guvernera ubudu}e predlagati predsednik dr`ave, {to }e, kako su isticali, uticati na wenu samostalnost i nezavisnost.

LIDER G17 PLUS NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA STRANKE

Nema vi{e podele na proevropske i antievropske stranke Predsednik G17 plus Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da nema vi{e podela na proevropske i antievropske stranke, na demokratske i antidemokratske, ve} da }e gra|ani ubudu}e na wih gledati kao na one koje su im bli`e i re{avaju wihove konkretne probleme i one koje se bave same sobom. – U Srbiji je pro{lo vreme takozvane visoke politike i do{lo vreme da se re{avaju konkretni problemi gra|ana, a za sve nas najve}i visoki ciq je ulazak Srbije u Evropsku uniju – rekao je Dinki} na sednici Glavnog odbora G17 plus u Subotici. On je, me|utim, dodao da je za „svakog ~oveka pojedina~no najva`niji ciq da wegovo dete, kada zavr{i {kolu, mo`e da dobije posao, da `ivi od svog rada, u svome mestu, da ti gradovi po~nu da li~e na prestonicu, a ona na prestonice Evrope“.

– To je ciq u drugoj deceniji 21. veka za modernu politi~ku stranku, za koju smatram da G17 plus mo`e i treba da bude – rekao je Dinki}, naglasiv{i da je nacionalni ciq

Pokrajinska vlada trebalo da razmisli o tome da sedi{ta nekih pokrajinskih institucija izmesti iz Novog Sada u neka druga mesta u Vojvodini

Srbije u ovom trenutku borba za zapo{qavawe. On je kazao da predstavnici Ujediwenih regiona Srbije, ~iji je tako|e lider, od osnivawa, 16. maja, oblize gra|ane Srbije, a da bi re-

Ne}e glasati za pove}awe PDV-a Dinki} je izjavio da u naredne dve godine ne}e biti pove}awa PDV-a i da poslanici G17 plus ne}e glasati za vreme trajawa mandata za tu meru. – G17 plus ne podr`ava pove}awe PDV-a u ovom trenutku zato {to bi to bilo {tetno za Srbiju i pogodilo bi najslabije – rekao je Dinki}. On je kazao da }e se nakon dve godine, kada do|e nova vlada, videti kako stoji ekonomija.

– Sada niko ne mo`e predvideti {ta }e biti za te dve godine, ali mora da se radi na tome da do tada bude boqe i da ne bude ni potrebe da se diraju porezi – kazao je predsednik G17 i ministar ekonomije. Po wegovim re~ima, dobra je ideja da se smawe porezi na plate, ali je pitawe kada }e biti mogu}e to sprovesti.

Opozicija nam je ba{ lo{a – Najve}a nesre}a Vlade Srbije je {to ima lo{u opoziciju. Kada bi ona imala vi{e ideja i predloga, i Vlada bi boqe radila. Zaista `alim {to imamo lo{u opoziciju,

koja se temeqi samo na negirawu, a ne predlagawu – rekao je Dinki}, i dodao da vladaju}a koalicija mora biti „mnogo samokriti~nija“.

REKLI SU

Markovi}: Ogromna mo} stranaka Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Milan Markovi} izjavio je da da stranke imaju ogromnu i neprimerenu mo} i da se uz lidere stranaka provla~e qudi za koje gra|ani nikad ne bi glasali. On je ocenio da danas stranke u Srbiji podse}aju na komete: glava je vidqiva, jasno obasjana, ali rep, koji se prote`e hiqadama kilometara, sadr`i svega i sva~ega {to se ne vidi“. „Vidimo lidere politi~kih stranaka, glasamo opredequju}i se za wih ili protiv wih, a uz wih se provla~e qudi za koje nikada ne bismo glasali da se pojave pred nama kao kandidati, svojim imenom i prezimenom“, ocenio je Markovi}.

Jugovi}: Uporna i tvrda vera Direktor Srpskog pokrata obnove Aleksandar Jugovi} najavio je da }e ta stranka u vi{e od 100 op{tinskih odbora danas obele`iti Vidovdan, svoju krsnu slavu, a da }e centralna proslava biti odr`ana u Novom Sadu. „Srpski pokret obnove }e u vi{e od 100 op{tinskih odbora obele`iti Vidovdan, svoju krsnu slavu, i podsetiti na to da su hri{}anske vrline i vrednosti najpotrebnije Srbiji u ovom vremenu velikih isku{ewa“, rekao je Jugovi} u izjavio dostavqenoj Tanjugu. On je dodao da su „uporna i tvrda vera i vra}awe porodici mesta u dru{tvu koje joj pripada, uz odgovornu prozapadnu politiku, garant napretka, razvoja i oporavka Srbije“.

Ivanovi}: Zapad }e podr`ati podelu – Pitawe teritorije na sto ne}emo staviti ni mi ni kosovski Albanci – izjavio je dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi}, napomiwu}i da bi to mogao da uradi Zapad, po{to do|e do zakqu~ka da ne mo`e da re{i kosovsko pitawe, pa }e ponuditi „solomonsko re{ewe“. Ivanovi} se boji zapadnog pragmatizma jer }e „taj pragmatizam nuditi neka re{ewa koja bi mogla uticati na teritorijalne podele“. Beograd nije zadovoqan re{ewem koje je neuklopivo u Ustav Srbije i u me|unarodno pravo, napomiwe Ivanovi}.

zultat toga trebalo da bude uobli~avawe jakog politi~kog programa regionalizacije i decentralizacije, koji }e biti predstavqen koalicionim partnerima u Vladi, a zatim i gra|anima Srbije. – To je program koji mora da uspostavi Srbiju jednakih {ansi... Zala`emo se ne samo za politi~ku regionalizaciju – vide}emo kakva }e po modelu ona biti, da li simetri~na ili asimetri~na..., ali, va`na je i decentralizacija, prebacivawe {to vi{e ovla{}ewa lokalnoj samoupravi – naglasio je Dinki}. On je dodao da }e poslanici G17 plus insistirati na tome da se na sednici jeseweg zasedawa Skup{tine Srbije na|e predlog zakona o vra}awu imovine lokalnoj samoupravi. – Ne}e postojati sednica Skup{tine Srbije, ukoliko na dnevnom redu ne bude zakon o vra}awu imovine lokanoj samoupravi – rekao je Dinki}. On je kazao i da smatra da bi Pokrajinska vlada trebalo da razmisli o tome da sedi{ta nekih pokrajinskih institucija izmesti iz Novog Sada u neka druga mesta u Vojvodini. – Jedini na~in da ubedimo gra|ane u to da zaista podjednako vodimo ra~una o svima je da republi~ke i pokrajinske institucije, a sutra i institucije politi~kih regiona koje }e se uspostaviti, budu sme{tene ne samo u centru regiona i na taj na~in }e se spre~iti iseqavawe i omogu}iti jednake {anse svima – dodao je predsednik G17 plus.

SNS: Otkriti organizatore SNS pozvao dr`avne organe da otkriju organizatore „izborne kra|e“ u op{tini Bor, navode}i da ne prihvata obja{wewe po kojem je za to odgovorna nepoznata osoba. Srpska napredna stranka zahteva od dr`avnih organa da „uka`u na nalogodavce izborne prevare u Boru“ i da ne prihvata obja{wewe po kojem se nepoznata lica imenuju kao odgovorna. – Obja{wewe po kojem je nepoznata osoba direktorki Po{te u Boru donela la`ne uplatnice kojima su gra|ani pozvani da uplate novac za kampawu SNS-a je detiwasto i vre|a inteligenciju gra|ana – rekao je ~lan Pravnog saveta SNS-a Nikola Selakovi}, reaguju}i na izjavu ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a da je direktorka po{te u Boru policiji rekla da je uplatnice donela nepoznata osoba. – Zamislite situaciju u kojoj N. N. lice ulazi u po{tu i ni{ta mawe od-

lazi kod direktorke i izdaje joj nalog za la`ne uplatnice! Protiv direktorke Po{te u Boru i jo{ dve osobe podignute su krivi~ne prijave zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Selakovi} smatra da iza „izborne kra|e“ u op{tini Bor „stoje veoma mo}ni qudi ~ija se imena skrivaju“. ^lan Pravnog saveta Marko \uri} je potvrdio da SNS, danas u Kru{evcu, organizuje miting, kao iskaz `eqe napredwaka da omogu}e gra|anima da se izjasne u kakvoj Srbiji `ele da `ive. „Miting organizujemo u sklopu na{e borbe za raspisivawe vanrednih palamentarnih izbora, borbe za promene i borbe za ravnopravnu politi~ku utakmicu“, rekao je \uri}. On je dodao da SNS o~ekuje da mitingu, pored gra|ana, prisustvuju i predstavnici drugih opozicionih stranaka.

NS tra`i recept od Vlade Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} uputio je ju~e Vladi Srbije javno pitawe – koji je to recept za pre`ivqavawe porodica koje nemaju nijednog zaposlenog, a takvih je u Srbiji na stotine hiqada. „Pitawe svih pitawa je preraspodela siroma{tva – bogatstva dr`ave i narodnih resursa s gladnim narodom“, navodi se u Borovi}evoj pisanoj izjavi. U situaciji gde i dirigovani provladini sindikati govore o „pobuni gladnih“, ocenio je on, krajwe je vreme za dono{ewe mera socijalne politike za goli opstanak naroda, koji bi premostio vreme do potpunog oporavka nacionalne ekonomije.

ponedeqak28.jun2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

INTERVJU BO[KO RISTI], PREDSEDNIK ODBORA ZA PRAVOSU\E I UPRAVU

Ne damo [ormazov mandat! – Glasa}u protiv oduzimawa mandata poslaniku Draganu [ormazu – izjavio je za „Dnevnik“ predsednik Odbora za pravosu|e i upravu i ~lan Administrativnog odbora Skup{tine Srbije Bo{ko Risti} (DS). U utorak, nakon glasawa u parlamentu, bi}e nastavak sednice Administrativnog odbora, na kojem }e se, kako saznaje „Dnevnik“, najzad re{iti ra{omon [ormazovog mandata, nakon {to je iskqu~en iz DSS-a. Pro{la sednica Odbora odlo`ena je upravo na zahtev demokrata, {to potvr|uje i Risti}.  Na{ izborni sistem je – Smatrao sam da sednicu treba odlo`iti dok se ne utvrdi takav da gra|ani nisu glasakoje su pravne posledice odluke li za poslanike ve} za stranUstavnog suda vezane za odborke i poslanici su imali srenike i koje su posledice blanko }e da stranke na poslani~ku ostavki republi~kih poslanika listu stave ba{ wih. Va{i – obja{wava oponenti ka`u na{ sagovorda nakon popiUstavni sud u svom nik. sivawa blanko  Ipak se ostavki i razobrazolo`ewu je odluka Ustavlaza s politidefinitivno protiv nog suda odnokom stranke u blanko ostavki u sila na odborovakvom izpredstavni~koj nike lokalnih bornom sistedemokratiji skup{tina? mu sledi odu– Da, ali je zimawe manUstavni sud u data? svom obrazolo`ewu definitiv– Ustavni sud je, donose}i odno protiv blanko ostavki u luku o odbornicima, izneo unipredstavni~koj demokratiji i verzalne razloge i principe. U smatra da je to protivno me|uobrazlo`ewu je napisano da u narodnim standardima. parlamentarnoj demokratiji  Iz ve}ine koja je za oduziblanko ostavke predstavqaju mawe mandata [ormazu mo`e nedostatak autenti~ne pravne se ~uti da demokrate `ele da voqe gra|ana. Odluka je bila „stvore vi{e svojih Vladana doneta u vreme kada se izra|iBati}a u Skup{tini“? vao Zakon o Skup{tini. Ve}ina – Ja samo po{tujem odluku o kojoj govorite protiv mene je Ustavnog suda i moj stav je da to bila i kada se izra|ivao taj zatreba da u~ine i ostali jer su kon i kada sam predlagao da se gra|ani nosioci suvereniteta i reguli{e status i mandat poslapoliti~ke partije ne mogu biti nika. Ti su sada za oduzimawe posrednici izme|u gra|ana i mandata [ormazu. parlamenta. D. Milivojevi}

NACIONALNI SAVETI

Slaven Ba~i} na ~elu HNV-a Nosilac liste Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i hrvatskih institucija dr Slaven Ba~i} izabran je ju~e za novog predsednika Hrvatskog nacionalnog vije}a. Wegovu kandidaturu podr`alo je 27 od 28 prisutnih ve}nika na konstitutivnoj sednici, odr`anoj u Gradskoj ku}i, dok je za predsednika Izvr{nog odbora HNV-a izabran tako|e kandidat s liste DSHV-a i hrvatskih institucija Darko Sari} Lukendi}.

Ve}nici su na konstitutivnoj sednici za potpredsednike HNVa izabrali Zlatka Na~eva, Matu Matari}a, Andriju A|ina i dr Andriju Kopilovi}a, a na predlog Darka Sari}a Lukendi}a, za ~lanove Izvr{nog odbora izabrani su Petar Horvacki, za obrazovawe, Dujo Ruwe za informisawe i slu`benu upotrebu jezika, Andrej [panovi} za kulturu, dok }e ~etvrto mesto, za privredu, ostati upra`weno do slede}e sednice krovnog tela hrvatske zajednice u Srbiji. Z. R.

Buwevci: Gabri} uz glas vi{e Bla{ko Gabri} izabran je na konstitutivnoj sednici za predsednika Nacionalnog saveta Buweva~ke nacionalne mawine s jednim glasom razlike. Gabri} ka`e da }e ubudu}e raditi na ujediwewu svih Buwevaca, bez obzira na politi~ku pripadnost. Osim toga, istakao je da nije o~ekivao da bude izabran i da je dobio „vru} krom-

pir“ u ruke. Gabri}a je za predsednika predlo`io predsednik partije Savez ba~kih Buwevaca Mirko Baji}. Protivkandidatkiwa mu je bila Suzana Kojunxi}-Ostoji} s liste „Sad i uvik Buwevci“, koja je na izborima osvojila najvi{e mandata. Kako nezvani~no saznajemo, ne}e se lako pomiriti s poraA. A. zom. Savet ima 23 ~lana.

Rumuni: Daniel Petrovi} predsednik Pokrajinski sekretar za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu Daniel Petrovi} izabran je ve}inom glasova za predsednika Nacionalnog saveta rumunske nacionalne mawine u Srbiji, na konstitutivnoj sednici u Zrewaninu. Petrovi} je bio nosilac izborne liste „Rumunsko jedinstvo za evropsku budu}nost“ koja je na izborima odr`anim 6. juna osvojila najvi{e glasova – 48,14 odsto. Zato ona u sastavu Nacionalnog saveta ima apsolutnu ve}inu, od-

nosno 12 od ukupno 23 predstavnika. ^etiri predstavnika u Savetu dala je lista „Zajednica Rumuna u Srbiji“, tri lista „Jedinstvo – dr Valeriju Pintor“, dva „Nezavisni Rumuni – arhimandrit Longin Peruca Mun}an“ i po jednog „Ujediweni Rumuni iz Srbije – Vasile Barbu“ i „Ujediweni Rumuni – Ra{a Todorel“. Na izborima je glasalo 9.484 bira~a, od 17.417 ukupno upisanih u poseban bira~ki spisak rumunske nacionalne mawine. @. B.

4

EKONOMIJA

ponedeqak28.jun2010.

NEMA MIRA U „JUGOREMEDIJI“

Policijska kontrola uo~i prodaje akcija Generalni direktor i predsednik Upravnog odbora zrewaninske Fabrike lekova „Jugoremedija“ Zdravko Deuri} potvrdio je vest koju je „Dnevnik“, pozivaju}i se na svoje izvore, objavio u ~etvrtak, da je ovu farmaceutsku ku}u posetila policija zbog sumwe da je u woj, u prethodnom periodu, bilo zloupotreba. Deuri} je istakao da je 18. juna sedam pripadnika Odeqewa za privredni kriminal u{lo u prostorije fabrike i zaplenilo preko 600 dokumenata o poslovawu „Jugoremedije“. Prvi ~ovek ovog pred-

uze}a potvrdio je, tako|e, na{e navode da se policijska akcija de{ava u periodu dok traje prikupqawe punomo}ja za Skup{tinu akcionara, zakazanu za 6. jul, i da se za zloupotrebu slu`benog polo`aja sumwi~e qudi kojima mali akcionari treba da uka`u poverewe da ih zastupaju na toj Skup{tini. – U trenutku dok uspe{no privodimo kraju zapo~ete investicije i pripremamo se za prodaju akcija, naporedo s na{im naporima

se akcije fabrike iznesu na prodaju po minimalnoj ceni od 17 evra. Po wegovom mi{qewu, drugi razlog je odluka da se stare ma{ine za proizvodwu antibiotika ulo`e u novu fabriku, koju bi „Jugoremedija“ osnovala zajedno s grupom svojih akcionara. – Osim o~uvawa radnih mesta, smisao dosada{we rekonstrukcije „Jugoremedije“ bilo je uve}awe wene vrednosti. Ukoliko bismo sada pristali na minimalnu cenu mawu od 17 evra, smatramo da bismo time izneverili poverewe svih onih akcionara koji su podr`ali rekonstrukciju proizvodnih pogona i pristali na to da se prodaja akcija odlo`i do zavr{etka radova. Ovakvim svojim stavom izazvali smo neprijateqstvo svih potencijalnih kupaca kojima je ciq da prevare akcionare i preuzmu fabriku po ceni akcija ni`oj od realne – kazao je Deuri}. Ina~e, na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti mo`e se uo~iti da su me|u vode}im malim akcionarima Zrewaninci koji nakon privatizacije “Jugoremedije” uop{te nisu bili na spisku vlasnika fabri~ke imovine. Spekuli{e se o tome da su oni do poseda akcija do{li dobijaju}i ih, formalno, na poklon od prvobitnih malih akcionara, a su{tinski pla}aju}i ih svega pet evra po komadu. – Ukoliko je istina da su pojedini mali akcionari na nezakonit na~in, putem ugovora o poklonu,

^astili se, uprkos gubicima Deuri} bi na predstoje}oj Skup{tini akcionara trebalo da objasni da li je ta~an podatak da je lane “Jugoremedija” zabele`ila poslovni gubitak od pribli`no 185,6 miliona dinara. Kako se nezvani~no mo`e ~uti, bez obzira na katastrofalne rezultate, petoro ~lanova UO, s Deuri}em na ~elu, ko{talo je "Jugoremediju" blizu ~etiri miliona dinara, koliko su naplatili na ime svog anga`mana. U izve{taju o poslovawu za 2009. godinu pomiwu se i tro{kovi fizi~kim licima – po ugovoru o delu, ne{to ve}i od {est miliona dinara, ali nije jasno na koga se to odnosi. da za akcionare izborimo {to boqu cenu, „Jugoremedija“ je potresena poku{ajima da se uspesi pretvore u aferu. Ovi poku{aji dolaze kako iz same fabrike, tako i iz politi~kih krugova i centara finansijske mo}i koji vrebaju {ansu da za {to mawu cenu prigrabe rezultate na{eg truda i odricawa – poru~io je Deuri}, uz napomenu da postoje dva direktna povoda za intrige koje se posledwih meseci vode oko ~lanova uprave „Jugoremedije“. Pre svega, objasnio je on, razlog je nepopustqiv stav menaxmenta da

prodavali akcije koje imaju u “Jugoremediji” po pet evra, takve aktivnosti nemaju nikakve veze s upravom kompanije – pravda se Deuri}. Na kraju, on je pozvao male akcionare, koji su vlasnici 58 odsto kapitala fabrike, da ne nasedaju na la`i i intrige. Ako Agencija za privatizaciju, dodao je, sa svoja 42 odsto akcija prika`e ve}inu na predstoje}oj Skup{tini, ona }e biti u prilici da smeni sada{wi menaxment i da sprovede u delo svoju nameru da akcije ponudi na prodaju po minimalnoj ceni. @. Balaban

„GASPROM” POVE]AVA KAPACITETE

[ire se skladi{ta gasa – "Gasprom" planira da do 2016. godine pove}a kapacitete svojih podzemnih skladi{ta gasa u inostranstvu na 6,5 milijardi kubnih metara – izjavio je predsednik Upravnog odbora ruskog holdinga Aleksej Miler. On je, na godi{woj skup{tini akcionara "Gasproma", podsetio na to da Holding, u okviru realizacije projekata novih izvoznih mar{ruta, gradi podzemna skladi{ta u Srbiji, Holandiji, Ma|arskoj i Velikoj Britaniji, a priprema se izgradwa takvih kapaciteta i u Turskoj, Rumuniji, Sloveniji i nekim drugim zemqama. – Svi ovi planovi i projekti omogu}avaju pove}awe kapaciteta na 3,3 milijarde kubnih metara do 2013, i na 6,5 milijardi kubika do 2016. godine – zakqu~io je Miler.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,705

103,781

106,168

Australija

dolar

1

71,2321

72,6858

74,3576

101,394 71,014

Kanada

dolar

1

79,185

80,801

82,6594

78,9426

Danska

kruna

1

13,6624

13,9412

14,2618

13,6206

Norve{ka

kruna

1

12,6518

12,91

13,2069

12,6131

[vedska

kruna

1

10,5861

10,8021

11,0505

10,5537

[vajcarska

franak

1

74,9154

76,4443

78,2025

74,6861

V. Britanija

funta

1

123,429

125,948

128,844

123,051

SAD

dolar

1

82,5663

84,2513

86,1891

82,3135

Kursevi iz ove liste primewuju se od 25. 6. 2010. godine

DNEVNIK

KRIZA I GODI[WI ODMORI

Dve tre}ine Srbije ne}e letovati Gotovo 70 odsto gra|ana Srbije ove godine ne planira da otputuje na letovawe, pokazalo je istra`ivawe agencije TNS "Medijum–Galup". Ove godine se za letovawe, po istra`ivawu, najmawe u pore|ewu s ostalim regioni-

ma opredequju stanovnici centralno-zapadne Srbije. Planove za letovawe imaju mladi, stanovnici iz gradskih sredina, zaposleni i oni s vi{im mese~nim primawima. Oni koji }e ove godine letovati, naj~e{}e se se opre-

dequju Gr~ku i Crnu Goru, a potom i za bawe Srbije. Za doma}i turizam (bawe i planine u Srbiji) ukupno se opredequje ~ak svaki peti gra|anin koji planira letovawe, naveo je "Medijum–Galup".

CVETA ILEGALNO TR@I[TE CIGARETA

[verceri „pojeli” akcize Ilegalna trgovina cigaretama “cveta” zato {to u maloprodajnoj ceni, zavisno od zemqe, 60 do 80 odsto u~estvuje poresko optere}we dr`ave. Zbog toga u Evropi dr`avni buxeti gube ~ak osam milijardi evra. Kako posti}i sklad izme|u potreba dr`ave i smawenog standarda, budu}i da potro{a~i ne odustaju i pored kampawe o {tetnosti pu{ewa po zdravqe, jedno je od pitawa koja su se nametnula na nedavnom skupu novinara iz biv{e SFRJ, koji je uprili~ila Tvornica duhana Roviw (TDR). Po upozorewu predsednika UO TDR-a Davora Toma{kovi}a, {verc cigareta naglo je porastao pro{le godine u ~itavom regionu, upravo zbog nejednakih akciza i nedovoqne kontrole. Po iznetim podacima, predwa~i Srbija, u kojoj je broj legalno prodatih cigareta smawen s 20,7 na 18,5 milijardi komada, odnosno 11 odsto, i pored ~iwenice da je, recimo, u Evropi prose~na cena kutije 2,5 evra, dok je u Srbiji 0,7 evra. Trenutna generalna direktiva EU je 1,3 evro poreskog i akciznog optere}ewa po paklici cigarete, a o~ekuje se da }e ta cifra i}i i do 1,7 evra. Kada je re~ o Sloveniji i Hrvatskoj, one su ve} dostigle tu proporciju od 1,9, odnosno 1,7 evra, dok je u Makedoniji i Bosni i Hercegovini 0,4 odnosno 0,7 evra. Srbija je “zlatna sredina” jugoistoka s pola evra, dok u Crnoj Gori 0,7 evra, a na Kosovu 0,5 po paklici cigareta ostaje dr`avi. Zbog ovolike razlike u poreskom optere}ewu razli~ite su i cene paklice, pa se iz BiH {vercuju cigarete u Hrvatsku, a sli~no se de{ava sa

Ko kome prodaje? – Nije moje da komentari{em poslovnu politiku konkurencije. Hrvatsko tr`i{te je potpuno liberalizovano 2009. godine. Insinuacije da je zbog barijera onemogu}en izvoz cigareta iz Srbije u Hrvatsku ne stoje i vi sada ovde mo`ete kupiti sve brendove svih multinacionalnih kompanija koje posluju i u Srbiji. Zato je pravo pitawe za wih za{to su odlu~ili da brendove, koje ina~e proizvode u Srbiji, plasiraju na hrvatsko tr`i{te iz drugih zemaqa – poru~uje Toma{kovi}, procewuju}i da je to stvar poslovne politike tih proizvo|a~a. On je rekao da roviwski proizvo|a~ cigareta nema nameru da preuzima neku od kompanija za proizvodwu duvana, niti da gradi nove proizvodne pogone u regionu. Me|utim, TDR tra`i prostor za rast na azijskom tr`i{tu, tako {to je potpisan ugovor s iranskom duvanskom kompanijom o gradwi nove fabrike u kojoj }e se proizvoditi 6,5 milijardi cigareta godi{we. Zavr{etak gradwe fabrike je planiran za jesen naredne godine, a ukupna vrednost investicije je oko 30 miliona evra. Srbijom, gde se {vercuju duvanski proizvodi iz Makedonije i s Kosova. Kao vode}i proizvo|a~ cigareta u jugoisto~noj Evropi, TDR je lane ukupno prodao 12,5 mili-

jardi komada cigareta i imao prihod od 231 milion evra, {to je zbog ekonomski krize oko deset odsto mawe nego 2008. godine. – TDR je tokom 2009. godine prodao u Srbiji vi{e od 1,6 mi-

lijardu komada cigareta i ostvario tr`i{no u~e{}e od devet odsto, {to je ozbiqno pove}awe u odnosu na pre tri godine, kada je na{e u~e{}e bilo {est odsto – procewuje Toma{kovi}. Kao zna~ajan podatak, on navodi to da u buxete Hrvatske i zemaqa u regionu roviwska fabrika duvana kroz akcize i poreze upla}uje vi{e od 600 miliona evra godi{we, od ~ega u Srbiji 38 miliona evra. Istovremeno, TDR je pro{le godine ostvario prihod od 20 miliona evra na srpskom tr`i{tu. Me|utim, TDR nije u mogu}nosti da kupuje duvan u Srbiji, a kao glavnu prepreku navode nedostatak dr`avnih subvencija za wegovu proizvodwu, za razliku od Hrvatske, gde ova kompanija kupuje 85 odsto potrebnih sirovina. Toma{kovi} ne demantuje ~iwenicu da u Hrvatskoj na svakom koraku mo`ete kupiti cigarete proizvo|a~a koji imaju fabrike u Srbiji, ali da }ete videti i taj kuriozitet da nijedna paklica nije proizvedena u Srbiji. Pedesetak novinara iz biv{e Jugoslavije imalo je {ansu da prvo vidi paklicu novog brenda cigareta roviwskog proizvo|a~a "ronhil anlimitid". Kompanija koja je prva u svetu uvela “pillow pack” sada prva uvodi i takozvani “kju ar kod” na paklici. ^itawem ovog dvodimenzionalnog koda pomo}u ~ita~a na mobilnom telefonu, potro{a~i }e mo}i da posete veb-stranicu s vestima iz regiona, kao i informacijama o mestima za izlaske i koncertima u ve}ini gradova u svim dr`avama biv{e Jugoslavije. S. Stankovi}

KRIZA JEDE DOMA]U VALUTE I DEVIZNE REZERVE

Dinar potro{io tri milijarde evra Doma}a valuta nastavqa da tone. evra na odbranu kursa dinara. KoDinar je ju~e oslabio 22 pare i zvaliki je to novac nije te{ko zakquni~ni sredwi kurs je 104,0004 dina~iti ako se zna da su ukupne devira za jedan evro, i to sve uprkos inzne rezerve Srbije oko 10,5 militervencijama Narodne banke Srbijardi evra. je, koja je dnevno pro{le nedeqe – Narodna banka ka`e da to ~ini prodavala i vi{e od 50 miliona bi spre~ila velike dnevne fluktuevra da bi ubla`ila prekomernu acije a su{tina je da bi smo odbradnevnu oscilaciju. Da bi se spaslo nili precewenu vrednost dinara – {to se spasti da, od po~etka godine prokomentarisao je nedavno de{aprodato je ukupno 1,306 milijarda vawa na deviznom tr`i{tu ekonoevra, ra~unaju}i i posledwe intermista Mla|an Kova~evi}. venciju, ali klizawe traje i traje. Saradnik Ekonomskog instituPosle svega, naravno, name}e se ta Vladimir Vu~kovi} izjavio je pitawe gde je kraj da je NBS-u za ovu posrtawu, tim pre godinu ostalo jo{ {to intervencije samo 500 miliona Narodnoj banci NBS-a daju rezulevra za interventate, ali samo Srbije za ovu godinu cije na deviznom kratkoro~ne. Tro- ostalo jo{ samo 500 tr`i{tu. On je, ta{e se devizne reko|e, naglasio da miliona evra zerve, a nacionalse pred Srbiju ove za intervencije na na valuta pada. Dii naredne godine deviznom tr`i{tu nar je, nije zgoreg postavqaju dileme napomenuti, za vreu vezi s re`imom i me krize oslabio politikom deviprema evru gotovo trideset odsto. znog kursa, oceniv{i da novi zakon Kakva je situacija mo`da dobro o NBS-u omogu}ava "prolaz poliilustruje podatak da je Narodna tike ka monetarnoj politici" i banka Srbije do po~etka krize, to ostavqa mogu}nost da se u budu}nojest od oktobra 2008, do posledwih sti promeni re`im deviznog kursa. dana juna ove godine potro{ila – Postoje}i re`im kursa ne bi tek ne{to mawe od tri milijarde trebalo mewati, a uvo|ewe fik-

snog re`ima kursa u Srbiji ne bi bilo dobro re{ewe – ocenio je Vu~kovi}, dodaju}i da je slabqewe dinara u proteklom periodu uzorokovano mawim prilivom kapitala i "bekstvom" investitora iz regionalnih u ~vrste valute. – Kada se sve sabere, ostaje jedino da se zapitamo koliko bismo deviznih rezervi potro{ili da je kurs bio fiksni ili da je vezan za inflaciju. Ideju o ja~oj odbrani doma}e valute i vezivawu kursa za inflaciju zajedni~ki su izneli Srpski poslovni klub "Privrednik", Savez ekonomista Srbije i Udru`ewe korporativnih direktora. U isto vreme dok su tra`ili vezivawe

kursa, ~lanovi ta tri udru`ewa su u pismu srpskim zvan~nicima izneli i zamerke da je na odbranu dinara potro{ena milijarda evra iz deviznih rezervi. Na pitawe kako se devizne rezerve mogu sa~uvati, a kurs dinara agresivnije braniti, predsednik Saveta NBS-a Dejan [o{ki} je ocenio da je to nemogu}e. – E, to ne mo`e! Ta dva stava su u suprotnosti jedan s drugim. Jednostavno, i jedno i drugo ne ide. Agresivnija odbrana dinara podrazumeva ve}e tro{ewe deviznih rezervi – istakao je [o{ki}. Komentari{u}i predlog da se kurs ve`e za inflaciju, on je rekao da je takav model ve} vi|en u Latinskoj Americi i nije dao dobre rezultate jer na wemu zara|uju samo {pekulanti: – Potpuno predvidqiv kurs je lo{ jer otvara prostor za {pekulante, odnosno obezbe|uje sigurnu zaradu na kursnim razlikama – istakao je [o{ki}. D. U.

Iako je poreska reforma najavqena na sva zvona od we, barem uskoro, ne}e biti ni{ta. Naime, ~lan Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsi} izjavio je Tanjugu da ne veruje u to da }e poreska reforma biti sprovedena za mandata ove vlade. On je dodao da je uslov za tu reformu prethodno postizawe dogovora na nivou Vlade.

Milica Bisi} profesorka javnih finansija rekla je da bi buxetski deficit ove godine mogao da dostigne 120 milijardi dinara odnosno 4,6 odsto BDP-a, a ne 109 odnosno ~etiri procenta BDP-a koliko je planirano. Ona je rekla da se bez temeqnih reformi rashodi na plate i penzije ne mogu smawiti. „Ova godina je propu{tena za bitnije promene u javnim finansijama“, istakla je ona. Diana Dragutinovi}, ministarka finansija je rekla da misli da nije mogu}e u{tedeti na platama i penzijama, niti u kupovini dobara i usluga za potrebe javnog sek-

tora, ve} u oblasti „sitnih“ infrastrukturnih projekata i raznih subvencija. „Dr`ava treba da investira u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu od nacionalnog zna~aja,

datke za industriju osim u izuzetnim slu~ajevima kao {to je FIAT“, naglasila je ona. Ministarka je rekla da su za ovu godinu planirani kapitalni rashodi od 109 milijardi dinara

Buyetski deficit ove godine mogao da dostigne 120 milijardi dinara odnosno 4,6 odsto BDP-a, a ne 109 odnosno ~etiri procenta BDP-a koliko je planirano me|unarodne gasovode i naftovode i obrazovawe i zdravstvo. Mislim da bi u energetiku i `eleznice vi{e trebalo da ula`e javni sektor, i da dr`ava smawi iz-

{to je dva puta vi{e u odnosu na 2005 i dodala da je Vlada napravila zaokret jer je prioritet na izgradwi nacionalne infrastrukture.

Investitori }e sve te`e dre{iti kesu? Iako direktor Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza Bo`idar Laganin tvrdi da, navodno, ~ak 80 stranih kompanija trenutno iskazuje interesovawe da ula`e u Srbiju, te{ko je poverovati u to da }e ovde uskoro do}i neki veliki investitor iz inostranstva kakvi su u prethodnih deset godina ulagali u Srbiju. Naime, u na{u ekonomiju strani investitori su od 2001. godine do danas ulo`ili 12,5 milijardi dolara, a pojedine kompanije ulagale su i po nekoliko stotina miliona evra. Najve}i investitor u Srbiji je norve{ki „Telenor“, koji je za kupovinu „Mobija 63“, odnosno Kari}evog „Mobtela“, izdvojio vi{e od 1,5 milijardu evra. Te{ko je da }e tako „te{ka“ investicija u narednim godinama, mo`da i decenijama, biti ponovqena. Jednostavno, Srbija vi{e nema tako vrednih kompanija, sem ukoliko se neko u vlasti ne predomisli i ipak proda Elektroprivredu. Me|u najvrednije investicije ulazi i ona pro{logodi{wa ruskog „Gaspromwefta“ koji je kupio Naftnu industriju Srbije. Cena polovine akcija NIS-a bila je 400 miliona evra, ali je novi vlasnik ovih dana zapo~eo rekonstrukciju pan~eva~ke rafinerije, koja }e ko{tati jo{ toliko. Jo{ jedno veliko ulagawe u oblasti energetike do{lo je iz Rusije: „Lukoil“ je priva-

MIODRAG KOSTI]

Kriza sti`e posle leta? Predsednik kompanije „MKgrupa“ Miodrag Kosti} izjavio je ju~e Tanjugu da o~ekuje da }e se finansijska kriza na realan sektor u Srbiji odraziti tek u drugoj polovini ove godine, i dodao da ekonomska situacija u zemqi nije negativno uticala na poslovawe wegove kompanije. – Mi }emo verovatno imati naj`e{}i deo krize u drugoj polovini godine, kada se finansijska kriza preseli u realan sektor, a preseqewe krize u realan sektor }e podrazumevati, pre svega, nemogu}nost vra}awa kredita – rekao je Kosti}, i dodao da ve}ina kreditnih linija koje je realan sektor uzimao pre krize sada sti`e na naplatu. Kosti} je naveo da je verovatan slede}i scenario: banke }e morati da otpisuju kredite koje nikada ne}e mo}i da naplate, a onda }e svoj negativni rezultat morati da anuliraju pove}awem kamate i da tako, na neki na~in, pogor{aju uslove kreditirawa. – Ote`ani uslovi kreditirawa se ve} sada vide jer banke sve te`e odobravaju nove kredite, tra`e ve}e kolaterale, a u stvari, to za rezultat ima te`e poslovawe – dodao je on, uz ocenu da su Vladine mere dale odre|ene rezultate i da

5

Buyetska rupa u crvenom

U SRBIJU JE ZA DECENIJU STIGLO 12,5 MILIJARDI DOLARA STRANIH ULAGAWA

– Ja nisam siguran da li }e biti postignut dogovor o tome za vreme mandata ove vlade, a ako ne bude, mislim da bi trebalo sprovesti neke druge reforme koja su tako|e va`ne za funkcionisawe privrede Srbije – rekao je Arsi} na marginama Letweg „Vivaldi foruma“ na Mokroj gori. Savetnik premijera Srbije smatra da je neophodno da se istovremeno sprovede fiskalno rastere}ewe privrede i pove}a stopa poreza na dodatu vrednost. – Kada se smawi fiskalno optere}ewe zarada zaposlenih, trebalo bi pove}ati PDV, tako da to budu prihodno neutralne reforme, odnosno, koliko se privredi ostavi dodatnih para od smawewa fiskalnog optere}ewa, da se toliko dodatnih para dobije u buxet Srbije od pove}awa PDV-a – objasnio je Arsi}. – Iako to izgleda kao presipawe iz {upqeg u prazno, to ipak nije tako. Smawewem fiskalnog optere}awe rada, smawuju se wegovi tro{kovi i pove}ava konkurentnost privrede. Na pitawe da li pove}awe stope PDV-a nosi rizik inflatornih pritisaka, Arsi} je odgovorio da pove}awe stope PDV-a ili nekog drugog poreza uti~e samo jednokratno na cene na tr`i{tu, i to obi~no traje najdu`e tri meseca, a posle toga nema uticaja na inflaciju. – Ako bi se primenilo najavqeno pove}awe PDV-a od tri posto (s 18 na 21) i ako bi se u celini prevalilo na potro{a~e, mogu}e je da bi deo tereta tog pove}awa snosila privreda, i to pove}awe bi uticalo na inflaciju od jedan do 1,5 posto – objasnio je on. E. Dn.

ponedeqak28.jun2010.

DR@AVA TRO[I VI[E OD PLANA

DALEKO JE SAGLASNOST O FISKALNIM REZOVIMA

Ni{ta od poreskog reza

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

idu u dobrom pravcu ali i da, na`alost, smatra da one „ne}e pomo}i svima“. Kosti} se osvrnuo i na poslovawe svoje kompanije, ukazuju}i na to da „MK-grupa“ nije „tipi~no preduze}e“ da bi se analizirali efekti ekonomske krize u Srbiji. – Na{a kompanija je izuzetak. Na vreme smo iza{li iz zemqe. Tako, recimo, ove godine imamo deset miliona evra dobiti u Ukrajini, i to u ~etvrtoj godini rada. Mi nismo preduze}e tipi~no za Srbiju jer 40 odsto na{ih prihoda dolazi od izvoza. Nas ne tangiraju ni kurs, ni javni dug i vi{e zavisimo od spoqweg tr`i{ta – rekao je Kosti}.

[teta ^ak tre}ina svih investicija u Srbiju u posledwih deset godina stiglo je 2006. godine. Ekonomisti ukazuju na to da je velika {teta {to pare koje su u tom periodu stigle u zemqu nisu iskori{}ene za investicije u infrastrukturu, ve} su oti{le u javnu potro{wu. tizovao „Beopetrol“ za 210 miliona evra. Najve}a ulagawa iz inostranstva su, ipak, u{la u finansijski sektor. U Srbiji danas posluju 34 banke, od kojih su tek tri u doma}em vlasni{tvu. Ukupna vrednost investicija u finansijske ku}e u Srbiji do sada je milijardu i po evra. Najvi-

INTERVJU

{e je u bankarski sektor ulo`ila Nacionalna banka Gr~ke, 425 miliona evra, najpre kroz „grinfild“ ulagawe, odnosno osnivawe svoje srpske podru`nice, a potom i kroz kupovinu jedne od najve}ih doma}ih banaka – Vojvo|anske. Mnogo novca je do{lo i kroz ulagawa u sektor osigurawa, a

svakako najve}u akviziciju imala je italijanska „Fondijarija“ kada je pazarila DDOR „Novi Sad“. Finansijski sektor je jedan od retkih u kojima je ostalo jo{ nekoliko „zlatnih koka“ za prodaju: u dr`avnom vlasni{tvu jo{ uvek su Komercijalna banka i „Dunav osigurawe“. S druge strane, jedina velika doma}a banka koja je u vlasni{tvu doma}ih privatnika, ni{ka AIK, za sada uspe{no odoleva konkurenciji u stranom vlasni{tvu. Po podacima Privredne komore Srbije, u zemqu je u poslove s nekretninama u{lo ne{to vi{e od 800 miliona dolara. Isto koliko ulo`eno je i u prera|iva~ki sektor, gde predwa~e investicije u duvansku industriju (kupovina fabrika u Ni{u i Vrawu), te proizvodwu piva (privatizacija Apatinske i ^elarevske pivare). Sledi trgovina, s blizu 600 miliona dolara, gde je najve}i investitor slovena~ki „Merkator“, s ulagawem od blizu 250 miliona evra u gradwu i otvarawe tr`nih centara. ^ak 80 odsto svih stranih ulagawa u Srbiju u proteklih deset godina dolo je iz zemaqa ~lanica Evropske unije. Najvi{e su ulo`ili Austrijanci – 2,6 milijarde dolara, zatim Grci – 1,68 milijardu, Norve`ani i Nemci (oko milijardu i po evra). Me|u prvih deset zemaqa izvoznica kapitala u Srbiju je i Rusija, i to na {estom mestu. V. ^vorkov

BOGDAN LISOVOLIK

Srbiji prelazna ocena od MMF-a

Stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik izrazio je o~ekivawe da }e Bord direktora MMF-a danas doneti pozitivnu odluku o ~etvrtoj reviziji aran`mana Srbije s tom me|unarondom finansijskom organizacijom.

Lisovolik je rekao da se jo{ analiziraju odre|eni podaci, ali da u su{tini nema prepreka da Srbija dobije pozitivnu reviziju aran`mana jer je ispunila sve uslove. [to se ti~e otpu{tawa u javnom sektoru, Lisovolik je istakao da je za MMF bitno da je takva odluka usvojena, a da se wena primena o~ekuje u narednim mesecima. ^etvrta revizija stendbaj aran`mana treba da omogu}i Srbiji da povu~e dodatnih 380 miliona evra koji su nameweni podr{ci deviznim rezervama. U maju je s predstavnicima MMF-a dogovoreno da se deficit buxeta, zbog mawka javnih prihoda, pove}a s prvobitno planiranih ~etiri na 4,8 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, ili na oko 140 milijardi dinara. Dogovoreno je i da se do septembra odlo`i dono{ewe zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji }e omogu}iti smawewe javne potro{we na 41 odsto BDP-a za ~etiri godine.

DRAGAN VASI], DIREKTOR „GETALDUSA“ IZ NOVOG SADA

Sve je veoma neizvesno! Kada je 2002. godine preuzeo novosadsku opti~arsku ku}u „Getaldus“, nasledio je 150.000 evra duga, nesre|ene finansije i vidqiv zaostatak u tehnologiji i dijagnostici. Sedam godina kasnije, krajem poslovne 2009, Dragan Vasi} uspeo je da sanira sve dugove i da u zavr{nom ra~unu prvi put prika`e malu pozitivu. Pre toga je, ulo`iv{i vi{e od pola miliona evra, uspeo da potpuno obnovi svoje lokale i da potvrdi „Getaldus“ kao jednu od najkonkurentnijih optika u Vojvodini.  Koliko je kriza uticala na va{e poslovawe?

– Uticaj krize je svakako vidqiv. Recimo, 2009. je bila oko pet odsto lo{ija nego 2008. godina. Ova godina je jo{ kriti~nija jer vidimo da nam je realizacija ni`a 20-30 procenata nego u istom periodu lane. Nema novaca, likvidnost je veoma niska. Svim silama se trudimo da amortizujemo te udare. Preselili smo se u vlastite prostorije, time smo izbegli dosada{wi zakup i smawili smo tro{kove. Preregistrovali smo se iz DOO u akcionarsko dru{tvo, ~ime smo izbegli izdatke za berzu, brokera, revizora, ogla{avawe u novinama. Tu smo u{tedeli izme|u 7.000 i 10.000

Odgovornost prema zaposlenima Odgovoran odnos prema zaposlenima ostao je va`na odrednica u poslovawu preduze}a, da bi, ba{ zbog izra`ene socijalne brige, „Getaldus“ pre dve godine bio nagra|en uglednim priznawem „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“. – Oduvek sam se trudio da po{tujem svoje saradnike i da imam maksimalno korektan odnos – ka`e Dragan Vasi}. – Kad sam do{ao u „Getaldus“, preduze}e je imalo 39 zaposlenih, koliko ih ima i sada. Bilo je prirodnog odliva, qudi su odlazili u penziju ili su otvarali sopstvene radwe, ali samo jedna radnica je morala napustiti kolektiv. U firmi se promenilo to {to smo nastojali da racionalnije uposlimo qude. Mislim da smo u tome uspeli, na{i su tro{kovi ni`i, a qudi su boqe nagra|eni.

evra. Na`alost, ne vidimo prostor za dodatne u{tede. A sve je, i daqe, veoma neizvesno.  Da li vam je tr`i{te Vojvodine primarno? – Tr`i{te Vojvodine je tr`i{te kojem smo okrenuti. Osim tri ordinacije, koliko ih imamo u Novom Sadu, raspola`emo s jo{ deset isturenih lokala, od [apca, preko Kule, do Kikinde. Sve smo ih opremili najkvalitetnijom opremom, nudimo kompletnu uslugu i sve rade pozitivno. Dobro ste primetili, ovo je oblast u kojoj je konkurencija izuzetno velika. Samo u Novom Sadu ima vi{e od sto optika. Tu ne mo`ete opstati ako niste spretni, izdr`qivi i, pre svega, kvalitetni. Za sada uspevamo da se nosimo s tr`i{nim izazovima. Mislim da je tradicija ono {to nas izdvaja u odnosu na druge.  Od obe}anog poreskog rastere}ewa nije bilo ni{ta. Da li u nekom delu, ipak, imate pozitivno iskustvo s dr`avom?

