Issuu on Google+

BE^EJ

c m y

U bazen krajem nedeqe

NA PMF-u U NOVOM SADU

Klub matemati~ara za sredwo{kolce str. 25

str. 11

NOVI SAD *

PONEDEQAK 19. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22516 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ODR@ANI VANREDNI LOKALNI IZBORI U VRBASU

Demokrate pobedile, SPS ja~i od napredwaka

str. 3

NASLOVI

KAKAV JE U^INAK STRANOG KAPITALA NA NA[EM TR@I[TU

Politika

Upala im Srbija u med

2 Ja~awe partnerstva koje ne}e ko~iti Srbiju na putu ka EU

Ekonomija 4 Suboticu zaobi{li investitori 5 Igra tu|im sudbinama

str. 5

ZDRAVSTVENI TURIZAM SVE POPULARNIJI U SRBIJI

Berza

Fi}a je fi}a...

Do|e{ na Egzit, popravi{ zub

6 Pro|e vreme jeftine nafte

Novi Sad

str. 7

str. 13

Cena mami Kad „momci” nestaju, grejawe na robovlasnici prodaju struju OKTOBAR – MESEC BORBE PROTIV TRGOVINE QUDIMA U SRBIJI

str. 14

str. 4

VEK NOVOSADSKE MUZI^KE [KOLE „ISIDOR BAJI]”

Svetkovina mladosti i muzike

str. 15

Hladno s ki{om

Najvi{a temperatura 7°S

str. 16 – 21

SPORT

„ POBEDE HAJDUKA, PARTIZANA I ^UKARI^KOG

„ [IROKOM USKO POD VR[A^KIM BREGOM

„ YENSON BATON NOVI SVETSKI PRVAK

9 Ko to tamo kuka za bioskopom?

Vojvodina 11 Riba ne mo`e u Evropsku uniju

Dru{tvo 12 Ko je otac mog deteta

Crna 14 Zata{kano zlostavqawe devoj~ice?

POLITIKA

ponedeqak19.oktobar2009.

VESTI [ojgu kao prethodnica Ruski ministar za vanredne situacije Sergej [ojgu boravi}e danas u Beogradu, gde }e razgovarati i sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em. Kako je najavqeno, u sklopu ove posete bi}e odr`ano i osmo zasedawe Me|uvladinog srpsko-ruskog Komiteta za trgovinu, ekonomsku i nau~no-tehni~ku sradwu, na ~ijem je ~elu [ojgu.

Na izborima 21 srpska lista Na Kosovu i Metohiji 15. novembra odr`a}e se lokalni izbori, prvi koje samostalno organizuju i sprovode kosovske institucije. Za te izbore vlada veliko interesovawe i me|u kosmetskim Srbima, jer je od 74 podnete liste, 21 srpska. I dok u kosovskoj vladi smatraju da to svedo~i kako Srbi polako prihvataju realnost, predstavnici Vlade Srbije tvrde da su li~ni interesi pojedinaca nadvladali dr`avne i nacionalne interese. Podsetimo, dr`avni vrh, Srpska pravoslavna crkva i predstavnici srpskih op{tina u Pokrajini izjasnili su se protiv u~e{}a srpske zajednice na kosovskim izborima.

DNEVNIK

c m y

2

RUSKI PREDSEDNIK DMITRIJ MEDVEDEV SUTRA U PRVOJ ZVANI^NOJ POSETI BEOGRADU

Ja~awe partnerstva koje ne}e ko~iti Srbiju na putu ka EU Ruski predsednik Dmitrij Medvedev sutra sti`e u prvu posetu Srbiji od kada je maja pro{le godine stupio na du`nost {ef dr`ave. Po pojedinim ocenama, ovo je istorijska poseta za daqi razvoj srpsko-ruskih odnosa, jer se o~ekuje da razgovori sa Borisom Tadi}em trasiraju wihovu „novu fazu“, ali je i sam datum izazvao posebnu pa`wu doma}e javnosti, jer nam Medvedev dolazi na 65. godi{wicu osloba|awa Beograda od fa{ista. Profesor FPN-a dr Predrag Simi} ocewuje da je poseta lidera jedne velike sile uvek od izuzetnog zna~aja, pa takav karakter ima i ova Medvedeva. – U Srbiji vlada podela na one koji misle da je ovo dolazak predsednika zemqe koja je glavni istorijski, kulturni, etni~ki saveznik Srba, zemqe koja }e svoju sna-

energetskom smislu, ve} i u politi~kom, vojnom... – navodi dr Simi} za na{ list. Po wegovim re~ima, za nas je u ovom trenutku veoma va`no da dolazak Medvedeva ozna~i po~etak nove vrste odnosa Srbije i Rusije, dakle ne onih izme|u mla|eg i starijeg brata ili etni~kih i verskih saveznika, nego dr`ava koja }e ostati partneri i kada Srbija u|e u EU. – Od oktobra do marta Srbija prakti~no ne funkcioni{e bez ruske nafte i gasa, tako da energetska bezbednost zemqe komplet-

Rusi ne qube reviziju istorije Upitan da li i koliko simbolike ima u ~iwenici da ruski predsednik sle}e u Beograd ba{ 20. oktobra, na Dan oslobo|ewa glavnog grada, dr Predrag Simi} ka`e da o simbolici mo`da ne bi ni bilo govora, da nema izjave ruskom ambasadora Aleksandra Konuzina, koji je dosta o{trim i emotivnim re~ima upozorio svoje doma}ine da su sa beogradskih ulica nestala imena Crvene armije igenerala Birjuzova i mar{ala Tolbuhina. „Mislim da }e to na kraju ipak uticati na debatu u Srbiji, koja se u novom ~itawu istorije poku{ava druga~ije odrediti prema komunistima, ali i prema herojima i `rtvama Drugog svetskog rata”, smatra dr Simi}. gu upotrebiti u za{titi Srba, ali i one koji su rezervisani, jer smatraju da je Srbiji mesto na Zapadu. Me|utim, mnogo va`nije od toga jeste to da je poseta Dmitrija Medvedeva zapravo poseta ne lidera SSSR-a, niti ruske imperije, ve} nove Rusije koja je u mnogo ~emu promenila svoj profil i postala deo sveta 21. veka, i to, wegov nezaobilazni deo, ne samo u

