Issuu on Google+

NOVISAD*

SREDA24.OKTOBAR2012.GODINE

GODINALXX BROJ23597 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VOJVO\ANSKIPARLAMENTSUTRAPOKRE]EZAKONODAVNUINICIJATIVUZBOGZAKIDAWAPOKRAJINSKOGBUYETA

SVM: Zakon o buyetskom sistemu je antivojvo|anski str. 3

JU^E NA NOVOSADSKOM SAJMU PO^ELI PRVI DUNAVSKI BIZNIS FORUM I 7. „INVESTEKSPO”

I N T E R V J U : ^EDOMIRJOVANOVI],LIDERLDP-a

Ovo Srbiji jo{ posle Milo{evi}a niko nije radio

str. 2

www.vojvodina.gov.rs

Evropa jedini mogu}i put

str. 4

NASTAVQAJUSEPREPUCAVAWAOKO VOJVO\ANSKIHORANICA,ZAKUPAIABUDABIJA

Wive trebaju ratarima, a ne tajkunima i {eicima

str. 6

POSLEINCIDENTAUTEMERINU

DIREKTORMILENKOMILIVOJEVI] KA@EDAPREDUZE]ENIJEZAPRODAJU

Sedmorica uhap{ena zbog nacionalne i verske mr`we

Luka Novi Sad pravi pare, ne}e privatizaciju

str. 13

NASLOVI 2 Strategija o KiM okupqa dr`avni vrh na Andri}evom vencu

Ekonomija 4 Vlada }e kontrolisati cene grejawa, inspektori ulaze u toplane

Poqoprivreda 6 Blokada puta kod Ba~ke Palanke 6 Brazilski pili}i lome krila na{im

JU^EURU^ENEOKTOBARSKENAGRADEINOVEMBARSKEPOVEQENOVOGSADA

NoviSad 8 Neki Novosa|ani ne pla}aju komunalije od 1998. godine

Crna 13 Zbog ilegalnog kla|ewa gubitak 50.000.000 evra

Jutro sve`e, dan sun~an Najvi{a temperatura 19 °S

Znawe utkali u napredak grada

Foto: N. Stojanovi}

Politika

str. 9

str. 9

SPORT

n RUKOMETNIDERBI VOJVODINEIZVEZDE

str. 14 – 19

n [IROMSRBIJEUTAKMICE NACIONALNOGKUPA

n SPENSOVALIGA MALIH[AMPIONA

n „DNEVNIKOV”[AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

INTERVJU

OvoSrbijijo{posle Milo{evi}anikonijeradio

pOslaNi^ke Teme

Amnestijapunibuyet Poslanici Skup{tine Srbije po~eli su ju~e redovnu sednicu razmatrawem predloga zakona o amnestiji, koji je parlamentu dostavila Vlada Srbije. Parlamentarci }e danas prekinuti teku}u sesiju da bi otpo~eli novu sa samo jednom ta~kom dnevnog reda – predlogom zakona o preuzimawu imovine i obaveza odre|enih banaka radi o~uvawa stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Kako je najavqeno, tim zakonom treba da se re{i problem Nove Agrobanke kao i svih drugih banaka koje se pojave kao nelikvidne. Ukoliko zakon bude usvojen, slede}e nedeqe {tedwa gra|ana iz Nove Agrobanke bi}e preme{tena u Po{tansku {tedionicu. Obrazla`u}i zakon o amnestiji, ministar pravde Nikola Selakovi} je rekao da }e od 8.000 osu|enih biti pu{teno 3.600, od ~ega 1.100 odmah po stupawu zakona na snagu. Selakovi} je objasnio da }e na slo-

bodu biti pu{teni osu|eni na kazne do tri meseca, a da }e osu|enima na kaznu od tri do {est meseci zatvora kazna biti prepolovqena. Ostale kazne bi}e umawene za ~etvrtinu, osim u slu~ajevima osu|enih za najte`a krivi~na dela, s kaznama od 30 do 40 godina, kao i za krivi~na dela organizovanog kriminala, radwi protiv polnih sloboda, te`eg oblika porodi~nog nasiqa i drugo, objasnio je ministar pravde. Kazna }e tako|e biti umawene za ~etvrtinu starijima od 70 godina, zbog humanih razloga. – Kapaciteti na{e Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija su 7.500 lica, a u wima je na izdr`avawu kazne 11.375 qudi – rekao je ministar Selakovi}, i podsetio na to da se u Srbiji posledwa amnestija dogodila u februaru 2001. godine. Selakovi} je izra~unao da bi se, dono{ewem zakona, buxetski tro{kovi smawili 127 miliona dinara, a dugoro~no 800 miliona.

Ko }e sve na slobodu Vlast i opozicija su na suprotstavqenim stranama kada je re~ o zakonu o amnestiji. Raspravu je obele`ila polemika eksministarke pravde Sne`ane Malovi} i funkcionera SNS-a VladimiraCvijana. Sne`ana Malovi} je ustvrdila da se „zakon odnosi na AndrijuDra{kovi}a, koji je posle 11 godina i posle pet izmena sudskih ve}a osu|en na devet godina zatvora, a nakon usvajawa ovog zakona odmah }e se na}i na slobodi“. – Zakon se odnosi na Sretena Joci}a, koji je osu|en na 15 godina, a ovim zakonom }e mu kazna biti smawena 25 odsto. Ne mogu da vidim na koji na~in }e u wegovom

slu~aju do}i do u{tede u buxetu – zapitala je Sne`ana Malovi}, dodaju}i da se zakon odnosi i na Uro{aMi{i}a, koji je osu|en na pet i po godina, a odmah posle usvajawa zakona izlazi na slobodu. Navela je i da }e nova re{ewa va`iti i za LukuKaraxi}a, osu|enom na dve i po godine zatvora, kome je sud nedavno odlo`io izvr{ewa kazne, kao i na StefanaKari}a, kome je izre~ena kazna zatvora od jedne godine zbog saobra}ajne nesre}e. Po wenim re~ima, bi}e amnestirani i oni koji su u~estvovali u ubistvu Francuza Brisa Tatona, kao i osobe koje su u~estvovale u ubistvu @eqka Ra`natovi}a Arkana.

Cvijan:Nisam Dra{kovi}evadvokat Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Cvijan naglasio je da opozicione stranke ne treba da pla{e gra|ane da }e usvajawem predloga zakona o amnestiji ubice {etati ulicama Srbije jer se to ne}e desiti. – Ajde da ne {irimo besmisleni strah me|u gra|anima da }e ubice da {etaju ulicama – poru~io je Cvijan, odgovaraju}i na kritike opozicije. On je naglasio da predlo`eni zakon ne}e omogu}iti da ubice iza|u na slobodu i da gra|ani nemaju razloga da se pla{e da }e kriminalci {etati ulicom. On je rekao da ni oni koji su primali mito ne}e biti amnestirani, osim ako imaju vi{e od 70 godina, i istakao

da }e stupawem na snagu zakona biti pu{teni na slobodu samo oni koji su osu|eni na tri meseca, {to je krivi~no delo poput no{ewa lova~ke pu{ke na pogre{an na~in, dok }e onima koji su osu|eni na tri do {est meseci kazna biti prepolovqena. Cvijan je kazao da posledwi Zakon o amnestiji, donet 2001. godine u vreme vlade Zorana \in|i}a, nije predvi|ao skoro nijedan izuzetak, a da je zakon koji danas predla`e Vlada mnogo o{triji. Na ponovno insitirawe Sne`aneMalovi} da se izjasni o Dra{kovi}evom slu~aju, Cvijan je rekao da on nije advokat AndrijeDra{kovi}a i da ne zna ta~no matemati~ki da li }e na wega biti primewena amnestija.

Opomenazbogjezika Predsedavaju}a Vesna Kova~ (URS) izrekla je ju~e opomenu Vladimiru Cvijanu zbog uvredqivog obra}awa Oleni Papugi (LSV). Papuga je u raspravi rekla da }e po slovu zakona o amnestiji najverovatnije na slobodu biti pu{teni Andrija Dra{kovi}, MiladinKova~evi} i Uro{

^EDOMIR JOVANOVI], LIDER LDP-a

Mi{i} i da su „qudi ogor~eni zbog toga“. Apeluju}i na opozicione poslanike da pro~itaju zakon, Cvijan je dodao: – Spreman sam da za koleginicu Papugu obezbedim preveden na neki drugi jezik jer je ona pre {est meseci rekla da je za wu srpski jezik tu|inski. S. Stankovi}

– Koliko }e ova vlada tehni~ki trajati iskqu~ivo je pitawe wihove unutra{we spremnosti da ne rade ni{ta i da probleme koje imaju re{avaju odlagawem problema, onako kako se ovde radi ve} osam godina. Cena takvog pona{awu su inflacija od 12 posto, kretawe kursa koje izgleda kao EKG-snimak, novi dugovi javnih preduze}a, gotovo 30 odsto realno nezaposlenih. Ova vlada }e su{tinski, kao politi~ki pro jekat, pasti ve} na usvajawu buxeta za 2013. godinu, ~ak i ako buxet bude usvojen – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ lider LDP-a ^edomir Jovanovi} na molbu da proko men tari {e odno se u vladaju}oj ko ali ci ji i mogu}nost skorih novih izbora. – Naime, ve} sada je o~igledno da se pravi la`ni buxet u kojem }e iznosi biti predstavqeni potpuno ve{ta~ki i nerealno, {to pokazuje da taj buxet ne}e mo}i da izdr`i 2013. godinu, niti da u vladaju}oj koaliciji uop{te posto je plano vi da se ne{to ozbiqno uradi. Ne mo`e biti ni uspe{na ni odr`iva Vlada koja nema nijedno re{ewe kako da okrene katastrofalan pravac ekonomskog i politi~kog propadawa, koja je napravila vi{e od 1,5 milijardu dolara novog duga za samo tri meseca i usput dovela politi~ki `ivot u zemqi do ta~ke pucawa. l Kako ocewujete dosada{wiu~inakVladeipredsed-

nikadr`ave?DalijeSrbija promenila svoj politi~ki kursposle6.maja? – Srbija nije imala efikasan i jasan politi~ki kurs ni pre 6. maja, ali je posle izbora Nikoli}a i nove Vlade lutawe postalo jo{ o~iglednije, opasnije i skupqe. Nikoli} je generator

antievropske politike, stalne tenzije koju proizvodi gotovo rutinski, u svakom intervjuu ili javnom nastupu. U Srbiji niko posle Milo{evi}a, izuzev Ko{tunice, to nije radio, naro~ito s tako mo}ne pozicije. Nikoli} je prvi lansirao tezu da nam neprijateqi oduzimaju zemqu i ru{e wene temeqe, stalno pravi haos u regionu obja{wavaju}i Makedoniji ili Hrvatskoj {ta treba da rade, u Rusiji je ~e{}e nego kod ku}e. Naravno da to onda inspiri{e i druge iz vlasti da izgube kon-

trolu i da po~nu da se nametnu i jo{ vi{e istaknu u srbovawu dvosmislenim izjavama. l Da li smo se na{li na slepom koloseku kada je re~ oevropskimintegracijama? – Nova vlast je na {inama biv{e Tadi}eve vlasti, samo je jo{ neiskrenija, ~ak i u frazama da `eli da Srbija u|e u Evropsku uniju, i mnogo br`e nanosi {tetu nego {to su to radile prethodne vlade. Ovo je galopi raju}i suno vrat, za sno van na ideji da }e Evro pa ili SAD bi ti spremni da dopuste svaku vrstu gluposti ili gre{aka u unutra{woj politici, glasno antievropejstvo, sve u nadi da }e ova koalicija biti kooperativna na kosovskom pitawu. Takva milo{evi}evska taktika je ve} jednom razorila i Srbiju i sve oko nas i otkinula nas od Evrope i sveta u trenutku kada se on najdinami~nije razvijao i bio najotvoreniji za pro{irewe. l DalijeDa~i}dobrore{ewe za predvodnika pregovara~kogtimaoKosovu? – Ni{ta mawe ili vi{e lo{e nego to {to je na ~elu Vlade. U nere{nom odnosu sa sopstvenim koaliciom partnerima, uz posebnu sklonost da minimalne pozitivne korake koje napravi odmah pokrije opasnom izjavom ili neozbiqnim stavom i stalnom potrebom da se pravda za ispade i gre{ke koje prethodno sam napravi.

Vlast tretira Vojvodinu na pokvaren na~in l Kakoocewujeteodnosnovevlastiprema Vojvodiniimo`elinatojrelacijido}ido otvarawanovogpoliti~kog`ari{ta? – [ta zna~i izjava predsednika Vlade da se sva re{ewa za Vojvodinu nalaze „u wegovoj fasckli“ i potpuno be`awe Nikoli}a, Vu~i}a i Dinki}a o temi Vojvodine? Uvredqiv je usputni komentar premijera da se u dva dana susreo s premijerima dve pokrajine – Kosova i Vojvodine. Kakva je to poruka Vojvodini, gurawe u kontekst Kosova, sukoba, ~iwenice da danas s Ta~ijem mora da razgovara u Briselu dok

se Vojvodini, kao lojalnoj pokrajini, uskra}uje ~ak i pravo da ima svoje privredno i kulturno predstavni{tvo u tom Briselu? Vojvodina je u takvoj situaciji, rastrzana izme|u borbe za bedne procente, trulih kompromisa u pro{losti i pod pritiskom sve agresivnije nove republi~ke vlasti ba{ zato {to je Vojvodina tretirana na taj pokvareni na~in. Zato {to se nekoliko politi~ara partijski poga|alo i dogovaralo kako da obesmisli svaku naznaku funkcionalne autonomije prilikom pisawa i nametawa Ustava iz 2006.

l Verujeteliuiskrenunameruvlastidaseobra~unas kriminalom i korupcijom? Ima li Vu~i} iskrenu podr{kuuVladizatajposao?Da li}eiovogaputasveostati samonaotvarawuafera,bez epiloga? – Borbu protiv kriminala mogu sprovesti samo ozbiqne, kredibilne i efikasne institucije, a ne bilo ~ija iskrenost ili poistove}ivawe s pravom i pravdom. Vlada nije predlo`ila nijedan zakon, nijedan mehanizam za ozbiqnu borbu protiv korupcije, koja je u Srbiji posledica sistema koji je neefikasan, zasnovan na ideji da je dr`ava istovremeno vlasnik, investitor, preduzima~, posrednik, kupac, prodavac, dobavqa~

Novavlastjena {inamabiv{eTadi}eve vlasti,samojejo{ neiskrenija.Ovoje galopiraju}isunovrat i kontrolor. U takvom sistemu nema nikakvog reda i borba protiv kriminala se svodi na zamarawe javnosti i kori{}ewe institucija za me|usobne ucene i politi~ku borbu. l Tadi}jenedavnoizjavio (petakRTS)dajezaDS„~ist koalicionipartner“zanovu VladuLDP,adasemo`erazgovaratisaSNS-omakoostanenaevropskomputu.Kakose vama ~ini takva kombinatorika? - Politika ~istih ra~una, efikasna modernizacija zemqe, potpuno druga~ija organizacija institucija, odustajawe od mitomanije i fraza, po{teniji odnos prema Vojvodini, izla`ewe iz izolacionisti~ke i ksenofobi~ne politike, druga~ije obrazovawe i zdravstvo – to su za LDP merila za ocenu da li je ne~ija politika evropska. LDP je u ovom trenutku jedina efikasna opozicija, svaki napor DS-a da deluje u tom pravcu }emo pozdraviti i to mo`e oja~ati reformski potencijal u Srbiji. U ovom trenutku, to je mera na{ih odnosa, tako }e biti i u budu}nosti. Svetlana Stankovi}

STRATEGIJA O KiM OKUPQA DR@AVNI VRH NA ANDRI]EVOM VENCU

FinaleNikoli}evetromese~nenajave Dr`avni vrh okupi}e se danas kod predsednika Srbije TomislavaNikoli}a oko dr`avne strategije za kosovo i Metohiju, koju je {ef dr`ave najavio pre tri meseca. Uo~i finala dr`avnog plana, koji javnost s nestrpqewem o~ekuje, predsednik skup{tinskog odbora za KiM Milovan Drecun izjavio je da platforma za pregovore o Kosovu ne}e sa dr `a ti ni {ta sen za ci o nal no no vo, niti }e ponuditi re{ewa koja nisu ve} vi|ena u svetu, a da }e wena osnovna poruka biti da svaki dogovor dolazi u obzir, ako je u okviru me|unarodno pri-

znatih granica. Po wegovim re~ima, pozicija Srbije, koja }e biti nepromenqiva i koja je mnogo starija od pozicije Pri {ti ne, pod ra zu me va ono {to je predsednik Nikoli} govorio u Generalnoj skup{tini UN – da ne}e biti ni eksplicitnog ni implicitnog priznavawa jednostrano progla{ene nezavisnosti. – I tu je kraj, tu Srbija ne}e praviti kompromise, i to }e morati da uva`ava i me|unarodna zajednica i svi u Pri{tini – kazao je on, uz opasku da }e platforma oja~ati ulogu Narodne skup{tine u pregovorima o Kosovu, te`iti

da vrati UN u dijalog kao glavnog medijatora. – Koliko razumem, tim predsednika Republike obavesti}e neke od najvi{ih funkcionera i premijera o tome {ta su osnove plana. Platforma jo{ nije spremna za usvajawe i raspravu pred Skup{tinom i u tome vidim veliki problem, a glavni pregovora~ }e biti premijer IvicaDa~i}, iako }e on tek sutra biti upoznat s tekstom koji je neko drugi napisao – kazao je poslanik LDP-a Bojan \uri} skup{tinskim izve{ta~ima. D. Milivojevi}

TVIT CRTICA @djilaspajtic Ju~e se na lajni pojavio novi „Tviter„ nalog: @djilaspajtic. „Dobrodo{li na ’Twitter’ nalog izbornog {taba Dragana\ilasa i BojanaPajti}a! Ovde }ete biti u prilici da pratite aktivnosti na{ih kandidata do XV vanredne skup{tine Demokratske stranke„, poru~eno je s tog naloga. Na „Tviteru„ sa svojim fanovima ve} kontakttira izborni {tab BorisaTadi}a, kao i li~no

kandidat za ~elnika DS-a BranimirKuzmanovi} i kandidat u najavi Zoran@ivkovi}a.

[tase~eka Poslanik LSV-a u Skup{tini Vojvodine Aleksandar Marton se pita: „’Obraz’, ’Na{i’, ’64 `upanije’, ’Dveri’... [ta se ~eka sa zabranama?„

Jadniqudi Predsednik Pokreta radnika i seqaka Zoran Dragi{i} komentari{e zakonske predloge: „Po predlogu Zakona o amnestiji, 1.200 qudi treba da bude pu{teno iz zatvora. Jadni qudi!„

Supruga,ta{ta ibiciklista Nekada{wi savetnik predsednika Srbije i ~lan GO DS-a Neboj{a Krsti} “pri~a” svojim fanovima: „Iranski nuklearni tehni~ar s bri-

tanskim paso{em, wegove supruga i ta{ta, francuski biciklista i jedan slu~ajni prolaznik”, naslov je moje kwige... Izlazi za slede}i sajam. Da li je naslov malo rogobatan?„

Jeremi} “precizira”: „Sajam ma~aka u nedequ, {etwa s ministrom nakon zvani~nog sastanka, da bismo mogli razmeniti par misli u poverewu. Toliko...„

Egzit, Gu~aivlast

Vidimosenalajni

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac konstatuje: „Festivali u Srbiji se dele na patriotske, kojima je majka Gu~a, i prozapadne, kojima je otac ’Exit’. Drugi roditeq je u oba slu~aja vlast„.

Napredwak BojanMarjanovi} saop{tava: „Drugi dan na poslu. Javqam se svima redom iako ni~iji lik nisam upamtio, kao ni ime, po obi~aju :-)„ NemawaPanti} je zainteresovan: „Koji posao, kolega? :-)„ Marjanovi} odgovara: „Kabinet gradona~elnika (Novog Sada). Zadu`en za IT :-) Sad kad se pokrene zvani~ni „Tviter„ profil grada, obavezno da prati{ :-D„

Poverqiva{etwa Predsedavaju}i Generalnoj skup{tini UN VukJremi} i daqe obave{tava fanove na lajni o svakodnevnim de{avawima. Jedno od wih: “U {etwi s ministrom spoqnih poslova Argentine, novoizabranim ~lanom Saveta bezbednosti UN”. Na to }e Milan \oki}: ”Lepo, bogami, malo {etwa, malo sajam ma~aka, i tako do 1. u mesecu dok ne legne osam soma dolara”.

UpravujeMla|a Novinarka GordanaRakovi} o ju~era{wem sastanku vlasti: „Da~i} ka`e: sastanak u pet, Vu~i}: u ~etiri... a po~eli u pola pet. Dakle, Dinki} je uvek u pravu ;)„ S. St.

politika

dnevnik

VOJVO\ANSKI PARLAMENT SUTRA POKRE]E ZAKONODAVNU INICIJATIVU ZBOG ZAKIDAWA POKRAJINSKOG BUYETA

SVM:Zakonobuyetskom sistemujeantivojvo|anski Skup{tina Vojvodine sutra }e najverovatnijipokrenutizakonodavnuinicijativu za izmene Zakona o buxetskom sistemu kojimse,kakosmatrajuuPokrajini,o{te}ujevojvo|anskibuxet.TuinicijativupokrenulisuposlaniciSavezavojvo|anskih Ma|ara, koji su pokrajinskom parlamentu uputilipredlogdainicirazakonskeizmene. Taj predlog SVM-a podr`ao je ju~e i pokrajinskiOdborzapropise,avojvo|anski parlament o wemu }e se izja{wavati ve}nasutra{wojsednici. Poslanik SVM-a Ako{ Ujheqi izjavio jeza„Dnevnik”dajeZakonobuxetskomsistemu, koji je nedavno usvojen u republi~kom parlamentu, „antivojvo|anski i pro-

tivustavan”.Onjeistakaoidadr`avakojanepo{tujesopstveniUstavnemo`eu}i niuEvropskuuniju. –^lanom184UstavaSrbijeutvre|enoje dabuxetAPVojvodineiznosinajmawesedamodstouodnosunarepubli~kibuxet,s tim{tojetrisedminetihparanameweno zafinansirawekapitalnihrashodauPokrajini.Apo{toZakonobuxetskomsistemunijeuskladustim~lanomUstava,predlo`ilismoizmenetogpropisa–kazaoje Ujheqi. On je dodao da SVM predla`e da se buxetskara~unicazaVojvodinuizvodiuodnosunaukupneprihoderepubli~kogbuxeta da bi bio ispo{tovan Ustav. Podsetio

jenatodajenedavnimizmenamaZakonao buxetskomsistemupredvi|enodasevojvo|anskih „sedam odsto” ra~una od rashoda kojisefinansirajuizporeskihprihoda. Ina~e, predlog SVM-a bi}e povod i da se nakon du`e pauze sastane Odbor Skup{tine APV za saradwu s odborima Skup{tine Srbije u ostvarivawu nadle`nosti Pokrajine, a koji }e se danas tako|e izja{wavatiotojinicijativi. Aukolikotajpredlogsutrausvojeipokrajinski poslanici, to }e zna~iti da je nakon nekoliko godina Skup{tina Vojvodineponovopo~eladakoristipravozakonodavneinicijative. B. D. S.

SASTALI SE DA^I], VU^I] I DINKI]

SNSjenajve}astranka itra`idasetopo{tuje UVladiSrbijeposledva i po sata zavr{en je sastanak premij er a i lider a SPS-aIviceDa~i}a,prvog potpredsednikaVladeilideraSNS-aAleksandraVu~i}a i ministra i lidera URS-a Mla|ana Dinki}a o radu vladaj u} e koal ic ij e. U~esnici nisu davali izjave.PrvosurazgovaraliDa~i} i Vu~i}, a posle sat vremena im se pridru`io i Mla|an Dinki}. Povod za sastanak je odluka SPS-a i URS-adasavlastiuSmederevs koj Pal anc i skin u SNS.Ovaodlukarazqutila jeSNS,~ijijeliderAleksandar Vu~i} izjavio da takvi potezi partnera u vlastine}epro}ibezposledica. Na sastanku lidera partija vladaju}ekoalicijedogovoreno je po{tovawe SNS kao najve}e strankeuSrbiji,{tojetra`io Vu~i}, saznaje RTS. Vu~i}, Da~i}iDinki}susesaglasilida trebadado|edopromena,odnosnoprekompozicijevlastiujed-

nombrojuop{tinauSrbiji.KakoRTSsaznaje,Beogradnaovom sastanku nije pomiwan. PredsedniciSocijalisti~kepartije Srbije,UjediwenihregionaSrbijeiSrpskenaprednestranke postiglisuisaglasnostobudu}emraduVlade,saznajeseuVladiSrbije.

Postupakzarazre{ewe ZoraneMarkovi} OdborAgencijezaborbuprotivkorupcijeju~ejepokrenuo postupak za razre{ewe direktorke Agencije Zorane Markovi}.Postupakjepokrenutzbogsumwedajedirektorka naru{ila ugled Agencije, povredila odredbe Zakona o Agencijizaborbuprotivkorupcijeinesavesnoobavqala funkciju.Usaop{tewuAgencijezaborbuprotivkorupcijeseka`edajedirektorkiju~euru~enzakqu~akopokretawupostupkazautvr|ivawedalipostojerazlozizarazre{ewe,kojijejednoglasnousvojennasedniciOdbora16.oktobra.UskladusaZakonomiPoslovnikom,Odbor}epredlogzarazre{ewerazmatratinasednicipoistekurokaod 15dana.Natojsednicidirektorka}eimatiprilikudase izjasniopredloguiiznesestavoveilidokazekojigovore uprilogwenomizja{wewu.

[efposlani~kegrupeSPS-JS Branko Ru`i} je novinarima u parlamentu rekao da ne postoji nikakavproblemnalokaluidaje ciqsastankadaserelaksirajupitawavezanazalokalnesamoupravekoje,kakojeistakao,nemoguda uti~u na strate{ku orijentaciju vladenitimogudajeugroze.

Na pitawe kako je razumeo poruku Vu~i}a da }e SPS snositi posledicezbog situacije u odre|enim lokalnim samoupravama, Ru`i} je rekao da tu poruku ne razume kao pretwu ve} kao legitimnu reakciju Vu~i}a nainformacijesakojimaje u tom trenutku raspolagao, a sa ciqem da za{titi interesSNS. „Ne `elim to da komentari{em, ali ne vidim da de{avawanalokalunabilo kojina~inugro`avajuvladu nitida}ebitiikakvihkonsekvenci. Svi nesporazumi su razja{weni i na dana{wem sastanku o~ekujem relaksirawe tih pitawa”, rekaojeRu`i}. Ru`i} je naglasio da, {to se ti~eSPS,nemanikakvogproblema da vlast na lokalu bude ista kao i na republi~kom nivouidasmatradatakviproblemi ne postoje ni kod SNS i E. D. URS-a.

Jerkov:[ta poklawaDinki} Poslanica Lige socijaldemokrate Vojvodine Aleksandra Jerkov zapitala je ju~e u Skup{tini Srbije da li je Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu promewen mimo parlamenta jer su ministri Mla|an Dinki} i Aleksandar Vu~i} u Abu Dabiju {eiku Muhamedu bin Zajedu el Nahjanu ponudile u zakup 25.000 hektara zemqi{ta. Alksandra Jerkov ocewuje da Dinki}natajna~inzapravopokazuje{ta misli o Vojvodini, u kojoj wegova

stranka i nije pre{la cenzus, kao i svoj stav o vojvo|anskim poqoprivrednicima i preduze}ima zainteresovanimzauzimaweuzakuptogzemqi{ta. – Da li mo`emo o~ekivati da u nekimnarednimdogovorima,zahvaquju}i svojoj slobodnoj proceni, Dinki} pokloni, recimo, Petrovaradinsku tvr|avu, ili 25.000 gra|anki i gra|ana AP Vojvodine? – zapitalajeAleksandraJerkov. S. St.

REKLI SU Dejanovi}:Neodustajem, neidemuMoskvu

Samaryi}:Uredbe nosimouUSS

Mrki}:Saradwa uprkosrazlikama

Ministarka zdravqa Slavica \uki}-Dejanovi} izjavilajeda,iporedsvih kritikainapisaunovinama,ne}eodustatiodreformiuzdravstvu. Na sedn ic i skup{ tinskog odb or a za zdrav qe, Slavica\uki}-Dejanovi}izjavilajedasu napisi u novinama, kritike najavqenih promena u zdravstvu i „weno slawe” u ambasaduuMoskvipomaloufunkcijitogada seodustaneodreformi,{toonane}eu~initi. – Kada poku{ate da uradite ne{to {to decenijamanijera|eno,toizazivaotpor– poru~ila je Slavica \uki}-Dejanovi} na sednici,obrazla`u}ipredlogdaRFZOnapravi ugovore i s privatnim apotekama o izdavawulekovanarecept. Ministarka zdravqa je navela da je taj predlog dala iskqu~ivo motivisana interesompacijenatadananajjednostavnijina~indo|udopropisanogleka.

DSS}edanasu11~asova predati Ustavnom sudu Srbijepredlogzaispitivawe ustavnosti i zakonitosti ~etiriuredbekojesurezultattehni~kogdijalogaBeograda i Pri{tine. Kako je za „Dnevnik“ objasnio {ef poslani~kogklubaDSS-aSlobodanSamarxi},radiseouredbamaokontroliprelaska administrativne linije, o katastru, o mati~nim kwigama i o priznavawu univerzitetskihdiploma.Samarxi}jenaglasiodase tim predlogom DSS-a tra`i i da Ustavni sudobustaviiprimenuonihuredbikojesu ve}po~eledaseizvr{avaju,azakojesepoka`edasuprotivustavneiprotivzakonite. –Tojeakcijava`nazaKosovoiMetohijuiwubitrebalodavodidr`ava,aliaktuelnavladajeuprethodnadvamesecapokazaladajespremnadaprimewujeteuredbeida takonastaviposaokojijezapo~elaprethodna vlada, a to je za na{e dr`avne interese porazno–oceniojeSamarxi}.

Ministar Ivan Mrki} dogovoriosesalbanskim premijerom Saqijem Beri{om da Srbija i Albanijatrebadaseusredsredenatemekojeihspajaju, anerazdvajaju. – Preneo sam tako|e porukena{egrukovodstva.Preneosami to da je premijer Da~i} pozvao premijeraBeri{uuBeograd.AimojkolegaPanariti }e, verujem, ve} mo`da na prole}e slede}e godine do}i u Beograd da bi smonapravilipregledtoga{tajeume|uvremenu u~iweno i uskla|eno s onim {to je dogovoreno – rekao je srpski ministar. Mrki} ka`e da je tokom razgovora u Tiraninaravnobilore~iioKosovu,o kojempostojepoznaterazlike,alidase nije detaqnije razgovaralo o dijalogu Beograda i Pri{tine, budu}i da platform a Beo g rad a tek treb a da bud e oformqena.

sreda24. oktobar2012.

3

SOCIJALISTA RADOSLAV STRIKOVI] O PROMENAMA LOKALNIH VLASTI

Prenijebilo tolikobure Funkcioner SPS-a u Vojvodi- {tosuoneve}bileosnovaneponiRadoslavStrikovi} izjavioje sleizbora2008.godine. da su lokalne vlasti u velikom – I pre ~etiri godine smo to broju samouprava {irom Srbije radili, ali tad to nije izazvalo promewene da bi se uskladile s ni pribli`no toliko bure – narepubli~kom koalicijom i da }e veojeStrikovi}. taj proces pa`qivo biti nastaIsti~u}idasuosnovniposlovi vqen tamo gde je to politi~ki i u nadle`nosti lokalnih vlasti matemati~kimogu}e. okoinfrastrukture,ane„visoka –Vodeseodre|enirazgovoriu politika”,onjezapitao„zarjetoKikindi,Rumi,Beo~inu,Somboru, likobitnokoihobavqa”. aliSPSnijenosi– Previ{e se lac tih aktivno- Svi ozbiqno moramo va`nosti pridaje sti. Negde to ide toj temi. To nije da se privikavamo te`e, negde lak{e prirodno. Svi na na to da su sada – rekao je ju~e za to ukazuju, po~ev „Dnevnik”Strikoodbornici vlasnici odAleksandraVuvi}, potpredsed~i}a i Ivice Damandata nik Pokrajinskog ~i}a,dasuuzemqi odboraSPS-a. ozbiqni probleOn je naveo da su lokalne vla- mi,anon-stopidetapri~aoSmestipromeweneu[idu,Ba~kojPa- derevskojPalanciiopromenama lanci, Pe}incima, Titelu, Zre- drugihlokalnihvlasti–kazaoje waninu, Pan~evu i, izme|u osta- Strikovi}. log,uNovomSadu. Funkcionersocijalistajepod– Uradili smo ve} veliki broj setionawihovustrana~kuodluku lokalnih samouprava {irom Sr- po kojoj }e se lokalne vlasti mebije, a kad negde za{kripi – e, watitamogdezatopostojipoliVladatrebadapadne!?Patojeka- ti~ka voqa i matemati~ka, odnotastrofa! – ka`e Strikovi}, ko- snoodborni~kave}inauskup{timentari{u}i napise u pojedinim nama. medijima o navodnom predstoje–Togajebiloibi}e.Ali,svi }empaduVladeSrbijeinovimiz- ozbiqnomoramodaseprivikavaborima. monatodasusadaodbornicivlaStrikovi}jenaveodajeprome- snicimandata–zakqu~iojeStrina lokalnih vlasti bilo i nakon kovi}. S. K.

KIKINDSKI SOCIJALISTI SAOP[TILI USLOVE ZA PREPAKIVAWE LOKALNE VLASTI

SPStra`imesto predsednikaop{tine Socijalisti u Kikindi saop{tilisuju~edaprihvatajurazgovoroformirawunoveskup{tinskeve}ineutojop{tiniukojubi, insistiraju, bili ukqu~eni odborniciSavezavojvo|anskihMa|ara, ali ne i odbornici JedinstveneSrbijeiSocijaldemokratske partije Srbije. Tako|e, SPS tra`i mesto predsednika op{tineKikinda. U Op{tinskom odboru SPS-a odr`anajekonferencijazanovinarenakojojsupredstavqenizakqu~ci sa sastanka odr`anog 19. oktobra o eventualnom prepakivawu vlasti u kikindskoj op{tini. U zakqu~cima stoji da OO SPS-a prihvata razgovor o formirawunoveve}ine,dainsistira napo{tovawukoalicionogsporazumakojijepotpisansOOSVMa,pokojemsuwihovadvaodbornika neizostavan partner u formi-

Trni},kojajesada{efodborni~kegrupe. –Nemapritisakaoformirawu nove koalicije iz centrale – kazao je Latinovi}. – Ne postoji pritisak,alipostojistalnaveza spredsednikomIzvr{nogodbora Brankom Ru`i}em i Pokrajinskog odbora Du{anom Bajatovi}em. Svakog dana razgovaramo i oniznajustavoveodborauKikindi.Ionismatrajudaovdetrebada se radi u korist partije, a ne destabilizacije,kao{tojeslu~aju drugimgradovima. Po wegovim re~ima, socijalisti insistiraju na tome da SVM budeuvlastizbogstabilneve}ine. Ukoliko odbornici JS-a i SDPS-abuduuodborni~kojve}ini, socijalisti ne}e prihvatiti formirawenoveve}ine. – Tada bismo imali koaliciju napravqenu na matema-

SNS: Neka socijalisti kona~no ka`u –Nekasocijalistikona~noka`uho}elibitiu~esniciueventualnomprepakivawuvlastiuKikindiiline}e–izjaviojepotpredsednikkikindskogodboraSNS-aSvetislavVukmirica.–Najpresmoproblembilimi,odborniciizJS-aiSDPS-a.Danaszakqu~ujemodajeloptaurukamaSPS-a. Vukmiricajerekaodajenasastankupokrajinskih~elnikaSPSaiSNS-auNovomSadunapredwacimaponu|enpretkoalicioni sporazumosaradwi,alidakikindskisocijalistijo{}ute. –Zakqu~akjebiodaseoformive}inaod20odbornika,ana{ predlogkoalicionogdogovorajeuSPS-uijo{uveknijepotpisan. rawunoveve}ine.Tra`eidasene ugrozipoliti~kapozicijasocijalista,{tozna~idane}ebitiprihva}enave}inakoju~inestranke kojesudosadavi{eputamewale politi~ke partnere i potpisivale koalicione sporazume – konkretno,JSiSDPS.Tako|e,inistirajunatomedaunovojve}ini budu ravnopravan partner, kao i da ~lan SPS-a dobije funkciju predsednikaop{tine. PredsednikOOSPS-aMilo{ Latinovi} dodaojedajekandidat za predsednika op{tine Gordana

ti~kojve}ini20prema19,{to nijepouzdano–rekaojeLatinovi}. UimeSPS-azapregovoreo eventualnojnovojve}inizadu`en je zamenik predsednika stranke i odbornik Mladen \uran. Rokova, kako je istaknuto, nema i pregovori se nastavqaju. USOKikinda,SNSima12 odbornika, DS 11, LSV {est, SPS ~etiri, SVM i DSS po dva, dok po jednog odbornika imajuJSiSDPS. A. \.

Leskovac:Prekomponovawe bezsocijalista ULeskovcujedo{lodoprekomponovawalokalnevlastinakon{tosutriodbornikaPUPS-aiza{laizkoalicijesaSPSomiDS-omipristupilaSNS-u.Dogovorenojeformirawenove vladaju}e koalicije i taj dogovor su postigli predstavnici SNS-a, URS-a, DSS-a, NS-a, JS-a i PUPS-a. Nova koalicija ima}e39odukupno75odbornikaugradskojskup{tini.Leskova~ki odbor SPS-a pre nekoliko dana odbio je predlog vrha strankedaformirakoalicijusastrankamakaonarepubli~kom nivou.ULeskovcusudosadanavlastibiliSPSiDS.

4

ekonomija

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

NANOVOSADSKOMSAJMUJU^EPO^EO„INVESTEKSPO”

VLADA]EKONTROLISATICENEGREJAWA

Spremniprojektivredni 750milionaevra Predsednik Vlade Vojvodine BojanPajti} otvorio je ju~e u Novom Sadu 7. me|unarodni sajam investicija i Dane energetike „Investekspo”, na kojem }e vi{e od 50 lokalnih samouprava i u~esnika iz Srbije i regiona predstaviti investicione projekte, vredne ukupno 750 miliona evra. Isti~u}i veliki zna~aj te trodnevne manifestacije na Novosadskom sajmu, na kojoj }e svoje programe, planove i projekte za privla~ewe investitora prikazati vi{e od 40 doma}ih op{tina i gradova, Pajti} je naglasio da bi partneri iz cele Srbije trebalo da zajedni~ki rade na privla~ewu stranih investicija i na ostvarivawu razli~itih evropskih ekonomskih i drugih programa. Obra}aju}i se izlaga~ima i gostima iz zemqe i inostranstva, on je podsetio na to da je i u uslovima ekonomske krize pokrajinska administracija u~inila najvi{e kada je re~ o investicijama jer je od ukupnih stranih ulagawa u posledwih 12 godina u Srbiji, oko 45 odsto privukla Vojvodina. – Pokazali smo da mo`emo da privu~emo i evropske fondove, iako nemamo mnogo sred-

stava na raspolagawu, imaju}i u vidu na{ status u procesu prikqu~ivawa EU – rekao je Pajti}.

Inspektori ulazeutoplane

On je dodao da je od ukupno 53 miliona evra, koliko je Srbiji bilo nameweno iz programa prekograni~ne saradwe, Vojvodina privukla vi{e od 40, odnosno 87 odsto, i to zahvaquju}i pre svega organizaciji i energiji koja je ulo`ena u ostvarivawe tog rezultata. U okviru Sajma investicija bi}e odr`an i dvodnevni Dunavski biznis-forum, na kojem }e biti razmatrane mogu}nosti poslovnih povezivawa i umre`avawa privrednih komora, lokalnih samouprava i poslovnih asocijacija podunavskih zemaqa. U~esnici tog skupa iz 18 zemaqa Dunavskog regiona nastoja}e da defini{u budu}nost dunavske regionalne politike i strategije, kao i ja~awe pozicija privreda Vojvodine i Srbije u procesima evrointegracija i regionalne saradwe. Prvog dana rada sajma „Investekspo”, u okviru manifestacije „Dani energetike”, odr`ana je Me|unarodna konferencija o potencijalima Pokrajine u investirawu u energetiku, pre svega o mogu}nostima ostavrivawa projekata obnovqivih izvora energije i energetske efikasnosti.