– Nisam kriti~ki raspolo`en prema dr`avi. Imam utisak da se ~ini onoliko koliko je, u datim okolnostima, mogu}e. Nikome nije lako, pa ni dr`avi. Me|utim, svi smo svesni toga kakva je a`urnost pla}awa, mislim da bi to trebalo imati u vidu i kad se razmi{qa o porezima. „Getaldus“ ima godi{wi ugovor s Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe, {to nam ostavqa mogu}nost da dajemo nao~are na recept. Dodatna pogodnost je u tome {to mi to ~inimo na odlo`eno pla}awe (od tri do {est rata) i {to pri tome ne obra~unavamo kamatu. V. Harak

6

BERZA

ponedeqak28.jun2010.

DOGOVOR DVE SUPERSILE

Rusija u STO Ruski premijer Aleksej Kudrin izjavio je da }e se zavr{ni pregovori sa ameri~kom administracijom, o uslovima ulaska wegove zemqe u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), obaviti u septembru, javqaju ju~e ruske agencije. Kudrin je rekao, tokom samita Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa u Torontu, da je jo{ rano zakqu~iti da su svi problemi u pregovorima dve strane, a povodom definitivnog ulaska Rusije u STO, okon~ani.

„Mnogo toga }e zavisiti od pregovora zakazanih za septembar“, precizirao je Kudrin, koji je istovremeno ukazao da }e Moskva i daqe primewivati ranije usvojenu odluku kojom se zabrawuje rad filijala stranih banaka u Rusiji. Rusija je, ina~e, jo{ po~etkom devedesetih godina, neposredno nakon progla{ewa nezavisnosti, kao jedan od osnovnih ciqeva isticala ulazak u sastav STO, ali samo pod uslovima koji bi joj odgovarali. Zvani~nici u Moskvi su pre tri godine tvrdili da je ulazak u STO „na dohvat ruke“, ali su se nakon toga pojavile nove prepreke, zbog naknadnih zahteva EU i SAD, koje ruska strana nije bila voqna da ispuni pa je zavr{etak procedure u~lawewa ponovo produ`en.

– Trgovawe na Beogradskoj berzi tokom protekle sedmice obele`io je rast ukupnog prometa i indeksa. Vrednost indeksa Beogradske berze posle du`eg vremena zabele`ila je rast na nedeqnom nivou, pa je indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 porastao 2,9 posto, dok je Belekslajn uve}ao svoju vrednost 2,54 posto – izjavila je {efica odeqewa za poslove korporativnog agenta Fima interne{enela Tijana Cvetkovi}. Istrgovano je gotovo 488 miliona dinara, od ~ega je 91 odsto ~inio promet akcijama, dok je trgovawe obveznicama stare devizne {tedwe iznosilo svega 41 milion dinara. Najtrgovanija je bila serija A-2015 s istrgovanih 10,6 miliona dinara, podsetila je Tijana Cvetkovi}. Najve}e interesovawe investitori su pokazali za akcije Univerzal banke, ~iji je promet dostigao 155 miliona dinara. U grupi najtrgovanijih, ali sa zna~ajno ni`im ostvarenim prometom, na{li su se, kako je navela, ni{ka AIK banka i „Alfaplam“ iz Vrawa s 97 miliona dinara, odnosno 61 milion dinara. Najve}i nedeqni dobitnici bili su Univerzal banka, ~ije akcije su skupqe 21,27 posto, Privredna

banka (12,30 posto) i BIP s rastom od 8,57 posto. Me|u gubitnike su se svrstali „Putevi U`ice“, ~ije akcije su jeftinije 17,73 odsto, „Velefarm“ (14,51) i Globos osigurawe s padom od 7,89 odsto. U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu bilo je u blagom padu i kretalo se u proseku oko 25 odsto, uz ujedna~eno prisustvo na strani prodaje i na strani kupovine. – Ve}i prometi i rast indeksa na Beogradskoj berzi pro{le sedmice mogli bi ukazati na pozitivan trend, ali treba imati u vidu

da letwi meseci donose stagnaciju na berzama – ocenio je broker KBC-sekjuritisa Vaso Dulovi}. Pozitivne vesti sti`u iz Naftne industrije Srbije. Skup{tina akcionara NIS-a donela je odluku o transformaciji kompanije u otvoreno akcionarsko dru{tvo i usvojila niz dokumenata koji su neophodni za transformaciju preduze}a. Tako su se stekli uslovi da gra|ani koji su ostvarili pravo na besplatne akcije NIS-a, wih oko 4,8 miliona, mogu wima trgovati na Berzi, podse}a broker KBC-a.

Stru~waci isti~u da je najrealnije da se akcije NIS-a pojave na Berzi u julu, ali i da veliki kumulativni gubitak od 2005. godine, koji je dostigao 37,6 milijardi dinara, nije dobar za vrednost deonica. Analiti~ari ipak smatraju da bi vrednost akcija NIS-a mogla rasti zbog tvrdwi menaxmenta da }e ove godine poslovati s dobitkom, ka`e Dulovi}. U svakom slu~aju, pojavqivawe NIS-a na Berzi utica}e, kako je naveo, pozitivno na obim i likvidnost. Po~etna cena jedne akcije NIS-a iznosi}e 500 dinara. Na redovnoj skup{tini akcionara „Alfaplama“ iz Vrawa, s Blistinga Beogradske berze, 17. juna 2010, doneta je odluka da akcionarima tog preduze}a bude ispla}ena dividenda, i to 500 dinara preduze}ima, a 450 dinara pojedincima-akcionarima. Isplata dividende izvr{i}e se u dva dela, i to 50 odsto s pripadaju}im porezom 30. juna, a drugi deo 26. oktobra 2010. godine. Akcije „Bambi–Banata“ zabele`ile su sedmi~ni rast od 1,47 posto, {to je posledica pozitivnih vesti iz te kompanije, me|u kojima je i da }e investicije ove godine iznositi 3,5 miliona evra.

Akcije Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

Univerzal banka a.d.

6.100

+21,27%

154.466.061

Privredna banka a.d.

685

+12,30%

378.082

BIP a.d. , Beograd

38

+8,57%

177.676

Progres a.d. , Beograd

161

+5,23%

855.009

Imlek a.d. , Beograd

1.260

+4,91%

1.352.373

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene (%)

vred. prometa

vred. prometa

Putevi a.d. , U`ice

900

-17,73%

2.391.894

Velefarm a.d. , Beograd

1.101

-14,52%

327.354

Globos osigurawe a.d.

502

-7,89%

52.805

Komercijalna banka a.d.

8.300

-5,68%

777.630

Vital a.d. , Vrbas

1.050

-3,23%

63.000

we poreskih utaja. Direktiva o {tedwi treba da pru`i zemqama uvid o tome gde wihovi stanovnici ostvaruju kamate na {tedwu i tako prikupe odgovaraju}i porez. Drugi predlog predvi|a da zemqe vi{e ne mogu koristiti bankarsku tajnu kao izgovor za nepru`awe informacija drugim zemqama – rekla je Emer Trejnor iz Evropske komisije.

Siroma{nima najte`e

Broj poreskih rajeva u posledwih tridesetak godina narastao je na vi{e od 70, od onih na dalekim egzoti~nim ostrvima, do nekih u srcu Evrope, kao {to su Lihten{tajn ili [vajcarska. Zajedni~ka im je stroga tajnost bankovnih ra~una i niski ili nepostoje}i porezi. Od po~etka krize, evropski poreski rajevi na{li su se pod pritiskom. – Zemqe ~lanice razmatraju dva predloga va`na za suzbija-

Banke otporne na krizu

Berza o`ivele pred letwi „raspust”

Lov na pare iz poreskog raja

Odliv kapitala posebno te{ke posledice ima na siroma{ne zemqe u razvoju. – Procene ka`u da oko trilion evra odlazi s Juga na Sever, uglavnom preko poreskih rajeva, kroz nedopustene odlive kapitala. Re~ je ve}inom o korporativnoj poreskoj praksi. To je nekoliko puta ve}e od razvojne pomo}i koje ove zemqe dobijaju – rekla je Marta Ruis. Emer Trejnor ka`e da je u vreme ekonomske krize neodbrawivo za bilo koju zemqu da ima odredbe koje spre~avaju druge zemqe da do|u do prihoda koji im pripadaju, zbog {tetnih poreskih mera.

STRES-TEST U AUSTRIJI

PORASLA VREDNOST AKCIJA I PROMET NA FINANSIJSKOM TR@I[TU

DR@AVE PROTIV OF-[OR ZONA

Problem odliva kapitala i utaje poreza preko takozvanih of-{or poreskih rajeva izbio je u prvi plan u vreme ekonomske krize. Suo~ene s ogromnim buxetskim deficitima, mnoge zemqe EU poku{avaju da za{tite svoje prihode. Istovremeno, novac koji zemqe u razvoju izgube preko nedopu{tenih tokova kapitala sedam puta je ve}i od me|unarodne pomo}i koju dobijaju.

DNEVNIK

– U EU ve} postoji dobar sistem razmene informacija, ali su neke zemqe izuzete iz wega. Belgija je sada prihvatila da u|e u sistem automatske razmene informacija, ali Luksemburg i Austrija se i daqe protive jer wihov biznis vezan za garantovawe tajne – ka`e Marta Ruis iz Eurodada. Evropska komisija tra`i ve}u transparentnost, boqu razmenu informacija i fer poresku konkurenciju od ~lanica, ali i od suseda. Pregovori o poreskoj saradwi treba da po~nu sa [vajcarskom, i mestima kao {to su Andora, Monako ili San Marino. Pre nego {to se pozabavi poreskim rajevima na globalnom nivou, Evropa }e o~igledno morati da uvede red u sopstvenoj ku}i. Izbegavawe poreza u vreme ekonomske i du`ni~ke krize postaje goru}e pitawe.

Najve}e austrijske banke otporne su na krizu, pokazuje takozvani stres-test koji je sprovela Narodna banka Austrije. U pore|ewu s pro{lom jeseni banke su, ukupno gledano, poboq{ale poslovawe, ali je opskrbqenost kapitalom i daqe niska. Guverner NBA-e Evald Novotni zbog toga se zalo`io za produ`ewe paketa pomo}i bankama za godinu, po{to on isti~e, po odluci vlade, krajem ove godine. Pojedine banke, koje su i do sada bile slabije, bile bi pogo|ene novom recesijom u Austriji i Isto~noj Evropi, ukazuje NBA u svom izve{taju, dodaju}i da su, ukupno gledano, doma}e banke, „dobro krizno rezistentne“.

NBA nije `elela da saop{ti koje su to banke koje su lo{ije pro{le „stres test“. Me|utim, potvr|eno je da postoji daqa potreba za restrukturirawem banaka. Istovremeno, NBA upozorava na to da „stres test“ nije nikakva prognoza, ve} samo govori o aktuelnom stawu banaka. Novotni je istakao da }e u julu biti saop{teni rezultati o dve do tri najve}e austrijske banke koje su u evropskom „stres testu“ detaqno proverene, pre svega po koli~ini kapitala i otpornosti na krizu. Ina~e tri najve}e banke u Austriji su Bank Austrija, Erste grup i Rajfajzen.

LIDERI G20 POKU[AVAJU DA USVOJE ZAJEDNI^KU STRATEGIJU

Amerika bi da tro{i, a EU da {tedi Lideri grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta (G20) poku{a}e , na zavr{etku samita u Torontu, da pribli`e stavove i usvoje zajedni~ku strategiju za ubrzaniji izlazak iz teku}e globalne ekonomske krize. Predsednik SAD Barak Obama je na samitu „dvadesetorice“ ponovio stav wegove zemqe koja smatra da je podsticawe potro{we najboqi na~in podsticawa ekonomskog rasta. Raste, me|utim, broj zemqa u G20 koji se protive takvoj ameri~koj stratregiji oporavka jer veruju da je, nakon lekcije koja je dobijena izbijawem du`ni~ke krize u Gr~koj, boqe preduzeti mere za radikalnu buxetsku {tedwu, pove}awem poreza i drugim merama za obuzdavawe prekomerne potro{we, prenosi agencija AP. Nema~ka kancelarka Angela Merkel je izjavila novinarima da je na samitu sa Obamom postigla „me|usobno razumevawe“, povodom evropskih planova za smawewe buxetskih izdataka, izvestio je britanski radio Bi Bi Si. „Raprava nije bila kontraverzna, bilo je mnogo me|usobnog razumevawa“, kazala je Merkelova, obja{wavaju}i su{tinu wenih razgovora sa ameri~kim predsednikom. Specijalni izve{ta~ Bi Bi Si - ija sa samita

Oporavak i po~etak Samit „dvadesetorice“ u Torontu, koji se odr`ava pod sloganom „Oporavak i novi po~etak“ , prvi je posle susreta na vrhu u Pitsburgu, u septembru 2009. Tada je, naime , G20 I definisan kao forum za me|unarodnu ekonomsku saradwu i koordinaciju. „dvadesetorice“ napomiwe da su evropske zemqe po~ele masovno da sprovode kresawe javnih tro{kova kako bi smawile ogromne buxetske deficite. Va{ington je, me|utim, izrazio zabrinutost da bi takve mere mogle da uspore globalni privredni rast i ekonomski oporavak, a Bi Bi Si ukazuje na nastojawe zvani~nika G20 da umawe razlike izme|u SAD i Evrope u tom pitawu.

Ameri~ki ministar finansija Timoti Gajtner je izjavo da su svetski lideri svesni potrebe da „rade zajedno“ kako bi se stvorili uslovi za odr`iv i stabilan globalni privredni oporavak. Jedinstven pristup za usvajawe op{teva`e}ih pravila za regulisawe rada bankarskog sistema i mera koje su neophodne za stabilan ekonomski oporavak mogao bi, me|utim, da se poka`e kao nedosti-

`an na dana{wem zavr{nom skupu G20 u Torontu, ocewuje Bi Bi Si. Prvi susret lidera G20 organizovan je, ina~e, u novembru 2008. godine u Va{ingtonu, dok su dva naredna sastanka u tom formatu odr`ana protekle godine u Londonu i Pitsburgu. Analiti~ari na ~ije mi{qewe se poziva britanska {tampa smatraju da je po~etni entuzijazam ~lanica G20 splasnuo i da }e u~esnici teku}eg samita „te{ko posti}i saglasnost o svim najva`nijim pitawima“. U kanadskom gradu Hantsvilu u prethodna dva dana odr`an je I samit grupe osam najrazvijenijih, prete`no bogatih zemaqa, poznatih kao G8, u kojoj su SAD, Kanada, Britanija, Nema~ka, Rusija, Francuska, Italija i Japan. G20 obuhvata, osim navedenih osam zemaqa i ostale ekonomski sna`ne dr`ave poput Kine, Indije, Brazila, Ju`ne Koreje, Australije, Argentine, Ju`ne Afrike, Indonezije, Saudijske Arabije, Turske i Meksika, a tu je i predstavnik Evropske unije. Zemqe G20 obuhvataju oko 90 odsto globalne ekonomske aktivnosti i ~etiri petine svetske trgovine. U tim dr`avama `ivi dve tre}ine svetskog stanovni{tva.

KOREJCI U EU

Nova „kia” iz Slova~ke Fabrika automobila „Kia“ u blizini slova~kog grada @ilina saop{tila je da danas po~iwe serijsku proizvodwu modernizovane verzije modela „sportiks“ i do kraja godine planira da proizvede oko 35.000 tih sportsko-terenskih vozila. Taj model treba da omogu}i pove}awe produk-

cije u slova~koj fabrici „Kia“ koju je pro{le godine zahvatila kriza. Ove godine planiraju da proizvedu ukupno 200.000 automobila, pribli`no 50.000 vi{e nego lane, prenela je agencija ^TK. Korporacija „Kia–Hjundai“ u Slova~koj ima jo{ i fabriku u mestu Te-

pli~ke nad Vahom, gde proizvodi modele „kia sid“ (cee’d) i „hjundai iks-35“. Modernizovani model „kia sprotiks“ fabrika planira da izvozi u celu Evropu, a glavna tr`i{ta bi trebalo da budu Rusija, Velika Britanija, Poqska, Nema~ka i Italija.

Kamere pokrivaju „\avu” do „Egzita”

Pismeni deo ispita za taksiste o poznavawu grada i propisa bi}e odr`an 9. jula u 15.30 sati, u Skup{tini grada. Obave{tewe i formulari za podno{ewe prijava za polagawe ispita mogu se podi}i na portirnici Skup{tine grada. Prijave za ispit podnose se od 13 do 14 sati sekretaru komisije u Gradskoj upravi za saobra}aj i puteve, u Ulici @arka Zrewanina 2, kancelarija 39 na drugom spratu. Q. Na.

Radovi na Petrovaradinskoj tvr|avi teku po planu, a u “Elekstovojvodini” ka`u da }e izgradwa nove i rekonstrukcija stare trafostanice biti gotova do po~etka festivala “Egzit”. I za{titne kamere na "\avi" bi}e instalirane do po~etka festivala. Na osnovu tendera koje je raspisao “Poslovni prostor” za postavqawe kamera na Petrovaradinskoj tvr|avi, posao je dobilo preduze}e “Informatika”, a vrednost radova je 40 miliona

dinara. Na "\avi" }e biti ugra|eno 35 kamera, a ovo preduze}e }e tamo tamo postaviti i ra~unarsku infrastrukturu i besplatni internet. Video nadzor bi}e 24 sata povezan s nadzornim centrom pri policijskoj upravi Novi Sad. U Zavodu za izgradwu grada otvorene su ponude za izbor najpovoqnijeg izvo|a~a radova za za{titnu ogradu na Petrovaradinskoj tvr|avi. Iz ZIG-a su saop{tili da }e nakon odabira najpovoqni-

Novosadska ponedeqak28.jun2010.

Drug, brat i po{tovani gospodin N

hronika

ca. Eksplozije? Bilo ih je ~ak dve i to na ameri~kom nosa~u aviona “Midvej” daleko na Pacifiku. Ne{to je puklo i izme|u “Princa sa Neretve” Ivice Osima i izve{ta~a iz domovine s kojima se opasno zaka~io (“odakle wemu pare za ku}u na moru?!”). Ipak, pukla je i [panija! Dodu{e, posle produ`etaka, ali se Jugoslavija na{la u ~etvrtvinalu Italije ’90, gde ih je ~ekala Maradonina Argentina (o tome slede}eg ponedeqka; prim. aut.). U Novom Sadu, tog juna 1990. godine, trojica maloletnih gradskih mangupa izu~ili su obijawe automobila, ali ne i wihovo upravqawe. U SUP-u su kazali da su uspeli da uhapse bandu klinaca iz imu}nih porodica koja je uspela da mazne sedam automobila i to iskqu~ivo “golfova” (jer i deca znaju da vaqa samo ono {to je “[vaba pravio”). Me|utim ~ak ~etiri “Nemca” uspeli su da slupaju jer su neve{to obili sigurnosnu bravu, pa volan nije hteo da slu{a. Tih dana, NAP-ove pumpe na Telepu i u Petrovaradinu po~ele su da to~e dizel, otvorena je prva gradska {kola jedrewa za “panonske mornare” a, posle vi{e odlagawa, novosadska publika je u SNP-u videla “Preobra}awe bludnice Taide”. Bilo je jo{ bludnika koji su se “preobra}ali”... Jedan novosadski privrednik u istom danu dobio je tri pisma. U onom koje je stiglo iz Titograda oslovqen je sa “dru`e”, na dopisu iz jedne politi~ke partije iz Beograde stajao je pokli~ “dragi brate”, a kada je otvorio kovertu iz Slavonskog broda saznao je da je postao “po{tovani gospodin”. A on je samo `eleo da bude gra|anin… D. Apro

PARTERNO URE\EWE KEJA NAPREDUJE PO PLANU

Bar`e ove nedeqe kona~no odlaze Parterno ure|ewe Keja te~e po planu, a kako ka`u u Zavodu za izgradwu grada ~uvene bar`e, ostaci nekada{weg pontonskog mosta, bi}e odnete naredne nedeqe. Prema informacijama iz pomenutog preduze}a odno{ewe bar`i zavisi}e od vodostaja Dunava, ali sva je prilika da }e ovaj posao biti ura|en, jer je reka u opadawu. Trenutno se na Keju gradi biciklisti~ka i trim staza i do sada je postavqeno 1.200 kvadrata prvog i drugog sloja podloge, a nastavqa se i izgradwa {eta~kog dela uz Dunav. Podse}amo, nakon izgradwe odbrambenog bedema na Keju, glavni

Laka kowica za parade

uzetnim "opasnim" prilikama, i vojna. N. C.

radovi na ovoj lokaciji ti~u se parternog ure|ewa a nedavno su postavqeni kablovi za javnu rasvetu na deonici od Bulevara cara Lazara do Kanala DTD u du`ini od 2.400 metara. Tako|e, sagra|en je potporni zid za ogradu kod Dunavske ulice, na su`enom delu trotoara, a na celoj trasi od 2.400 metara a postavqen je i nasip od peska. Zavod za izgradwu grada zavr{io je izgradwu 30 parkinga koji se nalaze posle Ulice Koza~inskog i izme|u Ulice Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Od potowe ulice prema Bulevaru cara Lazara, u du`ini od 500 me-

tara, zavr{eno je poplo~avawe staza za {etwu, povr{ine 3.700 kvadrata. Tako|e, ugra|eno je i 500 kvadrata trotoara, od klinker opeke, izme|u Dunavske ulice i Ulice Maksima Gorkog, kao i kod Ulice Milo{a Baji}a. Postavqeno je i 4.100 metara ivi~waka za biciklisti~ke i trim stazu i trotoare. Ujedno je pripremqen i poseban sloj preko koga }e se nalaziti staza za bicikliste i staza za xoging. Sru{en je temeq biv{e carinarnice, gde se nalazio teren za bo}awe i obavqene su pripreme za sre|ivawe ove lokacije. B. M.

Kej potpuno mewa lik

KARLOVA^KI GIMNAZIJALCI OBELE@ILI 55 GODINA MATURE

Humanitarni koncert

Svestrani |aci, odli~ni stru~waci Karlova~ki gimnazijalci, koji su u junu 1955. godine polo`ili ispit zrelosti, okupili su se minulog vikenda u svojoj {koli da proslave 55 godina mature. Na proslavu je do{lo wih 17 od 20 koliko ih je jo{ `ivih, a pridru`io im se i profesor fizi~kog vaspitawa Tomislav Tati}, dok je wegov kolega Bogdan Popovi} Smotra ovog puta izostao. - Bili smo dobra generacija u svemu, koja je dala vrsne lekare, profesore, ekonomiste, biznismene... - prise}a se jedan od nekada-

V REMEPLOV

Ugledni gra|ani Novog Sada, Grigorije Jankovi}, Jovan Milankovi}, Jovan Kodeoci i \or|e Bogdanovi}, uputili su 28. juna 1790. Magistratu pisani predlog koji je bio oberu~ke prihva}en. Zapravo, izrazili su spremnost da o svom tro{ku osnuju sve~anu ~etu od 24 kowanika. Po primeru Pe{te, kowanici bi bili u sjajnim uniformama i s oru`jem u~estvovali u narodnim sve~anostima u gradu, kao {to su pravoslavne litije i katoli~ke procesije, povorke koje ispra}aju osu|enike na smrt do gubili{ta i sl. Ali slu`ba pripadnika ove ~ete ne bi bila samo paradna, ve}, u iz-

Gradski prevoznik od danas prodaje mese~ne markice za gradski i prigradski prevoz za jul. Radnim danom karte }e mo}i da se kupe od 5.30 do 19.30 ~asova, na terminalima preduze}a kod @elezni~ke stanice, u [afarikovoj ulici i kod Futo{ke pijace. Zaposleni }e markice mo}i da podignu na MASu, radnim danom od 7 do 15 ~asova. Junske mese~ne markice va`i}e do 5. jula. Z. D.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

a dana{wi dan, pre ta~no dve decenije, 60-godi{wi L. D. iz Wujorka, na tada{wem Bulevaru 23. oktobra, zakucao se svojim zelenim “mercedesom” u prvi jutarwi autobus GSP-a. Iako je upravo tih dana u SFRJ ameri~ki kongresmen Diogardi, “posle vr{qawa na Kosovu i podsticawa albanskih separatista”, postao “persona non grata”, nisu ba{ svi stranci bili zlonamerni. Delegacija Sovjetskog saveza (osokoqena proterivawem arhi neprijateqa?) bila je u poseti glavnom gradu Vo{e ~ije su krovove, onako “s visine”, posmatrali sa terase Petrovaradinske tvr|ave. Iz Australije je, s mno{tvom poklona, u De~je selo u Kamenici pristigao sugra|anin koji je {ezdesetih oti{ao na drugi kraj sveta. Tog juna 1990. godine, gradski prvaci skontali su da svi kolektivno sedimo na ekolo{koj bombi koja otkucava! Na sastanku Komisije za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine konstatovano je da ni posle ~etiri godine “eksplozivna naprava” u fabri~kom krugu DP “Hinsa” nije demontirana. Ukratko, tamo su jo{ 1986. zakopane neispravne hemikalije (oko 20 tona) uvezene iz SR Nema~ke. Uz to, prime}eno je i kako jo{ uvek nema odgovora o stepenu wihove radioaktivnosti i toksi~nosti. I dok su tako Novosa|ani (ili bar wihovi “lideri”) skr{tenih ruku i nogu kulirali bombu i ~ekali da tajmer odzvoni, na istoj ovoj planeti i drugde je bilo eksplozija, a “odzvonilo” je “^ek point ^arliju” - grani~nom prelazu izme|u Zapadnog i Isto~nog Berlina, koji je spektakularno uklowen uz prisustvo sila pobedni-

jeg izvo|a~a krenuti sa postavqawem ograde. Planirano je da se ova investicija sprovede do po~etka “Egzita”, kako bi omogu}ili pove}anu bezbednost svim posetiocima na festivalu. Podsetimo, Zavod za za{titu spomenika kulture izradio je projekat za obezbe|ewe prostora Petrovaradinske tvr|ave za{titnim ogradama, a ujedno su definisali i mesta gde }e one biti postavqene. Q. Na.

U prodaji julske markice

{wih maturanata prof. dr Bori{a Vukovi}. – Dobre rezul-

tata postizali smo kako u u~ewu, tako i u vannastavnim aktivnostima. Pevali smo u horu koji je vodio Rus Dimitrije Peregordijev \a|a, glumili u predstavi “\ida” sa kojom smo gostovali {irom Srema. Ni sport nam nije bilo slabija strana. Igrali smo fudbal, odbojku, a od dolaska porfesora Tati}a i ko{arku. Nakon prozivke i razgovora u u~ionici, dru`ewe su nastavili u domu jednog od wih, Vladimira ]uluma. Tekst i foto: Z. Ml.

KI[A NE MU^I SAMO QUDE

Vrba popustila pod pquskovima Neprestana ki{a bila je previ{e za vrbu iz Limanskog parka koja je ju~e pala na trotoar u Ulici narodnog fronta, preko puta zgrade NIS-a. Stablo nije nikoga povredilo, ali malo daqe palo je jo{ nekoliko grana obli`wih topola. Izgleda da sve posustaje pod neprestanim pquskovima, a mukama Novosa|ana, koji moraju da se bak}u s vodole`ima, kaqugama, izlivenim septi~kim jamama, dodatana je i pretwa koja sti`e s drve}a. S. K.

Foto: B. Lu~i}

Ispit za taksiste

Humanitarni koncert za obolele od autizma bi}e odr`an u crkvi Svetog Roka u Futo{koj 9, u sredu u 19 ~asova. Organizator je mladi hri{}anski orkestar crkve “Imena Marijinog“, u saradwi sa Vojvo|anskim udru`ewem za pomo} osobama sa autizmom. Q. Na.

„Signal” preko leta samo pre podne Zavod za zdravstvenu za{titu `elezni~ara Srbije (dispanzer „Signal) na Trgu Carice Milice 10, od danas radi samo pre podne od 7 do 14 ~asova. Takvo radno vreme }e biti do 1. septembra. L. N.

c m y

8

ponedeqak28.jun2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Jovanina nedeqa Devoj~ice: Sara - Sanele i Sini{e Radanova, Jovana Dragane i Predraga Blanu{e, Vesna - Marije i Nikole Stojanovi}a, An|ela - Dafine i Sr|ana Poqanskog, Danica - Sne`ane i Novice Raki}a, Stefani - Anite i Janka Trpke, Milica - Jasmine i Branka Anu{i}a, Tijana - Sawe i Sa{e Maksimovi}a, Jovana - Jelene i Dejana Korice, Tijana - Vere i Davora Cicvari}a, Irineja - ^arne Luki} i Bo{ka Krxavca, Ana - Du{anke i Borislava Kuqi}a, Jovana - Jelene i Nenada Antunovi}a, Olivera - Dragice Bo`i~i} i Miroslava @ivankova, Katarina - Marine i Vawe Dorockog, Jovana - Marine i Milana Mu~alova, Sofija Sla|ane i Milana Kondi}a, Jana - Violete i Lazara Pe{i}a, Sawa - Zorice Obradovi} i Dragog Proti}a, Lena - Maje Brankovi}\undi} i Petra \undi}a, Teodora - Maje Nikoli} i Todora Jovanovi}a, Katarina - Evice i Milenka Milija{a, Anita - Dijane i Nenada Vica, Fevzija Laura - Hamide Jeti{i i Ha{ima [akua, Majda - Monike i Milivoja [umara, Senka - Aleksandre i Dragana [arca, Duwa - Du{ice Stanojev-Riki} i Gorana Riki}a, Milica - Cvetane i Save Jovan~evi}a, Duwa - Petre i Darka Luki}a, Jelena - Zorice i Gorana Bo`i}a, Jana - Dragane i Igora Stankovi}a, Aksiwa - Ivane i Aleksandra Mijina, Kristina - Mirjane i Bojana Man~i}a, Marija - Sawe i Stevana Anastova, Petra - Ivane i Miroslava Mu~ajia, Petra -

Jadranke i Neboj{e Jovi}a, [kurta - \uqe i Selatina Kolovatija, Nikolina - Vesne i Dragana Guli}a, Dragana - Danijele i Nedeqka Radulovi}a, Kristina - \ur|ice i Du{ka Medi}a, Jovana - Bo`ane i Gorana Ili}a, Una - Marije i Slobodana Karanovi}a, Mina - Milane Radowi} i Mirka Lobode, Lena Simonida - Olivere Radulovi}-Bo`i} i Neboj{e Bo`i}a, Ivana - Marijane i Sime Damjanovi}a, Lana - Milice i Stevice Gajani}a, Sa{ka - Jovane i Gorana Molnara, Jelena Biqane i Sini{e Krivo{ije, Klaudia Marte i Jovana Mun}ana, Semina - Sabrine Ibraim i ]erim Pireve, Elena - Maje i Aleksandra Zdraveskog, Sara - Marije i Aleksandra Stankovi}a, Ana - Danijele i Borisa Mileti}a, Marija - Sla|ane i Braneta Filipovi}a, Tijana - Daniele i Nenada Popovi}a, Duwa - Aleksandre i Bojana Ki{a, Tea Aleksandra - Sandre i Aleksandra Buri}a, Isidora - Marije i Milenka Beri}a, Nikolina - Tatjane i Nikole Jankovi}a, Jovana - Sne`ane i Milana Bek~i}a, Aleksandra - Kristine i Aleksandra Pilipovi}a, Teodora - Sawe i Stevice Mu{ickog, Qubica - Jelene i Gorana Marinkovi}a, Nina Mile i Davora Luki}a, Emilija - Dragane i Pilipa Pilipovi}a, Blanka - Angele KabokMelar i Ronalda Kaboka, Leona - Qubice Filipovi} i Pavela Funtika, Nevena - Jelice i Dragana Simi}a.

Ven~ani: Aniko [etalo i I{tvan Kolar{, Nedeqka Kapetanovi} i Sreta Nikoli}, Maja Furtula i Goran Babi}, Viktorija Markovi} i Marko Berowa, Jelena Srdi} i Vojislav Vidovi}, Tea Feti} i Mitar Kova~ev, Maja Nikoli} i Velimir Bulut, Kristina Petrovi} i Sr|an Potpara, Jovana Mitri} i Vladimir Kalmar, Marija Jovanov i Simo Vuj~i}, Jelena Filipovi} i Nestor Savin, Marijana Velicki i Erik Kara~owi, Jelena Vitaz i Sini{a Putnik, Jelena Kne`evi} i Marijan Brzica, Oqa Kuzmanovi} i

Sa{a Kuruc, Teodora Petrovi} i Sini{a Novkovi}, Nata{a \or|evi} i Vladimir Tadi}, Mirjana Gute{a i Bojan Stevanovi}, Marina Ili} i Igor Stevi}, Sla|ana Pavi} i Aleksandar Qubojevi}, Milena Mrvica i Slavko Pavlovi}, Sawa \a~i} i Dalibor Mra~ajac, Melinda Borda{ i Radivoj Nakom~i}, Goranka Jednak i Aleksa Maksimovi}, Olgica Kr~mar i Du{an Milo{evi}, Sandra Bo`i} i Ranko Grba, Maja Radoji~i} i Branko [}epanovi}, Biqana Jagodi} i Zoran Peji}.

Anica i Predrag Male{evi} s malenom Milicom

De~aci Darko - Suzane Barawi i Dejana [ari}a, Ogwen - Ivane i Dragana Zaki}a, Nikola - Zorice i Alena Gali}a, Igor - Branke Grujin i Ilije Subotina, Branko - Branke i Sergeja Josimovi}a, Aleks - Al`bete i Jana Il~ika, Du{an - Svetlane i Rastislava [ranke, Lazar Branke i Radivoja ^almanca, Nenad - Ivane i Mladena Plav{i}a, Bogdan - Dragane i @ivana Gagi}a, Ugqe{a - Marijane i Nenada [umarevi}a, Ivan - Jasne i Dalibora Mileca, Damir - Adise i Edina Grbovi}a, Veqko - Jasne i Sava Bo{waka, \or|e - Sofije i Mla|ena Trivunovi}a, Emil - Marie Veselinovi}-Luka~i i Qubomira Veselinovi}a, Aleksandar Milane i Cormac-Edward Franklin, Mihajlo - Dijane i Miodraga \or|evi}a, Vladimir - Milice i Velibora Nova~i}a, Teodor - Ane i Vladimira [kori}a, Marko - Svetlane Savi~i}Dimi} i Slobodana Dimi}a, Andrej - Cece Geli}-Mu{icki i Zorana Mu{ickog, Danilo Andree i Aleksandra Stoj{i}a, Tihomir Brankice i Radoslava Tabaka, Nikola - Sne`ane i Milana Se~ujskog, Vawa - Manuele i Milenka Mitrovi}a, Kosta - Tatjane Laho{Valen}ik i Janka Vale}ika, Aleksa - Ivane i Igora Bosni}a, Artur - Erike i Ota Ki{a, Blagoje - Zorice i Milivoja Spasojevi}a, Danilo - Marije i Vladimira Brzaka, Reqa Slavice Savanovi} i @eqka Jak{i}a, Aleksa

- Tamare Kowevi} i Mirka Demi}a, Memsur Ner|ivane i Fazlija Hajrulahija, Vasilije Nata{e i Marka Milo{evi}a, Sergej - Dragane i Qubi{e Kop~anskog, Novak - Jasne i Miroslava [avije, Uro{ - Sne`ane i Mihajla Trivanovi}a, Vuka{in - Milice i Negoslava Babi}a, Ilija - Bogdanke i @eqka Rado~aja, Filip - Jasmine i Sini{e Miqi}a, Kristian - Monike i Ronalda Radatovi}a, Milenko Nata{e i Borivoja @i`akova, Vuka{in - Tawe i Petra Kne`evi}a, Radovan - Milene i Milojka Pu{owe, Nikola - Milijane i Sr|ana Adamovi}a, Nemawa - Tijane i Dejana Ratkovice, Tamara - Sanele i Gorana Gola, Matej - Ane i Zlatka Gaguli}a, Neboj{a - Vawe i Nemawe Zlatanovi}a, Ivan - Tijane i Ivana \ulinca, Stefan - Nade i Zorana Vrawkovi}a, Sergej - Branislave i Nemawe Hablika, Luka - Radoslave i Jovice Opa~i}a, Marko Gordane i Save Nikoli~ina, Aleksandar Dragane Novakovi} i Danijela Popovi}a, Marko - Marije Mom~ilovi} i Mihajla Takari}a, Petar - Qiqane Jovanovi}-Privizer i Jana Privizera, Du{an - Verice i Dragana Isakova, Nikola - Adrijane Popovi}-^orda{ i Dejana ^orda{a, Mihajlo - Sla|ane [uki} i Roberta Ile{a, Marko - Biqane i Mihaqa Bota, Aleksa - Kristine i Mladena Nikoli}a, Milan - Vesne i Nikole Repije.

Umrli:

Goran Babi} i Maja Furtula

Zoltan Apro (1947), Antal Biro (1948), Spomenka Krxi} ro|. Dragovi} (1935), Sofronija Rama~ ro|. [o{ (1929), Predrag Pribi} (1964), Dragan @i`akov (1958), Vlado Kantar (1953), Miroslav Bugarski (1946), Predrag Mitrovi} (1978), Jelisaveta Ro`a ro|. Genal (1921), Bo{ko Bokan (1937), Du{anka Krnajski-Jovi} (1961), Slobodan \ukanovi} (1938), An|elija Dragi~evi} ro|. Alavawa (1934), Igor Spasi} (1972), Gavra Kosovac (1936), Zorka Krstono{i} (1922), Mustafa Mlinar (1957), Velinka Brzak ro|. Kerac (1920), Vera Markovi} ro|. Mirkovi} (1923), Andriana Molkuc ro|. Ra{a (1920), Zoran Ilijin (1957), Marica Zlatanovi} ro|. Caki} (1925), Sava Ki{ (1948), Kata Isakovi} ro|. Pavlovi} (1927), Milica Ga~i} ro|. Repac (1926), Kristina Gruji} ro|. Stojanov (1915), Qeposava Mi{i} ro|. Markovi} (1937), Slavko Vukomanovi} (1941), Ana Ivi} ro|. ^i~kovi} (1925), Tanasije Ilijin (1932), Miodrag Brada{ (1955), Sofija Ili} ro|. Tintor (1927), Mile Vidovi} (1943), Ilija Preli} (1929), Desa Majki} ro|. Vukovi} (1941), Maca Kqai} (1925), Budimka Ba~i} ro|. Galetin (1950), Sa{a Bartolovi} (1972), Stevan He|i (1946), Marija Moric ro| Hol~ik (1928), Milka Mi{kovi} ro|. Dragani} (1931), Petar Kolesar (1949), Milanka Mihajlov (1935), Bogdanka Pivni~ki ro|. Medakov (1943), Julka Brkqa~ ro|.

Buzaxin (1922), Laslo Balzam (1954), Jovan Kolarski (1966), Zvonimir Tot (1955), Stevan Pakai (1968), Marija Ko{ocki ro|. Varga (1917), Zorka Zari} ro|. Kosti} (1924), @ivadin Jovanovi} (1939), Du{ko Do{enovi} (1961), Marija ^erveni ro|. U{jak (1932), Radmila Be{lin (1922), Luka Bla`i} (1927), Zorka Kalu|erovi} ro|. Miji} (1927), Nada ^orlija ro|. ^oni} (1953), Timea Feher (2008), Vidosava Duki} ro|. Milo{evi} (1948), Milena Uskokovi} ro|. Suboti} (1929), Lidija Bajilo ro|. Kosti} (1926), Mileta Ogwanov (1929), Radosava Bucarevi} ro|. Vojvodi} (1927), Marija Beader ro|. Marin (1947), Andrej Vozar (1954), Jovan Vasiqev (1934), \or|e Bo`i} (1938), Mi}o Cvijetinovi} (1942), Igor Pribi} (1965), Antun Pinter (1940), Gordana Kozomora ro|. To{i} (1969), Stanoje Nikoli} (1952), Antoneta Trm~i} ro|. Bogdanovi} (1944), Milica Tot ro|. ^udanov (1930), Zagorka An|eli} ro|. Dvorni} (1929), Qubomir Ru`i} (1946), Jovan Topi} (1962), Petar Peri} (1938), Todor Stefanovi} (1943), Stevan Marjanovi} (1957), Sla|ana Radojev ro|. Stefanovi} (1960), An|a Vorgi} ro|. Dmitrovi} (1937), Bogdanka Rusov ro|. Jano{ev (1932), Aleksandar Nahirni (1951), An|a \ur|evi} ro|. Petkovi} (1950), Ru`ica Balog (1971), Jovan Dragosavac (1936), Dragomir Gajinov (1955), Ladislav Vrtunski (1980).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

9

NEVOQE @ITEQA PINKIJEVE ULICE U BUKOVCU

Pe{~ana bujica nad glavama tri porodice Vlasnici ku}a pod brojevima 39, 41 i 43 u Ulici heroja Pinkija na Pe{~anom bregu u Bukovcu, poznatom pod imenom

Peskana, od 6. maja `ive u strahu da }e im pesak zatrpati domove. Nevoqa se pojavila s prvim obilnijim ki{ama ovog

prole}a. Sa pe{~anog brega visokog oko 20 metara sliva se pravi vodopad spiraju}i pesak, koji se posle talo`i u dvori-

{tima i podi`e nivo tla za otprilike pola metra. Da zlo bude ve}e, kada ki{e prestanu i zemqa se prosu{i, pesak nastavqa da se obru{ava. Po re~ima, @ivka Veqkova, jednog od vlasnika ugro`enih ku}a, od 6. maja u vi{e navrata je do{lo do obru{avawa, a sada se pojavila i ogromna pukotina u Peskani i postoji realna opasnost da se odvali koli~ina od nekoliko hiqada kubika peska. - Ovako ne{to se nije ranije de{avalo - obja{wava Veqkov. - U posledwih godinu dana zemqoradnici su zatrpali na svojim wivama prirodne vodotokove, usmeriv{i tako vodu na Peksanu. Osim toga, do pre nekoliko godina iz Peskane je odvo`en pesak, pa se wena visina utrostu~ila. Obratili smo se, ~im je nastao probelem, nadle`nima u Mesnoj zajednici, a oni su se od tada samo jednom sastali. Nismo dobili odgovor, izuzev da nemaju para za sanaciju, a nama svaki dan nosi neizvesnost.

GRADSKI PREVOZNIK SMAWIO SAOBRA]AJNE NEZGODE

Vozilima tesno za manevar U prva tri meseca ove godine zabele`eno je 73 saobra}ajne nezgode u kojima su u~estvovali autobusi Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“, {to je za tre}inu mawe u pore|ewu s istim periodom lane - rekao je portparol GSP-a Milorad Vuka{inovi}, nagla{avaju}i da je to pokazala analiza bezbednosti u saobra}aju u firmi napravqena posle novog Zakon o bezbednosti u saobra}aju, na inicijativu Udru`ewa voza~a i automehani~ara. Vuka{inovi} je kazao, da je preduze}e i kontrolisalo voza~e, tako {to se proveravalo prisustvo alkohola, brzina kretawa i obuka {ofera.

Okretnice Zoran Marijanac ka`e da i limansku okretnicu treba pro{iri, jer je odavno ne koristi samo autobus na liniji 4 ve} i „sedmica“ koja ima dva pravca kretawa, pa zato autobusi ~esto stoje ili na Bulevaru narodnog fronta ili u Ulici Ive Andri}a.

Neprilago|ena brzina i nepropisno skretawe naj~e{}e su uzroci nezgoda u kojima su u~estvovala vozila i {oferi gradskog prevoznika, rekao je Vuka{inovi}, i istakao da u saobra}ajnim nezgodama najvi{e u~estvuju voza~i koji dr`e volan ne du`e od pet godina.

Predsednik Udru`ewa voza~a i automehani~ara Zoran Marijanac skrenuo je pa`wu da su okretnice u gradu u katastrofalnom stawu, i da voza~ima nije ni malo lako kada treba da okrenu autobus. Gra|ene pre trideset godina morale bi se hitno pro{iriti, veli Marijanac, misle}i na one na Novom

nasequ i Limanu 4, dok u Rumenki okrentice ni nema, a najpotrebnija je. - Autobusi se u Rumenki okre}u ispred mosta kod kanala i ve} nekoliko godina insistiramo da se izgradi okretnica preko mosta, ali od toga bar za sada nema nagove{taja navodi Marijanac. Prema wegovim re~ima okretnice na Novom nasequ i Limanu 4 su male. - Okretnica na Novom nasequ nekada je bila samo za „dvojku“, a sada je koriste i autobusi na liniji 8 i 9 . Nedavno su u blizini okretnice useqewe i dve stambene zgrade, pa je koriste i stanari - nagla{ava Marijanac i dodaje da voza~i predla`u da se okretnica pro{iri ispred stambenih zgrada. Z. Deli}

NESVAKIDA[WI ^OPOR PASA LUTALICA U ULICI PARISKE KOMUNE

Napu{teni qubimci ~uvari kvarta

Slu~ajevi napu{tenih ku}nih qubimaca svakodnevna su slika svih gradova Srbije i celog sveta, sa tim da u svetu postoje institucije koje se brinu o nezbrinutim i napu{tenim `ivotiwama. Novi Sad jo{ uvek nema gradski azil i skloni{te za `i-

oformilo je mali ~opor u Ulici Pariske komune i, kako ka`e ~itateqka “Dnevnika” Vesna Vukajlovi}, postali su svojevrsni “~uvari kvarta”. - U pitawu su rasni psi. To se vidi po wima i vrlo su pitomi, ne be`e od qudi kao psi lutali-

Problem je sudbina ovih pasa jer, ako ih neko uskoro ne usvoji, postoji velika mogu}nost da }e ih slu`ba za uklawawe `ivotiwa lutalica pokupiti sa ulice. Ukoliko ih, nakon toga, neko ne preuzme u roku od tri dana, bi}e uspavani. Prema gradskoj odluci o dr`awu `ivotiwa, sada vi{e nije mogu}e hraniti qubimca na javnoj povr{ini, niti ga voditi bez povoca, jer za to sledi kazna koja za sada ispisuje Komunalna inspekcija. U budu}-

- Uzela ga je jedna porodica iz Rakovca ali se on ve} dva puta vratio u kvart. Ne znamo kako je to uspeo, Rakovac je poprili~no daleko. Sad su ga ponovo preuzeli qudi koji su ga udomili - ka`e ona. Vukajlovi}eva je apelovala da se ne{to preduzme da se napravi makar privremeno prihvatili{te, gde bi napu{teni i odbegli ku}ni qubimci bili sme{teni i gde bi ih vlasnici mogli potra`iti.