no zavisi od Rusije, ~ije je tr`i{te, s druge strane, i daqe izuzetno zna~ajno za srpske proizvo|a~e – konstatuje Simi}. On pri tome ukazuje i na zna~aj dobijawa ne samo ruskog zajma od milijardu evra za pokrivawe rupa u buxtu i infrastrukturne investicije, ve} i na ugovor o gasovodu Ju`ni tok, koji Srbiju vra}a na energetsku kartu Evrope. Simi}

umawuje ni simboli~ki zna~aj dolaska {efa ruske dr`ave. – Zna~ajna je i za Rusiju koja wome dobija pozitivan odnos o ulozi Crvene armije u Drugom svetskom ratu, u situaciji kada se na wu ne gleda isto u Evropi, kao i Rusiji.

ne i bezbednosne politike vazano za Gruziju. I u drugim multilateralnim telima ona je, u ime tog strate{kog partnerstva i saradwe sa Rusijom po pitawu statusa Kosova, uvek davala podr{ku Moskvi i kada je ona suprotna stavu

Bez uzbu|ewa u Briselu

dodaje da Beograd o~ekuje od Moskve i savezni{tvo u raspravi pred Me|unarodnim sudom pravde o Kosovu, i „jo{ mnogo {ta drugog“. – Ne dovode}i u pitawe na{ proevropski status, mislim da su danas pogledi Beograda prema Moskvi, i obrnuto, mnogo zreliji nego {to su bili u Milo{evi}evom periodu, ali i u prvim danima nakon 5. oktobra, kada su tada{wi lideri DOS davali izjave zapadnim partnerima da su odnosi sa Rusijom i Kinom zavr{eni sa odlaskom Slobodana Milo{evi}a. Srbija danas ima potpisan ugovor o strate{kom partnerstvu sa Kinom i sa velikom nadom i o~ekivawima se do~ekuje Medvedev – navodi na{ sagovornik. I direktor Projekta pra}ewa rusko–srpskih odnosa ISAC fonda @arko Petrovi} ocewuje od je dolazak Medvedeva u Srbiju od velikog zna~aja. On ukazuje na niz bilateralnih sporazuma koji bi trebalo da budu dogovoreni ili potpisani u Beogradu, a kao najzna~ajnije izdvaja one iz oblasti ekonomije i egergetike. Petrovi} smatra da bi susret Medvedeva i Tadi}a trebalo da trasira i neke parametre u dvostranoj saradwi, a ne

Kada su u pitawu reakcije Va{ingtona i Brisela na dolazak Medvedeva u Beograd, @arko Petrovi} ka`e da Srbija treba da bude svesna da je mala zemqa koja nema taj zna~aj u me|unarodnim odnosima i me|unarodnoj politici, koji bi `elela da ima. Po wegovoj oceni, Brisel i Va{ington na srpsko–ruske odnose gledaju pre svega u kontekstu regionalne saradwe, bezbednosti i mogu}nostima integracije Srbije u EU. „Brisel i Va{ington su u udobnoj poziciji, jer ako budu videli da u saradwi sa Rusijom postoje aspekti suprotnim obavezama Srbije i perspektivi ~lanstva u EU, mogu da ne podr`avaju Srbiju u tim akcijama i politici. Ali ne postoje velike rasprave o uticaju Rusije u Srbiji”, navodi Petrovi}. S druge strane, Srbija }e dobiti jo{ jednu potvrdu ruskog stava o statusu Kosova. To je ono {to je na povr{ini, ali tu postoji jo{ ~itav niz aspekata, koji bi morali bili predmet duboke analize – obja{wava Petrovi}. Ispod tog „vrha ledenog brega“, po Petrovi}u, jeste lajt motiv srpsko ruskih odnosa oko koga se kru`i u protekle dve godine, a re~ je o strate{kom partnerstvu dve dr`ave koje su veoma razli~ite po veli~ini, mo}i, ulozi u svetu, a i po realnim kapacitetima. – To strate{ko partnerstvo se mo`e sagledati u tri osnovne dizmenzije: ruska podr{ka oko statusa Kosova i strategija zajedni~kih nastupa na me|unarodnom nivou, ali i srpska podr{ka, ili bar neprotivqewe ruskim stavovima u me|unarodnoj areni, u raznim multirateralnim telima UN, OEBS i SE. Naime, Srbija se nijednom nije pridru`ila zajedni~kom stavu EU u okviru wene spoq-

ve}ine u EU – napomiwe na{ sagovornik. On ukazuje i na to da treba koliko je mogu}e izbalansirati saradwu u ekonomiji i energetici, odnosno, kako ka`e, „mora se biti jako oprezan”. – Naime, mora se insistirati i na nekim uslovima koji su neizmerno va`ni za Srbiju. Najpre je to uskla|enost sa pravilima i zakonima koja postoje kod nas, kao i da saradwa ne bude u suprotnosti sa pravnim i politi~kim obavezama Srbije koji proisti~u iz raznih me|unarodnih ugovora, kao {to je ugovor o energetskoj zajednici Jugoisto~ne Evrope, jer bi u suprotnom zna~ajno mogao biti ugro`en put Srbije ka Evropskoj uniji. Isto tako, ni bilo kakva politi~ka saradwa koja mo`e da proistekne iz ekonomske i energetske, ne sme da ugrozi nameru Srbije da postane ~lanica EU – zakqu~uje Petrovi}. Dragan Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK I[TVAN PASTOR O KOMISIJI KOJA ]E ISTRA@IVATI MA\ARSKO-SRPSKE ODNOSE NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA

Iskqu~iti VANU nije od koristi Lider SCV-a i potpredsednik tako {to }e se otkriti ono {to se Izvr{nog ve}a Vojvodine I{tvan de{avalo u pro{losti. Pastor veoma je zadovoqan rezul– U tom pogledu mo`da su srptatima nedavne posete predsednisko-ma|arski odnosi i najmawe ka Srbije Ma|arskoj, a posebno dooptere}eni zbog vremenske disgovorom koji je Boris Tadi} potance. U svakom slu~aju, mawe su stigao s ma|arskim kolegom Laoptere}eni nego srpsko-hrvatski, slom [oqomom da akademije nauili srpsko-albanski, ili srpskoka dveju zemaqa osnuju nezavisnu bo{wa~ki odnosi. Zato ovaj dogoekspertsku komisiju „koja bi utvrvor i wegovi budu}i rezultati sidila ~iweni~no stawe iz ~itavog gurno mogu poslu`iti kao primer Drugog svetskog rata”. Jer je, kako – istakao je Pastor. je rekao i sam Tadi}, u interesu Po wegovim re~ima, za taj posao Srbije i Ma|arske da se sva sporbi}e zadu`ene Ma|arska akademina mesta u na{oj istoriji stave ad ja nauka i umetnosti i SANU. akta, „ne da bi se zaboravili zloAli, naveo je da to ne zna~i da }e u ~ini ve} da bi se tom poslu u~estvoutvrdila istina“. vati samo akademiIna~e, inicijaci ve} samo da }e tivu za formirate institucije biwu takve me|udrti nosioci ovog `avne komisije projekta, dok }e SVM zagovara ve} svaka strana odredu`e, a to je bila i |ivati personalni jedna od tema posastav komisije. sledweg Pastoro– Mi smo ve} izvog sastanka s neli neke sugestiTadi}em. je predsedniku Ta– Imao sma pridi}u o tome ko bi liku da se s predto mogao biti, ali sednikom Tadi}em akademije imaju ~ujem i nakon wediskreciono pravo Ono {to je ve} govog povratka iz ura|eno treba uzeti da sastave tim– kaMa|arske, a takozao je lider SVM. u razmatrawe, a ne |e sam ~uo i utiske Pastor ipak nisve po~eti iznova iz Budimpe{te. je iskqu~io moMislim da je ova gu}nost da se u tom poseta bila izuzetno uspe{na i da projektu na|e i Vojvo|anska akasu weni rezultati bili neuobi~ademija nauka i umetnosti, odnosno jeno konkretni kad je re~ i o polirezultati istra`ivawa koja su ti~kim dogovorima i o onim prive} obavqena pod pokroviteqvredne i infrastrukturalne sadrstvom VANU o stradawima civil`ine. A posebno je zna~ajan dogonog stanovni{tva u Vojvodini ~evor o formirawu zajedni~ke grutrdesetih godina pro{log veka. pe istori~ara koji bi trebalo da Re~ je, naime, o istra`ivawu koje istra`e de{avawa tokom ~etrdeprethodno zapo~eo poseban odbor setih godina pro{log veka na Skup{tine Vojvodine iz saziva ovim prostorima. Jer, taj period formiranog 2000. godine. je dosta te`ak zbog po~iwenih – Sigurno je to jedan od materizlo~ina i velikog broja civilnih jala koji }e se mo}i koristiti. A `rtava – ocenio je Pastor. ima tu i dosta drugih istra`ivaOn je uveren u to da ovaj dogowa, ima jo{ pre`ivelih, ima se}avor najvi{ih zvani~nika Srbije i wa... Stvar je dveju akademija da Ma|arske mo`e poslu`iti i kao dogovore metodologiju rada, ali primer u ~itavom regionu, da bi mislim da sve ono {to je u tom pose postigla trajna regionalna stagledu ve} ura|eno treba uzeti u bilnost. A to je, dodaje, mogu}e jerazmatrawe, a ne sve po~eti iznodino ako odnosi budu rastere}eni va – kazao je Pastor. B. D. S.

ponedeqak19.oktobar2009.

ODR@ANI VANREDNI LOKALNI IZBORI U VRBASU, ZABELE@ENA VELIKA IZLAZNOST

Demokrate pobedile, SPS ja~i od napredwaka Prema jo{ uvek nezvani~nim, ali dosta pouzdanim podacima dobijenim iz izbornih {tabova nekoliko stranaka, na ju~era{wim vanrednim lokalnim izborima u vrbaskoj op{tinu najvi{e glasova je osvojila Koalicija „Za evropski Vrbas - Boris Tadi}” za koju je glasalo 35 odsto iza{lih gra|ana s bira~kim pravom. Na drugom mestu je Koalicija “SPS – PUPS – JS – Ivica Da~i}” sa podr{kom 17,5 odsto bira~a, a slede “Srpska napredna stranka – Tomislav Nikoli}” sa 13 procenata, te lista “Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq”, koja je dobila oko 9 odsto glasova. Mandate u novom sazivu SO Vrbas osvojila je jo{ i lista “Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija – Vojislav Ko{tunica”, kojoj je poverewe ukazalo oko 6 odsto iza{lih na birali{ta, dok je na ivici cenzusa, prema posledwim podacima, bila Koalicija “Liberalno demokratska partija – Liga socijaldemokrata Vojvodine – Lista za sela”, i sve su pri-

like da }e bukvalno od svakog prebrojanog glasa zavisiti da li }e imati svoje predstavnike u lokalnom parlamentu. Ispod crte ostale su izvesno liste “Za Vrbas u plusu – G17 plus”, “Pokret socijalista – Aleksandar Vulin” i “Reformisti Vojvodine – Volimo Vojvodinu”.