– Energetska inspekcija }e u narednim danima kontrolisati ra~une za grejawe, a toplane }e snositi sankcije ako oni ne budu u skladu s Vladinom Uredbom o minimalnim i maksimalnim cenama toplotne energije – najavila je ju~e ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave VericaKalanovi} na skupu „Kako }emo se grejati tokom zi-

imate slu~aj da vam je najvi{a cena po kvadratnom metru u jednom gradu koji nema tako dobar poslovni ambijent, recimo Priboju, vi{a od 530 dinara cenu po kvadratu – ukazala je Verica Kalanovi}. Ona je navela da je Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave u pret hod nom pe ri o du pr vi put po~elo da se bavi de-

UNOVOMSADUPO^EOPRVIDUNAVSKIBIZNISFORUM

Evropajedini mogu}iput – Vojvodina je u prethodnom periodu iskoristila 87 odsto vrednosti fondova za prekograni~nu saradwu koji su bili nameweni Srbiji, {to govori da smo imali vi{e ambicije, da smo se boqe organizovali, da smo boqe lobirali nego drugi delovi na{e zemqe, ali i da, u krajwoj liniji, mo`da i vi{e verujemo u evropski put, kao jedini mogu}i put kojim Srbija mora i treba da ide – izjavio ju ju~e u Novom Sadu pokrajinski premijer BojanPajti}, otvaraju}i Prvi dunavski biznis forum. Ciq foruma, kako su naglasili organizatori, jeste da omogu}i poslovno povezivawe i umre`avawe privrednih komora, lokalnih samouprava i poslovnih asocijacija podunavskih zemaqa. Na Forumu u~estvuju gosti iz Nema~ke, Ma|arske, Rumunije, Hrvatske, Austrije, Slova~ke, te Bosne i Hercegovine. Pajti} je istakao da su jasne namere Evropske unije da, i kroz svoj buxet, zna~ajno doprinese razvoju Dunavskog regiona. – Verujemo da Vojvodina u~e{}em u stvarawu Dunavske strategije, ali i u evropskoj regiji Dunav–Kri{–Mori{–Tisa, daje sna`an doprinos evropskim integracijama. Tako|e, dr`ava Srbija, kao zemqa koja ima nameru da postane ~lanica EU, kroz u~e{}e u Dunavskoj strategiji iskazuje svoju privr`enost tom ciqu – istakao je Pajti}. Predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvanPastor, koji je inicijator organizovawa Prvog dunavskog biznis-foruma, istakao je da je Podunavski region jedinstven region,

Dunavske strategije, kao i u radu Saveta dunavskih regija i gradova – istakao je Pastor. On je dodao da je je Dunavski biznis-forum „osu|en na uspeh” i da veruje da }e postati tradicionalan. – Dunavski biznis-forum jeste ambicija da se u okriqu Dunavske strategije stvore pretpostavke za neposredan, direktan biznis – poru~io je Pastor. Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu BranislavBugarski, koji je i bio moderator prvog dela Foruma posve}enog ulozi Dunavske strategije, rekao je da ovako koncipiran skup omogu}ava da se predstave investicioni, nau~ni, kao i kulturni potencijali Vojvodine, te da se na jednom mestu okupe partneri iz Dunavskog regiona da bi se prona{le nove mogu}nosti za saradwu u okviru Dunavske strategije. Rektor Univeziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} ukazao je na to da je za razvoj privrede u Vojvodini, Srbiji i celom Dunavskom regionu, potrebna odgovaraju}a specijalizacija, „ali na nov, inteligentan na~in, ukqu~uju}i maksimalno inovativni pristup”. Prvi dunavski biznis-forum }e trajati dva dana i na wemu }e, osim uloge Dunavske strategije u ekonomskom razvoju celog regiona, biti predstavqena Vojvodina, kao regija privrednih, turisti~kih i kulturnih potencijala, zatim }e biti re~i o tome kakve mogu}nosti dobijaju privrednici u regionalnoj saradwi i, na kraju, odr`a}e se berza ideja, preduzetni~kih iskustava i inicijativa. V.^v.

Nema~kakompanijapoklonila solarnuelektranu Nema~ka kompanija „S-teh enerxi” donirala je novosadskom porodili{tu malu solarnu elektranu, snage 60 kilovata, vrednu oko 110.000 evra, na osnovu sporazuma koji je ju~e potpisan na Sajmu investicija „Investekspo” u Novom Sadu. Taj dokument su, u prisustvu predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a, potpisali direktor „S-teh enerxija„ Mihail Brandner, direktor Klini~kog centra Vojvodine DraganDra{kovi} i pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nata{aBaji}Pavi}evi}. Na skupu je istaknuto da }e kompanije „S-teh enerxi” u Vojvodini sagraditi dva solarna parka i fabriku fotonaponskih panela, u kojoj bi trebalo da bude zaposleno oko 100 radnika. ne samo geografski, ne samo {to ga spaja Dunav koji proti~e kroz 14 zemaqa, nego zbog toga {to je to isti `ivotni prostor u kojem se qudske sudbine me|usobno prepli}u. – Zato, nema ni~eg prirodnijeg nego da se ovaj region defini{e

Strujaigasovegodinepostarojceni

kao makroregion. Mi ovde u Vojvodini oduvek smatramo da smo deo, i u vrednosnom i u geografskom i istorijskom smislu, sredwoevropskog prostora. Potvrda za to su na{e dosada{we aktivnosti kojima smo u~estvovali u stvarawu ideje

– Do kraja godine ne}e biti poskupqewa struje i gasa – izjavila je ju~e ministarka energetike ZoranaMihajlovi} novinarima na skupu „Kako }emo se grejati tokom zime 2012/2013”. – Da li }e ta cena u toku 2013. i u kojem procentu i}i navi{e sada ne mogu da vam odgovorim, ali mogu da ka`em da }e se svakako mewati. Ministarka Mihajlovi} je istakla da se o realnoj ceni elektri~ne energije ne mo`e govoriti dok ne budu ura|ene socijalne karte, kao i prilago|en tarifni sistem, ~ije su izmene u toku. Ministarka je najavila da }e socijalne karte biti zavr{ene tokom slede}e godine. me 2012/2013”. –Primena te uredbe, koja }e smawiti velike razlike u cenama grejawa koje sada postoje me|u to pla na ma, ap so lut no je obavezna od dana objavqivawa u „Slu `be nom gla sni ku„. Uredba, koju je Vlada Srbije usvojila pro{le sedmice, va`i}e tokom ove grejne se zo ne i sma wi }e ve li ke razlike koje trenutno postoje izme|u cena grejawa za gra|ane i za privredu, tako {to }e taj odnos biti 1:1,5. Ministarka Kalanovi} je ukazala na to da naplata cena usluga u odre|enim komunalnim delatnostima lo{e uti~e i na poslovni ambijent jer je detaqna analiza pokazala da su cene grejawa za privredne subjekte ~ak i vi{e od ~etiri puta skupqe po kvadratnom metru u odnosu na doma}instva. – Neefikasnosti u radu to pla na {i rom Sr bi je se vrlo ~esto pokrivaju pove}anom cenom privredi, pa

taqnom analizom rada komunalnih preduze}a – cenama, efi ka sno {}u, du go va wima i razli~itim aspektima u wihovom poslovawu i pru`awu usluga. Verica Kalanovi} je kazala da je „razli~ito” jedina re~ koja bi odgovarala stawu u pru`awu usluga i radu toplana u gradovima i op{tinama {irom Srbije, kako po pitawu najvi{e i najni`e cene, tako i subvencija lokalnih samouprava u ceni grejawa, procentu naplate, du`ini radnog dana za grejawe... Cene propisane Uredbom, zavisno od vrste energenta, kre}u se za gas od 61,07 do 91,07 dinara po kvadratnom metru, za mazut od 83,35 do 113,35, za ugaq od 52,45 do 82,45 i za biomasu od 73,5 do 103,5 di na ra po kva dra tu. Tre nut na pro se~ na ce na grejawa je 80,56 dinara po kvadratnom metru za doma}instva i 202,76 dinara za privredu.

DNEVNIIZVE[TAJBEOGRADSKEBERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`iza

1

Kupovni zadevize

111,2229

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,4928

116,1031

110,8825

Australija

dolar

1

87,8955

89,6893

91,7522

87,6264

Kanada

dolar

1

85,8268

87,5784

89,5927

85,5641

Danska

kruna

1

14,9106

15,2149

15,5648

14,8650

Norve{ka

kruna

1

14,9955

15,3015

15,6534

14,9496

[vedska

kruna

1

12,8914

13,1545

13,4571

12,8519

[vajcarska

franak

1

91,8363

93,7105

95,8658

91,5552

V.Britanija

funta

1

136,3695

139,1525

142,3530

135,9520

SAD

dolar

1

85,1695

86,9077

88,9066

84,9088

Kurseviizovelisteprimewujuseod23.10.2012.godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (451,45 1,54)

Mika Alas, Beograd

20,20

1.202

5.875.376

Go{a FOM, Smederevska Palanka

20,00

360

18.000

AIK banka, Ni{

3,85

1.402

2.838.950

Napred Razvoj, Beograd

20,00

2.400

62.400

NIS, Novi Sad

0,48

633

7.216.515

Po{tanska {tedionica, Beograd

19,49

21.700

43.400

Imlek, Beograd

0,00

3.003

2.348.346

16,00 Promena %

58 Cena

20.526 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

7,28

604

9.331.406

Komercijalna banka, Beograd

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-20,00

352

4.576

0,18

1.102

3.638.407

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Sinter, U`ice

-20,00

408

816

1,19

425

16.390.982

Morava, Po`arevac

-19,15

190

190.000

Soja protein, Be~ej

1,12

450

16.444.462

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.200

6.600

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,79

1.604

36.901

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

784.020

Alfa plam, Vrawe

0,04

5.302

530.166

332.250

Tigar, Pirot

1,91

213

14.930

Veterinarski zavod, Subotica

2,72

415

228.485

Privredna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Dunav osigurawe, Beograd Trgovina 22, Kragujevac Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,14 -3,51 Promena %

650 1.400 Cena

19.500 35.000 Promet

Soja protein, Be~ej

1,12

450

16.444.462

NIS, Novi Sad

0,48

633

7.216.515

Neoplanta, Novi Sad

2,57

359

Veterinarski zavod, Subotica

2,72

415

228.485

Lazar Ne{i}, Subotica

0,00

2.270

143.010

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Sviiznosisudatiudinarima

ekOnOMiJA

dnevnik NEMA^KI BANKARI KOD DA^I]A

Doj~e banka spremna da pomogne Predstavnici Doj~e banke istakli su ju~e prilikom razgovora s predsednikom Vlade Srbije IvicomDa~i}em da su Nemci zainteresovani za investirawe u Srbiji, naro~ito u oblasti poqoprivede, energetike i infrastrukture.

^lanovi delegacije Doj~e banke, koju je predvodio direktor PeterTils, pozvali su Da~i}a da tokom slede}eg meseca u Berlinu vode}im privrednicima Nema~ke predstavi prednosti Srbije kao investicionog podru~ja. Nagla{eno je da je Doj~e banka, koja je deset godina prisutna u Srbiji, spremna da pomogne unapre|ewe ekonomskih odnosa dve zemqe.

Kuvajt dao pare za „Prokop” Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj odobrio je Srbiji kredit od 25 miliona evra za izgradwu glavne `elezni~ke stanice „Prokop” u Beogradu. Kako se navodi u saop{tewu kabineta potpredsednika srpske Vlade, Rasima Qaji}a je o tome obavestio generalni direktor Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj Abdulvahabal-Bader. Dodaje se da je Srbija, uz Ukrajinu, jedina evropska dr`ava kojoj je u ovoj godini odobren kredit Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj.

[tedi{ama od ponedeqka svejedno, pare ih ~ekaju Obaveze i imovina Nove Agrobanke bi}e preneti na Po{tansku {tedionicu. Svi weni deponenti, ukqu~uju}i i gra|ane {tedi{e, posta}e klijenti Po{tanske {tedionice. U Ministarstvu finansija i privrede potvrdili su da }e {tedi{e i drugi komitenti Nove Agrobanke od ponedeqka mo}i da raspola`u svojim novcem u svim poslovnim jedinicama Po{tanske {tedionice. Vlada u subotu treba da donese odluku o prenosu depozita, a tada }e proraditi i informacioni sistem Po{tanske {tedionice pa }e klijenti dobiti sve potrebne informacije. [ta }e se doga|ati u Novoj Agrobanci uskoro ju~e niko nije mogao sa sigurno{}u da ka`e. U centrali u Beogradu nemaju pi-ar slu`bu. U filijalama su o~ekivali da redovno do|u na posao u ponedeqak ukoliko do kraja sedmice ne stigne nova direktiva iz Vlade. Na telefon u Sektoru za poslove sa stanovni{tvom u Beogradu niko se nije javqao, navodno, jer je u toku primopredaja. Ministra finansija Mla|an Dinki} najavio je da }e nakon prenosa depozita Agrobanka u ste~aj. U celoj Srbiji Nova Agrobanka, ba{ kao i stara, imala je veliki broj poslovnih jedninica. Ponegde, to je jedina banka u ve}em mestu. U Vojvodini to nije slu~aj. Osim Novog Sada, tu su jedinice u Kikindi, Vr{cu, Vrbasu, Staroj Pazovi, Zrewaninu, Rumi, Be~eju, Kuzminu, Sremskoj Mitrovici i Apatinu. U svim tim mestima rade i druge banke. [to se ti~e mre`e Po{tanske {tedionice, prisutna je tako|e u

U Ministarstvu finansija i privrede potvrdili su da }e {tedi{e i drugi komitenti Nove Agrobanke od ponedeqka mo}i da raspola`u svojim novcem u svim poslovnim jedinicama Po{tanske {tedionice svim ve}im mestima, ~ak i selima. Ta banka ima dobru saradwu sa sistemom Po{ta Srbije pa su to i jedini {alteri u mawim mestima gde se mogu obaviti finansijske transakcije. Ta banka ima 273 miliona evra {tedwe gra|ana, koji su osigurani. Tu je i 400 miliona evra koje pripadaju malim pravnim licima. Po{tanska {tedionica sama je izrazila `equ da preuzme te depozite.

Privrednici se jadali Vladi, a ona wima

unapre|ewe kreditne aktivnosti banaka na podsticawu proizvodwe i izvoza. Na sednici, kojoj je predsedavao premijer IvicaDa~i}, insistirano je na merama za postizawe redovnosti pla}awa, kao i na objediwavawu sistema javnih nabavki, {to bi, kako je re~eno, zna~ajno uticalo na ostvarivawe u{teda, navedeno je u saop{tewu. ^lan Nacionalog saveta za privredni oporavak Srbije To-

5

[TA ZA GRA\ANE ZNA^I SPAJAWE PO[TANSKE [TEDIONICE I AGROBANKE

SASTAO SE NACIONALNI SAVET ZA PRIVREDNI OPORAVAK

Na sednici Nacionalog saveta za privredni oporavak Srbije, oceweno je da Vlada konkretnim kratkoro~nim i dugoro~nim sistemskim merama mora da pokrene proces reindustrijalizacije zemqe. Kako se navodi u saop{tewu Vlade Srbije, Savet je na sednici raspravqao o predlozima konkretnih mera za re{avawe problema nelikvidnosti privrede i poboq{awu bankarskog sistema u Srbiji. Ukazano je na neophodnost dono{ewa koordiniranih mera za

sreda24.oktobar2012.

plica Spasojevi} izrazio je o~ekivawe da bi kratkoro~ne mere za pokretawe privrednih potencijala mogle biti usvojene najkasnije za mesec i po. Posle sednice Saveta, on je rekao da o~ekuje da }e se u skup{tinskoj proceduri veoma brzo na}i predlog zakona kojim se reguli{u zaostala pla}awa dr`ave privrednicima. – Privrednici su predlo`ili ono {to mu~i sve nas, a to je pokretawe svih proizvodni kapaciteta i aktivirawe poten-

cijala koje Srbija ima. Svi mi znamo gde su ti potencijali, ali nam nedostaje na tom putu i novca i neka podr{ka dr`ave u re{avawu nekih problema koje imaju i doma}i i strani investitori – rekao je on. Spasojevi} je naveo da se to odnosi, pre svega, na „nedostatak jeftinog novca (povoqnih kredita) kojim bismo dugoro~no mogli aktivirati kapacitete, i ~ime bismo mogli zaposliti qu-

de, {to je i najve}i problem danas u Srbiji”. – S druge strane (uz povoqne kredite) bismo mogli biti i konkurentni u odnosu na privrednike iz okru`ewa jer, ako oni dobijaju (kredite) s kamatnim stropama od dva i tri posto, a mi sa sedam, devet ili deset, nismo konkurentni u odnosu na wih – objasnio je on. Spasojevi} je rekao da su to „neke na{e primedbe koje smo s bankarskim delom Saveta usaglasili”, dodav{i da je sada taj predlog na razmatrawu u Narodnoj banci Srbije. – Kako stvari stoje, oni imaju puno razumevawe i za probleme privrede i ja se nadam da }emo uskoro iza}i i s konkretnim predlozima – naveo je Spasojevi}. On smatra da u smawewu nelikvidnosti privrede treba „upravo NBS da pomogne komercijalnim bankama smawewem obavezne rezerve druga~ijim tretirawem klasifikacije”. Po wegovim re~ima, onda }e i banke imati vi{e novca i bi}e u mogu}nosti da pomognu privredi. – S druge strane, (na sednici Saveta) iza{ao je i predlog koji }e vrlo brzo biti u skup{tinskoj proceduri, a odnosi se na brzinu i efikasnost pla}awa izme|u privrednih subjekata, gde se pre svega misli na dr`avu – rekao je on. Spasojevi} je podsetio na to da je dr`ava danas „najve}i ~ep”, odnosno du`nik u pla}awu, i izrazio o~ekivawe da }e i zakon o toj problematici „vrlo brzo biti u skup{tinskoj proceduri”.

Na sajtu Narodne banke Srbije nema nikakvih promena vezanih za Novu Agrobanku, a oduzimawe dozvole za rad o~ekuje se do kraja meseca. Vlada Srbije je u ponedeqak usvojila predlog zakona o preuzimawu imovine i obaveza problemati~nih banaka, a Skup{tina bi trebalo da ga usvoji po hitnom postupku. Taj propis usvaja se {to pre jer

Vlada na taj na~in `eli da brzo i efikasno za{titi finansijski sistem i o~uva stabilnost bankarskog. Dr`ava je poku{ala da proda Novu Agrobanku, ali zainteresovanih nije bilo. Dubioze do 300 miliona evra koje je ostavila stara ku}a istog imana nije bilo mogu}e sanirati obveznicama vrednim sto miliona evra. Nova Agrobanka gubi dva miliona evra mese~no a te brojke govore i za{to nije bilo zainteresovanih za preuzmawe, ~ak ni kod banaka koje bi da se pro{ire na na{em tr`i{tu. U svetu je trend koncentracije kapitala u bamkarskom sektoru pa to ni kod nas ne bi trebalo da iznenandi. Me|utim… – Mislim da }e posle ove odluke tik pred Nedequ {tedwe klijenti biti vrlo obazrivi prema bankama osnovanim doma}im kapitalom – ka`e ekspert dr Sini{a Ostoji}. – Vi{e }e se okrenuti ku}ama koje su osnovane stranim sredstvima jer im one garantuju vi{e sigurnosti. One }e, pak, poslu{ati NBS i u ovogodi{woj sedmici {tedwe dati mawe kamate. Onda }e te iste pare plasirati po stopama prili~no visokim za zajmove kod nas. Najvi{e }e biti o{te}ene banke u koje je ulo`en doma}i kapital. Ako sve bude teklo kako su u Ministarstvu finansija predvideli, i stara i Nova Agrobanka uskoro }e u istoriju. To va`i za sve sem za male akcionare „stare”, od kojih je najpoznatiji politi~ar KarlBilt. Spor koji su oni po~eli tek treba da dobije epilog. D. V.

DO KRAJA MESECA ZNA]E SE SUDBINA ARAN@MANA

MMF odlu~uje o Srbiji

Do kraja oktobra bi se moglo znati da li }e biti ob no vqen aran `man Me |u na rod nog mo ne tar nog fonda sa Srbijom, re~eno je Tanjugu u sedi{tu te organizacije u Va{ingtonu. Zvani~nik MMF-a, koji je zah te vao ano nim nost, rekao je da MMF priprema svoju strategiju prema Srbiji, imaju}i u vidu da pret hod ni pro gram ni je uspe{no sproveden. – U toku su pripreme i koordinacija za pregovore sa Srbijom, koja `eli obnovu sporazuma. Do kraja meseca bi se moglo znati da li }e sporazum biti obnovqen – dodao je taj zvani~nik MMF-a. Zvani~nik je kazao da su pred stav ni ci MMF-a u kontaktu sa saradnicima ministra finansije i privrede Mla|ana Dinki}a o nacrtu buxeta za 2013. i strategiji za sredworo~nu fiskalnu konsolidaciju. Din ki} je pret hod nih dana u nekoliko navrata ponovio da je srpska vlada spremana za razgovore i dogovor s MMF-om.

NA NAJNOVIJOJ LISTI SVETSKE BANKE O USLOVIMA POSLOVAWA NAPREDOVALI SMO ^AK 12 MESTA

Srbija sve boqa, ali i daqe u tre}oj ligi Srbija je u ovogodi{wem izve{taju Svetske banke na 86. mestu globalne liste koja meri lako}u poslovawa (DoingBusines) i me|u deset ekonomija koje su sprovele najve}i broj reformi, a na pro{logodi{woj listi bila je na 95. mestu, saop{tila je ta me|unarodna finansijska institucija.

42. mestu, po Upisu nepokretnosti na 41, po Me|unarodnoj trgovini na 94, po Dobijawu kredita na 40, po Dobijawu prikqu~ka za struju na 76, i po Za{titi investitora na 82. mestu. Ostale ekonomije Jugoisto~ne Evrope zauzimaju slede}a mesta – BJR Makedonija 23, Slovenija 35, Crna Gora 51, Bugarska 66, Rumuni-

Ju~e objavqeni „Izve{taj o poslovawu 2013: Pametnija regulativa za mala i sredwa preduze}a” pokazuje da je Poqska napravila najve}i pomak u odnosu na pro{lu godinu. Ona je olak{ala poslovawe sprovode}i institucionalne i regulatorne reforme, omogu}iv{i lak{i upis nepokretnosti, pla}awe poreza, sprovo|ewe ugovora i re{avawe pitawa nesolventnosti. U regionu Evrope i centralne Azije je sprovedeno gotovo 400 in-

I od goreg gore

Protekle godine Srbija je napravila pomak u tri oblasti koja se mere u izve{taju – re{avawe pitawa nesolventnosti, sprovo|ewe ugovora, osnivawe preduze}a. Srbija je oja~ala proces re{avawa nesolventnosti tako {to je uvela privatne izvr{iteqe, smawila po~etnu cenu za prodaju sredstava, ukinula `albe, ubrzala proceduru i uvela elektronski registar sudskih zabrana da bi omogu}ila uvid javnosti u sve zabrane koje se ti~u upravqawa ili vlasni{tva nad pokretnom i nepokretnom imovinom. Sistem privatnih izvr{iteqa je tako|e omogu}io lak{e sprovo|ewe ugovora. OLsim toga, Srbija je omogu}ila lak{e osnivawe preduze}a tako {to je ukinula obavezu uplate minimalnog kapitala. U oblasti Osnivawe preduze}a Srbija je na listi Svetske banke na

ja 72, Moldavija 83, Hrvatska 84, Albanija 85, Kosovo 98 i Bosna i Hercegovina 126. Globalno, ve} sedmu godinu zaredom, Singapur predwa~i u uslovima poslovawa, a prate ga Posebni administrativni region Kine Hongkong, Novi Zeland, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Danska, Norve{ka, Ujediweno Kraqevstvo, Republika Koreja, Gruzija i Australija. Novi Izve{taj o poslovawu Svetske banke i Me|unarodne finansijske korporacije (IFC) pokazuje da od 2005. godine region Evrope i Centralne Azije predvodi druge regione sveta kada se radi o unapre|ewu uslova za poslovawe za doma}e firme. Evropa i Centralna Azija je pretekla Isto~nu Aziju i Pacifik i postala region najboqim uslovima za poslovawe posle razvijenih zemaqa OECD-a.

U oblasti Sprovo|ewe ugovora Srbija je na 103. mestu, kao i u Re{avawu nesolventnosti, po Pla}awu poreza na 149, a po Dobijawu gra|evinskih dozvola na 179. mestu. Po podacima Svetske banke, za dobijawe gra|evinske dozvole u Srbiji potrebno je 269 dana i 18 procedura. stitucionalnih i regulatornih reformi od 2005. godine, vi{e nego u bilo kojem drugom regionu sveta. – Veoma ohrabruje brz tempo reformi u Isto~noj Evropi i Centralnoj Aziji – izjavio je direktor za globalne pokazateqe i analizu u grupaciji Svetske banke Avgusto Lopez-Klaros. – Mnoge od reformi u regionu su sprovedene u okviru procesa pridru`ivawa Evropskoj uniji. Ekonomska integracija i `eqa za pribli`avawem razvijenijim partnerima u Evropi su mo}ni motivi za promociju ambicioznih reformi.

6

POQOPRivRedA

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

NASTAVQAJUSEPREPUCAVAWAOKOVOJVO\ANSKIHORANICA,ZAKUPAIABUDABIJA

Wivetrebajuratarima, anetajkunimai{eicima MINISTARSTVO POQOPRIVREDEOSPORAVA ODLUKUVLADEAPV

^ijesu stru~ne slu`be

Ministarstvo poqoprivrede saop{tilo je ju~e da pri dono{ewu odluke o preuzimawu osniva~kih prava na poqoprivrednim slu`bama osnovanim na teritoriji autonomne pokra ji ne Voj vo di ne, ni su po {tovane odredbe zakona kojim se ure|uje obavqawe savetodavnih i stru~nih poslova u oblasti poqoprivrede. „Jednostranim aktom se ne mogu preuzeti osniva~ka prava, imaju}i u vidu da je u pitawu imovina Republike Srbije koja se u skladu sa Zakonom o javnoj svojini ne mo`e preneti na na~in kako je to u~iweno navedenom odlukom”, navedeno je u dopisu koji je ministar poqoprivrede Goran Kne`evi} uputio poqoprivrednim savetodavnim stru~nim slu`bama u Vojvodini. Dopis je upu}en zbog Odluke Vla de Auto nom ne po kra ji ne Vojvodine o preuzimawu osniva~kih prava na poqoprivrednim slu`bama osnovanim na teritoriji AP Vojvodine, objavqenoj u „Slu`benom glasniku AP Vojvodine” od 1. oktobra 2012. U dopisu se navodi i da je navedena odluka doneta pozivawem na odredbe Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine.

Vojvo|anski poqoprivrednici, nezadovoqni dogovorom ko ji je mi ni star fi nan si ja Mla| an Dink i} po sti gao u Abu Dabiju, ju~e su saop{tili da im ne smeta dolazak investitora iz Ujediwenih Arapskih Emi ra ta, ali da `e le ravnopravan polo`aj prilikom za ku pa dr `av nog po qo privrednog zemqi{ta. „Mi samo ho}emo pristup po qo pri vred nom ze mqi {tu pod istim uslovima kao najve}a agroindustrijska korporacija iz Abu Dabija, koja uspe{no radi na svim kontinentima, ukqu~uju}i i zemqe EU”, navodi se u odgovoru Asocijacije „Vojvodina agrar” i „Kluba 100P plus” Ministarstvu finansija Srbije. Ina~e, ta dva udru`ewa ju~e su odgovorila ministru Dinki}u na pitawa koja im je postavio reaguju}i na optu`be da je ponizio doma}e poqoprivrednike dogovoriv{i da

Imaprostorazasveinvestitore - Svakome ko poka`e interesovawe i dostavi garancije za investirawe, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija i privrede }e sa rado{}u iza}i u susret i potpisati identi~an memorandum onom koji je potpisan u Abu Dabiju sa kompanijom Al Dahra, jednom od velikih svetskih investitora u poqoprivrednu industriju - saop{teno je ju~e iz Ministarstva finasija i privrede. - U ovom konkretnom slu~aju, ko god dostavi adekvatne garancije za investirawe u ovih 10 preduze}a, a za vrednost od 150 miliona evra za 100 odsto kapitala, mi }emo sa rado{}u prihvatiti, a na{em strate{kom partneru iz Ujediwenih Arapskih Emirata ponuditi ne{to drugo u oblasti poqoprivrede. U svakom od slu~ajeva strate{kog partnerstva izme|u dr`avnog vlasni{tva i privatne inicijative, podrazumeva se da }e pitawe restitucije biti re{avano u okviru postoje}ih zakonskih re{ewa i nikako na {tetu gra|ana koji su za tu restituciju zainteresovani.

Dinki}u, {est godina. Na tenderima ste obmawivali kupce jer niste dr`avnu zemqu stavqali na licitaciju kako vas obavezuje Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu da svi, i mi i {e i ci, mo `e mo pod istim uslovima do}i do we, nego su je besplatno koristili oni koji su na va{im tenderima kupovali kombinate, a nisu znali {ta kupuju. Da li su uslovi za one koji mogu da kupe imawa bili takvi da smo

privrednom zemqi{tu stavite na licitaciju, raspi{ite tender i vide}ete ko je i koliko spreman da plati”, odgovaraju udru`ewa „Vojvodina agrar” i „Klub 100P plus”, ocewuju}i da je cena od 250 evra po hektaru za godi{wi zakup zemqi{ta niska jer su to naj bo qa ze mqi {ta ko ja Srbija ima, velike parcele i table. „Mi do takvog zemqi{ta ne mo`emo ni da do|emo jer ne

Li~inamuvawesa{e}eranama Udru`ewe poqoprivrednika „Paor” iz Crepaje ocenilo je da ministar finansija Srbije Mla|an Dinki} namerava da proda dr`avno poqoprivredno zemqi{te slobodnom pogodbom, kao svojevremeno {e}erane u Srbiji. – Verujemo da je namera gospodina Dinki}a bila dobra, ali na~in na koji je ura|ena budi sumwu u to. Dinki} je nekada tvrdio da je prodaja Naftne industrije Srbije bez tendera katastrofa, a sad on radi to isto – rekao je predsednik Udru`ewa MiroslavGrubanov za „Dnevnik”. 25.000 hektara zemqi{ta u Srbiji bez tendera ustupi {eiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu. Na Dinki}evo pitawe da li su se ose}ali poni`eno kada su sva propala imawa tenderom prodata onima koji su ih upropastili, paori okupqeni u „Vojvodina agraru” i Klubu 100P plus su odgovorili: „Da, ose}ali smo se poni`eno, godinama govorimo o tome, a vi ste godinama u vlasti i ne ~ujete {ta mi govorimo jer ne ~ujete poni`ene gra|ane, i to ne samo seqake. Te tendere je kre i ra la i spro vo di la ba{ Agencija za privatizaciju na ~ijem ste vi ~elu, ministre

mi seqaci mogli kupiti ta imawa? Ne, kupovao ih je [ari} a vi niste imali pojma?„, odgovaraju poqoprivrednici, dodaju}i da javni tender nije bio garancija uspeha za ta gazdinstva, ali uslovi za one koji mogu da konkuri{u za tender jesu. Na pitawe da li je cena od 150 miliona evra za 100 odsto vla sni {tva u kom bi na ti ma ni ska, udru `e wa po qo pri vrednika su Ministarstvu sugerisala da objave tender pa }e znati da li je niska ili nije. „Kad oprostite sve dugove kombinatima, a dr`avno zemqi{te po Zakonu o poqo-

sprovodite Zakon o poqoprivrednom zemqi{tu, a za takvo zemqi{te pla}amo zakup i vi{e od 500 evra jer na{ posao i `ivot zavise od zemqe„, navodi se u dopisu Ministarstvu finansija. Na najavu iz tog ministarsva da bi investitor iz Abu Dabija ulo`io 100 miliona evra da se 25.000 hektara pokrije sistemima za navodwavawe i savremenom mehanizacijom, udru`ewa poqoprivrednika su konstatovala da svaki po vr tar i vo }ar in ve sti ra svake godine 4.000 evra po hektaru, a i ratari u dve ili tri godine. S.Glu{~evi}

„AGRO@IV”SEDR@IUPRKOSSUMWIVOMUVOZUISKUPOJSIROVINI

Brazilskipili}i lomekrilana{im

Generalni direktor `iti{tanske kompanije „Agro`iv” Predrag Ami`i} ocenio je da se osetno poskupqewe komponenti za ishranu `ivine, poput soje, sojinog uqa, p{enice i kukuruza, mo`e odraziti na likvidnost ne samo tog ve} i ostalih doma}ih preduze}a koja se bave proizvodwom i preradom pile}eg mesa. Ami`i} je podsetio na to da je sojina sa~ma u julu pro{le godine ko{tala 37,02 dinara, a da sada 61,62 dinar, dodaju}i da “Agro`iv” nema mogu}nosti da obezbedi i uskladi{ti sirovine. – Piletina je ulazila u kategoriju “sirotiwske hrane”, a sada to nije jer kilogram filea ko{ta gotovo 700 dinara, tako da i `ivinarstvo mo`e do}i u poziciju da zabe-

le`i pad proizvodwe – upozorio je Ami`i}. – Ima naznaka i da se smawuju koli~ine za izvoz, s obzirom na to da na neka tr`i{ta sti`e jeftinije pile}e meso iz uvoza, iz Argentine i Brazila. Dr`ava bi trebalo da zaustavi divqawe cena, ali i da ne dozvoli nekontrolisani uvoz. Uprkos ovom negativnom

trendu, “Agro`iv”, koji danas pile}im mesom snabdeva i do 60 odsto doma}eg tr`i{ta, ostvario je ve}i prihod u odnosu na pro{lu godinu. – U prvih sedam meseci 2011. ostvarili smo ukupan poslovni prihod od 1,4 milijarde dinara, a za isti period ove godine 2,7 milijarde. O~ekujem da }emo ovu poslovnu godinu zavr{iti s prihodom od 4,5 do pet milijardi dinara, {to je, po meni, fenomenalan rezultat – kazao je Ami`i}, i podsetio na to da bi u narednom periodu ta kompanija, koja upo{qava blizu 1.500 radnika, trebalo da u dogovoru s vlasnikom – Javnim preduze}em “Srbijagas” – na|e strate{kog partnera, ali i da izgradi modernu klanicu. @.B.

BLOKADAPUTAKODBA^KEPALANKE

Paoritra`ewive odVojske Ju~e oko 11 sati oko 200 paora s traktorima i poqoprivrednim ma{inama blokiralo je raskrsnicu puteva Kara|or|evo – Ba~ka Palanka – Sombor, odnosno Novi Sad. Poqoprivrednici iz Obrovca, Tovari{eva i jo{ nekih sela ba~kopalana~ke op{tine ponovo tra`e da oni dobiju u zakup nekoliko stotina hektara dr`avne zemqe koju decenijama koristi Vojna ustanova „Kara|or|evo“ koja je od pre nekoliko godina postala radna jedinica Vojne ustanove „Morovi}“. Blokada je trajala oko sat, a nezadovoqne poqoprivrednike posetio je i predsednik op{tine Ba~ka Palanka Bojan Radman. Predstavnici lokalne samouprave jo{ ranije su kontaktirali s Ministarstvom odbrane, ali, kako ka`u, nisu

nai{li na razumevawe. Saznali smo da su predstavnici op{tine stupili u kontakt i s nadle`nima u Ministarstvu poqoprivrede i da su, navodno, dobili uveravawa da }e se taj problem re{avati, ali da se

svi akteri pozivaju na strpqewe. Poqoprivrednici su blokirali put jer su, navodno, saznali da su na wive stigli traktori sa seja~icama Vojne ustanove „Morovi}“. M.Suyum

Iskqu~ewastruje Novi Sad: od 8.30 do 10.30 ~asova Luka Dunav, Carina i re~na policija na Beogradskom keju. ^ortanovci: od8.30 do 12.30 ~asova vikend naseqa Borov Gaj, Banstol, Nadkara{, In|ijski breg, Kraqev breg. Petrovaradin: od8do 12 ~asova Studeni do, deo Ulice Ra~ka oko podvo`waka, Bukova~ki put, [irine, Puckaro{ i Zano{; od9do 11 ~asova Pavla Juri{i}a [turma 21-25, Vadimira Gortana 1-19, 2-12, ^ajkovskog 9a. Susek: od 8.30 do 13 ~asova celo naseqe, Ribwak i vikend naseqe Koru{ka. Budisava: od 8 do 10 ~asova deo naseqa od centra do kraja prema [ajka{u; od8 do13 ~asova povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa.

I JU^E U KATASTRU

V remeploV

[trajknije napraviogu`vu Ni ju~e nije bilo gu`ve u {alter sali Odeqewa za katastar nepokretnost pri Republi~kom geodetskom zavodu zbog {trajka zapo~etog 19. oktobra. U @elezni~koj i u Jevrejskoj ulici, gde se nalaze slu`be katastra radili su se samo hitni slu~ajevi, upis hipoteke i mogao se dobiti list nepokretnosti i kopija plana. [trajk je po~eo, jer je na septembarskoj zaradi ukinut dodatak od 10.000 dinara,

{to je oko tre}ina li~nog dohotka. Sindikat Republi~kog geodetskog zavoda tra`i da se plata vrati na avgustovski novo, odnosno da dodatak od 10.000 dinara u|e u li~ni dohodak i da oko osam stotina radnika, koji godinama rade na odre|eno vreme kona~no dobije stalni radni odnos. Ti radnici su, ka`e sindikat, zbog obima posla neophodni. Z. D.

Novosadska sreda24.oktobar2012.

Gradona~elnikMileti}, bele`nikZmaj U toku prvog mandata Svetozara Mileti}a kao gradona~elnika Novog Sada, na sednici odr`anoj 24.oktobra1861. zapisnikje pisao Jovan Jovanovi}, podbele`nik, potowi pesnik Zmaj. Raspravqano je o radu osnovnih {kola. Odlu~eno je da svi u~iteqi u {kolama na prostoru grada dobijaju istu godi{wu platu: po 450 forinti i ogrev, ili 500 forinti bez ogreva. Sa takvom platom u~iteqi su kako-tako iz godine u godinu sve te`e `iveli. Stoga su svi u~iteqi, deset srpskih, osam nema~kih i jedan slova~ki zatra`ili od nadle`nih da im se „popravi hudo stawe” ili pove}aju plate. N. C.

hronika

Telefoni:0214806-834,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Slika2012. `ive}edecenijama D

vareiobi~nopotomzakqu~eda binamtrebalojo{kojedrvo.Na najave iz „Zelenila”da }e zbog bezbednostigra|anapose}i300 sasu{enihstabalamnogimr{te obrve, mada zbog sigurnost postoji opravdan razlog. Priroda je ove godine dosta odmogla, pa sedrve}e{iromgradasu{ilo. Na mladicama svet ostaje, ali wihtreba~ekati. A. Latas

PO^ELA „NOVOSADSKA JESEN”

OazanaSpensu Manifestacija “Novosadska jesen”, koja se organizuje deveti put, po~ela je ju~e na platou ispred Gradske kafane na prvom spratu Spensa, a traja}e do subote 27. oktobra. Ekolo{ku, turisti~ku i privrednu izlo`bu otvorio je zamenik gradona~elnika Borko Ili}, koji je rekao da je privredni karakter manifestacije od velikog zna~aja za grad. -Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine i Gradska uprava za privredu podr`avaju “Novosadsku jesen”, koja pokre}e ozbiqne ekolo-

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska3, tel:426-555, 525-261, radnimdanom od8do20, subotomod8do14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen,ultrazvuk, mamografija, [afarikova13, tel:572-646, 571-322

{ke teme i podsti~e svest qudi o zna~aju za{tite `ivotne sredine. Manifestacija ima i zna~ajan privredni karakter , jer je svake godine poseti preko 60.000 qudi- rekao je Ili}. Po re~ima predsednika Pokreta gorana Novog Sada PetraVi|ikanta “Novosadska jesen” doprinosi lepoti grada, jer }e kupqene sadnice ulep{ati mnoga dvori{ta. Manifestacija ima i pedago{ki karakter, jer }e mali{ani, koji budu u~estvovali na radionicama nau~iti kako da brinu o `ivotnoj sredini, rekao je Vi|ikant.

Posetioci }e svakod dana od 8 do 20 sati mo}i da vide jesewe sezonsko cve}e, sadnice, saksijsko cve}e, opremu za hortikulturu, med, zdravstveno bezbednu hranu, kao i rukotvorine starih i umetni~kih zanata. Sadnice ~etinara ko{taju od 100 do 3.000 dinara, listopadno drve}e je od 800 do 1.500, a sadnice vo}a staju od 250 do 300 dinara. Bi}e organizovana predavawa i radionice o inicijativi za izradu Strategije razvoja zelenih povr{ina grada, sertifikaciji energetski efikasnih zgrada prema PHPP metodologiji i za{ti}enim podru~jima u Vojvodini. N. R.