Primetili smo u kom{iluku da se pona{aju kao psi ~uvari jer neko vreme nema provala u automobile u ulici, a nekad ih je bilo po tri u mesecu, ka`e stanarka Vesna Vukajlovi}

votiwe, dok u Budisavi postoji azil koji se finansira samo iz nestalnih privatnih fondova i donacija. U takvoj situaciji, {est napu{tenih ku}nih qubimaca

ce. Primetili smo u kom{iluku da se pona{aju kao psi ~uvari jer neko vreme nema provala u automobile u ulici, a nekad ih je bilo po tri u mesecu – svedo~i Vukajlovi}.

nosti, taj posao }e raditi komunalna policija. Na{a ~itateqka, koja je ina~e ~lan Dru{tva za za{titu `ivotiwa Vojvodine, ka`e da su zajedni~kom inicijativom uspeli da udome jednog psi}a po imenu Bobi, ali je on pomalo sentimetalan pa se vra}a u kvart.

Tako|e, odatle bi oni koji `ele da imaju qubimca mogle udome nekog od napu{tenih pasa. Ona je jo{ pozvala svakog ko bih udomio bilo kog od ovih {est pasa da do|e do Ulice Pariske komune 12, gde }e ih sigurno prona}i. N. Vukovi}

Veqkov ka`e da je lokaciju obi{ao rudarski inspektor Srbislav Lazi} iz Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, {to je potvrdio i potpredsednik Saveta MZ „Bukovac“ Vlade Savanovi}. Po Savanovi}evim re~ima, Lazi} je kazao da MZ treba da podnese zahtev za pomo}, koju Sekretarijat izdvaja u ovakvim slu~ajevima, uz napomenu da }e to biti 20. molba po redu. - Druga opcija nam je da se direktno obratimo predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajti}u, ne bi li iz buxetskih rezervi, po hitnom postupku, bio obezbe|en novac za sanaciju –

isti~e Savanovi}. - Poku{avamo da pomognemo koliko je to u na{oj mo}i. Zbog odsustva predsednice Saveta MZ, nismo se sastajali ali }emo to ovih dana u~initi, po{to se ona vratila. MZ sama nema para ni za projekat koji je neophodan da bismo mogli da podnesemo zahtev za pomo}. Po mi{qewu Veqkova i Savanovi}a, privremena mera mogla bi da bude otkopavawe kanala da bi se smawio pritisak vode na Peskanu. O tome bi odluku trebalo {to pre da donese MZ, jer nema vremena za ~ekawe. Tekst i foto: Z. Milosavqevi}

POMO] [AQE DVOJE MALIH NOVOSA\ANA OBOLELIH OD BATENOVE BOLESTI NA ISTOK

Aleksa i Zoja lek tra`e u Kini Roditeqima {estogodi{wih mali{ana iz Novog Sada obolelih od Batenove bolesti Bojani Mirosavqevi} i Stevanu ^ovi}u sre}a se napokon osmehnula, jer Aleksa ^ovi} 9. avgusta putuje i Kinu na tretman presa|ivawa mati~nih }elija, dok mala Zoja Mirosavqevi} na put kre}e u oktobru. Nada za boqitak za wih i jo{ dvoje dece, Zvezdanu iz Pan~eva i Luku iz Beograda, koji putuju u julu, pojavila se zahvaquju}i ko{arka{u „Minesote“ Darku Mili~i}u koji im je poklonio 120 hiqada dolara i rekao da je spreman da pomogne koliko treba za putovawa u Kinu, sve dok

sti komunikacije. Ishod je uvek fatalan, a umire se od 8 do 12. godine `ivota. Batenova bolest se u na{oj zemqi ne le~i, niti se nalazi na listi koju priznaje Zavod za zdravstveno osigurawe. Iako su nadle`ni iz Ministarstva zdravqa obe}ali pomo} ovoj deci, to nije u~iweno. [estogodi{wa Zoja i{la je do sada dva puta na tretman mati~nim }elijama, nakon kojeg joj se stawe poboq{alo, dok je mali Luka iz Beograda u najlo{ijem zdravstvenom stawu i kod wega je {to pre potrebna transplantacija.

Nada za boqitak malih Novosa|ana, kao i za Zvezdanu iz Pan~eva i Luku iz Beograda pojavila se zahvaquju}i ko{arka{u „Minesote“, Darku Mili~i}u, koji im je poklonio 120 hiqada dolara lek za ovu bolest ne pro|e sva ispitivawa i ne do|e do dece. - U kineskim bolnicama nema toliko mesta za le`awe, pa zato deca putuju u razli~itim terminima - rekla nam je Bojana. Deci oboleloj od Batenove bolesti zbog mutacije gena nedostaje jedan enzim, pa se otrovi talo`e u mozgu i napadaju pojedine centre. Oni pate od epilepti~nih napada, progresivno gube motori~ke funkcije, vid i mentalne sposobnosti, da bi kona~no postali potpuno slepi, vezani za krevet i bez sposobno-

- I daqe prikupqamo novac, a wega }emo iskoristiti za lek koji se za ovu bolest istra`uje u Ajovi u Americi, jer je to jedina nada za sve roditeqe u wihovu decu u svetu koja boluju od ove te{ke i neizle~ive bolesti – navela je Bojana Mirosavqevi}. Svi oni koji `ele da pomognu ovim porodicama mogu to da u~ine pla}aju}i na ra~une u „Eurobank EFG“. Broj dinarskog ra~una je 2502010000045760-16, a deviznog 250-2010000075970-81. Q. Nato{evi}

Proslava Vidovdana Mesna zajednica “Vidovdansko naseqe” u ponedeqak organizuje proslavu Vidovdana kao slavu te MZ. Se~ewe slavskog kola~a i kulturno umetni~ki program }e se odvijati kod Zavetnog krsta, dok }e u 20 ~asova biti organizovan koktel u prostorijama mesne zajednice. N. V. 12. HUMANITARNI MARATON KRE]E DANAS IZ NOVOG SADA

Poruka mira od Keja `rtava racije do Zejtinlika

Start 12. tradicionalnog me|unarodnog humanitarno-memorijalnog Maratona za mir odigra}e se danas na Trgu slobode i keju `rtava racije u 14 sati. Maraton, na kojem u~estvuje preko 50 profesionalnih atleti~ara iz Srbije, BiH, Makedonije, Rumunije i Gr~ke, nosi poruku mira do Soluna i tamo{weg srpskog vojni~kog grobqa na Zejtinliku.

Organizator, AK “Maraton mira-Vidovdan ’99”, najavio je u~e{}e i vi{e od 200 dece iz novosadskih osnovnih {kola i De~jeg sela. U 9.45 sati po~e}e kulturno-zabavni program, da bi u 11.30 sati po~ela po~asna trka na 100 metara. Nakon polagawa venaca na spomenik `rtvama racije, u 14 sati po~iwe i sam maraton. S. K.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak28.jun2010.

DNEVNIK

c m y

10

ZAGREVAWE ZA „ZLATNI KOTLI]”

Tama{ Gereg skuvao najboqi paprika{

KARNEVAL CVE]A NA PO^ETKU SEZONE

Veselo i {areno uprkos ki{i BELA CRKVA: Dani karnevala cve}a 2010. godini, u Beloj Crkvi trajali su punih nedequ dana, a za to vreme belocrkvani i wihovi gosti mogli su da prisustvuju promacijama kwiga, da pogledaju izlo`be slika, slika od cve}a i cve}a. Kao i prethodnih godina jedan dan je bio posve}en kulturnoumetnil~kim dru{tvima, a pored doma}ih dru{tava u~estvovali su i gosti iz susedne Rumunije. ^etvrtak je rezervisan za izbor „najklinca” i „klinceze”, a petak za mis Karnevala. Najlep{a devojka ovogodi{weg karnevala cve}a je Aleksandra Lalo{. U subotu popodne izabrana je i prva harmonika Karnevala cve}a na takmi~ewu koje ve~ godinama organizuje produkcija „Leptirton” iz Vra~ev Gaja. Me|utim, centralni doga|aj jeste karnevalska povorka, koja se ve} godinama organizuje posledwe subote u junu. Ovogodi{wa povorka razlikovala sa od prethodnih pre svega po malom broju karnevaslik eksponata, koji su ina~e deo tradicije duge 150 godina. Ukupno je bili desetak i skoro ~etrdeset karnevalskih grupa. Pored mali{ana iz pred{kol-

ske ustanove, u~enika belocrkvanskih osnovnih i sredwih {kola, i predstvanika nevladinih organizacija u~estvovali si gosti iz Petrovca na Mlavi, [apca, Pan~eva, Leskovca, Bograda, Vrwa~ke Bawe i kadeti Moskovskog muzi~kog kadetskog korpusa. Na `alost vremenski ulovi su bili izuzetno lo{i, sve vreme je sipila hladna jesewa ki{a pa prelepi kostimi i koreografija koja je pripremqena nije mogla u postpunosti da do|e do izra`aja. Posledwi karnevalski dan je nedeqa kada se odr`ava Karnevalski karate turnir, Takmi~ewe u kovawu ribqe ~orbe i vidovdanski pliva~ki maraton. - Kao i prethodnih nekoliko godina karnevalsku povorku predvodili su predstavnici organizacije karnevalskih gradova Evrope. U ime FEK-a sve u~esnike i goste pozdravio je direktor vrwa~kog karnevala i najavio ja da }e ove godine, u Vrwa~koj Bawi biti odr`an skup svih karnevalskih gradova Evrope i da }e na wemu Bela Crkva postati punoprvani ~lan ove asocijacije. M. V.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Dadiqa Makfi i ~arobni prasak“ (18), "Besa" (19.45),"Lov na biv{u `enu“ (21). Art bioskop Vojvodina na Spensu "Tr~i za `ivotom" (20).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te do 3. jula "Infant"

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945". Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna). Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka. Galerija Matice srpske, Izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti" Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka"

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Karlo Julije Stefanides (1920) u 11.45 sati, Jelisaveta Stevana Ro`a (urna) (1921) u 12.30, Stevan Adama Fekete (1930) u 13.15, Endre Antala Si~ (ispra}aj) (1953) u 14 i Karlo Josipa Lavi~ka (ispra}aj) (1927) u 14.45 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Vera Josipa Midi} (urna) (1918) u 12 sati. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawen Mihajlo Ile{a Varga (1938) u 15 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Olga @arka Dragosavqevi} (1953) u 15 sati.

SVILOJEVO: Me|u 36 kuvara ribqeg paprika{a koje je odr`ano u Svilojevu za „Zlatni kotli}” Apatinskih ribarskih ve~eri koje }e se odr`ati od 7. do 11. jula, kvalifikovao se Tama{ Gereg. Drugo mesto osvojio je Ratomir Bajagi}, a tre}e Ana Odri. Oni su od organizatora Mesne zajednice, nevladine organizacije Sila|i De`e i SO, odnosno Turisti~ke organizacije dobili i kotli}e za kuvawe ribqeg paprika{a. Ovoj manifestaciji prisustvovao je i [andor Kiraq, gradona~elnik Na~bara~ke, grada u Ma|arskoj s kojim Svilojevo ve} ~itav niz godina sara|uje. Po oceni stru~nog `irija takmi~ari iz

Svilojeva su ove godine skuvali mnogo kvalitetnije paprika{e a da je to tako posvedo~ili su i brojni gosti kuvara koji su sve kotli}e ispraznili za tili ~as. - Tre}i put u~estvujem u ovim kvalifikacijama u Svilojevu, me|utim, do sada nisam imao uspeh. U na{oj ku}i se ~esto kuva ribqi paprika{ pa sam tako i ja nau~io od dede i oca - rekao je Tama{ Gereg, dvadesetrogodi{wi poqoprivrednik iz Svilojeva. Ratomir Bajagi}, odnedavno Svilojev~anin, novinar u penziji nije o~ekivao da }e dobiti nagradu pa je pre vremena oti{ao ku}i ali se brzo vratio po nagradu za osviojeno drugo mesto.

- Prvi put sam u~estvovala na takmi~ewu u kuvawu ribqeg paprika{a i veoma sam iznena|ena ali i presre}na {to sam osvojila tre}e mesto - rekla je Ana Odri osamnaestogodi{wa

Svilojev~anka koja je upravo zavr{ila Sredwu tehni~ku {kolu u Subotici i koja je kao i prvoplasirani Tama{ dokazala da i mladi umeju da kuvaju ribqi paprika{. J. P.

BA^KOGRADI[TANCI ODR@ALI PRVI PALA^INKA FESTIVAL

Steva „kraq pala~inki”

^ongor [urjan je najbr`e smazao 20 pala~inki

BA^KO GRADI[TE: Stevan Vukadinov iz Ba~kog Gradi{ta je prigrabio epitet „kraqa pala~inki” na Pala~inka festivalu, koji je uspe{no organizovao KUD „\eram” u Ba~kom Gradi{tu. Jer, stru~ni `iri je procenio da je wegov specijalitet od tradicionalne poslastice u konkurenciji ukupno devet takmi~ara bio najfrekventiji po svim parametrima i titula }e biti u wegovom vlasni{tvu do narednog Festivala krajem juna idu}e godine. Drugo mesto u ovoj disciplini takmi~ewa osvojila je Izabela ^eh, a tre}a je bila Piro{ka [urjan. Vremenski uslovi su umnogome poremetili planove agilnih organizatora pa se odazvao mawi broj u~esnika od najavqenih i samo iz Temerina, ^uruga i, naravno, Ba~kog Gradi{ta. No, to nije smetalo da se sve planirane aktivnosti sprovedu. U konkurenciji pripremawa pala~inki od kilograma bra{na u~estvovalo je osam takmi~ara. Pobedio je Dejan Lazarov, koji je ispekao ukupno 71 pala~inku, drugo mesto,

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

opet, pripalo je Izabeli ^eh sa 68, a tre}eplasirani ^ongor [urjan ispekao je 61 pala~inku. @iri je odlu~io da Sandri Mitrovi} dodeli ute{nu nagradu zato {to su wene pala~inke ostavile najlep{i utisak. Nemawa Tapavica iz ^uruga se pokazao kao najspretniji u disciplini brzog filovawa 20 pala~inki, gde se takmi~ilo samo pet u~esnika, dok su Ba~kogradi{tanci Izabela ^eh i ^ongor [urjan ponovili plasman iz prethodne discipline. I dok je Izabela ^eh morala u tri discipline da se zadovoqi drugim mestom, ^ongor [urjan je, posle dva tre}a mesta, uspeo da se domogne prvog mesta u konkurenciji brzog jedewa pala~inki. On je prvi pojeo 20 pala~inki i ostalih sedam u~esnika su morali da mu ~estitaju. Drugo mesto osvojio je Zoltan Kova~, a tre}i je bio Tihomir Radomirov iz ^uruga. Najzad, u konkurenciji najsme{nijih fotografija pobednik je Vladislav Peterka. V. Jankov

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

PODZEMNE VODE U SELIMA SREMSKOMITROVA^KE OP[TINE UNI[TILE LETINU

Katastrofa kakva se ne pamti SREMSKA MITROVICA: La}ara~ki, Kuzminski, Bosutski, Ra~anski, Martina~ki i svi ostali seoski atari u sremskomitrova~koj op{tini su pod vodom. Podzemne vode le`e danima na zasejanim poqima, kukuruz, soja, {e}erna repa i p{enica se ne vide iz vode i sasvim je izvesno da na ovim povr{inama ne}e biti `etve, a ni jesewe berbe. [tete se jo{ uvek ne mogu proceniti, i iskazati u dinarima, ali su ogromne i nenadoknadive. Gradska komisija za popis poplavqenih povr{ina, na ~ijem je ~elu @ivan Papi}, iz Gradske uprave za privredu ka`e da je na terenu katastrofa, da je po prvim procenama vi{e od hiqadu hektara useva potpuno uni{teno, da se

voda ne povla~i i da najrodniji deo sremskomitrova~kih atara li~ni na jezera. - U La}arku je pod vodom vi{e od 159 hektara. Qudi su uspeli u}i u ovaj deo atara kada su sejali soju, kurkuruz i repu i onda je do{la voda. Ja u tom delu imam deset hektara pod sojom, ulo`io sam gotovo sedam hiqada evra u setvu i nema ~emu da se nadam. Dr`ava mora da proglasi stawe elementarne nepogode, ina~e, spremamo proteste, vi{e se ovako ne mo`e. „Vode Vojvodine” uredno napla}uju naknadu za vodoprivredu, a svi odvodni kanali u atarima su neure|eni i oni su veliki krivac {to deo vode koja le`i u wivama nije oti{la kanalima – isti~e predsednik Asocijacije poqoprivrednika u

Atar sela La}arak

Sremskoj Mitrovici Bogdan [uqmanac. Dra{ko Danilovi} uzoran proizvo|a~ iz Kuzmina ima pod vodom

oko 70 hektara {e}erne repe, kukuruza i soje. Od 300 hektara, koliko obra|uje ova porodica, ~etvrtina povr{ina je danima pod vodom. Re~ je o dr`avnom zemqi{tu koje je porodica Danilovi} uzela u zakup. - Sve je propalo. Voda se ne povla~i, usevi su se ubu|avili, pro-

CIVILNA ZA[TITA ZA SREDWI BANAT

U poplavqenim mestima prvo spasavati ku}e ZREWANIN/@ITI[TE: Okru`ni {tab civilne za{tite za Sredwi Banat odr`ao je sastanak na kome je bilo re~i o novonastaloj situaciji izazvanoj poplavama u ovda{wim naseqima. Direktor zrewaninskog Vodoprivrednog preduze}a „Sredwi Banat” Samuel Kolar ponovio je da je, usled suvi{nih voda, u Sredwobanatskom okrugu trenutno najugro`enije nekoliko sela u op{tinama Nova Crwa i @iti{te. Sve raspolo`ive pumpe za odvo|ewe vode su aktivne. Okru`ni {tab je posle zasedawa usvojio nekoliko zakqu~aka zarad za{tite stanovni{tva, materijalnih dobara i stoke od poplava i odbrane od unutra{wih voda. Na~elnica Sredwobanatskog upravnog okruga i ko-

mandant Okru`nog {taba civilne za{tite Tawa Dulovi} rekla je za „Dnevnik” da je sanitarnoj inspekciji nalo`eno da poja~a kontrolu u ugro`enim podru~jima i redovno proverava ispravnost vode za pi}e. Veterinarski inspektori trebalo bi da prate zdravstveno stawe stoke, dok bi poqoprivredna inspekcija morala da pru`i stru~nu pomo} ekipama za procenu {tete nastale usled poplava na wivama i usevima. - Prilikom odbrane od unutra{wih voda prioritet je za{tita qudi i materijalnih dobara, a potom poqoprivredno zemqi{te – prenela je Dulovi}eva zakqu~ak sa sednice. Na sednici Op{tinskog {taba za vanredne prilike, kojom je predsedavao predsednik Op-

{tine @iti{te Dragan Milenkovi}, razmatrana je situacija u ovoj sredwobanatskoj komuni izazvana prekomernim padavinama i velikim nivoom podzemnih i povr{inskih voda. Kako je re~eno, naro~ito su ugro`ena naseqa Torda, Srpski Itebej, Novi Itebej i Torak, a poqoprivredne povr{ine pod zimskim i prole}nim usevima su u izuzaetno lo{em stawu. Sasvim je realno o~ekivati da }e ovogodi{wi prinosi p{enice, je~ma, ali i ostalih kultura biti naprosto desetkovani. Koordinator {taba Du{ko Ko~alka, zajedno sa predstavnicima VP „Sredwi Banat” obi{ao je sve mesne zajednice, a preduzimaju se i sve mere kako bi se vi{ak voda usmerio ka kanalima. U ovom tre-

nutku prednost imaju naseqa u kojima se prokopavaju novi kanali i odvodi kako bi se spasli stambeni objekti. Lokalna samouprava interventnim sredstvima nabavila je nekoliko pumpi za vodu kako bi se povr{inske vode {to pre usmerile ka kanalskoj mre`i. Istovremeno, u skladu sa zakqu~cima {taba, inspekcijske slu`be su krenule u ozbiqnu akciju protiv onih gra|ana koji su svojim nesavesnim delovawem i pona{awem u kriznoj situaciji ugrozili druge objekte, odnosno qude. Podnete su i prve prekr{ajne prijave sa zapre}enim visokim nov~anim kaznama, a u nekim slu~ajevima ostavqen je rok da se {to pre otklone propusti ispred stambenih objekata. @. Balaban

AKO BANKARI NE BUDU SPRE^ENI

Sladara u Kraji{niku ostaje bez zemqe KRAJI[NIK: Sladara „Grme~” iz Kraji{nika, sela u se~awskoj op{tini, lako bi mogla ostati bez poqoprivrednog zemqi{ta, za koje znalci tvrde da je jedno od najkvalitetnijih u dr`avi. Ovo }e se desiti ako AIK banka iz Ni{a sprovede u delo naum da proda 1.425 hektara oranica u vlasni{tvu „Grme~a”, kako bi od ovog preduze}a namirila dug po kreditu iz 2008. godine. Za sada{wu, nimalo laku poziciju, ~elnici „Grme~a” optu`uju biv{eg ve}inskog vlasnika, beogradsku kompaniju „Univerzal TPM”, poznatog srpskog biznismena Du{ana Stupara. U Kraji{niku obja{wavaju da nije „Grme~” uzeo kredit u banci, ve} da je to uradila HIP Azotara iz Pan~eva, koja je, tako|e, bila u Stuparovim rukama. Me|utim, kao zalog, pod hipoteku su stavqene oranice oko Kraji{nika. Kako dug nije vra}en, AIK banka je sada aktivirala hipoteku i `eli da proda zemqu „Grme~a”, {to }e, ako se takav scenario dogodi, ov-

da{we preduze}e dovesti do propasti. A, oko 150 radnika }e ostati bez posla. Novi menaxment, koji je postavio sada{wi ve}inski vlasnik – kompanija „Vulin komerc” iz Rume, daje sve od sebe da to toga ne do|e. Ina~e, „Vulin komerc” je do 57,71 odsto akcija „Grme~a” do{ao po~etkom ove godine, naplatom duga od „Univerzal TPM” i „Univerzal holdinga”. Direktor sladare Ratko Vuko-

vi} ka`e da „Grme~” nije koristio kredit, niti je imao pravni i ekonomski interes da stavi hipoteku nad zemqom. Po wegovim tvrdwama, to je u~inio Stupar, bez saglasnosti Skup{tine akcionara, iako je morao da je dobije, jer se radilo o iznosu od 200 miliona dinara. - Da stvar bude gora, oranice su stavqene pod hipoteku po krajwe nepovoqnoj kamati od 2,20 odsto na mese~nom nivou. Ne znamo gde je zavr{io kredit, ali dug je sada, sa kamatom, preko 300 miliona dinara. Azotara je, u me|uvremenu, oti{la u ste~aj i sada oranice „Grme~a” treba da se na|u „na dobo{u” – ukazuje Vukovi}. Predsednik Udru`ewa akcionara sladare iz Kraji{nika Slavko Pro{i} ka`e da su mali akcionari, jo{ pre tri godine, kao vlasnici preko 30 odsto akcija, zahtevali od Stupara da dobiju ak-

tivniju ulogu u upravqawu „Grme~om”. Nije im to bilo omogu}eno. Pro{i} napomiwe da je to najboqi primer kako se u Srbiji shvata vlasni{tvo i uloga malih akcionara. Rezultat poslovawa Stupara u Kraji{niku nije samo opasnost da „Grme~” ostane bez zemqe. Revizori koji su pripremili izve{taj za Skup{tinu akcionara zakazanu za 30. jun, isti~u da je sva imovina sladare pod hipotekom ili zalogom. U rukama bankara su tri silosa kapaciteta 10.000 tona, mlin od 2.500 tona, upravna zgrada, sva oprema silosa i su{are, farma, zalihe proizvoda... Lista poverilaca, kojima sada „Grme~” duguje je~am, kukuruz, p{enicu i drugu robu – podu`i je... I, opet zanimqivo – skoro sve obaveze nastale su tako {to je biv{i gazda uzimao kredite za svoja druga preduze}a, stavqaju}i pod hipoteku imovinu „Grme~a”. Gruba procena je da dubioze iznose preko 10 miliona evra. @. Balaban

OSMI VIDOVDANSKI SABOR U VRDNIKU

Narodna smotra za pam}ewe VRDNIK: Vidovdansko saborovawe u Vrdniku, koje traje tri dana, bi}e zavr{eno danas Svetom liturgijom u manastiru Vrdnik. Po~elo je pesmom, igrom, smotrom narodnog stvarala{tva, da bi u subotu bilo obele`eno op{tenarodnim veseqem u parku u Vrdniku, gde se okupio veliki broj Sremaca, da uz divan, pesmu, kotli}e sa paprika{om, doma}e vino i tambura{e obele`e jo{ jedan Vidovdanski sabor, koji organizuje udru`enje Vrdni~ana i Mesna zajednica. Sve~ano progla{ewe da je Osmi Vidovdanski sabor u Vrdniku po~eo, obavio je pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Mi-

roslav Vasin. Te prve ve~eri, za otvarawe, prisutne goste i vrdni~ane zabavqao je Duva~ki orkestar „Promenada SM” iz Sremske Mitrovice. Najmla|i Vrdni~ani zabavqaju goste, amateri iz KUD-a „Stevan [alaji}” igrom i pesmom „pro{etaju” Srbijom, pod {atrama odjekuje sremska tamburica, razgovara se o danas, ali i o sutra{wici, Vrdni~ani se pokazuju kao dobri doma}ini turistima.Svi su na nogama i svi sa osmehom do~ekuju u~esnike Sabora. Okupe se i lovci vrdni~ki i iri{ki, vatrogasci, ali u ulozi majstora za spremawe |akonija, da bar na trenutak zaborave muke sa poplavama i po`a-

rima. Ove godine Dobrovoqnom vatrogasnom dru{tvu iz Iriga kao gosti do{li su vatrogasci iz Nakova, predsednik DVD-a u Nakovu Radomir Ga{i}, predstavnik Mesne zajednice Dragan Kecman i predsednik Aktiva `ena Nakovo, Mirjana Molnar. - Predsednik DVD Irig Dimitrije Jem{i} je pravi doma}in! Ovih dana smo se u Nakovu borili sa podzemnim vodama, pumpali, spa{avali letinu i ovaj dolazak u Vrdnik, u goste DVD-u Irig je pravo osve`ewe.

pali. Kako prebroditi ovu krizu, ne znam ni sam - ka`e Danilovi}. Neboj{a Popovi}, mlad poqoprivrednik iz La}arka ka`e nam da od p{enice, koja se u la}ara~kom ataru nalazi pod vodom nema ni{ta, da je proklijala i propala, da se ne}e imati za{to ulaziti kombajnom u wivu. - Nadam se da }e u Vladi Srbije shvatiti u kakvom stawu se trenutno nalazi poqoprivredna proizvodwa, da nas je pogodila elementarna nepogoda i da }emo se mi poqoprivrednici od ovoga te{ko oporaviti. Ne znam kako nam dr`ava mo`e pomo}i, ali sam siguran da za to mora na}i na~ina, u protivnom propadosmo – ka`e Popovi}. S. Bojevi}

11

Oprez, `abe na putu! APATIN: Omladinski put koji spaja priobaqe Dunava i grad, kao i sam obod grada postali su stani{te `aba. Nesvakida{wi prizor, retko vi|en. Iz poplavqenog okoli{a, wiva i {uma, grupa bezrepih vodozemaca(Anura) porodice Ranidae prelaze preko asfaltnog puta. S obzirom na to da putem prolaze automobili stradaju u velikom broju. Ovaj retki prizor najezde `aba najverovatnije je izazvan dugotrajnim visokim vodostajem Dunava i neobu~ejeno velikim padavinama i rastu podzmenih voda zbog ~ega su mnoge wive pod vodom. J. P.

NOVI BE^EJ U VODENOJ BLOKADI

Nisu samo ki{e krive NOVI BE^EJ: Zbog neodr`avawa kanala ki{ne kanalizacije, posle svake ve}e ki{e ulice Novog Be~eja se pretvaraju u potoke, a raskrsnice u jezera. Stawe je jo{ slo`enije ove godine, zbog u~estalih padavina, poplavog talasa Tise i visokih podzemnih voda, a najte`e je u najni`en delu naseqa, u [u{awu, gde se fekalna kanalizacija i otpadne vode iz septi~kih jama izlivaju. To stvara te{ku epidemiolo{ku sitiaciju, pogotovo {to su i obodni kanali, koji treba da prihvate i izvedu vi{ak vode iz naseqa, zamuqeni i zakorovqeni. Eto razloga da se o ovoj temi ponovo razgovara, kad pro|u ovi ki{ni dani . Ako neko i o~isti kanal i i pro~isti propust ispred svije ku}e, to ne vredi mnogo, ako kom{ija ne}e, pa voda stane, i

za~as se na|e pod temeqima ku}a ka`u u komunalnoj inspekciji, gde uglavnom opomiwu i upozoravaju gra|ane na obaveze da brinu o kanalima i propustima ispred svojih ku}a, {to ~igledno ne vredi mnogo. Burne su reakcije gra|ana u vreme kad voda do|e do praga. Tada se uz velika galamu, tra`i pomo}, anga`uju se qudi i ma{ine, kako bi se ku}e i ulice oslobodile vodene blokade. Kad nevoqe pro|u, sve se uti{a. Novobe~ejci nikako da shvate da je problem vi{ka vode u nasequ stalno prisutan, i da je odr`avawe odvodnih kanala ki{ne kanalizacije lak{e obaviti kad je lepo vreme, a ne onda kada je voda na pragu, ba{te pod vodom, i kada za svaki korak treba navla~iti ~izme M. K.

U PRISUSTVU SUDSKIH IZVR[ITEQA I POLICIJE

„Brazda grup” u{la u vi{wik

TOMA[EVAC: Predstavnici preduze}a „Brazda grup” iz Sremskih Karlovaca kona~no su u petak u{li u posed vi{wika u Toma{evcu, na osnovu re{ewa zrewaninskog Privrednog suda. Pravni zastupnik „Brazda grupe” Mla|an Simi} potvrdio je za „Dnevnik” da su radnici ove firme, u prisustvu sudskih izvr{iteqa i uz asistenciju policije, u{li u jedan od najve}ih vo}waka u ovom delu Evrope. - Nije zabele`en nijedan incident. U popodnevnim satima automobilom smo obilazili vi{wik kako bismo pregledali da li je na wemu ostalo jo{ ne{to od mehanizacije preduze}a „[eri JJ” iz Crepaje, koje se prethodno nalazilo na posedu – precizirao je Simi} i izrazio o~ekivawe da }e ovim situacija u vo}waku kona~no biti stabilizovana. „Brazda grup” i „[eri JJ”, da podsetimo, borili su se oko toga ko pola`e pravo na rod 240.000 stabala vi{awa. Nesuglasice su rezultirale i dovo|ewem pripad-

nika dva obezbe|ewa – jednog „Brazda grupa” i drugog – „[eri JJ”. Ceo spor oko planta`e vo}a u Toma{evcu, ina~e, datira iz 1998. godine, kada su Zemqoradni~ka zadruga Toma{evac i preduze}e „Lid lajn kompani“ iz Beograda, osnovali zajedni~ku firmu – „LLT Agro”. Novoformirano preduze}e brzo je prestalo sa radom, posle ~ega se u pri~i pojavila firma „APTG Junajted”, koja je navodno od „Lid lajn kompani” kupila zasade vo}ki. I upravo je to preduze}e pokrenulo sudski proces optu`uju}i zem - zadrugu i „Brazda gru”, koje je sa ZZ Toma{evac sklopilo ugovor o berbi vi{awa, da se nelegalno nalaze na planta`i. U me|uvremenu, „APTG Junajted” prodavalo je pravo na sadnice raznim otkupqiva~ima, zbog ~ega je stalno dolazilo do nesporazuma, tu`bi i sva|a u vreme berbe. Po~etkom ove godine „APTG Juwated” vi{we je prodao firmi „[eri JJ” iz Crepaje koja je do sada „vodila rat” sa „Brazda grupom”. @. B.

Slovaci najboqi srpski amateri

Danas smo, uz pri~u, dobro vino i pesmu odlu~ili da uspostavimo trajno prijateqstvo, da se ovde sre}emo svake godine, ali da i mi u Nakovu poka`emo kakvi smo doma}ini – ka`e predsednik Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva iz Nakova Radomir Ga{i}. S. Bojevi}

KULA: Na 52. Republi~kom festivalu amaterskih pozori{ta Srbije, koji je prethodnog vikenda zavr{en u Kuli, Zlatnu plaketu osvojila je predstava „Kad viju prole}ni vihori” u izvo|ewu Slova~kog pozori{ta iz Stare Pazove. Drugo mesto i srebrna plaketa pripali su predstavi „Paklena pomoranxa” Pozori{ne trupe Teatar 5 iz Beograda, dok je tre}eplasirana predstava „Lepe o~i, ru`ne slike” u izvo|ewu Kamerne scene “Miroslav Anti}” iz Sente. Pobednici festivala dobili su nagradu za re`iju i dve glavne gluma~ke nagrade. Miroslav Benka progla{en je najboqim za inscenaciju predstave, Marija Hlebjanova dobila

je nagradu za glavnu `ensku ulogu, a Jaroslav Litavski za sporednu ulogu. N. P.

CRNA HRONIKA

ponedeqak28.jun2010.

DNEVNIK

c m y

12

JU^E POSLE PODNE UHVA]EN OSUMWI^ENI ZA MONSTRUOZNI ZLO^IN U STARIM LEDINCIMA

Sakrio se u `buwu kod mesta silovawa i ubistva devoj~ice Osumwi~eni za silovawe i ubistvo osmogodi{we devoj~ice u fru{kogorskom selu Stari Ledinci kod Novog Sada Mladen Ogulinac (1958) za dlaku je izbegao lin~ do smrti od ogor~enih me{tana prilikom ubacivawa u policijsko vozilo ju~e oko 13.30 sati nakon li{ewa slobode. Wemu su te{kom mukom

ja i @andarmerija dotr~avala je sa svih strana i brzo preuzela zbuwenog i upla{enog Mladena Ogulinca i ubacila ga u posledwi ~as u vozilo, a zatim je ono pod rotacijom i s pratwom odjurilo ka Novom Sadu. Sa svih strana mogli su se videti uniformisani qudi s dugim cevima kako izlaze iz {ume i dolaze pu-

Ogulinac i zate~en, i govorile da je on tu negde kod ku}e jer je, kako su kazale, te`ak i bolestan ~ovek. – [ta smo sve pre{li i kuda bili po ki{i, ju~e i jutros od sedam sati, a on, ker, bio tu! – ka`e revoltirano jedan ~ovek iz potere, vidno umoran, u kabanici svoj u blatu. Ina~e, bilo je, po nekima, i propusta, pre svega u brzini u organizovawu potere, a neki su zamerili {to su ekipe stigle u xipovima bez goriva, pa su bili slabo upoterebqivi u bitnim trenucima posle otkrivawa zlo~ina. Kako je „Dnevnik“ pisao, po nezvani~nim saznawima, telo devoj~ice prona|eno je u petak oko 15.30 ~asova u dvori{tu ku}e osumwi~enog u Ulici Seli{te. Osumwi~eni se tereti je izveo devoj~icu iz ku}e dok je pre podne bila s ~etvorogodi{wim bratom, po{to su im roditeqi bili na poslu. Majka radi blizu ku}e, Foto: B. Lu~i} a otac u Novom Sadu.

Ku}a osumwi~enog Mladena Ogulinca

`ivot spasli mnogobrojni policajci i `andarmi dok su `iteqi dovikivali pretwe, psovali ga i poku{avali da se probiju kroz uniformisani obru~. Samom hap{ewu je prethodilo dozivawe iz {ume. Navodno, begunca je opazila jedna kom{inica u `buwu iznad dvori{ta wegove ku}e i pozvala je pomo}. Ubrzo su do{la ~etvorica Ledin~ana koji su begunca s `andarmom izvukli iz skrovi{ta. Po svemu sude}i, na osnovu jauka, oni nisu bili preterano ne`ni prilikom privo|ewa. Na glavi begunca, koga su kivni pripadnici MUP-a branili od jo{ kivnijih me{tana, bilo je krvi. Stariji ~ovek se pojavio s mo~ugom, koju je mo`da pri dovo|ewu do xipa i upotrebio. Jedan iz ~etvorke, dok je name{tao pesnicu koju je o~igledno koristio, prigovarao je poznaniku {to je tako brzo zvao policiju. U napetoj i maksimalno naelektrisanoj atmosferi polici-

Policija zahvalila gra|anima Novosadska policija zahvalila je gra|anima Starih Ledinaca koji su pomogli prilikom hap{ewa Mladena Ogulinca, osumwi~enog za silovawe i ubistvo osmogodi{we devoj~ice u Starim Ledincima. „Zahvaqujemo gra|anima Starih Ledinaca i okoline koji su svesrdno pomogli `andarmeriji i policiji u potrazi za osumwi~enim, kao i medijima, koji su pravovremenom i profesionalnom reakcijom tako|e doprineli da se osumwi~eni za ova te{ka krivi~na dela privede pravdi“œ, navodi se u saop{tewu policije. ti}ima, a bilo je mno{tvo slu`benih xipova i autobusa kao da je u toku desant. Jedan osoba u civilu je prokomentarisala da izgleda da je begunac, kad je otkriven, poku{ao sebi da sebi prere`e vene. Ispostavilo se da se prikrio ba{ tamo gde su i govorile `ene iz kom{iluka prethodne ve~eri, na dan montruoznog zlo~ina, kada je zapo~ela potera. One su tom prilikom upirale prstom u {ipra`je, gde je Mladen

PRITVOR ZA GNUSNO DELO U NADAQU

Osumwi~en za obqubu unuke

De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tatjana \ura{kovi} odredila je pritvor Draganu D. (1962) iz Nadaqa, koji je osumwi~en za silovawe 12. godi{we unuke iz Ba~kog Petrovca. Okrivqeni se tereti da je pro{le sedmice imao seksualni odnos s unukom koju je otac doveo u goste kod dede i tetke. Kako nezvani~no saznajemo, Dragan je tvrdio da je ona dobrovoqno pristala na odnos nakon {to ga je masirala i da se ne radi o silovawu. Krivi~no delo je prijavila devoj~icina tetka, odnosno }erka okrivqenog. M. V.

Kad su do{li ku}i i videli da nema }erke, krenuli su u potragu. Majka je, izme|u ostalog, bila i kod sestre osumwi~enog. Be`ivotno telo s krpom u ustima prona{ao je otac oko 15.30 sati. Istog dana, Mladen Ogulinac je, navodno, vi|en kako vodi devoj~icu prema svojoj stotinak metara udaqenoj ku}i. Ovo dvoje dece donedavno je ~uvala sestra osumwi~enog, pa je tako on i mogao saznati gde je ostavqen kqu~ od ulaznih vrata, ~uli smo od

kom{ija na licu mesta. Ina~e, ona je ju~e bila u policiji na razgovoru i, kako smo nezvani~no saznali, izjavila da je {okirana doga|ajem i da ne zna {ta se i kako desilo. Kako nezvani~no saznajemo, osumwi~eni Ogulinac je radio kao pekar u tr`nom centru na novosadskom Limanu. Svojevremno je dovo|en u vezu s jednim poku{ajem silovawa, ali zbog toga nije osu|en. Vi{e puta je rastavqen. Stanovao je sa sestrom i wenim sinom na istoj adresi. – Ja sam ovde 45 godina, znao sam Mladena dobro. Nikakav je. Nekad smo se dru`ili, dok je bio mla|i igrali smo {ah. Tada se pona{ao normalno. Kasnije je

bio }utiv i stalno sam – ka`e me{tanin Jovo Peci}. – Sad, kad su bile velike vru}ine, po najja~em suncu hodao je u bundi dok su ostali qudi {etali u majicama. Bio sam veoma dobar s wegovim roditeqima, ali za ovo {to je uradio, ja bih ga sada ubio. Nemogu}e i neshvatqivo je tako dete uni{titi. ^uo sam da je mnogo pio kad je oti{ao u Novi Sad. ^uo sam jo{ od `ena u selu da je kupio suvih proizvoda i litru votke i do{ao ku}i pa se napio. Znao sam da nije oti{ao daleko, pomagali smo policiji i tra`ili po {umama. On je nastavio: – Ovo je najlep{e selo na svaki na~in, a sad nas je osramotio. Zvali su me iz Nema~ke i pitaju

da li je istina da se ovo dogodilo. Eto, i oni znaju. Nisam spavao celu no} i sad mi je `ao {to nije meni upao u ruke – kroz suze pri~a Peci}. Novosadska Policijska uprava je potvrdila da je nakon dvadeseto~asavne pretrage uhap{en blizu svoje ku}e osumwi~eni za krivi~na dela te{kog ubistva i silovawa i saop{tila da mu je odre|ena mera zadr`avawa do privo|ewa na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda. Nalazi obdukcije Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu pokazali su da je devoj~ica bila silovana i da je smrt nasupila gu{ewem, saop{tila je ju~e policija. M. Vuja~i}

REAGOVAWA Malovi}: Za silovateqe kazne bez ubla`avawa Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} osudila je ju~e zlo~in nad osmogodi{wom devoj~icom koja je silovana a zatim ubijena u Starim Ledincima, isti~u}i da je sa stanovi{ta kaznene politike u~iweno sve da izvr{iocima budu izre~ene kazne odgovaraju}e zlo~inu koji je u~iwen. – Upravo ovakvi zlo~ini pokazuju da na{e dru{tvo treba da deluje u tom pravcu da se oni uop{teno osude i da sa stanovi{ta kaznene politike, s obzirom na dokaze i raspolo`ive ~iwenice u predmetu, budu izre~ene kazne odgovaraju}e zlo~inu koji je u~iwen – kazala je ministarka Malovi} Tanjugu. Ona je podestila na to da je Ministarstvo pravde dejstvovalo u tom pravcu i u avgustu pro{le godine poo{trilo kazne za ta krivi~na dela i prvi put u zakon unelo odredbu po kojoj se kazna za wih ne mo`e ubla`iti. Po wenim re~ima, koliko je bitna sudska praksa, toliko je bitan i sam zakon koji reguli{e ovakva krivi~na dela. Ministarka je podsetila na to da je nedavno jednom povratniku Vi{i sud u Beogradu izrekao maksimalnu kaznu predvi|enu Krivi~nim zakonikom za silovawe od 20 godina zatvora.

Zori}: Tu`ila{tvo preduzima mere Republi~ko javno tu`ila{tvo preduze}e sve zakonske mere da bi izvr{ilac krivi~nog dela silovawa i ubistva maloletne devoj~ice u okolini Novog Sada bio procesuiran i odgovaraju}e ka`wen – izjavio je ju~e portparol tog tu`ila{tva Tomo Zori} Tanjugu. Isti~u}i da Tu`ila{tvo najo{trije osu|uje taj monstruozni zlo~in, Zori} je naveo da je osumwi-

~eni efikasnom akcijom Policijske uprave Novi Sad li{en slobode i da mu je odre|eno policijsko zadr`avawe od 48 sati. – U ovaj slu~aj ukqu~eno je i Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu, koje radi zajedni~ki s Policijskom upravom Novog Sada. O~ekuje se da }e izvr{ilac krivi~nog dela biti izveden pred istra`nog sudiju danas, kada }e i Vi{e javno tu`ila{tvo u Novom Sadu staviti zahtev za sprovo|ewe istrage – naglasio je Zori}, i naveo da }e Tu`ila{tvo vi{e informacija za javnost imati danas, nakon stavqawa zahteva za sprovo|ewe istrage protiv osumwi~enog.