Partneri Tadi} i Da~i}, mo`da i Nikoli} Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} predstavio je ju~e svoju novu stranku, Socijaldemokratsku partiju Srbije (SDPS), za koju je rekao da }e biti stranka levog centra. „@elimo da damo novu politi~ku ponudu i predstavimo nove qude“, rekao je na konferenciji za novinare Qaji}, koji je od 2000. na vlasti, ali kao lider Sanxa~ke demokratske partije. Qaji} je naveo da }e prirodni saveznici SDPS-a biti stranke levice -Demokratska stranka, za koju je istakao da je kqu~ni strate{ki partner, ali i Socijalisti~ka partija Srbije. On, me|utim, nije iskqu~io mogu}nost saradwe sa Srpskom naprednom strankom Tomislava Nikoli}a, „naro~ito po{to se SNS zauzela za ulazak Srbije u EU”. „Gleda}emo da posle izbora formiramo vlast sa onima koji su nam bliski, a ako to nije mogu}e, onda sa onima koji su nam najmawe daleko“, rekao je Qaji}.

tora, ali malo je verovatno da }e posle ove odluke i daqe to ostati. Nezvani~no smo, ina~e, saznali da su dvojica mla|ih socijalista u Ba~koj Palanci ostali u politici, ali da su se opredelili za Pokret socijalista Aleksandra Vulina. Lider ove stranke ~est je gost Ba~ke Palanke, a pojavqivao se na ovda{wim medijima ~iji je osniva~ Skup{tina op{tine ~e{}e nego pojedini lideri politi~kih stranaka koje su vlast u ovom mestu. Po~etkom pro{le nedeqe Vulin je ~ak bio jedini politi-

Da~i}: Srbija da se ponosi svojim antifa{izmom Lider SPS-a Ivica Da~i} izjavio je da Srbija treba da se ponosi svojom antifa{isti~kom istorijom, a ne da je se stidi. „Narod koji zaboravqa svoju istoriju mora}e ponovo da je pro`ivi“, podsetio je Da~i}, oceniv{i da se politi~ka situacija ipak mewa i da uo~i posete ruskog predsednika na Dan oslobo|ewa Beograda „postoji {ira svest da borba protiv svih oblika fa{izma, ekstremizma, ksenofobije, nacionalne mr`we, podrazumena gajewe vrednosti za koje su `ivote dali desetine hiqada qudi pre vi{e decenija“.

Jugovi}: @elimo ispraviti nepravde iz pro{losti Direktor SPO Aleksandar Jugovi} saop{tio je da eksperti vladaju}e koalicije zajedno rade na tekstu zakona o restituciji koji }e, kako je ocenio, „na najboqi, a u stvarnosti izvodiv i efikasan na~in, omogu}iti povratak otete imovine“. „Zakon o restituciji bi trebalo da se do kraja godine na|e u skup{tinskoj proceduri. Ova vlada za razliku od prethodnih pokazuje voqu da ispravi nepravde iz pro{losti i ukloni jo{ jednu prepreku sa na{eg evropskog puta“, naveo je direktor Jugovi}.

Prema istim izvorima, izlaznost na ju~era{wim izborima u Vrbasu bila je veoma visoka i iznosila je zavidnih 56,17 odsto, odnosno na birali{ta je iza{lo 20.325 od ukupno 37.186 upisanih bira~a. Uprkos tenzijama koje su pratile predizbornu kampawu, utoku ju-

RASIM QAJI] PREDSTAVIO SVOJU NOVU STRANKU

Lider SDPS-a je naveo da glavni spoqnopoliti~ki ciq Srbije jeste ulazak u EU, ali je i upozorio da „nema pre~ice na putu ka punopravnom ~lanstvu”, te da je tokom procesa evropskih integracija potrebno uspostaviti evropske standarde. On je daqe naveo da se zala`e za to da Srbija bude podeqena na 10 do 12 regiona u kojima bi `ivelo izme|u 600.000 i 800.000 stanovnika i koji ne bi bili formirani po etni~kom principu, nego po razvijenosti privrede, saobra}ajnih veza... Kada je re~ o Vladi Srbije, po wemu ona ne bi trebalo da ima vi{e od 15 ~lanova - 13 resornih ministara, premijera i zamenika premijera, a svaki ministar imao bi samo po jednog zamenika, uz potpunu depolitizaciju dr`avne uprave. Tako|e je rekao i da bi Skup{tina Srbije trebalo da ima 150 poslanika umesto 250. Govore}i o Kosovu, on je naveo da nije dovoqno re}i da Srbija ni-

Dva direktora iz SPS-a pre{la kod Vulina?

REKLI SU

~era{weg dana nije zabele`en nijedan incident, a Op{tinskoj izbornoj komisiji nije prijavqena nijedna nepravilnost na ukupno 36 bira~kih mesta. Interesantan slu~aj desio se na bira~kom mestu u Ba~kom Dobrom Poqu gde je jedan stariji ~ovek nije `eleo da ga prskaju sprejom. On je bira~koj komisiji rekao da `eli da glasa, ali da „ne}e da ga prskaju NATO sprejem koji {teti zdravqu”. Pregovori s wim su trajali nekoliko sati, ali su bili neuspe{ni i starina je na kraju napustila bira~ko mesto neobavqenog posla jer komisija ipak nije mogla da mu dozvoli da glasa bez prskawa sprejem. Ina~e, iako su svi u~esnici na izborima sino} jo{ bili pod utiskom postignutih rezultata, prvi pregovori o formirawu nove op{tinske vlasti najavqeni su ve} za danas. No, ako se preliminarni rezultati poka`u i kao kona~ni, gotovo je izvesno da }e novu vlast u Vrbasu sami mo}i da formiraju demokrate i socijalisti. N. Perkovi}

Glasawe je proteklo bez ikakvih incidenata

BLAGO PREVIRAWE ME\U PALANA^KIM SOCIJALISTIMA

Nekako bez velike buke, na politi~koj sceni Ba~ke Palanke de{ava se, za sada, blago previrawe me|u ovda{wim socijalistima koji su s partnerima vlast u ovoj op{tini. Prvo je doskora{wi direktor Radija BAP Predrag Vuleti} napustio stranku u kojoj je imao zna~ajno mesto, a ovih je dana politi~ka ~ar{ija grada brujala i da je potpredsednik Op{tinskog obora SPS-a Pavle Po~u~a tako|e napustio strana~ke drugove, s tim da }e i daqe ostati u Turisti~koj organizacije op{tine, gde je do sada obavqao posao direk-