„Futo{kakupusijada” usubotu „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul.M.Pupina15, tel:6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Tradicionalna “Futo{ka kupusijada”, koja se organizuje 13 put, i s wom Futo{ki va{ar odr`a}e se u subotu 27. oktobra na platou Kulturno-informativnog centra “Mladost” u Futogu, Ulica cara Lazara 42. Manifestacija }e po~eti u 10 sati, a u okviru programa nastupi}e kulturno-umetni~ka dru{tva, bi}e organizovano tak-

mi~ewe u kuvawu jela od kupusa, kao i takmi~ewe za najte`u glavicu futo{kog kupusa. U 12 sati bi}e progla{ena najte`a glavica kupusa a u 14 sati progla{en pobednik takmi~ewa u kuvawu. Manifestaciju organizuje Udru`ewe proizvo|a~a i prera|iva~a futo{kog kupusa i futo{kog kiselog kupusa “Futo{ki kupus”. N. R. Foto:N.Stojanovi}

rve}erastepodrugimpravilimaodonihkojename}e tr`i{te nekretnina, odnosno urbanizacija. Mada zbog finasijskogpotonu}anijeba{nikla svakanovazgradadokraja,haoti~na pojava {estospratnica i mawak razmi{qawa o drve}u odnelajedanakiuzelenilu.Qudi koji do|u sa strane, pohvale centar, tvr|avu i {iroke bule-

VESTI Oarhitekturi Mesopotamije Ciklus predavawa „Istorija umetnosti za po~etnike” nastavi}e se danas u 19 ~asova u Muzeju Vojvodine. Tema ovog ciklusa je istorija arhitekture drevne Mesopotamije. Predava~ je Anica Tufekxi} sa Fakulteta tehni~kih nauka. B. D.

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka34, tel:639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa48/I Tel:442-645, 677-91-20

Izlo`ba Bo{ka[eva

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar -autoelektri~ar, tehni~kipregled, Reqkovi}eva57, Petrovaradin, tel:6433-748 PREVOD DOO, NoviSad, Resavska3, svevrste prevo|ewa, inostranepenzije, tel:6350-664, 6350-740

Izlo`ba „Izreke su ukras govora” dizajnera Bo{ka [eva bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u Kulturnom centru Novog Sada, u Katoli~koj porti. Izlo`ba predstavqa grafi~ki oblikovana re{ewa narodnih poslovica i mudrih izreka kao i izreka poznatih i nepoznatih autora. Postavka se mo`e pogledati do 7. novembra. G. L.

Suncesazvalo mameibebe Da li je ovo priprema za trku de~jim kolicima, ili mo`da neki novoavangardni performans popularne umetnice Marine Abravmovi}? Verovatno ne, pre }e biti da su za ovaj po-

ve}i skup mladih majki zaslu`ne dve stvari - sunce i zajedni~ke teme za razgovor. Gde su o~evi, zar nema ni jednog da pokvari bilans? A. L.

Predavaweu Planetarijumu Nau~no-popularno predavawe „Idemo na Mars” bi}e odr`ano sutra u 20 ~asova u prosto ri jama Planetari juma Astro nomskog Dru{tva AD NOS. Predava~ je Sofija Doroti}. Ulaz u Planetarijum Astronomskog dru{tva „Adnos”, koji se nalazi na gorwem platou Petrovaradinske tvr|ave kod Muzeja grada, besplatan je. J.M.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda24.oktobar2012.

KAD POTRO[A^ „INFORMATICI” DUGUJE 1,8 MILION DINARA

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Nekikomunalije nepla}ajuod1998.

„Potragazasuncem” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Potraga za suncem“ Tonija Parsonsa. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Kada se taksista Tom Fin sukobio s dvojicom provalnika u

svojoj ku}i i zbog toga zamalo nije zavr{io u zatvoru, odlu~io je da se s porodicom preseli na tropsko tajlandsko ostrvo Puket. Puket je ostvarewe svih snova porodice Fin – tropski raj u kom deca plivaju sa slonovima, giboni pevaju qubavne pesme u xungli, Andamansko more li~i na tirkizno staklo, a mlada porodica mo`e slobodno da se razvija. No nesre}e izazvane qudskom voqom i neukrotive sile prirode prete ovoj tropskoj idili. Neodoqiva i dirqiva pri~a o porodici koja kre}e da na|e raj – i otkriva sebe. N. R.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU

„Nevidqivimost” YuliOrinyer Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom, sredom i ~etvrtkom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve danas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige „Nevidqivi most“ XuliOrinxer u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e

kwige preuzimati u kwi`ari “Vulkan”, Zmaj Jovina 24. Nevi dqi vi most do no si nezabo ravnu pri~u o qubavi koja opstaje uprkos svemu, o opasnoj mo}i umetnosti koja nastaje u neverovatnim trenucima, o jevrejskoj porodici koja se suo~ava sa sopstvenim uni{tewem – o bra}i koju vezuje qubav i tradicija, a razdvajaju straho te jednog besmi slenog rata. A. Va.

U NOVOSADSKOM KLUBU

„Svetloutami” Program „Svetlo u tami” odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u prostorijama Novosadskog Kluba, koji se nalazi u Zmaj Jovinoj 3/1. U programu }e u~estvovati terapijska zajednica „Zemqa `ivih” za rehabilitaciju i resocijalizaciju od bolesti zavisnosti manastira Koviq, a kao weni predstavnici }e nastupiti sve{tenik Branko]ur~in, vaspita~ @arkoSrdanov i {ti}enici. U muzi~kom delu programa nastupaju studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke MarineMili}-Apostolovi}. J. M.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.30,13.50,15.40, 15.50), „Meda” (18.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.20, 22.05), „Hotel Transilvanija” (12.30, 14, 30, 16.15,18.30, 20.15), „Led” (18, 20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubica iz budu}nosti” (17.45, 20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), „Paranorman” (12.20, 14.15, 16)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Galeb” (18), Scena „Jovan \or|evi}” balet „Pipi duga ~arapa” (18) Pozori{te mladih: velika sala „Pop ]ira i pop Spira„ (20) novosadsko pozori{te: „Ber`ian i Dideki” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: TamaraRadin-Petru{i} iz Futoga (devoj~ice), DEVOJ^ICE: SutkijeTahiri, LidijaOxi}i MarinaAndri} iz Novog Sada, Jovana Filipovi} iz Novih Karlovaca, Velinka Savi}-Mataruga iz Sremske Mitrovice i GordanaMaksimovi} iz \ur|eva. DE^AKE: ZoricaSvilarevi}, XeqanaToplica, IvaIvanovi}, BiqanaBoberi} i AleksandraMilutinov iz Novog Sada, Ksenija Skenxi} iz Ka}a, SlavicaStanoj~i} iz @abqa, GordanaDobri} iz Sremske Kamenice, @eqkaMom~ilovi} iz Siriga, Nata{a@epina iz Veternika, Alena Xani} iz Ba~a i Dragana Kele~ iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milosava Predraga Vladisavqevi} (1934) u 9.45 sati s- ispra}aj, Qiqana Vase Bajilov (1942) u 10.30 - ispra}aj, Simeuna Steve Prekoga~i} (1955) u 11.15, Stojan Mileta Gomirac (1925) u 12, Dragan \ure Milinovi} (1938) u 12.45, Mitra Gligora Raki} (1956) u 13.30, Petar Nikole Ciganovi} (1927) u 14.15 i Katica Petra Muni`aba (1953) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen \or|e Gligora Ayi} (1932) u 15 sati.

DNEVNIK

Zbog nepla}enih komunalija „Informatika“ ima pravo dva puta godi{we da tu`i neredovne plati{e, a posledwa mera u naplati ra~una je prodaja stanova. Ove godine je u proceduri bila prodaja 17 stanova onih koji za komunalije duguju ba{ dugo. Do sada nijedan stan nije prodat, i pored toga {to je nekoliko ve} bilo na licitaciji, ali iz razli~itih razloga nisu na{li kupca. Postoje du`nici koji ra~une za komunalije nisu pla}ali od 1998. godine, pa se uz osnovni ra~un nagomilala i kamata, a dugovawa se kre}u od 400.000 dinara do oko 1,8 milion dinara. Ipak, procenat naplate komunalija u Novom Sadu je ~ak 90 odsto, a deset odsto korisnika mora da zavr{i na sudu, jer druge mere ne poma`u. Najve}a potra`ivawa ima „Novosadska toplana“, a prema podacima od pro{log meseca ovo preduze}e potra`uje od stambenih i poslovnih potro{a~a 2,2 milijarde dinara i to 1,4 od stambenih i 796,6 miliona poslovni.

Toplana ne mo`e da opra{ta nagomilane dugove, jer bi sistem daqinskog grejawa prestao da funkcioni{e. U osnovnom sudu u Novom Sadu, tokom pro{le godine je na osnovu tu`bi koje je podnela „Informatika“ bilo 16.908 predmeta za oduzimawe pokretne imovine i 3.782 predmeta za izmirewe ra~una preko zarade, ili drugih prihoda. Izgleda da }e se sada lak{e napla}ivati dugovawa od gra|ana koji nemaju novac, jer je ona snagu stupio Zakona o izvr{ewu i obezbe|ewu koji propisuje iskqu~ivu nadle`nost izvr{iteqa za prinudnu naplatu potra`ivawa po osnovu komunalnih usluga. - Informatika ne anga`uje izvr{iteqe. Termin „privatni izvr{iteq“ ne postoji. Izvr-

{iteqe imenuje Ministarstvo pravde za podru~je Osnovnog i Privrednog suda u skladu sa Zakonom o izvr{ewu i obezbe|ewu, odnosno Pravilnikom o odre|ivawu broja izvr{iteqa. Imenovanim izvr{iteqima od strane Ministarstva pravde Informatika upu}uje Predloge za izvr{ewe, te se ne radi o anga`ovawu - ka`e za na{ list PR menaxer u Informatici Gordana Gale{ev. Prema wenim re~ima, naknada izvr{iteqa je propisana Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama tro{kova za rad izvr{iteqa koji je objavqen u Slu`benom glasniku RS broj 50/2012 koji je donelo Ministarstvo pravde. Q. Nato{evi}

IDEJA JO[ UVEK MRTVO SLOVO NA PAPIRU

Ulaga~i,zemqi{te,paveletr`nica O projektu Veletr`ice, koja bi zamenila Kvanta{ku pijacu, u preduze}u „Tr`nica” razmi{qa se ve} neko vreme, a pred kraj pro{le godine idejno re{ewe je predato Gradskom ve}u. Od tada su se desile odre|ene promene kako unutar preduze}a, tako i na vi{em nivou, te se tu zaustavila ta pri~a i ostala samo na papiru kao predlog. Me|utim, po re~ima direktora „Tr`nice” Milo{a Tubi}a, izgradwa Veletr`nice je pravo re{ewe za procvat poqoprivredne delatnosti, te }e se on ubudu}e zalagati da se taj projekat i realizuje. U ranijem razgovoru za „Dnevnik”, Tubi} je istakao da veliki tr`ni

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

centri sve vi{e konkuri{u pija~noj delatnosti, te smatra da }e Veletr`nica to promeniti. - Veletr`nica }e da integri{e hiqade malih proizvo|a~a koji }e da snabdevaju sredwe i velike proizvo|a~e, a potom }e ovi da izvoze robu. Veletr`nica ujedno omogu}ava i „Tr`nici” da u|e u tr`i{nu borbu i da konkuri{e supermarketima. Na meni je da na|em ulaga~e za ovaj projekat, a na Gradu da obezbedi zemqi{te i da „zeleno svetlo” za realizaciju projekta zakqu~io je Tubi}. Veletr`nica }e obezbe|uju}i odre|en plasman poqoprivrednih proizvoda na

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

veliko, podsta}i proizvodwu poqoprivrednih gazdinstava, omogu}iti ulagawe u daqu proizvodwu, a s druge strane omogu}iti i nova radna mesta. Izgradwom rashladnih kapciteta za konfencionirawe i ambala`irawe robe, proizvo|a~i }e tu mo}i da zakupe prostor za ~uvawe svojih proizvoda, a i „Tr`nica” }e rashladne ure|aje koristiti za svoje potrebe. Direktor „Tr`nice” je rekao za na{ list da je potencijalna lokacija za Veletr`nicu gradski plac na Klisi, kojem je prednost {to je na autoputu. I. D.

065/47-66-452

Farbawestvarnosti Tri de~aka-mladi}a samoinicijativno prefarbavaju ru`ne grafite u lepe slike! Momentalno rade u Marka Miqanova izme|u broja 2 i 4. Farbu kupuju od dobrovoqnih priloga. Novinari snimite ih, zaslu`uju reporta`u i javnu pohvalu! 064/3191... *** Alal ti cena, taksisto. Po{to sam zaboravio uput, uzeo sam taksi za koji sam od pokrajinske bolnice do nove crkve i nazad platio 690 dinara. 063/5220... *** Ju~e smo se razo~arali zbog pose~ene {ume na Fru{koj gori od strane Nacionalnog parka, koji je zadu`en za odr`avawe. Velika povr{ina pose~ena, a pritom na celom putu nismo nai{li na napravqen sto i klupe. Najvi{e nas boli {to niko od odgovornih to ne vidi. 064/2742..: *** Zakon o amnestiji, stra{no. Ko ne}e biti amnestiran? Onaj ko je zatekao lopova na delu. On je i finansijski ka`wen. Nemam teksta! Kakve privredne aktivnosti, kakve investicije, ve}i tro{kovi obezbe|ewa nego celokupna ulagawa. I {ta da radi ~uvar? Da moli. Ako ne{to proba da uradi, pravosu|e ~eka spremno. O odluci, koju donese jedan sa osnovnom {kolom u jednoj sekundi, posle wih deset sa fakultetom godinama odlu~uje. I mi to svi pla}amo. E, tu ima posla i novih radnih mesta. 061/1571...

*** Na{a zbiqa: kada se iz nekog razloga ne{to ispre~i, pozvani ka`u da Srbija, tj. mi, je sitna, mala. A kada se istim pozvanim pojedinac te iste male sitne, obrati iz razloga neke nevoqe, zla, oni ka`u „ej, bre ~ove~e, pa nisi jedini, zna{ li ti bre kolika je Srbija!?„ To ni oni ne znaju, tegle je i sabijaju kako im }ef. 60/6394... *** Stvarno se pitam da li ova Vlada treba da opstane? I oni samo tamburaju o Evropskoj uniji, dokle vi{e? Ne}emo u Evropsku uniju, zar niko ne}e da slu{a narod!! 063/4797...

*** Dosta vi{e raznoraznih agencija i savetodavnih tela. U stru~nim slu`bama treba da budu qudi koji znaju svoj posao, a ostali napoqe. Tako bi bilo vi{e para u buxetu za druge preko potrebne stvari. 063/8272... *** Radikali su odobrili Iliji Devi}u gradwu autobuske stanice. U ~emu je problem i koja to tela treba da re{e wihove gre{ke? 063/7611... *** Za{to se toleri{e ru{ila~ko delovawe 64. `upanije kad su Obraz i Stroj zabraweni?! Oni pri`eqkuju razbijawe. 064/8004...

*** Po li ti ~a ri, ko ji `e le u Evropsku uniju, neka se lepo isele, ionako su im pare, koje su pokrali od naroda, tamo legle na ra~une. A ovaj jadan na rod ne ka vi {e osta ve na miru! 063/4797...

*** Eee , ~ika Simo (063/5039...) ! Nisu Vam javili da je umro drug Tito? Em ste podobijali xabe stanove, sad bi i da Vas xabe greju. I dosta vi{e te pri~e da pla}ate celu godinu! Pa vaqda je lak{e tako nego da kao ja moram odjednom da platim ogrev za ku}u? 063/8354...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

9

JU^EURU^ENEOKTOBARSKENAGRADEINOVEMBARSKEPOVEQE

ovaj, jedan od najva`nijih datuma u istoriji Novog Sada, slaviti „dokle god ima Novosa|ana“. - Zajedno sa 9. novembrom 1918. godine, 23. oktobar je

stub temeqac ne~eg najvrednijeg {to imamo, a to je sloboda. I niko nikada ne sme to da zaboravi i niko nikada toga ne sme da se stidi. I danas s velikim ponosom obele`avamo ovaj datum i danas se se}amo i po-

klawamo `rtvama na{e slobode, qudima koji su dali najvrednije {to imaju, svoje `ivote. Mislim na pripadnike na{eg narodnooslobodila~kog pokreta, ali i na pripadnike

Vu~evi} je ~estitao dobitnicima Oktobarske nagrade i Novembarske poveqe, „qudima i udru`ewima koji su svojim radom i zalagawem doprineli da na{ grad ide napred, da se razvija, da bude boqi, i da kvalitet `ivota na{ih sugra|ana bude daleko boqi“, i zamolio ih da nastave daqe da doprinose boqitku Novosa|ana i Novog Sada. - Ovo visoko priznawe nas obavezuje na zahvalnost i sre}an sam {to u ovom trenutku i s ovog mesta, u svoje i u ime nagra|enih, da izrazim zahvalnost, kao ~ast i radost koje nam je do deli la Skup {ti na No vog Sada do delom Oktobarske nagrade – izjavio je u ime nagra|enih Milan Spasojevi}. Foto:N.Stojanovi} U sve~anom pro gra velike Crvene armije, koje su mus u jo{ u~estvovali i prvak mnogi godinama unazad zaboradrame Srpskog narodnog pozovqali i stideli se da ih spori{ta JugoslavKrajnov , kao i miwu. Hvala im veliko {to su Narodni or kestar an sambla doneli slobodu u na{ grad – „Vi la“ kompo zi ci jom „Duni rekao je tom prilikom Vu~evetre“. vi}. S.Krsti}

NASPOMEN-GROBQUPOLO@ENIVENCI

Oslobodiocima po~astise}awe Povodom 23. oktobra, Dana oslobo|ewa Novog Sada gradona~elnik Milo{Vu~evi}, predsednik Skup{tine grada Sini{aSevi}, kao i delegacije Vojske republike Srbije i Gradskog odbora SUBNOR-a polo`ili su vence na Spomen grobqu - Oslobo|ewe Novog Sada 23. oktobra 1944. godine mnogo qudi platilo je svojim `ivotom - rekao je Vu~evi} - Hrabro{}u i velikim `rtvama, oni su izvojevali slobodu za mnoge generacije i zahvaquju}i wima mi danas `ivimo u ovakvom gradu. Najmawe {to mo`emo da u~inimo je da ih se na dana{wi dan setimo i odamo sve po~asti. Obaveza i du`nost svih nas je da

vodimo politiku mira i nikada vi{e ne dozvolimo da zavladaju mr`wa, netolerancija i sukobi. Predstavnik delegacije SUBNOR JovanJovi} rekao je da je ponosan {to je bio u~esnik Narodnooslobodila~ke borbe i {to smo posle rata bili priznati u Evropi i svetu. Ostalo je jako malo u~esnika NOB i to su sve qudi u godinama, zato `elim da nas slede mladi, ali ne u ratu, ve} miru, rekao je Jovi}. Venci su polo`eni i na spomenik Novosadskom partizanskom odredu na ^eneju. Po{tu oslobodiocima ju~e su na Spomen grobqu odali i predstavnici Omladine LSV. G.^.

Foto:S.[u{wevi}

Do bitni ci ma Ok to bar ske nagrade i Novembarske poveqe, ju~e su, povodom 23. oktobra, Dana oslobo|ewa Novog Sada, uru~ena pri znawa u Gradskoj ku}i, u pri sustvu predstavnika gradske vlasti, gradskih preduze}a i ustanova, Vojske Srbije, po li ci je i po li ti~ kih stranaka. Oktobarsku nagradu dobili su: direktor O[ „Ko sta Trif ko vi}“ Milan Spasojevi}, vi{i nau~ni saradnik i muzejski savetnik u Muzeju Vojvodine dr Drago Wegovan, i grupa pro jek tanata za ure|ewe Keja ko ju ~i ne Vesna Pavi}evi}, Marina Sekuli}, Jan Pa`itnaji, Dragana Miqkovi} i Du{ko Pilipovi}. Novembarska poveqa pripala je pripadniku @andarmerije Dej an u Obr adovi} u i predsedniku Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti Novog Sada mr Radivoju Mra~evi}u. Nakon uvodne pesme mu{kog seksteta „Sveti Serafim Sarovski“, prisutne je pozdravio gradona~elnik Milo{ Vu~evi}, nagla{avaju}i da }e se

Foto:S.[u{wevi}

Znaweutkali unapredakgrada

DIREKTORMILENKOMILIVOJEVI]KA@EDAPREDUZE]ENIJEZAPRODAJU

Lukapravipare, ne}eprivatizaciju

Luka Novi Sad nije za prodaju rekao je ju~e direktor preduze}a Milenko Milivojevi} povodom spekulacija da bi ovo uspe{no preduze}e u dr`avnim vlasni{tvu moglo da promeni strukturu kapitala, jer za to, navodno, postoji zainteresovan kupac iz Ujediwenih Arapskih Emirata. Milivojevi} je predo~io da se ve} du`e vreme ne javqaju ni potencijalni investitori, niti je o promeni vlasni~ke strukture kapitala razgovarao sa predstavnicima vlasti. Po tre}ina kapitala Luke Novi Sad je u posedu Grada, Pokrajine i Republike. - Moj i stav zaposlenih je da preduze}e i daqe treba da bude u vlasni{tvu dr`ave. Smatramo da ne bi trebalo prodavati firmu koja donosi profit, a to je upravo sa Lukom slu~aj. Od 1995. godine preduze}e je u kontinuitetu zavr{avalo poslovnu godinu sa dobitkom - isti~e direktor Milivojevi}. Prema wegovim re~ima i ova poslovna godina }e doneti plus na ra~unu, ali direktor ju~e nije znao da ka`e u kom iznosu. Naveo je

radi, spomiwe da su u 2011. godini pretovarili 620.000 tona robe. - Ove godine smo mese~no otprilike pretovarali oko 80.000 tona robe, i investirali skoro milion evra u opremu i u poboq{awe uslova rada - ka`e Milivojevi}. Podsetio je da Luka Novi Sad ve} godinu i po dana nema organe upravqawa. Prestavnici kapitala trebalo bi da imenuju Skup{tinu preduze}a, a Skup{tina preduze}a izabere Upravni odbor. - ^ekali su se izbori i da bude izabrana nova vlast, a sada kada je konstituisana nemam informaciju kada }e biti odr`ana Skup{tina preduze}a. U kontaktu sam sa Ministarstvom saobra}aja i veza u ~ijoj je nadle`nosti Foto:A.Erski novosadska Luka, ali to Ministarstvo podatak da je do ju~e pretovareno 900.000 tonema informaciju kada }e biti zakazana na robe, te da se o~ekuje da pretovar pre|e Skup{tina preduze}a - ka`e direktor Mimilion tona do kraja 2012. godine. Pore|ewa lenko Milivojevi}. Z.Deli}

ZBOGGRADWEVRELOVODNIHPRIKQU^AKA

Izmenasaobra}aja udveulice Zbog izgradwe vrelovodnog prikqu~ka u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a ispred broja 37 od danas pa do 5. novembra izmewen je re`im saobra}aja. Tokom presecawa kolovoza i polagawa cevi saobra}aj }e biti u prekidu.

Zbog gradwe prikqu~ka od danas pa do 5. novembra izmewen je saobra}aja na delu biciklisti~ke staze i trotoara na Somborskom bulevaru 95. Iz “Novosadska toplana” apeluju na razumevawa. N.R.

Izlo`ba „Pe}inazaborava” Izlo`ba „Pe}ina zaborava” bi}e otvorena sutra u 19 ~asova u Meandru Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i traja}e do 12. novembra.”Pe}ina zabo-

Slikarebalansa dokrajaoktobra

Foto:N.Stojanovi}

Radna grupa za izradu rebalansa buxeta privodi kraju taj posao i do kraja ovog meseca bi}e ura|en i okvir rebalansa potvrdio je Novosadskoj televiziji ~lan Gradskog ve}a za finansije DejanMandi}. U buxetu ima para za planirane investicije, ka`e Mandi}, ali veliki problem kod izrade rebalansa prave izvr{eni radovi koji nisu bili planirani, ili su izvedeni u znatno vi{em iznosu od planiranog, i tako je, prema wegovom mi{qewu, neko namerno o{tetio gradski buxet.

Osnovciupoznaligrad U okviru akcije „Ja upoznajem Novi Sad„ 350 dece iz O[ „Nikola Tesla„ i O[ „@arko Zrewanin„ ju~e su uz pomo} stru~nih vodi~a boqe upoznali svoj grad. OliveraIni} iz „Coolist„ fondacije koja u saradwi sa Udru`ewem turisti~kih vodi~a Novog Sada i podr{ku Turisti~ke organizacije Novog Sada organizuje ovu akciju od 2009. ka`e da su ove godine ukqu~eni u~enici ~etvrtog razreda, jer u tom uzrastu se deca prvi put sre}u sa gradom, orijentacijom u prostoru, mapama... V.Vukojev

Ambasador Kinekod gradona~elnika Gradona~elnik Novog Sada Milo{Vu~evi} primio je ambasadora Kine XangaVansjua i predstavnike kineske pokrajine \ilin u kojoj se nalazi grad pobratim Novog Sada, ^ang~un. Saradwa Novog Sada i ^ang~una po~ela je 1980. godine u agraru, a kasnije je pro{irena na sport, obrazovawe i privredu.

rava” je delo umetni~kog projekta „Autopsia„ koji se bavi muzi~kom i vizuelnom produkcijom i okupqa autore razli~itih profesija. B.D.

BRONZANIPESNIKDO^EKIVA]EPOSETIOCE USREMSKOJKAMENICI

ZasijalaZmajevabista Prigodnom sve~ano{}u i uz prisustvo mno{tvo mali{ana, ju~e je u dvori{tu Spomen zbirke Jovana Jovanovi}a Zmaja u Sremskoj Kamenici otkrivena bista ovog pesnika, rad vajara \or|a Lazi}a \ap{e. Bista je otkrivena u okvi-

Nedeqa Muzejagrada U okviru obele`avawa nedeqe Muzeja grada ve~eras u 18 ~asova u Zbirci savremene umetnosti, Dunavska 29, organizuje se program dru`ewa i fotografisawa „Prvi put sa mamom u muzeju”. Sutra u podne, na istom mestu, bi}e prezentacija konzervatorsko-restauratorskih radova na slikama Fonda Zbirke savremne umetnosti.

ru programa „Nedeqa Muzeja grada”, koji traje od 22. do 26. oktobra a sa bronzanog ~ika-Jove prekriva~ je skinuo direktor „Zmajevih de~jih igara” Du{anPop\ur|ev. - U ku}i smo koja je bila posledwa Jovina adresa. Prvog julskog dana 1904. godine wegovo srce prestalo je da kuca i ovde je vreme stalo. Od tada ovde stanuju samo pesme i na zidu ispisane gledaju nas wegove re~i- kazao je Pop \ur|ev. Spomenik ~uvenom pesniku visok je 70 centimetara, na~iwen od bronze i deluje kao da do~ekuje posetioce a, kako je naveo autor, to je i bila osnovna ideja.Direktorka Muzeja grada VesnaJovi~i} podsetila je na ~uvene stihove pesme „Ala je lep ovaj svet” rekav{i da nas spajaju Jovini stihovi. Program je upotpunilo horsko pevawe u~enika O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, uz pratwu harmonike. A.J.

10

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

vOJvOdinA РЕОРГАНИЗАЦИЈАГРАДСКЕУПРАВЕНЕКИМАКОСТУГРЛУ

На улицу, по истеку уговора

ОБЕЛЕЖЕНДАНОСЛОБОЂЕЊА СТАРОПАЗОВАЧКЕОПШТИНЕ

Венци у спомен на слободаре

СТАРА ПАЗОВА: Малобројни учесници борбе против фашизма у Другом с��етском рату, њихови потомци, борци ратова деведесетих година, резервне старешине, један број грађана, на челу са председником општине Стара Пазова Ђорђем Радиновићем, положили су венце на споменике палим борцима и жртвама фашистичког терора у Старој Пазови, у част празника ослобођења града и осталих места ове сремске општине. Председник Радиновић је са сарадницима положио венац на споменику у центру Старе Пазове и том приликом истакао да се велике жртве којима је плаћена победа над фашизмом и слобода никада не смеју заборавити.

-Много је наших предака уградило себе у победу над фашизмом и то не смемо заборавити, док сам ја председник то ће се обележити у сваком нашем месту, -истакао је Радиновић докје председник Општинске организације СУБНОР-а Душан Иванчевић, некада борац Четврте војвођанске бригаде, подсетио да је част да прва уђе у Стару Пазову имала управо та партизанска јединица пре 68 година. А дубоку захвалност слободарима и народном хероју Јанку Чмелику, пред његовим спомеником у градском парку изразио је Јанко Лихтлер, председник МО Савеза бораца. Председник општине је, за малобројне учеснике антифашистичке епопеје приредио свечани ручак. А.Мали

АКЦИЈАЈКП„ПОГРЕБНО”УСУБОТИЦИ

Обнављају дрвена надгробна обележја СУБОТИЦА: У сусрет католичким празницима Сви свети и Дан мртвих ЈКП „Погребно“ из Суботице уређује и обнавља дрвена надгробна обележја, а ово ће трајати до 5. новембра. Акција се спроводи први пут, а оквиру ње је омогућено поручивање дрвених

постављање. У ЈКП-у „Погребно“ наводе да је ово период када се људи највише јављају због обнављања надгробних обележја од којих су нека дотрајала, а многа поломљена или покрадена. Цене дрвених надгробних обележја попут крста, реформаторске табле и пи-

Азилантиправепроблеменагробљу Азиланти у Суботици не мирују. Директорка ЈКП „Погребно” Весна Прчић каже да стално имају проблема са мигрантима јер улазе на Сенћанско гробље. - Долазе стално.Улазе у гробове и обављају своје потребе, а на чесмама се купају. Ноћу нису ту, јер пређу на градску депонију. Стално зовемо комуналну полицију и имамо акције. Протеклих дана проблем је ескалирао - каже Весна Прчић. надгробних обележја чије се цене крећу у зависности од материјала од којих су израђени. За време акције, ЈКП „Погребно“ неће наплаћивати услуге попут урезивања слова. - Грађани који су заинтересовани, могу се јавити на гробљу или путем телефона назначеном на плакату. Сутрадан, у односу на поруџбину, надгробно обележје ће бити на гробљу, припремљено за

рамиде, зависе од материјала од којих су израђени, а крећу се од 1.650 до 3.300 динара. Пораст цена погребних услуга у износу од 3,5 одсто неће утицати на тренутну акцију обнове надгробних обележја. За нешто мање од 10 дана, колико траје акција, у ЈКП „Погребно“ су припремили 20-ак надгробних обележја према захтевима грађана - истиче директорка ЈКП „Погребно“ ВеснаПрчић. С.И.

БЕНЕФИЦИЈЕГЕРОНТОЛОШКОГЦЕНТРАСУБОТИЦА

Попуст за редовне платише

СУБОТИЦА: На предлог градоначелнка Суботице Модеста Дулића Геронтолошки центар омогућиће одређене бенефиције, односно повластице корисницима услуга туђе неге и помоћи који благовремено измирују своје обавезе. - Предложено је да се корисницима услуга, који редовно измире своје обавезе за последњих шест месеци у континтинуитету и немају ранијих дуговања, обезбеди попуст на плаћање услуга за седми месец и то у износу од 50 одсто од износа рачуна за седми месец и да се корисницима услуга који редовно измире своје обавезе за последњих дванаест месе-

ци у континтинуитету и немају ранијих дуговања обезбеди бесплатно коришћење услуга за тринаести месец - рекао је директор Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић. Геронтолошки центар у Суботици је социјално здравствена установа која пружа услуге институционалне и ванинституционалне социјалне заштите. Услуге ванинституционалне заштите пружају се путем Службе “Отворена заштита” и то кроз услуге неге и помоћи у кући и услуге које се пружају у оквиру организовања рада геронтолошких клубова. С.И.

Изложба „Поља и границе” ЗРЕЊАНИН: Изложба нових графика МиланаЈакшића и НадеДенић под називом “Поља и границе”, отворена је у Савременој галерији Зрењанин. На овој изложби представљене су графике већег формата, настале током 2010. и 2011. године, које су изведене у техници суве игле, у једнобојној, и двобојној штампи. Тема ових радова јесу “Поља” и “Границе”, изведене коришћењем апстрактних симбола као што су звезде, купе, лист, круг... као својеврсни симболи савременог живота, као делови омеђене стварности. Ж.Б.

ЗРЕЊАНИН: Независни синдикат Градске управе Зрењанин поздравио је изјаву председника локалног парламента Радована Булајића да неће бити отпуштања чиновника, већ само прерасподеле радних места у Градској управи. Булајић је, коментаришући организацију Градске управе у којој, уместо ранијих 18, има свега шест начелника одељења, обећао да бивши начелници и њихови заменици неће остати без посла, већ да ће бити распоређени на друга радна места, али да ће им зараде бити умањене за 20 до 25 одсто.

- Иако сматрамо одлуку о броју одељења неодговарајућом за капацитете града какав је Зрењанин, Независни синдикат се неће мешати у избор нових начелника у Градској управи, јер сматра да избор топ менаџмента треба да буде у надлежности руководства града. С тим у вези, сматрамо да одлука о смањењу руководилаца и постављених лица може бити корисна ако ће имати за циљ велику уштеду у буџету града и ако ће се на тај начин поправити материјални и социјални статус, као и бољи услови рада свих запослених у Градској управи – пору-

чио је председник синдиката Жељко Торњански. Он је реаговао и на недавну изјаву председнице Самосталног синдиката Градске управе Милице Суботин која је казала да се овај синдикат противи само отпуштању стално запослених радника. - Независни синдикат се противи и отпуштању запослених на одређено време, посебно због чињенице што су неки запослени више година у том статусу, а знамо да по закону ангажовање запослених на привремено - повременим пословима може бити нај-

НОВОБЕЧЕЈЦИИЗГРАДИЛИБИЦИКЛИСТИЧКУСТАЗУ

Бициклом до Европе НОВИ БЕЧЕЈ: - Док се на различитим форумима, медијима и јавним наступима политичари утркују ко ће пре изнети свој став о уласку у Европску унију или о Косову, ми сређујемо своју кућу, јер мислимо да је то начин да се стигне до ЕУ. Изградили смо бициклистичку стазу како би наши суграђани, а првенствено школска деца, избегли вожњу оптерећеним транзитним путем и безбедније стизали на своја одредишта - рекао је јуче председник општине Нови Бечеј Саша Шућуровић, отварајући новоизграђену бициклистичку стазу, и то тако што се са сарадницима њоме провозао на бициклу. Бициклистичку стазу, дугу преко један километар, изградили су Новобечејци од средстава самодоприноса. На тај начин је обезбеђено 2,5 милиона динара, колико су коштали радови. - Стазу су, такође, и градили Новобечејци, кроз пројекат јавних радова које је финансирала општина, тако да је ово комплет-

но наш подухват – рекао је Шућуровић. Заменик председника Савета Месне заједнице Нови Бечеј Радослав Шећеров објаснио је да се стаза простире од Геронтолошког центра до дела града који се назива Ново село. Дуга 1.028 метара, стаза је грађена у протекла три месеца.

- Ова стаза је врло корисна за грађане. Њоме се сада вози комотније него транзитним путем. Свакако је безбедније, и када бициклиста хоће да стане, то на стази може да учини, док на путу то није смео да ради – рекла је грађанка Софија Трифунац. Ж.Балабан

СЕДМОГОДИШЊОЈМАЈИМИЛОВАЦПОТРЕБНАПОМОЋЗАЛЕЧЕЊЕ

За операцију у Аустрији потребно 10.000 евра СРБОБРАН: Седмогодишња - До сада је три пута ишла на опеСвака операција у Ћуприји коју МајаМиловац из Србобрана је, као рацију тетива и мишића, због спазма изводе руски хирурзи, кошта око тек рођена беба, изашла из породи- и ове интервенције су дале огроман 3.000 евра. Родитељи су се за сада лишта са оценом 8/9. Међутим, на- резултат. Стопала су јој се спустила, сналазили како знају и умеју, помагакон само пар месеци, њени мајка Да- па сада може да стане, док је раније ли су им родбина, пријатељи, опнијела је приметила да нешто није у могла да стоји само на прстима. штина Србобран, људи добре воље. реду. Ипак, за наредну операци- На првим контролају, не знају да ли ће имати ма, педијатри су нам годовољно новца. ворили да је све у реду. - Ја не радим, јер је МаКада је имала четири ји потребан неко 24 сата. месеца, Маји су три пуСупруг је пре пар дана дота радили ЕЕГ главе, био посао, а до сада је раали снимци нису откридио приватно, шта год да ли да било шта није у се укаже, како би могли да реду, да би нам само мепреживимо– каже Данијесец дана касније, лекар ла. рекао да је имала крваНаду за Мајин напредак рење на мозгу приликом даје једна аустријска клирођења и да се то могло ника, где се ради операцисанирати да је устаноја матичним ћелијама. вљено одмах. Поста- Тренутно чекамо конвљена јој је дијагноза кретан одговор од аустријцеребрална парализа – МајаМиловацчекапомоћдобрихљуди ских лекара и позив да доприча Данијела. ђемо да прегледају Мају. Маја данас воли да црПрема досадашњим разгоОтворенрачун та и да гледа цртаће, али ворима, имамо разлога да Сви који желе да помогну Маји Миловац да оде на верујемо у успех операцијој инвалидска колица не дозвољавају да се игра операцију матичним ћелијама у Аустрији, могу то да је. И сами знамо за једног уплатом на жиро рачун број: дечака са већим оштећенапољу са својим вр- учине шњацима. Она не може 355000000556395717, код Војвођанске банке. Рачун њем од Мајиног, који је пода говори, да жваће и је отворен на Мајино име. сле ове операције проговоправилно гута, да конрио и проходао – истичу тролише мокрење и стоМајини родитељи. лицу, да хода, да се обуче, али све Много боље гута пљувачку. Шаке Операција у Аустрији кошта разуме. далеко лакше отвара и сада може да 10.000 евра. Овај новац Данијела и Битка Мајиних родитеља да њи- држи оловку и црта. Следећа опера- Синиша немају, али се надају да ће ховој девојчици буде боље, траје не- ција нам је заказана за децембар – сакупити, уз помоћ свих људи добре престано. истиче Мајин отац Синиша. воље. М. Кековић

Једнократна помоћ младима

АПАТИН: Поводом Дана ослобођења општине, 24. октобра, представници општине Миодраг Бакић, Мирко Цветићанин и Дамир Растовић уручили су јуче једнократну помоћ ученицима и студентима палих бораца ратова од 1990.-1999. године. Ову помоћ, у висини од по 10.000 динара, примило је 13 ученика и студената. Родитељи деце, који су дошли на пријем у Скупштину општине, изразили су захвалност што нису заборављени.

-Све док ученици и студенти не заврше своје школовање, општина ће им пружати помоћ, колико је то могуће, а када заврше школовање, настојаћемо и да их запослимо, прво као волонтере, а потом изнаћи и могућност за стално запослење рекао је заменик председника општине Миодраг Бакић. Делегације општине и борачке организације положили су венце на споменике палих бораца на гробљу у Апатину и у Пригревици. Ј.П.