Bati}: Hemijska kastracija Narodni poslanik DHSS-a Vladan Bati} uputio je ju~e javni apel ministarki pravde Sne`ani Malovi} i predsednici Skup{tine Srbije Slavici \uki}-Dejanovi} da preduzemu mere da se izmenom zakona stane na put silovateqima i pedofilima. „Posle stravi~nog zlo~ina u okolini Novog Sada, gde je monstrum najpre silovao pa potom ubio osmogodi{wu devoj~icu, u ime svih `ena, devojaka i devoj~ica, svih majki, sestara i k}erki i ~itavog dru{tva, molim vas da u granicama svojih ovla{}ewa preduzmete mere da se izmenama zakona stane na put silovateqima i pedofilima“, naveo je Bati}. U apelu, on podse}a na to da je pre {est meseci podneo predloge zakona o izmena i dopunama Krivi~nog zakona i Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija, kojima je predlo`io maksimalno pove}awe zatvorskih kazni, uvo|ewe javnog registra silovateqa i pedofila, wihovo ~ipovawe radi pra}ewa wihovog kretawa i hemijsku kastraciju vi{estrukih povratnika. (Tanjug)

U SREMSKOJ MITROVICI PRITVOREN ^OVEK OSUMWI^EN ZA SILOVAWE MALOLETNIKA

Lekaru priznao da ga kom{ija zlostavqa Posle dve godine seksualnog i`ivqavawa na maloletnom de~aku, koji ima samo ~etrnaest godina, Vladimir J. (39) iz okoline Sremske Mitrovice, zavr{io je kona~no u pritvoru od 30 dana koji mu je odredio istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Vladimir J. se tereti da je u svojoj ku}i, ~esto pod uticajem alkohola, uz pretwe i fizi~ko zlostavqawe, silovao de~aka iz kom{iluka. Sve je po~elo 2008. godine i trajalo do pro{le sedmice, kada se ~etrnaestogodi-

{wak po`alio majci da ima zdravstvene probleme, ali i da ga malteretira kom{ija Vladimir J. Majka je de~aka odvela lekaru, koji ga je pregledao, a onda je de~ak, kako nezvani~no saznajemo iz pouzdanih izvora, u poverewu lekaru ispri~ao pri~u o onome {to mu se de{avalo gotovo dve i po godine. Jasno je rekao da ga je seksualno zlostavqao kom{ija Vladimir J., naj~e{}e u pijanom stawu, a da to nije nikad priznao roditeqima jer mu je osumwi~eni za silovawe pretio da nikome ni{ta ne sme re}i. Lekar,

zgro`en de~akovom pri~om, obavestio je odmah policiju i psihologa iz Centra za socijalni rad. Okrivqeni za silovawe je uhap{en, zadr`an u policiji 48 sati, a onda predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji ga je odmah saslu{ao i odredio mu pritvor do 30 dana. Ova dramati~na pri~a izazvala je gnu{awe i zgra`avawe, ali i zaprepa{}ewe qudi u sredini u kojoj se doga|ala dve i po godine. Kom{ije se ~ude kako ba{ niko nije posumwao u pona{awe Vladimira J., na koga se nesre}-

ni de~ak povremeno i `alio roditeqima, ne govore}i pravu istinu o onome {to mu se doga|a. Trebalo je da zatra`i lekarsku pomo}, pa da se, umesto roditeqima, po`ali lekaru i ispri~a tragi~nu pri~u od koje zastaje dah. Policija i istra`ni organi o ovom te{kom zlo~inu nad ~etrnaestogodi{wim de~akom ne saop{tavaju vi{e podataka, ~ak ni selo u kojem se dve i po godine doga|ala ova drama, da bi se za{titila li~nost unesre}enog de~aka, ali i u interesu daqe istrage protiv Vladimira J. S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK NA TERITORIJI SMEDEREVA I PO@AREVCA

Zbog {verca nafte i policajci iza brave Slu`benici Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave Smederevo su, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom iz Smedereva, uhapsili prethodne no}i kriminalnu grupu od devet ~lanova, koja je nelegalnim prometom goriva pribavili protivpravnu imovinsku korist ve}u od milion evra i o{tetili buxet Srbije za vi{e od pola miliona evra. U saop{tewu MUP-a navodi se da su u nastavku akcije suzbijawa korupcije i nelegalnog prometa naftnih derivata na teritoriji Smedereva i Po`arevca uhap{eni Nenad K. (26), Goran M. (36), Qubi{a @. (54), svi iz Smedereva, Radosav R. (41) iz Despotovca i Vladan M. (31) iz Po`arevca. Slobode su li{eni i policijski slu`benici PI PU Smederevo, sektor "Dunav" Neboj{a ]. (50) i Andreja S. (25), i policijski slu`benici SPI PU Po`arevac, raspore|eni na poslovima vo|e sektora u SPI PU Po`arevac, Vojkan A. (33) i Darko A. (37).

Intezivno se traga za Sa{om T. (39), Novicom K. (51) i Dobricom C. (53) iz Smedereva, zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela zloupotreba slu`benog polo`aja, davawa mita, primawa mita i nedozvoqene trgovine. Osumwi~eni su, od oktobra 2009. godine do sada, organizovanim delovawem, u vi{e navrata a uz dojavu uhap{enih policajaca, u pogodnim terminima kada nema policijskih patrola, nelegalno kupovali dizel-gorivo sa stranih brodova koji saobra}aju Dunavom u blizini Smedereva. Gorivo su zatim nelegalno transportovali i prodavali kupcima na teritoriji Smedereva i {ire. Od wih je oduzeto deset teretnih vozila s cisternama i deset motornih ~amaca kojima su vr{ili ova krivi~na dela. Osumwi~eni su ju~e rano ujutaro, uz krivi~nu prijavu, privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Smederevu. (Tanjug)

ZAHTEV HA[KOM SUDU

Simatovi} tra`i privremenu slobodu Branioci pomo}nika biv{eg {efa dr`avne bezbednosti Srbije Jovice Stani{i}a, Franka Simatovi}a, tra`ili su wegovo privremeno pu{tawe na slobodu od 21. jula do kraja letwe pauze u zasedawu suda i odlagawe

Franko Simatovi}

nastavka wegovog su|ewa do 1. septembra. Odbrana namerava da iskoristi predstoje}u pauzu za intenzivne pripreme unakrsnog ispitivawa kqu~nih svedoka, koji }e svedo~iti posle letwe pauze, navedeno je u saop{tewu Ha{kog tribunala. Stani{i} i Simatovi} su pred Ha{kim tribunalom optu`eni za progone na politi~koj, rasnoj ili verskoj osnovi, ubistva, deportacije i druga nehumana dela tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1995. Oni su uhap{eni 13. marta 2003, Simatovi} je izru~en Hagu u maju, a Stani{i} u junu iste godine. Su|ewe je po~elo 28. aprila 2008, ali je odlagano vi{e puta zbog Stani{i}evog lo{eg zdravstvenog stawa. (Tanjug)

ponedeqak28.jun2010.

13

PRITVORENA LEKARKA VOJNE BOLNICE U PETROVARADINU

Evri za osloba|awe od vojske? Lekarka u Vojnoj bolnici u Petrovaradinu Branka R. D. (1956) iz Novog Sada pritvorena je nakon privo|ewa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Tatjane \ura{kovi}, gde ju je privela vojna policija pod sumwom da je po~inila sedam krivi~nih dela. Okrivqena se tereti da je vi{e puta primala mito, protivpravno osloba|ala od

INTERVJU

vojne obaveze, po~inila zloupotrebu slu`benog polo`aja, kao i da je posedovala eksplozivne materije. Pomenutoj lekarki se pripisuje da je nekoliko puta uzimala mito od 100 do 500 evra, dok joj se posledwe delo stavqa na teret zbog prona|ene municije u prostoriji koju je koristila. Istraga je u toku. E. D.

SLOBODAN HOMEN, DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRAVDE

Sutra potpisivawe sporazuma Srbije i Hrvatske – Sutra }e u Beogradu biti potpisan sporazum izme|u ministarstva pravde Republike Srbije i Republike Hrvatske o me|usobnoj ekstradiciji dr`avqana, i to za najte`a krivi~na dela, odnosno krivi~na dela organizovanog kriminala i korupcije – izjavio ju~e u razgovoru za „Dnevnik“ dr`avni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen, najavqu}i da se o~ekuje dolazak hrvatskog ministra pravde Ivana [imonovi}a. – Zna~ajno je to {to }e sporazum stupiti na snagu samim ~inom potpisivawa jer to predvi|a ugovorna odredba, tako da se ne}e ~ekati sama ratifikacija u nacionalnim parlamentima, koja }e se, naravno, desiti u slede}oj fazi. Ali, zna~i, primena sporazum }e po~eti samim danom potpisivawa. z Kad bi se mogla o~ekivati odluka Hrvatske o zahtevu Srbije za izru~ewe pripadnika „zemunskog klana“ Sretka Kalini}a, koga je dosad hrvatsko dr`avqanstvo {titilo od ekstradicije, a u odsustvu je pred Specijalnim sudom u Beogradu pravosna`no osu|en na maksimalnu kaznu zbog niza te{kih krivi~nih dela? – S obzirom na to da je Republika Srbija ve} uputila zahtev Ministarstvu pravde Hrvatske zahtev za izru~ewe Kalini}a, o~ekujemo da }e hrvatski organi ve} u narednih nekoliko nedeqa po tom zahtevu postupiti. Naravno, to podrazumeva da mora pro}i cela propisana procedura do same odluke hrvatskog suda o ekstradiciji, a naravno da }e Kalini} imati pravo na `albu. O~ekujemo da }e ceo po-

Slobodan Homen

stupak biti okon~an u naredne tri do ~etiri nedeqe i da }e do}i do samog izru~ewa. [to se ti~e hrvatske strane, u ovom trenutku nemamo niti jedan zahtev za izru~ewe nekog od na{ih dr`avqana. Naravno, s obzirom na to da, kad je re~ o ekstradicijama, kona~nu odluku uvek donosi ministar pravde, nastavi}emo dobre kontakte izme|u dve policije i dva tu`ila{tva, tako da }emo raditi na svakom konkretnom slu~aju. z Da li postoji mogu}nost da u slu~aju trojice okrivqenih dr`avqana Srbije, kojima se pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi po optu`bama za ume{anost u ubistvo novinara hrvatskog „Nacionala“ Ive Pu-

kani}a, Hrvatska zahteva wihovo izru~ewe po ovom sporazumu da bi im se sudilo u aktuelnom postupku protiv petorice pred @upanijskim sudom u Zagrebu? – Formalnopravno naravno da postoji takva mogu}nost, ali verujem da }e se obe strane dr`ati dogovora koji su postigla dva specijalna tu`ila{tva. Odnosno, verujem da }e se deo postupka koji se vodi u Zagrebu, nastaviti kako je zapo~eo i kako je vo|en do sada, a drugi deo – kako je i zapo~eo u Beogradu. Mislim da }e se tako pred tim sudovima i okon~ati ti zapo~eti postupci, odnosno da u tom slu~aju ne}e do}i do ekstradicije. Naravno, uvek postoji mogu}nost da Tu`ila{tvo, ukoliko bude

imalo interes, postigne i druk~iji dogovor. z Da li o~ekujete da bi nedavno uhap{eni pripadnici „zemunskog klana“ Milo{ Simovi}, i, po ekstradiciji, Sretko Kalini}, mogli zatra`iti ponavqawe postupaka u kojima su pravosna`no osu|eni na po 30 godina zatvora zbog u~e{}a u atentatu na premijera \in|i}a, odnosno na 40 godina zbog niza krivi~nih dela u predmetu „zemunski klan“? – Postoje dve mogu}nosti: jedna je da tra`e umawewe ve} pravosna`no presu|ene kazne, a druga – da zatra`e ponavqawe postupka zato {to im je su|eno u odsustvu, na {ta imaju pravo i po konvenciji SE-a, ~iji je, naravno, i Srbija potpisnik, {to je mo`da ve}a verovatno}a. Mislim da je tu kqu~no pitawe koju vrstu informacija, ali ne samo informacija ve} i dokaza oni mogu dati srpskom tu`ila{tvu. Ako se to bude vezivalo samo za odre|ena ubistva drugih kriminalaca ili pripadnika kriminalnih grupa u pro{losti, mislim da to ne predstavqa zaista interes Tu`ila{tva. Me|utim, ako imaju zaista odre|ene kvalitetne informacije koje bi se ticale ili dovele do hap{ewa odre|enih drugih lica, u tom slu~aju sigurno postoji prostor za razgovor. Naravno, to }e da proceni Tu`ila{tvo kad bude dobilo konkretnu ponudu, odnosno podatke o tome kakva sve saznawa ta dvojica osu|enih eventualno poseduju o doga|ajima od 2003. do danas. J. Jakovqevi}

ZBOG OPTU@BE DA JE U AMERICI NANEO TE[KE POVREDE STUDENTU BRAJANU [TAJNHAUERU MAJA 2008.

Danas su|ewe Miladinu Kova~evi}u Su|ewe Miladinu Kova~evi}u, optu`enom za nano{ewe te{kih telesnih povreda opasnih po `ivot ameri~kom studentu Brajanu [tajnhaueru 2008. godine u Bostonu, trebalo bi da po~ne danas pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Na optu`eni~koj klupi, pored Kova~evi}a, na}i }e se i biv{i konzul i vicekonzul Srbije u Wujorku, Slobodan Nenadovi} i Igor Milo{evi}, zbog krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja. Sudskim ve}em predsedava}e sudija Ivana Rami}. Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je 2. marta optu`nicu protiv Kova~evi}a zbog napada na [tajnhauera, koji je ameri~ki dr`avqanin, 4. maja 2008. godine u okrugu Brum u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Kova~evi}u se na teret stavqa i da je izvr{io krivi~no delo falsifikovawa isprave jer je 9. juna 2008. godine u Beogradu na aerodromu "Nikola Tesla" neistinitu javnu ispravu, putni list, upotrebio kao

pravu i pokazao na uvid pripadnicima pograni~ne policije MUP-a Srbije prilikom paso{ke kontrole. Milo{evi} i Nenadovi} optu`eni su zbog sumwe da su 8. ju-

bavili korist Kova~evi}u i omogu}ili mu da napusti teritoriju SAD. Na taj na~in pomogli su mu da izbegne vo|ewe krivi~nog postupka pred pravosudnim ogranima SAD-a po op-

Miladin Kova~evi}

na 2008. godine u prostorijama generalnog konzulata Srbije u Wujorku, prekora~ewem granica slu`benih ovla{}ewa, pri-

tu`nici koja ga je teretila za nano{ewe te{kih telesnih povreda ameri~kom dr`avqaninu. Kova~evi} se tereti da ih je s

umi{qajem na to podstrekao, pa je optu`en i za podstrekavawe na zloupotrebu slu`benog polo`aja. Posle tu~e u studentskom klubu u kojoj je [tajnhauer nastradao, Kova~evi} je uhap{en u SAD, a posle mesec dana pu{ten na slobodu uz kauciju od 100.000 dolara, koju je za wega polo`ilo srpsko Ministarstvo inostranih poslova preko konzulata u Wujorku. Nenadovi} i Milo{evi} sumwi~e se da su Kova~evi}u pomogli da iz SAD pobegne u Srbiju nakon {to je pu{ten iz pritvora, tako {to su mu izdali privremenu putnu ispravu. Protiv Kova~evi}a je ranije paralelno vo|ena istraga i u Americi i u Srbiji, po{to je posle pu{tawa iz pritvora u Bostonu uz pomo} srpskog konzulata u Wujorku pobegao u Srbiju. Nakon vi{emese~nih pregovora s predstavnicima SAD, srpska vlada je dogovorila pla}awe od{tete i preuzimawe krivi~nog gowewa Kova~evi}a od ameri~kih pravosudnih orga-

Brajan [tajnhauer

na, koji su po zamolnici suda, dostavili dokumetaciju u "slu~aju Kova~evi}" biv{em Drugom op{tinskom sudu u Beogradu (sada Prvom osnovnom). Ameri~ki dr`avni tu`ilac formalno je ustupio "predmet

Kova~evi}" srpskom pravosu|u po~etkom aprila pro{le godine, posle dogovora s Vladom Srbije, koja je porodici [tajnhauer uplatila 900.000 dolara na ime tro{kova le~ewa wihovog sina. Po Krivi~nom zakonu Srbije, za te{ke telesne povrede predvi|ena je kazna od jedne do osam godina zatvora, za falsifikovawe dokumenata od jedne do pet godina i za podstrekivawe na zloupotrebu slu`benog polo`aja od {est meseci do pet godina zatvora. Sanel Softi} (22), ameri~ki dr`avqanin poreklom iz BiH, i Edin Xubara (25), dr`avqanin BiH, osu|eni su 13. januara u sudu wujor{kog okruga Brum na po dve godine zatvora zbog u~e{}a u tu~i 4. maja 2008. Oni su osu|eni jer su zajedno s Kova~evi}em tukli alkoholisanog Brajana [tajnhauera, koji je prethodno uhvatio za zadwicu Softi}evu devojku. Softi} je svedo~io u srpskoj istrazi, a Xubar je za sada to odbio. (Tanjug)

DRU[TVO

ponedeqak28.jun2010.

DNEVNIK

c m y

14

^UDNA SALA[ARSKA @URKA BUKOV^ANA SOMBORSKIH

Dok se pasuq kr~k’o, yuboks je sviruck’o Sve donedavno je to na Bukovcu, a somborskom, bilo k’o i na bilo kojim drugim sala{ima u{orenog, takozvanog bokor tipa. Ako si `iveo tamo, zna~i da je bilo ~ardaka kukuruzom nabijenih i debelih sviwa i {unke do poznih jesewih

ne ustreba drveno odelo, Bukov~ani, ina~e dru`equbiv i radi{an svet, re{ili da pored svoje gigamega manifestacije, najve}e na svetu, glasovite “Kajganijade”, koja se odr`ava u novembru, u pauzi ratarskih radova povedu ra~una i u

da koju qudsku progovore, a bogami i popiju. ^udna jedna sala{arska `urka. Na travwaku iza kafane kr~kaju se u tmurno poslepodne (jo{ je bilo vreme onog posledweg povodwa) a pod velikim amrelama, kotli}i pasuqa, dok muzika tre{ti iz najbizarnijeg xuboksa koji sam u `i-

`e{ izabrati neku od desetina hiqada pesama slo`enih na tri gigabajta RAM-a. Dobro, to je ~udno, ali prvo mi je za oko zapao momak kome o~igledno neko pegla ko{uqu preko vangle, s nekoliko tetova`a. Go do juna~koga pasa, uredno opasan keceqom s motivom tipa “Kuvarice mawe zbori, da ti jelo

gradskog kruga dvojke, a ne na ba~kim sala{ima. Sledstveno tom “wu vejv” maniru, glavni organizator fe{te, Miroslav ^oni}, kome je nadimak, naravno, ^owa, izlazi iz “Bunkera” i priru~nim razglasnim sredstvom, megafonom ni{ta

jedini sva svoja najva`nija interesovawa. Sedamo za astale, i tek tada shvatamo da je ovo zapravo pravo porodi~no okupqawe Bukov~ana i pridru`enih im gra|ana Sombora. Dok su majstori jo{ oko kotli}a

Prilazi ~ovek yuboksu, misli{, sad }e neka „na{a” ili Grand varijanta, ali vraga. Bukov~ani su to, nikad ih niko ne pro~ita do kraja. Kre}u zaglu{uju}i zvuci „Azre”, „Buldo`era” i „[arla akrobate”. votu video. Spoj tradicionalnog i informati~ki modernog. U ogromnu, dre~avo ofarbanu kutiju instaliran kompjuter, samo mu ekran viri, pa kad ubaci{ kovanicu, moKraj sviran preko megafona: ko je skuvao, skuvao je

meseci. A kajgana se pravila od pravih doma}ih jaja, `umanceta k’o turski dukat `utog, a ne od nekog metiqavog proizvoda koko{ke koncentratom hrawene. Pre je tako bilo, a onda su gra|ani somborski i ini otkrili prednosti `ivota u takore}i predgra|u. Po~elo to, prvo onkraj puta ka Apatinu, pa posle i u samim sala{ima, da zida ku}erine, prave vile, mo`da koja u dowem dvori{tu i bazen ima. Preselila se i neka mala privreda na Bukova~ke sala{e, nema {ta nema, alu-prozori i vrata, stolarija, mo`’ se lepo i sa’raniti, po{to je jedan biv{i srpski novinski mogul otvorio firmu za izradu mrtva~kih sanduka i ostalih pogrebnih “aksesoara”, pa je velika verovatno}a da }e neko od nas biti i tu “mu{terija”. Al’ dok im

letwim mesecima o nivou holesterola, te opravili pro{log vikenda “Pasuqijadu”. Na ovaj sala{arski “invent”, pozvalo nas od strane gos’n Mi{kovi}a, koji je pravi predstavnik Bukovca, na kojem je odrastao. Mislim, em nije Mi{kovi}, em je rodom iz Ariqa, a pride nema neposredne veze s poqoprivredom. Ta~no je da je Radoslavu Tripkovi}u, {picnamen Mi{ko, pa mi je lak{e da wega i celu mu lepu, a hvala Bogu, mnogo~lanu, familiju zovem Mi{kovi}i, kad su ve} wegovi. S poqoprivredom zapravo ima samo posredno veze, po{to je direktor prodaje u “World of wine”. Ka`e, do|i, ne mo’{ proma{iti birtiju znakovitog imena “Bunker”, gde se svako malo okupe ~estiti Bukov~ani

ne zagori”, okitio torzo i rame \eneralom Dra`om i pop-\uji}em, dok mu s desne sise tetovirana gledi, da li N. N. `ena, da li mitska Meduza, nisam ba{ najboqe “uka~io”. Prilazi ~ovek xuboksu, misli{, sad }e neka “na{a” ili Grand varijanta, ali vraga. Bukov~ani su to, nikad ih niko ne pro~ita do kraja. Tetovirani ubacuje kovanice i iz amalgama [najderove {iva}e ma{ine i pentijuma 4 krenu zaglu{uju}i zvuci “Azre”, “Buldo`era” i “[arla akrobate”. Oko odavno prokqu~alih kotli}a potpuno opu{teni “majstori”, ve} dobrano umazani alevom paprikom i nagaravqeni, cupkaju na “wu vejv” i `ale se da nema vi{e one prave muzike, ve} samo neko podvriskivawe i tehno-blejawe. Da je po muzici, ~ovek bi pomislo da je nasred beoKuvar Jale s mla|anim Tripkovi}em

FI[EROV SALA[ U RUMSKOM ATARU STO GODINA KASNIJE

@ivi samo mra~na legenda Nekad rasko{an letwikovac rumskog spahije [andora Fi{era, biser graditeqstva u Sremu, redak primerak reprezentativnog objekta izgra|enog od drveta s bogatim duborezima i pokrivenog barskom trskom, danas propada na Fi{erovom sala{u, na putu Ruma–[abac, kod sela Jarak. Letwikovac, koji je s druma zaklowen drve}em, brzo se uru{ava i, ako se hitno ne{to ne preduzme, ovaj spomenik kulture, u resoru Regionalnog zavoda za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici,

spomenikom kulture – ka`e, direktor Regionalnog zavoda za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici Qubi{a [ulaja. Objekat je progla{en za spomenik kulture 1979. godine, a postupak je vodio etnolog Zavoda Milenko Bobi}, koji se dobro se se}a tih dana: – Fi{erov letwikovac ima vi{e od sto godina i jedinstven je na ovom podru~ju. Kao reprezentativni objekat, gra|en je od drveta, s tr{~anim krovom, ima {irok drveni trem du` cele severne

Spomenik kulture od 1979. godine

nesta}e s popisa arhitektonske ba{tine. Za ovaj letwikovac se zna da je stariji od sto godina, da je porodici Fi{er slu`io za odmor, a da je posle Drugog svetskog rata kori{}en za kancelarije poqoprivrednih dobara „Srem“ i „Agroruma“, u ~ijem je posedu bio i Fi{erov sala{, sve dok s imovinom nije pre dve godine prodat na licitaciji. – Dvorac je u lo{em stawu, ali sada nema para za wegovu sanaciju i restauraciju. Moramo videti ko je vlasnik jer se pre bilo kakvih radova mora znati vlasni{tvo nad

strane, a ispred letwikovca bio je park koji je i sam vredan pa`we slu`be za{tite prirode. U parku je zimzeleno `buwe, nisko i visoko drve}e: kostelaj, dasina, lolita, javor, ginko, beli jasen... Letwikovac je, sa svojom drvenom konstrukcijom, duborezima i izrezbarenim motivima pravi biser graditeqstva na ovom podru~ju koji treba sa~uvati – ka`e za „Dnevnik“ etnolog Bobi}. Letwikovac je 1966. bio zapaqen, uni{teni su bili deo krova i ne{to drvenih delova. Me|utim, tada{we preduze}e „Srem“, kojem je letwikovac slu`io za kancela-

rije na ekonomiji, doveo je objekat u prvobitno stawe. Danas je napu{ten i propada, ali jo{ je u takvom stawu da bi se lako mogao obnoviti. Svojevremeno je Fi{er, da bi letwikovac koji mu je projektovao arhitekta Herman Bole bio u {to `ivopisnijem i lep{em ambijentu, podigao i park. Postoji legenda o tome da je ba{tovan, koji ga je formirao, jednog jutra iznenada iza{ao na drum pred ko~ije spahije [andora Fi{era i rekao mu da zna da gazda tra`i ba{tovana, da ga nikako ne mo`e na}i, a da je on iz jednog sela pored velike reke i da najboqe govori jezik belog jasena, te da }e on da uredi park po gazdinoj `eqi. Podigao ga je za samo nekoliko godina, ali ubrzo je gazda umro, a dva sina su odlu~ila da daju otkaz ba{tovanu i poseku drve}e. Stari ba{tovan nije, ka`e legenda, oti{ao s imawa, ve} je tu ostao i `alio za svakim pose~enim drvetom. Pri~a se da je jednog dana od tuge zagrizao `ilu najve}eg hrasta i da su mu se ruke ubrzo pretvorile u sna`ne i kvrgave grane, te da je no}u u{ao u letwikovac i zadavio obojicu gazdinih sinova u snu, a ujutro je i sam na|en mrtav ispod starog hrasta, u delu {ume koji nije pose~en. Po ovoj legendi, ba{tovan je te no}i u kori hrasta urezao veliko slovo „A“ i to je, kako se pri~a, jo{ dugo pla{ilo sluge na Fi{erovom sala{u. Legenda na stranu, ali stari letwikovac i park ~ekaju vredne ruke i sanaciju da bi se sa~uvali od propadawa. Krov proki{wava, prozori su polupani, nebriga o zdawu vidi se na svakom koraku. Redak je u Sremu i Vojvodini letwikovac gra|en od drveta, rezbaren s mnogo majstorskog znawa i qubavi. Kad ga zub vremena sru{i, bi}e, naravno, prekasno da se misli o obnovi. Smiqka Bojevi}

Ravnogorac vitlao kutla~om po kotli}u

mawe bizarnim od xuboksa, spravom koja je i pale` Savezne skup{tine videla, najavquje vreme da se kupe takmi~arski uzorci. Ko je skuv’o – skuv’o je, ostali ispadaju iz konkurencije. Nekako se namestilo da sam kasnije kusao vrlo ukusan pasuq, potpuno netakmi~arski, jer nam je dodeqena “kuvarica” Jale u varo{i somborskoj najpoznatiji kao proizvo|a~ ga{enog kre~a. Ka`e, kasnimo, po{to je direkt iz “tami}a” kraj kotli}a stao, a pasuq tra`i svoje. Interesujem se i za kafanu ~udnog imena, ka`u mi da je potpuno slu~ajno otvorena. Vlasniku, \or|u Mirosavqevi}u, `ivot se uglavnom odvijao na relaciji posao–kafana–krevet, pa je u smislu racionalizacije rada, vremena i energije re{io da otvori kafanu i time ob-

bili, familije, sa sitnom decom, mesto su im “hvatale”, pa ima{ utisak da si na nekoj slavi il’ kakvom drugom porodi~nom slavqu. Name{tamo se tik pored zabrinutog ~etvoro~lanog `irija, kojem i nije toliki problem {to su svi pasuqi za peticu, ve} {to im fali jedna od tri obe}ane nagrade. Snalaze se sala{arski brzopotezno, tako {to gazda s kafanskog zida skida lepo uramqenu stranicu “Mercedesovog” artisti~kog kalendara. Tema, zna se, “Lepotica i zver”, odnosno oskudno odevena mlada dama impozantnih atributa `enstvenosti ispred sportske “me~ke”. Mawe sre}ni laureatikuvari, prvoplasirani i drugoplasirani, dobili su po kotli}, mali i veliki, da im se na|e. Mili} Miqenovi}

MAJSTOR ELEKTRONSKE MUZIKE HOLAN\ANIN FANKERMEN PREKO BE^A DOLETEO U ZREWANIN

Di-yej zvezda razbucala oblake Jo{ jednom je mlada organizatorska ekipa zrewaninskog festivala “Saundlovers” uspela da u sred Banata demonstrira kako izgledaju pravi tulumi na kojima najpoznatiji svetski disk-xokeji zabavqaju razgaqenu masu. Mada je na drugoj jednodnevnoj manifestaciji posve}enoj elektronskoj muzici, odr`anoj nedavno u Kino-ba{ti, bilo ne{to mawe posetilaca nego lane, atmosfera je bila na o~ekivanom nivou. Kao retko kada,

zi~ko iskustvo opet je do{lo do izra`aja. Podario je Holan|anin te ve~eri fenomenalan set s ritmovima uz koje su Zrewaninci, zajedno s gostima iz Novog Sada, Beograda i drugih krajeva, uprkos lo{em vremenu, skakali pod otvorenim nebom do iznemoglosti. Nakon svog nastupa, Fankermen se zadr`ao u Kino-ba{ti i odslu{ao gotovo ceo set novosadskog disk xokeja Macroa. Iskoristio je to i da porazgovara s doma}inima, da

mi{qewa, uglavnom mla|e publike, zaki}ene svetle}im rekvizitima, neizostavnim detaqima ovakvih partija, ovoga puta bila su nepodeqena – “Saundlovers” je muzi~ki hepening na kakav je Zrewanin odavno ~ekao. Fenomenalne utiske s doma}inima podelio je i holandski di-xej Fankermen, zvezda ovogodi{weg festivala, ~uven po hitu “Speed up”. Iako je po dolasku u grad na Begeju bio pomalo neraspolo`en jer su mu u Be~u zagubili kofer s li~nim stvarima i onaj s diskovima, wegovo veliko mu-

im prenese utiske s no}nog puta od Beograda do Zrewanina. Sva{ta mu se tada, pri~ao je, vrzmalo po glavi, gledaju}i pred sobom nepreglednu ravnicu prekrivenu mrakom. Nije znao ni kuda ga vode, ni {ta ga je sna{lo. Tek kada je, na ulazu u Zrewanin, uo~io svetla grada, odahnuo je i shvatio da }e ipak sve pro}i kako i treba. Posle nije krio svoje odu{evqewe energijom koju je zapazio u Kino-ba{ti. – Nastupao sam nekoliko puta u Beogradu, a ovo je prvi put da sam u Zrewaninu. Prostor u ko-

jem je odr`an festival je odli~an, ali mislim da su qudi ti koji su najva`niji. Kada sam iza{ao na binu, oni su mi dali energiju. I to je zaista neverovatan ose}aj – primetio je Fankermen, i obe}ao da }e idu}e godine ponovo posetiti najve}i banatski grad, ali ne kao izvo|a~, ve} kao slu{alac i gledalac. Prvi ~ovek “Saundloversa” \or|e Gruji} zahvalio se na podr{ci svima koji su te ki{ne i prohladne ve~eri do{li da u`ivaju u elektronskim zvucima, i najavio da }e slede}e godine ovaj hepening trajati najmawe dva dana. – Publika je sjajno reagovala na sve Fankermenove hitove, {to je nama, organizatorima, dalo energiju da i ubudu}e dovodimo svetska imena i da festival zadr`imo u ovom gradu – nije Gruji} krio zadovoqstvo. „Saundlovers” je prvi put odr`an u junu pro{le godine. Na velikoj `urci pod vedrim nebom pojavilo se vi{e od 600 gostiju, samo iz drugih gradova Srbije. Prostor Kino-ba{te bio je gotovo tesan za sve fanove elektronske muzike koji su pri`eqkivali spektakl. Dobili su ga i tada, zahvaquju}i Nemcu Kurdu Maveriku. Fenomenalni animator publike i majstor za mikserom svakim svojim slede}im hitom i trikovima na plejerima pokazivao je za{to nosi epitet svetske atrakcije. I tada, ba{ kao i drugog puta, na nebu nad Zrewaninom nisu se videle zvezde. Neki ka`u: zbog ki{nih oblaka. Drugi su, pak, mi{qewa da su zvezde tih ve~eri ipak bile za miks-pultom. I uo~ilo ih je vi{e hiqada qudi. @eqko Balaban

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

ZAVR[ENO PRIJAVQIVAWE ZA UPIS NA FAKULTETE UNS-a

PROMENA PROPISA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI

U trci za indekse ~ak 9.070 kandidata U skladu s konkursnim rokovima u prvom roku za upis studenata na dr`avne fakultet i visoke strukovne {kole u Srbiji, na Univerzitetu u Novom Sadu zavr{eno je prijavqivawe kandidata, a prijemni ispiti, prema rasporedu koji su utvrdili sami fakulteti, po~iwu sutra (na Pravnom fakultetu). Na 14 fakulteta UNS-a, u Novom Sadu, Subotici, Zrewaninu i Somboru konkurisalo je ukupno ~ak 9.070 svr{enih sredwo{kolaca, 480 vi{e od ukupnog broja mesta. Me|utim, pritisak kandidata nije ujedna~en na svim fakulteti-

ma, niti na studijskim grupama istog fakulteta. Najvi{e kandidata prijavilo se na Fakultetu

tehni~kih nauka - 1.798 (ima1.740 mesta), Filozofskom 1.410 (938), Prirodno-matemati~kom 1.064

Uputi dugove~niji, plate po u~inku Dr`avna sekretarka u Ministarstvu zdravqa Nevena Karanovi} najavila je ju~e promenu propisa koji }e olak{ati rad lekara u primarnoj zdravstvenoj za{titi, unaprediti polo`aj pacijenata i smawiti administraciju, ~ija bi primena trebalo da po~ne polovinom narednog meseca. Ona je istakla da su novi propisi uva`ili ve}inu primedaba lekara i udru`ewa pacijenata, a neke od olak{ica odnose se na du`inu va`ewa specijalisti~kih uputa. Uputi, koji trenutno va`e 30 dana, ubudu}e }e va`iti tri meseca, a za neke procedure, kao {to su hemioterapija, radioterapija i dijaliza, va`nost }e biti neograni~ena. Karanovi} je najavila da }e biti razmatran i predlog resornog ministra da uput za vi{e pregleda u nekom od klini~ko-bolni~kih centara va`i {est meseci i za to vreme pacijent }e mo}i da dobije sve potrebne usluge, bez vra}awa po uput kod izabranog lekara. Uprave domova zdravqa dobi}e puna ovla{}ewa da zajedno sa kolegi-

(960), Medicinskom 772 (566), Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa 428 (300), a u odnosu na broj mesta najve}i je pritisak na Akademiji umetnosti gde je 411 kandidata (170 mesta), a vi{e prijavqenih nego mesta ima U~iteqski fakultet na ma|arskom nastavnom jeziku 62 (55). Na Poqoprivrednom je 666 prijavqenih (725 mesta), Tehnolo{kom 156 (240), Pravnom 860 (880), Ekonomskom 918 (1.260), Gra|evinskom 70 (144), TF “Mihajlo Pupin” 273 (377) i Pedago{kom 182 (235). V. ^.

DANAS REZULTATI KVALIFIKACIONIH ISPITA

Za `eqe osmaka dva dana Danas }e svr{eni osmaci na oglasnim tablama svojih doju~era{wih osnovnih {kola mo}i da vide kona~ne rezultate kvalifikacionog ispita, a odmah zatim }e i danas i sutra, predavati liste sa 20 svojih `eqa za nastavak {kolovawa. Da podsetimo, ove liste predaju istovremeno i pretendenti za ~etvorogodi{we i za trogodi{we sredwo{kolske klupe. S obzirom na to da je ovogodi{wa generacija novih sredwo{ko-

laca kvalifikacioni ispit uradila lo{ije od svojih prethodnika, ima}e generalno i mawe bodova. Kako }e to unekoliko ubla`iti i kriterijume u {kolama, najverovatnije }e i za najatraktivnije smerove trebati mawe bodova nego lane, pa i to vaqa uzeti u obzir pri popuwavawu lista `eqama. Posle predaje lista `eqa, kandidatima za sredwo{kolce ostaje da sa~ekaju 3. jul, kada }e

{kole objaviti ove liste, a wihovi autori trabalo bi tog dana da do|u i provere da li su one ispravno unete u upisnu bazu podataka. Posle toga, kona~ne liste `eqa bi}e objavqene na oglasnim tablama osnovnih {kola 5. jula, a raspored u~enika po sredwim {kolama u prvom krugu 7. jula, tako|e na oglasnim tablama osnovnih {kola. D. D.

NOVOSADSKI UNIVERZITET PROMOVISAO PROFESORE EMERITUSE I PO^ASNOG DOKTORA NAUKA

Po~asna zvawa za vrhunske rezultate Program sve~anog obele`avawa jubileja, 50 godina postojawa, Univerzitet u Novom Sadu zapo~eo je u petak promocijama po~asnog doktora nauka i {est profesora emeritusa. Zvawe po~asnog doktora nau-

zdravqe deteta i humani razvoj iz Batesde, SAD, za postignute izvanredne rezultate i doprinos nauci u oblasti }elijske signalizacije, naro~ito za rezultate u istra`ivawima uloge kalcijuma kao intrace-

Foto: B. Lu~i}

ka dodeqeno je dr Stanku Stojilkovi}u, nau~nom savetniku i rukovodiocu Odseka za }elijsku signalizaciju Nacionalnog instituta za

lularnog glasnika i mehanizma kontrole signalizacije kalcijuma u neuroendokrinim i endokrinim }elijama. Stanko Stojilkovi} dok-

torirao je na novosadskom Prirodno-matemati~kom fakultetu, gde je i radio od 1975. do 1985, kada je oti{ao u SAD. Tamo se bavio istra`ivawima novih i neeksploatisanih tema, a wegovi radovi publikovani u tom periodu do`iveli su zavidnu citiranost. Rektor Univerziteta prof. dr Miroslav Veskovi} sve~ano je promovisao {est profesora emeritusa, a ovo po~asno zvawe dobili su renomirani profesori UNS-a: dr Nada Peri{i}-Jawi}, Du{an Surla i dr Slobodan ]ur~i} (PMF), dr Slavko Gordi} i dr Svenka Savi} (Filozofski fakultet) i dr Irina Suboti} (Akademija umetnosti), koji su se u toku dugogodi{we akademske karijere posebno istakli nau~nim odnosno umetni~kim, kao i pedago{kim radom i stekli me|unarodnu reputicaju. V. ^.

PROSLAVA 50 GODINA UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Sve~ana akademija u SNP-u Univerzitet u Novom Sadu danas navr{ava 50 godina, a svoj jubilej obele`i}e sve~anom akademijom u Srpskom narodnom pozori{tu, na sceni “Jovan \or|evi}”, s po~etkom u 20 ~asova. Pokroviteq proslave jubileja jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini je predsednik Srbije Boris Tadi}, a predsednik Po~asnog odbora predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}. Univerzitet, osnovan 28. juna 1960, danas u sastavu ima 14 fa-

kulteta (devet u Novom Sadu, tri u Subotici i po jedan u Zrewaninu i Somboru) i dva istra`iva~ko-razvojna instituta. Wegovi najstariji fakulteti Filozofski i Poqoprivredni osnovani su jo{ 1954, a Pravni i Tehnolo{ki 1959. Vr{waci Univerziteta su Fakultet tehni~kih nauka, Medicinski i Ekonomski fakultet u Subotici, koji su ove godine tako|e obele`ili 50 godina. Prirodno-matemati~ki fakultet osnovan je 1960, a 1974.

~ak ~etiri fakulteta: Akademija umetnosti, Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa, te Gra|evinski u Subotici i Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu. Pedago{ki u Somboru osnovan je 1993, a 2006. godine U~iteqski fakultet na ma|arskom nastavnom jeziku u Subotici. Drugi po veli~ini u Srbiji, Univerzitet danas ima oko 48.000 studenata na svim nivoima studija. V. ^.

15

jumima lekara odlu~uju o na~inu organizacije svojih slu`bi, najavila je dr`avna sekretarka. Ona je podsetila da Ministarstvo posledwih meseci intenzivno radi na promeni organizacije rada u primarnoj zdravstvenoj za{titi, a ministar je formirao posebnu Radnu grupu koja bi do 1. septembra trebalo da predlo`i i druga mogu}a re{ewa za unapre|ewe organizacije rada u ovoj oblasti. Resorno ministarstvo iniciralo je i izmene Zakona o platama dr`avnih slu`benika u delu koji se odnosi na plate zaposlenih u zdravstvenom sektoru, kako bi zapo~elo dugo pripremano pla}awe po takozvanoj “kapitacionoj formuli”. “Uvo|ewe pla}awa po u~inku podrazumeva da }e jedan deo plate biti zagarantovan, a drugi promenqiv na osnovu unapred odre|enih pokazateqa efektivnosti i efikasnosti. Ova oblast }e se bli`e odrediti podzakonskim aktima po usvajawu Zakona o platama dr`avnih slu`benika”, rekla je Karanovi}. (Tanjug)

BEOGRADSKI OMBUDSMAN OBELE@IO ME\UNARODNI „DAN PONOSA”

Dugina zastava mirno vijorila

„Neobi~no nam je va`no da se ovo prvi put de{ava kod nas, uz podr{ku jedine institucije koja ne samo deklarativno, nego zaista podr`ava lezbejska i gej prava u Srbiji”, rekla je predstavnica organizacije za za{titu lezbejskih qudskih prava Labris Marija Savi} povodom ju~era{weg razvijawa zastave duginih boja, simbola LGBT populacije, sa zgrade Za{titnika gra|ana u Beogradu. Prvo obele`avawe me|unarodnog Dana ponosa proteklo je mirno, uz vidqivo prisustvo policije. Dragana Vu~kovi}, tako|e iz Labrisa, osvrnula se i na zabranu Povorke ponosa u Beogradu u septembru 2009. godine, uz ocenu da se u polo`aju LGBT (lezbejki, gej mu{karaca, biseksualnih i transrodnih osoba) populacije u Srbiji u pro-

teklih 10 meseci ni{ta zna~ajno nije izmenilo. “Ukoliko se bezbedna Povorka ponosa desi ove godine, a mi budemo u situaciji u kojoj smo danas, onda je logi~no pitawe da li to zna~i da je povorka bila mogu}a i pro{le godine, ali zapravo nije postojalo dovoqno politi~ke vo-

JAVNI AKTERI ]UTE O SLU^AJU „ZUKORLI] PROTIV ’BLICA’”

NUNS i Bradi} za slobodu {tampe

Autocenzura je nedopustiva Centar za evroatlanske studije (CEAS) saop{tio je ju~e da je zabrinut zbog odsustva jasnijeg stava ve}ine javnih aktera o tu`bi Islamske zajednice u Srbiji protiv lista “Blic“ zbog objavqivawa fotomonta`e glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli}a i smatra nedopustivim trend autocenzure u ovom slu~aju, u ve}ini srpskih medija. Od malog broja diskusija i tekstova o slu~aju “Zukorli} protiv Blica“, ve}ina je skrenula sa su{tine problema, a to je odnos ko-

qe, pa je ona zabrawena”, zapitala se Dragana Vu~kovi}. Zamenica za{titnika gra|ana za ravnopravnost polova i prava osoba sa invaliditetom Zorica Mr{evi} ocenila je da se me|unarodni Dan ponosa u Srbiji prvi put obele`ava ove godine jer su se stekli uslovi za to. - Prvi put Za{titnik gra|ana ima svoju zgradu. Ove godine smo to uradili i vidimo da nema nikakvih problema napoqu”, rekla je Zorica Mr{evi} i dodala da je ~inom razvijawa zastave, koja je visila od 12 do 13 ~asova, Za{titnik gra|ana poziva na toleranciju i po{tovawe prava LGBT mawine u Srbiji. (Beta)

lektivnih i individualnih prava u modernim sekularnim demokratijama 21. veka, ocenio je CEAS. Centar isti~e da je u tom smislu nebitno da li je u pitawu Zukorli}, muftija ili politi~ar i javna li~nost, Muhamed, Isus, Hari Poter ili neko drugi. Nebitno je kakvo je stawe u Sanxaku i koja je Islamska zejdnica u Srbiji legitimna, koliko su ~este karikature Jevreja i drugih u muslimanskim medijima, navodi se u saop{tewu. (Fonet)

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) ju~e je o{tro protestvovalo zbog poziva Sveop{teg sabora Islamske zajednice u Srbiji na bojkot dnevnog lista “Blic”. “NUNS reagovawe Islamske zajednice u Srbiji smatra ugro`avawem slobode javne re~i i neprimerenim politi~kim pritiskom na medije”, dodaje se u saop{tewu. Ministar kulture Neboj{a Bradi} podsetio je preksino} na principijelan stav tog ministarstva da se ono zala`e za slobodu {tampe i da za sve koji prekr{e zakon postoje organi koji }e o tome doneti odluku. (Tanjug)

NAJVE]A AVANTURISTI^KA TRKA U SRBIJI DO SADA

Vaqevski izazov za hrabre! Qubiteqi prirode i ekstremnih sportova, speleolozi, kawona{i, spasioci, pewa~i, alpinisti, biciklisti, paraglajderi, planinari, kamperi imaju priliku da u~estvuju u najve}oj avanturisti~koj trci u Srbiji do sada! Tim Wild Serbia zakazao je okupqawe i dru`ewe u periodu od 15. do 18. jula na Vaqevskim planinama, na potezu od Div~ibara do reke Drine. Za sve one spremne na izazov organizuje se avanturisti~ka trka “Vaqevski izazov” . Akcenat trke stavqen je na ekstremne sportove i divqu prirodu, a odabran je pravi raj za avanturisti~ke aktivnosti Vaqevske planine. Staza je pa`qivo osmi{qena i prolazi kroz najlep{e predele ovih planina. [ta je, u stvari, avanturisti~ka trka? Organizatori iz Wild Serbia tima obja{wavaju da ona predstavqa manifestaciju u kojoj se kombinuju dve ili vi-

{e ekstremnih aktivnosti, organizovanih, uglavnom u prirodi, trekingom, planinskim biciklizmom, pewawem i ostalim ve{tinama i sportovima vezanim za vertikalne aktivnosti na u`etu. Mo`e trajati nekoliko sati, jedan ili vi{e dana, ili se mo`e organizovati kao desetodnevni ekspedicijski programi. Svi koji budu u~estvovali u „Vaqevskom izazovu” ima}e prilike da upoznaju divqu stranu Div~ibara, jednu od najve}ih pe}ina vaqevskog kraja, kawon Gradca, vrhove Vaqevskih planina, jedan od vertikalnih kawona i najlep{ih vdopada u Srbiji, stene kawona Tre{wice, reku Drinu… Zainteresovani mogu u trci u~estvovati kao iskusni qubiteqi ekstremnih sportova ili rekreativno, bez takmi~arskih ambicija, ili pak, da u subotu uve~e17. jula do|u na `urku koja se organizuje u planinarskom

domu na Debelom brdu za sve zainteresovane. Avanturisti~ka trka }e trajati tri dana i u okviru ~etiri kategorije takmi~ari }e, u toku svakog od ovih dana, imati zadatak da pre|u odre|ene relacije u prirodi pe{ke i uz pomo} mountain bike-a, da pre-

plivaju reku, pro|u kroz pe}inu, popnu se uz stenu, savladaju jedan od najekstremnijih kawona u Srbiji. Timove „ekstrim” kategorije mogu da ~ine dva do ~etiri ~lana, od toga jedan takmi~ar mora biti speleolog i jedan pewa~ (a mo`e i isti ~ovek kao speleolog i pewa~) + jedan do dva u~esnika koji logisti~ki poma`u svoj tim. Speleolog je u ekipi da bi vodio svoj tim kroz pe}inu, pewa~ da bi takmi~ari uspe{no popeli odabranu stenu. Ostali u~esnici, ako ih ima, ne moraju da budu specijalizovani za pewawe i speleologiju. Po{to takmi~arski dan ove kategorije u sebi sadr`i zadatak sa ekstremnim sadr`ajima, potrebno je da u~esnici budu odmorni prilikom praktikovawa avanturisti~kih aktivnosti. Na-

kon svakog dana, svi u~esnici se okupqaju u istom kampu gde treba da preno}e u svojim {atorima i odmore se za naredni dan trke. U kategoriji „adventure” mogu da u~estvuju timovi sa po dva takmi~ara + jedan logisti~ar i takmi~i}e se u toku dva dana u disciplinama treking i mountain biking. U kategoriji ”trek” mogu da u~estvuju timovi sa po dva ~lana i takmi~i}e se posledweg dana trke (subota) u disciplini treking. U kategoriji „parti”, dolaskom na `urku koju prave organizatori povodom zavr{etka trke, mogu da u~estvuju svi qubiteqi prirode i ekstremnih sportova! Informacije o trci, kao i detaqe vezane za prijavu mogu se na}i na sajtu www.wildserbia.com ili dobiti putem emaila vaqevski.izazov@gmail.com . Ko `eli, mo`e prona}i „Wild Serbia” na stranicama „Fejsbuka”. A. Brzak

SPORT

ponedeqak28.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

IN\IJCI SE SPREMAJU ZA SUPERLIGU

Od podsaveza do elite

Darko Lovri} se vratio, a u Vo{i ~ekaju i Daniela Mojsova

Foto: S. Savi}

VOJVODINA DANAS PO^IWE PRIPREME

Milinkovi} proziva i novajlije Fudbaleri Vojvodine danas po~iwu pripreme za novu sezonu. Novi {ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} koji je po zavr{etku minulog prvenstva preuzeo kormilo umesto Milana \uri~i}a, zakazao je prozivku za 10 sati. O~ekuje se da pored starih snaga danas na okupu budu i novajlije poput Milovana Milovi}a iz Javora i Milka Novakovi}a (igrao u Novom Sadu, Banatu, a bio i na probi u Vojvodini pe dve godine...) koji su parafirali ugovore u subotu, ali i dugo najavqivani Jao (Napredak) i Abubakar (OFk Beograd). Nije

tajna da trener Milinkovi} insistira i na dovo|ewu partizanovca Brane Ili}a i nekada{weg {topera Vojvodine, a zatim internacionalca u Rusiji i Turskoj Radoslava Bataka. Bi}e tu i povratnik iz Jermenije Darko Lovri}, a mogu}e je da na prozivci bude i Miroslav Stevanovi} koji je imao sjajnu sezonu u bawalu~kom Borcu, pobedniku Kupa BiH. U Vojvodini se nadaju da }e Danijel Mojsov, Makedonac koji je odradio kompletne zimske pripreme u Turskoj u dresu Vojvodine, a zatim se vratio u Skopqe, pravilno shvatiti odluku arbitra`ne komisije UEFA i da }e se kao Vo-

{in igra~ vratiti u klub koji od wega mnogo o~ekuje. Na kraju, izvesno je da }e ove pripreme po~eti bez Du{ana Tadi}a (pre{ao u Groningen), Marsela Ple~a, Sadika Adamsa i Du{ka \uri{i}a (dobili raskid ugovora), a sva je prilika da }e do kraja prelaznog roka klupske boje promeniti jo{ reprezentativac Dragan Mr|a, @eqko Brki} i Mario \urovski. Ukoliko ostanu pri najavqenim planovima, Novosa|ani }e posle uvodnog rada u prvoj sedmici, najva`niju fazu letwih priprema odraditi na Tari. Prelazni rok traje do 31. avgusta. S. S.