3

~ar koji je govorio na mitingu u centru grada, a organizator je bio Sportski savez op{tine, koji je od lokalne vlasti i rukovodstva Sportske hale „Tikvara“ tra`io besplatno kori{}ewe tog objekta. Wegovo pojavqivawe na mitingu u ovda{wim politi~kim krugovima do~ekano je s negodovawem, jer, navodno, kritikovao je vlast a nije znao neke elementarne stvari, kao {to je ona da deca do 18 godina ne pla}aju kori{}ewe sportske dvorane. M. Suyum

kada ne}e priznati nezavisnost Kosova, ve} da se mora obezbetiti odgovaraju}i plan povratka raseqenih Srba i nealbanaca na Kosovo. Po wegovim re~ima, danas da bi Srbi i nealbanci u enklavama na Kosovu trebalo da se pona{aju kao nekada{wi vo|a Albanaca Ibrahim Rugova prema dr`avi Srbiji tokom vladavine Slobodana Milo{evi}a. „Albanci nisu nikada priznavali dr`avu Srbiju. Isto tako, Srbi nikada ne treba da priznaju Kosovo, ali treba da koriste sve {to mogu od me|unarodnih institucija da oja~aju svoj polo`aj“, objasnio je Qaji} Ina~e, na konferenciji za novinare u Domu sindikata o ekomomskoj politici SDPS-a govorio je Miladin Kova~evi}, o spoqnoj politici Mihajlo Kova~, o politici bezbednosti Zoran Dragi{i}, a o politici u oblasti kulture govorio je rediteq Jug Radivojevi}.

VESTI Radna pauza

Briga o NVO

Poslanici Skup{tine Srbije nastavi}e prvu sednicu redovnog jeseweg zasedawa u sredu, 21. oktobra, dok }e dan ranije biti odr`ana posebna sednica na kojoj }e se poslanicima obratiti predsednika Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. Poslanici }e, ina~e, u sredu raspravqati o amandmanima na Predlog zakona o odlikovawima, a do kraja sednice im vaqa razmotriti i amandmane na jo{ dva predloga zakona - o dijaspori i Srbima u regionu i o obavezama Srbije prema Me|unarodnom monetarnom fondu.

Potpredsednik Vlade zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} najavio da je buxetom za 2010. predvi|eno formirawe vladine Kancelarije za saradwu sa civilnim sektorom. On je potvrdio i da Vlada i daqe namerava da finansira nevladin sektor, ali na boqe ure|eni na~in „kako bi se jasnije videlo koliko novca ide nevladinim organizacijama i da postoje transparentni kriterijumi i procedure za dobijawe tih sredstava“, uz opasku da nevladin sektor pripada veoma va`nom segmentu puta Srbije ka EU.

[EF POSLANI^KE GRUPE SRS-a U SKUP[TINI VOJVODINE MILORAD MIR^I]

Pi{ite novi statut

[ef poslani~ke grupe SRS u Skup{tini Vojvodine Milorad Mir~i} ka`e da je jedina legalna procedura za usvajawe najvi{eg pravnog akta APV – utvr|ivawe novog predloga statuta, po{to predlo`eni akt ni nakon godinu dana nije dobio potvrdu republi~kog parlamenta. Mir~i} je u izjavi za „Dnevnik“ izrazio zadovoqstvo zbog toga {to je, kako je uveren, „i sam predsednik Srbije Boris Tadi} do{ao do saznawa i zakqu~ka da je Srpska radikalna stranka bila u pravu kad je upozoravala na to da je predlo`eni statut protivustavan“. – Nismo maliciozni. Nama je veoma drago {to je predsednik Srbije u tom pogledu na neki na~in do{ao na poziciju Srpske radikalne stranke – rekao je Mir~i}.

Ipak, on ka`e da za SRS, da bi no, svi pojedina~no improvizuju u Skup{tini Vojvodine podr`ai odre|uju koje }e to odredbe li izmene statuta, ne}e biti doostati, zbog ~ega mi i insistiravoqno da se mewaju samo neke wemo na izradi novog statuta, kako gove odredbe o kojima se ovih dane bismo morali da se bavimo tana najvi{e spekuli{e u javnosti. rotom – napomiwe Mir~i}. On pri tome dodaFunkcioner je da je trenutno SRS je istakao je ipak „u domenu Drago nam je {to je i da su radikali kremanskog prosam Tadi} do{ao do spremni samo na ro~anstva“ proceda vode rasprazakqu~ka da je SRS to wivati {ta bi vu o izradi novog bila u pravu kad je sve mogao biti predlog statuta predmet najavqe- upozoravala na to da „koji bi bio u nih „pravno-teh- je predlo`eni statut skladu s Ustani~kih korekcivom“, uz napomenu protivustavan ja“ predloga stada bi u tom poslu tuta. trebalo da u~e– To je sve u domenu naga|awa, a stvuju predstavnici svih parlaneodgovorno je od aktera na polimentarnih stranaka u Skup{titi~koj sceni i u Pokrajini i u ni Vojvodine. Republici da ne znaju do kakvih – Mi nismo me|u onim poli}e to korekcija do}i. Istovremeti~kim partijama koje naknadnom

pame}u konstatuju da je predlo`eni statut protivustavan, jer smo i putem amandmana koje smo uputili na taj teskt i kroz diskusije na vreme upozoravali na to kakve }e biti posledice usvajawa takvog akta – kazao je sagovornik „Dnevnika”. Mir~i}, naime, smatra da je trenutno „vrlo otvorena opasnost da se pitawe statuta internacionalizuje“, kao i da se zbog „politizacije cele pri~e podignu politi~ke tenzije i da eventualno nastanu neke posledice ~ije se razmere sad ne mogu predvideti“. – U su{tini, svi smo zato~enici nesporazuma unutar jednog koalicionog saveza u kojem odlu~uju}u ulogu ima Demokratska stranka – zakqu~io je visoki funkcioner SRS. B. D. S.

4

EKONOMIJA

ponedeqak19.oktobar2009.