дуже до годину дана. Апелујемо на начелницу Градске управе да се сви запослени који раде на одређено, а провели су више од годину дана непрекидно на послу, одмах преведу у стални радни однос – нагласио је Торњански. “Дневник” је пре неколико дана објавио незваничну информацију да челници локалне самоуправе размишљају о смањењу броја чиновника, што се посебно односи на оне који су у Градској управи ангажовани по уговору на одређено време. По истеку тих уговора неки ће, по свему судећи, остати без посла. Ж.Балабан ХУМАНИТАРНААКЦИЈА

„Осмех” за малишане

БЕЧЕЈ: Ентузијасти окупљени око хуманитарне акције „Осмех“ настављау своју мисију у Бечеју, па ће преко хиљаду деце из социјално угрожених породица највеће потиске општине и за предстојећу Нову годину добити пакетиће од Деда Мраза. - Наш циљ је да прикупимо довољно средстава и робе, како бисмо могли, као и лане, да деци из социјално угрожених породица уручимо по два пакетића, од којих ће у једном бити слаткиши, а у другом гардероба. Лане смо комплетирали 2.100 пакетића и усрећили 1.050 деце. Ове године ћемо припремити и педесетак пакетића за бебе, односно двадесетак за децу из породица с великим бројем чланова - нагласила је у име организатора Мелинда Молнар. Марина Ковачев из Бечејског удружења младих – БУМ је нагласила да је лане прикупљено за идентичну акцију око милион динара, а сада се нада да ће износ бити и већи. Акција ће се реализовати кроз разне активности, почев од дежурства на пијацама и маркетима с циљем да се све промовише и прикупи што више средстава, преко мескенбала, концерата, спортских турнира. Пријем гардеробе, играчака и школског прибора почиње од 1. новембра у Центру за децу и младе, Главна улица 47, и то од 9 до 13 сати радним данима изузев четвртком, када су врата Центра отворена од 16 до 18 сати. Акција ће трајати до 15. децембра, после чега следи сортирање пристиглог материјала и паковање пакетића. Чланица Општинског већа Андреа Галго-Ференци је рекла да локална самоуправа подржава акцију и да ће се они финансијском донацијом укључити у њену реализацију. Људи добре воље, сходно својим могућностима, већ могу да почну с уплатом новчаних прилога на рачун Центра за развој физичке и менталне способности грађана „Буђикан Дојо Бечеј“, чији је број: 3259500700028543-23. В.Јанков

Вратити суд у Ковин

КО ВИН: У Министарсво правде послат је акт којим се радној групи која ради на припреми предлога нове мреже судова у Србији предлаже да ковинска општина буде међу онима које ће понови добити суд. У Ковину је тренутно само судска јединица Основног суда у Панчеву. Захтев Министарству пропраћен је и низом аргумената који иду у прилог поновном враћању суда у ковинску општину. Пре укидања је постојао суд у рангу основног, општинског. За становнике Ковина враћање суда значило би уштеду и у времену и у финансијама. З.Дг.

dRU[TvO

dnevnik

KONKURS ZA STUDENTSKE STIPENDIJE I KREDITE MINISTARSTVA PROSVETE DO 31. OKTOBRA

Dr`ava}eodre{itikesu kolikomo`e

Konkurs za dodelu studentskih stipendija i kredita Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kograzvojau{kolskoj 2012/13.godinitrajeod1.oktobra, a za prijavqivawe je preo- stalo jo{ devet dana, zakqu~no s 31. oktobrom. Studentima vi{ih godina studija, korisnicimatihprinadle`nosti,poznati su uslovi, rokovi itd, ali ovogodi{wimbruco{ima,teonima kojiranijenisukoristilikreditilistipendijuskre}emopa`wu na to da mogu konkurisati jedinobuxetskistudenti,dr`avqaniSrbije,sprebivali{tem nawenojteritoriji. Za stipendiju ne mogu konkurisati studenti prve godine studijave}onioddrugedopete ({este)godine,naravno,akonisu ponavqali nijednu godinu i ako imaju prosek ocena iznad 8,50. Za studentski kredit mogu konkurisatiistudentiupisani

uprvugodinuosnovnihstrukovnih ili akademskih studija. Za stipendijusukriterijumite`i i ona se, bespovratno, dodequje najboqimstudentima,dokkorisnikkreditamo`ebitioslobo|enotplateve}premauslovima navedenimuugovoru,teakostudijezavr{iurokuisprosekom najmawe 8,50. Kriterijumi pre-

nubro{uruobjavioje„Prosvetni pregled”, a u woj su ne samo uslovi za konkurisawe ve} i za to potrebni originalni obrasci. U Novom Sadu bro{ure se mogu kupiti u kancelariji „Prosvetnogpregleda”,u@elezni~kojulici40,svakogradnog dana od 9 do 16 ~asova, a cena primerkaje90dinara.

Popuweneodgovaraju}eobrasceidokumenta studentipredajuustudentskojslu`binasvom fakultetuilivisokojstrukovnoj{koli sudni prilikom formirawa rang-liste kandidata i za stipendiju i za kredit su uspeh i efikasnost u prethodnom {kolovawu, kao i ekonomsko-socijalnostaweporodicestudenta. Konkurse za dodelu studentskih stipendija i kredita Ministarstvaza2012/13.kaoposeb-

Popuweneodgovaraju}eobrasce i dokumenta studenti predaju u studentskoj slu`bi na svom fak ultetu ili vis ok oj strukovnoj {koli, koje su du`nedaod1.do5.novembraMinis tars tvu pros vete dos tave kontrolne spiskove kandidata, anapreliminarnulistukandi-

dat mo`e podneti prigovor u roku od deset dana... Nadle`na komisijaMinistarstvautvr|uje kona~nu rang-listu koja }e bitiobjavqenanawegovomsajtu (u drugoj polovini novembra),aministarprosveteurokuod90danapoistekukonkursnogroka(dokrajajanuara2013) donosiodlukuododelistipendijaikredita. U ovogodi{wim konkursima stojiinapomenadasebrojstudentskih stipendija i kredita utvr|uje „prema raspolo`ivim sredstvimaubuxetu”Srbijeza odg ovar aj u} u (2013) godin u. Podse}amo na to da je posledwih nekoliko godina mese~ni iznos i stipendije i kredita 6.100 dinara, a studenti ih dobijajudesetmeseci,dokonikojisunazavr{nojgodinistudija s neparnim brojem semestara dobijajupetrata. V. ^.

OP[TINE S MAWE OD 10.000 STANOVNIKA IMAJU PRAVO SAMO NA DE^JEG STOMATOLOGA

KrezubaSrbijasenele~i ukidawemzubara

Odluka Ministarstva zdravqa da promeni na~in pla}awa stomatologaudomovimazdravqa dove{}edotogadamnogeop{tineostanubezstomatologa.Naime, u domovima zdravqa gde ima maweod10.000stanovnikaRepubli~kifondzazdravstvenoosigurawe pla}a jednog de~jeg stomatologa i stomatolo{ku sestru,dokostalistomatolozidobijaju platu jednim delom od Fonda a drugim delom od onoga {tozaradenatr`i{tu.Drugim re~ima,“vi{ak”stomatologa}e deoplatedobijatioddr`aveaza drugideomora}esamdazaradia dali}esvakogmesecaimatidovoqno pacijenata da bi upotpunio platu barem do iznosa koji dobijazubarkojegucelostipla}aRFZOkrajwejeneizvesno. Upravo zbog takvog pravila stomatoloziumawimop{tinama u Srbiji ve} su krenuli sa prikupqawem potpisa za peticiju protiv Pravilnika jer su svesni da ne}e mo}i da zarade niosnovnuplatu.Sdrugestrane stanovnici  op{tina koje

imaju mawe od 10.000 gra|ana osta}e bez stomatolo{ke za{tite, pa }e ako imaju problemazazubimamoratidaputujuu druguop{tinu. U desetak takvih op{tina u Srbiji, prema proceni, `ivi oko 90.000  i svi oni }e ostati bez zubara. Ove op{tine su

SIMPOZIJUM O LE^EWU ANKSIOZNIH POREME]AJA

Bensedinise pijuna{ake

UJugoslovenskomdramskompozori{tuuBeograduod25.i26.oktobra odr`a}e se Simpozijum o le~ewu anksioznih poreme}aja. O~ekuje se vi{e od 400 u~esnika izSrbiji,me|ukojimasuilekari izdomovazdravqa. MadapodaciRepubli~kogfondazazdravstvenoosigurawepokazujudajebrojrecepatazalekove za smirewe smawen skoro za tre}inu,kaoidajetorezultatmere dasebeznalazapsihijatraovilekovi vi{e ne mogu prepisati na recept,psihijatritvrdedaseupotreba ovih lekova nije smawila. Takoseisti~edajebrojprodatih kutija bensedina ove godine ista kaoi~etiriunazad{tozna~ida ninovemerenisudonele`eqene rezultate. Drugim re~ima bensednine i sli~nelekove,kojiina~enisuza le~ewe anksioznih poreme}aja, piju mnogi i to na {tetan na~in jerimonirealnonitipoma`unitire{avajuwihovproblem.Naime,mnogiodonihkojiolakopote`uzakutijamabensednimaibro-

mazepamazapravotrebadasele~e antidepresivima. Sutra{wiSimpozijum,~etrdesetiporedu,nosinaziv“Spektar anksioznih poreme}aja - izazovi savremenog doba”. Direktorka Klinike za psihijatriju dr Na|a Mari}-Bojovi} obja{wava da su odlu~ili za ovu temu zbog toga {toseanksiozniporeme}ajimogu dogoditi svakom i ne treba biti sramota potra`iti pomo} psihijatra. -Bla`efobije,poreme}ajispavawa,odre|enipsihosomatskiporeme}aji i po~etne faze poreme}aja ishrane, blaga depresija, po~enafazazloupotrebealkoholai drogasuuglavnomreakcijenaodre|ene spoqa{we okolnosti, to su anksiozni poreme}aji, naj~e{}e u psihijatriji. Anksioznost nastaje kao rezultat preterane brige,kodnasdanas~estoizazvane strahom za agzistenciju, zbog gubitkailipronala`ewaposlaobjasnila je doktorka Na|a Mari}-Bojovi}. Q. M.

REKOMzabudu}nost mladih Danasod11do18sati,kodRuskogcarauBeogradu,KoalicijazaREKOMnastavqasaprikupqawempotpisapodr{kezaosnivaweREKOM. Junapro{legodine543.000gra|anaBosneiHercegovine,Srbije,CrneGore,Kosova,Hrvatske,MakedonijeiSlovenijepotpisalojepeticijuzaosnivaweRegionalnekomisijezaustanovqewe~iwenicao`rtvamairatnimzlo~inima. Q. M.

predlagale Ministarstvu zdravqa da im barem dozvoli pravo najednogstomatologaiasistentaalinitonijeprihva}eno.U obrazlo`ewu svog predloga naveli su da bi taj zubar pru`ao besplatnustomatolo{kuza{titu za qude starije od 65 godina, dijabeti~are, hemofili~are,

oboleleodkancera.Jer,svioni sada moraju kod zubara u drugu op{tinua~estosedoga|adani tamo ne mogu da budu primqeni jer su onda{wi stomatolozi “prebukirani” a i pojavquje se problem da domovi zdravqa iz drugih op{tina tra`e da im se tro{kovi za pru`awe zdravstvenihusluganadoknade. Kako su sve op{tine koje su novimpravilaostalebezstomatologa saglasne da se to mora hitnoizmenitiostajedasevidi dali}epeticijakoja}euskoro biti upu}ena Ministarstvu zdravqa uroditi plodom. Tim pre {to je polovina stanovni{tvaSrbijekrezubai{tojebilozao~ekivatidasebrojstomatologa pove}a a ne da se donose pravilnicipremakojima}eihu domovimazdravqabitisvemawe a da }e se i kod onih koji rade svakiulazakuordinacijuposebnopla}ati.Kakosugra|anisve siroma{niji ~ak se i odlazak kod zubara sa nov~anikom odla`eatozaposledicuimakrezubu naciju. Q. Male{evi}

sreda24.oktobar2012.

11

PRIHVA]ENA OSTAVKA V. D. DIREKTORKE „DNEVNIK HOLDINGA” AD

JasminaMa{ulovi} razre{ena nali~nizahtev OdborzainformisaweSkup{tineVojvodinerazre{iojeju~evr{iocadu`nostidirektora„DnevnikHoldinga”ADzanovinsko-izdava~ku delatnost Jasminu Ma{ulovi} i taj predlog uputiopokrajinskoparalemntunausvajawe.PredsendikOdbora Du{anJakovqev izjaviojedajeovaodlukadonetanali~nizahtevJasmineMa{ulovi},kojajepodnelaostavkunatufunkciju. Odbor za informisawe zatra`io je ju~e od resornog pokrajisnkogSekretarijatada~lanovimatogskup{tinskogteladostaviStrategijurazvojainformisawauVojvodini. B. D. S.

TRI DANA TRAJALO SPASAVAWE @IVOTIWE IZ KANALIZACIONOG OTVORA

Baladaopsu sasre}nimkrajem Pravadramaokospasavawaku~eta koje se spletom nesre}nih okolnosti, ili iz qudske obesti, na{louneza{ti}enomotvoruki{nekanalizacijetrajalajenekoliko dana i u tu`noj pri~i sa sre}nimkrajemsu,osimgra|anai aktivista udru`ewa za za{titu `ivotiwa, u~estvovali i pripadniciVatrogasno–spasila~ke~ete u Zrewaninu. Ne zna se ta~no kada je nesre}ni pas zavr{io u {ahtu, koji se nalazi u blizini

viojeuu`asnimuslovima,u{ahtujebilaustajalavodakojujepas moraodapijedabipre`iveo–ispri~alajeza“Dnevnik”aktivistkiwazrewaninskogogrankaudru`ewa za za{titu `ivotiwa “Beta”JasminaMitrinovi}. Naposletku,NenaduKuqi}u iz dru{tva “\ur|evo” po{lo je za rukomdauponedeqakdo|edo`ivotiwe,kojajeutomtrenutkuspavala,idajeizvadiizrupeukojoj jeprovelavi{edana.

mosta kod zrewaninske fabrike “@itoprodukt”,alijewegovoizvla~eweizrupetrajalotridana. Prvo su u petak na teren iza{livatrogasci,kaoikomunalni policajci, ali nisu uspeli da izvukupsakojijebioupla{enpase, ~imbivideoqude,skrivaoucevi. Zaslu~ajsusaznali~lanoviDru{tvazaza{titu`ivotiwa“\ur|evo”kojisu,ubrzozatim,osvemu obavestiliikolegeizudru`ewa “Beta”. -Nasvena~inesmopoku{avali daizvu~emopsanapovr{inu,ali seonsvevremekrioucevi.Bora-

-Smewivalismoseneprestano na terenu u `eqi da mu pomognemo.Spu{talismourupudrugekucekaomamac,dabiiza{aoizcevi.Zvalismovi{eputaiqudeiz azila za napu{tene `ivotiwe da nam pomognu, a oni su odbili saradwu,{tojesramotazaovajgrad. Vaqda bi trebalo da ih se ti~u ovakvislu~ajevi–istakaojeKuqi}kojijepoznatkao~ovekkoji vodi ra~una o napu{tenim psima iudomqavaih,bezikakvenov~ane nadoknadeipomo}ilokalnesamouprave,iskqu~ivoizqubaviprema`ivotiwama. @. Balaban

IZMENE ZAKONA O ZAPO[QAVAWU OSOBA SA INVALIDITETOM

Gazdamapla}awenadoknade, alineipenala Naknade koje poslodavci moraju da pla}aju, ako ne zaposle odre|eni broj osoba sa invaliditetom,ostaju,ali}eseukinuti penali koje su pla}ali zbog neispuwewa obaveza.  Naime, premare~imaZoranaMartinovi}a,dr`avnogsekretaraMinistarstva rada, zapo{qavawa i socijalnepolitike,poslodavci }eidaqebituuobavezidapla}ajunaknaduitouvisinipolovine prose~ne zarade, ali ne}e pla}atipenale. - Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo{qavawu osobasainvaliditetompredvi|enesudvetarife-zauplatudo petogumesecu50odstoprose~ne zarade i penali, ukoliko uplata ne bude do tada obavqena. Ukoliko ne uplati naknadu navreme,poslodavacjedu`anda do 30. u mesecu upla}uje penale kojisuvi{enegodvostrukove}iuodnosunaprvobitnuobavezu. Ta mera je neefikasna i poslodavce dovodi u nedoumicu. Sagledali smo i efekte uplate penala-odukupnogprihodakojijeostvarenzavremeprimene ovog zakona samo jedan odsto se odnosi na uplatu penala - objasniojeMartinovi}. Nakonteanalizeodlu~enoje, dodaje Martinovi}, da se predlo`eizmeneZakonaoprofesionalnoj rehabilitaciji i zapo-

{qavawu osoba sa invaliditetom,itotakodaseukinupenali koje sada poslodavci imaju kaoobavezu. - Ukidawe penala }e se delimi~no odraziti na buxet kojim raspola`e Ministarstvo, ali ne tako zna~ajno da bi poremetilo efekte ovog zakona i mogu}nost zapo{qavawa osoba sa invaliditetom, imaju}i u vidu da nov~ana naknada ostaje na istomnivou-rekaojeMartinovi}.

O~ekuje se da }e izmene Zakonabitiusvojenedokrajagodine.Ina~e,ovimzakonom,koji je usvojen pre dve godine, propisanajeobavezasvakogposlodavcadauradniodnosprimiodre|enibrojosobasainvaliditetom kao i da ako to ne u~inido30.umesecu,pla}apenaleuvisinitrostrukogiznosa minimalne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nijezaposlio.Poslodavackoji ima izme|u 20 i 49 zaposlenih

ima obavezu da zaposli jednu osobu sa invaliditetom, a ako imavi{eod50radnikamorada primi najmawe dve. Na svakih daqih50imaobavezudaprimi jo{pojednu.Praksajepokazaladave}inagazdauSrbijira|e pristaje da pla}a penale u trostrukom iznosu minimalne zarade, s obzirom da je ove minimalacveomamali,negodada radnomestoosobisainvaliditetom. Q. Male{evi}

12

RePORTA@e

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

BiV[i inSpektOr ZOran nOVakOVi] jedini u SrBiji Slika kOnceM i ekSeriMa ekom `ivot po~ne na svilenom ~ar{avu, a drugima, poput Zorana Novakovi}a, sad ve} penzionera, na smetli{tu. Mo`da je i boqe {to ga je majka kao dvogodi{waka ostavila, a on iz doma za decu bez roditaqa poslat u milo{eva~ku hraniteqsku porodicu Vlastimira i Desanke Novakovi}. O odrastawu, zavr{enoj sredwoj {koli i fakultetu, pa sve do penzionerskih dana, pri~a mi u Milo{evcu, gde ima radionicu u kojoj slika koncem. – Mati me je doslovno bacila i nestala iz mog `ivota. U tre}oj godini su me preselili u selo Milo{evac, gde sam bio do svoje 15. godine i upisa u Sredwu milicionersku {kolu Sremskoj Kamenici – dok provla~i konce, pri~a mi stalo`eno, bez `urbe.

N

Budu}egpolicajcamajka ostavilanasmetli{tu gije. Moram priznati da mi je hobi prili~no skup i zbog drveta, boja i lakova. Ali ne mari mnogo za novac ovaj posve}eni humanista.

Slika s obe ruke istovremeno

Posmatram ga: ne odaje lik ~oveka kome je nedostajala qubav. – Nikakve razlike ime|u mene i wihove dece nije bilo. Mo`da su i vi{e pa`we posve}ivali meni. Prezime po ro|ewu mi je bilo Mihajlovi}, ali sam iz po{tovawa postao Novakovi} – obja{wava Zoran, a onda na licu primetih senku nezadovoqstva. [ta li odjednom izazva ogor~ewe? – U mojoj 11. godini pojavila se biolo{ka majka, ali nisam hteo da je vidim. Ni dan-danas ne `elim.

oran jednu sliku radi bar pet dana, bez obzira na to kolika je. – Zavisi od slo`enosti i koliko materijala potro{im – obja{wava Novakovi} svoju neobi~nu tehniku. – Izgleda jednostavno samo kad se gleda. Jednu geometrijsku kompoziciju radio sam koncem kalema od 250 metara. U jednom potezu i bez nastavaka. Mora se predvideti koliko je potrebno eksera, konca, namotaja, {to je vrlo te{ko. Nemam gotove {eme, ve} sve izra~unam matemati~ki, iscrtam {estarima ornamente pa radim. Za slobodne figure, prvo crtam ono {to zamislim a onda prenesem na dasku koju za{titim i ofarbam. Ukucam eksere po {emi i krenem. Podelim strane po vertikali i radim s obe ruke. U Srbiji sam jedini koji tako radi, imao sam vi{e izlo`bi, a jednu i na VMA. Tamo sam u okviru terapija radio s qudima koji imaju postratni sindrom i prilagodio metodu slikawa wima. Nau~io sam ih osnovnim stvarima i neki od wih to i danas rade.

Z

ZoranletoprovodiuMilo{evcu

Hraniteqigaobla~ililep{e odro|enedece

nih„ porodica. Dolazio sam u isku{ewe da i ja budem hraniteq, ali jednostavno nisam imao uslova. Iz mog Milo{evca zapravo nikad nisam definitivno oti-

@iva je, udata za drugog ~oveka s kojim ima dva sina, dakle moja dva polubrata. Moja de~ja reakcija nije ~udna jer sam hraniteqe zvao mama i tata, a ona se pojavila i rekla da mi je majka. Odgovorio sam: Nisi. Moja majka je Cana – prise}a se Novakovi}, okru`en slikama leptira, totema, brodova, jarkih boja, ne zna se koja je lep{a. U koncu vidi lepotu i nit koja spaja roditeqe i decu, hraniteqe i wega. – S 15 godina, kad ode{ u {kolu, hraniteqi vi{e nemaju obavezu prema tebi. Me|utim, moji su mene ~esto pose}ivali, svaki raspust i slobodan vikend sam provodio kod wih. ^ak su mi davali i xeparac – osmeh mu se razli licem dok pri~a o svojim Novakovi}ima. – Kad sam zavr{io {kolu, pre{ao sam u Beo-

grad zaposlio se i imao sme{taj u sama~kom hotelu milicije. Nedugo zatim sam se o`enio, dobio prvu }erku Maju 1983, a nakon tri godine i Ivanu. Ali ja sam `eleo mnogo vi{e od sebe. Kao stipendista SUP-a sam primqen u Vi{u {kolu, zavr{io je u roku i avanzovao na poslu. Kasnije sam svom tro{ku diplomirao na Defektolo{kom fakultetu, smer Prevencija i resocijalizacija lica s poreme}ajem u dru{tvenom pona{awu. Slu{aju}i ga kako s lako}om pri~a o stvarima zbog kojih bi mnogima knezda zastala u grlu i kanula samo`aqiva suza, pitam se otkud umetnost u wegovoj prili~no strogoj, gotovo „prozai~noj” biografiji. – Otkrio slu~ajno u Ku~evu kod jednog slikara ~udnu teh-

PRE^ANSKA LEKSIKA

a 200 godina, od kad je u Sentandreji osnovana a vrlo brzo ovde preme{tena, somborska Preparandija, sada{wi Pedago{ki fakultet, videla je sve i sva{ta. Bivalo bra}e i sestara, da su se u srpskoj u~iteqici slovesnosti celi nara{taji iste familije unazad „pisali“ preparandistima, ali ba{ nekako na jubilej od dva veka postojawa isti dan visoku stru~nu spremu su stekla ~ak tri brata. I to ro|ena. Kako to samo na ovim prostorima s vi{kom istorije biva, pri~a je po~ela davno, jo{ tamo za zemana pokojne SFRJ, kad se Tatjana Su{aw, }erka Jovanova i Jeli~ina, Somborka rodom, zagledala, pa i udala za Zijada Salkuni}a, Sarajliju. Sa Zijom u gradu behara izrodila sina Samira, na putu bejahu i, pokazalo se blizanci, Vedran i Dino, ali im se u zajedni~kom `ivotu nije dalo. Vratila se Tatjana u Sombor, u maleni stan na Novoj Selen~i, kod oca i matere, i tu svet ugleda{e i blizanci. Tesno je Su{aw-Salki}evima, ali se, kako to ve} biva kod na{ih qudi priteranih mukom, ne `ale, decu podi`u, trpe i }ute. Momci izrasli u uzornu decu, pa i qude, zavr{i{e prvo osnovke, pa sredwe {kole, a bogami upisa{e i fakultet. Dr`ava ko dr`a-

Z

srebrom, pa od morske pene, zvane stiva. ^ika Jova Zmaj u predivnoj pesmi “Da me metne ko za kraqa”, ubraja lulu stivu u tri najva`nija poklona najbli`ima, ali ne propagira duvan ve} samo ukazuje na pristojnost mladih. Naime, cigar{pic je u “zglavnim” familijama vojvo|anskim mogao da ima i koristi samo deda. Ostali, mla|i, osim mo`da glavnog gazde, Babe, ako je (ne)formalno vodio poslove, nisu ni smeli da pu{e pred stariji ma, a nek mo li da sa vi ja ju ci ga ret(l)e i turaju ih u mu{tikle. Znalo se reda. Pu{ilo se samo u bircuzu, na slavama, ali daqe od starijih, te na wivama, ali samo dok se odmara{. Lepo moli pesma: Stan’te malo volovi, da se Dika odmori / Da zapali cigar mali, s curom da divani. Sumiraju}i sve nevoqe koje su nas sna{le, duvan je jedini “artikal” na kojem svet mo`e da nam zavidi. Imamo dosta dobre cigare, osetno jeftinije od onih u razvijenijim dr`avama, nije uspela nijedna akcija totalne zabrane pu{ewa na javnim mestima, tu smo negde u samom svetskom vrhu u anketi “cigara po glavi stanovnika”... Ci gar {pi ci ne igra ju vi {e. Filteri ih eliminisali. Ali, prave dame jo{ uvek znaju kakav utisak izaziva lagano povla~ewe dima kroz duga~ak ~ibuk. pavle Male{ev (Kwigeovogautoraizserije „Divaniore~ima”mogusekupiti unovosadskimkwi`arama „Most”,„Malavelikakwiga” i„Lemijevakwi`ara”)

{ao. Leti sam ovde, a zimi u Beogradu. Moji divni hraniteqi su davno preminuli, posle i stariji im sin, ali ja sam ostao nerazdvojan s wihovim unucima i mla|im sinom. Zorica dragojevi}

Zaboraviliih iotacidr`ava

ili ko sve sme da pu{i

P

– Organizujem nabavku kwiga i garderobe za decu bez roditeqskog starawa, a u Milo{evcu sam dr`ao karate klub u koji su dolazila deca bez obzira na to da li su iz hraniteqskih ili „normal-

tri Brata Salkuni]a iStOG dana diplOMirala na SOMBOrSkOM pedaGO[kOM fakultetu

Cigar{pic u{i k’o Tur~in, pu{i k’o oxak, pu{i k’o Ciganka vra~ara, samo furwa, cela ku}a smrdi na krxu, sve firange i store po`utile od duvana. Ne vredi ni {to se onomad zakleo u crkvi da vi{e u `ivotu ne}e zapaliti cigaretlu. Sad tra`i da mu je pali unuk. A ovaj, {ta }e, slu{a, ~estit deran. Ne vredi ni {to sam sakrila sav duvan iz onog ~ikme`eta, izlo`ila sav cigaret-papir, izlomila sve ma{ine za savijawe cigara, bacila u pe} sve (ukupno pet) mu{tikle, ~ibuke i cigar{pice. Sve ove re~enice su ~esto slu{ane u ravnici, posled wih dve sto-tri sto go di na, od kad su nam Turci doneli naviku u`ivawa u nikotinu a oni naseli na Kolumbovo jaje, tj. novotarije iz Novog sveta. Osmanlije su oti{le odavno, ali porok je ostao, duboko ukorewen – ~ak i bukvalno – jer se pokazalo da ~uveni ~ernozem mo`e dati i vrlo kvali te tan ta ba ko. Isti na, ni kad ta biqka nije postala najomiqenija na na{im wivama, ali se gaji i sad, zna da donese dobre novce, ima je ponegde i tajno rasa|ene u velikim parcelama kukuruza, samo “za nas”, jer je uvek bila pod {apom dr`ave, kontrolisana i prebrojavana, bila monopol, po kojem se jo{ i sada zove jedna zgrada kraj Novosadskog sajma. Cigar{pic je samo jedna od spravica koja prati u`ivawe u pu{ewu. Duvana. To je cev~ica s mawim otvorom koji se stavqa u usta i {irim na drugom kraju, gde se zavla~i cigareta. Onda dim dolazi do pu{a~a malo rashla|en, cigareta se ne hvata rukama, koje mogu biti i prqave, vla`ne ili ~ak i u rukavicama (probaj ruske papiroske). Cigar{pic se jo{ zove i mu{tikla, jako retko {trumincla, pa ~ibuk, {to je sasvim orijentalno, a veoma duga~ko, nekad i s lulicom na kraju. Otuda i radwa “~ibukati”, tu}i nekoga ili ne{to (nevaqalo deri{te ili tepih) ~ibukom. Cigar{pic obi~ni se napravi za~as od suvog par~eta vi{wevog pruta ili dudove gran~ice, ali ume da bude i zdravo lep, pa i skup. Ima ih od slonova~e, `ada, }ilibara i plemenitog drveta okovanih

niku motawa konca oko ekser~i}a i to mi je bilo interesantno. Nakon nekoliko poseta, objasnio mi je kako se to radi, ali naglasio da moram imati smisla i za matematiku i geometriju. Nekoliko puta mi je pokazao detaqe, dao bro{uru od ~etiri-pet listova a dugogodi{wim iskustvom sam tu metodu usavr{io – pri~a Zoran, dok se nazire slika, ko zna koja po redu. Prve se vi{e i ne se}a. – Pro{lo je od tad ~etvrt veka. Potom sam pauzirao, ali posledwih sedam godina opet intenzivno radim. [atirani konac naru~ujem iz Nema~ke, dok, ekseri, posebnih boja i od raznih metala i sti`u iz Bel-

~emu im poma`u roditeqica i baka i deka, koji svako malo prona|u neka „neodlo`na posla“, samo da se iz stana maknu, da deca kakavtakav mir imaju. Mo`da bi im lak{e bilo da koji aber i re~ ohrabrewa, ako ve} ne neka materijalna pomo}, i od oca iz Sarajeva stigne, ali nisu te sre}e Samir, Vedran i Dino. Me|utim, na{lo se dobrih qudi, profesora sa somborskog Pedago{kog kojima nije Samir,VedraniDinosmajkomTatjanom promaklo o kakvim va, sve istim ar{inom meri, ne intere- momcima se radi, pa ve} po diplomirasuje je, zatrpanu papirima i admini- wu (s desetkama) sva trojica dobi{e i strativnim }atama, {to se tri dobra lepu „~estitku“, ta~nije odluku Saveta studenta te{ko od dedine penzijice i fakulteta po kojoj iz ruku dekana materine plate ~ista~ice u tehni~koj Aleksandra Petojevi}a primi{e „}a{koli mogu {kolovati, ali opet, do- gu“ da im je obezbe|eno besplatno {kobro je do{lo i 6.000 dinara de~jeg do- lovawe na master studijama Preparandatka. dije. Kad jo{ i najmla|i a prosekom Kako im je bilo, samo oni znaju, pa studirawa najboqi, Vedran dobi i pone{to i ne vredi da se `ale. Ko slu{a, sao stru~nog saradnika na fakultetu, u kad ve} nije slu{ao dok je trebalo? Ju- malenom stanu na somborskom Prvoniori u istoj sobi s majkom spavaju, na majskom bulevaru je stvarno moglo da smenu u~e da jedan drugom ne smetaju, u po~ne i slavqe. M. Miqenovi} GUSKE [ATRINA^KE PLIVAJU PO KOTLI]U: Davno su se, ne samo po batacima,belommesuijajima,{iromSrbijepro~uleguskeiz[atrinacajerwihovamast,navodno,le~iibronhitis.U~ast svojih pernatih „sugra|ana„ priredili su me{tani osmu „Gu{~ijadu” u novoizgra|enomturisti~komcentruietno-ku}i,opremqenoj name{tajem doli~nim da se komodaju stari Sremci. Kraj letwe pozornice, jezeraifudbalskogterenaparadiralesu guske,alisuna`alostnekezaplivale–u kotli}u. Svakaoddvadestaktakmi~arskihekipa jetvrdiladaba{onaimapravireceptza pravi paprika{, ali se svi sla`u u tome dajetajnaudugomdinstawulukanavodi bezmastiidamesonesmedasekuvadu`eoddvasata. M. Maru{i}

crna hronika

dnevnik BLI@I SE OKON^AWE PROCESA BIV[IM FUNKCIONERIMA FK „CRVENA ZVEZDA“

Krajsu|ewa Yaji}u 7.novembra? Fudbaler Goran Druli}, ~iji je prelazak iz FK „Crvena zvezda“ u {pansku „Saragosu“ 2001. godine jedan od ~etiri transfera obuhva}ena procesom protiv nakada{wih funkcionera „Zvezde“ Dragana Xaji}a, Vladimira Cvetkovi}a i Milo{a Marinkovi}a, nije ni ju~e svedo~io u Vi{em sudu u Beogradu jer iz opravdanih razloga nije do{ao.

predloge, a ukoliko ih ne bude, su|ewe }e biti privedeno kraju. Ju~e je svedo~io biv{i ~lan Upravnog odbora „Crvene zvezde“ Milovan Pavlovi}, koji je, napomiwu}i da je pro{lo mnogo vremena, samo kratko rekao da se ne se}a detaqa Druli}evog transfera. Procesom koji se protiv Xaji}a, Cvetkovi}a i Marinkovi}a vodi po optu`nici beograd-

DraganYaji}

Glavni sudija Danko Lau{evi} je saop{tio da je svedok Druli}, koji `ivi u inostranstvu, u telefonskom razgovoru obavestio sud da nije u mogu}nosti da do|e zbog zdravstvenih problema supruge, koja je imala hirur{ku interveniciju, ali da }e po~etkom novembra boraviti u Beogradu. Sudsko ve}e je Druli}evo svedo~ewe najavilo za naredni glavni pretres, zakazan za 7. novembar. Ina~e, po re~ima sudije, Druli} je posledwi svedok koji je predlo`en u optu`nici te }e nakon wegovog svedo~ewa optu`ba i odbrana imati mogu}nost da iznesu eventualne dodatne dokazne

skog Vi{eg tu`ila{tva obuhva}eni su transferi Gorana Druli}a u „Saragosu“, Perice Ogwenovi}a u madridski „Real“ 1999, Zorana Wegu{a u madridski „Atletiko„ 1998–1999. i Ivana Dudi}a u lisabonsku „Benfiku„ 2000. godine. Optu`nicom se trojici biv{ih ~elnika „Zvezde„ na teret stavqaju navodne zloupotrebe u vezi s pojedinim od pomenutih transfera te da su protivpravno prisvajali velike pare. Ta~kom optu`nice u vezi s transferom Ivana Dudi}a, za zloupotrebu slu`benog polo`aja se sumwi~i i fubalski menaxer Ranko Stoji}. J. J.

JU^E U NOVOSADSKOM SUDU

Uraniosdojavom obombi Neidentifikovani mu{karac ju~e je oko 7.30 sati upozorio slu`benika na telefonskoj centrali u novosadskoj Palati pravde da je u objektu postavqena bomba, kako je obrazlo`io, „zbog ^anka”, saznajemo nezvani~no. Pripadnici protivdiverzione jedinice evakuisali su zaposlene i nakon detaqnog pregleda utvr|eno je da se radi o la`noj dojavi.

U razgovoru koji trajao du`e od minuta, izgrednik je naveo da je postavio eksplozivnu napravu da ih „sve digne u vazduh zbog ^anka„. On je pri tome pomiwao i jednog sudiju, a zvao je s mobilnog telefona. Prvi put, od desetine do sada la`nih dojava u ovoj zgradi, pretwa je upu}ena pre po~etka radnog vremena. M. V.

DRSKA KRA\A U HORGO[U

Otetimobilnitelefoni Protiv Kristijana H. (1989) i sedamnaestogodi{weg maloletnika iz Horgo{a pripadnici Policijske stanice u Kawi`i podneli su krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da su na drzak na~in po~inili te{ku kra|u na {tetu J. U. iz Horgo{a i E. S. iz Subotice. Osumwi~eni su na ulici u Horgo{u u nedequ oko 22 sata, nakon razgovora o prodaji mobilnih telefona, napali o{te}ene i iz ruku im oteli telefone, saop{teno je iz Policijske uprave Kikinda. M. Mr.

NA STANICI U PRE[EVU

Otkrivenoosmoro Palestinaca Ju~e, u ranim jutarwim satima, osam palestinskih dr`avqana je poku{alo da na @ele-

zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu ile gal no pre |e gra ni cu, sa kriv{i se u vagon voza koji iz Gr~ke saobra}a ka zemqama Zapadne Evrope, saop{tila je ju~e Uprava carina. Ilegalni migranti su ju~e, kao i vi{e puta do sada, otkriveni u

zajedni~koj akciji carinika i kolega iz Grani~ne policije koji su ih otkrili prilikom detaqne kontrole kompozicije pomenutog voza. Palestinci su prona|eni u kamionskoj prikolici natovarenoj proizvodima od plastike, koja je otvorena nakon {to je ugqen-dioksid detektor pokazao vi{u koncentraciju tog gasa, {to je bio jasan signal da su unutra `iva bi}a. Kao i prethodnih puta, i ovog se radilo o vagonu ~ija je krajwa destinacija bila Austrija, {to ukazuje na to da je to bila `eqena destinacija osmorice Palestinaca. (Tanjug)

sreda24.oktobar2012.

13

POSLE INCIDENTA U TEMERINU

Sedmoricauhap{enazbog nacionalneiverskemr`we Policija je preksino} uhapsila Atilu O (1989), Roberta O. (1992), ^ongora K. (1993) iz Te me ri na, Nor ber ta K. (1979) i Kornela K. ( 1991) iz Be~eja kao i Tomasa [. (1994) i Floriana A. (1994) iz Ade, pod sumwom da su po~inili krivi~no delo izazivawa nacionalne, verske i rasne mr`we i netrpeqivosti. Oni se terete da su 21. oktobra u{li u jedan ugostiteqski lokal u Temerinu i pozdravqali nacisti~kim pozdravom ”Zig hajl”, pri tome guraju}i goste lokala koje su psovali i vre|ali po nacionalnoj osnovi, saop{tila je ju ~e no vo sad ska Po li cisjka uprava o doga|aju o kojemje „Dnevnik” pisao. Mladi}i koji su na ode}i imali obele`ja „Pokreta 64 `upanije” sumwi~e se da su potom ispred objekta masrnuli na dvojicu me{tana Denisa R. (1989) i Mirka B. (1989) tukli ih nogama i rukama, te ima tako naneli lake telesne povrede. Policija je u stanu koji korisiti Robert O. prona{la

Mestoincidenta

Foto:B.Lu~i}

PolicijajeustanukojikoristiRobertO. prona{lajednuautomatskupu{kuirazli~ite delovezaovuvrstuoru`ja,vazdu{nupu{kuu delovima,startnipi{toq,desetkomadamunicije, ma~etuipropagandnimaterijal jednu automatsku pu{ku i razli ~i te de lo ve za ovu vr stu oru`ja, vazdu{nu pu{ku u de-

lovima, startni pi{toq, deset komada municije, ma~etu kao i propagandni materijal

po me nu tog po kre ta. Pro tiv wega sledi krivi~an prijava i za krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija. Sedmorica okrivqenih }e bidti privedeni na salu{awe de `ur nom is tar` nom su di ji novosadskog Vi{eg suda, dodaje se u saop{tewu. M. V.

ZBOG ILEGALNOG KLA\EWA SRBIJA GODI[WE GUBI 50 MILIONA EVRA

Svakitre}iaparat radinacrno Dr`avni buxet Srbije godi{we zbog lo{e kontrole igara na sre}u i velikog broja ilegalnih objekata gubi od 30 do 50 miliona evra, saop{teno je na me|unarodnom skupu regulatora igara na sre}u koji je odr`an u Beogradu. Po re~ima, predsednice Izvr{nog odbora Evropskog foruma regulatora igara na sre}u Signe Birne, osim korupcije, razlog za {tetu koju trpi dr`ava jeste slaba kontrola, koja nije dorasla „sivoj ekonomiji„ i malverzacijama u toj oblasti. Iako smo svedoci toga da su kla di o ni ce, slot-klu bo vi i kockarnice jedini privredni subjekti koji opstaju i {ire se, po zvani~nim podacima, na{a dr`ava je u regionu na dnu liste po prihodima od igara na sre}u, i to najvi{e zbog brojnih zloupotreba organizatora. U Srbiji postoji tr`i{te ilegalnog kla|ewa, ali su zloupotrebe mnogo ve}e kada su u pi ta wu slot-ma {i ne, elek tronski ruleti i poker aparati od kojih je, po nekim procenama, ~ak 40 odsto u ilegalnom radu. Naj~e{}i oblik zloupotrebe kada su u pitawu slotovi i poker aparati jeste da se osim prijavqenih aparata u objekat postavqa i odre|eni broj neprijavqenih na koje se ne pla}aju nikakve da`bine i kompletan prihod predstavqa ~istu zaradu vlasnika. Kako je re~eno na skupu u Beogradu, krajem pro{le godine sportsko kla|ewe u svetskim razmerima je primilo uplate u ukupnoj vrednosti od oko 200

U zloupotrebama pomagali i kontrolori U maju ove godine u velikoj policijskoj akciji uhap{eno je dvanaest vlasnika i menaxera srpskih kladionica kao i ~etvoro slu`benika Ministarstva finansija zadu`enih za kontrolu i nadzor. Kladioni~ari su uhap{eni zbog velikog broja slot-aparata koje su u svojim objektima dr`ali bez ikakve dozvole, dok su kontrolori li{eni slobode jer su vlasnicima kladionica dojavqivali termina kada }e se sprovoditi kontrola u wihovim objektima. Tada je u sefu jedne kladionice prona|eno 200.000 evra za koje nije bilo nikakvog pokri}a, dok je na ra~unima vlasnika blokirano jo{ oko 40 miliona dinara. Kako je re~eno na skupu regulatora u Beogradu, tom akcijom jeste zadat udarac ilegalnom kla|ewu u Srbiji, ali su se zbog ogromnih zarada u me|uvremenu pojavili novi kladioni~ari koji veliki deo poslova obavqaju na crno. milijardi evra, dok je zarada na ilegalnom kla|ewu dostigla iznos od gotovo milijardu evra.