S PRIPREMA ZVEZDE U SLOVENIJI

Ima vremena za pobede Ratko Dostani} zadovoqan zalagawem ekipe na pripremamam u Sloveniji. Pravu formu najavquje za kraj jula. Marko Ve{ovi} presre}an zbog gola na debitantskoj utakmici za Zvezdu. I pored poraza od {ampiona Slovenije u prvoj prijateqskoj utakmici na pripremama, trener Crvene zvezde Ratko Dostani} ima puno razloga za zadovoqstvo. - Najbitnije je da nema povre|enih igra~a i to me zaista raduje. Izlazimo iz jednog te{kog perioda. Protekle dve nedeqe te{kog rada igra~i su maksimalno profesionalno odradili. Ose}a se i umor {to je normalno za ovaj deo priprema - rekao je {ef stru~nog {taba crveno-belih i dodao: - Mo`da je {ampion Slovenije u ovom trenutku bio prejak protivinik, ali ja sam zadovoqan tr~awem i zalagawem. On je istakao da stru~nom {tabu i nije ciq da ekipa sada u|e u formu, ve} krajem jula kada za Zvezdu i zvani~no po~iwe sezona u Evropi. - Imamo jednu ekipu koja fenomenalno radi i zala`e se na svakom treningu. Sigurno da mi o~ekujemo mnogo vi{e i boqe od onoga {to su igra}i pokazali na prvoj utakmici, ali

Marqivi sportski hroni~ari }a, Stevana Jakobe, Bojana Bawsu listaju}i stare novine i doca, Arsena Mihajlovi}a, najmlakumenta koja su im stigla do ru|ih me|u wima Predraga Kod`e i ku utvrdili da je In|ija, tada Zorana Jankovi}a i ostalih stalpod imenom @elezni~ar, osnonih ili povremenih prvotimaca vana 6. oktobra 1933. godine, da nastupala je, brane}i tada boje je kasnije, du`e ili kra}e vreme, Agrounije, dve sezone, 1991/92 i nastupala pod nazivom PIK In1992/93 godine u Drugoj saveznoj |ija, Agrounija i Brazda Kop i ligi uspe{no se suprotstavqajuda je, nedavno, plasmanom u Su}i tada poznatim sastavima Borper ligu ostvarila najve}i ca (^a~ak), Obili}a, Mladosti uspeh u istoriji kluba. (Lu~ani), Bora, Slobode, Pri@elezni~ar je, naime, kao prvak Novosadskog nogometnog podsaveza u sezoni 1939/40. godine igrao kvalifikacije za ulazak u Prvu ligu onda{we dr`ave ali je Jugoslavija iz Jabuke kod Pan~eva na dve utakmice bila uspe{nija pa je ona pre{la u najkvalitetniji rang takmi~ewa. Interesantno je napomenuti da su, istina kra}e vreme, boje @elezni~ara u tom periodu izme|u ostalih branili Milenko Drakuli} i Jo{ka Taka~, kasnije nakon osnivawa Crvene zvezde i weni standardni igra~i a da su najistaknutiji prvotimci zeleno-belih tog vremena Stojan Mihajlovi} i Lazar @ivkovi} kasnije igrali u Vojvodini. Prvi zna~ajan uspeh u periodu posle Drugog svetskog rata, svakako je, u~e{}e u bara` me~evima za popunu Druge savezne lige ali je te 1961. godine Proleter iz Zrewanina predvo|en nekolici- Jovan Goli} nom kasnije poznatih igra~a, ta{tine, Rudara (Pqevqa), Jedinko|e pobedom na svom terenu i stva (Bjelo Poqe), Lov}ena, Maremijem u gostima, bio uspe{niji ~ve, Timoka... Ve}ina pomenutih a generacija zeleno-belih za koje fudbalera, uglavnom poniklih i su igrali Nemawa Qubi{i}, izbru{enih na igrali{tu kod Aleksandar Jagodi}, Jovan Niko`elezni~ke stanice, nastupala je li}, Milan i Mile Pe{ut, Spakasnije u poznatim doma}im i soje Qubinkovi}, Stanko Vasi} i inostranim klubovima. ostali istaknuti prvotimci moPosledwi, tre}i ishod, sada rala im je ~estitati na zaslu`eve} In|ije u najkvalitetnije linom uspehu. Sre}om, tre}i pohod ge zapo~eo je dolaskom gradonana mesto u kvalitetnijem rangu ~elnika Gorana Je{i}a na kortakmi~ewa bio je znatno beri}etmilo kluba! Sportista po ro|eniji! Generacija Bogdana Vejina, wu, ~iji je otac Marko sezonama Rajka ^urovi}a, Vida Vu~enovibranio boje zeleno-belih, zavo}a, Dejan Cime{e, Jugoslava Poleo je fudbalsku igru, zajedno sa povi}a, Mladena Dabi}a, Branka bratom Vladimirom pro{ao mla\uri}a, Milana Nikoli}a, Laza|e kategorije u klubu i nastupao ra Mari~i}a, Branka Radi~eviza prvi tim, odlu~io je da pomog-

ne sportistima, prevashodno fudbalerima pa je deo slatkom komada od zajedni~kih sredstava usmeren mladima, osnovcima, sredwo{kolcima i registrovanim klubovima pa su, ubrzo stigli boqi rezultati. Generacija Milana Devi}a, Predraga Kod`e, Milo{a Radima, Gorana Magdi}a, Vladimira Livaje, Slobodana Santra~a, Damira Skorupana, Milana Berowe, Jovana Goli}a, Danka Pavkovi}a, Vladimira Tintora, Borisa Mili~i}a, Miroslava Blanu{e, \or|a Luki}a i ostalih tada{wih povremenih prvotimaca sezonu 2006/07 godine provela je u Prvoj ligi ali je, na`alost, u woj ostala samo jedno leto, izgubila ~ak 25 bodova pred vernim navija~ima, proma{ila nekoliko penala, odlu~uju}i protiv Novog Pazara u nadoknadi vremena pa je morala nazad u tre}eliga{ko dru{tvo. Zeleno-beli su, ve} naredno toplo leto uspe{eno dobro podneli, slavili u bara`u protiv Radni~kog (Ni{a), Sloge (Kraqevo) i Radni~kog (Obrenovac) i tre}i put u istoriji kluba izborili plasman u drugi rang takmi~ewa. Ali, nije to bio kraj zahuktalih in|ijskih fudbalera! Sezonu 2008/09 godine zeleno-beli su zavr{ili na 6. mestu, generaciji Dragoslava Poleksi}a, Miroslava Blanu{e, Predraga Kod`e, Kristiana Tucakovi}a, Jovana Goli}a, Branimira Kosti}a, Lazara ^ukvasa, Marka Jak{i}a, Igora Stanisavqevi}a, Vladimira Ka{i}a, Tjeri Aka, Marka Prqevi}a, Zorana Jankovi}a, Qubi{e Keki}a, Nedeqka Perovi}a, Milana Bubala, Borka Novakovi}a, Milana Joksimovi}a i ostalih wihovih saigra~a je, bukvalno, u posledwem kolu, porazom u Po`arevcu, prokockala je {ansu da se plasira u pro{irenu Super ligu. Pravda je, ipak zadovoqena u nedavno zavr{enom {ampionatu! In|ija je kolo pred kraj obezbedila prelazak u elitnu konkurenciju a nakraju je osvojila titulu prvaka Prve lige. Uspeh koji su navija~i in|ijskog kluba ~ekali punih 77 godina. Da. Vi}enti}

CRVENA ZVEZDA DOBILA POJA^AWE

Povratak Koromana Ratko Dostani}, trener beogradskih crveno-belih

mislim da u ovom trentku nisu mogli da poka`u sve {ta znaju i umeju. Nije nam ciq da sada u|emo u formu jer nas tek 29. jula o~ekuje prva utakmica u Evropi. Do tada imamo dovoqno vremena da sve postavimo na svoje mesto. Dostani} je zadovoqan radom i pona{awem najmla|ih igra~a na pripremama. - Zadovoqan sam kako rade momci ‘93. godi{te koji konkuri{u za prvi tim. To je pozitivno i zaslu`uju {ansu. Ali u Sloveniji imamo tehni~ki problem. Ne mo`emo kao u Turskoj da igramo pre i po podne i auto-

matski to nas malo remeti. Suzi}emo spisak jer moramo jednu takmi~arsku ekipu da spremimo za Evropu. Marko Ve{ovi} je ve} na svojoj prvoj utakmici u dersu Zvezde postigao gol {to je posebno obradovalo Dostani}a. - Na najboqi na~in je debitovao i `elim mu da nastavi tako - zakqu~io je strateg crveno-belih. Talentovani Crnogorac nije mogao da sakrije zadovoqstvo posle debija. - Trenutno sam najsre}niji ~ovek na svetu. Posle du`e pauze van terena presre}an sam {to sam se vratio na najboqi na~in. Jeste da je prijateqska utakmica, ali mi ovaj gol puno znali za samopouzdawe - rekao je Ve{ovi}.

Ogwen Koroman ponovo }e igrati za Crvenu zvezdu! Posle godinu dana boravka u ju`nokorejskom In~on junajtedu nekada{wi reprezentativac vratio se na Marakanu sa ciqem da pomogne crveno-belima u povratku na {ampionski put. Novi ugovor sa beogradskim klubom potpisan je na dve godine. Koroman je dres Zvezde prvi put nosio u periodu od 2007. do 2009. Za to vreme odigrao je 63 utakmice i postigao 13 golova. - Vide}emo kakav je ose}aj ponovo igrati za Zvezdu. Posle godinu dana boravka u Koreji ponovo sam kod svoje ku}e - izjavio je krilni napada~ posle potpisivawa ugovora u Fudbalskom savezu Beograda. Koroman bi ve} tokom dana trebalo da se prikqu~i pripremama Zvezde u Sloveniji. - Spreman sam! Ne bih se ni vra}ao kao polovan igra~. @e-

lim da u dresu Zvezde pru`im maksimum. Spreman sam da pomognem ovoj mladoj ekipi na terenu, ali i van wega. Moramo da budemo pravi i da prezentujemo crveno-bele u pravom svetlu. Nadam se da ne}u razo~arati navija~e Zvezde rekao je on i dodao da nikada nije prestao da prati de{avawa u trofejnom klubu. - I dok sam bio u Koreji pratio sam igre Crvene zvezde. Ekipa je mlada, ambiciozna, sa odli~nim trenerom. Milsim da imamo veliku {ansu da u narednom periodu ostvarimo jo{ boqe rezultate. Ciq zvezde u novoj sezoni je jasan - titula! - Prioritet nama igra~ima i rukovodstvu kluba u narednoj sezoni bi}e titula, jer ona ve} tri godine ne stanuje na Marakani. Da}emo sve od sebe da {to du`e ostanemo u Evropi, a naravno da je i Kup jedan od ciqeva - zakqu~io je Ogwen Koroman.

Ogwen Koroman

Crvenu zvezdu ovog leta su ve} poja~ali Vladan Bini} iz kru{eva~kog Napretka i Marko Ve{ovi} iz podgori~ke Budu}nosti.

U ^SK PIVARI PRVI ZAHTEVI ZA ISPISNICE

[arac i Jovani} prve selice Tek {to smo pomislili da se posle dve odr`ane Skup{tine kluba situacija u ^SK Pivari poboq{ava, na vrata su zakucala dva mlada igra~a sa zahtevima za ispisnicama. To su devetnaestogodi{waci Dino [arac, jedan od najstandardnijih igra~a u proteklom prvenstvu koji je u ^elarevu proveo samo jednu sezonu, odnosno Marko Jovani}, koji je ovog prole}a igrao za omladinski tim u okviru Kvali-

tetne lige Vojvodine. [arac je ponikao u kom{ijskoj Ba~koj iz Ba~ke Palanke, pa je preko Novog Sada i Veternika stigao u ^SK Pivaru, dok je Jovani} ponikao u ^elarevu, pa preko [kole fudbala Petar Pua~a stigao pre tri godine do Crvene Zvezde, a potom igrao za dva beogradska ni`erazredna kluba. Dino [arac ide u Tursku na probu u jedan drugoliga{ki klub, a ako ne uspe, za

wega su zainteresovani neki na{i prvoliga{i. Najuporniji je Srem da ga vidi u svojim redovima, {to zna~i da sigurno odlazi. Za Marka Jovani}a zainteresovani su neki beogradski srpskoliga{ki timovi. Jedan od zakqu~aka Skup{tine kluba bio je podmla|ivawe tima u narednoj sezoni, a ono prvi zahtevi ba{ stigo{e od dvojice mladi}a na koje se ra~unalo u jesewem delu prvenstva. V. Vujanovi}

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI DANAS DVA ME^A OSMINE FINALA

POZNAT JO[ JEDAN ^ETVRTFINALISTA

Holan|ani nao{treni, Panceri ubedqivi, Slovaci rastere}eni nova gre{ka Larionde

DURBAN: Fudbalska reprezentacija Holandije veliki je favorit u dana{woj utakmici osmine finala [ampionata

Vesli Snajder (Holandija)

Africi je u jako neizvesnoj G grupi u posledwem kolu pobedio branioca titule Italiju i zahvaqu}i remiju Paragvaja i Novog Zelanda plasirao se u osminu finala. Napada~ Holandije Dirk Kajt zadovoqan je onim {to su wegovi saigra~i i on prikazali do sada na planetarnoj smotri, ali smatra da lale mogu jo{ boqe i da ima prostora za napredak. Na ovom prvenstvu dogovorili smo se da idemo korak po korak i da ne gledamo previ{e unapred. Verujemo u na{e sposobnosti i nadam se da mo`emo prijatno da iznenadimo, rekao je Kajt. Trenutno najboqi igra~ Holan|ana Arjen Roben najzad se oporavio od povrede i u utakmici posledweg kola E grupe u{ao na teren sa klupe. Prema onome {to je selektor Van Marvajk

Holandija – Slova~ka HOLANDIJA: [tekelenburg, Vander Vile, Heitinga, Matijsen, Van Bronkhorst, Kajt, Van Bomel, De Jong, Van der Vart, Snajder, Van Persi. SLOVA^KA: Muha, Pekarik, [krtel, \urica, Zabavnik, Kopunek, [tok, Ham{ik, Ku~ka, Jendri{ek, Vitek. sveta u Ju`noj Africi, protiv Slova~ke u Durbanu. Holan|ani su u prvoj fazi osvojili devet bodova i prikazali razli~itu igru u odnosu na prethodna izdawa lala, a selektor Bart van Marvajk nije krio da mu je rezultat u prvom planu. Slovaci su priredili najprijatnije iznena|ewe u prvoj fazi takmi~ewa. Jedini debitant na Mundijalu u Ju`noj

uigravao uo~i me~a sa Slovacima, najverovatnije je da }e Roben ponovo biti me|u rezrevistima. Jedina promena u odnosu na tim koji je Van Marvajk odabrao za me~ sa Kameruncima je povratak Gregorija van der Vilea na poziciju desnog beka. On je izostao iz okr{aja sa lavovima iz predostro`nosti, po{to je mogao da zaradi drugi `uti

karton i ne bude u timu u osmini finala. U taboru Slovaka jo{ vlada euforija nakon eliminacije svetskih {ampiona. Selektor Vladimir Vajs izveo je protiv Italijana na teren izuzetno ofanzivnu formaciju sa trojicom napada~a, za {ta je nagra|en pobedom i istorijskim plasmanom me|u 16 najboqih ekipa na svetu. - Sutra nemamo {ta da izgubimo u duelu sa mnogo kvalitetnijim Holan|anima. Oni su apsolutni favoriti, a mi }emo vrebati svoju {ansu - istakao je odbrambeni fubaler Petar Pekarik. Uo~i utakmice osmine finala on je po`eleo da Slovaci ponove ono {to su uradili pre tri dana protiv Italijana, kada su pokazali izuzetno smelu igru sa puno prilika za gol i nimalo respetka prema favoritu. Selektor Vajs }e protiv Holan|ana umesto suspendovanog Zdena {trbe u startnu postavu uvrstiti Kamila Kopuneka. Stru~wak koji je postigao najve}i uspeh u kratkotrajnoj istoriji slova~kog fudbala vidno we ohrabren nakon prolaska grupne faze takmi~ewa u Ju`noj Africi. Sada smo heroji nacije. U dr`avi je neverovatna euforija. Uspeh protiv Italije nas je ohrabrio da mo`da i sutra odigramo ofanzivnije - obe}ao je Vajs. Pobednik utakmice Holandija - Slova~ka, koja se igra danas od 16 ~asova na stadionu „Mozes Mabhida“ u Durbanu, sasta}e se boqim iz duela Brazil - ^ile. Dana{wi me~ sudi}e {panac Alberto Undijano Maqenko ([panija) sa sunarodnicima Ferminom Martinesom i Huanom Karlosom Husteom Himenesom.

Brazil favorit, ^ile motivisan JOHANEZBURG: U drugoj utakmici dana{weg programa u Johanezburgu }e se sastati reprezentacije Brazila i ~ilea, a bi}e to repriza wihovog okr{aja u osmini finala Mundijala u Francuskoj 1998. godine. Pre 12 godina karioke su na putu ka finalu eliminisale ^ileance ubedqivo ih pobediv{i sa 4:1. Bilo je to, ujedno, i posledwe u~e{}e dr`avnog tima ~ilea na planetarnoj smotri. Najtrofejniji tim u istoriji Mundijala i pored mnogih osporavawa u prvom krugu je prikazao sasvim dobru igru, a svi se sla`u da su u~enici selektora Karlosa Dunge favoriti u sutra{wem okr{aju. U svim komentarima pred me~ brazilski igra~i isti~u da im prija {to }e najzad odmeriti snage sa ekipom koja ima `eqe da napadne i da se nadigrava, {to }e olak{ati posao napada~ima petostrukog prvaka sveta. Defanzivni vezni igra~ Brazila @ilebrto Silva ocenio je da wegovi saigra~i i on moraju sutra da odigraju veoma inteli-

Robiwo (Brazil)

gu}em nivou - istakao @ilberto Silva. Poslovi~no umereni selektor Dunga, koji je bio u timu 1998. godine u utakmici protiv ~ilea, napomenuo je da karioke

Brazil - ^ile BRAZIL: @ulio Cezar, Maikon, Lusio, @uan, Mi~el Bastos, Felipe Melo, @ilberto Silva, Elano, Kaka, Robiwo, Luis Fabijano. ^ILE: Bravo, Isla, Kontreras, Fuentes, Vidal, Karmona, Milar, Fernandes, Suazo, Buse`ur, San~es. gentno, kako bi {to lak{e eliminisali motivisane ^ileance. Ne smemo odmah da jurnemo iz sve snage, po{to }e takav na{ pristup zna~ajno olak{ati wima posao. Oni umeju da izvedu izuzetno brze i opasne kontranapade i zbog toga oprez mora da bude prisutan na najvi{em mo-

sutra nemaju pravo na gre{ku. - ^ile je posledwih godina pokazao veliki napredak u igri, {to se najboqe vidi na ovom Mundijalu. Oni su nau~ili da se bore i da svim protivnicima budu veoma neugodni suparnici na terenu - rekao je Dunga.

U brazilski dr`avni tim vra}aju se oporavqeni Elano i Kaka, koji je u me~u protiv Portugalije odradio suspenziju zbog crvenog kartona, ali je veliko pitawe ho}e li zaigrati Felipe Melo. ^ileanci su prezadovoqni dosada{wim u~inkom na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, a nadaju se da mogu da u~ine jo{ vi{e i iznenade trofejnog rivala sa svog kontinenta. Argentinski stru~wak Marselo Bijelsa, koji va`i za ~oveka veoma ekscentir~nog pona{awa i trenera koji izuzetno emotivno do`ivqava de{avawa na terenu, naglasio je da nema potrebe detaqno obja{wavati kvalitete reprezentacije Brazila, po{to su oni svima dobro poznati. - Oni uvek imaju jak tim i uvek ih je jako te{ko pobediti poru~io je Bijelsa, ~iji su igra~i prijatno iznenadili u takmi~ewu po grupama. ^ile }e u sutra{wem okr{aju biti zna~ajno oslabqen neigrawem odbrambenih igra~a Garija Medela i Valda Ponsea, koji izostaju zbog parnih kartona. Utakmica Brazil - ^ile igra se ve~eras od 20.30 ~asova na stadionu „Elis Park“ u Johanezburgu, a sudi}e Hauard Veb iz Engleske. Wemu }e u deqewu pravde pomagati sunarodnici Daren Ken i Majkl Malarki. Pobednik ovog me~a u ~etvrtfinalu }e se sastati za boqim iz duela Holandija - Slova~ka.

Nema~ka – Engleska 4:1 (2:1) BLUMFONTEJN: Stadion “Fri stejt” gledalaca 40.510, sudija Horhe Larionda (Urugvaj). Strelci: Klose u 20, Podolski u 32. i Miler u 67. i 70. za Nema~ku, a Apson u 37. minutu za Englesku. @uti kartoni: Fridrih (Nema~ka), Xonson (Engleska). NEMA^KA: Nojer, Lam, Fridrih, Mertezaker, Boateng, Miler (Trohovski), Kedira, {vajn{tajger, Podolski, Ozil (Kisling), Klose (Gomes). ENGLESKA: Xejms, Xonson (Rajt Filips), ApLopta zavr{ila iza gol linije, ali pogodak nije priznat son, Teri, E{li Kol, Milner (Xo Kol), Xerard, Iako }e se sasvim sigurno durednom napadu Frank Lampard Lampard, Beri, Defo (Heski), go govoriti i pisati o neprije izvanredno {utirao sa dvadeRuni. znatom golu Frenka Lampara, setak metara. Lopta se odbila Reprezentacija Nema~ke plakoji je bio potpuno regularan, od pre~ke i pala bar pola metra sirala se u ~etvrtfinale Svet~iwenica je da su Nemci u najveizga gol linije, ali je glavni suskog kupa u Ju`noj Africi, po}em delu utakmice delovali dija Horhe Larionda (poznat po {to je u utakmici osmine finamnogo boqe na terenu. nedosu|enom penalu za Srbiju la u Blumfontejnu pobedila EnPo~etak utakmice potpuno je protiv Australije) dao znak da glesku rezultatom 4:1 (2:1). Popripao pancerima, koji su odse igra nastavi. gotke za Nema~ku postigli su mah po~eli da vr{e pritisak na U drugom poluvremenu o~ekiMiroslav Klose u 20, Lukas Poprotivni~ku odbranu. Zahvaquvala se velika ofanziva Engledolski u 32. i Tomas Miler u 67. ju}i takvoj igri, u 20. minuti za, ali je ona izostala. Izabrai 70. minutu, a strelac jedinog stigli su do vo|stva, a strelac nici Fabija Kapela i daqe su gola za Englesku bio je Metju je bio Klose. Kada je 12. minuta delovali beskrvno i Nemci su Apson u 37. minutu. kasnije Podolski postigao druih kaznili sa dva fenomenala U najboqoj utakmici u dosagi gol za za Nema~ku, ~inilo se kontranapada, koje je zavr{io da{wem toku zavr{nog turnira da za Engleze vi{e nema poMiler. Nema~ka je ubedqivo savladala vratka. Nema~ka }e u ~etvrtfinalu 3. selekciju Engleske i potpuno Nemci su se tada, me|utim, jula od 16 ~asova u Kejptaunu zaslu`eno se plasirala me|u povukli i Apson je u 37. minutu igrati sa pobednikom duela izosam najboqih timova sveta. uspeo da smawi na 2:1, a ve} u name|u Argentine i Meksika.

MILOVAN RAJEVAC POSLE PLASMANA U ^ETVRTFINALE

Fantasti~an uspeh

RUSTENBURG: Srpski fudbalski stru~wak na klupi reprezentacije Gane Milovan Rajevac ocenio je plasman crnih zvezda u ~etvrtfinale Mundijala u Ju`noj Africi fantasti~nim uspehom, ostvarenim u izuzetno te{kom me~u protiv Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Nacionalni tim Gane je na stadionu „Rojal Bafokeng“ u Rustenburgu, no{en freneti~nom podr{kom doma}ih navija~a, slavio nakon produ`etaka sa 2:1 i za plasman u polufunale {ampionata sveta bori}e se 2. jula u Johanezburgu protiv Urugvaja. Selektor jedinog predstavnika Afrike u eliminacionoj fazi takmi~ewa na planetarnoj smotri fudbala tvrdio je i da je prolaz u osminu finala velika stvar i za Ganu i za Afriku, da bi nakon ulaska u dru{tvo osam najboqih selekcija poru~io da je presre}an. - Amerikanci su bili jak protivnik, izvanredno pripre-

Milovan Rajevac

mqen. Posle `estoke borbe i izjedna~ewa koje je uzrokovalo ogroman pritisak na igra~e pokazali smo da imamo vi{e snage od rivala. Pobeda je zaslu`ena i uliva nam optimizam pred ~etvrtfinalni duel sa Urugvajcima - tvrdi Rajevac.

Spre~en teroristi~ki napad Policija u Zimbabveu saop{tila je da je na granici s Ju`nom Afrikom uhapsila dvojicu Pakistanaca koji se sumwi~e da su nameravali da izvedu teroristi~ki napad za vreme Svetskog prvenstva u fudbalu. Pakistanski dr`avqani Imran Muhamad (33) i [adri Parvez Ahmed (39) poku{ali su da u|u u Ju`nu Afriku s la`nim kenijskim paso{ima. Naknadnom proverom je utvr|eno da Interpol tra`i dvojicu Pakistanaca zbog teroristi~kih aktivnosti. Oni su iz Pakistana doputovali u Saudijsku Arabiju, a potom su stigli u Tanzaniju. Pakistanci su u Tanzaniji nabavili la`ne kenijske paso{e sa kojima su stigli u Zimbabve, ali su uhap{eni kada su poku{ali da u|u u Ju`nu Afriku. - Oni se trenutno nalaze u pritvoru u Harareu gde }e ostati do okon~awa istrage - saop{tila je lokalna policija. SP u Ju`noj Africi traje do 11. jula.

Za sada bez dopingovanih JOHANEZBURG: Svetski kup u Ju`noj Africi ~etvrti je uzastopni zavr{ni turnir na kome za sada nije bilo dopingovanih fudbalera, saop{tila je danas Me|unarodna svetska federacija (FIFA). Prema re~ima predsednika Medicinske komisije FIFA Jir`ija Dvor`aka, u grupnoj fazi takmi~ewa ura|eno je skoro 200 doping testova i svi su bili negativni. -Veoma nas raduje taj podatak i svi se iskreno nadamo da }e ovo biti ~etvrti Svetski kup zaredom bez dopingovanih u~esnika - rekao je Dvor`ak. Podjednako raduje i podatak da je u Ju`noj Africi bilo mawe povre|enih igra~a nego na prethodnim Mondijalima. U prvih 48 susreta zbog povrede su teren napu{tala u proseku dvojica fudbalera po utakmici. Pre osam godina zabele`eno je 2,7 povreda po me~u, a u Nema~koj 2006. 2,3 povrede. O~igledno je da se iga~i sve boqe i stru~nije pripremaju za ovo naporno takmi~ewe, za {ta je, naravno, zaslu`an i razvoj sportske medicine. Nadamo se da }e taj trend biti nastavqen i da na narednim Svetskim kupovma ne}emo imati vi{e od jednog povre|enog igra~a po utakmici - rekao je Dvor`ak. ^e{ki neurolog isti~e da je posebno va`no {to su arbitri po~eli da dodequju crvene kartone za svako udarawe laktom. - Udarci laktom u glavu veoma su opasni, jer mo`e da do|e do te{kih povreda glave i vrata. Zog toga je od kqu~ne va`nosti da se svaki takav udarac ka`wava iskqu~ewem. To je jedini na~in da se iskorene takvi prekr{aji - rekao je Dvor`ak.

18

SPORT

ponedeqak28.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Bufon ne brani do kraja godine Golman reprezentacije Italije i Juventusa \anlui|i Bufon najavio je da ne}e braniti do kraja godine, jer planira da operi{e le|a, prenose tamo{wi mediji. Bufon ve} nekoliko meseci ima problema s povredom le|a, koju je pogor{ao tokom Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. - Odlu~io sam da odem na operaciju jer ovako vi{e ne mo`e. Vrati}u se na teren 2011. godine potpuno spreman i boqi nego ikad. U Juventusu ne moraju da brinu jer u Marku Storariju i Aleksu Maningeru imaju dobre golmane - rekao je italijanski golman. Bufon (32) je u Juventus stigao 2001. godine iz Parme. On je za torinski klub branio na 337 me~eva, dok je za italijansku reprezentaciju nastupio na 102 utakmice.

HARI KJUEL UBE\EN U NE^ASNE RABOTE

Zavera protiv Australije Australijski fudbalski reprezentativac Hari Kjuel tvrdi da je postojala zavera protiv wegove selekcije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Australija je osvojila tre}e mesto u grupi D i nije uspela da se plasira u osminu finala Mundijala. Australija je pora`ena od Nema~ke (0:4), a pobedila je Srbiju (2:1), dok je remizirala sa Ganom (1:1). - Male ekipe, kao {to je Australija, ka`wavaju se za situacije u kojima se ve}ima od nas gleda kroz prste. Rekli su nam da igramo po{teno i korektno na ovom SP. Mislim da je tako i bilo. Nemam ni{ta protiv velikih ekipa, ali wima je dopu{teno da rade {ta ho}e rekao je on. Kjuel je propustio prvi duel s Nema~kom, a Australija je me~ s pancerima zavr{ila s igra~em mawe, jer je Tim Kejhil dobio crveni karton. On je na me~u s Ganom iskqu~en u 24. minutu zbog igrawa rukom u svom {esnaestercu, dok je propustio utakmicu s Srbijom.

\an-Lui|i Bufon

ARGENTINAC VERON BEZ DLAKE NA JEZIKU

Povratak u zemqu – pun pogodak Najiskusniji fudbaler reprezentacije Argentine Huan Sebastijan Veron (36) izjavio je da mu je potez karijere bio povratak u mati~nu zemqu. Veron je karijeru po~eo u Estudijantesu iz La Plate, da bi 1996. godine pre{ao u italijansku Sampdoriju. Potom slede nastupi za Parmu, Lacio, Man~ester junajted, ^elsi i Inter, da bi se 2006. vratio u Estudijantes. Sjajne igre u mati~nom klubu vratile su ga u nacionalni tim, koji sada sa klupe predvodi Dijego Maradona. - Dok sam igrao u Europi ose}ao sam se kao pravi ciganin. Samo sam mewao klubove, a nig-

Huan Sebastijan Veron

de nisam prona{ao mir. Niko me nije razumeo, nisam razumeo ni ja wih, pa sam odlu~io da se vratim u Argentinu - rekao je Veron. - Najgore mi je bilo u Engleskoj. @elim da zaboravim to vreme. Imaju odli~nu ligu, ali to je sve. Tamo mi je mnogo toga bilo neprihvatqivo. Recimo, oni se uop{te ne zagrevaju pre utakmice. U Man~ester junajtedu sam stalno imao probleme s mi{i}ima i raznim povredama. Dok sam bio u Engleskoj stalno sam sebi postavqao pitawe ima li ima smisla da igram daqe. Na sre}u, prona{ao sam lepotu u svemu kada sam do{ao u Estudijantes - zakqu~io je Veron.

Fudbaler Man~ester sitija Patrik Vijera saop{tio je da je odlu~io da se povu~e iz reprezentacije Francuske, prenose mediji u Parizu. Vijera je izjavio da je razo~aran odlukom selektora trikolora Rejmona Domeneka da fudbalera Sitija ne povede na Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi. Francuska je neslavno zavr{ila turnir u Ju`noj Africi eliminacijom posle grupne faze takmi~ewa. - Svi su odgovorni za sve ono {to se lo{e doga|alo na Mundijalu. Igra~i, stru~ni {tab i Fudbalski savez Francuske.

ARGENTINA

27. jun, 20.30

URUGVAJ 1

JU@NA KOREJA

MEKSIKO

2. jul, 20.30 1 (1)

SAD

26. jun, 20.30

NEMA^KA

4

11. jul 20.30

GANA 2 (1)

GANA

3. jul, 16

FINALE

NEMA^KA 1

27. jun, 16 ENGLESKA

7. jul, 20.30

6. jul, 20.30

PARAGVAJ

HOLANDIJA

29. jun, 16

28. jun, 16

JAPAN

SLOVA^KA

2. jul, 16 BRAZIL

28. jun, 20.30 ^ILE

- Milo{ Krasi} se u na{em kaznenom prostoru bacio, jer je poku{ao da odglumi penal. Nama su rekli da je simulirawe penala - `uti karton. Za{to ga Krasi} nije i dobio? Nemam ni{ta li~no protiv wega, ali poku{ao je da svojoj reprezentaciji iznudi penal, a ostao je neka`wen - zakqu~io je Kjuel.

Meni je, bez obzira na sve, `ao {to nisam igrao na Mundijalu. Uvek se razo~arate kada vas ne uvrste u reprezentaciju - rekao je Vijera i dodao: - Razo~aran sam. Posle svih predivnih godina, koje sam proveo u reprezentaciji, bilo je bolno da pratim sva de{avawa na ovom Mundijalu. Iskreno, nisam vi{e na raspolagawu novom selektoru Loranu Blanu. Zar bi to imalo nekog smisla?. Vijera (34) je za reprezentaciju Francuske odigrao 107 utakmica i postigao {est golova.

Patrik Vijera

LISTA STRELACA

2

26. jun, 16

- Lopta je mo`da i udarila u moju ruku, ali to nije bila moja namera. Nisam mogao da pomerim ruku u toj situaciji. Nisam namerno igrao rukom. Italijanski sudija Roberto Roseti mi je ubio san na SP - dodao je fudbaler Galatasaraja. Australijanac se potom osvrnuo i na duel sa Srbijom.

Vijera se povukao

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

Hari Kjuel

3. jul, 20.30 [PANIJA

ZA TRE]E MESTO

29. jun, 20.30 PORTUGAL

10. jul, 20.30

I Miler me|u vode}ima Tri gola: Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka), Viqa ([panija), Suarez (Urugvaj), Gijan (Gana), Miler (Nema~ka). Dva gola: Forlan (Urugvaj), Fabijano, Elano (Brazil), Tijago (Portugal), U~e (Nigerija), Holman (Australija), Honda (Japan), Eto (Kamerun), Donovan (SAD), Podolski, Klose (Nema~ka). Jedan gol: ^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Afrika), Markez, Hernandez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, ^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnce, Demikelis, Palermo (Argentina), Xerard, Defo, Apson (Engleska), Dempsi, Bredli (SAD), Koren, Birsa, Qubijanki~ (Slovenija), Kakau, Ezil (Nema~ka), Kujt, Snajder, Van Persi, Huntelar(

Holandija), Endo, Okazaki (Japan), Alkaraz, Vera, Riveros (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, Di Natale, Kvaqarela (Italija), Vitek, [melc (Slova~ka), Rid, [melc (Novi Zeland), Majkon (Brazil), Nam Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, Gonzales, Milar (^ile), Fernandez ([vajcarska), A: Pereira (Urugvaj), Ajegbeni (Nigerija), Torosidis, Salpingidis (Gr~ka), Jovanovi}, Panteli} (Srbija), Bendtner, Romedal, Tomason (Danska), Mereire{, Simao, Almeida, Leidson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska), Kejhil (Australija), Kopunek (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Romarik, Kalu (O. Slonova~e), K. Boateng (Gana). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja).

REZULTATI I TABELE A grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko 0:2. Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj 0:1, Francuska – J. Afrika 1:2. 1. Urugvaj 3 2 1 0 4:0 7 2. Meksiko 3 1 1 1 3:2 4 3. J. Afrika 3 1 1 1 3:5 4 4. Francuska 3 0 1 2 1:4 1

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD 2:2, Engleska – Al`ir 0:0. Tre}e kolo: Slovenija – Engleska 0:1, SAD – Al`ir 1:0. 1. SAD 3 1 2 0 4:3 5 2. Engleska 3 1 2 0 2:1 5 3. Slovenija 3 1 1 1 3:3 4 4. Al`ir 3 0 1 2 0:2 1

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan 1:0, Kamerun – Danska 1:2. Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija 1:2, Danska – Japan 1:3. 1. Holandija 3 3 0 0 5:1 9 2. Japan 3 2 0 1 4:2 6 3. Danska 3 1 0 2 3:6 3 4. Kamerun 3 0 0 3 2:3 0

Prvo kolo: Obala Slon. – Portugalija 0:0, Brazil – Sev. Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – Obala Slon. 3:1 Portugalija – Sev. Koreja 7:0. Tre}e kolo: Sev. Koreja – Obala Slon. 0:3, Portugalija – Brazil 0:0. 1. Brazil 3 2 1 0 5:2 7 2. Portugalija 3 1 2 0 7:0 5 3. O. Slonova~e 3 1 1 1 4:3 4 4. S. Koreja 3 0 0 3 1:12 0

B grupa

D grupa

F grupa

H grupa

Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja 2:2, Gr~ka – Argentina 0:2. 1. Argentina 3 3 0 0 7:1 9 2. J. Koreja 3 1 1 1 5:6 4 3. Gr~ka 3 1 0 2 2:5 3 4. Nigerija 3 0 1 2 3:5 1

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija 0:1, Gana – Australija 1:1. Tre}e kolo: Gana – Nema~ka 0:1, Australija – Srbija 2:1. 1. Nema~ka 3 2 0 1 5:1 6 2. Gana 3 1 1 1 2:2 4 3. Australija 3 1 1 1 3:6 4 4. Srbija 3 1 0 2 2:3 3

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj 0:2, Italija – Novi Zeland 1:1 Tre}e kolo: Slova~ka – Italija 3:2, Paragvaj – Novi Zeland 0:0. 1. Paragvaj 3 1 2 0 3:1 5 2. Slova~ka 3 1 1 1 4:5 4 3. N. Zeland 3 0 3 0 2:2 3 4. Italija 3 0 2 1 4:5 2

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska 1:0, [panija – Honduras 2:0. Tre}e kolo: ^ile – [panija 1:2, [vajcarska – Honduras 0:0. 1. [panija 3 2 0 1 4:2 6 2. ^ile 3 2 0 1 3:2 6 3. [vajcarska 3 1 1 1 1:1 4 4. Honduras 3 0 1 2 0:3 1

VELIKA NAGRADA EVROPE U VALENSIJI

Slavqe Fetela Nemac Sebastijan Fetel za volanom Red Bula slavio je na Velikoj nagradi Evrope u Formuli jedan, vo`enoj na uli~noj pisti u {panskoj Valensiji. Fetel je tako prekinuo dominaciju Hamiltona i Meklarena, koji su slavili na prethodne dve trke i vratio se u trku za {ampionski lovor. Nemcu je ovo bila sedma pobeda u karijeri. Drugo i tre}e mesto u Valensiji zauzeli su piloti Meklarena Luis Hamilton i Xen-

Konstruktori 1. Meklaren 248, 2. Red Bul 218, 3. Ferari 163, 4. Mercedes 108, 5. Reno 89, 6. Fors Indija 43, 7. Vilijams 20, 8. Toro Roso 12, 9. Zauber 8. deveto mesto. To su iskoristili voza~i Meklarena i Ferarija, koji su pretekli Vebera i krenuli za Fetelom. Veber je u osmom krugu oti{ao u boks, a u 10. je imao te`ak udes. U poku{aju da pretekne Heikija Kovalainena on je nale-

Voza~i 1. Hamilton (V. Britanija; Meklaren) 127, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) 121, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 115, 4. Veber (Australija, Red Bul) 103, 5. Alonso ([panija, Ferari) 96, 6. Kubica (Poqska, Reno) 83, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) 74, 8. Masa (Brazil, Ferari) 67, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 34, 10. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 31, 11. Barikelo (Brazil, Vilijams) 19, 12. Liuci (Italija, Fors Indija) 12, 13. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 9, 14. Kobaja{i (Japan, Zauber) 7, 15. Petrov (Rusija, Reno) 6, 16. Algersuari ([panija, Toro Roso) 3, 17. Hilkenberg (Nema~ka, Vilijams) 1, 18. De la Rosa ([panija, Zauber) 1. Sebastijan Fetel

son Baton. Posle devet trka u generalnom plasmanu vodi Hamilton sa 127 bodova ispred Batona (121) i Fetela (115). Kod konstruktora Meklaren ubedqivo vodi sa 248 bodova ispred Red Bula (218) i Ferarija (163). Pol poziciju u Valensiji imao je Fetel, koji je i poveo na po~etku trke. Wegov klupski kolega Mark Veber, koji je imao drugo vreme sa treninga imao je lo{ start i posle prvog kruga pao je na

teo na Finca, bolid Red Bula je poleteo i psole prevrtawa zavr{io u zidu od guma. Sre}om Veber je ostao nepovre|en, ali su oba voza~a morala da odustanu. Zbog tog incidenta na stazu je iza{ao „sejfti kar“. Izlazak bezbedonosnog vozila iskoristili su voza~i na stazi kako bi oti{li do boksa na promenu pneumatika. Fetel se vratio na prvo mesto, a najve}i gubitnici bili su voza~i Ferarija Alonso i Masa, koji su pali na 10,

odnosno 17. poziciju. Posle ~etiri kruga „sejfti kar“ je napustio stazu, Fetel je poveo karavan ispred Hamiltona, koji je ubrzo dobio kaznu prolaska kriz boks, jer je po proceni sudija pretekao bezbedonosno vozilo dok je bilo na stazi. Britanac se posle odra|ene kazne vratio na drugo mesto iza Fetela, koji je to iskoristio da pove}a prednost i mirno trku privede kraju. Slede}a trka vozi}e se 11. jula za Veliku nagradu Velike Britanije na stazi Silverston. Rezultati: 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:40:29,571, 2. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +5,042, 3. Baton (V. Britanija, Meklaren) +7,658, 4. Barikelo (Brazil, Vilijams) +20,627, 5. Kubica (Poqska, Reno) +22,122, 6. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) +25,168, 7. Kobaja{i (Japan, Zauber) +30,965, 8. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +31,299, 9. Alonso ([panija, Ferari) +32,809, 10. De la Rosa ([panija, Zauber) +42,414, 11. Petrov (Rusija, Reno) +43,2, 12. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +44,3, 13. Liuci (Italija, Fors Indija) +45,8, 14. Masa (Brazil, Ferari) +46,6, 15. Algersuari ([panija, Toro Roso) +48,2, 16. [umaher (Nema~ka, Mercedes) +48,8, 17. Di Grasi (Italija, Virxin) +1 krug, 18. Glok (Nema~ka, Virxin) +2 kruga, 19. ^andhok (Indija, Hispanija) +2 kruga, 20. Sena (Brazil, Hispanija) +2 kruga, 21. Truli (Italija, Lotus) +4 G. M. kruga.