STRANA ULAGAWA NA SEVERU BA^KE ZASTALA

Suboticu zaobi{li investitori

Strani investitori ove godili i ranije Suboticu, jer grad u ne zaobi{li Suboticu.Izgradsvome vlasni{tvu nema zemqi{te wa tr`nog centra “Plaza” i hikoje je pogodno za ulaga~e.Zbog topermarketa “Metro” je odlo`ega, su investitori godinama bili na na narednu godinu.Pomo}nik upu}ivani na vlasnike privatnih gradona~elnika za investicije, parcela. Du{ko Guslov za “Dnevnik” ka- Subotica mo`e da privu~e `e da investitori nisu odustainvestitore, jer ra~unamo na zeli, nego da su gradwu objekata mqi{te nekada{wih kasarni samo odlo`ili. ~iji status se re{ava.Zatim ima - Razlog je finansijska kriparcela od 52 hektara u Crveza.Imam uverewe od oba invenom selu gde bi trebalo ministitora da se }e naredne godine malno ulo`iti u infrastruktupo~eti gradwa, jer se najavquju ru.Investitorima bi bilo intepovlastice i boqi uslovi kod resantno da ula`u u taj deo grabanaka.”Metro” da, jer se nalazi u }e se graditi na blizini zaobilaOd kada je po~ela povr{ini od znice oko Subosvetska ekonomska 10.000 metara tice, takozvanog “ kvadratnih izme- kriza nijedan strani Ipsilon -kraka” |u Subotice i i pored slobodne investitor nije Pali}a.Infrazone, ali treba da ulo`io u Suboticu strukturni prose re{i wen stajekti su gototus sa Republi~vi.Objekat “Plaze” bi trebalo kom direkcijom za imovinu – reda se izgradi u ulici Pap Pakao je Du{ko Guslov. la.Odobrewe za gradwu je dobiGradona~elnik Subotice, Sajeno, ali sama izgradwa je odlo{a Vu~ini} i pomo}nici Jasmin `ena za narednu godinu – obja[e~i} i Du{ko Guslov boravili {wava Guslov. su u radnoj poseti fabrici „LoIzgradwa oba objekta trebalo her“ u Nema~koj. Tom prilikom je ove godine da uhlebi preko 1.000 sa rukovodstvom ove nema~ke faSuboti~ana.Me|utim, od kada je brike elektromotora razmatranajavqena svetska ekonomska krine su mogu}nosti pro{irewa za nijedan strani investitor nije proizvodnog asortimana u Suboulo`io u Suboticu.Sve je ostalo tici, sa novim linijama specina obe}awima i ~ekawu da se opojalnih motora za vu~na vozila na ravi svetska privreda.Sa druge brzim prugama i vetrogeneratostrane, investitori su zaobilazirima bez reduktora. A. A.

„Topola” izvozi u Francusku, Ma|arsku... Industrija mesa „Topola“ u Ba~koj Topoli po~ela je po~etkom oktobra izvoz proizvoda od sviwskog mesa koji zadovoqavaju standarde Evropske unije u Francusku, u vrednosti od 150.000 evra na mese~nom nivou. Kako je Tanjug u re~eno u „Topoli“, do kraja godine je planirana i prodaja gotovih jela Ma|arskoj, u vrednosti 600.000 evra. Predvi|en je i izvoz mesnih prera|evina u Rusiju, za koje je ve} dobijen sertifikat GOS-R. Taj sertifikat dobilo je 108 mesnih prera|evina, a u toku je zakqu~ivawe ugovora sa ruskim partnerom o plasmanu u toj zemqi.

NIS DOBIO ZAJAM OD MOSKOVSKE BANKE

Rusima ruski kredit Moskovska banka iz Rusije odobrila je Naftnoj industriji Srbije (NIS) kredit od 100 miliona dolara, koji }e realizovati u saradwi sa }erkom bankom u Beogradu, saop{teno je ju~e. Kako su naveli u Moskovskoj banci u Beogradu, kredit }e biti realizovan u najskorije vreme, nakon {to predstavnici NIS-a i banke potpi{u ugovor o kreditu. U Srbiji Moskovska banka posluje od 2008. godine, kao novoosnovana banka, navodi se i dodaje da se pored saradwe sa NISom, doma}im i stranim kompanijama, planira intenzivnije finansirawe infrastrukturnih

projekata, poqoprvrede i projekata lokalnih samouprava. Ve}inski vlasnik NIS-a, sa 51 odsto kapitala je ruska dr`avna kompanija Gasrpomweft, a preostalih 49 odsto je u vlasni{tvu Vlade Srbije. Moskovska banka osnovana je 1995. godine kao dr`avna banka, u kojoj je najve}i akcionar grad Moskva sa 44 odsto akcija, a prema veli~ini je me|u pet najve}ih banaka u Rusiji, navodi se u saop{tewu. Kako se dodaje, poseduje i banke u Ukrajini, Belorusiji, Letoniji i Estoniji, kao i predstavni{tvo u Nema~koj, u Frankfurtu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,3378

93,2018

95,3454

91,0582

Australija

dolar

1

56,4266

57,5782

58,9025

56,2539

Kanada

dolar

1

59,2026

60,4108

61,8002

59,0214

Danska

kruna

1

12,2693

12,5197

12,8077

12,2317

Norve{ka

kruna

1

10,9929

11,2172

11,4752

10,9592

[vedska

kruna

1

8,8104

8,9902

9,197

8,7834

[vajcarska

franak

1

60,2135

61,4423

62,8555

60,0291

V. Britanija

funta

1

99,9975

102,038

104,385

99,6914

SAD

dolar

1

61,2142

62,4635

63,9002

61,0268

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 10. 2009. godine

DNEVNIK

ZAKON O IZGRADWI USVOJEN PRE DVA MESECA

Niko ne zna po{to je legalizacija Iako je pro{lo mesec dana od usvajawa novog Zakona o planirawu i izgradwi, gra|ani koji su gradili posle 2003. godine i dobili {ansu da legalizuju svoje objekte, jo{ ne znaju koliko bi ih ko{talo ako odlu~e to da urade. Op{tine su, u me|uvremenu, ve} po~ele da primaju zahteve za legalizaciju. Rok za predaju zahteva za legalizaciju isti~e za pet meseci, pa je preporuka da gra|ani to urade {to pre.

U Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa najavquju da }e Pravilnik o legalizaciji usvojiti i proslediti op{tinama do kraja meseca. Novina je {to }e, uz ranije tra`ena dokumenta, vlasnici nelegalnih objekata morati da donesu i fotografiju ku}e. Radi efikasnije legalizacije, resorno ministarstvo odlu~ilo je da umesto op{tina donese pravilnik o tome i utvrdi minimalne i maksimalne cene po kvadratnom metru.

„Qudima koji su gradili za sopstvene potrebe, zato {to jednostavno nisu mogli da ostvare mogu}nost da grade na legalan na~in, izlazi}e se u susret i bi}e umawen procenat stopostotne naknade za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta“, rekao je Neboj{a Jawi}, dr`avni sekretar u Ministarstvu za za{titu `ivotne sredine i prostornog planirawa. Jawi} ka`e da }e investitorima koji su izbegavali zakone i gle-

dali da uz mawe tro{kove izgrade stanove uz kupoprodaju, naknada za gradsko zemqi{te bi}e stopostotna, ako ne i vi{e od toga. Novi zakon predvi|a da legalizacija bude zavr{ena do 2012. godine. U Srbiji je nelegalno izgra|eno oko milion objekata, a pravo da budu legalizovani imaju samo oni zavr{eni do 11. septembra ove godine. Naravno, pod uslovom da se ne nalaze na mestima gde je planirana izgradwa infrastrukturnih objekata.

ELEKTRI^NA ENERGIJA MALO SKUPQA OD UGQA I DRVA

Cena mami grejawe na struju I ove zime ra~uni za grejawe bi}e poprili~na stavka u svakom ku}nom buxetu, bez obzira na izabrani energent. Doma}instva koja su nabavqala ugaq i drva, novac su izdvojila odjednom, dok se za utro{eni gas, struju i daqinsko grejawe pla}a mese~no. Za zagrevawe stana od 50 metara kvadratnih, mese~no, u zavisnosti koji se energent koristi, kakva je izolacija stana ili ku}e i naravno, kolike su spoqne temperature, treba izdvojiti od 3.000 pa i do 10.000 dinara. Ukoliko bi se stan od 50 metara kvadratnih greje zahvaquju}i ugqu, mese~ni tro{ak se procewuje na oko 2.700 dinara, a ako se koriste drva od 3.000 do 4.000 dinara. Recimo, na stovari{tima kubik „lignita“ ko{ta 4.600 dinara, a najskupqi je ugaq „banovi}i“ koji dosti`e 9.600 dinara za kubik. Kubik drva, u zavisnosti od toga da li je hrastovo, bagremovo ili bukovo ko{ta od 3.500 do 4.000 dinara. Za zimsku sezonu potrebno je nabaviti od tri do pet kubika ugqa i dva metra drva, {to zna~i da za nabavku ~vrstog goriva unapred treba izdvojiti od 20.000 do 30.000 dinara. Elektri~na energija je, zbog povoqne cene, ponovo postala veoma pogodna za grejawe. Pre svega, ako doma}instva imaju termoakumulacione pe}i koje se pune no}u, kada je kilovat-sat

svako dodatno zagrevawe kvarcnim grejalicama ili klima-ure|ajima. Iz Elektroprivrede Srbije apeluju da se struja ne koristi za grejawe, pre svega zbog stabilnog rada elektroenergetskog sistema. Za grejawe stana od 50 metara kvadratnih, koji se nalazi u sistemu Novosadske toplane, mese~no treba izdvojiti 3.300 di-

Elektri~na energija je, zbog povoqne cene, ponovo postala veoma pogodna za grejawe, a, pre svega, ako doma}instva imaju termoakumulacione pe}i koje se pune no}u Uporedni mese~ni tro{kovi grejawa za stan od 50 metara kvadratnih energent mese~ni tro{ak u dinarima ugaq 2.700 drvo 3.000 do 4.000 struja 4.000 do 5.000 toplana 6.600 gas - individualni potro{a~ 8.000 do 10.000 ~etiri puta jeftiniji. Naravno, treba voditi ra~una i o ukupnoj potro{wi, odnosno da li se struja tro{i u crvenoj, plavoj ili zelenoj tarifi. Za stan od 50 metara kvadratnih, sa dve ili tri TA pe}i i ukoliko se vodi ra~una o potro{wi, mese~no

treba izdvojiti od 4.000 do 5.000 dinara (potro{wa od 1.200 do 1.500 kilovat-sati, s tim {to se ve}ina, bar 1.000, potro{i u no}noj, jeftinijoj tarifi). Me|utim, svako dopuwavawe pe}i tokom dana, kada va`i skupqa tarifa, pove}ava ra~un, kao i

nara, s tim da se grejawe pla}a cele godine, pa je prava cena, zapravo, dvostruko ve}a, te bi na nivou zimske sezone mese~ni tro{ak bio 6.600 dinara. Najvi{e glavoboqe i ove zime ima}e potro{a~i koji su se opredelili za prirodni gas. S obzirom na cenu, koja se kre}e od 32 do 35 dinara po kubiku, ra~uni }e biti „papreni“. Da bi se kvalitetno zagrejalo doma}instvo do 50 kvadrata, potrebno je od 250 do 300 kubika mese~no, {to iznosi od 8.000 do 10.000 dinara mese~no. A. Brzak