Po wihovim ocenama, name{tawe me~eva i ilegalno kla|ewe su jasno povezani s organizovanim kriminalom, {to se

mo`e videti i iz otkrivenih afera koje naj~e{}e vode do kriminalaca. Osim toga, nagla{eno je da su ilegalne mre`e igara na sre}u savr{eni ambijent za „prawe„ novca i stvarawe profita relativno lako i uz veoma mali rizik od otkrivawa i da bi zato zemqe morale vi{e da sara|uju i u borbi protiv name{tawa me~eva i bilo kojeg drugog oblika korupcije. U~esnici skupa su se slo`ili u tome da igre na sre}u ne mogu biti slobodna trgovinska usluga i da treba da se tretiraju kao osetqiva usluga zbog pitawa zdravqa i prevara vezanih za wih, kao i da bi licence za igre na sre}u morale da se dodequju iskqu~ivo u okviru Evropske ekonomske oblasti i da va`e samo u zemqi koja ih izdaje. Po podacima Udru`ewa prire|iva~a igara na sre}u, ovla{}enih servisera, proizvo|a~a aparata za igre na sre}u „jakata”, o~ekuje se da }e celokupno evropsko tr`i{te igara na sre}u narasti sa 71,9 milijarde evra, koliko je bilo 2010, na 79 milijardi evra u 2015. godini. Igre na sre}u koje se prire|uju na internetu predstavqaju sa mo 11 od sto ce lo kup nog evropskog tr`i{ta igara na sre}u i imaju zna~ajan potencijal rasta, a Evropa predstavqa 45 odsto svetskog tr`i{ta tih igara. U Srbiji kockawe putem interneta tako|e uzima maha, a taj na~in organizovawa igara na sre}u u ovom trenutku se smatra najpouzdanijim i s najmawe zloupotreba. N. Perkovi}

APELACIONI SUD U NOVOM SADU POTVRDIO PRESUDU MARKU KOVA^EVI]U IZ STEPANOVI]EVA

Petgodinazatvorazaiznuduioru`je Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Vi{eg suda u tom gradu kojom je Marko Kova~evi} iz Stepanovi}eva osu|en na pet godina zatvora zbog krivi~nih dela iznude, napada na policajca i neovla{}enog dr`awa oru`ja. Kova~evi} (32) je poku{ao da iznudi 500 evra od jednog stanovnika sela Kucura pored Vrbasa, kome je slao SMS-poruke prete}i da }e ubiti wega i wegovu porodicu, prenosi RTV.

@rtva je slu~aj prijavila policiji, a prilikom primopredaje novca u mestu Zmajevo, u blizini Vrbasa, Kova~evi}a je presrela policija, na {ta je on potegao pi{toq. Po{to je odbio da baci pi{toq, policijski inspektor je pucao u wega i te{ko ga ranio. Internom policijskom istragom je utvr|eno da je policajac opravdano postupio da bi za{titio kolege i gra|ane u blizini.

14

SPORT

sreda24.oktobar2012.

dnevnik DANASPREOSTALEUTAKMICE TRE]EGKOLALIGE[AMPIONA

Dortmund tresemadridska groznica Derbi me~ drugog dana tre}eg kola Lige fudbalskih {ampiona igra se u Dortmundu, gde Borusija do~ekuje Real.Milioneri ove jeseni igraju u promeqivoj formi, ali madridska groznica trese Dortmund i armija navija~a doma}eg tima se nada da bi moglo da se dogodi iznena|ewe, da se Borusija poka`e u pravom svetlu i da u tom slu~aju favorit poklekne. - Pred nama je serija te{kih me~eva. U toj seriji su i dve utakmice sa Realom, ovaj prvi je

^ubriloiVeselinovi}ubloku

u Dortmundu - optimista je @ose Muriwo. U drugom me~u D grupe u Amsterdamu snage }e odmeriti Ajaks i Man~ester siti. -Siti je apsolutni favorit – smatra trener Ajaksa Frank de Bur. – Imaju sjajan i iskusan tim. Naravno da se ne}emo unapred predati, nego }emo poku{ati u otvorenoj igri da stignemo do povoqnog rezultata. [ampion Engleske je u subotu golovima Xeka u posledwih nekoliko minuta stigao do va`ne pobede protiv Vest Bronvi~a i

Foto: F. Baki}

PRVIME^[ESNAESTINEFINALACEVKUPA

Iskustvoboqe odmladosti VojvodinaNSseme-Lokomotiva0:3(13:25,23:25,17:25) NOVISAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca: 350, sudije: Jorgiadis (Gr~ka), Zidani} (Hrvatska). VOJV OD IN A NS SEM E: ^u bri lo 1, Mar ti no vi} 4, Strugar, Roqi} 3, Veselinovi} 1, Vrban, @ivanovi}, Bo{ko}evi}, Mrdak 11, Luburi}, Stankovi} 8, Kapur (l). LOKOMOTIVA: Storo`ilov, Kapaiev, Ivanov 6, Tatarincev, Tjutlin 15, Terjomenko 7, Rudnickij 10, Fomin (l), Rjabuka, Depestl 6, Tomin 2, Jere{~enko 4. Od boj ka {i Voj vo di ne NS seme pora`eni su maksimalnim rezultatom od Lokomotive iz Harkova u prvom me~u {e sna e sti ne fi na la Ku pa CEV. Novosadska mladost je, uprkos porazu, prikazala so-

lidnu igru, ali to nikako nije bi lo do voq no da se uz dr ma ukrajinski kvalitet i iskustvo. Ekipa iz Harkova, reprezentacija Ukrajine u malom oboga}ena iskusnim belgijskim organizatorom igre, dominirala je u svim segementima igre i trebalo joj je svega 67 minuta da zakqu~i pobedu, iako je malo falilo da doma}in otkine set favoritu. Pre me~a su Novosa|ani najavqivali da }e u prvi evropski me~ krenuti hrabro i rastere}eno, ali su oba ta prideva nedostajala igri doma}ina. Naprotiv, po~eli su me~ vidno impresionirani Ukrajincima i za tren oka se na{li u zaostatku od 10:1. Problemi s prijemom servisa Rudnickija primorali su doma}eg trenera Salati}a da zameni prima~e i Veselinovi}

je u{ao umesto Stankovi}a. Ma koliko se do kraja borili, Novosa|ani nisu uspevali da smawe razliku, a najve}i deo poena u uvodnom setu zaradili su gre{kama protivnika. U nastavku, opustili su se doma}i. Ja~e servirali, prijem je boqe funkcionisao, a mladi tehni~ar Strugar (zamenio @ivanovi}a na startu drugog seta) dobro je proigravao, pre svih Miliju Mrdaka, i Vo{a je bila u igri. Od 6:6, Lokomitiva je povela 12:7, ali je Vo{a pri{la na 13:14, posle mini serije Mrdaka i imala kontru za egal, ali su napada~i pogre{ili. Gosti su be`ali, doma}i su stizali, pa je tako Vo{a i na 16:17 i na 20:21 propustila kontre za izjedna~e we. Lo ko mo ti va je ima la 24:21, pa je Vojvovina posle

servisa Strugara pri{la na svega poen zaostatka, ali nije imala snage za preokret. Tre}i set bio je nalik prvom. Brzo su gosti do{li do osetne prednosti (8:3) i rutinskom igrom kontrolisali rezultat. Vo{a se trudila, poku{avala, ali nije mogla da na pra vi se ri je po e na kao u drugom setu i morala je da se zadovoqi sa 17 osvojenih poena u tom periodu. Lokomitva je dominirala u servisu (11:3 u asovima), a imala je i dvostruko vi{e blokova (8:4). Revan{ me~ igra se za sedam dana u Hrakovu, a pobednik }e u osmini finala igrati s boqim iz duela Karava (Kipar) - Kan (Francuska), a pora`eni }e takmi~ewe nastaviti u ^elenx Kupu. M.Risti}

Najboqiigra~RealaRonaldouakcijiume~usAjaksom

mo`da i kqu~ni u L[, ako pobedimo preziumi}emo u Evropi. Moramo da budemo i strpqivi i oprezno i da priliku za gol tra`imo pre svega u vazdu{nim duelima. Ni Madri|ani ove jeseni ne igraju kako se to od wih o~ekivalo, jo{ uvek nisu u top formi, {to je povoqnost za nas - ka`e trener Borusije Jirgin Klop. Tek pre dve- tri nedeqe Madri|ani su zaigrali onako kako se od wih o~ekuje, proradio je Ronaldo, a Kaka je najzad uspeo da uhvati formu. Kedira, Di Marija i Ozil igraju ne{to slabije, uz to povredio se i Benzema. - Igra}emo sve boqe. Igra~i letos nisu imali dovoqno odmora, nedostajala im je sve`ina, sada je sve do{lo na svoje mesto. Uveren sam da ne}emo izgubiti

u dobrom raspolo`ewu je otputovao u Amsterdam. - Nemamo izbora, moramo da pobedimo. Poraz od Reala i remi u me~u sa Borusijom udaqio nas je od plasmana u osminu finala. Da bismo se ponovo ukqu~ili u borbu za prva dva mesta moramo da pobedimo. Igra}emo ofanzivno, sa dva {pic igra~a najavio je strateg Sitija Roberto man}ini. Od ostalih me~eva svakako treba izdvojiti okr{aj izme|u Malage i Milana, u kojem, ipak, ve}e {anse imaju fudbaleri {panskog tima. - Igramo promenqivo, ali se kockice ipak sla`u.Uz malo vi{e sre}e krenu}emo sa mrtve ta~ke.Bod u Malagi bi nam bio od velikog zna~aja – ka`e trener Milana Maksimilijano Alegri. G.K.

Danas GrupaA

GrupaC

Porto - Dinamo (K) Dinamo (Z) – PS@ 1. Porto 2. PS@ 3. Dinamo (K) 4. Dinamo (Z)

2 2 2 2

(20.45) (20.45) 2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

3:0 4:2 3:4 0:4

6 3 3 0

Arsenal - [alke Monpeqe - Olimpijakjos 2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

1. Malaga 2. Milan 3. Anderleht 4. Zenit

2 2 2 2

(18) (20.45) 2 1 0 0

0 1 1 0

0 0 1 2

6:0 3:2 0:3 2:6

6 4 1 0

GrupaD

GrupaB

1. Arsenal 2. [alke 3. Monpeqe 4. Olimpijakos

Zenit – Anderleht Malaga - Milan

(20.45) (20.45) 0 0 1 2

5:2 4:3 3:4 2:5

6 4 1 0

Ajaks - Man~ester siti Borusija – Real 1. Real (M) 2. Borusija (D) 3. Man~ester s. 4. Ajaks

2 2 2 2

2 1 0 0

0 1 1 0

(20.45) (20.45) 0 0 1 2

7:3 2:1 3:4 1:5

6 4 1 0

POVODOMVEKAPOSTOJAWAOFKJUGOVI]

Sve~ana akademija

DOKTOR BORI[A VUKOVI] OD JU^E U PENZIJI: Pre utakmice, Odbojka{ki klub Vojvodina NS seme u zaslu`enu penziju je ispratio doktora Bori{u Vukovi}u koji je na ovoj izuzetno odgovornoj poziciji u klubu bio punih 36 godina. Jedan od velikana novosadskog sporta zaslu`io je zvawe `ive legende, a za uspomenu je od kluba dobio dres s brojem 36, a uru~io mu ga je sportski direktor Novosa|ana Nikola Mari}. Klub se i zvani~no oprostio od doktora Vukovi}a uz najlep{e `eqe i dug `ivot.

Ve~eras u sportskoj sali ka}ke O[ „\ura Jak{i}” odr`a}e se sve~ana akademija (18 ~) povodom veka postojawa OFK Jugovi}, a ujedno se obele`ava i dan oslobo|ewa ovog velikog sela. Pored kulturnoumetni~kog programa, na kome }e nastupiti hor O[ „\ura Jak{i}” i KUD „Sveti Sava”, na akademiji }e biti dodeqena priznawa zaslu`nim

~lanovima kluba, fudbalerima, sportskim asocijacijama, sponzorima, dru{tvenim organizacijim i medijskim ku}ama. Za 100 godina postojawa OFK Jugovi} }e biti uru~ena Zlatna plaketa FSS i FSV, a na sve~anosti }e se evocirati uspomene na pro{la vremena ka}kog fudbala. M.G.

SPORT

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

15

OSMINA FINALA KUPA SRBIJE KUQANI RASPOLO@ENI DO^EKUJU CRVENU ZVEZDU

DANAS

Nemawkaju pobedni~keambicije Fudbaleri Hajduka do~ekuju Crvenu zvezdu. Ni te` eg, ni atrakt ivn ij eg, ni izazovnijeg  protivnika Ku-

gu, na osnovu ~ega stvaramo i na~in igre i  raspored na terenuitotrebadabudekamen temeqacsvega,asveostalevarijante u odnosu na protivni-

KULA:Hajduk-Crvenazvezda (Arenasport1,14) SUBOTICA:SpartakZV-Metalac (14) IN\IJA:In|ija-OFKBeograd (14) IVAWICA:Javor-Smederevo (14) JAGODINA:Jagodina-NoviSad (14) BEOGRAD:^ukari~ki-Vojvodina (14) NOVIPAZAR:NoviPazar-Rad (14)

ci,odli~noprotivVojvodineu NovomSadu)ne{to{togarantujelepupredstavuiuKupu. -Uposledwedveprvenstvene utakmicesuosvojena~etiribo-

SREDA, 31. OKTOBAR BEOGRAD:Partizan-Borac

(14)

Uslu~ajunere{enogrezultatanakon90minuta pristupi}eseizvo|ewujedanaesteraca.

VOJVODINA NA BANOVOM BRDU POLA@E OZBIQAN ISPIT

Kakopobediti sebesame

Vojvodina jeste favorit za pobeduuutakmiciosminefinala Kupa Srbije s ^ukari~kimuBeogradu,alisituacija u kojoj se novosadska ekipa trenutno nalazi crveno-belima ne} e dop us tit i nik ak vo opu{tawe.Userijirezultata

jako te{ko dolazi. Drugog izbora,osimplasmanau~etvrtfinaleKupa,Vojvodinanema izato}edana{widuelnastadionu na Banovom brdu za wu biti jako bitan, mo`da i sudbinski kada su takmi~arski ciqeviupitawu.

MomenatsprvenstvenogsusretauKuliizme|uHajdukaiZvezde

qani nisu mogli dobiti. No, {tajetuje... - Kup je takmi~ewe u koje svako ulazi sa pobedni~kim ambicijama, a iz iskustva je

ka }emo odrediti pred po~etakutakmice. Iako strateg Hajduka ima obi~ajdaka`edajeKupzawegovu ekipu drugo takmi~ewe,

daitrebadanastavimotakoda igramo,daku}ipobe|ujemoada sastraneponekiboddonesemo. ProtivZvezdeigratenadoma}emterenuzna~i-pobeda!

Zvezdaverujeuprolaz Crvenazvezdajesasedamgolovaumre`iBornadigravawem. To me posebno raduje, a logi~no ~ananajavilaboquformuipovrataknapobedjedasenadamopetpozitivnomishodu. ni~kikolosek.SledimegdanuKuli. Odbranacrveno-belihnefunkcioni{eba{ -Nastavqamoborbuutakmi~ewuukojembranajboqe. nimotrofej,sapuno`arai -Oprezuvekpostoji,kaoi entuzijazma. Zanima me rerespekt prema protivniku. Pe n a l i kacija tima nakon ubedqiBavimo se uo~enim problevog trijumfa u prvenstvuUobi~ajeno pitawe novinara mima,radimonaispravqawu rekao je trener Aleksandar predKuputakmicejedalijeekipa slabosti. ^iwenica je da Jankovi}. ve`balaizvo|ewepenala.IzKule smo protiv BSK-a primili Nedavnosucrveno-beliu sti`uinformacijedasuovomseg- dva gola, koja su plod pada {ampionatu obezbedili u mentuposvetilipa`wu. koncentracije posle visoKuli tesnu pobedu golom - Uvek na treninzima {utiramo kogvo|stva,alisunatoutiMudrinskog. penale,aliuprvenstvunismoima- cale i dve prinudne prome- Svaki me~ je druga~iji. liprilikudasabeleta~kepostig- ne. Hajduk se adaptirao na zahnemogol-odgovoriojeJankovi}. Kadrovskih problema neteve novog trenera, podigao ma. nivoigre,sti`uidobrire- Svi su zdravi, sem Lazozultati. Sada }e biti boqi ambijent, uz prisuvi}akojinijejo{saniraopovredumi{i}a-sastvo publike, verujem i kvalitetnija utakmica op{tiojejankovi}. jer je rival najavio otvorenu borbu i `equ za Z. Rangelov poznato da je mogu}e i da autsajder pobedi favorita. Za{toondaiminebismotomogliisve}emou~initidatoi ostvarimo - ka`e {ef stru~nog{tabaHajdukaMilanMilanovi}. Je li pobedni~ki plan ve} skovan? - Plan jo{ smi{qamo i do par sati pred utakmicu }emo da odlu~imo {ta }emo i kako }emo. Osnov je rad na trenin-

dajeprvenstvoprioritet,ambicijenenedostaju. - U Kupu `elimo {to daqe da doguramo. U ovom trenutku smodobili,uzPartizana,ubedqiv o najj a~ eg prot ivn ik a. No, ne}emo se mnog o na to osvrtati jer mi sve utakmice igramomaksimalno,pa}etako bitiiprotivcrveno-belih. Sigurno je da su i posledwi rezultati (pobeda protiv Smedereva,dobroizdaweuBawalu-

- Nadamo se. Ambicije su maksimalne,alipodvla~imda smo dobili najte`eg protivnika-istakaojeMilanovi}. [toseigra~kogkadrati~e, povre|enih nema, ali s obzirom da je protiv  Vojvodine ritambionavisokomnivoui ima umornih igra~a, stru~ni {tab}etekpredsamuutakmicu odlu~iti kome }e ukazati povereweustartnojpostavi. \. Bojani}

LevibekVojvodineVladimirBrankovi}

kojinisubiliuskladusa`eqama navija~a, ali ni samih igra~a,pobedajeNovosa|animaimperativ.Apoznatojeda kadasene{tomora,dotogase

-Nema{ta,o~ekujenasveo- ma te`ak zadatak u dana{woj utakmici - slo`io se i {ef stru~nog{tabaVojvodineNeboj{a Vigwevi}. - Kup je i

ina~e takmi~ewe u kojem slabijerangiraniklubovisawaju i ~esto sti`u do iznena|ewa. ^ukari~kije,uzto,veomadobraekipa,usamomjevrhuPrveligeSrbijeidobrojevo|ena ekipa. To sve tera nas na oprez,alimislimda}emonajve}i problem biti sami sebi, odnosno pritisak pod kojim }emoigratiutakmicu.Atmosferauekipije,uveriosamse u to na treninzima, veoma dobraiimamoveliku`equdase napokonmrdnemosmrtveta~ke i samo nam malo nedostaje da u tome uspemo. Bitno je da rano postignemo gol, da skinemo balast sa sebe i zaigramoonakokakomo`emouodnosu na kvalitet tima koji imamo.Siguransamutodaimamo ogromnu `equ da pobedimo i verujemdadana{wisusretmo`e da predstavqa prekretnicu u na{oj igri, koju smo, dodu{e,o~ekivaliranije. ImaVigwevi}problemakada je sastav ekipe u pitawu, jer nekoliko bitnih igra~a `ali se na probleme s povredama. -Stevanovi}}esigurnopauziratidopetka,anapovrede se `ale i Bilbija, odnosno Mor ei r a - obj as nio je {ef strukeunovosadskomsuperliga{u.-Uzto,bezobzirana~iwenicu da nam je utakmica s ^ukari~kim veoma bitna, moramo da razmi{qamo i o narednom prvenstvenom susretu sJavorom(nedeqa,15~asova). Danas }e biti promena u ekipi u odnosu na susret s Hajdukom, a sigurno je jedino to da }enaterenistr~atisamooni igra~ i koj i su sto pos to spremni. Marko Poletanovi} i Nemawa Kosovi} sigurno ne}e bitiukonkurencijidaistr~e na teren, a Vigwevi} }e mo}i dara~unanaopravqenog\or|a Joki}a. Jo{ uvek je rovit Dejan Meleg, pa }e se postava za duel s ^ukari~kim znati nep os redn o pred po~ et ak utakmice. - ^eka nas duel s ozbiqnim rivalom - slo`io se i Vladimir Brankovi}, levi bek Vojvodine.-Najozbiqnijeshvatamoovuutakmicuinadamseda }emo pro}i u ~etvrtfinale Kupa. A. P.

LIGA EVROPE: PARTIZAN SUTRA IGRA SA INTEROM

Prilikazadokazivawe Fudbaleri Partizana sutra na ,,\uzepe Meaci“, u okviru tre}eg kola  Lige Evrope, gostuju Interu. Bez sumwe da crno – beli igraju sa najja~im protivnikom u grupi H  i jednim od favorita za osvajawe ovogtakmi~ewa.Beogra|anise nebojeizazova,sviodredasmatraju ovaj me~ poslasticom i prilikomdasedoka`u. PartizanjeizduelasaNef~ijem i Rubinom osvojio jedan

bod,alinikakone}eimatiimperativprotivIntera.Ciqje ostaviti {to boqi utisak i uveritiEvropudaovajtimnije zalutao u drugo po kvalitetu evropskotakmi~ewe. - Nismo dobro po~eli u grupi, ali razloga za stid nema. Ostavilismosolidanutisaku prvadvakola,adasmobilimalo koncentrisaniji sada bismo imali tri, a ne jedan bod. Interu se ne preti, naravno, ali

smoudobrojformiinadamose da}emotopokazatiiuMilanu. Ime protivnika silno nas motivi{edapoka`emokvalitet– ka`eBugarinIvanIvanov. Protiv Rubina ostavili ste dobar utisak, mo`e li to da se ponoviisada? -Verujemdamo`e.Izme~au me~ smo sve uigraniji i igramo boqi fudbal. Isprsi}emo se pred Italijanima pa {ta bude.

Inter je u posledwem kolu Kal~a pobedio Kataniju sa 2:0, azanimqivojedasuigralivrloofanzivno. -Satakvimigra~imatonije iznena|ewe. Inter presingom napoloviniprotivnikatra`i svoju {ansu i u tome za sada uspeva.Mi}emou~initisveda takonebudeiprotivnas. Ima}ete podr{ku od oko 1.000 navija~a, koliko vam to zna~i?

IvanIvanovjeme|unajboqimigra~imaPartizana

-Mnogo,alogi~nojedaboqe igramouzpodr{kunavija~a.Nekaonipoku{ajudanadglasajudo-

ma}upubliku,ami}emopoku{ati da iznenadimo Inter – istakaojeIvanov. I. Lazarevi}

16

SPORT

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

DRUGASREMSKALIGA

POTISKALIGA

Hrtkov~anijedva spaslibod

Vo|stvou prvomminutu

Hrtkovci-Dunav3:3(0:2)

HRTKOVCI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 150, sudija Dobri} (Jarak).Strelci: Novakovi} u 50. i 54. i Pjevac u 62. za Hrtkovce, a Tomi} u 6, Kalezi} u 42. i Vuka{in u 75. minutu za Dunav. @uti kartoni: Mandi}, Nikoli}, Savi}, [opalovi} (Hrtkovci), Najdanovi} (Dunav). HRTKOVCI: ^i~a, Mandi}, Pjevac, [opalovi}, Mitrovi}, Brkqa~a, Novakovi}, Raji}, Nikoli}, Savi}, Novak. DUNAV: Jelovac, @e`eq, Tomi} (Miji}), Badovinac, Vu~eti}, Kalezi}, Najdanovi}, Dra~a (Popadi}), @ivkovi}, Vuka{in, Cvi{i}. Doma}ini, u borbi za prva tri mesta u ligi, po{teno su se okliznuli u ovom me~u. Misle}i da }e gosti izgubiti ~im istr~e na teren.Umalo da gosti ne odnesu i sva tri boda. N.Ugr~i}

Borac-Sloboda 2:1(0:0) MARTINCI: Igrali{te Borca, gledalaca 300, sudija Danijela Roman ([id).Strelci: R. Male{evi} u 48. i Joveli} u 81. za Borac, a Zmijanac u 84. minutu za Slobodu. @uti karton: Mijatovi} (Sloboda). BORAC: Jandri} 8, Gwatovi} 7, Mati} 9, Selakovi} 7 ([umarski 7), @ili} 8, Radosavqevi} 7, Joveli} 9 ([panovi} 7), R. Male{evi} 9, Talirovi} 8, Z. Male{evi} 8, Latinovi} 7 (Jovi} 7). SLOBODA: S. Popovi} 9, Petrovi} 7, \ukni} 8, Stanojevi} 7, Nedeqkovi} 7, P. ^anaxija 8, M. Popovi} 8 (Damjanovi} 7), Milutinovi} 7, Z. ^anaxija 7 (Mijatovi} 7), Kulpinac 7, Zmijanac 8, Dokmanovi} 7. Dobra utakmica. Doma}ini su imali vi{e `eqe za pobedom, a {to ona nije i ubedqivija kriv je golman gostiju S. Popovi} koji je izvrsno branio. R.Me|edovi}

ZekaBuquba{a -Podunavac3:0(0:0) RAVWE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 250, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: Martinovi} u 67. i 70. (iz penala) i \onli} u 82. minutu. Crveni karton: Lakovi} (Podunavac). ZEKA BUQUBA[A: Vi}enti} 8, M. Romandi} 8, Vasi} 8, Stankovi} 8, Milo{evi} 8, Stani} 8 (Kowevi}), \onli} 8, Simi} 8, Martinovi} 9, Belovukovi} 8 (\oki}), Zabla}anski 8 (Z. Romandi}). PODUNAVAC: Lakovi} 8, Kotur 7, B. Gojkovi} 7, Lep{anovi} 7 (]irkovi}), Krivo{ija 7 (Novoselac), I. Gojkovi} 7 (Radakovi}), Pe{eq 7, Popovi} 7, Dobrota 7, Vidakovi} 7, Luki} 7. Lakovi} je uhvatio Martinovi}a rukama u prodoru u svom

[ampion-Hajduk4:0(3:0)

kaznenom prostoru, pa je zaradio crveni karton, a Martinovi} je bio siguran izvo|a~ sa jedanaest metara. U fini{u susreta \onli} je iskoristio uba~enu loptu i lako postigao gol. M.Beli}

POPINCI: Napredak-Grani~ar (G) 3:0, IN\IJA: @elezni~ar-Napredak (V) 1:0, HRTKOVCI: Hrtkovci-Dunav 3:3, PLATI^EVO: Jedinstvo-Budu}nost 0:2, MARTINCI: Borac-Sloboda 2:1, KARLOV^I]: Lovac-Grani~ar (K) 3:3, KRWE[EVCI: Sloga-Jedinstvo(R)2:0,RAVWE:ZekaBuquba{a-Podunavac3:0.

Lovac-Grani~ar(K) 3:3(2:0) KARLOV^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 300, sudija Stojanov (In|ija).Strelci: \. Devrwa u 26. i 79. i Pantovi} u 30. za Lovac, a V. Vasili} u 58, Poli} u 62. i B. Vasili} u 85. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Marko Vuka{inovi} (Lovac), Q. Simi} (Grani~ar). LOVAC: Samarxi} 7, Opa~i} 8, \ali} 8 (Popovi}), Z.Devrwa 7, Masal 7, Mladen Vuka{inovi} 7, @ivanovi} 7, Mirosavqevi} 7 (Bejatovi}), Marko Vuka{inovi} 7, Pantovi} 7 (Milinkovi}), \. Devrwa 9. GRANI^AR: M. Milinkovi} 7, Ze~evi} 8, Q. Simi} 7 (Vukadinovi}), B. Milinkovi} 7, Veselinovi} 7, Pe~enica 7, Luka~ 7, B. Vasili} 8, M. Simi} 7, Radulovi} 7 (Poli} 8), Makivi} 7 (V. Vasili} 8). Doma}ini su bili bli`e pobedi, ali rezervisti, gostiju bili su mnogo spretniji pred golom doma}ina, i u samom fini{u zaslu`eno su do{li do boda. M.Klin~arevi}

Napredak(P) -Grani~ar(G)3:0(2:0) POPINCI: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Popovi} (La}arak).Strelci: Marjanovi} u 28, Be`anovi} u 38.i Tica u 71. minutu. @uti kartoni: Be`anovi}, Marjanovi}, Banova~ki (Napredak), S. \or|i} (Grani~ar). NAPREDAK: Nikoli} 8, Pejovi} 8, Novi} 8, Savkovi} 8, Gu`vi} 8, Tica 9, Kokanovi} 8, Vesi} 8 (Balaban 8), Marjanovi} 9, Banova~ki 8 (Pani} 8), Be`anovi} 8 (Erceg). GRANI^AR: Nov~i} 6, Petkovi} 6, Lozi} 6, Ristivojevi} 6, I. Jovanovi} 6, M. \or|i} 7, Karda{ 7, S. \or|i} 6, Samarxi} 6, Taborovi} 6, Milovanovi} 6 (S. Jovanovi}). Pobeda Popin~ana mogla je biti i ubedqivija.Od gostiju se vi{e o~ekivalo. Prvi gol postigao je Marjanovi} glavom, posle idealnog centar{uta Tice. Be`anovi} je postigao izvanredan gol {utem sa oko 25 metara. Kona~an rezultat je postavio Tica. Iizvanredno je centrirao Marjanovi}. Q.Opa~i}

@elezni~ar -Napredak(V)1:0(1:0) IN\IJA: SRC „Leje“, gledalaca 250, sudija ^an~ar (Nova Pazova).Strelac: Ma~ak u 32. minutu. @uti kartoni: Vukovi} (@elezni~ar), \a~anin, Stanoj~i}, Krtini} (Napredak).

1.ZekaBuq. 11 2.Budu}nost 11 3.@elezni~ar11 4.Grani~ar(G)11 5.Hrtkovci 11 6.Podunavac 11 7.Napredak(P)11 8.Sloboda 11 9.Borac 11 10.Jed.(R) 11 11.Napr.(V) 11 12.Grani~ar(K)11 13.Jedin.(P) 11 14.Sloga 11 15.Lovac 11 16.Dunav 11

8 7 7 7 6 6 6 6 5 3 3 3 3 3 1 1

1 3 3 1 3 1 1 1 0 3 2 2 2 1 2 2

2 1 1 3 2 4 4 4 6 5 6 6 6 7 8 8

23:7 24:10 10:5 18:14 21:12 28:14 20:11 21:16 15:24 11:10 18:19 20:23 7:14 7:22 9:26 11:35

@ELEZNI^AR: Strajni} 8, Bulatovi} 8, Batalo 8, Ra{i} 8, Pa{i} 8, Paji} 8 (Vukovi}), Rakar 8 (Jovi~i}), Cvjetinovi} 8, Kne`evi} 8 (Vasi}), Ma~ak 8, Milovanovi} 8. NA PRE DAK: Do bro je vi} 8, Ja stre bi} 8 (No va ko vi}), Sta noj ~i} 8, Alek si} 8, ^a li na 8, V. Pe tro vi} 8, \a ~a nin 8, Utvi} 8 (N. Pe tro vi}), Bo {wa ko vi} 8, Kr ti ni} 8, Ga li} 8. Borbena i lepa utakmica, ali korektna. Jedini gol postigao je Ma~ak na pas Kne`evi}a. On je ut~ao i sa sedam, osam metara plasirao loptu u mre`u. Imali su doma}ini jo{ nekoliko dobrih {ansi, dok su gosti igrali zatvoreno. \.Baraw

Jedinstvo(P) -Budu}nost0:2(0:2) PLAT I^ EV O: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 150, sudija In|i} (In|ija).Strelci: G. Simeunovi} u 25.i V. Simeunovi} u 37. minutu. @uti kartoni: \ur|evi}, Stoji} (Jedinstvo). JEDINSTVO: Der 6, Smol~i} 5, Stoji} 6, Despotovi} 6, Trumi} 6, Mitrovi} 6, G. Petrovi} 6, Milo{ Maxar 6, Mihajlo Maxar 5, \ur|evi} 5, Kuli} 6. BUDU]NOST: D. ^upi} 7, S. Gruji} 7, Jeserti} 7, V. Simeunovi} 7, Radosavqevi} 7, G. Simeunovi} 7 (Milo{ Markovi} ), S. ^upi} 7 (Marko Markovi}), N. Gruji} 7, Simi} 6 (Mihailovi}), Rogo 7, Tufegxi} 7. Dve uba~ene lopte u kazneni prostor doma}ina bile su dovoqne za pobedu gostiju. Prvu je iskoristio G. Simeunovi}, {utem sa 12 metara, a V. Simeunovi} je pogodio mre`u Dera sa oko sedam metara. Ina~e doma}ini su igrali bez {est standardnih prvotimaca i nisu mogli pru`iti ja~i otpor mnogo spremnijoj i iskusnijoj ekipi iz Sala{a No}ajskog. S.Brankovi}

Ubedqivi^uru`ani Hajduk(^)-Mileti}6:1(4:0)

Titel-@SK1:2,Hajduk(^)Mileti} 6:1, Obili} - Jedinstvo3:3,Sloga-Hajduk(G)0:1. 1.@SK 2.Titel 3.Hajduk(^) 4.Mileti} 5.Hajduk(G) 6.Jedinstvo 7.Obili} 8.Sloga

9 9 9 9 9 9 9 9

8 7 5 4 3 2 1 1

1 0 2 1 2 1 1 0

0 2 2 4 4 6 7 8

34:3 15:8 24:10 17:22 10:12 15:25 11:28 5:24

25 21 17 13 11 7 4 3

la) za Mileti}. @uti kartoni: [ari} i Lepar (Hajduk). Crveni karton: Li{i} (Mileti}). HAJDUK: Suvara 7, Suvajac 7, Lepar 7, Plav{i} (Samolovac), Bojovi} 7 (Majski), Horwak 7, Maksimovi} 7 (Mitrovi} 7), Radanovi} 7, Bukvi} 7, [ari} 7, Sre}kov 7. MILETI]: Petkovi} 5, N. Bagi} (D. Trivunovi} 5), B. Trivunovi} 5, S. Bagi} 5, Romi} 5 (Li{i} 5), Pavlovi} 5, Bawac 5, Rogi} 5, N. B. Bagi} 5, Doroslova~ki 5, Pavkov 5. Bez mnogo naprezawa, lako su fudbaleri Hajduka ubedqivo porazili nikad slabije goste iz Mo{orina. P.Bundalo

OP[TINSKALIGA PLANDI[TE–ALIBUNAR

Barice-Vladimirovac3:3,Gaj - Jano{ik 1:4, Na{a Krajina Sloga 1:3, Solunac - Grani~ar 1:1, Lokve - Crvena zvezda 2:1, Banat-Vojvodina0:4. 1.Grani~ar 2.Vojvodina 3.Banat 4.Lokve 5.Vladimir. 6.Sloga 7.Barice 8.Solunac 9.N.Krajina 10.Jano{ik 11.C.zvezda 12.Gaj

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 4 4 3 4 3 3 2 2 1 0

1 1 3 2 3 0 2 1 3 2 0 0

0 1 1 2 2 4 3 4 3 4 7 8

20:5 28:9 10:5 16:18 21:16 20:17 17:17 23:19 11:13 14:13 8:31 7:31

HAJDUK: Radakovi}, Feher, Kne`evi}, Pap, Be}ovi}, D. Petrovi}, We`i}, ]iri}, A. Petrovi} (Kolakovi}), Bawac, Pantelin.

22 19 15 14 12 12 11 10 9 8 3 0

TOTOVO SELO: Olimpija Slavija(BanatskoAran|elovo) 6:0, OROM: [ampion - Hajduk (Podlokaw)4:0,HORGO[:Horgo{Higlo-Tisa(Padej)0:1,\ALA: Grani~ar - Trome|a (Majdan)2:2,OSTOJI]EVO:SlogaJedinstvo(SrpskiKrstur)5:2. 1.Olimpija 2.Tisa 3.Sloga 4.Hajduk 5.Grani~ar 6.Horgo{H. 7.[ampion 8.Slavija 9.Trome|a 10.Jedinstvo

25 24 24 22 21 19 19 19 15 12 11 11 11 10 5 5

ME\UOP[TINSKALIGATITEL–@ABAQ

^URUG: Stadion Hajduka, gledalaca: 50, sudija: @ili} (Titel). Strelci: Neboj{a Bagi} u 14. i 40. (autogolovi), [ari} u 26. i 80. Radanovi} u 41. i Bukvi} u 50. za Hajduk, a Doroslova~ki u 75. minutu (iz pena-

OROM: Igrali{te u Oromu, gledalaca 50. Sudija: I. Maletin (Novi Kne`evac). Strelci: Volenter u 1, Kalman u 20. i 71. i Krajnovi} u 32. minutu.

MomenatsautakmiceuOromu

[AMPION: Lo{onc, Biro (Uri), Vajda, Krajnovi}, Bohata, Farago, Va{, Kalman, Volenter, Balgo, Apro.

Orom~ani su protiv gostiju iz Podlokawa krenuli silovito od prvog sudijinog zvi`duka, pa je Volenter ve} u prvom

8 8 8 8 8 7 7 8 8 8

8 7 5 4 3 2 2 2 1 0

0 0 2 1 2 2 0 0 2 1

0 1 1 3 3 3 5 6 5 7

36:3 22:6 25:11 13:11 15:12 9:11 14:19 9:26 11:27 3:31

24 21 17 13 11 8 6 6 5 1

minutu zatresao mre`u Radako vi }a. Do ma }i ni su pre ko Kal ma na udvo stru ~i li pred nost u 20.minutu, a 12 minuta ka sni je put do pro tiv ni~ ke mre`e pronalati i Krajnovi}. Posle odmora Kalman je postigao jo{ jedan pogodak, tako da je ekipa iz Oroma zaslu`eno ukwi`ila drugu pobedu u ovom prvenstvu. M.Mitrovi}

OP[TINSKALIGARUMA–IRIG(PRVIRAZRED)

Putin~ane napustilasre}a PSKPutinci-Fru{kagora0:1(0:1) PUT INC I: Igra li {te PSK Pu ti na ca, gle da la ca 200, su di ja Bla `on (Ru ma).Strelac: Jovi} u 45. minutu. @uti kartoni: Alimpi} (PSK Putinci), Grubje{i}, Cveti}anin, Jawi} (Fru{ka gora). PSK PUTINCI: Stankovi}, Alimpi}, Muji}, Simono vi}, Voj no vi}, Gli go ri}, Mitrovi}, Mihajlovi}, Mati}, Miqkovi}, Jovi} (Devrwa). FRU [KA GO RA: Goj ko vi}, Bo`i}, \api}, ]irkovi}, Jovi}, Grubje{i}, Cveti}anin (Damwanovi}), Trni}, An|eli}, Radi}, Jawi} (Lazi}). Lidrer iz Rume u Putincima nije zaslu`io da pobedi, jer se pani~no branio u ve}em delu utakmice. Doma}i nisu imali sportske sre}e, a gosti su iz slobodnog udarca do{li do tri boda. Jovi} je pogodio doma}u mre`u udarcem s 20 metara. T.Stani{i}

Sloga(V)-Borac(K) 4:1(1:1) VOGAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Kati} (Ruma).Strelci: Radivojevi} u 30. i 71. (oba iz penala), S. Maleti} u 63. i Cikota u 79. za Slogu, a Pupovac u 43. minutu (autogol) za Borac. @uti kartoni: Kuzmanovi} (Sloga), Tomi}, Kula~in (Borac).Crveni karton: M. Milenkovi} (Borac). SLOGA: Ma~ak, Vasi}, ^ubrilo, Pupovac, S. Maleti}, Baki} (Dragi~evi}), Radivojevi}, Vu~kovi} (Cikota), Krsti} (Mijatovi}), Vuji}, Kuzmanovi}. BORAC: M. Milenkovi}, Damjanovi}, Ranki}, Tomi} (Milan Vasi}), Vujaklija, Milo{ Vasi}, Stojkovi}, Stojanovi}, Kula~in, Mati}, B. Milenkovi}. Tek u nastavku doma}ini su pokazali koliko su boqi rival. Mogli su slaviti i ubedqivije. D.Vuji}

OFKKraqevci -Mladost(B)1:0(0:0) KRAQEVCI: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 50,

sudija Daki} (Vitojevci).Strelac: Gaji} u 61. minutu. OFK KRAQEVCI: Mo{i} 6, Dragutinovi} 5, Lazi} 5, Spasojevi} 5, Tutgu{ 5, Nenadi} 5, Stepanovi} (Petkovi}), [aganovi} 5, ^vorkov 6, Gaji} 6 (Lon~ar), \etojevi} 5. MLADOST: Veji} 5, Vojnovi} 5, Qubinkovi} 5, Radovi} 6, D. Ko{uti} 6, Kukoq 6, Krivo{i} 7 (R. Ko{uti}), Aleksi} 5, Simi} 5, A{}eri} 5, Stojanovi} 5. Doma}em timu pobedu je doneo Gaji} koji je savladao Veji}a sa vi{e od 30 metara. Bio je to veoma efektan gol. P.Qubinkovi}

Kru{edol-Sremac(D) 3:1(2:1) KRU[ ED OL: Igra li {te Kru{edola, gledalaca 50, sudija Horvat (Irig).Strelci: Milo{evi} u 3, Jovanovi} u 32. i V. Markovi} u 63. za Kru{edol, a D.^esti} u 18. minutu za Sremac. @uti kartoni: Rado{evi}, Vukojevi}, Jovanovi} (Kru{edol), D. ^esti}, R. A{}e ri} (Sre mac). Cr ve ni karton: A. Radovac (Sremac). KRU[EDOL: Pardovicki-, Rado{evi} 7, \oki} 7, Bradi} 7, Vu ko je vi} 8, Ra du lo vi}(Bizumi} 7), Qepoja 7, Krasni}i 7, Milo{evi} 8, Jovanovi} 7, V. Markovi} 7 (Kosti} 7). SREMAC: M. Radovac 6, M. Dupor 6, Gagi} 7, Miri} 7, \. ^esti} 6, A. Radovac 7, Solarevi} 7, Viloti} 7, D. ^esti} 8, R. A{}eri} 7, V. Dupor 7 (Z. A{}eri}). Doma}ini su bili boqi rival svih 90 minuta. Stvorili su i desetak {ansi, a postigli su samo tri gola, {to je bilo dovoqno za pobedu. S.Radulovi}

Fru{kogorac -Napredak0:2(0:1) MALI RADINCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Qubinkovi} (Ruma).Strelci: Mario Buza{ u 2. i S. Vi{wi} u 61. minutu. @uti kartoni: Kadar (Fru{kogorac), Mario Buza{, G. Miqkovi} (Napredak).