Kina – Srbija 2:3 (25:21, 23:25, 17:25, 25:21, 11:15) LUOHE: Hala sportova, gledalaca 5.000, sudije: Ali (Bahrein), Sakaide (Japan). KINA: Juan 1, @ang 12, Liang 7, @ong 13, ^ui 3, \iao 1, ^en 27, Ju 7, @u 1, Li 3, Ren (l), Ding. SRBIJA: N. Kova~evi} 15, U. Kova~evi}, Petkovi} 5, Terzi} 6, Stankovi} 11, Jovovoi}, Niki} 3, Atanasijevi} 1, Starovi} 25, petrovi} 9, Podra{~anin, Rosi} (l).

A grupa

Bugarska - Koreja Holandija - Brazil 1. 2. 3. 4.

Bugarska Brazil Holandija Koreja

8 8 8 8

6 7 3 0

2 1 5 8

B grupa

Kina – Srbija Francuska – Italija 1. 2. 3. 4.

Srbija 8 Italija 8 Francuska 8 Kina 8

7 6 2 1

1 2 6 7

C grupa

Egipat – Rusija SAD – Finska 1. 2. 3. 4.

Rusija SAD Finska Egipat

8 8 8 8

8 5 2 1

0 3 6 7

D grupa

Poqska - Argentina Nema~ka - Kuba 1. 2. 3. 4.

Kuba Poqska nema~ka Argentina

8 8 8 8

7 5 4 0

1 3 4 8

3:1 2:3 21:7 19 21:11 19 13:15 10 2:24 0

2:3 1:3 23:9 20 22:11 18 10:20 6 7:22 4

0:3 3:1 24:5 23 18:14 16 12:21 6 9:23 3

3:1 1:3 21:12 18 18:14 15 16:14 13 9:24 2

Odbojka{i Srbije osvojili su dva boda u drugom me~u ~etvrtog vikenda 21. Svetske lige na gostovawu u Kini. Mladi sastav koji je okupio na{ selektor Igor Kolakovi} imao je priliku da do|e i do celog plena, ali su Kinezi definitivno u naponu forme i odigrali su veoma dobar me~ i zaslu`ili bod.

Nenad Simeunovi} i Marko Gale{ev odbranili su naslov pobednika Memorijala „Du{ana Tojagi} - Tojaga”. Pro{logodi{wi slavqenici bili su najboqi i ovog puta na osmom tradicionalnom turniru u bi~-voleju, po{to su u finalu rezultatom 2:0 savladali Dragana Risti}a i Vasu Miji}a. U me~u za tre}e mesto Veqko Petkovi} i Marko Kopawa pobedili su 2:0 Andriju Geri}a i Slobodana Bo{kana. Pehare je pobednicima uru~ila sestra pokojnog Tojagi}a, Marija Tojagi}. Na peskovitim terenima Sportskog centra “Volej” na Adicama, se}awe na Du{ana Tojagi}a obele`eno je skromno samo po broju ekipa (~etiri ekipe), ali ne i po imenima u~esnika, ~ime je svakako opravdan glavni ciq Memorijala. Poznati i iskusni odbojka{i pru`ili su atraktivne borbe i u~inili turnir zanimqivim i kvalitetnim. Svi rezultati - prvi me~evi: Risti}/Miji} – Bo{kan/Geri} 2:0, Simeunovi}/Gale{ev – Kopawa/Petkovi} 2:0. Me~ za tre}e mesto: Kopawa/Petkovi} – Risti}/Miji} 2:0. Finale: Simeunovi}/Gale{ev – Risti}/Miji} 2:0. U~esnici Memorijala „Du{an Tojagi} Tojaga“

U Sofiji (Bugarska) odr`an je Me|unarodni turnir u ritmi~koj gimnastici u organizaciji kluba CSKA. Na|a Vlahovi} (Ritam) u kategoriji 2000. godi{te osvojila je tre}e mesto u vi{eboju od 28 takmi~arki. U ve`bi sa obru~em Na|a je bila prva, a u ve`bi bez rekvizita je uzela bronzu. Sara Vu~i}evi} je u kategoriji 1997. godi{te bila je 12, a Margita Pavlova u istoj kategoriji se plasirala na 15. mesto od 38 ritmi~arki. Na turniru je u~estvovalo 25 klubova iz devet zemaqa (Belgija, Velika Britanija, Brazil, ^e{ka, Austrija, Rusija, Bugarska i Srbija). Nastupilo je 125 ritmi~arski u pet kategorija. G. M.

19

Dva velika boda orlova

Simeunovi} i Gale{ev odbranili titulu

Vlahovi}evoj tri medaqe

ponedeqak28.jun2010.

^ETVRTI VIKEND 21. SVETSKE LIGE

ZAVR[EN MEMORIJAL „DU[AN TOJAGI] - TOJAGA”

TURNIR U BUGARSKOJ

c m y

SPORT

DNEVNIK

Borislav Petrovi} u napadu

Srpski odbojka{i dobro su po~eli prvi set i poveli 3:0. Na{i igra~i su odr`avali prednost od tri poena do drugog tehni~kog tajm-auta kada su Kinezi uspeli da izjedna~e na 16:16. Doma}i odbojka{i zaigrali su anga`ovanije u fini{u prvog seta i ovaj deo me~a dobili rezultatom 25:21. Srbija je bila boqi rival na po~etku drugog seta, ali su Kinezi iskoristili seriju gre{aka na{eg tima i do drugog tehni~kog tajm-auta stekli tri poena prednosti. Na{i odbojka{i su

uspeli da preokrenu rezultat i da drugi set dobiju rezultatom 25:23. Srpski odbojka{i briqirali su u tre}em setu, koji su dobili rezultatom 25:17. Kina je posle izjedna~ene igre uspela da anga`ovanijom igrom u fini{u dobije ~etvrti set rezultatom 25:21. Ekipe su se smewivale u vo|stvu u petom setu do rezultata 6:6. Na{a selekcija je potom povela 8:6, a onda je do kraja pove}ala prednost i zaslu`eno je stigla do pobede. M. R.

20

SPORT

ponedeqak28.jun2010.

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE

Na|i zlato u Parizu

Najboqa srpska pliva~ica Na|a Higl osvojila je prvo mesto na 200 metara prsno na Otvorenom prvenstvu Francuske, gde nastupaju najboqi svetski pliva~i. Na|a je slavila sa vremenom 2:28,11 ispred Ruskiwe Alene Aleksejeve (2:28,72) i Francuskiwe Koral Dobral (2:31.00). Dan ranije na duplo kra}oj deonici Higlova je zauzela deseto mesto (1:12,31) i nije uspela da se plasira u finale. Pobedila je Francuskiwa Karol Dobral (1:10,07). U Parizu su od na{ih plivali i ^aba Sila|i i Ivan Len|er. Sila|i je prvog dana zauzeo peto mesto na 50 prsno (28,52), a pobedio je Amerikanac Mark Ganglof (27,81). Dan kasnije na duplo du`oj deonici ^aba je bio 12. (1:03,83) i nije uspeo da se plasira u finale. Slavio je Amerikanac Ganglof (1:00,73). Len|er je u obe discipline u kojima je nastupio ostao bez finala. Na 50 delfin je bio 14. (24,93), zlato je uzeo Ju`noafrikanac Roland [uman

Na|a Higl

(23,26), a na 100 delfin se plasirao na 10. poziciju (54,70), gde je prvo mesto osvojio Venecuelanac Albert Subirats (52,11). G. M.

ME\UNARODNI BE^EJSKI LETWI KUP

Pehar Vojvodini Pliva~i novosadske Vojvodine osvojili su pehar namewen najboqoj ekipi Be~ejskog letweg kupa. Zaslu`eno, jer su se ~lanovi Vo{e okitili s ukupno 40 medaqa, od kojih 18 zlatnih i po 11 srebrnih i bronzanih. Mu{karci su bili uspe{niji 22 (10,6,6) od devojaka 18 (8,5,5). Kada se ima u vidu da su takmi~ari Vojvodine s 59 takmi~ara (26 de~aka i 33 devoj~ice) bili i najbrojniji, te da je Novi Sad bio drugi po masovnosti, 30 (14,16), i kvalitetu, 18 medawa (10,5,3), onda je be~ejski nedeqni pliva~ki miting pro{ao u znaku novosadskih pliva~a. Iako takmi~ari iz dva ma|arska kluba, Sigetvara i [iklo{a, zbog lo{ijih vremenskih uslova nisu doputovali u grad kraj Tise, ovogodi{wi kup imao je internacionalni karakter. Iz Austrije je doputovala Sa{a [vendenvein i, pojedina~no gledano, zabele`ila najboqi rezultat dana. Trku 200 metara delfin isplivala je u vremenu 2:29,38 i sakupila 609 FINA poena.

Vremenski uslovi su u velikoj meri uticali na brojnost takmi~ewa. Umesto 340 takmi~ara iz dvadesetak klubova, starovalo je wih 231 iz 16 klubova, od ~ega 111 u mu{koj i 120 u `enskoj konkurenciji. Odr`ano je ukupno 19 trka u osam uzrasnih kategorija, pa je uspe{ni organizator Pliva~ki klub Be~ej na kraju dodelio 61 komplet medaqa. Evo i najboqih rezultata 200 metara delfin: Sa{a [vendenvein (Austrija) 2:29,38, 200 metara slobodno: Tamara Vukobrat (Vojvodina) 2:19,40, Robert [imon (Vojvodina) 2:08,07, Tama{ Farka{ (Be~ej) 2:09,52, Du{an Tepavac (Feniks-Sombor) 2:09,58... 50 metara slobodno: Milica Ili} (Vojvodina) 30,25. 200 metara le|no: Sebe{}an [inkovi} (Be~ej) 2:25,17, Milica Suji} (Novi Sad) 2:40,25. 200 metara slobodno: Milica Suji} (Novi Sad) 2:27,73 i 200 delfin Tamara Vukovrat (Vojvodina) 2:40,14. V. Jankov

DANAS PRVI TAKMI^ARSKI DAN SVETSKOG KUPA

Vazdu{ne pu{ke na vatrenoj liniji

Ju~e je sve~ano otvoren Svetski kup u streqa{tvu koji }e u Kovilovu okupiti 584 strelca iz 60 zemqa. O~ekuje se skoro 1.000 izlazaka na vetrenu liniju, jer jedan takmi~ar mo`e da ga|a u vi{e disciplina. Selektor reprezentacije Srbije u streqa{tvu Zo-

Jedan od na{ih najve}ih aduta je Jasna [ekari}, koja je na streli{tu u Kovilovu 2005. godine osvojila zlatnu medaqu na prvenstvu Evrope u malokalibarskom pi{toqu. Uvek mi je ciq medaqa. Ma koliko sam ih osvojila, svaka nova mi je draga. @elim i ovde u mom Beogradu da se svi radujemo

Nemawa Mirosavqev

ran Stojiqkovi} pri`eqkuje da na{a selekcija ima predstavnike u finalima svih devet disciplina. - Trenutno imamo vi{e aduta u disciplinama iz vazdu{nog oru`ja, ali `elimo da u|emo u sva finala. Streli{te za malokalibarsko oru`je u Kovilovu je dosta te{ko, mnogo }e zavisiti i od vremenskih uslova, ali }e oni biti isti za sve, pa to ne}e mo}i da bude izgovor za eventualno slabije rezultate - rekao je Stojiqkovi}.

uspesima strelaca - rekla je na{a najtrofejnija sportistkiwa. Od srpskih strelaca danas u disciplini vazdu{na pu{ka za mu{karce ga|a}e Nemawa Mirosavqev, Stevan Pletikosi} i Dragan Markovi}, a u disciplini vazdu{ni pi{toq za `ene Jasna [ekari}, Zorana Arunovi} i Bobana Beli~kovi}. Finale za mu{karce vazdu{nom pu{kom je u 13.30 a za `ene pi{toqem u 18.30 ~asova.

DNEVNIK

REPREZENTATIVCI SRBIJE DANAS IMAJU PROZIVKU I PRVI TRENING

Po~iwe „Operacija Istanbul” Selektor mu{ke ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Duda Ivkovi}, danas u 11 sati, u beogradskoj dvorani “Sport Eko” zakazao je prvu prozivku kandidata za dres nacionalnog tima koji }e po~eti pripreme za Svetsko prvenstvo u Turskoj (28. avgust -12. septembar). Ve} se zna da }e prvom treningu prisustvovati samo devetorica igra~a - Bojan Popovi}, Dragan Milosavqevi}, Ivan Pauni}, Mladen Jeremi}, Du{ko Savanovi}, Zoran Erceg, Ivan Radenovi}, Luka Bogdanovi} i Miroslav Raduqica, dok }e se Kosta Perovi}, koji je tako|e danas trebalo da bude na prozivci, drugovima iz reprezentacije prikqu~iti kasnije zbog odre|enih zdravstvenih problema. Dana{wi trening bi}e otvorenog tipa i predstavnici medija ima}e priliku da, od 11 do 11.30 ~asova, zabele`e foto i video materijal, kao i da razgovaraju s reprezentativcima i ~lanovima stru~nog {taba. - U ovoj fazi bi}e realizovani individualni treninzi, pre svega za mla|e igra~e koji su prvi put na spisku, kao i za one koji su ranije zavr{ili sezonu u svojim klubovima - rekao je selektor Ivkovi}. Na pitawe o toku pregovora s Olimpijakosom i eventualnom preuzimawu gr~kog tima, Ivkovi} je jasno odgovorio: - Moja najve}a obaveza je ona prema igra~ima koje sam, od kada sam preuzeo ovu funkciju, selek-

Ponovo na okupu: Reprezentativci Srbije

tirao i trenirao. Moje vo|ewe reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Turskoj ne dovodi se u pitawe. To je za mene i moralna obaveza. [to se {ireg spiska kandidata za dres reprezentacije ti~e, na wemu se jo{ nalaze: Milo{ Teodosi}, Stefan Markovi}, Milenko Tepi}, Aleksandar Ra{i}, Uro{ Tripkovi}, Marko Ke{eq, Nemawa Bjelica, Milan

Jak stru~ni {tab Selektoru Du{anu Ivkovi}u u radu }e pomagati veoma jak stru~ni {tab. Pomo}ni treneri bi}e Aco Petrovi} i Aleksandar Kesar, a treneri su i Sa{a Nikitovi}, Du{an Gvozdi} i Milan [kobaq. Kondicioni trener je Predrag Zimowi}. Lekari ekipe bi}e dr Dragan Radovanovi} i dr Neboj{a Mitrovi}, a fizioterapeuti su Du{an Saji} i Du{an Popovi}. Ekonom je Jovica Ani~i}, a predstavnik za medije Vladimir Sibinovi}. Kona~no, vo|a ekipe je Miroslav Beri}.

Foto: F. Baki}

Ma~van, Novica Veli~kovi}, Nenad Krsti}, Darko Mili~i} i Boban Marjanovi}. Du{an Ivkovi} }e se, prema planu priprema, zahvaliti {estorici igra~a ve} 5. jula, tako da }e pripreme u Folgariji, Istanbulu, Mariboru, Atini i Beogradu prisustvovati 16 ko{arka{a. Oni }e 9. i 10. jula obaviti nepohodna testirawa u Beogradu, a 11. jula otputova}e na bazi~ne pripreme u Italiju. Povratak iz Folgarija predvi|en je za 24. jul, a od 26. jula do 5. avgusta kandidati za dr`avni tim radi}e u Kovilovu. Potom je predvi|en put u Tursku, gde }e na{a reprezentacija igrati na turniru u Istanbulu, uz ekipe doma}ina i Irana. Po zavr{etku tog takmi~ewa, na{a ekipa trenira}e u Istanbulu od 9. do 11. avgusta, uz odigravawe tre-

ning susreta s reprezentacijom Turske. Iz Turske selektor Ivkovi} i wegovi izabranici }e, 12. avgusta, otputovati u Maribor, gde }e nastupiti na turniru na kojem }e, osim wih, igrati i selekcije Slovenije, Rusije i Novog Zelanda. Potom }e orlovi nastupiti na Akropoq kupu u Atini (17.-19. avgust), uz selekcije Gr~ke, Slovenije i Kanade. Povratak u Beograd predvi|en je za 20. avgust i, ve} 22. i 23. avgusta, Srbija }e odigrati jednu otvorenu i jednu trening utakmicu sa selekcijom Kine. Odlazak na Svetsko prvenstvo predvi|en je za 26. avgust, gde }e, u gradu Kajzeri, na{ tim nastupiti u A grupi Mundobasketa, sa selekcijama Argentine, Australije, Nema~ke, Angole i Jordana. A. Predojevi}

Jankovi}eva i \okovi} danas na Vimbldonu Srpski teniseri Novak \okovi} i Jelena Jankovi} igra}e danas me~eve osmine finala na tre}em gren slem turniru sezone, Vimbldonu. \okovi} }e igrati protiv 26. tenisera sveta Australijanca Lejtona Hjuita. Srpski i australijski teniser odigrali su ~etiri me|usobna duela u karijeri, a \okovi} vodi 3:1 u pobedama. Ovaj duel bi}e odigran na terenu broj jedan, a trebalo bi da po~ne posle 16 ~asova.

Jankovi}eva }e se od 13 sati na terenu broj 12 sastati s 21. igra~icom na VTA listi Ruskiwom Verom Zvonarevom. Srpska i ruska teniserka odigrale su 11. me|usobnih duela u karijeri, a Jankovi}eva vodi 6:5 u pobedama. Jankovi}eva }e danas u paru sa ^anel [ipers iz Ju`ne Afrike igrati u osmini finala u konkurenciji dublova protiv Argentinke @izele Dulko i Italijanke Flavije Penete. Ovaj me~ po~e}e posle 17 sati na terenu broj pet.

Nenad Zimowi} igra}e u drugom kolu miks dublova u paru sa Australijankom Samantom Stosur protiv Britanaca Kolina Fleminga i Sare Borvel. Jo{ nije odre|eno na kom }e se terenu igrati ovaj me~, ali je izvesno da ne}e po~eti pre 18 ~asova. Danas }e nastupiti i juniorke Doroteja Eri} i Jovana Jak{i} koje o~ekuju me~evi u dublu. Partnerske su im Crnogorka Kovini}, odnosno Belgijanka van Ujtvank.

[AMPIONAT SRBIJE

@oltu Deru titula u Subotici Reprezentativac beogradskog profi tima Partizan Srbija @olt Der osvojio je titulu na [ampionata Srbije u drumskoj vo`wi u Subotici. Der je trijumfovao ispred Gorana [melcerovi}a iz kragujeva~kog Radni~kog i Neboj{e Jovanovi}a ~lana pra{ke Sparte, koji je na doma}em prvenstvu vozio u majici mati~nog Partizana Srbije. - Jo{ na trci „Kroz Srbiju“ osetio sam da sam u dobroj formi, nedostajalo je malo sre}e da ukupan bilans bude boqi. Rad i pripreme su se pokazale upravo na dr`avnom prvenstvu - rekao je @olt Der. - Ove godine konkurencija je bila veoma jaka, nekoliko klubova je imalo bicikliste koji su bili u krugu favorita za trofeje - dodao je Der, koji je pro{le godine osvojio titulu u vo`wi na hronometar. Partizan Srbija je imao i najboqeg voza~a do 23 godine

@olt Der

Svetislava Blagojevi}a i najboqa je ekipe u konkurenciji elita. Ivana Miju~i} je donela

titulu za dame u apatinski As ispred drugarice iz kluba i pro{logodi{we prvakiwe Jovane Krtini}. ^a~anski Borac osvojio je dve titule, mla|i kadet Nemawa Dugali} i kadet Stefan Stafanovi}, najboqi junior bio je Aleksa Veli~kovi} iz aran|elova~ke [umadije. Organizator i dobar doma}in [ampionata Srbije bio je suboti~ki klub Spartak. Rezultati, [ampionat Srbije u drumskoj vo`wi, elita, 166 km: 1. @olt Der (Partizan Srbija) 4:00,22, 2. Goran [melcerovi} (Radni~ki, Kragujevac) 4:01,02, 3. Neboj{a Jovanovi} (Partizan Srbija) 4:01,04. Ekipno: 1. Partizan Srbija 12:06,15, 2. Radni~ki 12:06,04, 3. Metalac 12:19,46 ~asova. Do 23 godine, ista staza: 1. Svetislav Blagojevi} (Partizan Srbija) 4:04,49, 2. Dejan Mari} (@elezni~ar MBN Ni{) – isto vreme, 3. Milanko Petrovi} (Metalac, Kraqevo) 4:04,51 ~asova. Juniori, 102 km: 1. Aleksa Ve-

li~kovi} 2:39,26 ~asova, 2. Milo{ Miti} (obojica [umadija, Aran|elovac - isto vreme, 3. Lazar Jovanovi} (Borac, ^a~ak) 2:43,38. Ekipno: 1. [umadija Aran|elovac 8:01,41, 2. Borac ^a~ak 8:07,57, 3. Radni~ki Kragujevac 8:33,09 ~asova. Dame, 70 km: 1. Ivana Miju~i} 1:55,26, 2. Jovana Krtini} (obe As, Apatin) - isto vreme 3. Tara Luhovi} (Spartak, Subotica) – isto vreme. Kadeti, ista staza: 1. Stefan Stefanovi} (Borac) 1:53,56, 2. Milo{ Borisavqevi} (Metalac) - isto vreme, 3. Luka Kotur (Partizan) 1:54,02 ~asova. Ekipno: Borac ^a~ak 5:44,18, 2. Metalac Kraqevo 5:44,48, 3. Partizan 5:40,05. Mla|i kadeti, 35 km: 1. Nemawa Dugali} (Borac) 1:02,20, 2. Darko Devexi} (Metalac), 3. Kristaijan Hipik (BK Novi Sad) – obojica u vremenu prvog. Ekipno: 1. Spartak Subotica 3:07,00, 2. Metalac Kraqevo 3:09,24, 3. Borac ^a~ak 3:11,19 ~asova.

c m y

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

21

STUDENTSKI DOMOVI SPREMNI ZA LETWI RE@IM

Od 6. jula po recepcionim cenama

ZAJEDNI^KI STVARALA^KI PODUHVAT STUDENATA I PROFESORA DEPARTMANA LIKOVNIH UMETNOSTI

U „Fabrici” pr{talo od kreativnosti U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu u ~etvrtak je otvorena zavr{na izlo`ba radova studenata ~etvrte godine Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti, a tom prikom uru~ene su i nagrade najuspe{nijim studentima Departmana u 2009/10. Tako|e uprili~ene su i prate}e izlo`be na vi{e lokacija u gradu, a posebno originalna bila je izlo`ba radova studenata i nastavnika ovog departmana u SKC NS „Fabrika“. Izlo`ba „Razlike“, ~iji naziv opravda-

znih materijala i wihovo prilago|avawe ambijentu, na osnovu ~ega dolazi do izra`aja snala`qivost i fleksibilnost. – Podstaknuta su mnoga individualna istra`ivawa u~esnika ovog projekta da eksperimenti{u netipi~nim i neklasi~nim materijalima i na taj na~in prave iskorak iz klasi~nih medija, zanemaruju}i krutu akademsku podelu likovnih umetnosti na slikarstvo, vajarstvo i grafiku – obja{wava Despotovski.

va mnogobrojna izlo`ena dela, posledica je zajedni~kog delovawa studenata i wihovih profesora, a koordinator je bio docent na Departmanu za slikarstvo Goran Despotovski. – Postoji mnogo talentovanih studenata nove generacije i uz wihovu `equ i motivaciju, rado smo im pomogli da uspostave kontakt s novim tendencijama umetnosti – ka`e Despotovski, isti~u}i zna~aj odnosa profesor–student, i dodaje da je ovo wihova „No} muzeja“ jer su wihovi radovi izlo`eni uporedo u vi{e galerija i kulturnih centara. Ciq ovog projekta je, po wegovim re~ima, kori{}ewe ra-

Ambijent „Fabrike“ omogu}io je da svoje radove predstavi 65 studenata, a postavka je ra|ena na licu mesta. Studenti nisu dolazili s gotovim radovima, nego su sirovi materijal prilago|avali postoje}em prostoru. Tako se mogla videti brava u zidu, projekcija filma, muve od isprepletanih `ica, mogu}nost da se pomo}u svetlosne instalacije kroz {pijunku posmatraju fotografije... Posebnu pa`wu privukle su studentkiwe ~etvrte godine slikarstva Milica [krbi} i Ana Novakovi}, koje su svojim performansom na originalan na~in prikazale odnos prema empatiji, tako {to su „joj“ odale po{tu satima }utawa.

[ef Departmana likovnih umetnosti Dragan Mati} smatra da upravo ovako treba da izgledaju izlo`be, i da su u~esnici dolazili do ideja kroz igru i razmenu mi{qewa. - Ovo izgleda mnogo boqe nego uslovi u kojima rade, ali uprkos nedostatku novca, a samim tim i materijala, studenti Akademije su dokazali da ostaju glavni participanti umetni~kih de{avawa – isti~e Mati}. Ovo mi{qewe deli i prodekan za nastavu Dragan @ivan~evi}, koji smatra izlo`bu jedinstvenom i dragocenom. – Ovde nema `irirawa, podila`ewa publici i ukusima, ovde su dela stvorena iz sopstvenih `eqa studenata, bez ikakvih pretenzija da stvaraju „visoku“ umetnost. Ovde o struci govore na opu{ten na~in i nema mesta za kompromise – obja{wava @ivan~evi}. Me|u mnogobrojnim posetiocima, prijateqima i gostima osetilo se uzbu|ewe i pozitivna trema studenata ~iji su radovi izlagani, ali i opravdani ponos profesora. Studentkiwa tre}e godine grafike Alisa Tot ka`e da danas umetnik mora da bude obrazovan i da na taj na~in opravdava svoje delo jer ne smatra svoj poziv zanatom. – Ovo je jedan od na~ina zahvaquju}i kojem smo dobili prostor da se publika upozna s na{im radom jer ~iwenica je da nam je to neophodno za budu}nost, a svi se trudimo i gradimo neku jedinstvenu poetiku –ka`e Alisa, koja inspiraciju nalazi u ~oveku i wegovoj stalnoj borbi sa svakodnevicom. I. Dragi} Foto: G. Jovi}

Kako se bli`i kraj ispitnih rokova i obaveza na fakultetu, stanari novosadskih studentskih domova polako se pakuju. Naime, po{to tokom letwih meseci, ta~nije od 5. jula do 21. avgusta, dr`ava ne subvencioni{e boravak u studewaku ve} se on napla}uje po vi{estruko vi{oj ekonomskoj ceni, retki su akademci voqni da se tokom letwih ferija “luksuziraju” u gradu. Ve}ina }e spakovati kofere i 5. jula predati kqu~. Izuzetak su studenti kojima je ipak preostao neki nesvr{en posao na fakultetu, koji }e uz potvrdu iz studentske slu`be boravak mo}i da produ`e do 15. jula. Posle tog dana u svim domovima definitivno po~iwe recepcioni period, u kojem }e se sobe napla}ivati po ekonomskoj ceni, koja varira od kategorije doma i datuma. Stanari domova prve kategorije koji `ele da ostanu u sobi od 6. do 31. jula pla}a}e 8.186 dinara, dok boravak od 15. jula do kraja tog meseca ko{ta 5.586 dinara. Cena boravka u studentskoj sobi od 1. do 20 avgusta je 5.120 dinara. Domovi druge kategorije tokom recepcio-

nog perioda ne{to su jeftiniji: prva julska opcija ko{ta 7.585 dinara, druga 5.085 dinara, dok je cena avgustovskog termina 6.085 dinara. Podsetimo, subvencionisana cena boravka u studentskom domu tokom akademske godine je 1.430 dinara mese~no u domu prve, odnosno 1.100 dinara u domu druge kategorije. Me|utim, ako se neki student odlu~i da letwi raspust provede obavqaju}i radnu praksu ili, pak, rade}i honorarne ili sezonske poslove u gradu, stanovawe u studewaku je najpovoqnija varijanta ~ak i pri ekonomskim ce-

nama. Ra~unica je naro~ito povoqna tokom jula, kada cene iznajmqivawa stanova i soba u Novom Sadu akutno rastu zbog „Egzita“. Bez obzira na to kakvo bude interesovawe stanara za boravak u domovima tokom leta, oni sigurno ne}e zvrjati prazni. Po re~ima predstavnika Studentskog centra „Novi Sad“ Gorana Milovca, odre|eni broj soba bi}e ustupqen studentskim organizacijama s Novosadskog univerziteta koji }e tokom skorog festivalskog spektakla na Tvr|avi u Novom Sadu ugostiti kolege iz partnerskih inostranih studentskih organizacija, dok }e privremeni domci biti i u~esnici Svetskog univerzitetskog prvenstva u fudbalu u dvorani – sve popularnijeg futsala – koje }e se od 23. do 30. avgusta igrati u Novom Sadu. I. Sabado{

SVE VI[E AKADEMACA RAZMI[QA O ODLASKU IZ SRBIJE

Za posao presudna „veza” ^ak dve tre}ine studenata fakulteta Univerziteta u Beogradu bez dileme napustilo bi Srbiju ~im stekne diplomu, a taj broj raste svake godine, pokazalo je istra`ivawe u kojem je u~estvovalo 1.500 studenata. Wih 66,28 odsto oti{lo bi iz zemqe ~im bi im se za to ukazala prilika, a kao razlog su naveli daqe {kolovawe, nemogu}nost zaposlewa i nizak `ivotni standard u Srbiji. Istra`ivawe su, krajem aprila, sproveli studenti Ekonomskog fakulteta okupqeni u nevladinu organizaciju „Marketing radionica“ u okviru fa-

kulteta, koji je podr`ao istra`ivawe. Kao presudni faktor za dobijawe posla, najve}i broj ispitanih, 36 odsto, naveo je „vezu“, dok je diploma na tre}em mestu. Politi~ku scenu redovno ili povremeno prati wih gotovo 70 odsto, a 46 odsto ne bi glasalo na izborima. Ve}ina studenata, 53 odsto, nije ~ula za diskriminaciju na fakultetima, 30 odsto je obave{teno o diskriminaciji, dok je 17 odsto do`ivelo diskriminaciju, naj~e{}e zbog akcenta, porekla, zatim po polnoj osnovi... Na pitawe da li bi podr`ali odr`a-

vawe gej parade, 49 odsto ispitanika je odgovorilo da ne bi, dok bi tu manifestaciju podr`alo 13 odsto beogradskih studenata. Najgledanija televizija me|u studentima je Radiotelevizija Srbije, a slede B-92 i „Pink“, dok je pro{le godine najgledaniji bio B-92. Studenti najvi{e gledaju filmove, serije i informativni program, dok rijaliti programe prati 11 odsto ispitanih. Organe bi zave{talo 30 odsto ispitanih. ^ak 75 odsto studenata odgovorilo je da bi recikliralo sme}e.

FTN nov~ano nagradio najboqe studente: Fakultet tehni~kih nauka, veran svojoj tradiciji, svoje najboqe studente u prethodnoj {kolskoj godini nagradio je i nov~ano. ^ak 225 nov~anih nagrada za 2008/9. sve~ano je uru~eno diplomiranim studentima i najboqim akademcima sa svih godina studija. Vrhunski diplomci dobili su po 8.000 dinara, studenti u ~ijem su indeksu sve desetke ili s prosekom iznad 9,50 nagra|eni su sa po 6.000 dinara, a s po 5.000 dinara dvoje studenata autora najboqih nau~no-stru~nih radova. I. D.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak28.jun2010.

MOTOVUNSKI FESTIVAL USTANOVIO NOVU NAGRADU

„Bauer” najboqem filmu iz regiona Najboqem filmu u regionu, od ove godine, na Motovun film festivalu dodeqiva}e se nova nagrada “Bauer”. Nagrada nosi ime rediteqa Branka Bauera, jednog od najzna~ajnijih filmskih stvaralaca u nekada{woj

su sva dugometra`na ostvarewa prikazana u redovnoj bioskopskoj distribuciji najmawe pet dana, ili u programu nekog A-festivala, a premijerno su prikazani u razdobqu od 1. juna 2009, do 1. juna 2010. godine. Svaka te-

film, a selektori su bili Vladan Petkovi} (Srbija), Ahmed Buri} (BiH), Andrej Nikolaidis (CG), Nenad Polimac (Hrvatska), Agim Sopi (Kosovo), Sun~ica Unevska (Makedonija) i Simon Popek (Slovenija).

DNEVNIK PO^ASNO PRIZNAWE DIREKTORU BERLINALA

„Srce Sarajeva” Diteru Kosliku Direktor Berlinala Diter Koslik dobitnik je po~asnog priznawa “Srce Sarajeva” 2010. godine, koje se dodequje za izuzetan doprinos afirmaciji filmske umetnosti u Jugoisto~noj Evropi, te za kontinuiranu podr{ku razvoju Sarajevo Film Festivala (SFF) i wegovih programa, naro~ito Sarajevo talent kampusa. Prema navodima organizatora SFF-a, imaju}i u vidu zna~ajan broj regionalnih autora koji se svake godine predstavqaju na Internacionalnom filmskom festivalu u Berlinu, Koslik je, kao direktor Berlina-

la, postao jedan od najzna~ajnijih promotera kinematografije Jugoisto~ne Evrope, predstavqaju}i nove talente na me|unarodnoj filmskoj sceni. ^vrsto prijateqstvo i profesionalne veze Berlinala i SFF-a uspostavqene su zahvaquju}i upravo Koslikovim zalagawima, naveli su organizatori SFF-a, dodaju}i da krunu tog partnerstva predstavqa pokretawe Sarajevo talent kampusa, u saradwi sa Berlinalom i Berlinale talent kampusom, koji predstavqa jedinu platformu za saradwu u Evropi uspostavqenu specijalno za mlade

filmske stvaraoce iz regiona Jugoisto~ne Evrope. Po~asno “Srce Sarajeva” bi}e uru~eno Kosliku 23. jula na sve~anoj ceremoniji otvarawa 16. SFF-a. Raniji dobitnici po~asnog priznawa “Srce Sarajeva” su: direktor Filmskog festivala u Veneciji Marko Miler - 2005, britanski rediteq Majk Li i ministar kulture i sporta Federacije BiH Gavrilo Grahovac 2006. godine, glumac Stiv Bu{emi 2007, producentkiwa Ket Vilers 2008. i izvr{ni direktor Mitteldeutsche Medienförderung GmbH Manfred [mit 2009. godine.

PRED BEOGRADSKU PREMIJERU „POMRA^EWA”

Akcija dobrovoqnog davawa krvi Povodom premijere filma “Sumrak saga: Pomra~ewe” 30. juna u Centru “Sava”, distributerska ku}a “Tak” organizova}e u saradwi sa Institutom za transfuziju krvi Srbije specijalnu humanitarnu akciju pod sloganom “Produ`i nekome `ivot, daj krv u Sumrak, pre Pomra~ewa”. Kako je najavio “Tak”, premijera je zakazana u 20.30 ~asova, a ispred sve~anog ulaza Centra “Sava” od 17.30 do 20 ~asova posetioci }e mo}i dobrovoqno da daju krv. “Tak” }e prvih 10 dobrovoqnih davalaca krvi nagraditi sa po dve ulaznice za premijeru.

„KRISTALNI GLOBUSI” FESTIVALA U KARLOVIM VARIMA ZA DOPRINOS SVETSKOJ KINEMATOGRAFIJI

S jednog od proteklih festivala u Motovunu

Jugoslaviji, a ustanovqena je s namerom, kako je najavqeno iz direkcije motovunskog festivala, da doprinese otvarawu nacionalnih granica i filmskih tr`i{ta zemaqa regiona. Jedan od ciqeva ovog priznawa jeste i da filmski profesionalci s teritorije koje nagrada pokriva - Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Kosova, Slovenije sami odaberu najboqi film sezone. U konkurenciji za nagradu

ritorija ima lokalnog selektora, koji iz nacionalne kinematografije bira dva filma, i na taj na~in se formira popis nominovanih filmova. Zanimqivo je i da Direkcija festivala zadr`ava pravo na “wild card”, odnosno, da na sugestiju selektora, spisku nominovanih doda dva filma. U ovogodi{woj konkurenciji takmi~i}e se deset filmova, zato {to u Crnoj Gori i Makedoniji u navedenom periodu premijerno nije prikazan nijedan

Srpaski predstavnici u trci za prvog “Bauera” su ve} nagra|ivana ostvarewa, “^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i” Miroslava Mom~ilovi}a, i “Edit i ja” Alekse Gaji}a. Reditequ najboqeg filma iz regiona, pored statue “Bauer” pripa{}e i nov~ani iznos nagrade od pet hiqada evra. Motovun film festival }e se odr`ati od 26. do 30. jula, a va`i za jednu od najreprezentativnijih manifestacija u regionu.

U NOVOM FILMU MARKA FORSTERA

Mi{el Monahan sa Yerardom Batlerom Mi{el Monahan i Keti Bejker igra}e sa Xerardom Batlerom u filmu “Machine Gun Preacher”, objavio je list “Verajeti”. U gluma~koj postavi bi}e i Majkl [enon, Madlin Kerol i Sulejman Saj Savane.Film je zasnovan na istinitoj pri~i o Semu ^ajldersu, nekada{wem trgovcu drogom koji u Sudanu i Ugandi spasava najmla| `rtve rata. Mark Forster re`ira}e film po scenariju Xejsona Kelera. Snimawe }e po~eti u julu u Detroitu i Ju`noj Africi. U bioskope }e sti}i na jesen 2011. Mi{el Monahan i Madlin Kerol igra}e ^ajlderovu `enu i }erku, a Keti Bejker wegovu majku.

GENEALOZI UTVRDILI

Patinson i Drakula ro|aci Britanski glumac Robert Patinson koji igra vampira Edvarda u serijalu “Sumrak” u dalekom je srodstvu sa transilvanskim gospodarom Vladom

Vlad Cepe{ Drakula

koji je inspirisao pisca Brama Stokera za roman “Drakula”. Genealozi su, kako ka`u, otkrili da je 24-godi{wi glumac u srodstvu sa Vladom Tre}im Drakulom preko zajedni~kih veza koje obojica imaju sa britanskom kraqevskom porodicom. “Pratiti Patinsonovu porodicu unazad do Vladovog vremena bilo je te{ko, ali tragovi koje smo otkrili sjajna su dopuna za sagu ’Sumrak’”, izjavila je Anastasija Tajler genealog koji radi za Ancestry.com. Premijera tre}eg filma sage “Sumrak”, “Pomra~ewe” je u Americi odr`ana u ~etvrtak, a film na redovan bioskopski repertoar u severnoameri~kim bioskopima sti`e 30. juna.

“Pomra~ewe” je tre}i nastavak popularne filmske sage “Sumrak”, ra|ene po romanima Stefani Majer, o strasnoj i neo~ekivanoj romansi izme|u jedne tinejxerke i tajanstvenog neodoqivog vampira. Re`iju potpisuje Dejvid Slejd, a u glavnim ulogama ponovo su Kristin Stjuart, Robert Patinson i Tejlor Lautner. Film }e od 1. jula biti na redovnom repertoaru doma}ih bioskopa. (Tanjug)

Nagra|eni Mihalkov i Juraj Herc

Ruski i ~e{ki rediteq Nikita Mihalkov i Juraj Herc ovogodi{wi su dobitnici nagrade “Kristalni globus” za doprinos svetskoj kinematografiji koja se dodequje na filmskom festivalu u Karlovim Varima. Glavna zvezda 45. Me|unarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima, koji se u toj ~e{koj bawi odr`ava od 2. do 10. jula, bi}e britanski glumac Xud Lou. Britanskom glumcu bi}e uru~ena tradicionalna nagrada predsednika karloKarlove Vari grad filmskog festivala varskog festivala. Ove godine festival nudi pukoprodukciji sa Srbijom i Sloblici 180 filmova, od kojih }e venijom. 50 biti svetske ili me|unarodU jednoj od glavnih netakmine premijere, rekla je program~arskih selekcija festivala ska direktorka festivala Eva “Horizonti” bi}e prikazana i Zaoralova. srpsko-albanska koprodukcija U takmi~arskom programu “Medeni mesec” Gorana Paskafestivala za “Kristalne globuqevi}a, dok }e film Sr|ana se” nadmeta}e se 12 ostvarewa, Koqevi}a “@ena sa slomqenim me|u kojima je i film hrvatskog nosem” biti prikazan u takmirediteqa Rajka Grli}a “Neka ~arskoj selekciji “Na Istok od ostane me|u nama”, snimqen u Zapada”.

Trolovi glume kod „Drimvorksa” Ameri~ka kompanija “Drimvorks” sklopila je ugovor sa danskom firmom koja pravi trolove da snimi film ~iji }e junaci biti te ~upave lutke koje, navodno, donose sre}u. Ru`wikave ali simpati~ne lutke bile su veoma popularne 1960-ih, a 1990-ih su ponovo postale popularne. Trolove je stvorio Danac Tomas Dam koji je prvu drvenu lutku izrezbario 1959, kad nije imao novca da kupi bo`i}ni poklon svojoj maloj }erki Lajli. Zasad se ne zna kada bi prvi film o trolovima mogao da stigne u bioskope.

Robert Patinson

Taj program je za svetsku filmsku kritiku najatraktivniji jer predstavqa najzanimqivija ostvarewa iz postkomunisti~kih kinematografija. Producenti iz Srbije u~estvovali su u snimawu jo{ jednog filma - “Ostavqeni” rediteqa Adisa Bakra~a iz Bosne, koji }e, tako|e, biti prikazan u selekciji “Na Istok od Zapada”.

Fazbender u novom „Iks menu” Glumac Majkl Fazbender pregovara o ulozi u novom filmu serijala “Iks men”, objavio je “Entertejnment vikli”. U filmu “X-Men: First Class”, u re`iji Metjua Vona, Fasbender }e igrati Erika Len{era koji kasnije u pri~i postaje negativac Magneto. Snimawe }e po~eti na leto i odvija}e se u Londonu. Fasbender je igrao u filmovima “Prokletnici” Kventina Tarantina, “Akvarijum” Andree Arnold i “300” Zaka Snajdera. Wegova nova uloga je u filmu “Xona Heks” koji ve} u severnoameri~kim bioskopima.

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

INFANT PO^EO U ZNAKU INTIMNOG

POZORI[NE PREMIJERE

Gospodin i gospo|a Plesa~i

Crveno je crveno...