VOGAW: Sloga - Borac (K) 4:1, KRU[EDOL: Kru{edol Sremac (D) 3:1, PUTINCI: PSK Putinci - Fru{ka gora 0:1, MALI RADINCI: Fru{kogorac-Napredak0:2,KRAQEVCI:OFKKraqevci-Mladost(B)1:0. 1.Fr.gora 8 2.Napredak 8 3.PSKPutinci8 4.Fru{kogorac8 5.Sloga(V) 8 6.Kru{edol 8 7.Sremac(D) 8 8.OFKKraq. 8 9.Borac(K) 8 10.Mladost(B) 8

7 4 3 3 3 3 3 3 2 1

1 1 3 3 1 1 1 0 2 3

0 3 2 2 4 4 4 5 4 4

28:6 9:11 7:4 11:11 13:12 10:9 9:14 5:16 8:12 6:11

22 13 12 12 10 10 10 9 8 6

FRU[KOGORAC: Joki} 7, Obrenovi} 6, Stojkovi} 6, Stepanovi} 6 (Baji} 6), @. Jovanovi} 5, Star~evi} 6, D. Kne`evi} 6, Kadar 6, Curkovi} 6, Vein 7 (B. Kne`evi} 6), Miokovi} 6 (Pavi} 6). NAPREDAK: Krni} 7, Vu~eti} 7, Ili} 7, G. Miqkovi} 7, Sekuli} 7, Milan Buza{ 7, Bjeqac 7 (N. Miqkovi} 7), S. Vi{wi} 7 (Vukoti} 7), N. Bo`i} 7, M. Bo`i} 7, Mario Buza{ 7 (Vujovi} 7). Gosti su imali vi{e `eqe da pobede. To su i ostvarili, bili su boqi ba{ za dva gola. R.Miokovi}

SUBOTI^KALIGA Du{an Silni - Zriwski 1932. 0:0, Poqoprivrednik MalaBosna1:0,Udarnik-Ba~ka 1901 B 4:1, \ur|in - Elektrovojvodina2:4,@ednik-Subotica1:5,Hajduk-Lokomotiva1:0,Bratstvo-Solid0:2. 1.Subotica 9 2.D.Silni 9 3.Hajduk 9 4.Udarnik(-3) 9 5.Ba~kaB 9 6.Solid 9 7.M.Bosna 9 8.Poqopriv. 9 9.@ednik 9 10.Bratstvo(-1) 9 11.Elektrovojv. 9 12.Zriwski 9 13.Lokomotiva 9 14.\ur|in 9

7 6 6 7 6 6 5 3 3 3 2 1 1 1

1 2 1 0 0 0 0 1 0 0 1 3 2 1

1 1 2 2 3 3 4 5 6 6 6 5 6 7

18:7 17:11 24:8 21:13 19:13 10:7 17:10 9:15 14:17 15:17 12:16 5:16 10:23 13:31

22 20 19 18 18 18 15 10 9 8 7 6 5 4

SPORT

dnevnik SELEKTORRUKOMETA[AVESELINVUKOVI]

I pobede i podmla|ivawe U dru{tvu predsednika UO RSS Velimira Marjanovi}a i direktora reprezentacije Vladice Spasojevi}a, selektor Veselin Vukovi} gledao je derbi ~etvrtog kola EHF Lige {ampiona u Vespremu izme|u doma}e ekipe i nema~kog Kila, za koga su nastupali reprezentativci Momir Ili} i Marko Vujin. - Vesprem je imao sre}e, ali i zaslu`eno stigao do pobede. Na{i su bili na nivou Kila, ne toliko dobri. Nemci su bili bez dva igra~a, Toft Hansena i Palmarsona, a u ovakvoj atmosferi to je veliki hendikep. Doma}a publika je bila sjajna, a pored toga Vesprem ima

vi{e nego potrebne. SP u [paniji je za dva i po meseca. - To je ono {to brine, ali ne samo nas. Po~iwemo novi olimpijski ciklus, moramo razmi{qati {ta posle. U hodu moramo raditi dve stvari, spremati dugoro~no ekipu i i}i na pobede ve} u prvim me~evima kvalifikacija za EP. Svetsko prvenstvo u [paniji je kraj jedne generacije koja je iznela dosta toga i napravila uspeh. Ako `elimo da napadnemo neki veliki rezultat u narednom periodu, to treba da poku{amo ba{ u [paniji. Imamo dobru grupu i korektan `reb posle. Novi sistem nam ne

Veselin Vukovi}

odli~nu ekipu. Kad jedan Perez ne ulazi u igru, a pro{le godine bio je najboqi igra~, onda je jasno da je re~ o odli~nom timu. Odli~na utakmica - rekao je Vukovi}. Selektor Vukovi} je prokomentarisao i spisak reprezentativaca. - Nema nekih iznena|ewa na spisku. Nema Momira Ili}a,sa kojim smo se dogovorili da propusti ovu akciju zbog situacije u klubu i porodi~nih problema. Nema ni ^uture, vide}emo kakva }e situacija biti sa wim, razgovara}emo. Po tri igra~a imamo na krilnim pozicijama, ne{to vi{e na bekovima i pivotmenu. Skra}eni spisak od 19 imena objavi}u u nedequ, kada se zavr{i kolo. Nalazite se u specifi~noj situaciji, s obzirom da po~etak OI ciklusa name}e podmla|ivawe reprezentacije, a na startu kvalifikacija za Euro 2014 pobede su i

ide naruku, jer se pravo iz grupe ide u osminu finala, ali kako nama, tako i drugima. Pre toga ~ekaju nas Rusija u Ni{u i BiH u sarajevskoj Skenderiji. Pobede su imperativ. - Rusi imaju izuzetnu ekipu. Novi selektor Kule{ov napravio je korak napred. Uneo je malo sve`e krvi, nadogradio dobru osnovu. Gledao sam kvalifikacije ^e{ka – Rusija, bi}e vrlo te{ko igrati sa wima. [to se ti~e Bosne, te{ko je komentarisati, jer prvo treba videti u kom }e se sastavu pojaviti. Bi}e sigurno veoma motivisani protiv nas, a lo{a stvar je to {to je to prva wihova utakmica u Sarajevu. Mnogo su nam va`ne ove dve utakmice. Sa dve pobede smo blizu EP u Danskoj, a ne smem ni da razmi{qam {ta se mo`e desiti u suprotnom. Moramo dati sve od sebe da pobedimo Ruse u Ni{u i sa mnogo samopouzdawa otputujemo za Sarajevo.

@REBZAEVROPSKOPRVENSTVO

Kadetkiwe s Francuskiwama Obavqen je `reb za kvalifikacione grupe za Evropsko prvenstvo kadetkiwa (Poqska, 15-25. avgust 2013.) i juniorki (Danska, 1-11. avgusta 2013.). Kadetkiwe Srbije igra}e u grupi 8, a rivali }e im biti Francuskiwe, Beloruskiwe i Finkiwe. Kvalifikacioni turniri }e se odr`ati od 22. do 24. marta 2013. Juniorke Srbije takmi~i}e se u grupi 7, a za rivale }e imati vr{wakiwe iz Slova~ke, Islanda i Moldavije. Kvalifikacioni turniri }e se odr`ati od 17. do 19. maja 2013. J.G.

sreda24.oktobar2012.

UNOVOMSADUIGRAJUVOJVODINAICRVENAZVEZDA

Derbi poslastica Za ru ko m e t a { e Vojvodine nema odmora. Na kon ve li kog uspeha i plasmana u 3. kolo EHF kupa, No vo sa |a ne da nas, na Slanoj bari, o~ekuje odlo`ena utakmica 6. kola Superlige, derbi protiv Crvene zvezde. Pou~e ni is ku stvom iz pret hod nih se zo na, kada su zbog kratke klu pe i ve li kog bro ja po vre |e nih igra~a pla}ali ceh igra wu utak mi cau ritmu subota-sredasubota, ove trener \or |e ]ir ko vi} ne ma taj pro blem, ima dovoqno kvalitet nih igra ~a na raspolagawu. - U sezo nu smo u{li sa veli kim o~ekivawima, shodno tome je i ekipa selektirana i sada imamo dovoqan broj igra~a na raspolagawu. Dosta smo se istro{ili na Balatonu, ali }em o biti ja~i za Bari{i}a, a Spreman za Zvezdu: Milo{ Bari{i} o~ekujem da i Branislav Radi{i} bude na raspolasve igra~e koje rotiramo iz megawu. Imam veliko poverewe u ~a u me~, a upravo nam je veliki fond igra~a falio prethodnih sezona - kazao je ]irkovi}. Danas Na drugoj strani, rukometa{i Crvena zvezde, uprkos silSuperligazamu{karce nim neda}ama brzo su konsoli- NOVI SAD: Vojvodina - Crdovali redove i u me~evima s vena zvezda (Slana bara, Partizanom, Vrbasom i Jugovi18), BEOGRAD: Partizan }em pokazali da ih nikako ne Vrbas (17.30). treba otpisati. Tradicija okr-

{aja novosadskih i beogradskih crveno - belih u~i nas da je nezahvalno prog nozirati is hod wi ho vih utak mi ca, po go to vo kada se uzme u obzir da je Vojvodina pro{le sezone slavila u Beogradu, a da tim iz prestonice nije pora`en na posledwa dva susreta na Slanoj bari. - Zvezda je mudro selektirana ekipa i odli~no vo|ena od

Vojvodina putuje u [paniju Rukometa{i Vojvodine dobili su za rivala u 3. kolu EHF kupa ekipu Naturahus La Rioha iz [panije, odlu~eno je `rebom u Be~u. Prva utakmica igra}e se 24/25. novembra u Logrowu na severu [panije, a revan{ je 1/2. decembra u Novom Sadu. [panci su pro{le sezone zavr{ili kao sedmoplasirani tim, a trenutno zauzimaju ~etvrto mesto u Asobal ligi, iza Barselone, madridskog Atletika i Ademar Leona. [ef stru~no {taba crveno - belih \or|e ]irkovi} o narednom rivalu je rekao: - Samo dve ekipe su ja~e od na{eg protivnika, to su Rajn Neker Leven i Kolding. Dobili smo te{kog i aktraktivnog rivala. Prema prvim infor-

macijama koje smo dobili od Danimira ]urkovi}a i Vuka{i na Sto ja no vi }a, ko ji su igrali u Asobal ligi, dvorana

fantasti~na beka, Kubanca i naturalizovanog Rusa, i nekoliko {panskih reprezentativaca.

Parovi 3. kola Gepingen - Me{kov Brest, Borac Bawa Luka - TATRAN Pre{ov, Siscia - Maribor Branik, Diomidis Argus - Rajn Nekar Leven, Cimos Koper - Porto Vitalis, Nant - Benfika, Holstebro - Senr Rafael Var, Eskilstuna Gif - Aragon, Magdeburg Vardar, Naturhaus La Rioha - Vojvodina, Stinta Municipal Bakau - Makabi Lezion, Haslum - Be{ikta{, Orlen Visla Plok Sungul Sne`iwsk, Elverum Herer - Sloga, Motor Zaporo`je Alfa Hard, Kolding - Permski medvedi. im je uvek dupke puna, a Naturahus je u ovu sezonu u{ao sa ambicijama da izbori plasman iza neprikosnovene Barselone i Atletika. Predvodi ih sjaj ni Ga ra ba ha, ima ju dva

Sportski direktor Vojvodine Darko Jevti} ovako je prokomenarisao `reb u Be~u: - Dobili smo ozbiqnof rivala sa nekoliko iskusnih internacionalaca i {panskih re-

I bez dvoprega bilo lepo ^ETVRTOKOLO PRVEALIGE

Derbi u Kragujevcu Derbi 4. kola Prve A lige za vaterpoliste odigra}e se danas u Kragujevcu od 19 ~asova, gde Radni~ki do~ekuje beogradski Partizan. Kragujev~ani su do sada odigrali tri me~a i zabele`ili isto toliko pobeda, a Beogra|ani su dva puta slavili u dve odigrane utakmice. Crvena zvezda i Vojvodina u ovom kolu ima}e ne{to lak{i posao. Crveno beli }e od 21.15 ~asova do~ekati Singidunum, dok Novosa|ani gostuju u Kikindi, gde }e odigrati duel sa ekipom @AK-a od 19 sati. Bawica }e do~ekati Beograd od 21 ~as, dok je u ovom kolu slobodna ekipa Dunava. G.M.

strane mog kolege Peruni~i}a. Spoj mladosti i iskustva polako daje rezultate, a do sada su se istakli @ivkovi}, Doki}, gol man Iva ni {e vi}, ]i ri}, An|eli}... No, mi smo fokusirani na na{u igru i uveren sam da }emo agresivnom odbranom uspeti da ostanemo nepora`eni - rekao je ]irkovi}. I.Grubor

@REBTRE]EGKOLAEHFKUPA

BE^EJSKIKOWARISPASLISEZONUJEDINIMKASA^KIMDANOM

Kowi~ki klub Potisje iz Be~eja te{kom mukom spasao je aktuelnu sezonu organizovawem jedinog kasa~kog dana u godini. Na hipodromu kraj Radarske stanice, po idealnim vremenskim uslovima, vi|eno je pet kasa~kih i jedna revijalna trka galopera iz Zobnatice. Ukupno je startovalo 45 kasa~a iz 21 vojvo|anskog mesta i Po`arevca na stazi dugoj 1600 metara. Nagradni fond od 117.000 te{kom mukom je obezbe|en. - Najva`nije je da smo uspeli da organizujemo trke, da su vi|ene zanimqive borbe i da nije bilo povreda. Ovoga puta, na `alost brojnih gledalaca, nismo odr`ali atraktivnu trku dvoprega, ali verujem da }emo idu}e godine uspeti da je vratimo u program - rekao je predsednik be~ejskih kowara Sava Vojnovi}. Najvi{e razloga za radost imao je Miroslav Merkovi}, koji je u glavnoj trci dana pobedio voze}i sulke, u kojima je bila upregnuta Dakota, vasni{tvo Andrije Valen~ika iz Ruskog Krstura.

17

Prvi i posledwi put ove godine pra{ilo se na be~ejskom hipodromu

Nagra|eni na be~ejskom hipodrumu - Prva trka (startovalo 10 grla): 1. Master D. \. (vreme pobednika 1.30,7, voza~ Zoran @ivkovi} iz Po`arevca, nagrada 11,500 dinara), 2. Alka (1.30,2 distanca 1620 m, \or|e Romanov iz

Srbobrana, 6.000), 3. Argono S. L. (1.29,7 distanca 1640 m, Karoq Kopas iz Sente,3.000) i 4. Nika B. J. (1,31,3 distanca 1620 m, Atila Laslo iz Torwo{a, 2.000). Druga trka (10): 1. Siti Boj (1.24,5, Sini{a Duli} iz Baj{e, 11.500), 2. Flo-

rentina (1.23,8 distanca 1620 m, Miroslav Merkovi} iz \ur|ina, 6.000), 3. Dajina S.G. (1.24,8, Geza Seke iz Malog I|o{a, 3.000) i 4. Tijana S.G. (1.29,3, Tibor Gere iz Srbobrana, 2.000). Tre}a trka (11): 1. Dark Beti (1.22,2, Laslo Sokola iz Male Bosne, 11,500), 2. Pahuqica (1.26,0, Stevan Si~ iz \ur|eva, 6.000), 3. Drogba Mikela (1.27,1, Goran Ilovac iz Silba{a, 3.000) i 4. Dora Blek (1.29,3, Golubovi} iz Silba{a, 2.000). ^etvrta trka (8): 1. Xon Svip (1.24,2, Boris Ke~enovi} iz Be~eja, 11,500), 2. Pablo (1.24,5, \or|e Pidra{ki iz Srbobrana, 6.000), 3. Brazil (1.24,9 Laslo Sokola iz Male Bosne, 3.000) i 4. Avon R (1.25,3, Jano{ Deli iz Drqana, 2.000). Peta trka (6): 1. Dakota (1.21,9, Miroslav Merkovi} iz Ruskog Krstura, 13.000), 2. Futbal (1.20,2 1640 m, Damir Karan iz Subotice, 7.000), 3. Alonso (1.23,1, Ildiko Ro`a iz Sente, 4.000) i 4. Guliver Prav (1.24,1 1640, Atila Laslo iz Torwo{a,3.000). V.Jankov

prezentativaca.Kada se pogledaju ostali rivali, mislim da smo izvukli osredweg protivnika, jer bilo je i ja~ih ekipa. [panci su veliki favorit, a revan{ u Novom Sadu daje nam nadu da uz dobru partiju i podr{ku sa tribina mo`emo da na~inimo podvig. Ve} od sutra kre}emo u pripremu i organizaciju susreta u Novom Sadu. Kao {to smo obe}ali nakon pobede na Balatonu, u~ini}emo sve da ugostimo [pance u Novom Sadu kako dolikuje na{em klubu, jer novosadska publika zaslu`uje da u`iva u duelu sa atraktivnim protivnikom. Bi}e ovo jo{ jedna lepa prilika da na najlep{i na~in promovi{emo klub, grad i na{u zemqu istakao je Jevti}. I.Grubor BRIYTURNIRUBEOGRADU

Trofej Zipovskom i Pare`aninu

Najve}e parsko takmi~ewe ko je Be o grad ski brix sa vez organizuje svake godine, okupilo je rekordnih 48 parova iz Ma|arske, Rumunije, Hrvatske i Srbije. Odli~ni uslovi za igru u beogradskom Sava centru olak{ali su me|unarodnom sudiji Vawi Graheku iz Zagreba posao, pa je turnir pro{ao u najboqem mogu}em redu. Na uvodnom turniru pobedili su Beogra|ani Bo`idar Kati} i Sr|an Prica. Drugog dana je svih 48 parova odigralo dva kvalifikaciona tur ni ra ko ja su po de li la igra~e na A i B grupu. U A grupi trofej su osvojili Dimitraki Zipovski iz Beograda i Dar ko Pa re `a nin iz Novog Sada sa odli~nim prose~nim rezultatom od 62,02 posto. U B grupi pobedile su Ni{lije U{}umli} i Stankovi}.

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda24.oktobar2012.

„JO PAJTA[” U RUSKOM KRSTURU

Prijave do~etvrtka Tradicionalni {ahovski turnirredakcije„JoPajta{”odr`a}eseusubotu27.oktobrauOsnovnoj {koli „Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu (Rusinska 63). Svaka{kolamo`edaprijavi1-5de~akai1-3devoj~ice.Igrasepojedina~ni turnir, 7 kola po [vajcarskom sistemu a na osnovu tih rezultata odre|uje se i ekipni plasman. Pobednici turnira i najboqeplasiranide~aciidevoj~ice,posebnostarijiimla|iuzrast, bi}e nagra|eni peharima, medaqama,diplomama,{ahovskom literaturom,itd. Osnovne{kolekoje`eledau~estvujunaovomtakmi~ewutrebada dostavepismeneprijavesaimenima u~enika i razredom najkasnije do~etvrtka25.oktobranae-mail: szerk@jopajtas.info ili po{tom na adresu:JoPajta{,21000NoviSad, VojvodeMi{i}a1. Dosadajeprijavqenopreko200 u~enika a dodatne informacije mogusedobitinanatelefon064 277 43 64 (Pisar). U~esnici su obaveznidaponesu{ahovskegarniture i satove. Sastanak i kona~na prijava u~esnika je 27. oktobra(subota)u{koli„Petro Kuzmjak” od8.15do9~asova.

[AHOVSKI KLUB „BATA ]OSI]”, OPOVO

Reorganizacijomdouspeha Nakon~etiridecenijepostojawa ~lanovi [K „Bata ]osi}“ iz OpovaosvajawemprvogmestauLigi Vojvodine grupe Banat i plasmanom u Drugu ligu ispunili su svojesnovestaregotovokolikoi samklub.Opovojejednaodnajmawih, banatskih op{tina sme{ena izme|u tri grada: Beograda, Pan~eva i Zrewanina. Samo mesto brojine{tomaweod5.000stanovnika, dok na teritoriji cele op{tine`ivinepunih12.000stanovnika.Ina~e,opova~ki{ahistisu u vi{e navrata, tokom protekle ~etiridecenije,nastupaliuligama Vojvodine ali nikada nisu ostvarilizapa`enijerezultate. Reorganizacijom kluba koju je predesetakgodinazapo~eogospodin Slavko Kurevija, a zatim nastavioGoranVlajkovi},uzpomo} nekolikopravihentuzijastaiqubiteqa{ahovskeigre,klubsepostepenorazvijaiostvarujesvezapa`enije rezultate. U protekle dve godine za opova~ki {ahovski klubnastupaFidemajstori~uvenikolumnistaDragoqubJoksimovi}, kao i izuzetno talentovani Fide majstor Nenad Robuq, a zatimsti`eimo`danajve}epoja~awe,{esnestogodi{waKsenijaTominsasvojimbratomNenadomko-

Dru`eweispred rezultata Stanislava Nedeqkovi}, sudija turnira, ina~e ~lanica [K “Anpasan”,nijeimalate`akzadatak. Plasman:1-2.KrasojeNotaro{, MiloradVulin7,3.ZoranKostadinovski (Makedonija) 6,5, 4-5. Veso Avram, Momir A{owa (Republika Srpska) 6, 6-8. Sretko Avram, Vladan Petrovi}, Pero Petrovi}(RepublikaSrpska)5,5, 9-13.Sr|anTrifkovi}(Republika Srpska), @iva Markov, Davo-

Ekipa opova~kog „Bate ]osi}a”

ji uz standardne: Slavka Cvetkovi}a, @ivadina Mitrovi}a, Bo`idaraMili}a,GoranaVlajkovi}a,PredragaBastuiDanilaBesede{aigrajubezporaza.Velikupodr{kuklubusudaliiigra~ikoji nastupajuzaopova~kiklubve}pune~etiridecenije:BrankoStri~evi}, Sava Babin, Bora Petrovi}iMiomirAnati}. Morasenaglasitidajeovakav uspon bio mogu} pre svega zahvaquju}ilokalnojsamoupravikojau maloj i nerazvijenoj sredini zaistaimapunorazumevawezasport. Posebno `elimo da istaknemo svesrdnupomo}kojujeuprethodna

PROBLEM BR. 412

Belidaje matu dvapoteza

J. E. Coutinho Canadian Chess Chat 1981.

Re{eweproblemabr.411(Andre Sheron, L’illustration, 1936.) sa pozicijom:beli–Kh6,Dd4,Lh5, Sc8, pe{ak c6; crni – Keg, pe{akf7;je1.Lf3! Na1…f6sledi 2.Dd5 mat. Na 1…f5 sledi 2.Ld5 mat. Na 1…Kf5 sledi 2.Lg4mat.

rin Vrane{, Dragoqub Bareti}, Qubi{aMilenkovi}5,14-15.Matej @nuder (Slovenija), Bla` Atanasovski(Makedonija)4,5,1621.MiloradKne`evi},Uro{Tadi}, Jo{ko Delost (Slovenija), Franc Vavpoti~ (Slovenija), RadovanJakovqevi},AtilaMolnar 4, 22-24. Janko Salamun, Qubi{a Stepanov, Gregor ^i`man (Slovenija) 3,5, 25. Radovan Grahovac (Republika Srpska) 3, 26. Ilija Milanovi} 2,5, 27. Dimitije Si|imoski1poen.

dva mandata pru`ao predsednik op{tine gospodin Milorad Soldatovi}. Ovo bi trebalo da bude primerizadrugelokalnesamouprave da ula`u sredstva u razvoj {ahovske kulture jer prosto – ovaj sport ne ko{ta mnogo ali mnogodaje!Kakonamka`u,Opov~ani }e naredne godine u Drugoj ligi nastupiti u nepromewenom sastavu.Sviigra~i}edatisveod sebekakobizadr`alirangtakmi~ewa, a onda, jednog dana, ko zna, mo`dase{ahovskisnovine}eovdezavr{iti,mo`da}eseizroditiinekenove`eqeinadawa. G. Vlajkovi}

Sadovski kaoiznena|ewe USomboruseod15.oktobrado2.novembra,uorganizacijiOp{tinskog{ahovskogsaveza,igrarejtingturnirpodnazivom“Open Sombor 2012”. Na ovom turniru se pored rejtinga mogu osvajati i kategorije.FavoritporejtingujeMiodrag[quki}kojijezapo~eo miroqubivoovajturnirsajednompobedomidvaremija.Ono{toje posebnozanimqivozaovajturnirje,posledugogodina,iznenadna pojava i u~e{}e na turniru Nemawe Sadovskog, nekada{weg “vunderkinda”iz^onopqeinadesrpskog{aha. Plasmanposle3.kola:1-3.MiroslavSumper,AleksandarNovakovi}, Ivan Kolompar 3, 4. Nemawa Sadovski 2,5, 5-13. Miodrag [quki}, Aleksandar Svilokos, Drago Kur~ubi}, Ivan Gali}, JovanMrle,SimanaMatkovi},NenadVladisavqevi},Du{anM.Popovi}, Milo{ Divni} 2, 14-20. Miroslav Lali}, Jovana Maxgaq, PetarLoknar,MarinaGaj~in,JankoKne`evi},VladimirCvetkovi},AleksandarMojze{1,5,21-28.JuricaGlamuzina,TodorStri~evi},FerencKawo,Dragoqub\uri},VladicaRaoni},Du{anKeli}, Nikola Raoni}, \or|e \uro{ev 1, 29-31. Budimir @akula, IlijaGrba,Sini{aGaj~in0.

Klasani In|ijaprvaci

Milorad Vulin, Krasoje Notaro{ i Zoran Kostadinovski

Podse}awena staredane

Karlsen – Vaqeho Pons Francuskaodbrana(C15) 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Lb4 4.e:d5 e:d5 5.Ld3 Sf6 6.Sge2 Lg4 7.0–0 0–0 8.f3 Lh5 9.Sf4 Lg6 10.S:g6 h:g6 11.Se2 Te8 12.Lg5 Le7 13.Sg3 Sbd7 14.f4 Sh7 15.Df3 c6 16.h4

U Golupcu je od 20-21. oktobra odr`anoVI pojedina~noiekipno prvenstvoosobasainvaliditetom Srbije. Plasman: 1. Vladimir Klasan 8,5, 2-4. Dragan Dodi}, Vladimir Dragi},MilanPrqa6,5,5-8.Qubi{aKuzmanovi},BrankoMihailovi},RadeCime{a5,5,9-10.MilovanVasi},DraganMiti}5,itd. Za ekipni plasman sabirali su se poeni dva predstavnika gradova:1.In|ija15,2.Beograd 11,3.Negotin11,4.Bor10,5,5. Pan~evo 10, 6. Novi Sad 10, 7. Jagodina 9,5, 8. Zaje~ar 9,5, 9. Kikinda 8,5, 10. Zrewanin 8,5, 11. Smederevo 8, 12. Ba~ka Palanka7,5,13.[abac6,14.Stara Pazova 5,5, 15. Subotica (jedan takmi~ar)4,5poena.

16...Sdf8 (16...f6? Na prvi pogled,kaodacrnimo`edazarobifiguru,ali,utomslu~aju, brzo bi bio izgubqen: 17.L:g6!f:g518.f:g5isadaako 18...Tf8 crni dobija mat sa (ili 18...Sdf8 19.Df7+ Kh8 20.Sh5ipozicijacrnogjeukolapsu.) 19.Dh5 T:f1+ 20.T:f1 Sdf6 21.g:f6 S:f6 22.Lf7+ Kf823.Le6;Zanimqivo,ma{inapreporu~ujeuzimawepe{aka16...Db6ioptimisti~naje uvezi{ansicrnog.Zaistase ~ovek mo`e zapitati da li je toiznenadanahorizontuneko podse}awe na stare dane ili se to pojavilo ne{to drugo u wihovimkalkulacijama.

NaseqeSunca drugoliga{ Ekipa Banovci Dunav je i pre starta najavqivana kao najo z biqn ij i pret end ent za ulazak u vi{i rang. Iako se ovakav ishod i o~ekivao, niko nije verovao da }e se to znat i dva kol a pre kraj a Srems ke lig e. Slavk o Azari}, Mih ajl o Vuj as in ov i}, ^ed o [pan ov i}, Dal ib or

mauistorijukluba.Na15godina od osnivawa kluba ostvarenisunajzna~ajnijiinajvredniji rezultati, kao {to je tre}e mesto u Kupu Vojvodine, plasman u Finale kupa Srbije i sada ulazak u vi{i rang. Neprestajudasti`u~estitke na adresu ovog kluba. Ve}

Radlova~kiiJugovi} {ampioni kola Elez, Milan Skoko, Milorad Maravi}, Dragan Kotevski, MiloradAndrejevi},Sr|anBlagojevi}, Uro{ Petakov, Goran Vlajkovi},StevanVidi},GeorgijeMehanxi}5,itd. Ekipni plasman: 1. Jugovi} 1 (Ka}) 21 (Radlova~ki 8, Jovi} 6,5, Marinovi}6,5),2.Somborski[K 19,5 (M. Roganovi} 8, Bulaji} 6,5, [trangar5),3.PA[K(Pan~evo) 19(Sredojevi}7,Jovanovski6,5,V. Markovi}5,5),4.„IvanKurja~ki“ (Pan~evo) 17,5, 5. „Bata ]osi}“ (Opovo)17,6.[SVojvodine16,5,7. Mladost (Nova Pazova) 16,5, 8. Stara Pazova 15,5, 9. Hajduk (Be{ka) 14, 10. Kraqica 1 (Petrovaradin)13,5,11.Kraqica2(Petrovaradin)12,5,12.„2.oktobar„(Kumane) 12, 13. Mladost (Ba~ki Petrovac) 11, 14. Jugovi} 3 (Ka}) 10, 15.Jugovi}2(Ka})8,5.

(36...Dc6+ je bilo najboqe, iakobeliidaqeimaveomajaku,pobedonosnuinicijativu. 37.Kf1 g:f4 38.g:f4 De4 39.Df3D:c240.Kf2Dd241.Td1 Da542.De3±(42.L:c4Dc5+)) 37.Kf1+- Tf7 38.Dh5 D:g3?! 39.D:f7+ D:f4+ 40.Kg2 De4+ 41.Lf3 D:c2+ 42.Kg3 f4+ (42...f4+ 43.Kg4 Crni ne mo`e daspre~iobepretwe:kakomat saDf8,istotakoiT:h7.1:0 Pripremio:B. Dankovi}

EPILOG SREMSKE LIGE

BRZOPOTEZNO PRVENSTVO VOJVODINE

Po zavr{etku Ekipnog prvenstvadrugelige–grupaVojvodina unedequjeuKa}uodr`anoibrzopotezno prvenstvo Vojvodine u pojedina~nojiekipnojkonkurenciji. Plasman pojedina~no: 1. Jovan Radlova~ki 8, 2. Milo{ Roganovi} 8, 3. Ivan Sredojevi} 7, 4-9. Slobodan Jovanovski, Sini{a Dra`i}, Ratko Bulaji}, Novak Pezeq, Stevan Jovi}, Bo`idar Marinovi} 6,5, 10-15. Borko Lajthajm, Atif Dumpor, @ivadin Mitrovi},DragoqubJoksimovi}, @ivojin Gavri}, Miloje Ratkovi} 6, 16-22. Vojislav Markovi}, Sini{aRemecki,IvanZobenica, DraganKova~evi},BranimirKosti},Du{anMilojevi},IvanBanovi} 5,5, 23-36. Konstantin Orlov, Zlatko [trangar, @eqko Medar, Neboj{a Roganovi}, Ni-

17.Tae1 Dc7 18.L:e7 T:e7 19.Te5 f6?! S druge strane, ovojejasnagre{kajerli{ava h7-skaka~awegovogprirodnog poqaiomogu}avabelomdapravi ~ajanku po belim poqima oko crnog kraqa. (19...Tae8 je biloboqe.) 20.T:e7+- D:e7 21.h5 g:h5 22.D:h5 Df7 23.Dg4 g6 24.Sf5 PretwaSх 6+. 24...Kh8 25.Sh4 f5 26.Dh3 De6 27.Kf2 (Daleko od o~iglednogpoteza,aliprili~no pou~an, najja~i nastavak je 27.g4!isadajepoenta28.Dg3sa idejom28...Df629. х 5±) 27...Te8 28.Sf3 Te7 29.Se5 Sd7 30.Th1 S:e5 31.d:e5 c5 32.b3 (Opet se pojavila ideja sa 32.g4,aliovajputtojeipritisak na g6 sa smrtonosnim efektom. (33...c4? 34.L:g6! Skaka~ ne mo`e da se za{titi. 34...D:g6 35.D:e7) 34.Dg5 Tg7 35.Th6 Kg8 36.D:g6!! T:g6 37.T:g6+icrnijeizgubqen.) 32...c4 33.b:c4 d:c4 34.Le2 g5 35.g3 Db6+ 36.Kg2 De3?

OPEN SOMBOR

PRVENSTVO INVALIDA SRBIJE

borbinakrajujezaslu`enopobedioFIDEmajstorKrasojeNotaro{, ~lan doma}eg kluba, koji je od starta diktirao tempo, da bi tek u posledwa dva kola takti~kim remi-rezultatima dozvolio da ga pristigne Milorad Vulin, alimujeipakpripalanagradaza prvo mesto obzirom na boqe dodatnekriterijume.[estoricaprvoplasiranihsunov~anonagra|eniigra~i.Ovajveomauspe{noorganizovani turnir protekao je u prijateqskoj atmosferi tako da

ANALIZIRANE PARTIJE

Zavr{eno je ovogodi{we Masters finale. Posle odigravawaturniranadvakontinenta(Ju`naAmerikaiEvropa), u dve dr`ave (Brazil i [panija)idvagrada(SaoPaolo i Bilbao) na kraju je sve zavr{enoustilubrojadvapa su tako trijumfovala dvojica supervelemajstora Fabiano Karuana i Magnus Karlsen sa po17poena.

OKTOBARSKI TURNIR SLEPIH

UNovomSadujeuprostorijama kluba slepih “Anpasan” od 19-21. oktobra odr`an tradicionalni me|unarodni oktobarski turnir slepih i slabovidih osoba. U~estvovali su pozvani gosti iz Makedonije,RepublikeSrpske,SlovenijeiSrbije.Igraloje27igra~a,9kolapo[vajcarskomsistemu uzkompjuterskoparovawe.Tempo igre bio je 60 minuta po igra~u. Posle zanimqivih trodnevnih

dnevnik

S jednog takmi~ewa u sali [K „Banovci Dunav”

@e`eq, Dragan Moldovanovi},SlobodanKqabaJovanovi}, Miroslav Doca Jovanovi},GalinaAzari},Milutin Dobri~anin, Stefan Qu{i} i Milo{ Stankovi}, predvo|eni Du{anom Igwatovi}em i Mio d rag om Stank ov i} em bi}e upisani zlatnim slovi-

sada se javqaju i igra~i koji biseradostavilinaraspolagaweovojekipizapredstoje}u sezonu. Me|utim, politika klubajeda{ansupru`ionima koji su i izborili ovaj plasmanuz,eventualno,nekopoja~awe. Veliku zahvalnost klub duguje SO Stara Pazova, koja

je prepoznala kvalitet u radu ikojastojiizasvihprojekata kluba. To se sada vra}a kroz rezultate,panajavada}eseza ovaj klub ~uti, lagano se obistiwuje. Naravno, pored op{tine, klub ima sjajnu upravu koja tako|e doprinosi da je klubstabilanposvimparametrima.Tako|e,velikijeibroj {ahovskih zaqubqenika koji svojim li~nim anga`ovawemusprovo|ewuakcijadoprinosedasveproteknekakotreba. Ulaskomuvi{i rang proj ek at od pre tri godine se ostvario.Ekipaje ove godine dobila na potrebnoj zrelos ti i sig urn osti pa je od ekipe kojajenekadstrepel a za ops tan ak do{la u poziciju da veruje u sebe i svoj kval it et. Predv o| en a FM Slavk om Azar i}em za {ahovskim stol om pok az al a je da joj nem a premcauSremskoj ligipajetakoova godinabilauznaku ekipe iz NaseqaSunca.Slede}egodineBanovci Dunav i weni igra~i }e pok u{ at i da opravd aj u ulazakuDruguliguiuwojse zadr`e taman onoliko kolikojepotrebnodasvojemesto prepusteklincimakojisesadakaleuZoniSrema. M. Stankovi}

SPORT

dnevnik DRUGAMU[KALIGA–SEVER

Sjajni Bavani{tanci Bavani{te-SremIton3:0(25:20,25:13,25:17) KOVIN: Sala O[ „\ura Jak{i}”, gledalaca: 100, sudije: Jawevi}, Jakovqevi}. BAVANI[TE: Jovanovi}, Gatalica, Savin, Stevanovi}, Brdarski, @akula, A. Dolova~ki, D. Dolova~ki, Torda, Ivkovi}, I. Dolova~ki (l2), Jovanov (l1). SREM ITON: Te feg xi}, Zec, Alek si}, @ivko vi}, Brati}, Ko sa no vi}, Sa vi}, Kr sti} (l).

U utakmici koja je trajala nepunih sat vemena, doma}in je prigrabio tri boda. Jedini ozbiqniji otpor gosti su pru`ili u prvoj polovini prvog seta kada su poveli 15:10, ali je veoma brzo doma}in uzvratio i odli~nim servisima korektora Stevanovi}a i mladog prima~a Danila Dolova~kog pre{ao u vo|stvo 19:16 i zakqu~io set. U drugom setu Bavani{te je povelo ~ak sa 16:1, pa 19:3, ali su gosti ipak uspeli da do|u do dvocifrenog salda. Tre}i set odbojka{i Bavani{ta su mirno priveli kraju, odli~no je igrao tehni~ar Nikola Savin. U redovima doma}ina posebno su se istakli Andrej Dolova~ki sa 9, Danilo Dolova~ki sa 12, Stefan Stevanovi} sa 9 i Igor Gatalica sa osvojenih 8 poena.

Proleter-FOK3:0 (25:22,25:20,25:18) ZREWANIN: Hala Medison, gledalaca: 70, sudije: Maodu{ i ]urguz (Novog Sada). PROLETER: Tri{i}, Vrawin, Arsenijevi}, \ukanovi}, [u{i}, ]uk, Miletin, Pavi}, Ursulov, Jan~i} (l1), Mihajlovski (l2), Dragutinovi}. FOK: Popadi}, ]urguz, Pajki}, Nada`din, Petrovi}, D. Devetak, N. Devetak, Lazarevi}, Brki}, Brzi} (l). Premijera je donela prili~no rastrzanu igru doma}ina, koji je, ipak, osvojio tri boda. U tre}i periodu bilo je trzavica,

vodili su doma}i 16:9, Futo`ani stigli do 16:15, ali za vi{e nisu imali snage pa su bodovi pripali doma}inu.

Futog-In|ija0:3 (20:25,13:25,23:25) FUTOG: Hala sportova, gledalaca: 200, sudije: Vidovi}, Priji} (oboje iz Subotice). FUTOG: Kerkez, Brki}, Ni{i}, ^ubrilo, Simi}, Raki}, Mihajlovi}, Vorkapi}, [imi}, Malini}, Qepoja (l). IN\IJA: Novak, Ranisavqevi}, Madi}, [atora, Bra~uq, Mihi}, Grkovi}, ^olovi}, Obradovi}, Stameni}, Nenadi}, Peri{i} (l). Odbojka{i In|ije va`e za glavnog favorita za plasman u Prvu ligu i u Futogu su lagano potvrdili kvalitet. Iako ekipi jo{ fali uigranosti, jer su samo jednu pripremnu utakmicu odigrali u ovom sastavu, In|ijci su najavili kvalitetne igre u ovoj sezoni.

Po~ela je Spensova liga malih {ampio na, tak mi ~e we u fudbalu za decu, koje se tre}u godinu zaredom odr`ava u JP SPC Vojvodina, koje je nosilac i organizator ovog veoma atraktivnog nadmetawa. Utakmice se igraju subotom i nedeqom ( od 10 do 21 sat), po liga{kom sistemu takmi~ewa u dva ciklusa. Obezbe|ene su nagrade za prve tri ekipe, kao i za fer plej ekipu. Kao posebna atrakcija planirana je organizacija me|unarodnog turnira, na kome bi trebalo da u~estvovuju ekipe iz inostranstva i iz Spensove lige malih {ampiona. Planiran je i revijalni turniri humanitarnog karaktera na kojima bi u~estvovali Vojvodina, Partizan, Novi Sad,Crvena zvezda...

Godi{te:2000. Tvr|ava -FKFutogGale4:3 Golove za Tvr|ava dali su: Milinovi} 2 i Belango 2, a za Futog Gale: Vajagi} i U~ur 2. TVR\ AV A: Trif ka no vi}, Stojni}, \uki}, Kerkez, Milutinov, Bodowi, Jergi}, Milinovi}, Groza, Malivuk, ]ulibrk, Milinovi}, Prodanovi}, Belango.

FK PETLI]: ]uri}, Gavrilov, Joki}, Svjetlica, Bala}, S. Ra{eti}, B. Ra{eti}, Simovi}, Kotro{an, Stojanovi}, Mi}evi}.

ARHITEKTURA PROING: Oparnica, Doronti}, Vuka{ilovi}, Bo{kan, Tomanovi}, Majer, Vraga, Pupin, Milo{ev, Novakovi}, Lalovi}, Radowi}.

FKBistrica -FKPetarPua~a0:2

Godi{te:2003.

Golove za FK Petar Pua~a dali su: Nenezi} i Popovi}. FK BISTRICA: Kuzmanovi}, Luki}, Backovi}, Stojanovi}, Masnec, Ivani}, Iva-

FUTOGGALE: Kr~mar, Vulin, Poqak, Risti}, Jeli~i}, Ili}, U~ur, [umar, [piri}, Zdravkovi}, Saravolac, Vajagi}.

NSJunajted-FKProf. Bolesnikov5:2 Golove za NS Junajted dali su: [akoli, Radojkovi}, Stojanovi}, Milovanovi} i Aleksi}, a za FK Prof. Bolesnikov Jela~i} 2 gola. NS JUNAJTED: Petkovi}, Vukovi}, [akoli, Poli}, Radoj ko vi}, ]a to vi}, La za re vi}, Vrhovac, Mirkovi}, Sto-

no vi}, [ma wa, Isa kov ski, Markovi}, Jakovqevi}, Damjanovi}, Kop~anski, Nikoli}. FK PETAR PUA^A: Pu{ara, Jovanovi}, ]oso, Raki}, Nenezi}, ^uli}, Milo{evi}, Murseli, Radoj~i}, Popovi}, Stan ko vi}, Sre do je vi}, Lo vri}, Tomi}, [proh, Kne`evi}.

TROFEJNOVOGSADA 1.LIGA(@)

NoviSad-Partizan NSvolej-^em07-1 Futog1-Futogvest VST-Gbri} NSvolejtim-NStim

2:0 0:2 1:2 2:0 2:0

2.LIGA(@) VaradinFOKB[ Sme~-Zmaj Detelinara-Futog2 SKvolej1-Fortuna Vo{a1-Star

2:0 2:0 0:2 1:2 2:0

3.LIGA(@) FOKRK-Vo{a2 2:0 As-FutogMTV 2:1 ^emp07-2-Dunavvolej 2:0 Skvolej2-Klisa 2:0 NSvol.tim2-[trandvol. 2:0

5–6.LIGA(@) Grbi}-Fortuna ^emp07-SKvolej Futog-FOKRK Star-MladostNS NSvolejtim-NoviSad

2:0 2:1 2:0 0:2 2:0

1.LIGA(M) Stra`ilovo-SKvolej Vo{a2-Detelinara RFU-As1

2:1 2:0 2:0

Golove za FK Petrika 03 su dali: Ru`i} 2 gola i Radin. FK SINI[A MIHAJLOVI]04: ^erevi}, Zec, Kmqenovi}, Kecman, [obot, Marjanovi}, Milanovi}, Nikoli}, Vidakovi}, Veli~kovi}, Andriga. FKPETRIKA03: Ivezi}, Maksimovi}, Ru`i}, Malinovi}, Bresiovac, Radin, Trifkovi}, Bi}anin, Radin.

FK TVR\ AV A: Bi lo brk, Dra~a, Arapovii}, Jovanovi}, Krnajac, Antunovi}, Vukmirovi}, Novakovi}, Kecman -

Jaki}, Kova~evi}, Vulin, ]uli brk, [tr bac, Ju has, Zec, Zindovi}. FK KINDER: Axemi, Fifa, Dokwa{, Pavlovi}, Obradovi}, Barjaktarovi}, Ristanovi}, Vuk Ru`i}, Milija{evi}, Ku pre {a nin, Ga jo vi}, Veqko Ru`i}, Haxi}.

FKSini{aMihajlovi} -FKPetrika042:3 ja no vi}, Aba xi ja, Kr go vi}, Desnica, ]orovi}, Milovanovi}, Aleksi}. FK PROF. BOL ES NIKOV: Stojanov, Laho{, Miqu{, Tomi}, Novelski, Dardi}, Tolo, Burbi}, Ru{i~ka, Dri ni}, Stan ko vi}, Ta si}, Erakovi}, Jeli~i}, Galin.

FKSini{aMihajlovi} -FKPetli}2:2 Golove za FK Sini{a Mihajlovi} dali su: Tijana \uri~ek 2, a za FK Petli} Ra{eti} i Mi}evi}. FK SINI[A MIHAJLOVI]: [uput, Stojkovi}, ]uri~ek, Spasojevi}, Teofilovi}, Beri}, Oli}, Vlaisavqevi}, Ugrenovi}, Grgi}, Mihajlovski.

Golove za FK Petar Pua~a dali su Paro{ki i Jacenko. FK PETAR PUA^A: Ga|e{a, Mi lo va no vi}, Ze ko vi}, @iv ko vi}, Pa ro {ki, Voj vo di}, Risti}, Novakovi}, Ceki}, Abaxijan, Vojnovi}, Vidakovi}, Isakovski, Jacenko.

Golove za Krila Krajine dali su: Karanovi}, Mari} 2 , a za Arhitekturu Proing: Bo{kan, Varga i Pupin.

Ostoji}, Gmijovi}, Kalinov, Cvrkota, Borhi. Odbojka{ice In|ije su ne{to slabije u{le u utakmicu i zato su ispustile prvi set, ali od tada su zaigrale kako umeju i bez ve}ih problema dobile tri naredna seta protiv borbenih Vr{~anki.

DRUGAVOJVO\ANSKALIGA–NOVISAD

FKSini{aMihajlovi} 04-FKPetrika030:3

KrilaKrajine- ArhitekturaProing3:3

Mladost(I)-Vr{ac3:1(20:25,25:18,25:15,25:7)

3:0 2:3 1:3 3:0

Golove za FK Tvr|avaje dao Zec, a za FK Kinder Ristanovi} i Gajovi}.

Milica, Molnar, Milanovi}, Gvozdenac, Denda Marko. FK PETRIKA 04: Ravni}, Trp~evi}, Sarajlija, Bala{, Ra do va nov, Drob wak, Sa vi}, Kremenovi}.

FKPetarPua~a -FKFutogGale2:0

SigurneIn|ijke

Beo~inMM-SKVolej Detelinara-NoviSad2 Bit-Fortuna Futog-Libero

FKTvr|ava -FKKinder2:2

Mladost(NP)-Vrbas 2:3(24:26,25:14,23:25, 25:22,13:15) NOVA PAZOVA: Sala O[ „Sveti Sava„, gledalaca: 50, sudije: Starovlah, Peura~a. MLADOST: Skoko, Vojvodi}, Jankeli}, Pe{eq, Petrovi}, Mili}, Dobri}, Dragovi}, Tomi}, Cvjetinovi}, Sin|eli} (l1), Derota (l2). VRBAS: Komatina, Voinovi}, Milovi}, Miqani}, \ember, Turki}, Popovi}, Sulumar, Pigi}, Milovi}, Vu~eti} (l). Prvi set je po~eo sa predno{}u gostuju}e ekipe 4:0, usledila je serija doma}ina, da bi u fini{u gosti mawe gre{ili i do{li do prednosti. Odli~ni servisi ekipi Mladosti doneli su do velike prednosti i izjedna~ewe - 1:1. U tre}em setu Novopazov~ani su slabije servirali i time omogu}ili protivniku mnogo uspe{nije napade, pa su gosti ponovo poveli.U ~etvrtom periodu, zahvaquju}i dobrom servisu, Mladost se vratila u igru i izjedna~ila na 2:2 u setovima. Na promeni strana u taj-brejku bilo je 8:4 za goste, ali su doma}i zaigrali na vi{em nivou i do{la do 12:12, imali su {ansu da povede, ali se to nije desilo. Gosti su uspeli odigraju mirno u zvar{nici i pobede.

19

SPENSOVALIGAMALIHFUDBALSKIH[AMPIONA

DRUGA@ENSKALIGA–SEVER

IN\IJA: Hala sportova In|ija, gledalaca:, sudije: Pawak i O~ena{. MLADOST: Bogovac, Trajkovi}, Dodik, ^ali}, N. Baji}, Antunovi}, @ivkovi}, Mi}i}, A. Baji}, Kati} (l). VR[AC: Radojevi}, Bo`i}, Vu~kovi}, Pupovac, Cvetkovi},

sreda24.oktobar2012.

KRILA KRAJINE: Karanovi}, Budisavqevi}, Vejnovi}, Gluvi}, Obri}, Popovi}, Dragi~evi}, Mari}, Mi{kovi}, Tomi}, Vuji}, Drobwak, Popovi}.

Golove za FK Sini{a Mihajlovi} su dali Domazetovi} i Denda, a za FK Petrika 04: Sarajlija i Savi} 2 gola. FK SINI[A MIHAJLOVI]: \uri}, Dervi{i, D. Dukosavqevi}, M. Dukosavqevi}, Domazetovi}, ]urovi}, Denda

FK FUTOG GALE: Gavrilovi}, Jazi}, ]urguz, Babi}, Alek si}, Ra do sav ki}, Ka ~a venda, Lan~u`anin, Nedeqkov.

FK^amp07-03 -FKMeridijana0:6 Golove za FK Meridiana su dali: Gaji}, [iket, Sedlar 2 i Popovi} 2 gola. FK ^AMP 07: Ma ru na, Kli su ri}, Akin, Pe tro vi}, Agi}, Svilarkovi}, Vuleti}, [apovalov. FK MERIDIjANA: Dolovac, [ahuri}, Fat, J. Gaji} J, [iket, Sedlar, B. Gaji}, \or|ievski, Dumni}, Duki}, Popovi}. Foto: J.Barajevac

20

svet

sreda24.oktobar2012.

SIRIJA

Neredi u Mjanmaru

Asad proglasio op{tu amnestiju DA MASK: Si rij ski pred sednik Ba{ar al Asad proglasio je op{tu amnestiju za po~inioce svih zlo~ina do 23. oktobra ove godine, osim za „teroriste” (pobuwenike), javila je

Ba{ar al Asad

ju~e sirijska dr`avna televizija. U obja{wewu se navodi da se Asadov dekret odnosi samo na kriminalce koji se predaju vlastima, a ne na one u bekstvu i da se op{ta amnestija ne odnosi na teroriste - termin koji re`im u Damasku koristi za sirijske pobuwenike, prenela je agencija AFP. Francuska agencija navodi da je ostalo nejasno da li se op{ta amnestija odnosi i na one kriminalce koji su u sirijskim zatvorima. Istovremeno sa progla{avawem amnestije na sve zlo~ine do ju~e, sirijski vojni avioni bombardovali su delove severnog grada Alepo, a oru`ani sukobi su nastavqeni i u

dnevnik

ostalim delovima zemqe nesmawenom `estinom, uprkos nadama da }e do}i do primirja kasnije ove nedeqe, s po~etkom najve}eg muslimanskog parznika. Najnovije nasiqe usledilo je samo tri dana uo~i muslimanskog praznika Kurban-bajrama koji po~iwe 26. oktobra zajedno s navodnim prekidom vatre tokom trajawa vi{ednevnog praznika. Avi o ni su bombar do vali predgra|e Alepa Kater gi i predgra|e prestonice Harasta, a oru`je se ~ulo i u nasequ Zahira kao i na jugoisto~noj periferiji Damaska. Oru`anih sukoba ima i u isto~noj provinciji Deir Ezor i u Dari na jugu Sirije.

NEJPJIDO: U sukobima izme|u muslimana i budista na zapadu Mjanmara troje qudi je poginulo a stotine ku}a je spaqeno, saop{tile su vlasti u toj zemqi. Povod za sukobe je navodno silovawe i ubistvo jedne budistkiwe od strane tri muslimanska mu{karca u maju ove godine. Glavni tu`ilac u pokrajini Rakain, Hla Tein, saop{tio je da je nasiqe izbilo u nedequ u dve op{tine severno od pokrajinske prestonice Sitve. Tein je dodao da su vlasti u ponedeqak uvele policijski ~as u ovim op{tinama. U sukobima izme|u budista i muslimana u junu je poginulo nekoliko destina qudi, a vi{e desetina hiqada osoba su raseqene, pa su organizacije za qudska prava upozorile na humanitarnu krizu.

POSLEDWADEBATAPREDPREDSEDNI^KEIZBOREUAMERICI

Barak Obama ubedqiviji od Mita Romnija VA[INGTON: Barak Obama je u drugoj uzastopnoj debati uspeo da nadma{i republikanskog konkurenta Mita Romnija, ~ime se wegova kampawa donekle izvukla iz letargije u kojoj se nalazila du`e vreme, ali nastup ameri~kog predsednika nije bio ni izbliza dovoqno ubedqiv da bi re{io ishod izbora. Za razliku od debate u Wujorku, gde je Obama bio „ratni~ki” raspolo`en, na Floridi je delovao kao univerzitetski profesor, {to }e mu, nema sumwe, oduzeti izvestan broj glasova, mada je prema anketi Si-Bi-Esa iz ovog duela iza{ao kao pobednik, ili konkretno: Obama 53 odsto, Romni 23 odsto, dok je 24 odsto ispitanika ishod proglasilo nere{enim. Anketa Si-En-Ena pokazala je, tako|e, pobedu Obame, rezultatom 48:40. „Znam da niste bili u poziciji da uistinu i sprovodite spoqnu politiku. Ali ste bili u krivu svaki put kada ste ponudili mi{qewe”, poru~io je Obama republikanskom rivalu u jednoj od ukupno dve situa-

cije u kojima su se wihova mi{qewa sukobila. Su{tinski, Romni je sve vreme poku{avao da izbegne raspravu o spoqnoj politici, nastoje}i da debatu skrene u „prijateqskije” vode

Mit Romni i Barak Obama

poput ekonomije i zapo{qavawa. Ipak, u nekoliko je navrata podr`ao je Obaminu politiku, posebno prema Avganistani u Pakistanu, navode}i, ipak, da bi „u~inio mnogo vi{e i boqe”. Dozu `ivosti u

debatu uneo je Obamin odgovor na Romnijevu opasku da ameri~ke oru`ane snage imaju sve mawe brodova i borbenih aviona. „Imamo i sve mawe bajoneta i kowa, ali imamo brodove na koje mogu da sle}u avioni i plovila koja mogu da zarone i zovu se pod mor ni ce”, odgovorio je Obama, tvrde}i da je wegova odbrambena politka zasnovana na dogovorima sa ko man dan ti ma oru`anih snaga. Su {tin ski, stavovi rivala za mesto u Beloj ku}i suo~ili su se u prili~no dosadnoj debati tokom koje se ponavqali slogane u vezi sa ekonomijom, dok su spoqnopoliti~ka pitawa mahom ostala netaknuta u talasu op{tih mesta o opasnostima koja prete od radikal-

nog islamizma, iranskog nuklearnog programa, ili nelojalne poslovne konkurencije koju predstavqa Kina. Mit Romni je upozorio na opasnosti koje prete Americi od radikalnih islamista u Libiji, Maliju... Obama je rekao da je SAD organizovao koaliciju koja je sru{ila Moamera el Gadafija. „Desetine hiqada Libijaca pru`ilo podr{ku SAD... Prona}i }emo i uhapsiti napada~e na ambasadu u Bengaziju”, rekao Obama. Govore}i o goru}im krizama, iranskom nukleralnom programu i gra|anskom ratu u Siriji, dvojica rivala slo`ila su se da je vreme vladavine Ba{ara el Asada pro{lost, ali se Obama uzdr`ao od obe}avawa pomo}i ustanicima. Romni je, pak, naveo da me|u pobuwenicima vaqa prona}i umerene snage i naoru`ati ih uz pomo} Saudijske Arabije i Turske. Iranski nuklearni program nije izazvao nikakve razmirice me|u kandidatima. N.Zafirovi}

Drakonske kazne u~iteqima zbog pu{ewa TOKIO: Petorica u~iteqa u Japanu, koji su se iskrali iz {kolskog dvori{ta da bi popu{ili cigaretu izme|u ~asova, ka`wena su visokim nov~anim kaznama, saop{tile su prosvetne vlasti Obrazovni odbor je svakome od petorice u~iteqa odredio kaznu od 500.000 jena (6.300 dolara) nakon {to su uhva}eni da su pu{ili na javnom mestu.

U~iteqi, koji svi rade u zapadnom gradu Osaki, ka`weni su po uredbi iz 2008. godine tada{weg guvernera prefekture Toru Ha{imoto, po kojoj je uvedena potpuna zabrana pu{ewa u svim {kolama kojima upravqaju lokalne vlasti, preneo je AFP. Za razliku od drugih zemaqa u Japanu je dozvoqeno pu{ewe u barovima i restora-

nima. Me|utim, zakonom je zabrawena upotreba duvana na ulicama, `elezni~kim i autobuskim stanicama. I dok su na paklicama cigareta istaknuta upozorewa da su one rizi~ne po zdravqe i sprovode se kampawe protiv pu{ewa, one nisu toliko upadqive kao u drugim razvijenim zemqama i procenat Japanaca koji pu{e je u pore|ewu s wima veoma visok.

ITALIJA

Seizmolozima po {est godina zatvora RIM: [est italijanskih geofizi~ara i jedan vladin zvani~nik osu|eni su na po {est godina zatvora zbog neadekvatnog upozorewa na opasnost od zemqotresa u gradu Akvili 2009. godine, kada je poginulo vi{e od 300 osoba. Wima je ju~e, tako|e, nalo`eno da isplate vi{e od devet miliona evra od{tete pre`ivelima tog razornog zemqotresa. Po italijanskom zakonu, wih sedmorica mogu da ostanu na slobodi sve dok ne iscrpe {anse za podno{ewe `albi na presudu, {to su advokati i najavili. Wih sedmoro, ~lanovi Nacionalne komisije za prognoze i prevenciju rizika, bili su optu`eni za nemar i nesavesno obavqawe du`nosti, prilikom procene opasnosti od zemqotresa i informisawa gradskih vlasti o rizicima. Ovaj slu~aj izazvao je osudu me|unarodne nau~ne zajednice, ukqu~uju}i

Ameri~ki geofizi~ki savez, koji je naveo da bi su|ewe moglo da odvrati nau~nike od davawa saveta vladama i ekspertize na procenama seizmi~kih rizika. Potres od 6,3 stepena Rihterove skale pogodio je Akvilu u regionu Abruco 6. aprila 2009. godine. Poginulo je 309 osoba, povre|eno vi{e od 1.000 qudi, a razoreno desetine hiqada zgrada, od kojih mnoge datiraju iz antike, podsetile su agencije. Centralno pitawe u sudskom postupku bilo je da li su eksperti koje je imenovala vlada davali previ{e ohrabruju}u sliku o riziku s kojim se grad suo~ava, sa naglaskom na vi{e uzastopnih mawih potresa mesecima pre sna`nog zemqotresa. AFP navodi da je tu`ilac Fabio Pikuti tra`io ~etvorogodi{wu kaznu zatvora za svakog optu`enog zbog toga {to nisu upozorili stanovni{tvo sredwevekovnog italijanskog grada na rizik.

UKRATKO Oko 300 zara`enih WUJORK: Broj zara`enih gqivi~nim meningitisom u SAD porastao je na 294, za 12 vi{e od prethodnog dana, saop{tio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, navode}i da u posledwa 24 sata nisu zabele`eni novi smrtni slu~ajevi bolesti, od koje su umrle 23 osobe. Tri nova slu~aja zaraze, kako se navodi, nisu povezana sa uzimawem iwekcija steroida, koje su dovo|ene u vezu sa ovom epidemijom. U dr`avi Severna Karolina zabele`en je prvi slu~aj zaraze, od 21. septembra kada je bolest po~ela da se {iri, ~ime je broj dr`ava u kojima su registrovani oboleli pove}an na 17. Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) potvrdila je u petak da iwekcije steroida koje su dovo|ene u vezu sa epidemijom meningitisa u SAD zaista sadr`e retku gqivicu „ekserohilum”, koja je uzro~nik infekcije.

Kriminalci s Balkana LAGOS: Kupci oko 180.000 barela nafte, koje lopovi svakog dana ukradu u Nigeriji i prodaju, pripadaju organizovanim kriminalnim mre`ama na Balkanu i u Singapuru, saop{tio je biv{i savetnik nigerijskog predsednika, koji je pokrenuo kampawu protiv kra|e nafte. Dele Kol, politi~ar iz naftom bogate delte Nigera, u srcu naftne industrije u Nigeriji koja proizvodi dva miliona barela na dan, rekao je za Rojters da 90 odsto naf-

te bude prodato na svetskom tr`i{tu, {to pokazuju podaci naftnih kompanija i ministarstava. Ve}ina prodate nafte prosle|uje se kriminalnim mre`ama na Balkanu, naro~ito u Srbiju, Bugarsku i Ukrajinu, za koje Rojters navodi da su poznatije po krijum~arewu cigareta. On ka`e da su balkanske mafijaske organizacije veoma zastupqene u Nigeriji i da im nije lako u}i u trag.

Kriza drma Bi-Bi-Si LONDON: Direktor Bi-Bi-Sija Xorx Entvistl ka`e da su optu`be za seksualno zlostavqawe koje je vr{io voditeq Ximi Sevil izazvale „ozbiqnu krizu” u toj ku}i. Entvistl je, odgovarju}i na neugodna pitawa poslanika o optu`bama da je wegova medijska ku}a poku{ala da prikrije skandal u koji je ume{an wen biv{i voditeq, dan nakon {to je jedan od urednika zbog tog slu~aja podneo ostavku, rekao da je suvi{e rano re}i da li je seksualno zlostavqawe u Bi-Bi-Siju proteklih decenija bilo endemsko. „Ali siguran sam da je ono {to sada znamo da se dogodilo vrlo, vrlo ozbiqna stvar”, kazao je on, preneo je AP. „Nema sumwe da }e ono {to je Ximi Sevil uradio i na~in na koji se Bi-Bi-Si pona{ao pokrenuti pitawa poverewa u nas i na{eg ugleda. To je izuzetno ozbiqna stvar na koju mo`emo gledati samo sa u`asom”, dodao je Entvistl. Povodom skandala oglasio se i britanski premijer Dejvid Kameron, koji je upozorio da Bi-Bi-Si mora da odgovori na veoma ozbiqna pitawa.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI ANGELAMERKEL Nema~ka kancelrka Angela Merkel branila je izvoz oru`ja partnerima od poverewa kao pomo} pri uspostavqawu mira, prenose nema~ki mediji.„U na{em je interesu kada mi oposobimo na{e partnere da se efikasno anga`uju za o~uvawe ili uspostavqawe sigurnosti i mira u svojim regionima”, rekla je Merkelova na jednom skupu u Bundevseru.

DORISPAK Izvestiteqka Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak izjavila je da EU trenutno nema instrumente na osnovu kojih bi mogla da ukine bezvizni re`im za zemqe poput BiH ili Srbije „ Ovakvi zahtevi mogu imati veze i s politi~kom situacijom na Balkanu. Ali qudi su u odre|enom bezna|u, ne ose}aju da vlasti rade za wih, te tako tra`e azil u zemqama EU. To je razumqivo, ali nije prihvatqivo”.

JOZEFBUHER Lider Saveza za budu}nost Austrije Jozef Buher i poslanik u Evropskom parlamentu Evald [tadler optu`ili su lidera „Tim Stronah„ Frenka Stronaha da podmi}uje poslanike, nude}i im novac za prelazak. Oni su time reagovali na prelazak ~ak pet poslanika iz wihovih redova u novu partiju, koja je sada stekla uslov i da osnuje poslani~ki klub pre nego {to je prvi put iza{la na izbore.

Mo}an klan ukrajinske porodice Janukovi~ KIJEV: Uo~i nedeqnih parlamentarnih izbora u Ukrajini, stru~waci isti~u da je porodica predsednika Viktora Janukovi~a mo}an politi~ko-finansijski klan koji je koncentrisao veliku politi~ku i ekonomsku mo}. Pobednik predsedni~kih izbora u februaru 2010. godine, Janukovi~ od tada ima podr{ku vi{e uticajnih grupa predvo|enih vernim „oligarsima”. „Ta grupa je postala najmo}nija. Koncentrisala je veliku politi~ku i ekonomsku mo}„, ka`e direktor kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel” u Ukrajini Kirilo Savin. Pored {efa dr`ave, Janukovi~ev stariji sin Aleksandar smatra se upravo glavnom li~no{}u tog klana. Vi{e wemu bliskih osoba imenovano je od kraja 2010. godine na kqu~na mesta u vladi, pi{e agencija Frans pres. Sve je po~elo krajem 2010. godine iznenadnim imenovawem na ~elo Centralne banke Sergeja Arbuova, bankara od 34 godine, do tada nepoznatog {iroj javnosti, koga

ViktorJanukovi~

su mediji odmah nazvali finansijskim menaxerom klana. Za wim slede {ef za fiskalna pitawa Aleksandar Klimenko, ministri unutra{wih poslova i finansija Vitalij Zahar~enko i Jurij Kolobov koji postaju deo porodice. Ameri~ka nevladina organizacija „Fridom haus” nazvala je tu pojavu „familijarizacijom vlasti i korupcijom”.

Stomatolog po obrazovawu, Aleksandar Janukovi~ (39) pro{le godine je u{ao me|u 100 najbogatijih qudi u Ukrajini, prema ukrajinskom Forbsu, sa bogatstvom koje je proceweno na oko 100 miliona evra. Dolaskom wegovog oca na ~elo dr`ave, Aleksandar Janukovi~ pove}ava poslovawe. Prihodi wegovog preduze}a „BTP Mako” pove}ani su, prema izve{tavawu medija, za 50 odsto u 2011. godini, a aktiva Razvojne banke Ukrajine udesetostru~ena je izme|u marta 2010. i jula 2012. godine. Iako mediji navode da Aleksandar Janukovi~ ima interese u vi{e sektora, ugaq je ipak „glavni izvor wegovog bogatstva”.Samo u 2012. godini oko 20 privatnih grupa koje imaju veze sa predsednikovim sinom, dobilo je vi{e od 600 miliona evra na tenderima koje su organizovali dr`avni ugqenokopi, tvrdi ukrajinski Forbs, {to Mako negira.

kultura

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

ОДДАНАСУБИОСКОПУ„АРЕНАСИНЕПЛЕКС”

Филмска ревија Синеманија Јубиларна, 20. филмска ревија Синеманија почиње данас истовремено у биоскопима „Колосеј„ у Београду и „Арена„ у Новом Саду.До 31. октобра биће приказана 22 премијерна наслова у организацији дистрибутерске куће „Так вижн”. Програм у оба града почиње авантуристичком комедијом „Астерикс и Обеликс у Британији„ у 3Д технологији, у режији Лорена Тирарда. Нове догодовштине популарних ликова из стрипа о Галима и Римљанима публика ће моћи да види на редовном репертоару већ од 25. октобра, у дистрибуцији „Тарамаунта” Корпулентног Обеликса поново игра славни Жерар Депардје, док је нови Астерикс глумац Едуар Бер, а у екипи су и Фабрис Лућини, Катрин Денев, Валери Лемерсије, Гијом Галијен и други. Прве вечери Синеманије биће приказани и кримић „Без закона„, у којем играју Том Харди, Шаја Лабуф и Гери Олдман, као и хорор филм „Паранормална активност„ - четврти наставак.

Концепт Синеманије, као и ранијих година, представља микс квалитетне европске и независне продукције и холивудских хитива

у различитим жанровима. На програму су остварења реномираних редитеља, као што су Сем Мендес, Ласе Халстром, Роб Коен, Дејвид Ајер, Вилијам Фридкин, Бен Афлек и други. Међу глумачким звездама публика ће видети Хавијера Бардема, Бредлија Купера, Марион Котијар, Џона Кјузака, Роберта Денира, Ему Вотсон, Бруса Вилиса, Аманду Сејфрид, Метју Мекконахија, Николаса Кејџа...Пажњу привлаче и филмови који су били запажени на великим светским смотрама у Кану, Венецији, Торонту, као што су „Без закона„, „Rust and Bone„, „Арго”. На затварању Синеманије биће премијерно приказан најновији, 23. филм о Џејмсу Бонду „Skyfall„, са Данијелом Крејгом у главној улози. Током целе ревије филмови ће се приказивати паралелно на више пројекција у више сала и на већем броју пројекција. Цена карата је од 300 до 350 за 2Д и 450 за 3Д филмове у Новом Саду.

Sajamkwiga

Pisarevozbircipripovedaka „Velikao~ekivawa” Na {tandu „Agore” ju~e je predstavqena kwiga novosadskog kwi`evnika, novinara i kwi`evnog kriti~ara \or|a Pisareva „Velika o~ekivawa”. Pisarev je jedan od poznatih lidera vojvo|anske postmoderne koje je „Agora” pro{le godine objavila trilogiju „Mapa izgubqenog sveta”, a ovoga puta to je zbirka pripovedaka „Velika o~ekivawa”. U razgovoru za Tanjug o novom delu, on je rekao da se ovoga puta ne bavi Vojvodinom ve} je ovo „posebna vrsta tragawa izgubqenog kontinenta stvar no sti” i za to su te me univerzalne: qubav, avantura, smrt. „Vremenski i prostorno nisu ome|ene ali su pisane u kwi`evnoj tradiciji srpskih velikana pripovetke Veqka Petrovi}a, Ive Andri}a i stranih

pisaca poput Danila Harmsa ali i Getea”, rekao je on. Zamoqen da ka`e kakve utiske je stekao na Sajmu kwiga, Pisarev je priznao da je zbuwen po{to s jedne strane igraju kola, a sa druge strane se ~uje egzoti~na muzika, pa mu nije jasno gde je i {ta se de{ava. „Sve je ~isto, elegantno, upeglano, ali navikao sam da je Sajam kwiga va{ar u najboqem smislu ~italaca i kwiga”, rekao je on. Pisarev je primetio da sada se ne vide ni kupci ni kwige i podsetio da se profesionalno bavio kwigom ne samo kao pisac ve} i kao urednik i, prema wegovim procenama, ako ima 30 posto

mawe kwiga toliko }e biti i mawe posetilaca, a prema tome i kupaca.

INTERVJU

21

ПОЗОРИШНЕПРЕМИЈЕРЕ

Сјајутами Самђаво/Пас-порт Сегедин,АндрашУрбан,Позориште „КостолањиДеже“Суботица Стварајући други део планиране трилогије „Пас-порт“, Андраш Урбан се након Суботице и рефлексија на тему пограничног и прекограничног живота становништва Србије и Мађарске, и како се то још политичким речником назива - суживота различитих националних заједница, преселио „с оне стране гране“, у Сегедин, додајући свом (Кинга Мезеи, Габор Месарош) и тамошњи тим глумаца (Ката Чорба, Иштван Шереш Пипу). Целовитости остварења у многоме су допринели и сарадници на сценографији (Еде Шинковић, Даниела Мамужић), костиму (Золтан Плетл), музици (Рихард Добо, Атила Антал) и кореографији (Иштван Шереш Пипу). Ако се за прву – Пас-порт Суботица/ Град демона – урађену у карактеристичном Урбановом маниру (јакој, „сировој“ глуми, следу неочекиваних, снажних сцена без зацртаних ликова, радње и односа), могло рећи да је мрачна, али и црнохуморна визија свега онога што је предност или мана живота у „мултикулти“ заједници на северу земље, онда се у овој другој – Пас-порт Сегедин/ Сам ђаво – види „напредак“: више је песме и игре, тонови су ведрији, боје такође, као да је светлост звездица са заставе Европске уније преселила део свог сјаја и у ауторску визију Урбанове екипе. Кад би се шалили. А управо тако, шаљиво, чак и подругљиво, како и доликује пуној свести о проблему наспрам политички коректног, нагодбенопогодбеног говора о њему, проговорила је представа о стереотипима, о свему што Мађаре тишти, с том разликом што овај пут у директној игри није било „реметилачког фактора српства“. Тачније, Мађари су сами себи испали највећи Срби, односно лепо је показано (о, забога, зар то никад неће свима бити јасно!?) да нема тог национализма или патриотизма који није инструментализован, који није скретање теме, клица болести и оно лоповско: „Хватајте лопова!“ Дакле, Мађари живе у и ван домовине. Ови други се страшно вређају кад им каже да су прекогранични, ови први, пак, кад им ови други траже држављанство. „Весело“, зар не. Код Урбана је још веселије када се код ових првих (Мађара у матици), у сцени, па и сенци породичног ручка, патер фамилијас испостави читав низ фобија на рачун Других. Ови Други (са великим „д“) су, како и наука каже, све оно што нам је страно, непознато, па га се зато и бојимо, по-

некад мало, а понекад толико да би најрадије да га елиминишемо, ликвидирамо. (У свакој теорији завере омиљено место је да се владе хране страхом својих поданика.) Они други (са малим „д“) – наши Мађари – ипак себе радије виде са пр(а)вим Мађарима, по-

павши га оним истим веслом за које је могао и да се закачи. Има ту и још мање веселих сцена о мађарским „отачаственим“ покретима, али се не сме пропустити опис средишњег дела представе, посвећеног документарном истраживању ауторског тима на основу којег је и настао

готово зато што сада, за разлику од не баш тако давно некада, матични брод плови много брже и боље у водама Ервопе. Некако све претварајући у слике, Урбан ту проблематику види као сцену у којој неколицина веслача на банани на крају удави оног који покушава да плива за/ са њима. Појашњење: Мађари – позната веслачка суперсила, Мађарска – банана, али не само као туристичка водена атракција коју обично вуче суперснажни моторни чамац, него и као омиљени придев „моћних“ држава. Међутим, оно што можда свима промиче на први поглед је то да је несрећни гологузан (тако је приказан „прекограничар“, „Мађар ван домовине“) сасвим успешно пратио ритам својих идола, све док ови нису одлучили да га се отарасе, уте-

велики део приказаних мотива. У њему, веома је занимљиво било гледати и чути како оскудно одевени водитељи (ето још мало пародирања најкомерцијалнијих програма северних суседа) представљају графиконе на којима се види шта мисле Мађари о Мађарима, Срби о Мађарима, и Мађари о Србима, ко је ту гостољубив, ко суздржан, ко бучан и агресиван, а ко шкрт и нетолерантан, поново са нагласком на односе Мађара са Мађарима. Духовито, интелигентно, едукативно, позоришно убедљиво, лепршаво, препознатљиво, са пуним критичким потенцијалом, а да заправо и није образовно, политичко, социолошко или филозофско промишљање храбро и неопходно преузете задате теме. Игор Бурић

БОРИСЛАВЧИЧОВАЧКИ,ПИСАЦИМУЗИЧАР

Раскивањековчегасауспоменама

У препуној агенди Борислава Чичовачког, приповедача, романсијера, музиколога, либретисте, солисте и камерног музичара, протеклих неколико година од када се вратио из Холандије у Србију, увек се нађе времена за Међународни сајам књига у Београду. Он је јуче на штанду „Архипелага“потписивао свој најновији роман „Расковник“, у српском здању ове куће, који је, као и претходне ње-

гове књиге , прво објављен у Холандији. За Борислава Чичовачког и његову супругу, музу и уметничког партнера, композиторку Исидору Жебељан, може се рећи да су познатији и признатији у свету, него у Србији. На сву срећу и то се мења, од када овај изузетни уметнички пар има дом у Београду, у који се стално враћају са бројних музичкокњижевних путовања. Роман „Расковник“ је узбудљива прича о одрастању, емиграцији, оживљавању успомена и о природним везама биљака и људи, а у посвети пише „Мојој Исидори“.Расковник је у народу познат као магијска биљка која штити од зла. l Шта читаоцима поручује истоимени наслов вашег романа? - Мени је превасходно био важан начин како та митска биљка штити од зла – чинећи добро, раскивајући ковчеге са благом да би усрећила оне храбре људе, који су се, тражећи је, осмелили да упознају и препознају себе- каже аутор. -Главни јунак романа, Филип, један је од њих, и он раскива ковчег својих успомена, које га даривају

богатством у њима заточеног искуства и путоказима несвесног. l Како сте роман насловили за холандске читаоце? Мења ли се нешто у вашем стваралалачком поступку када знате да пишете за различита књижевна тржишта? - И у холандском издању овог романа, објављеног 2009. године код издавачке куће „Contact“ (данас „Atlas Contact“) из Амстердама, задржан је идентичан смисао наслова, с обзиром да и у холандској митологији постоји биљка са сличним моћима, која се зове slеutelkruid, што у потпуности одговара значењу речи расковник. С обзиром да моје књиге, стицајем занимљивих културолошких oколности, прво излазе у Холандији, па тек онда (ретко и спорадично) у Србији, и пошто сам своје прве књиге писао живећи у Амстердаму, ја сам на самом том почетку већ, наравно, знао да своје књиге пишем за све радознале читаоце, а не само за оне који би били омеђени једним (било којим) језиком. То за мене, у сваком случају, значи да не смем да се служим поштапалицама локалних подразумевања, док од преводиоца захтева минуциозну пажљивост у појашњењима мање познатих израза, појмова и географско-историјских топонима, кроз фусноте и примедбе. Више пута сам се дубо-

ко уверио (и као читалац и као писац) да човекова емотивност и човекова мисаоност, па чак и духовитост, превазилазе све политичке међе. Како бисмо иначе могли да доживимо патње Фокнерових црнаца или Маркесов маштаријски колоплет! l Шта је ново на музичко-извођачкој страни вашег живота? - Предстоји солистички концерт у Израелу, који ћемо одржати Исидора и ја као свирачки дуо обоа-клавир, што је наш први концерт такве врсте. А припремам и врло озбиљан пројекат снимања компакт-диска за једну британску дискографску кућу. l А у уметничкој радионици Жебељан/Чичовачки? - Независно од поменутог концерта, Исидора и ја, ево, врло брзо после премијере наше нове опере „Две главе и девојка“, која је овог лета одржана у Сијени, �� оквиру фестивала Settimana Musicale Senese, једног од најстаријег и најзначајнијег у Италији, започињемо нови оперски пројекат. Ради се о целовечерњој опери, са пуно солиста, хором и великим оркестром, коју треба да радимо за једну оперску кућу у Немачкој. То ће бити пета Исидорина опера коју наручују страни продуценти, и наша пета стваралачка сарадња либретиста-композитор.

l Како превазилазите културолошке разлике, будући да живите и у Србији и у Холандији и да често путујете? - Разлике су болно видљиве и тешко подношљиве. Чини ми се да изолација, пре свега духовна, у којој се наша земља данас налази, због нашег страха од сазнања и с тим повезане свеопште разгранате ксенофобије, чак упркос свим ‘чарима’ интернета, није била већа у последњих сто година. Јер, некада, онда, постојала је жеља за напретком и постојали су умни људи, који су водили ка том напретку. Данас не постоји ни једно ни друго, него само грчевита тежња да се остане учаурен, као да ће и читав свет (принудно) мировати док ми спознамо ко смо и зашто смо. Са холандским хемичарима, правницима и антрополозима разговарам, на пример, о камерној музици Бохуслава Мартинуа, а да при том нисам сигуран колико би се наших (универзитетских) професора историје музике могло подичити знањем на ту тему. Наравно, и тамо криза поприма разне, па и назадне облике, али једно је ипак неуништиво: традиција непрекидног остваривања потребе за истинским сазнањем. Радмила Лотина

22

sreda24.oktobar2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e najdra`e mame, svekrve i bake

IZDAJEM name{tenu garsoweru u {irem centru, prvi sprat, CG, mo`e na du`i period. Telefon: 064/15575-10. 62738

DVOIPOSOBAN kod Sajma, 63m2 (ukwi`en kao dvosoban) odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk. I sprat, agencije iskqu~ene, 063/121-7460 stankodsajma@gmail.com 62901

IZDAJEM ili prodajem lokal 43m2, Ulica kraqa Petra, cg, klima... Telefon: 065/55-106-55. 62868

VODOINSTALATERSKO - kerami~arsko izvo|ewe radova. Telefon: 064/15-88035. 62496 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62684

Posledwi pozdrav mojoj dragoj, dugogodi{woj saradnici

An|eBani} koja nam je nesebi~no podarila mnoge godine svog `ivota, i svojim vedrim duhom ulep{ala zajedni~ke trenutke. Osta}e nam u trajnom se}awu. Sahrana drage nam pokojnice je u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin Marko, snaja Du{ica i unuk An|elko.