Re~ima da su je oduvek vi{e privla~ile intimne (i)storije, nego velike pri~e, rediteqi, ve~ere, koje u domenu novosadskog pozori{nog festivalskog `ivota dominiraju Sterijinim pozorjem,

novog teatra. Prva predstava koja je izvedena bila je „Tamo nema ni~ega“ trupe „Simptomi“ iz Ma|arske poznate ma|arske plesa~ice i koreografiwe Reke Sabo. „Tamo nema ni~ega“ prvenstve-

Rosana Hribar i Gregor Lu{tek u „Duetu 012”

Foto: B. Lu~i}

Danas na Infantu Infant se danas nastavqa u 19 ~asova na Trgu slobode „Mikrokoreografijama“ i „Kvartetom“ Tima urbanog igrali{ta „Prodigal“ teatra i grupe „Gravity Style“ iz Velike Britanije (ina~e majstora parkura). Nakon toga, u 21 ~as, u Novosadskom pozori{tu/ Ujvideki sinhaz, na programu je predstava „Reset“ trupe „Hajde da...“ i Ustanove kulture „Vuk Karaxi}“ iz Beograda. rediteqka Ivana Vuji} je u petak uve~e otvorila 16. internacionalni festival alternativnog i

no oslowena na plesni izraz, ali dok na tom poqu ne donosi ni{ta specijalno novo ili druga~ije, na

poqu upotrebe tehnologije u dramati~ke svrhe i te kako je intersantna i uzbudqiva. Svetla koja projektuju za~udne efekte po telima igra~a i podu scene gotovo su iluzionisti~kog karaktera, a ipak ne ostaju sama sebi svrha, nego su u u funkciji predstave koja govori o poqu nepoznatog, poqu mraka u kojem svest obi~no spava, a podsvest se budi. Tako na sceni iskrsavaju, kao i u prespavanoj no}i, najrazli~itije slike i de{avawa, zao{treno prijatnog ili uznemiruju}eg karaktera, progovaraju}i i o svetu budnih, (ne)jasnim granicama na{ih `ivota i senzacija. Muzika Alberta Marko{a, dobro poznatog pozori{noj publici Vojvodine, vrednost je za sebe i jo{ jedna potvrda vanredno vrednog ose}aja ma|arskih muzi~ara za savremeni xez izraz, pogotovo kad se on koristi u pozori{ne svrhe. Intimna (i)storija bila je na programu i drugog dana Infanta u Novom Sadu, kada je publici predstavqen rad slovena~kih koreografa i plesa~a Rosane Hribar i Gregora Lu{teka. U ostvarewu „Duet 012“ publika kroz film, a zatim i u`ivo, prati duo HribarLu{tek u svojevrsnim plesnim egzibicijama koje duhovito parafraziraju poznate filmove („Gospodin i gospo|a Smit“, „Odiseja u svemiru 2001“) ili plesne pokrete (Majkl Xekson), sveukupno nude}i „na tacni“ prizore i su{tinu wihovog zajedni~kog profesionalnog i privatnog `ivota. Fizi~ki sna`no, emotivno koncentrisano, „uzdi`u}e i padaju}e“ kako sami autori opisuju svoju vezu, autenti~no u izrazu, samo su neke od karakteristika wihovog visokooktanskog izraza. I. Buri}

NASTUP SENKE NEDEQKOVI], RUDOLFA BALA@A I ALEKSANDRE KARAYI] U SVE^ANOJ SALI MATICE SRPSKE

Plemenita iskrenost i jednostavnost U nizu aklamativno najavqivanih doga|awa koja su ovih dana odr`ana u Novom Sadu u ~ast Svetskog dana muzike, nasuprot povi{enom tonu muzi~ko-scenskih, odnosno vokalno-instrumentalnih projekata predstavqanih na Trgu slobode, u Sinagogi i Studiju “M”, u Sve~anoj sali Matice srpske odigrao se, u kamernoj atmosferi, jedan prijatan koncert ~isto i prirodno muzicirawe bez pompe i senzacije.

Novosadski umetnici - sopran Senka Nedeqkovi}, klarinetista Rudolf Bala` i pijanistkiwa Aleksandra Karaxi}, okupqeni u neobi~an trio, izveli su izbor romanti~arskih ostvarewa dvojice nema~kih i jednog austrijskog kompozitora, uz dodatak tri arije iz operetskog repertoara, s vremena na vreme prisutnog na sceni opere Srskog narodnog pozori{ta. Bilo je pravo zadovoqstvo slu{ati do`ivqeno, a nenametqivo izvo|ewe, prikladno i u izrazu i intenzitetu, a opet u obiqu boja i dinami~kih nijansi, za ve}inu prisutnih, verujemo, potpuno nepoznatih dela, pri ~emu su za

potpisnika ovih impresija, najprijatniji utisci prvenstveno vezani za plemenitu iskrenost i jednostavnost prnterpretacije “lida” (Lieda), kao rezultata usavr{avawa u Gracu, isto tako pasioniran pristup svakom `anru, prvog klarinetiste Operskog orkestra i Vojvo|anskih simfoni~ara, najzad i definitivna opredeqenost Kanterpretacije “lida” (Lieda), kao rezultata usavr{avawa u Gracu, isto tako pasioniran

pristup svakom `anru, prvog klarinetiste Operskog orkestra i Vojvo|anskih simfoni~ara, najzad i definitivna opredeqenost Karaxi}eve za rad s vokalnim umetnicima, dali su u ovom retkom spoju, respektabilan i pa`we vredan umetni~ki proizvod. Od po~etka ve~eri, s proose}anim klarinetskim uvodom zapo~ete pesme “Mlinski to~ak” Konrada Krojcera, bili smo svedoci ose}ajnog i “udubqenog” izvo|ewa, pri kom je prijatno svetao glas sopranistkiwe, s posebnom fino}om i dovoqno doziranim i gluma~kim i dramskim detaqima, bio potom neophodna spona i sa

stihovima “[est nema~kih pesama” Ludviga [pora (poznatijeg kao violinskog virtuoza i autora raznovrsnog opusa ve}inom instrumentalnih `anrovskih opredeqewa), a instrumentalna pratwa dopuwuju}a izra`ajna linija koja potcrtava dubinu i smisao vokalnog tuma~ewa. U podeli “zadataka” u kojoj je deonica soprana predstavqena sa stilom kultivisanog, pravog koncertnog pevawa (podru~je u kojem vidimo i daqi uspe{an put i razvoj Senke Nedeqkovi}), a uloga klarineta dobila zna~aj i smisao ravnopravnog partnera u rangu klavirske partije jednog [umana, posao pijanistkiwe bio je da “pazi” da se sve odr`i na okupu, odnosno uspostavi ona neophodna kohezija interpretacije. Nagla{avawem ne`ne i raspevane poeti~nosti i suptilnim, talasavim dinami~kim prelivawem razigrano vesele, gotovo koloraturne vokalne linije [ubertiovog “Pastira na steni” i toplo osen~enim tonom u vajawu kantilene, glasu bliskog duva~kog intrumenta, podr`anih sigurnom klavirskom podlogom, kreiran je i vrhunac ve~eri novog novosadskog sastava. Za nas, i pravi, primeren zavr{etak kamernog programa, odnosno muzicirawa. Ve} pomenuti segment operetskih arija, uprkos, {armantnog, muzikalnog i raspolo`enog predstavqawa, u kojem su, kako se to uvek de{ava kada su novosadske prilike u pitawu, u`ivali i publika i muzi~ari, u svakom slu~aju nije odgovaraju}i izbor, i to ne samo zbog toga {to klavir i klarinet ne mogu zameniti originalnu orkestarsku partituru. Marija Adamov

23

Karl Orf, Karmina burana, dirigent @eqka Milanovi}, re`ija i koreografija hora Sowa Vuki}evi}, koreografija Leo Muji}, Srpsko narodno pozori{te Crveno je boja qubavi. Oivi~ena crnom i belom, ona je i boja `ivota. Operska i baletska umetnost u Novom Sadu nisu na izdisaju, ali svaka doza eritrocita nije na odmet. Utisak je da je crvenokosa Sowa Vuki}evi}, re`iraju}i Orfovu “Karmnu buranu” ne samo vizuelnom komponentom (crnobeli kostimi - odela/ haqine sa crvenim detaqima Mirjane Stojanovi}-Mauri~), udahnula boju, rumenilo, zdravqe (“velnes”) muzi~kom ansamblu Srpskog narodnog pozori{ta koji se pokazao sprem-

nom) jedinstvu, {to je veoma blisko izvornom delu (pesmama) koje je iz narodne tradicije birao sam Karl Orf. Tako|e, opsesija lepotom, seksualno{}u nije daleko ni od istine aktuelnog sveta, istina, u scenskom dojmu “Karmine Burane” SNP bli`e estetici Dejvida Lin~a, nego nekom realnom stawu. Ono {to je i pored dodatnih zadataka horu uspelo u muzi~kom delu zadatka (da ta~no, sna`no i tonski besprekorno otpeva svoje deonice), nije ba{ tako funkcionisalo u “gluma~kom” delu pri~e. ^e-

priroda qubavne igre (udarci plesa~a rukama po telu, po podu), zaista intrigantno oneobi~io klasi~ne baletske pokrete i u~inio ih estetski nadmo}nijim spram ostalih scenskih segmenata predstave. [to se ti~e muzi~ke slike, dirigentkiwa @eqka Milanovi} je energi~nim pristupom uspela da sabere sve aktere u jedinstvenu celinu koja je po svemu, samo ne po snazi, odgovorila zehtevima Orfove kantate. Orf je poznat po svojim ritmi~kim zahtevima, a ne-

nim da odgovori na izazove savremenog pozori{nog tretmana klasi~nih umetni~kih disciplina. Prvi i osnovni rediteqski pomak u tuma~ewu “Karmine burane” ti~e se upotrebe hora ne samo kao vokalnog “soliste”, nego i kao glavnog aktera Orfovog poznatog dela, {to po wegovim partiturama i celokupnoj ulozi nije daleko od istine, naprotiv. Ipak je iznena|ewe da se grupa od osamdesetak

{}e haoti~ni, nego usagla{eni, sa veoma razli~itim individualnim prisustvima, bez glatkih prelaza (mizanscenskih transformacija), scene su ~inili vi{e atraktivnim (privla~e}i pa`wu), nego {to je to bila stvarna potreba. Ako je hor (sa latinoameri~kom plesa~kom Fortunom Aleksandre [ekuqica) bio najcrvenija ta~ka “Karmine burane” u SNP, onda je baletski ansambl bio naj-

dostatak ve}e i izra`ajnije ritam sekcije (perkusija na prvom mestu), ba{ kao i mogu}nost ekspresivnije zvu~ne atmosfere (tehni~ke nevoqe sale), posebno se osetio u kqu~nim momentima predstave, prologu i epilogu “O Fortuna”. I daqe, za razliku od Danijele Jovanovi}, Vasa Stajki} je kao solista na momente imao pote{ko}a da se wegov glas probije do `eqenog volumena. Scena iz dela “U kr~mi”, kada hor igra svojevrstan kadril, a osavremewuju}u crtu predstavqa stroboskop (pa kr~ma postaje disko klub), pravi je presek produkcije SNP. U su{tini i populisti~ko, a ne samo popularno ostvarewe Karla Orfa, upakovano je primereno tome. Zvu~no lepo i zadovoqavaju}e, vizuelno “isprekidano” atraktivno, ali za nijansu ipak neumereno i neusagla{eno, odnosno za razliku od izvornog latentnog misiticizma isuvi{e trivijalno (da bode o~i). Budu}i da je “Karmina burana” poznata kao siguran dobitni repertoarski potez, ne treba se previ{e brinuti oko toga, jer }e publika sigurno, ba{ kao na premijeri, jo{ dugo da se raduje ovoj predstavi. Igor Buri}

Nedopustivi maniri Kao {to je ve} postalo praksa, na preksino}noj premijeri u SNP deo publike ulazio je i posle po~etka, {to ometa i vre|a izvo|a~e, i ve} razme{tene gledaoce. To je nedopustivo ~ak i kad je re~ o gledaocima s kupqenim kartama, pogotovo kad je predstava muzi~koscenska, pogotovo kad je wen prvi stav jezgro celokupnog dela. Tako|e, svetle}i ekrani i (polu)glasna komentarisawa zaslu`uju svaku osudu i najnepopularnije mogu}e mere, jer samo tako izvo|a~i i istinski zainteresovana publika i poklonici (kojih je i daqe ve}ina) dobijaju dignitet neugwetavan neuvi|avnom grupom nekulturnih i nevaspitanih. mu{karaca i `ena pokre}e u ritmu, “razbacuje” po sceni, koristi rekvizite (torbice, ki{obrani, nao~are za sunce, ogledalca) koji, kao i ostatak mizanscena nedvosmisleno podse}a samo na jedno flert i pronala`ewe u (qubav-

sjajnija. Leo Muji} je insistiraju}i na {irokim pokretima ekstremiteta, uzbudqivim skokovima i igrom parova (ili uparivawa kao u stavu “U mojim grudima”), savremenim plesnim elementima kojim je dodatno potcrtana dramati~na

NOVOSADSKO POZORI[TE/UJVIDEKI SINHAZ NA FESTIVALU U MA\ARSKOJ

Specijalna nagrada „^ovekovoj tragediji” Na festivalu vangrani~nih pozori{ta u Ki{vardi (Ma|arska) Novosadsko pozori{te/Ujvideki szinhaz osvojilo je Specijalnu nagradu za predstavu „^ovekova tragedija“. Specijalnu nagradu za glumu dobila je i Emina Elor koja u ovoj predstavi igra Lucifera. „^ovekova tragedija“, predstava koju je po tekstu Imrea

Mada~a re`irao Kokan Mladenovi}, ovog leta bi}e i u zvani~noj konkurenciji festivala „Tvr|ava teatra“ u Smederevu. Novosadsko pozori{te na ovom festivalu bi}e prisutno i na zatvarawu kada }e u ~ast nagra|enih igrati nedavno premijerno izvedeni „San letwe no}i“, [ekspir u re`iji Zoltana Pu{ka{a.

U ZAGREBU U 74. GODINI

Umro Tomislav Gotovac Jedan od najzna~ajnih hrvatskih i jugoslovenskih konceptualnih umetnika i rediteqa avangardnih filmova Tomislav Gotovac (73) umro je u petak u zagreba~koj bolnici Rebro, javili su hrvatski mediji. Gotovac je ro|en 1937. u Somboru u Vojvodini, a 1941. sa roditeqima se preselio u Zagreb. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izlo`bama u zemqi i svetu, a 2007. godine Hrvatsko dru{tvo likovnih umetnika dodelilo mu je nagradu za `ivotno delo. Nakon zavr{ene sredwe {kole i godine provedene na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu, neko vreme je radio ~inovni~ke poslove, a 1967. je upisao re`iju na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju u Beo-

gradu. Po~iwe da izvodi performanse, poput “[i{awa i brijawa” (1970. i 1971) i “Gledawa televizije” (1980), kojima je svakodnevne

akcije prenosio u sferu umetni~kog postupka. Zbog subverzivnog sadr`aja filma Lazara Stojanovi}a “Plasti~ni Isus” iz 1972, u ~ijem je snimawu u~estvovao, zabraweno

mu je da diplomira sve do 1976. godine. Godine 1971. nag je pretr~ao Sremsku ulicu u Beogradu, {to je ponovio i deset godina kasnije u zagreba~koj ulici Ilica performansom “Zagrebe, ja te volim”. Tada je tr~ao nag po centru grada i qubio asfalt. Kao statista je nastupio u nizu filmova autora Lordana Zafranovi}a, Zorana Tadi}a, Francija Slaka, Du{ana Makavejeva i Bate ^engi}a. Godine 2005. je promenio ime u Antonio Lauer. U fokus medija Tomislav Gotovac je dospeo pre oko dva meseca, kada su ga prijateqi prona{li u kupatilu u kojem je, zbog povreda koje je dobio u padu, nepokretan le`ao tri dana. (Beta)

24

SVET

ponedeqak28.jun2010.

DNEVNIK

KIRGIZIJA

TAJVAN

Referendum o novom ustavu posle etni~kih sukoba U Kirgiziji je ju~e odr`an referendum o novom Ustavu, uprkos atmosferi straha koja vlada u zemqi, posle te{kih etni~kih sukoba na jugu po~etkom juna. Na snazi su jake mere bezbednosti, {irom zemqe raspore|eno je skoro 8.000 policajaca i isto toliko dobrovoqaca ~uvara reda. Kontrolni punktovi postavqeni su u glavnom gradu Bi{keku, kao i u ju`nim gradovima O{u i Xalalabadu, glavnim popri{tima etni~kih sukoba po~etkom meseca. U okr{ajima po~etkom meseca izme|u Kirgiza i mawinskih Uzbeka poginulo je najmawe 275 qudi, a 400.000 Uzbeka bilo je primorano

da napusti domove. Predsednica prelazne vlade Roza Otunbajeva, koja je do{la na vlast u aprilu posle svrgavawa predsednika Kurmanbeka Bakijeva, odbacila je pozive za odlagawe referenduma zbog nestabilne situacije.Oko 2,5 miliona bira~a izja{wavalo se o novom ustavu, ~iji glavni amandman znatno smawuje ovla{}ewa predsednika, u korist parlamenta, kako bi se izbegla mogu}nost koncentracije vlasti u rukama jedne osobe. Prelazna vlada `eli referendumom da ostvari legitimitet do izbora u oktobru, navodi agencija AP.

Kontrolni punkt u gradu O{u

TURSKA

Predsednik priprema sina za {efa dr`ave

ISTANBUL: Broj poginulih u bomba{kom napadu na autobus koji je vozio vojno osobqe u Istanbulu u utorak pove}an je na {est po{to je pro|le no}i jedan vojnik podlegao povredama, prenosi agencija Anadolija. Napad je izveden daqinski aktiviranom eksplozivnom napravom na putu prilikom prolaska autobusa sa vojnicima i ~lanovima wihovih porodica u zapadnom delu Istanbula. Za wega je odgovornost preuzela radikalna kurdska grupa, Jastrebovi slobode Kurdistana (TAK) iza koje, kako Ankara veruje, stoji separatisti~ka Radni~ka partija Kurdistana (PKK). PKK, koju Turska i mnoge zemqe smatraju teroristi~kom organizacijom, poja~ala je iz svojih upori{ta na severu Iraka oru`ane napade na turske snage posledwih nedeqa. Uprkos teoristi~kom napadu, turski zvani~nici }e u utorak posetiti ira~ki Kurdistan kako bi razgovarali o razvoju bilateralnih trgovinskih veza. Razgovori dolaze u vreme kad i daqe vlada napetost u toj oblasti gde upori{ta imaju kurdski ekstremisti koji se bore protiv Ankare.

LONDON: Vladaju}a Komunisti~ka partija Severne Koreje odr`a}e u septembru vanredni sastanak svog Politbiroa, na kojem }e izabrati novo rukovodstvo. Po mi{qewu analiti~ara, ovaj korak nagove{tava predstoje}i prenos vlasti u toj zemqi. Naime, predsednik Kim Xong Il, zbog lo{eg zdravstvenog stawa, priprema svog najmla|eg sina Kim Xong Una da ga nasledi na mestu {efa dr`ave. “Suo~eni smo sa svetim revolucionarnim zadatkom razvoja Radni~ke partije... u ve~nu slavu partije Kim Il Sunga i da sa daqim vojnim napretkom slavimo na{u veliku, naprednu i mo}nu socija-

Kim Yong Il ustupi}e mesto lidera Severne Koreje jednom od svojih sinova

listi~ku zemqu”, prenosi iz saop{tewa korejskih medija Bi-BiSi. Kim Xong Il preuzeo je vlast od svog oca, osniva~a Severne Koreje Kim Il Sunga, nakon wegove smrti 1994. i analiti~ari veruju da }e na predstoje}oj partijskoj konferencij biti unapre|en status Kim Xong Ilovog tre}eg sina, {kolovanog u [vajcarskoj. Po~etkom nedeqe, direktor ju`nokorejske obave{tajne slu`be rekao je da 27-odi{wi Kim Xong Un ve} u~estvuje u dono{ewu politi~kih odluka i ~esto prati oca u zvani~nim obilascima dr`avnih institucija. (FoNet, arhiva)

PREUVELI^ANA OPASNOST OD VIRUSA NOVOG GRIPA

Strah i pare uzalud STRAZBUR: SZO i evropske zdravstvene institucije preuveli~ale su rasprostrawenost virusa H1N1, navodi se u Rezoluciji Saveta Evrope. Izazvana je velika potro{wa javnog novca i strahovawa o zdravstvenim rizicima kojima je izlo`ena evropska javnost, pi{e u Rezoluciji. „Utvr|ene su te{ke nepravilnosti u odnosu na transparentnost odlu~uju}ih procesa o pandemiji, koje su proizvele brige o mogu}im uticajima farmaceutske industrije na dono{ewe nekih od najva`nijih odluka o pandemiji“, konstatuje se. „Na~in na koji je pandemija gripa H1N1 utvr|ena ne samo od Svetske

zdravstvene organizacije, nego i od ostalih kompetentnih zdravstvenih vlasti na nivou Evropske unije daje razlog za brigu“, navodi se u zakqu~ku izvestioca Saveta Evrope o virusu novog gripa, ~lana Odbora za socijalna, zdravstvena i porodi~na pitawa u SE Pola Flina, poslanika levice iz Velike Britanije. U Reozluciji, usvojenoj gotovo jednoglasno, isti~e se da su neke od posledica donetih odluka i datih saveta posebno zabriwavaju}e, zato {to su dovele do distorzije prioriteta u javnim zdravstvenim ustanovama {irom Evrope, nepotrebnim tro{ewem velikih suma jav-

TAJPEH: Na desetine hiqada qudi protestovalo je minulog vikenda na Tajvanu zbog trgovinskog sporazuma koji bi ta zemqa ove sedmice trebalo da potpi{e s Kinom. Prema podacima policije, u protestima u Tajpehu u~estvovalo je oko 32.000 qudi, dok opozicija navodi da je na ulicama bilo oko 100.000 demonstranata. Iako tajvanska vlast smatra da }e se sporazum, koji predvi|a smawewe izvoznih carina na pojedine proizvode, pozitivno odraziti na ekonomiju Tajvana, opozicioni politi~ari tvrde da }e tajvanska ekonomija pasti pod uticaj Kine. Lideri opozicione Demokratske napredne partije pozvali su, zbog toga, na odr`a-

vawe referenduma o dogovoru Tajpeha i Pekinga. Prema sporazumu, Kina }e smawiti carine na 539 proizvoda koje uvozi iz Tajvana, ukqu~uju}i delove za automobile i vo}e, dok }e, sa druge strane, carine biti smawene na svega 267 kineskih proizvoda namewenih prodaji u Tajvanu. Kina }e, prema sporazumu, mo}i da investira u pojedine uslu`ne sektore na Tajvanu, dok }e Tajpeh dobiti pristup profitabilnim privrednim granama, poput proizvodwe kompjutera ili odr`avawa aviona u Kini. Tajvan i Kina razdvojeni su 1949. godine, nakon gra|anskog rata, ali Peking i daqe smatra ostrvo svojom teritorijom. (Tanjug)

AVGANISTAN

PROMENE NA ^ELU SEVERNE KOREJE

[esta `rtva napada

Protiv sporazuma s Kinom

nog novca i izazivawem neopravdanih strahovawa. Ukazuje se na bojazan da }e nedostatak transparentnosti i pouzdanosti rezultirati padom poverewa javnosti u savete najve}ih javnih svetskih zdravstvenih institucija. Parlamentarna skup{tina smatra da je preispitivawe postoje}ih sistema i brzo saop{tavawe kqu~nih neobjavqenih informacija od neprocewive va`nosti da bi se ponovo uspostavilo poverewe u velike svetske odluke i savete, sa `eqom da one u budu}nosti budu po{tovane, u ciqu spre~avawa mogu}ih pandemija na globalnom nivou, koje bi mogle biti ozbiqnije od pandemije gripa A (H1N1).

Ubijeno 16 ekstremista KABUL: U dve operacije na severu i istoku Avganistana ubijeno je 16 ekstremista, me|u kojima i jedan komandant talibana, saop{tili su NATO i avganistanski zvani~nici. Osam ekstremista, me|u kojima i lokalni komandant talibana, ubijeni su u vazdu{nom napadu ameri~kih snaga u subotu u provinciji Kunduz na severu zemqe. Meta napada bila je grupa ekstremista koja se sastajala na jednom poqu u nenaseqenom podru~ju Bagi [irkat u okrugu ^ahar Dara, oko 30 kilometara zapadno od grada Kunduza. Avganistanski zvani~nici su rekli da je me|u poginulima i jedan komandant talibana koji je u~estvovao u {vercu oru`ja, saop{tio je NATO. NATO i ameri~ke snage nastavqaju operacije u Avganistanu dok se ~eka dolazak novog komandanta generala Dejvida Petreusa, po{to je ameri~ki predsednik Barak Obama smenio generala Stenlija Mekristala.

GRUZIJA

Uklowen i drugi spomenik Staqinu TBILISI: Gruzijske vlasti uklonile su pretpro{le no}i jo{ jedan spomenik biv{em sovjetskom lideru Josifu Staqinu. Spomenik u Tkibuliju, na zapadu Gruzije, uklowen je dva dana po{to su vlasti sru{ile ve}i i ~uveniji spomenik Staqinu u wegovom rodnom Goriju. Obe statue vlasti su uklo-

nile tokom no}i kako bi izbegle eventualne proteste i pa`wu medija. Spomenici Staqinu postavqeni su pre wegove smrti 1953. godine. Gruzijska vlada tvrdi da mla|e generacije Gruzijaca, koje su prihvatile ideale slobode zapadnih dru{tava, podr`avaju uklawawe spomenika tom biv{em lideru.

Uhap{en italijanski mafija{ki bos MARSEJ: \uzepe Falzone, mafija{ki bos iz pokrajine Agri|ento, na Siciliji, uhap{en je u Marseju u zajedni~koj operaciji francuske i italijanske policije.Falsone je 2004. godine osu|en u odsustvu na do`ivotnu robiju, za ubistvo, me|unarodni {verc droge i iznudu. Ovaj ~etrdesetogodi{wi Sicilijanac, koji se nalazio na listi 18 najtra`enijih mafija{a, bio je povezan sa poznatim mafija{em Bernardom Prevencanom, koji je uhap{en 2006. godine, preneo je Bi-Bi-Si. Veruje se da je \uzepe Falzone, koji je koristio la`ni identitet, bio podvrgnut plasti~noj operaciji.

\uzepe Falzone

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VACLAV KLAUS ^e{ki predsednik Vaclav Klaus prihvatio je ju~e ostavku vlade premijera Jana Fi{era i zatra`io od wega da ostane na vlasti do formirawa nove administracije, {to se o~ekuje u roku od nekoliko nedeqa. O formirawu vladaju}e koalicije pregovaraju tri stranke desnog centra, a kona~an dogovor se o~ekuje po~etkom, odnosno sredinom jula, javile su agencije.

MENA SUVARI Ameri~ka glumica Mena Suvari i koncertni promoter Simone Sestito ven~ali su se u subotu u crkvi u Vatikanu. “Ceremonija je bila kao iz bajke, a Menin izgled je oduzimao dah”, preneli su mediji. Mena Suvari (31), koja se proslavila u filmu “Ameri~ka lepota”, {ila je ven~anicu koja je pokrila wene brojne tetova`e zbog mlado`ewine familije u kojoj ima i ~asnih sestara.

YON LENON Karikatura na kojoj je Xon Lenon nacrtao svoju suprugu Joko Ono 1969. u Montrealu, u Kanadi, prodata je za 37.250 funti, javio je danas Bi-Bi-Si. Crte` je nastao u vreme kad su biv{i „Bitls“ i wegova `ena u znak protesta protiv rata organizovali akciju le`awa u krevetu u hotelu Kraqica Elizabeta. Na aukciji odr`anoj u ~etvrtak kod Kristija u Londonu, prodavani su i drugi rok i pop suveniri.

U Singapuru otvoren najve}i hotel na svetu SINGAPUR: Nad tri nebodera koja ~ine najskupqi svetski hotel nadogra|en je „Nebeski park”, gigantska konstrukcija u obliku broda koja na sredini ima najve}i bazen na otvorenom na svetu.

da se osve`e u luksuznom launx klubu sme{tenom neposredno uz bazen. „Nebeski park” je sme{ten na povr{ini ve}oj od 12.000 kvadratnih metara, a duga~ak je kao polovina xambo xeta „erbas A380”.

Izgradwa najve}eg hotela na svetu, „Marine bej sends” ko{tala je neverovatne ~etiri milijarde evra Dug je ~ak tri du`ine olimpijskog bazena i nalazi se na visini od ~ak dvesta metara. Pliva~i, koji iz vode gledaju krovove obli`wih nebodera, u bazenu imaju utisak kao da }e se, ako otplivaju predaleko, sunovratiti niz 55 spratova visoku zgradu, ali to je samo privid. Kada se umore, mogu

Vlasnici s ponosom isti~u da je du`i od polo`enog Ajfelovog torwa. Ovaj hotel, uz „Nebeski park” i vi{e od dve i po hiqade soba, pru`a niz sadr`aja za goste dubqeg xepa. Tu su ~ak dve pozori{ne dvorane koje }e svojom {arolikom ponudom davati kulturni presek od Brodveja do tradicio-

nalnog azijskog teatra, kazino, no}ni klub, restorani, klubovi i sva potrebna „infrastruktura” za, kako vlasnici isti~u, potpuni do`ivqaj Singapura. Hotel „Ma-

rina bej sends” je otvoren spektakularnim koncertom Dajane Ros. Sve sobe su, prema zvani~noj internet stranici hotela, rezervisane ve} danima unapred.

BALKAN

DNEVNIK

BOMBA[KI NAPAD VEHABIJA U BUGOJNU

Poginuo policajac, {est osoba raweno BUGOJNO: Policijska stanica u Bugojnu potpuno je uni{tena u sna`noj eksploziji koja je rano ju~e ujutro potresla Bugojno. Odgovornost za napad je preuzeo lider lokalnih vehabija Haris ^au{evi}, poznat i pod nadimkom Oks, koji je odmah uhap{en U eksploziji je poginuo policajac Tarik Qubu{ki}, koji se u trenutku napada nalazio u stanici policije, dok je jo{ {est osoba povre|eno. Od siline eksplozije, na parkingu kod stanice policije, uni{teno je desetak automobila, a od detonacije popucala su stakla na zgradama udaqenim i do 300 metara od mesta boma{kog napada. ^au{evi} je, kako navode policijski izvori u BiH, eksploziv aktivirao daqinskim upravqa~em, posle ~ega je poku{ao da pobegne sa mesta doga|aja, ali je ubrzo uhap{en. Tokom prvog ispitivawa, ^au{evi} je odao imena trojice sau-

Mesto teroristi~kog napada u Bugojnu

stigao i ministar policije Tarik Sadikovi}, kao i veliki broj stru~waka zapadnih obave{tajnih agencija, koji ve} desetak godina prate radikalne islamiste u BiH. Bomba je bila skrivena u jednom od automobila parkiranih ispred

Silajyi} tra`i detaqnu istragu SARAJEVO: Predsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Haris Silajxi} najo{trije je osudio jutro{wi napad na policijsku stanicu u Bugojnu. Silajxi} je izrazio “iskreno sau~e{}e porodici poginulog policajca Tarika Qubu{ki}a koji je ubijen pri obavqawu svog posla”. On je pozvao sve nadle`ne institucije u BiH da sprovedu detaqnu istragu “o ovom gnusnom zlo~inu i da {to pre uhapse i procesuiraju sve wegove u~esnike”. “Ovakvi napadi predstavqaju ne samo pretwu po sigurnost gra|ana koji su im direktno izlo`eni, ve} su i direktan atak na sigurnost, ustavni poredak i me|unarodni polo`aj cele Bosne i Hercegovine i svih wenih gra|ana”, saop{tio je Silajxi}. On je ocenio da postojawe takvih “individua i grupacija, mogu ozbiqno ugroziti integraciju Bosne i Hercegovine u evroatlanske strukture”. ~esnika, od kojih je jedan Xemaj Tojagi} ubrzo uhap{en. Odmah posle eksplozije, policajci naoru`ani automatskim pu{kama potpuno su blokirali taj deo Bugojna, a tokom jutra u grad je

policijske stanice u Bugojnu, a aktivirana je daqinskim upravqa~em. Jo{ uvek nema informacija o kojoj je vrsta eksploziva upotrebqena u napadu. Kako navode izvori bliski, istrazi ^au{e-

vi} je planirao da policijsku stanicu digne u vazduh u trenutku kada je planiran sastanak vezan za obezbe|ivawe verskog skupa u obli`wem mestu Ajvatovica. Verski skup u Ajvatovici najve}i je te vrste u Evropi, ali vehabije ne priznaju taj muslimanski obred, te policijski zvani~nici u BiH motive bomba{kog napada tra`e upravo u sukobu radikalnih islamista sa lokalnim vernicima. Internet portal “Put vjernika”, koji odr`avaju vehabije iz Gorwe Mao~e, nedavno je objavio tekst u kome se navodi da “aktivnosti vezane za Ajvatovicu nemaju svoje osnove niti utemeqewa u islamu i wegovim jasnim i ~istim propisima”. “To je jedna negativna novotarija (bidat) u vjeri koja je zabrawena ... Kada se ovom negativnom ~inu doda jo{ i me{awe mu{karaca i `ena, nedoli~no neislamsko obla~ewe i pona{awe i druge neispravnosti koje se de{avaju tom prilikom, a koje niko ne spre~ava niti otklawa, stvar biva jo{ gora”, navodi “Put vjernika”.

RUMUNIJA

Sve{tenik ubio svoje dvoje dece i izvr{io samoubistvo BUKURE[T: Unitarijanski sve{tenik u transilvanskom gradu Medija{, preksino} je ubio u crkvi svoje dvoje dece od pet i sedam godina i posle toga bacio se pod voz, prenosi ju~e agencija Mediafaks. Sve{tenikova supruga je vi{e godina bolesna i nepomi~na, pa je on brinuo o deci, a u posledwe vreme imao je psihi~ke probleme i zbog toga bio nedavno interniran u bolnici. Preksino} je uzeo decu i odveo u crkvu. Po{to se nije vratio to-

kom vi{e sati, wegova supruga je molila administratora crkve da vidi da li je tamo, a taj je na{ao samo mrtvu decu. Kasnije je prona|eno da se sve{tenik bacio po voz, u blizini crkve. Qudi koji su ga poznavali izjavili su da je sve{tenik ^eh Dene{ (35) bio jedan “miran i dobar ~ovek”. Episkop Unitarijanske crkve u Transilvaniji Ferenc Balint-Ben~edi je rekao za TV Realitatea da se dogodilo nesto u`asno i da je pre nekoliko dana posetio sve{teni-

ka u bolnici, koji se `alio da je zabrinut zbog svoje supruge. Episkop je jo{ rekao da ne shvata kako su mogli lekari da puste sve{tenka iz bolnice. Unitarijanska crkva je osnovana u Transilvaniji 1568. godine u okviru protestantske reforme.Ta crkva negira svetu trojicu i stavqa u centru svoje doktrine “jedinog Boga”. U Transilvaniji ima oko 70.000 vernika te veroispovesti, svi ma|arskog porekla.

MMF odlo`io pomo}

BUKURE[T: Me|unarodni monetarni fond je saop{tio da je odlo`io odluku o deblokirawu nove tran{e pomo}i Rumuniji zbog toga {to je wen Ustavni sud poni{tio deo plana Vlade za smawewe buxetskih rashoda. Ustavni sud Rumunije je u petak odlu~io da je neustavno smawewe penzija predvi|eno vladinim Zakonom o {tedwi. Tako }e penzioneri ipak i daqe dobijati dosada{we penzije, a smawi}e se samo plate u dr`avnom sektoru. Trebalo je da se penzije smawe za 15 odsto, a plate u dr`avnom sektoru idu nani`e za 25 odsto, da bi buxetski deficit opao sa sada{wih devet na 6,8 odsto bruto doma}eg proizvoda, kako je to dogovoreno sa MMF-om.

Ustavni sud je doneo odluku da je neustavno i smawewe izdvajawa za negu i pomo} pratiocima penzionera-invalida prvog stepena, kao i smawewe koeficijenata prema kojem se obra~unavaju penzije. “Dok se ne na|u alternativne mere, sastanak Upravnog odbora MMF-a je odlo`en”, saop{tio je MMF. Na sastanku koji je trebalo da bude u ponedeqak, 28. juna, MMF je trebalo da oslobodi petu ratu pomo}i Fonda Rumuniji. Peta tran{a zajma MMF Rumuniji iznosi 850 miliona evra, a namewena je pre svega odr`avawu stabilnosti kursa.

ponedeqak28.jun2010.

PRVI PUT POSLE SEDAM DECENIJA U HRVATSKOJ

Se}awe na `rtve logora Jadovno ZAGREB: Na planini Velebit vi{e od 38.000. Josipovi} je izjakod Gospi}a odr`ana je komemovio da je antifa{izam ugra|en u racija za vi{e od 40.000 `rtava netemeqe hrvatske dr`ave i naglakada{weg ustasio da je u Hrvat{kog logora Jadovskoj jo{ previ{e „Jasenovac ne mo`e no.Komemoraciji uni{tenih spomebiti isto kao su prisustvovali nika, previ{e zahrvatski predsed- i Blajburg, a Jadovno boravqenih `rtanik i vicepremijer va i previ{e relane mo`e biti Ivo Josipovi} i tivizovawa zlo~iisto kao i Tezno” Slobodan Uzelac, na koji su po~iwe(Milorad Pupovac) izaslanik predsedni u Drugom svetnika Srbije Mlaskom ratu, ali da |an \or|evi} i izaslanik premi}e se on boriti da se takvo stawe jera Republike Srpske Savo Lonpromeni naboqe. ~ar. \or|evi} je, u ime dr`ave SrJosipovi} je za 27. jul najavio otbije, polo`io venac na spomenkrivawe spomenika ustanicima u obele`je u Jadovnom, rekav{i da Srbu, koji je finansirala hrvatje Jadovno mesto gde ne treba dolaziti s mr`wom, nego s qubavqu. “Smatram da u spomen na `rtve Jadnova treba da dolaze Srbi, Hrvati, jevreji i drugi radi zajedni~kih poruka mira i qubavi”, rekao je \or|evi}. Komemoraciju kod [aranove jame, blizu mesta nekada{weg logora, koji je postojao od maja do avgusta 1941. godine, organizovali su Srpsko narodno ve}e, koordinacija jevrejskih op{tina i Savez antifa{isti~kih boraca i antifa{ista, uz Udru`ewe potomaka `rtava logora “Jadovno 41” iz Bawaluke. Skupu je prisustvovalo nekoliko stotina qudi, me|u kojima i predstavnici Srpske Komemoracija `rtvama logora Jadovno mawinske samouprave iz cele Hrska vlada. Predsednik Srpskog navatske, biv{i borci i aktivisti rodnog ve}a Milorad Pupovac je nevladinih organizacija, koji su rekao da se u Hravtskoj u posledzajedno sa slu`benim delegacijama wih 20 godina prema `rtvama napolo`ili vence i zapalili sve}e cisti~kog, fa{isti~kog i ustaza pobijene, od kojih je Srba bilo {kog terora vodila politika za-

Ka`wena zbog kokarde GOSPI]: Dvadesetogodi{wa dr`avqanka Srbije ka`wena na Prekr{ajnom sudu u Gra~acu zbog “no{ewa neprimernih obele`ja, odnosno kokarde” tokom komemorativnog skupa u Gospi}u. Kako je saop{tila li~ko-sewska policija, pu{tena je nakon {to je platila kaznu od 270 kuna (oko 38 evra). Dr`avqanka Srbije do{la je u Gospi} na komemoraciju `rtvama usta{kog logora Jadovno.”Nakon {to je policija uo~ila da na kapi nosi neprimereno obele`je, kokardu, uhap{ena je i prosle|ena de`urnom prekr{ajnom sudiji u Gra~acu, s prijavom zbog kr{ewa Zakona o prekr{aju protiv javnog reda i mira”, rekla je agenciji Hina portparolka li~ko-sewske policije Kristine Maodu{. Po wenim re~ima, to je bio jedini incident na komemoraciji na kojoj su u 12 autobusa do{li gosti iz Srbije, BiH, Hrvatske i Austrije. Hrvatski mediji tako|e navode da je devojka sa kokardom na kapi prime}ena pre po~etka komemorativnog skupa i da je pravoslavni sve{tenik od we tra`io da skine kapu {to je ona i u~inila.

ZAGREB: Predstavnici zemaqa ~lanica Europske unije dali su zeleno svetlo za otvarawe preostala tri Poglavqa. “Pravosu|e i osnovna prava”, “Tr`i{no nadmetawe” i “Spoqna, bezbednosna i odbrambena politika” bi}e slu`beno otvorena slede}e nedeqe, na me|uvladinoj konferenciji o pristupawu EU. Istovremeno, zatvara se i poglavqe “Javne nabavke”, a od pre mesec dana za zatvarawe je spremno i poglavqe “Porezi”. Tako }e na kraju {panskog predsedavawa EU 30. juna, Hrvatska imati otvorena sva 33 poglavqa, a

rol Uprave policije Tamara Ralevi} negirala je da je ovaj incident ima bilo kakve veze sa politikom, da je do wega do{lo zbog sportskog terena i da napada~i nisu ni znali ~iji je sin B. M. Prema policijskom saop{tewu, sva|a je prekinuta kada je Medojevi}ev sin pozvao ujaka @eqka [}epanovi}a (36) koji je do{ao do igrali{ta i pozvao policiju. Policija je, kako se navodi, kasnije u [}epanovi}evom automobile prona{la pi{toq sa ~etiri metka za koji on nije imao dozvolu.

Skupu su se obratili u ime Saveza boraca Mirko Me}ava, a u ime jevrejskih op{tina predsednik Ogwen Kraus. Oni su naglasili velike zasluge karlova~kog istori~ara \ure Zatezala, koji je u vi{e decenija svog rada do{ao do toga da je u Jadovnu bilo vi{e od 40.000 `rtava, a istovremeno je otkrio i imena oko 10.500 `rtava logora. Na mestu [aranove jame parastos je slu`io vladika gorwokarlova~ki Gerasim sa sve{tenstvom i mona{tvom Gorwokarlova~ke eparhije, dok je rabin zagreba~ki Li}ijano Prelevih slu`io kadi{, jevrejsku molitvu za mrtve. Na [ranovoj jami, jednoj od 32 jame u kojoj su bacene `rtve, postavqena je obnovqena spomen-tabla koja je tamo stajala do 90-ih godina pro{log veka. Vladika Gerasim odr`ao je parastos i u zalivu Slana na Pagu, gde je bila ispostava logora i gde }e tako|e biti postavqena nova spomen-plo~a.

privremeno zatvorenih poglavqa }e biti 20. Otvarawe poglavqa “Pravosu|e i osnovna prava” dogovoreno je nakon posledweg saop{tewa Ser`a Bramerca, ali je potrebno da Hrvatska ostvari punu saradwu da bi se to poglavqe i zatvorilo. Prema izjavama najvi{ih belgijskih zvani~nika, Belgija, slede}a predsedavaju}a Uniji, nastoja}e da osigura glatki nastavak pristupnih pregovora s Hrvatskom, pi{u hrvatski mediji. i poglavqa u pregovorima s Hrvatskom, javila je Hrvatska radio-televizija.

De~aci provalili u crkvu u Kninu

Medojevi} optu`uje {efa policije na Veqovi}a, za koga ka`e da je “produ`ena ruka premijera Mila \ukanovi}a i ministra inostranih poslova Milana Ro}ena”, preneli su podgori~ki mediji. “Kao i svaka zlo~ina~ka organizacija oni ne prezaju ni da napadaju maloletnike ”, kazao je Medojevi}. Do incidenta je do{lo na ko{arka{kom igrali{tu u Zagori~u, kada su trojica mladi}a napala i od Medojevi}evog sina, koji je na tom igrali{tu igrao ko{arku, oduzela lan~i}. Portpa-

borava i destrukcije wihovih spomenika. Pupovac je izrazio protivqewe politici izjedwa~avawa `rtava i istakao da takva strategija koja se vodila u Hrvatskom saboru i uz pozivawe na dokumente Saveta Evrope o osudi komunisti~kih zlo~ina ne}e pro}i. Jasenovac ne mo`e biti isto kao i Blajburg, a Jadovno ne mo`e biti isto kao i Tezno, naglasio je Pupovac. Predsednik Udru`ewa “Jadovno 1941” Du{an Basta{i} je kazao da je Jadovno mesto za tugovawe za potomke `rtava tog logora, kao i za sve one koje ih cene, dok je za potomke ubica ovo mesto za stid.

Hrvatska korak bli`e EU

CRNA GORA PODGORICA: Crnogorska policija uhapsila je tri lica zbog sumwe da su napali sina lidera opozicionog Pokreta za promene Neboj{e Medojevi}a. Policija je uhapsila i de~akovog ujaka zbog ume{anosti u sukob i nedozvoqenog dr`awa oru`ja. Uhap{eni su V.S. (22), S.S. (19). i D.K. (19), svi iz Podgorice. Po policijskom saop{tewu, Medojevi}ev sin je lak{e povre|en na jednom od podgori~kih igrali{ta. Medojevi} je za napad na maloletnog sina optu`io direktora crnogorske policije Veseli-

25

Crkva svetog \or|a u Kninu

KNIN: Policijska stanica u Kninu privela je dvojicu maloletnika koji su provalili u staru crkvu u tom gradu u Hrvatskoj, objavqeno je na sajtu Eparhije dalmatinske Srpske pravoslavne crkve. Dvojica maloletnika su dva puta ranije po~inila isto nedelo, navedeno je u saop{tewu. Provalnici su u no}i izme|u srede i ~etvrtka razvalili ulazna vrata i ispreturali unutra{wost hrama. Dvojica maloletnika koji `ive u susedstvu hrama svetog Georgija na Sinobadovoj glavici u Kninu, u dva navrata u maju otvorila su vrata crkve, preturila ormar i ukrala novac sa ikona. Zbog te{ke kra|e policija je tada podnela poseban izve{taj Op{tinskom dr`avnom tu`ila{tvu za maloletnike u [ibeniku, javili su hrvatski mediji. Crkva svetog Georgija je osve}ena 1468. godine. U parohijskom domu te crkve u~iteq je bio srpski prosvetiteq Dositej Obradovi}, od 1761. do 1763. Parohijski dom na Sinobadovoj glavici je jedno vreme bio porodi~ni muzej Sinobada. Iz te porodice je bilo vi{e serdara u vreme Mleta~ke Republike, a u crkvi je sahraweno nekoliko wih.

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

^ast Prsti su mu mirisni putevi. Pred wim i cvetovi sagiwu glavu. Miri{e mu du{a na prazni~na jutra, - sun~ana i ~asna u crkvi detiwstva.