KajiciMuni`aba

23

Umro je na{ dragi zet

PetarCiganovi} Ubila ga je tuga za Likom i wegovim uzornim imawem sa koga su ga oterali nequdi.

odanom prijatequ i divnom ~oveku. DrVida\uki} sa porodicom.

Stevo i Boro sa porodicama.

62934 62932

Posledwi pozdrav dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana 25. 10. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

KajiMuni`aba

Koki

Kaji

Hvala ti {to si bio deo mog `ivota. Osobqebutika: „[trand”,„Jaguar” i „Bambino”.

Beba.

62936

62933

Posledwi pozdrav snaji

DaneSavi} Toga dana obele`i}emo pomen i posetiti wegovu ve~nu ku}u u 10 ~asova, u Ka}u. Wegovi: sinovi @eqko,Ranko, supruga Du{anka, snajkasa decom.

od: Steve,Teodore i Branke.

62920

62927

Posledwi strini

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragoj

RajkoBorov~anin

Slavici Stamenkovi} ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 62483

62928

Posledwi pozdrav dragoj

DraganuMilinovi}u

od: zaove Slavke sa }erkom Mirom i unuka Jace i Sare i porodice Markovi}.

Tvoje praunuke Mina i Maja sa tatom i mamom.

Tvoji: Jovica,Sawa i AleksandarJai}.

62931

62924

62921

Posledwi pozdrav dragom dedi

SlaviceStamenkovi}

na{em

Obave{tavamo poznanike i prijateqe da je na{

DraganuMilinovi}u

1943-2012. Sahrana mile nam pokojnice obavi}e se 25. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. O`alo{}eni: suprug Stanimir, sin Sini{ai snaja Zorica. 62937

Unuke Tijana i Milana.

DraganuMilinovi}u

Neizmerno nam je `ao {to Brane nije vi{e sa nama i sau~estvujemo u bolu tvoje porodice. Neka u miru po~iva.

62938

Uvek }emo ga voleti. Porodica. 62925

62929

Posledwi pozdrav na{em dedi

Koleginice i kolege: Biba,Tijana,Miladin,Aca,Goga,Sale,Gabika,Goca, MiraR.,MiraS.,Mirjana,Dejana i Jasmina.

Hamdo-KokiAjkuni} sahrawen 22. 10. 2012. godine, u krugu porodice i prijateqa.

Zauvek u na{im srcima.

Posledwi pozdrav mu`u na{e koleginice Dare

BranislavuMihajlovi}u

Kaji

DobrinkoKuzmanovi} sa porodicom.

62939

S tugom i bolom opra{tamo se od na{e

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tu`nim srcem obave{tavamo da je u 93. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

RajkoBorov~anin Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Unuke: Bojana,Nata{a i Danijela.

62930

O`alo{}eni: supruga Milana, sin Radomir, }erka Veselka, unuci Stanko i Jovan, unuka An|elka, snaje Bojana i Ranka i praunuke Mina i Maja. 62923

24

^iTUQe l POMeni

sreda24.oktobar2012.

Posledwi pozdrav

Simka

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Katici Muni`aba

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Simeuni Prekoga~i}

Kaji

Mama Jovanka i sestra Nena sa porodicom.

Sestra Spomenka sa porodicom.

62911

62910

62905

i

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Hvala ti Kajo, za tvoju dobrotu.

62916

62898

62859

S tugom se opra{tamo od drage prijateqice

Posledwi pozdrav dobrom drugu i kolegi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

S po{tovawem, Qubica i Zoran Stankovi}.

62893

od Voje i Dragana.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

Simki Prekoga~i}

^lanovi i ~lanice Per.Art-a.

434/P

62919

Posledwi pozdrav

Simki

\ur|ina Davidov

Milosavi

Miloradu Basti

od kuma Bore sa porodicom.

od porodice Ristanovi}. Babala.

Kaje

Posledwi pozdrav

Simki Prekoga~i}

Simeuni Prekoga~i}

Hvala ti za sve {to si ~inila za mene. od tetke Ranke.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Napustila nas je na{a draga snaha, ujna i baka

Do ju~e sa tobom vesele, a danas bez tebe tu`ne. Tvoja dobrota, qubav, radost i smeh koje si nam pru`ala nezaboravni su. Znala si koliko smo te voleli ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. U mislima }e{ ostati zauvek sa nama.

preminula je u 73. godini. Sahrana je 24. oktobra 2012. godine, u 14.30 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Starom Sivcu.

Puno smo te voleli.

Sestra Milica sa porodicom.

O`alo{}ena rodbina. 62863

62891

Danas je devet godina od kada nije sa nama moj otac

Posledwi pozdrav zetu i tetku

Todor - To{a Miodragovi}

Petru Ciganovi}u

Qiqa, Milija, Jelena i Borka.

62862

Kaji

Simeuna Prekoga~i}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Draga Simka, tvojim odlaskom ostavila si veliku tugu me|u nama. Mnogo smo te voleli, kao i ti nas. Osta}e nam u ve~nom se}awu na{a zajedni~ka dru`ewa, tvoj nasmejan lik i vedar duh.

Tvoji: Brane, Ankica i Radomir Muni`aba.

Posledwi pozdrav miloj i voqenoj kom{inici i prijateqici

Posledwi pozdrav: porodice Papi} i Kosanovi}. 62915

62917

Posledwi pozdrav sestri

62860

62808

Posledwi saradnici

Simeuni Prekoga~i}

Posledwi pozdrav mojoj jedinoj i najdra`oj ujni

od: Koke, Jele, Mice, Jasminke, Tihomira, Tee, Aje i Bebe.

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wega ~uva k}erka sa porodicom.

pozdrav

na{oj

Posledwi pozdrav

Ostaje velika praznina u srcu tvojih kom{ija: Danice, Marka, Milo{a, Sa{ke i malih kom{inica Dace i Vikice Mirkovi}. 62895

Kaji

od brata Nikole Dra`i}a sa porodicom.

Sim~ici

Milosavi Vladisavqevi}

Hvala ti na svakoj re~i, na svemu {to si u~inila za mene. Bila si i ostala veliki borac, veselog duha. U ovoj na{oj te{koj i nepravednoj borbi, bila si junak do kraja. Ostavila si me u velikoj tuzi i bolu.

Milosava, hvala ti za sve {to si u~inila za dobrobit i uspe{nu saradwu invalidskih organizacija.

Voli te tvoja Nata{a.

Roditeqi i prijateqi iz Sopora Novi Sad.

62914

62872

62869

od kom{ija iz Radni~ke 31A.

62897

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminuo na{ dragi

Milosavi Vladisavqevi}

pozdrav

na{em

Simeuna Prekoga~i} Nema vi{e na{e Mare. Zauvek }e nam nedostajati.

Rajko Borov~anin S tugom se opra{tamo od dragog tate i dede. Po~ivaj u miru.

Tvoja k}erka Veselka, unuka An|elka i unuk Jovan. 62864

\or|e Axi} Sahrana je u sredu, 24. oktobra 2012. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom grobqu. Skup je ispred Veterni~ke crkve, u 14 ~asova.

Sa bolom u srcu: brat Moma, snaja Mira i brati}i Stevica i Nenad sa porodicama.

Stojanu Gomircu

od roditeqa i prijateqa iz Dauna Novi Sad.

O`alo{}eni: supruga Trivuna, }erka Zorica, zet Radenko i unu~ad Milica i Marko. 62918

Milosavi Vladisavqevi}

62875

62871

od Nikole i Branke Uzelac.

62873

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

Posledwi pozdrav kumu

sreda24.oktobar2012.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i tata

JEDNOGODI[WI POMEN

25

SE]AWE na

Spasoja P. Popovi}a „Nikada zaboravqen.� Vojo - Amsterdam. 62908

Dr Ilonki [e}erov ro|enoj Fodor

Stanko Duli} sa porodicom.

62909

62900

3 TU@NA GODINA od rastanka sa na{im milim

preminuo u 38. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 24. 10. 2012. godine, na grobqu, u Bukovcu, u 14 ~asova. Skup ispred crkve u 13.30 ~asova. O`alo{}ena supruga Dara, }erke Milica i Jelena i sin Lazar. 62904

Beskrajno zahvalna za `ivot, za sve jedinstvene uspomene na zajedni~ka vremena koje su mi ostale na mog dobrog tatu, plemenitog ~oveka i gospodina

snajom i bratom

mr Rajkom Boli}em advokatom iz Osijeka Parastos je 25. 10. 2012. godine, u 9 sati, u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu. od porodice Val.

Tu`ne: Rajkove sestre Doda i Mara sa porodicama.

Tu`nim srcem javqamo da je na{a draga

62883

PETOGODI[WI POMEN

obave{tavam sve koji su mog oca poznavali, po{tovali i cenili da je kona~no uspelo da se wegovi zemni ostaci vrate i na|u svoj mir u okriqu svojih voqenih predaka i porodice, u grobnici na Uspenskom grobqu.

Qiqani Bajilov

Stanari zgrade Balzakove 59.

Milka Dunovi}

preminula 22. 10. 2012, u 84. godini. Sahrana }e se obaviti 25. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

62810

Mika Vlaovi} Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

od: Slobe, Ujice, Dese i Sne`e sa porodicom.

Draga tetka, hvala ti za sve {to si u~inila za nas. Po~ivaj u miru.

advokata iz Novog Sada

Posledwi pozdrav kom{inici

Qiqani

62878

An|a Bani}

dr Fedora Adamovi}a

62701

62899

Posledwi pozdrav na{oj

Mirko, Klara, Sne`ana i Mirela [inik.

Tvoje: Tawa, Tijana i Ru`a.

Velinkom

Qiqani

Tvoji saveti, ohrabrewe i podr{ka koju si nam nesebi~no davala ~inili su na{e `eqe i htewa izvesnim. Duhovno su pusti i besmisleni na{i prostori i vreme da bi se razumela tvoja plemenitost i veliko srce.

1974 - 2012.

Na dana{wi dan si zaspala. Draga na{a Cico, volimo te, u na{im si mislima i mnogo nam nedostaje{. Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav tetka

ro|ena [inik

Branislav Mihajlovi}

Branislavu Mihajlovi}u

An|a Bani}

@ivojina Trnini}a Pomen je u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, na grobqu, u Novoj Gajdobri. Te{ko je prihvatiti da vi{e nisi sa nama. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

iz Vilova Ako u ti{ini ve~nog mira oseti{ da nekoga srce i du{a boli, ~uje{ tu`ne jecaje, znaj da su to oni koji te vole. Supruga Danica, sinovi Zoran i Miroslav, snahe Maja i Qubinka i tvoje drage unuke Nata{a, Danijela, An|ela i Teodora.

O`alo{}ena porodica.

62494

62892

Draga na{a bako, lepa i ne`na uspomena na tebe `ive}e u nama. Hvala ti na velikoj qubavi kojom si oplemenila na{e `ivote.

Tvoji najmiliji. 62894

62896

62866

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

Jozefina Duda{ ro|ena Prov~i Tvoji: unuci Boris i Nikola sa suprugom Jovanom.

Nemet Jo`ef

62884

1929 - 2012. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i suprug preminuo. Sahrana je u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu.

prof. dr Svetlani Brankovi}

Nemet Jo`efu

Sahrana je u petak, 26. oktobra 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu. od porodica Lon~ar i Nik~evi}.

O`alo{}ene }erka i supruga. 62912

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a draga i voqena supruga, majka i baka

O`alo{}eni: brat Neboj{a i porodice Ogwanovi}, Vuji~i} i ^akmak. 62881

62913

3

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj Nani

Jozefina Duda{ ro|ena Prov~i preminula u 82. godini. Sahrana }e se obaviti danas, 24. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, u \ur|evu, na Rusinskom grobqu.

Radmili Mari}

Radmili Mari}

od: sestre Olge i sestri}a Aleksandra Dejanovi}a sa porodicom. 62876

od: Milo{a, Marka sa Ivanom i Aleksandra.

O`alo{}eni: suprug Qubomir, sin Marinko i snaja Vera.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 25. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. 62858

62882

26

БруноВолкович

СЕРИЈА

Људиизсенке Политичкитрилеркојинас води дубоко у срж напете кампање. Игре моћи, издаја, мржња, љубав: људи који управљају оваквим борбама спремни су да посегну за свиму овим да би свом кандидатуобезбедилипобеду... Улоге: Натали Баје, Бруно Волкович, Филип Мањан Режија:ДанФранк (РТВ1,23.00) 06.30 09.00 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 12.40 13.05 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.45 00.20 00.40 01.05 01.30

tv program

sreda24.oktobar2012.

Добројутро, Војводино Државнипосао Документ Свестранци Документарнипрограм Комшилук Кухињица Имемогсокака Мозаик–Теслафест2012. Здравоживо Уличнисвирачи2012. Гламуртужур Вестизаособесаоштећеним слухом Преваранти Радар Временскапрогноза ТВДневник Једаннаједан Разгледнице Државнипосао Подистимкровом ТВДневник Преваранти Живопис:Каменолом Повратакнасело Војвођанскидневник Једаннаједан Људиизсенке Комшилук Подистимкровом Живопис Повратакнасело Музичкипрограм

06.30 Кухињица(мађ) 07.00 КонцертВеликогтамбурашког оркестраРТВ 08.20 Лицидерскосрце 09.15 Хајдесамномуобданиште 09.40 Питамсе,питамсе 10.05 Зелено, волимте, зелено 10.45 Ака��емац 11.05 Увекмедаља 11.25 Кадзазвони 12.00 Центарсвета 12.30 Вести(мађ) 12.40 Македонскосонце 13.10 Таблоид 14.00 КонцертВеликогтамбурашког оркестраРТВ 14.30 ТВбаштине 15.30 Добровече,Војводино(ром) 17.00 Ладафиа-Књижевнаколонија Кањижа,емисија(мађ) 17.30 Музичкипрограм–мађарска музика 17.45 ТВДневник(хрв) 18.00 ТВДневник(слов) 18.15 ТВДневник(рус) 18.30 ТВДневник(рум) 18.45 ТВДневник(ром) 19.00 ТВДневник(мађ) 19.25 Спортскевести(мађ) 19.30 Кухињица(мађ) 20.00 Добровече, Војводино(рум) 21.30 Људиизсенке 22.20 Биографије 23.05 Плавикруг 23.30 ТВбаштине

06.00 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање ГласАмерике Панонскојутро Лола Нашгост Агро Парламент Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Панонскахроника Војвођанскевести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмскипрограм Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 09.59 10.25 11.10 12.00 12.15 12.31 13.23 14.55 15.12 15.58 16.54

Јутарњи програм Јутарњи дневник Отписани Траг Задњакућа,Србија Све што треба знати о.... Дневник Спортплус ИстражитељиизМајамија Из прозних дела домаћих писаца:Сабињанке Гастрономад ОвојеСрбија Непобедивосрце Мој лични печат

ФУДБАЛ ЛИГАШАМПИОНА

БорусијаДортмунд – РеалМадрид (РТС1,20.40)

06.30 08.30 09.00 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05 11.35 12.00 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадскојутро ЦртанифилмЗозонци Вести Хранаивино Серијскипрограм Документарнипрограм Вести Спринт Истрага Немисведок Вести Опчињени Тврдош ИЦТплус Вести Серијскипрограм Објектив(слов) Објектив(мађ) Хранаивино Какосекаже Рускизатвори,некадисад Новосадскопоподне Конак Објектив Опчињени Евонаскодвас Сајаминфо Објектив Немисведок Филм

10.30 11.30 12.30 14.30 15.00 15.40 16.00 21.45 23.00 00.00 01.30

ПрегледПремијерлиге Шпанска лига ЕБЕЛнајбољаутакмица Руска лига Фудбалмондијалмагазин Седмицапредвама АТПБазел Евролига,студио ТВС МотоГПМугело Једрење-34.Америчкикуп

Пипишоу Унајновијемиздањуемисије сазнаћете нешто више отамбурициитруби.Сазнаћете све о рукомету и гимнастици. У рубрици „Кад самбиомали“представиће вам се Мирослав Мића Јакшић,књижевникзадецу. Упознаћете се са занимањем часовничара, пчелара иваспитачице. (КТВ,20.00)

17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40 00.10 00.25 01.12 01.21 02.06 03.44 04.37 04.51 05.48

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05 03.00 03.25

ДневникРТВојводина Штарадите,бре Београдскахроника Око Слагалица Дневник Непобедивосрце Фудбал-Лигашампиона: Борусија Дортмунд-Реал Мадрид,пренос Дневник ИстражитељиизМајамија Евронет Хероји Ноћнибиоскоп: Звезда водиља,филм Отписани Гастрономад Непобедивосрце Верскикалендар

Ексклузив Експлозив Дођинавечеру Тачно9 Одбачена Породичнетајне Рањеносрце Тачно1 ЛасВегас СулејманВеличанствени Срећневести Дођинавечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичнетајне СулејманВеличанствени Домаћине,оженисе Филм:Оправданзлочин Ноћнижурнал Европулс ЛасВегас Срећневести Породичнетајне Експлозив Ексклузив

dnevnik

НАПОМЕНА: НаРТС2могућ јепреносватерполо утакмице-ПС,првеАлиге измеђуРадничког(Кг) иПартизанау17.55 06.51 07.18 07.29 07.55 08.05 08.10 08.20 08.46 09.03 09.26 09.58 10.00

Слагалица Верскикалендар Попај Томас и другари Ози бу Црвено,жуто,зелено-крени Плава птица Романсирана ботаника Антологија кућа Сексперти Е-ТВ СедницаНароднескупштине РепубликеСрбије,пренос (Програмзависиодтрајања преноса) 10.29 ТВмрежа 10.55 Вавилон 11.25 Доброје,добројезнати 11.58 Чело фест 12.27 ЕвропаиСрби 12.57 Трезор 13.59 Плава птица 14.25 Романсирана ботаника 14.42 Антологија кућа 15.05 Сексперти 15.37 Ја,ми и други 16.07 МираАдањаПолакиВи 16.55 Линк 17.18 Пацифик 18.23 Од Тидо Ви

МилаЈововић

Петиелемент Њујорк, 23. век. Таксиста Корбен Далас је пензионисани мајор специјалних јединицаичовеккојинежелиузбуђења у животу. Посебно не желидабудехерој.Међутим, управојеповезаоЛилуитако прихватио вожњу која се дешаваједному5.000година. Улоге: Брус Вилис, Мила Јововић,ГериОлдман,Ијан Холм,ЛукПери Режија:ЛикБесон (Б92,21.00) 07.35Најбољегодине 08.25Топшоп 08.45Уздравомтелу 09.15Топшоп 09.30Кажипрст 10.35Америчкитоп-модел 11.30 Цртанифилмови 13.05Топшоп 13.15Нинџаратници 14.10Никита 15.00Дневнимагазин 16.40Спортскипреглед 17.00Пријатељи 17.30Пријатељи 18.00Путокосвета 19.10Нинџаратници 20.00Никита 21.00Филм:Петиелемент 23.25Вести 00.00Спортскипреглед 00.20 Америчкитоп-модел

Ролингстонси: Shinealight

Документарни филм оскаровца Мартина Скорсезеа посвећен групи „The Rolling Stones” премијерно је приказан у Берлину, на отварању 58.берлинскогфилмскогфестивала. (РТС2,21.55) 18.47 19.14 19.24 19.29 19.59 20.25 20.40 21.07 21.55 00.11

Софијин свет Томас и другари Ози бу Црвено,жуто,зелено-крени Усвету Фудбал-Лигашампиона Беокулт Пацифик Ролингстонси,филм Хроника 57.међународног београдског сајма књига 00.40 Гитаријада зајечар 01.11 Трезор 02.11 Фудбал-Лигашампиона: Борусија Дортмунд-Реал Надрид (р)

09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Љубавузалеђу Удовице Сликеживота Топшоп МирославЛазански Љубавузалеђу Одељењезаспецијалне јединице Филм:СрећанБожић Обичниљуди Филм:Засрећујепотребно троје Филм:Станицаобичних возова Филм:Другачијаверност Удовице Филм:СидниВајт Одељењезаспецијалне јединице

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00

Добројутро Грандшоу Првинационалнидневник Недељнопоподне Тачноуподне Српскапосла Националнидневник Симар Прељубници СеверЈуг Национални дневник Маланевеста ПрвикуварСрбије Мојавеликасвадба Брачнисудија Прељубници Црнахроника Српскапосла

05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.10 11.30 11.50 12.25 12.45 12.55 13.10 13.40 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 21.05 22.30 00.15 01.00

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс АвантуремалогПере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Бакуган Мали мајстор Гоа Диноратник Бен10 Метеоримоћникамион ПопПикси Хепиквизић Телешоп Црвениорао Телешоп Граница Насловнастрана-квиз МојаСрбија Телемастер ОперацијаКондор Црвени орао Долинавукова Једна жеља једна песма Јагодаусупермаркету,филм Беверли Хилс Звезданакапија

БранкаКатић

Јагода усупермаркету Касиркаусупермаркетууздрмана емотивним проблемима,изазовеинцидентзбог којегупаданаоружанибивши специјалацизаробљаватаоце.Каконоћпролази,симпатијеизмеђукасиркеиспецијалцарастуиудруженипокушавајудасесупротставеполицији која опкољава супермаркет... Улоге: Бранка Катић, Срђан Тодоровић, Дубравка Мијатовић, Данило Лазовић Режија: ДушанМилић (Хепи,22.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу

: 08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05Фокус,13.45Топ шоп,14.00Мозаик,16.00Фокус,16.25Тандем,16.40Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15Фокус,23.40Туристичке,00.25Ауто шоп,00.35Хај-фај,01.30Фокус

08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна...,14.00ЗОО пузле,14.55Инфо К9,15.30Забавни програм,16.55Инфо К9,17.30Бибер,18.00Кућица у цвећу,18.30Кухињица,18.55Инфо К9,19.30Бибер,20.15Травел клуб,21.15 Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00Лајв шот,01.00Бибер, 01.30Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Очи у очи,17.00Новости 1,17.15Сремнадлану:Инђија,18.10Измеђуредова,19.00Новости 2,19.30Ловциназмајеве,20.00ДокторХу,20.45Док.програм,22.00Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америк е

08.00Банат данас,09.00Господин муфљуз,09.30 Опстанак, 10.00 Филм,  12.00 Катедрале, 13.00 Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00 Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници,21.00 Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Макс Кју,23.15Квиз,00.15Под сунцем.

dnevnik

sreda24.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

27

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик ДушанКецмановић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Велике ромске свадбе 11.20 Венчаница из снова 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Велике ромске свадбе Америка 20.55 Невесте са Беверли Хилса 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Велике ромске свадбе Америка

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Тајни рат Ћелија Успон и пад Версаја Париз, тамо где се родила модерна уметност Заборављени начини исхране Мрачна страна Микеланђела Героуов закон Тајм тим година Ћелија Царство мора Заборављени начини исхране Успон и пад Версаја Историја америчких индијанаца Животиње које су ушле у историју Тајни рат Царство мора Тајм тим година Побуна на броду робова

08.00 Вилењаци 09.30 Срећни клинци 11.00 Индискреција једне Американке 13.15 Аутостопер 16.00 Опчињени 18.00 Бери Мандеј 20.00 Препуштени случају 22.00 Пуш 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Пуш Трилер „Пуш“ нас уводи дубоко у свет психолошке шпијунаже у коме оперативци са вештачки унапређеним параноралним моћима имају могућност да мислима померају предмете, виде будућност, створе нову реалност и убију, а да ни не дотакну своје жртве... Улоге: КрисЕванс,Дакота Фенинг, Камила Бел, ДјимонХоунсоу Режија: ПолМекгиган (Синеманија,22.00)

ШерилЛи

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Фотографија у Хрватској 14.55 Реч и живот 15.35 Алпе Дунав Јадран 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.50 20 дана на Тибету, док. филм 21.45 Хоризонти 22.40 Дневник 3 23.20 Други формат 00.10 Секс и град 00.40 Регионални дневник 01.00 Прати реку, филм 02.30 Др Оз 2, ток шоу

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 10.00 13.40 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 18.35 19.05 19.30 20.00

21.40 22.35 23.30 00.15 00.50 02.45

06.00 Провидне лажи 07.25 Држављанин САД: Путовање кроз 50 држава 08.15 Три мушкарца и беба 09.55 Супер 8 11.45 Рамона и Бизус 13.25 Пирати са Кариба: На чудним плимама 15.35 Епизоде 16.05 Авалон 18.10 Тор 20.05 Робин Худ 22.20 Права крв 23.10 Само га доведи 01.00 Зелена зона 02.50 Превелики за пропаст 04.25 Дебељуца

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Титаник 2 Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Суперерупција Монк Све по закону Филм: 2010: Моби Дик Филм: Ајкула 3 Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.50 09.00 11.20 11.40 12.50 13.50 15.00 16.55 17.10 18.05 19.05 20.00 21.00 22.20 00.10 02.05

Галилео Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Менталист На тежи начин, филм Астро шоу

Прати реку У време насељавања Дивљег запада међу становницима је и млада породица Инглес. Мери је спокојна, срећна и вољена млада жена. Има шестогодишњег сина, а ускоро треба да роди друго дете. Кад њен муж рано ујутро одлази да постави ограду, нико не слути шта ће се догодити... Улоге: Шерил Ли, Елен Бурнстин, Тим Гини, Ерик Швајг,РениОКонор Режија: Мартин Дејвидсон (ХРТ1,01.00)

20.35

ДакотаФенинг

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора Прати реку, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм У уреду Нови клинци с Беверли Хилса Еко зона Телетабис Кришке сира 2, док. серија Фудбалска Лига првака емисија Фудбалска Лига првака: Динамо - ПСГ, 1. полувреме Фудбалска Лига првака: Динамо - ПСГ, 2. полувреме Фудбалска Лига првака емисија Синови анархије Битанге и принцезе Ретровизор Ноћни музички програм

07.30 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде 09.00 Биографија - Дени Девито 10.00 Деца судбине 11.30 Нешто позајмљено нешто плаво 13.00 Биографија - Одри Хепберн 14.00 Лоренцово уље 16.00 И други пут би једва Божић... 17.30 Биографија - Дени Девито 18.30 Песма из срца 20.00 Биографија - Ејми Вајнхаус 21.00 Мрачни водопади 23.00 Чудна фреквенција 3

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.30 02.35

Непогрешиви пријатељ Хана и њене сестре Риба звана Ванда Удата за мафију Пурпурна ружа Каира Много буке ни око чега Не без моје ћерке Сирене Журба Еротски филм Еротски филм Еротски филм

СЕРИЈА

Менталист Џејн и тим истражују смрт посрнулог модног дизајнера, који је ускоро требао да одржи ревију своје модне колекције и тако се вратити у врх модне индустрије. Осумњичени су његов бивши шеф и ди џеј.. Улоге: Сајмон Бејкер, Робин Тјуни, Тим Канг, Овејн Јеоман,АмандаРигети Режија: КрисЛонг (РТЛ,22.20)

СајмонБејкер

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Препродавци аутомобила Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Рос Кемп: Борба за Амазон Пут око света са 80 превозних средстава Чари путовања Преваранти на делу Преживљавање удвоје Рос Кемп: Борба за Амазон

08.30 10.00 10.15 10.45 12.00 13.15 14.30 16.00 22.00 22.05 22.10 23.45 23.50 00.00 01.15

Тенис Мотоспортови Аутомобилизам Билијар Тенис Бициклизам Тенис Тенис Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Тенис Сви спортови

На власти болесници ван контроле

К

ад старији говоре о младима, посебно онима који су им блиски, истичу да су тај младић или та девојка паметни, сређени, не подлежу утицајима „са стране“, наравно оним лошим, те умеју да изађу на крај са животним недаћама. Истина је да су старији склони да посебно истичу душевно здравqе одређене младе особе онда кад јој недостају друге особине вредне хвале, али је још

ју за највише политичке функције. А пошто душевно здравqе, кад је добро, није добро једном засвагда, препоручује се да се у току мандата проверава стаwе душевног здравqа носилаца највиших политичких функција – тек да се утврди није ли се смаwило или покварило. Напросто се искqучује могућност да се поправило у току мандата. Провера стаwа душевног здравqа неке од водећих политичких личности је више него пожеqна, тачније обавезна, кад почне да доноси одлуке и спроводи акције супротне интересима оних који су је изабрали. Тако барем тврде они које највише погађају „неразумне“ одлуке и акције политичких вођа. Без претериваwа у истицаwу улоге појединаца у историји, разумно је рећи да би историја била другачија да је проверавано душевно здравqе лидера великих држава и царстава, те да су, ако би се показало да је то здравqе на опасно ниској разини (а у одређеном броју случајева се морало показати управо таквим), благовремено предузете акције да се, милом или силом, Кобисеусудиодапошаљевожданалекарскипреглед ти лидери смене. Наравно, тешко је већа истина да сви побројани квалитети који препо- веровати да би иједан од wих дозволио да било ко ручују неког младића или девојку мало вреде ако проверава стаwе wеговог душевног здравqа из промлади немају душевног здравqа или им је оно у ло- стог разлога што сам чин провераваwа укqучује шем стаwу. прећутну сумwу у добро стаwе душевног здравqа, Добро душевно здравqе је посебно цеwена осо- а исход провераваwа подразумева могућност да се бина кад младић или девојка обзнани жеqу да сту- покаже да душевно здравqе конкретне особе, благо пи у брак. Тад се родитеqи, обично више истиха не- речено, није најбоqе. У склопу општих мера штедwе које се заводе у го јавно, почну распитивати и о душевном здравqу не само особе која ће, како кажу, ући у wихову по- већини земаqа света, посебно у земqама Европе родицу, него и о душевном здравqу wених родите- и Америке, друштво тражи од психијатара да преqа, ближе и даqе родбине. Толико се верује да се доче емпиријске доказе ефикасности одређеног душевно здравqе, као и душевни поремећај, насле- терапијског метода. С обзиром на природу душевно поремећених qуди и то да је психијатрија веђује. У средwим годинама, тешко је замислити да би ликим делом на средокраћи између тзв. природнеко без доброг душевног здравqа био кадар да них и друштвених наука, психијатри ретко могу успешно обавqа иоле сложен посао, посебно на- предочити недвосмилене емпиријске доказе о тачпредује у служби. Истина, догађа се да qуди слабог ности овог или оног дијагностичког поступка. Кад душевног здравqа постану истакнути стручwаци у објашwавају зашто не могу предочити доказе, некој области или заузму висок положај. То се ипак психијатри су, хтели или не, принуђени на то да укажу на многе неизвене догађа често, или бар не сности посла којим се баонако често како то тврде Политичке вође стално истичу ве. Тако оправдавају себе незадовоqници и злуради, понос што су млади душевно и своју струку. који однекуд увек тврде да Спласнуло је одушевqесу душевно здравији од здрави, али тиме скривено поручују wе идејом да тешке душевосталих qуди. да су такви јер живе у добрим не болеснике треба лечити Коначно, и кад онемоћасоцијално-политичким приликама, у отвореној друштвеној зају, qуди посебно високо цене душевно здравqе. Че- за шта су, пак, заслужни они којима једници, а не болници. Показало се да значајан број сто старији qуди помиwу је народ поклонио поверење таквих болесника није спода се највише боје да не изсобан да брине о себи, а губе памет. Старост са слабим или никаквом душевним здравqем тежа је од они који важе за непоремећене нису спремни да им младости с душевним здравqем које није за похва- пруже неопходну пажwу, а још маwе да их третиралу јер стари немају све оно чиме млађе могу да при- ју као qуде који имају иста права која они сами крију или надоместе слабо или никакво душевно уживају. Последwих година се показало да је у знатном здравqе. Каже се да здраво друштво чине душевно здрави броју случајева фармацеутским кућама профит ваqуди. Зато политичке вође не пропуштају прилику жнији од пружаwа тачних информација о делотворда истакну да су поносни на младе зато што су ду- ности и, посебно, штетним ефектима појединих мешевно здрави. Мада је скривена порука такве по- дикамената. У време кад се диже глас против велихвале у томе да су млади qуди душевно здрави зато ких корпорација и wихове заслепqености стицашто не критикују владајући режим, они који су на wем што већег профита за што краће време, сазначелу друштва истицаwем здравqа младих нарашта- wе о недопуштеним поступцима произвођача лекоја желе да дају до знаwа да су млади душевно здра- ва исходило је покретаwем многих питаwа о морави јер живе у добрим социјално-политичким прили- лу психијатара, колико су помогли да произвођачи кама за које су заслужни они којима је народ покло- лекова уђу на велика врата у психијатрију и о томе како су своју терапију прилагођавали интересима нио повереwе. У доста земаqа све су гласнији они који траже да произвођача лекова и властитим финансијским инсе провери душевно здравqе особа које се кандиду- тересима. Књигу Душана Кецмановића „ПСИХИЈАТРИЈАПРОТИВСЕБЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda24.oktobar2012.

dnevnik

24. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Размислите о спремању вечере завеликугрупуљудивечерас.Уколикосвакомалодопринесе,бићете изненађени фантастичним ремекделомкојеможетекреиратиузмалотруда.

BIK 20.4-20.5.

Једном када направите први коракданас,свеосталобићеврлолакоизводљиво.Пренегоштоприметите,завршићетецеомаратонсврломалознојаначелу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Можда осећате велики притисак одљудикојивасокружујудасепридружите њиховој прослави. Могуће једастенамамљениупрегрштактивности.Немапотребедаосећате да морате да будете део забаве уколикотонежелите. Можда имате толико много забаве данасдастезаборавилинасрећуљуди који вас окружују. Требало би да осећатевеликиталасснагезбогданашњеенергије,алибудитесвеснитога дадругиљудиможданисуспремнида пратетајфантастичантемпо. Можда нећете бити импресионирани активностима и дешавањима оковас,алитонезначидатребада будете утучени поводом тога. Ово није право време да се повучете и дозволите другима да преузму водећуулогу. Постоји путања истине коју би требалодапратитеданас.Акопокушатедаидетепротивток аствари,врлотешкоћетепостићисвоје циљеве. Много сте бољи када се усмерите на нешто што је већ у току.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Неустручавајтеседазаронитеу билокојипројекатилиситуацијукоја одговара вашем ставу данас. Срећаћевасучинитипобедникому било којој игри коју сте одабрали. Срећајеготовонеизбежна.

Ненадувавајтествариизванпропорција данас. Склони сте тенденцији да преувеличавате све до тог степена да потпуно изгубите контактсреалномситуацијом.

Ваше емоције су динамичне и екстремнеданас,атакођесусклонедаконтролишусвакувашуакцију, било да сте тога свесни или не. Најбоље би било да будете свесни тога.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Борбазадоминацијууодређеној ситуацији могла би вам донети достојну конкуренцију данас. Неизговорена битка је започела, а рат се нећезавршитисведокнепотврдите своју победу и не устоличите се каоапсолутнивладар.

Поседујете инспиративан квалитет који би требало да поделите с људима који вас окружују. Уместо да сузбијате своју машту, требало би да проширите своју енергију на другељуде.

Данашња енергија могла би вам донети много тога доброг у многим аспектима живота. На вама је да усмеритетуенергијууакцијукојом ћетенахранитидушу.Постојимного енергијеиснагеизавашихемоција.

TRI^-TRA^

Гламурозан посао V REMENSKA

PROGNOZA

Јутро

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

17

Vrbas

17

B. Palanka

19

Zreњanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

18

Panчevo

18

Vrшac

17

Srbija Beograd

19

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Niш

21

Свеже , дан Сунчан

Evropa

НОВИ САД: Јутросвежесмагломисумаглицом.Токомданасунчано. Дуваћеслабсеверниилисевероисточниветар,променљивогправца.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература6степени,амаксимална19. ВОЈВОДИНА: Јутросвежеимагловито.Утокуданапретежносунчано узмалонижутемпературунегојуче,алиидаљеизнадпросеказаоводоба године.Дуваћеслабсеверниисевероисточниветар.Притисакизнаднормале.Минималнатемпература2степена,амаксимална19степени. СРБИЈА: Јутросвежеипонегдемагловито.Утокуданапретежносунчано,узмалонижутемпературууодносунапретходнидан,алиидаљеизнад просека за ово доба године. Дуваће слаб северни и североисточни ветар. Притисакизнаднормале.Минималнатемпература2степена,амаксимална 21степен. Прогноза за Србију у наредним данима: У четвртак и петак претежно сунчаноузсвежаипонегдемагловитајутра.Токомданарелативнотоплоза оводобагодине.УпетакпоподненаоблачењенасеверуијугозападуСрбијеусловићекишукрајемдана.УсуботукишаијакозахлађењенасеверуСрбије,ауноћиканедељијепонегдемогућасуснежица,анапланинамаснег. Унедељусвугдезнатнохладније,узпрестанакпадавина.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Повољан утицај на већинухроничнооболелих.Извеснаопрезностсеидаљесаветујеособамасасрчанимтегобама,каоиастматичарима,посебнотокомјутраиупреподневнимсатима.Метеоропатскереакцијесемогујавитиувидуглавобоље,поремећајаснаираздражљивости.Препоручујесе одевањеускладусатермичкимусловима.

Madrid

18

Rim

25

London

16

Cirih

15

Berlin

12

Beч

16

Varшava

10

Kijev

9

Moskva

3

Oslo

7

St. Peterburg 8 Atina

24

Pariz

18

Minhen

15

Budimpeшta

18

Stokholm

6

Многипроводелетњираспустрадећи додатне послове: чувају туђу децу, деле флајере, продају сладолед... Али, посао Мадонине ћерке ЛудресЛеон преколетњеграспуста биоје многогламурознији. МалаЛудресјерадилаугардеробисвојемајкетоком Мадонинелетњетурнеје. „Сви моји пријатељи раде преко лета,пасамијапожелеладанешто радим. Стекла сам много искуства, алисамсеидоброзабавила„, написалајеусвомблогуМадонинаћерка.Описала је штасубилањеназадужења:„Сређиваласампрљаввеш и фотографисала шта се догађало иза сцене.Мојанајвећаодговорност била је да са још неким ��евојкама помогнем играчима да се пресвуку. За то смо имали око 30 секунди, а ониумејудабудујаконервозни.Радећи свако вече исту ствар је лудо, алимисесвидело.„ Девојчицаје токомтурнеје пропутовалаполасветаинавеладасуАмстердам, Копенхаген и Турска њене омиљенедестинацијеидајојседопао тај осећај заједништва, јер су свикаоједнавеликапородица. „Била сам део једне велике продукцијеиовомиједосадабионајбољи распуст”, забележила је Лудрес.

VIC DANA ДолазиЛалакући.Текштојеушао, викне Соси: – Сосо,навлачиролетне. Сосабрже-бољенавучеролетне,мислећи: можеовдејошсваштадасе деси. – Сосо,гасисветло! Сосаугасисветло. – Сосо,укревет! Сосасескинеиулетиукревет.Легне иЛала,навучесеби иСосијорганпрекоглаве икаже: – Сосо,купиосамсат,видикакосветлиумраку.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

137 (-18)

Slankamen

231 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

220 (-18)

Zemun

285 (9)

Bogojevo

212 (-15)

Panчevo

298 (8)

Smederevo

466 (8)

Baч. Palanka 221 (-9) Novi Sad

201 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

149 (-1)

S. Mitrovica

204 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (-1)

Beograd

229 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

219 (3)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-70 (8)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

28 (-2)

Reшeњe:

DUNAV


Dnevnik 24.oktobar 2012.