Teodora Savi}, III-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Prole}e Prole}e kre}e sa puno sre}e. Potok `ubori na Fru{koj gori. Ki{a nas davi, zumbul se plavi. Vredni su mravi u zelenoj travi. Deca se igraju loptom bez {ale, dok {arene, cvetaju lale. Luka Suboti}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

„Zmajevo cve}e” Mladost mu be{e galeb beli sre}an ko' dete kad se veseli. Sve je bilo {areno ko cve}e, `ivot mu be{e prepun sre}e, a jedna ru`a, najlep{a na svetu, na rame mu sleti, ko ptica u letu. I sve se ~inilo tako lepo, dok kobac ne do|e u jedno leto, a latice ru`e posta{e trwe, uvene ru`a i pade u mrak. Kao kakva sablasna kletva, cvet za cvetom u Zmajevom vrtu po~e{e venuti jedan za drugim. Zmaja obuze seta i tuga, po~e ga voditi beskrajna pruga {to vodi na u{}e tame.

DNEVNIK

c m y

26

Al' Zmaj se trgnu iz tamnog sna da ne}e ostati sam, da }e svakom detetu ulep{ati detiwstvo svojom pesmom lepom ko dan. Svaka pesma jedan svet, koji krase deca, svako dete - jedan cvet. I wegov `ivot kraj toliko tuge, posta cvet-boje duge. Sada je svet {aren od cve}a, svaki od wih na Zmaja {to se}a.

Marko Milanko, VIII-2 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sremska Kamenica

Blagoja Mileki}, I-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

[kolsko zvono Zvono zvoni, neobi~no zvono, za mene magi~no je ono. U~ionica puna nasmejanih lica {est de~aka i jedanaest devoj~ica. Mi smo sada veliki, najstarija grupa ^etvrti smo razred srce sre}no lupa. Kre}emo spremni u pobede nove, da kao pobedici odemo iz ove {kole. Milica Kova~evi}, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Pismo prvacima

prvaci, znam da D ragi imate strah od polaska

u {kolu i zato vam pi{em. Ja se zovem Jovana i imala sam sre}e da mi u~iteqica bude Qubica. Uz wu sam brzo nau~ila da ~itam, pi{em, nau~im {ta je zavi~aj i jo{ mnogo toga... Kada mi je ne{to te{ko, uz osmeh moje u~iteqice i wen savet, sve se lak{e re{i. ^esto nam je brisala suze i te{ila nas. Na putovawima nam je bila kao mama. Meni je frizuru pravila. @ao mi je {to ove godine nismo i{li u {kolu u prirodi, jer tad osetimo svu wenu qubav, brigu i pa`wu. Uz puno osmeha, poqubaca i lepih re~i, ona je od {kole napravila na{ drugi dom.

Zato, budu}i prvaci, radujte se {to polazite u {kolu. @elim vam i verujem da }e i va{e u~iteqice li~iti na moju. Da }ete upoznati mnogo drugova, nau~iti kako se ~uva i neguje drugarstvo. A ja? Ja odlazim u peti razred gde mene i moje drugare ~eka mnogo toga novog, nepoznatog. Divno je {to moja u~iteqica prima jo{ jednu generaciju i {to }u mo}i da je pose}ujem. Posebno }e mi biti drago da vidim ko }e zauzeti mesta u klupama gde smo sedeli mi, u~enici IV 7 razreda. Za veliki po~etak, sre}no!

Isidora Bigovi}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Prva qubav Za{to je prva qubav nezaboravna? Da li je to ono kad ne mogu da jedem? Da li je to ono kad ne mogu da spavam? Ne, nije prva qubav je kad ne mogu da u~im! Kad misli lete, kad lutam i stalno mislim na wu, moju prvu qubav. Iza prve, dolazi druga, tako ka`u, ali u prvoj, drugi ne poma`u! Nikola Artukov, VI-3 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sremska Mitrovica

Avantura jedne semenke

edna mala crna semenka bila je J uvek vesela i sre}na. Sve do jednog dana kada je vetar dunuo i wena

mala skromna ku}ica se razletela. Bila je tu`na i ona je poletela, a onda je pala na zemqu.Tamo je zaspala.Kada se probudila bilo joj je sve ~udno.A onda je rasla, rasla i pretvorila se u jedan prelep cveti}. U jednu prelepu qubi~icu. I sva deca su je mirisala, to je bio najlep{i cveti} na livadi.

Mila Topi}, I-3 O[ „Ivo Lola Ribar” Novi Sad

Zara \akovi}, I-1, O[ „Vuk Karaxi}”, Novi Sad

Jovana Petrovi}, IV-7 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

MOJA KU]A

DNEVNIK

feng-{uiju kuhiwa se smatra jednom od najva`nijih prostorija doma. Simboli~ki, kuhiwa predstavqa zdravqe i blagostawe uku}ana, pa je bitno da bude pravilno ure|ena. Ova prostorija treba da bude dobro osvetqena i provetrena, uvek ~ista i uredna. Preporu~uje se kori{}ewe svetlih boja, a jedna od najpovoqnijih je zelena. Pravilan odabir boje zavisi

U

Kuhiwa i feng-{ui od mesta kuhiwe u odnosu na kompasne smerove. U kuhiwi su zastupqena dva elementa - voda i vatra, koji u bliskom kontaktu deluju destruktivno. Sudopera, fri`ider i ma{ina za sudove pripadaju elementu vode, dok {tedwak,

rerna, mikrotalasna rerna i bojler predstavqaju elemenat vatre. U dobro dizajniranoj kuhiwi ova dva elementa ne smeju biti sme{tena jedan pored drugog, jedan nasuprot drugog ili jedan iznad drugoga. Najboqi materijal za ure|ewe kuhiwe je

Za najlep{i vrt na prozoru E nogi od nas nemaju ku}u i ba{tu u kojoj mogu da sade biqke. Zato to poku{avamo da u~inimo na prozoru. Ipak, nije retka pojava ni da ku}e s vrtom imaju prozore pune cve}a i biqa. Na prozoru, terasi ili u ba{ti, biqke treba odr`avati.

M

1. Proverite u kakvoj klimi va{e biqke treba da `ive Postoji razlog iz kojeg kaktusi rastu u pustiwama, a palme u toplim, sun~anim predelima. Tako i

|ala neka od biqaka, uvek je mo`ete skloniti.

4. Kakvu saksiju izabrati? Nije sve u biqkama. Treba razmisliti i o saksijama. Od kojeg }e materijala biti – `i~ane, plasti~ne, metalne, glinene ili pletene? U obzir uzmite i veli~inu i te`inu saksije. To }e, naravno, zavisiti i od dimenzija prozora. Ako niste vizuelni tip, skicirajte kako biste hteli da to izgleda, pa u skladu s tim i izaberite saksiju. Imajte na umu da ona mora biti dovoqno nisko postavqena, kako biqke, kada narastu, ne bi prekrile ceo prozor. Tako|e, kad govorimo o saksijama, trebalo bi da imaju rupice na dnu, tako da suvi{na voda mo`e slobodno da oti~e.

5. Zemqa

svaka biqka ima svoju klimu iz koje poti~e i uslove koji su joj potrebni da bi se mogla normalno razvijati. Kad se odlu~ite da posadite biqke na svom prozoru, najpre proverite kakvi su uslovi (da li je prozor u hladu ili je okrenut suncu), a onda i koje biqke mogu `iveti u takvim uslovima. Male, osetqive biqke ne}e dobro uspevati na hladnim, vetrovitim prostorima. Tako|e, ve}ina biqaka zahteva 4 do 8 sati sunca dnevno.

Osim samih uslova (toplo-hladno, vetrovito i sl.), da bi biqke uspevale, bitno je izabrati i dobru zemqu. Kad je re~ o prozorima, onda je to naro~ito va`no, jer prozorsko biqe ne}e dobro uspevati s obi~nom zemqom. Najboqa je kombinacija vi{e organskih materijala. Za prozore se tako savetuje smesa koja zapravo ne sadr`i zemqu – re~ je o tresetu u kombinaciji s

2. Biqke ne vole da budu usamqene Nemojte se odlu~iti samo za jednu vrstu biqke. Kako iz estetskih razloga, tako i zbog samih biqaka. Istu vrstu biqaka mu~i}e isti problemi. Tako bi vam se moglo dogoditi i da sve odjednom uvenu. Ali, to se ne}e dogoditi ako imate vi{e razli~itih vrsta. [to se ti~e estetike, vi{e razli~itih boja i oblika boqe }e izgledati na va{em prozoru.

3. Planirawe pre sadwe Pre nego {to krenete sa sadwom, isplanirajte kako bi sve trebalo da izgleda, tako da vam prozor ne bi postao xungla. Kada odabirete boje, razmislite i o zgradi u kojoj `ivite, odnosno, fasadi, kako bi biqke pristajale uz izgled fasade. Vi{e biqke stavqajte iza, a mawe i grmolike u sredinu. Sasvim napred mo`ete staviti one vise}e biqke, tako da stvore izgled slapa.Ako vam se kasnije ne bude svi-

ponedeqak28.jun2010.

drugim organskim materijalima, jer se ne}e tako brzo isu{iti. Uvek je dobro koristiti i neka gnojiva za biqe.

6. Ne zaboravqajte svoje biqke Pogotovo se to odnosi na vru}e letwe dane, kada je biqkama potrebno najvi{e vode i brige. Ako je prozor okrenut suncu, zalivajte ih dva puta dnevno, dok voda ne po~ne da te~e kroz rupice na dnu saksije. ^istite ih od uvenulog li{}a i korova.

drvo. Velike plo~e presvu~ene metalom (inoks) treba izbegavati. Posebna pa`wa pridaje se sme{taju {tedwaka. Postoji niz pravila od kojih }emo navesti samo neke: {tedwak mora biti postavqen tako da osoba

koja kuva nije le|ima okrenuta ulazu u kuhiwu, ne sme biti pozicioniran u severozapadnom delu kuhiwe, direktno ispod prozora ili plafonske grede, i ne sme deliti zid sa VC {oqom ili krevetom. [tedwak treba da bude ~ist i ispravan, a sve

27

kvarove na ringlama i u rerni odmah uklonite. Radne plo~e ne bi trebalo da budu pretrpane – posudice za hranu i kuhiwska pomagla odlo`ite na policu ili u kuhiwske elemente. Sve o{tre predmete – no`eve, makaze, vadi~epove i sli~no dr`ite u fiokama. Tako|e, redukujte koli~inu plastike, budu}i da ona pripada elementu vatre – elementu koji je ve} u znatnoj meri prisutan u kuhiwi.

Dete u sigurnom domu

lektri~ne instalacije ve} ste prekrili, ali iza ugla vrebaju i druge opasnosti kojih mo`da niste svesni. Evo nekoliko podsetnika na delove stana koji su potencijalno opasni za va{eg malog vragolana.

6. Cve}e Dr`ite ga izvan dohvata jer bi va{e dete moglo da se odlu~i na rani ru~ak.

7. Sto~i}i za TV Neka ne budu vi{i od pola metra kako bi se smawio rizik od prevrtawa televizora. Jo{ je boqa varijanta oka~iti TV na zid, daleko od de~ijeg doma{aja.

1.Hrana za qubimce Suvi komadi}i hrane “du{u su dali” za gu{ewe, zato dr`ite hranu na mestima na kojima `ivotiwa mo`e do we, a va{e dete ne mo`e. U suprotnom, stojte kraj qubimca prilikom jela, a kada zavr{i, sklonite posudu.

2. Aparat za ga{ewe po`ara Uvek dr`ite aparat u ormari}u, jer nikada ne znate {ta su Tom i Xeri u~inili pre pet minuta. Voda ponekad samo poma`e u {irewu po`ara, zato je aparat neophodan.

8. Krevetac 3. Sudovi Ru~ke {erpi i lonaca uvek dr`ite izvan dohvata, a posle kori{}ewa uvek spustite poklopac.

4. Kante za sme}e Iz wih mogu da vire o{tri predmeti i razne stvari kojima se dete mo`e ugu{iti. Kupite te{ku kantu koju dete ne}e mo-

}i da prevrne ili onu ve} postoje}u stavite u kuhiwski ormari}.

5. Sto~i}i za kafu Uklonite lomqive predmete, a o{tre uglove za{titite gumom. Ne stavqajte stoqwake jer dete lako mo`e da ih povu~e, i na sebe prospe sve {to se u tom trenutku nalazi.

Kada dete navr{i pet meseci iz wega sklonite sve stvari kojima bi se moglo ugu{iti.

9. Tepisi Najboqe bi bilo da ih do detetove sedme godine sve sklonite u orman. U trku je vrlo lako da se na wih oklizne. Ako je to nemogu}e, nabavite stopere za tepihe koji }e ih zalepiti za pod, i smawiti {ansu za proklizavawe.

Jeftinim trikovima do {ik kupatila a{ vam se ne{to preure|uje, a peure|ewe kupatila vam ne izlazi iz glave? Kada vam je udobna, ali `elite da stvorite pravu atmosferu? Ukratko, `elite novo, lepo kupatilo. Znamo da je kriza, pa evo «jeftinih» saveta kako preurediti kupatilo, a ne ostati {vorc. Dobra stvar kod kupatila jeste to da su obi~no mala ili bar me|u mawim prostorijama u ku}i. Pitate se za{to je to dobro? Zato jer vam mawi prostor daje vi{e mogu}nosti za igrawe bojama. Ne}ete potro{iti puno vremena, a ni boje, pa ako vam se ne svi|a to {to ste uradili, la-

B

ko mo`ete da popravite stvar tako da ga opet prefarbate. Dobra tehnika je bojawe sun|erom. Naravno, ne treba preterivati, ali dobro je ponekad biti hrabar. [arenilo u kupatilu mo`e odli~no da izgleda. Uvek se mo`ete «igrati» minimalizma, pa koristiti tamne, ja~e boje na jednostavan na~in. Naravno, uvek se mo`ete poslu`iti i tapetama. Budu}i da neke imitiraju plo~ice, mo`ete i potpuno odustati od plo~ica u kupatilu, osim mo`da na podu. Ali, i to mo`ete da zamenite vinilom koji imitira podne plo~ice. Oni kreativniji mogu se pozabaviti farbawem poda, odnosno vinila, a oni jo{ kreativniji mogu da iseku kvadrate od onih natur papirnih kesa, zalepe ih na pod i pre|u sa 4 do 6 slojeva poliuretana. Tako se dobija izgled kamena ili ko`e. Kao {to smo i rekli, vreme je {tedwe. Jo{ jedan od jeftinih dodataka koji mo`e dati onaj poseban {mek va{em kupatilu jeste lep plafon. Niste o tome razmi{qalli? Postoje superefektne tapete za plafon, koje deluju kao reqef. Ako imate kadu, mo`ete se pozabaviti i zavesama za tu{irawe. [to zanimqivije, to boqe, zato nemojte oklevati ni s «umetni~kim »zavesama.

28

ponedeqak28.jun2010.

OGLASI

DNEVNIK

povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625. 3573 SOBE i apartmani na moru, Utjeha, Bar, blizu mora, povoqno. Telefon: 021/6363-291, od 18 do 20 ~asova. 3541

ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na prvom spratu, Ul. Trg. Carice Milice br. 4 preko puta Spensa, kafi} „Baby Blue“. Telefon:063/81-20057. 3396

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 1880

KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Tel.: 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96. 3012 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non- stop. Tel.: 6393-737, 064/160-4725. 3164 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846. 3111 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 3236

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Preminuo je na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Posledwi pozdrav bratu

ponedeqak28.jun2010.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 77. godini na{ dragi brat, dever i stric.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

29

SE]AWE na moje roditeqe i familiju

Batu Regeqca Jocu Regeqca Kova~, iz Despotova i sve moje

Regeqce Va{a Bula. 3576

Karlo [tefanides 1920 - 2010. O`alo{}eni: supruga Marija, sin Karlo sa snajom Bebom, unuci Ka}a i Boba sa porodicama.

S bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

\ura| Radulovi}

Karlu Lavi~ka

1934 - 2010.

od: sestre Magde i zeta Andrije sa porodicom.

Sahrana }e se obaviti 29. 6. 2010. u 14 ~asova na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zori Jovanov

O`alo{}ena porodica. OG-1

3616

3612

obele`i}emo danas, 28. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na Tranxmentskom grobqu, u Petrovaradinu.

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i na voqene roditeqe

Mihajlo Varga O`alo{}eni i neute{ni weni najmiliji.

3578

Si~ Endreu

Radmila

Ako du{a ne umire, onda }emo ve~no biti okru`eni toplinom i meko}om koje su zra~ile iz tvog fizi~kog oblika. Na tome smo ti beskrajno i neopisivo zahvalni. Porodica Radosavqevi}.

2009 - 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 26. 6. 2010. godine preminuo na{ dragi i plemeniti deka

3604

GODI[WI POMEN

O`alo{}eni: supruga Ilona, }erka Nela i sin Zoltan sa porodicama.

Radovi} S qubavqu i tugom u srcu ~uvamo vas od zaborava. Va{i najmiliji. 3586

3620

POMEN

Ru`ica Baqak

Dve godine kako nije sa nama na{a

28. 6. 2008 i

Petar Duki}

Vladimir Hromi{ Vlada Se}awe na tvoju plemenitost i qubav zauvek }e ostati u na{im mislima. Tvoji: supruga Marija, sin Vlada, snaja Draga i sestra Ana.

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 28. 6. 2010. godine, 15 ~asova, na Novosadskom Katoli~kom grobqu, (na Futo{kom putu.)

POMEN

1995 - 2010.

OG-2

GODI[WI POMEN

3

Sreten

i

1938 - 2010.

1992 - 2010.

Edita

Vojin Baqak 1. 6. 2005.

Nikad ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav.

Milorad Veselinovi}

Tuga i bol nikad ne}e prestati.

Ne{a, Nata, Marina i Tijana.

1924 - 2010.

Uspomenu na vas ~uvaju Va{i najmiliji.

3495

Sahrana je 28. juna 2010. godine, u 14.30 ~asova, na ^enejskom grobqu. Tvoja dobrota i plemenitost osta}e ve~no u na{im srcima.

Dragi na{, realnost da nisi s nama je bolna, ali se}awe na tebe je ve~no. Bio si najboqi otac i suprug. Sin \or|e, }erka @ana, zet Pe|a i supruga Milosava. 3588

3518

Navr{ava se 18. godina otkada me je napustio moj sin

SE]AWE

Danas se navr{avaju dve tu`ne godine kako nije sa nama na{a draga

O`alo{}ene unuke Ivana, Sawa i snaja Nada.

Vladimir Hromi{ \ido \ido, te{ko je zaboraviti te. Tvoji unuci: Nata{a i Dejan, Vlatko i Jovana, Marija i Stane.

Stanislav Stojkovi}

3618

Deko na{ najdra`i, hvala ti na svoj qubavi, toplini i dobroti koju si nam pru`io. Beskrajno smo sre}ne {to smo te imale, zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

1938 - 2007.

Edita Cvetkovi} ro|. Nazdravecki Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 3493

3605

Posledwi kom{inici

pozdrav

Danas, 28. 6. 2010. navr{avaju se tri godine od kada nas je napustio na{ dragi i voqeni suprug i otac. Uvek }emo te voleti i zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

dragoj

Navr{avaju se dve godine od kada si nas napustila

Petar Duki} 1992 - 2010. Ni bol ni tugu vreme ne bri{e, {to ide daqe boli sve vi{e.

Tvoji najmiliji: supruga Desanka i sin Slobodan.

Mnogo je te{ko `iveti bez tebe majki Zorki, bratu Draganu sa porodicom

3597

3590

Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Pro{lo je pet godina od kako nisi sa nama

Milorad Veselinovi}

Olgi Dragosavqevi} Vole te najvi{e i uvek }e te voleti tvoje unuke Ivana i Sawa. od stanara Bul. Kraqa Petra I 43.

Edita Cvetkovi}

Borivoj Stefanovi}

ro|. Nazdravecki

1918 - 2009.

Sve dok `ivimo `ive}e{ u na{im srcima. Porodica Nazdravecki.

3617

3619

Mileva Potrebi}

3524

Uspomenu na wega s qubavqu ~uvaju porodice Stefanovi} i Stoj{i}. 3574

Tvoju plemenitost i dobrotu pamti}e zauvek: Tvoji sinovi Milan, Marko i suprug Mile.

3587

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35 02.10

TV PROGRAM

ponedeqak28.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema ^udesni svet: Lekcije iz geografije Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Osli} Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Kolumbo Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz Matice Kosmos Koncert Arsena Dedi}a 2. deo Eliza iz Rivombroze Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema

Bila jednom jedna nedeqa (Panonija, 10.20) 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40

Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Tin in Travel Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Hronika op{tine @abaq Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Pri~e iz prirode

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Guliver 7 NS dana Moja porodica Objektiv Tajanstvene price Lenija Objektiv Serija Buntovnici Objektiv NS klinci Vitra` Sofa Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

06.05 08.00 09.00 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.29 13.16 15.16 15.50 17.57 18.59 19.30 20.00 20.20 21.23 23.05 23.32 00.20 00.42 01.31 03.21 05.11

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sala{ u Malom ritu Lov i ribolov Eko karavan Izvo|a~i Dnevnik Sport plus Mesto zlo~ina Boj na Kosovu, film @ivot je `ivot Fudbal: SP, 1E-2F, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik Rt dobre nade Fudbal: SP, 1G-2H, prenos Rt dobre nade Pesma i bingo Mesto zlo~ina Dnevnik Posrednik Fudbal: SP, 1E-2F Fudbal: SP, 1G-2H TV prodaja

Nikola Tesla

Kosmos Ovog ponedeqka u emisiji Kosmos posmatramo `ivot i delo Nikole Tesle iz tri ugla. Koliko smo svesni veli~ine, a koliko odgovornosti zbog nasle|a koje nam je ostavio ovaj veliki ~ovek? Gosti: Radovan @drale, Velimir Abramovi} i Boris Petrovi} Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.40)

06.30 07.00 07.25 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.05 23.50 00.10

Kuhiwica (ma|) Neverovatne pri~e Subota u jednom kadru, film Brazda (ma|) Pevana poezija Urbana yungla (ma|) Bati Konc-@u`ana (ma|) Perorez, film Zajedno Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Losos ^ari ribolova Halo TV (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Igra Na{i dani (ma|) Bence Lajo{ - pesnik (ma|) Porodica Serano Kop~eva tajna Igra TV Prodaja

06.30 Svetski Sport magazin 07.00 TVS 09.00 Moto GP Holandija – Trka 125 cc 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Moto GP Holandija – Trka GP 12.00 Nedeqni pregled Vimbldon 13.00 Grend Slem Vimbldon 22.15 Pregled Moto GP Holandija 22.30 Pravi NBA 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Vimbldon

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

FUDBAL – SP

Holandija–Slova~ka (RTS 1, 15.50)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.35 11.20 11.35 13.10 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 20.10 21.00 00.25 00.30 03.00 04.00 05.00

Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Film: Jaguarov skok Film: Crni Gruja i Kamen mudrosti Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Ekskluzivni intervju: [eherezada i Onur Hiqadu i jedna no} Film: Eskadrila nade Foks vesti Film: Sve {to po`eli{ Opasne igre Srce na dlanu Film: Sve {to po`eli{

DNEVNIK

c m y

30

Ogwen Radivojevi}

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 16.00 16.35 18.30 19.06 22.00 23.00 00.00 00.40 01.30

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Vesti B92 Vimbldon Potraga specijal Ros Kemp Vesti B92 Indija Ukqu~ewe u B92 Info

07.00 10.00 11.50 12.00 12.45 13.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.45 01.30 01.45 03.30

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Film: Boj na Kosovu Siti kids Pali an|eo Siti Silikonske lepotice Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - retrospektiva Film: Boqi `ivot Film: Jovanka Orleanka Siti Film: Se}awe u srcu Film: Jovanka Orleanka

Ogwen Radivojevi}, u`ivo (RTS 2, 18.18) 07.01 07.59 08.23 09.25 10.00 10.30 10.45 10.55 11.20 11.47 13.00 14.02 14.53 15.36 16.00 17.00 17.20 17.45 18.18 18.55 19.28 20.01 21.00 21.59 00.25 01.12 03.16 03.39 04.37 04.44 05.31

Kuvati srcem Mali medved Mi{a Ozi Bu Stvarawe istorije Vrele gume Total tenis Reli Nauka 2010 Obrazovno ogledalo Operska galaksija Trezor Dnevnik velike ma~ke Kosovski boj Tehnologija danas Ovo je Srbija Dnevnik RT Vojvodina ^udo zvano osmeh Vode Srbije Ogwen Radivojevi} u`ivo Razglednica Gomboce Po~etak gladi Izvo|a~i Orao je sleteo, film Spomenici yez Egzit interaktiv Tehnologija danas Trezor ju~e Enciklopedija Spomenici yez tradicije Razglednica

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Crtana serija 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Rafalna paqba 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Preko palube 03.00 Gor{tak 04.00 Dokumentarni program 05.00 Film: Preko palube

08.50 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Zdravqe i Vi, 13.05 Bawe Srbije, 13.45 NS Indeks, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.20 Sport puls, 21.30 Maksimalno opu{teno, 22.40 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 00.00 Info puls, 00.30 Eks - JU vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Svetiwama u pohode, 08.30 Crtani, 09.00Qubavna pri~a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Digitalni svet, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Dobro ti ve~e, 22.00 Objektiv, 22.30 Mra~ne strane digitalnog sveta, 23.00 Vip slede}i, 00.30 Slavi parovi

Mila Jovovi}

Jovanka Orleanka Pri~a o svetoj Jovanki Orleanki, poznatoj francuskoj ratnoj heroini iz 15. veka i religioznoj mu~enici. Pri~a po~iwe grozotama kojim prisustvuje mlada Jovanka, mu~ewima wene porodice od strane Engleza, i odlu~noj `eni koja sledi svoje vizije koje su je dovele na ~elo bitke... Uloge: Mila Jovovi}, Dastin Hofman, Yon Malkovi~, Vinsent Kasel Re`ija: Luk Beson (Pink, 22.45)

Dino king (Hepi, 12.00) 05.00 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15

Muzi~ki spotovi Jutarwi program @irko hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav

17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 00.10 02.00 03.00 04.00 04.55

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Telemaster Zakumi Avantura ]irilica Turisti~ki vodi~ Luda ku}a Doma}i film Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak28.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 21

Pi{e: dr Bojan Jovanovi}

Tawa Roberts

[ina: Kraqica yungle Ostav{i bez roditeqa na podru~ju plemena Zambuli, [inu odgoji plemenito pleme i nau~i je telepatskom komunicirawu sa svim `ivim bi}ima. Dobija i lekciju iz qubavi od Visa Kejsija, vrckavog novinara koji je do{ao u Afriku... Uloga: Tawa Roberts, Ted Vas, Donovan Skot, Elizabet of Toro, Frans Zobda Re`ija: Yon Gilermin (Nova TV, 21.15) 08.00 08.45 10.40 11.40 12.20 13.15 14.05 16.00 17.20 18.20 19.15 20.05 21.15

Peppa, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Na{a mala klinika Dona Barbara U ime qubavi Na{a mala klinika IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan [ina: Kraqica yungle, film 23.40 Ve~erwe vesti 23.40 Ve~erwe vesti 23.,55Gotov~evi 00.50 Sajnfild 01.20 Bra~ne vode 01.50 Ezo TV

08.00 Verdijevim stopama 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Isus Hrist – godine koje nedostaju 11.00 Abrahamova deca 12.00 Hanibal 13.30 Svedok: Sa balkona sobe 306. 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Misterije olupina na dnu okeana 16.00 Moj dnevnik 17.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete 18.00 Kristijan Dior: ^ovek i mit 19.00 Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori 20.00 Dnevnik skulptura 21.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 22.00 Odvezanih nogu 23.00 Misterije olupina na dnu okeana 00.00 Moj dnevnik 01.00 Izgubqeni topovi Kraqice Elizabete

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.50 09.20 09.45 12.00 13.35 15.40 17.20 20.05 21.40 23.15 00.55 02.40 04.30

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Urnebesna tragedija Posledwi beg sa Balkana Smrt gospodina Lazareskua Gangsterska pri~a Smrtonosna igra Normalni qudi Lepotica i tiranin U`ivaj

Mali zeleni Holivud na snimawu Spid Rejser Muwa Madona: Lepqivo i slatko: U`ivo u Buenos Ajresu Pri~e za laku no} Neobi~an slu~aj Benyamina Batona Utopijsko dru{tvo Slomqena krila Van Vajlder 3 Predator Predator 2 Propu{ten poziv

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.12 Dolina sunca 10.20 Zemqa - mo} planete: Vulkan, dok. serija 11.13 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.34 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.45 Siti Folk 2010: Minsk 15.10 Boja hrabrosti, film 16.55 Hrvatska u`ivo 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Zlatni san ~ove~anstva, dok. film 21.35 Potro{a~ki kod 22.15 Dnevnik 3 23.00 Dr Haus 23.50 Bogomdan, film 01.30 Fudbalsko SP, snimak 03.15 Skica za portret 03.30 Prqavi seksi novac

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Ru` za usne Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Jovanka Orleanka Jovanka Orleanka Iza kamere: Pri~a ^arlijevih an|ela 03.00 Nevestinska groznica 05.00 Ne{ Briyis

07.25 09.40 10.30 11.00 11.30 12.20 12.50 13.20 14.55 15.45 16.40 17.05 17.30 18.00 18.55 19.10 20.00 21.55 23.55 01.45

Rebeka Romejn-Stamos

Bogomdan Yesi i Pol Dankan sre}an su bra~ni par ~ija je svakodnevica posve}ena podizawu sina Adama. Po{to Adam u krugu porodice i prijateqa veselo proslavi osmi ro|endan, ~ini se da je pred de~akom sretno odrastawe. Ali ve} sutradan gine u saobra}anoj nesre}i... Uloge: Greg Kinear, Rebeka Romejn-Stamos, Robert de Niro, Kameron Brajt, Kristofer Brajton Re`ija: Nik Ham (HRT 1, 23.50)

08.00 08.10 08.35 09.00 09.25 09.55 10.35

22.20 23.25 00.10

Brlog Garfild i prijateqi [kolarci obave{tajci San o slavi Blaga svetske civilizacije Tri Hil Neverovatna gospo|a Ri~i, film Ritam nedeqe Crveni patuqak Simpsonovi Normalan `ivot Pet zvezdica Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP - 1/8 finala: 1E - 2F, 1. poluvreme Fudbal, SP - 1/8 finala: 1E - 2F, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Pastel Yivs i Vuster Afrovizija - emisija Fudbal, SP - 1/8 finala: 1G - 2H, 1. poluvreme Fudbal, SP - 1/8 finala: 1G - 2H, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Prqavi seksi novac [apta~ica duhovima

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Raketa Iks-Em Intermeco 3 Pompeja 2. deo Gospodari horora Opasna zona @ene fudbalera Zamak no}nih mora

12.15 12.55 13.25 13.50 14.40 15.30 15.50 16.55 17.50 18.00 18.10 19.10 20.20 21.25

08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Zaqubqeni de~ak Najve}a igra ikad odigrana Lepi i blesavi Posledwi ples [arlota Grej Deset razloga za{to te mrzim 20.00 Gangsterska petorka 22.00 Mra~ne vode 00.00 Intimni trenuci

RTL ritam zona Bibin svet Kraq Kvinsa Rejmond Ekskluziv Punom parom K.T. 2 Najlep{i urok Los Viktorinos Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Ve~era za 5 Ekskluziv Ne daj se, Nina Pentatlon, film Vatrena oluja, film Pentatlon, film Astro {ou

Pentatlon Po{to je osvojio olimpijsku zlatnu medaqu u petoboju, slavqeni atleti~ar Erik Brogar iz svoje domovine, Isto~ne Nema~ke, be`i u SAD, gde planira da zapo~ne nov, potpuno slobodan `ivot. Me|utim, wegov biv{i trener ne mo`e da se pomiri s takvom odlukom... Uloge: Dolf Lundgren, Dejvid Soul, Rene Koleman, Royer E. Mosli, Ivan Yejms Re`ija: Brus Malmut (RTL, 20.00)

Dolf Lundgren

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Pametwakovi Kako se to pravi Kako se pravi? Megagraditeqi Auta po meri 2008. Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi? Ameri~ke drvose~e Ekstremne drvose~e Crno zlato U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

09.00 09.15 10.00 12.00 13.00 15.30 15.40 18.00 19.10 20.00 20.10 20.45 21.00 22.25 22.30 23.00 01.00

Motosportovi Superbajk Fudbal Biciklizam Plivawe Fudbal Biciklizam Fudbal Plivawe Fudbal Plivawe Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Atletika Fudbal

Dva lica udvori{tva e`e}i da se ulep{a i poka`e boqom nego stekne odre|enu privilegiju i ostvari neku do{to jeste, svaka vlast nastoji da pridobije bit. U tom smislu se od udvori{tva kao svesnog, umetnike i pisce koji }e biti u wenoj sistematskog i prora~unatog pona{awa razlikuju funkciji. O~ekuju}i da je pohvale, daju podr{ku i pojedina~ni udvori~ki gestovi vezani za odre|eslave je, spremna je da uzvrati i me|u jednakima nu situaciju i u~iweni zarad trenutnog efekta u~ini neke jednakijim od drugih. Pred isku{ewem potvr|ivawa svoje lojalnosti. U ambijentu idoloda budu zavedeni, miqenici muza prihvataju tu sapokloni~kog odnosa prema nosiocima vlasti ovaradwu s vla{}u kao uve}anu mogu}nost da se kreativno ostvare i statusno potvrde. Me|utim, u toj saradwi svojim neumerenim veli~awem aktuelne vlasti ~esto izgube meru, pa wihovo idolopoklonstvo postaje obrazac pona{awa i prema drugima. @eqni afirmacije, po{tovawa i slave, pisci pokazuju takav odnos i prema urednicima, kriti~arima, novinarima kojima daruju i posve}uju svoje kwige. Uzorak tih tekstova objavio je i Radovan Popovi} u svojoj kwizi "Posvete srpskih pisaca". Pisci neumereno veli~aju i slave politi~are, dr`avnike, qude na vlasti, kao i urednike i kriti~are koje mole da prika`u posve}enu im kwigu. Svojim posvetama: „izuzetnom”, „lucidnom”, „prvom peru”, „najboqem”, „najpametnijem”, oni ne {tede komplimente i re~i hvale kojima neumereno veli~aju one od kojih o~ekuju povoqan tretman i uzvratnu pohvalu. Mole}i za prikaz, povoqnu ocenu i blagonaklon odnos prema wihovom delu, pisci iskazuju neumerenost tako {to velikim slovima ozna~avaju atribute za komplimente upu}ene onima od kojih o~ekuju uzdarnu pohvalu. Da bi stekli `eqeno po{tovawe, oni gube samopo{tovawe u nekriti~kom odnosu prema onima koji imaju izvesnu mo}. Pred nosiocima aktuelne vlasti padaju ni~ice, poni{tavaju}i sopstveni identitet, i biraju }utawe umesto re~i zbog ose}awa nedostojnosti da mogu s wima normalno govoriti. Takav idolopokloni~ki odnos preVlast je lako voleti ma visokim partijskim i dr`avnim funkcionerima se i pretvara u te`wu da se pojedinci na kvi gestovi su pokazateq psiholo{kog stawa u najvi{im funkcijama obogotvore. kojem se formira crta udvori~kog mentaliteta. Na primeru napisanih ili izgovorenih re~i U razlikovawa udvori{tva od drugih oblika mo`e se videti kada prekora~ewem mere i granisli~nog pona{awa treba imati u vidu da i ~iwece dobrog ukusa odnos prema vlastima postaje nica smrti povla~i liniju ispod koje neumereno udvori~ko pona{awe. Nesumwivo je da su qudi odhvaqewe onog ko vi{e nije me|u `ivima ne znauvek ispoqavali sklo~i udvori~ko pona{awe nost ka tome da se prive} izraz po{tovawa. Udvori{tvo iskazuju pesnici prema Udvori{tvo iskazuju pebli`e onima koji imaju odre|enu mo}, zna~aj ili snici prema `ivim no`ivim nosiocima najvi{ih vlasti, status i umilostive ih. siocima najvi{ih vladok je veli~awe vladara Pribli`iti se takvim sti, dok je veli~awe vlanakon smrti u funkciji stvarawa pojedincima zna~ilo je dara nakon smrti u i ja~awa wihovog kulta zadobiti wihovu pa`wu funkciji stvarawa i jai naklonost, ste}i `e~awa wihovog kulta. qenu sigurnost i za{tiOde umrlom vladaru motu, a time i lak{e ostvariti odre|ene interese. gu biti i konformisti~ka samopreporuka wegoMe|utim, zbog ose}awa ugro`enosti, povom nasledniku, izraz lojalnosti dinastiji ili jedinac je i prisiqen na to da se neumerenim hvapostoje}oj vlasti, ali nemaju izri~it i neposreqewem brani i {titi od onoga ko predstavqa redan udvori~ki karakter. alnu opasnost za wega. Utoliko je razumqiv ManBez obzira na to da li slobodnim i iskrenim deq{tajmov gest kada je nakon pesme s jasnim aluili iznu|enim i simuliranim, udvori~kim ponazijama na totalitarni karakter Staqinove vlada{awem se te`i ostvarewu `eqenog ciqa. To je vine pao u nemilost diktatora, u neuspe{nom pona~in samoodricawa i samoponi{tavawa koje se ku{aju da izbegne pogubqewe napisao i pesmu u ~ini kao svesna ili nesvesna `rtva onom ko se nakojoj je i veli~ao wegovu vlast. stoji privoleti i zadovoqiti. Hvale}i i veli~aZa razliku od prinudnog pona{awa, kojim ju}i onog od koga se o~ekuje neka korist, pose`e se ~ovek u veli~awu onog od koga mu zavisi opstase za la`ima kojima se nastoje obmanuti drugi, a nak prilago|ava i prihvata poni`ewe da bi preuveravawem i sebe u te la`i samobmana postaje `iveo, udvori{tvo je odre|eno slobodnim i dovrsta udvori~ke racionalizacije. Za razliku od brovoqnim samoponi`avaju}im neumerenim hvapohvala upu}enih nespornim vrednostima, hvaqeqewem i slavqewem nosioca mo}i zarad lak{eg we spornog je pristajawe na la` koje ima zna~ewe ostvarewa odre|ene li~ne koristi. Dok iznu|enemoralnog ~ina. Na osnovu izre~enog nije te{ko nim udvori~kim pona{awem pojedinac te`i da uvideti kojim su pobudama motivisani pisci pobude ono {to i svi drugi, da po najve}u cenu samomenutih posveta kada neosnovano hvale, veli~aju poni`ewa opstane, udvorica nastoji da svojim poi slave potencijalne prikaziva~e i medijske prostupcima postigne vi{e nego {to drugi imaju, da motere svojih kwiga.

T

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak28.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je pa kre}ete iz po~etka. Imate dobre i uspe{ne kontakte u karijeri, stabilnu poziciju i zadovoqstvo zbog svega toga. Ozbiqno prihvatate obaveze, pogotovo one dugoro~ne.

BIK 20.4-20.5.

Mewate stav u pogledu sistema vrednosti, novca i poslovawa, naboqe i na glamuroznije. Vi{e cenite sebe i ono {to radite, pa i od drugih o~ekujete da vas uva`avaju i po{tuju. Kreativni ste.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

28. jun 2010.

Na poslu ste kao jedna velika porodica. Ostvarujete dobru saradwu s pretpostavqenima i kolegama, {to vam ide u prilog i {to vas zabavqa, istovremeno. Radite vi{e stvari. Sukcesivni prihodi. Sre}an vama ro|endan, i ovaj! Do{lo je tih o~ekivanih pet minuta kada ste glavni lik u svojoj `ivotnoj pri~i, vi{e nego ina~e. Mesec plovi kroz znak Jarca pa ste veoma zaposleni i ozbiqni. Aktivni ste, sve i da ne}ete, ali i veliki hedonista. Venera je u va{em znaku, {to vas inspiri{e na {oping, doterivawe i li~ni {arm. Ne zamarate se nebitnim. Qubavni odnos je br. 1. Tro{kovi. Imate povoqan uplivc Meseca iz zemqanog znaka Jarca i pouzdanu podr{ku jedne `enske osobe. Dovoqno ste sna`ni i istrajni da vam niko ni{ta ne mo`e. Budite optimista i nadaqe.

VAGA 23.9- 23.10.

Nova radna sedmica donosi i nove obaveze. To, ili putovawe i odmor, izaberite sami. Nije vam do posla, ve} do u`ivawa. Mo`ete renovirati ku}u, ili voditi aktivan dru{tveni `ivot. Izaberite.

[KORPION 24.10- 23.11.

Ne morate raditi kada niko ne radi! Imate povoqnu situaciju u karijeri, pa ste skloni opu{tenoj atmosferi. Umete da funkcioni{ete s pretpostavqenima, tako da vam izlaze u susret. Poklon.

STRELAC 24.11- 21.12.

Izgubili ste strpqewe povodom svega i svih. Dru{tvo vam prija jer vas opu{ta i zabavqa. Neki planovi i o~ekivawa }e se realizovati boqe nego {to ste mislili. U`ivate u svojoj slobodi.

JARAC 22.12-20.1.

Danas ste promenqivih ose}awa i pod nestalnim okolnostima. Neko vas zbuwuje. Nebo nad va{om glavom se razvedrava, iz dana u dan, tako da }ete sve lak{e i boqe funkcionisati. Seoba?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Neplanirani finansijski izdaci vas optere}uju pa ne vidite kona~no re{ewe. Budite svoji i udi{ite vazduh punim plu}ima. [etajte se ~ak je i bez ciqa ili odredi{ta. Platonska qubav?

RIBE 20.2-20.3.

Poslovna i finansijska situacija mo`e biti veoma uznemiravaju}a. [ta ~initi? ^inite kako umete i mo`ete, sa zadovoqstvom, dok mo`ete. Nemojte zaboraviti voqenu osobu. Get it while you can!

TRI^-TRA^

Seks nije prioritet V REMENSKA

Iako su weni nastupi, pesme i video spotovi nabijeni seksualnom energijom, kontroverzna ameri~ka peva~ica i umetnica Lejdi Gaga tvrdi da joj seks uopte nije toliko bitan u sada{wem stadijumu `ivota, a priznala je i da je pla{i pomisao na decu. - Strahujem od dece. Razmi{qam kreativno i kao `ena nedvosmisleno se mewate kada rodite dete. Apsolutno nisam spremna na to - rekla je peva~ica u intervjuu za ~asopis „Roling Stoun�. Gaga se trenutno nalazi na svetskoj turneji, a u me|uvremenu dovr{ava i svoj novi album i smi{qa novu scenografiju za svoje nastupe.

PROGNOZA

VIC DANA

I

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

26

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

25

B. Palanka

24

Zrewanin

24

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Pan~evo

23

Vr{ac

22

Srbija Beograd

23

Kragujevac

21

K. Mitrovica 23 Ni{

23

KI { A I SUNCE

Evropa

Madrid NOVI SAD: U ponedeqak promenqivo obla~no sa mogu}om kratkotrajnom ki{om, ali i sun~anim periodima. Vetar slab, severozapadni. Rim Pritisak oko normale. Temperatura od 15 ujutru do 24 stepena popodne. London VOJVODINA: U ponedeqak promenqivo obla~no vreme sa sun~im intervalima i povremenom ki{om u ju`nim predelima, a na severu i istoku Cirih Vojvodine ve}inom suvo. Vetar slab, severni i severozapadni. Pritisak oko Berlin normale. Jutarwe temperature od 14 do 16 stepeni, a maksimalne od 22 u Vr{cu do 26 stepena u Subotici. Be~ SRBIJA: U ponedeqak promenqivo obla~no vreme sa povremenom Var{ava slabom ki{om pre podne, a popodne i sa lokalnim pquskovima u centralnim i ju`nim predelima. Po Vojvodini mawe ki{e uz sun~ane intervale. Vetar Kijev slab, severni i severozapadni. Pritisak oko normale. Jutarwe temperature od 12 do 16 stepeni, a maksimalne od 20 u U`icu do 26 stepena u Moskva Subotici. Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od utorka postepen porast temperatura uz sun~ane periode, ali nestabilno uz dnevni razvoj oblaka i St. Peterburg mogu}u pojavu lokalnih pquskova u popodnevnim satima. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU:Zadr`avawe ciPariz klona i nestabilnog vremena iznad na{eg podru~ja produ`ava nepovoqMinhen nu biometeorolo{ku situaciju u svim krajevima. Hroni~ni bolesnici ose}a}e uobi~ajene tegobe pa im se preporu~uje pridr`avawe saveta leBudimpe{ta kara.Mogu}i su neraspolo`ewe, nervoza i pad koncentracije.Neophodna je poja~ana pa`wa u saobra}aju. Stokholm

32 29 28 28 29 27 25

@ali se Lala Panti: - Ona moja je droqa! - A za{to? - pita Panta. - Zamisli, vra}am se s puta i {aqem joj telegram da }u do}i, a ona kod ku}e sa {valerom! Posle kra}eg }utawa, opet }e Lala zami{qeno: - A mo`da i nije droqa, mo`da nije dobila telegram.

28

SUDOKU

26 23 21 29 30

2

6

Bezdan

568 (-7)

Slankamen

690 (7)

Ja{a Tomi}

Apatin

646 (-2)

Zemun

683 (10)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

639 (2)

Pan~evo

664 (8)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

594 (5)

Smederevo

714 (8)

Novi Sad

619 (8)

Tendencija stagnacije

Hetin

346 (-24)

232 (-2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

796 (10) S. Mitrovica

645 (-5)

Senta

785 (9)

636 (9)

Novi Be~ej

669 (8)

Tendencija stagnacije

Titel

710 (8)

NERA

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

9

1

25

VODOSTAWE TAMI[

3

8

26

1 DUNAV

1

26

4

4

3

1

2

7

5

1

9

2

6

4 80 (-8)

9

1 6

4

7 2

9

1 2

5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

4

2

1

9

8

6

3

5

5

1

9

6

2

3

4

7

8

3

8

6

7

5

4

1

9

2

4

7

3

5

1

9

2

8

6

1

6

8

4

7

2

9

5

3

9

2

5

8

3

6

7

1

4

8

5

1

2

6

7

3

4

9

6

3

7

9

4

5

8

2

1

2

9

4

3

8

1

5

6

7

Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 28.jun 2010.