DOKLE JE DOGURALA VOJVO\ANSKA PRIVREDA

Jo{ nismo stigli u 1989. godinu Predsednik Privredne ko– Doma}a privreda prakti~more Vojvodine Nikola Stojno ima samo jedno tr`i{te, a {i} ka`e da privreda Vojvoto je Srbija – ka`e Stoj{i}, i dine i Srbije jo{ uvek nije obja{wava da bi s vredno{}u dosegla nivo iz 1989, posledBDP-a kakvu sada stvaramo, we godine pred po~etak tranna{ izvoz bi trebalo da bude zicije. Uz opasku da je vrlo na nivou od 50 odsto BDP-a, a te{ko porediti stawe pritrenutno je oko 30 procenata. vrede u 1989. i u 2009. godini On napomiwe da je uzrok tajer su se u me|uvremenu proko malog izvoza i nedovoqna menile i wena struktura i tehnolo{ka razvijenost domaorganizacija i upravqawe, a }e privrede. zemqa je trenutno u recesiji, – Samo novi i tehnolo{ki Stoj{i} u izjavi na{em listu konkurentni proizvodi mogu isti~e da je ipak sasvim jasno da se izvezu – ukazuje Stoj{i}, da je nivo bruto doma}eg proi ka`e da bi i dr`ava trebalo izvoda ni`i neda stimuli{e go {to je bio tehnolo{ki naSasvim je jasno da je predak doma}ih pre 20 godina. nivo bruto doma}eg preduze}a. – Sto– Najboqa posledica tranziga podr`avam naproizvoda ni`i cije doma}e ekopore Izvr{nog nego {to je bio nomije jeste ve}a Vojvodine pre 20 godina {to se sektor koje sufinansira usluga razvija uvo|ewe novih dinami~no i zauzima sve ve}u tehnologija u ovda{we kompapoziciju u privrednoj struknije. Moramo mnogo vi{e ulaturi – navodi prvi ~ovek gati u nauku, tehnologiju, PKV-a. energetsku efikasnost. Nije S druge strane, kao najnegadovoqno imati niske plate, tivniju promenu, on navodi izjer one ne mogu da pokriju nauzetno nizak nivo izvoza: {u nisku produktivnost.

On ukazuje na ~iwenicu da je udeo poqoprivredne proizvodwe u privrednoj strukturi Vojvodine pove}an u odnosu na period pre dve decenije, ali napomiwe da to nije rezultat bilo kakvog napretka u ovoj grani, ve} ~iwenice da su druge privredne grane jo{ vi{e propadale. Poqoprivreda je, ka-

`e, u nekim segmentima danas mawe razvijena nego nekada. - Posebno treba posvetiti pa`wu poqoprivredi i ulagati u wu, jer se svaki poqoprivredni proizvod, naravno ukoliko je kvalitetan, mo`e prodati na stranim tr`i{tima – ka`e Stoj{i}. V. ^vorkov

EKONOMIJA

DNEVNIK PRISTUPAWE STO-u O^EKUJE SE DOGODINE

Ko~e nas Ukrajinci

Srbija bi 2010. godine trebalo da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, izjavila je dr`avni sekretar Ministarstva ekonomije Srbije Vesna Arsi}. „Nadali smo se da }emo uspeti do kraja 2009. godine da zavr{imo pregovore“, kazala je ona agenciji Beta i dodala da to ne zavisi samo od Srbije ve} i od zemaqa sa kojima Srbija tokom procesa pristupawa vodi pregovore o sni`avawu carinskih barijera.

Od po~etka procesa pristupawa Srbije STO 11 zemaqa ~lanica je zatra`ilo pregovore o visini carinske za{tite robe i usluga i o ostalim aspektima trgovine, kazala je Arsi}eva i dodala da ne o~ekuje da jo{ neke zemqe podnesu zahtev za pregovore jer nije uobi~ajeno da se to radi pri kraju pregovora. „Zavr{ili smo bilateralne pregovore sa Norve{kom, [vajcarskom i Kanadom, a jo{ pregovaramo sa Ekvadorom i Brazilom o poqoprivrednim proizvodima po{to je zavr{ila razgovore o industrijskim proizvodima, a u toku su razgovori i sa SAD, Korejom i Ukrajinom. Pregovori sa Ukrajinom }e biti te{ki, kazala je Arsi}eva i objasnila da je ta zemqa od Srbije tra`ila sni`avawe ili ukidawe carinskih tarifa za veliki broj proizvoda, odnosno za ~itave sektore ili grupe proizvoda. To do sada nije zabele`eno, kazala je ona . Pristupiti STO je zna~ajno ne samo zato {to je to uslov za pristupawe EU, ve} zato {to ~lanstvo u STO pru`a Srbiji mogu}nost da pod povoqnim uslovima izvozi na tr`i{te 153 zemqe ~lanice. Kako je navela, 95 odsto svetske trgovine odvija se u okviru ~lanica STO. Srbija je proces pristupawa zapo~ela u februarus 2005. godine, kazala je ona.

POSLOVAWE NA NA[ NA^IN

Firme jure dugove preko suda Svako peto preduze}e u Srbiji napla}uje dugove sudskim putem zato {to je taj postupak skup i neizvestan a tro{kovi se pla}aju unapred, pi{e list „Preduze}e“ u novom broju. „Potrebno je platiti takse, ve{ta~ewa, advokastke usluge...

Sredwe firme sa prometom od 15-20 miliona evra godi{we, kojima osnovni biznis ne}e trpeti zbog tih tro{kova, spadaju u 20 odsto onih koji pred sudom isteruju dugove“, kazala je za „Preduze}e“ advokatica \ur|evka Mladenovi}-@ivkovi}.

Prema wenim re~ima, ranije je bilo vi{e postupaka i sudskih naplata zato {to su se firme borile za boqi bonitet i rejting, morale su da otpisuju potra`ivawa pa su vodile sudske sporove“. Ona o~ekuje da }e prolaskom krize biti vi{e utu`ivawa. Po-

daci Unije poslodavaca Srbije pokazuju da je dr`ava sa 1,1 milijardom evra dugovawa privredi najve}i du`nik, ali iskustvo ka`e da su sporovi za naplatu tih dugova najisplativiji (dr`ava te{ko bankrotira) iako ~esto traju 10-15 godina.

KAKAV JE U^INAK STRANOG KAPITALA NA NA[EM TR@I[TU

Upala im Srbija u med Tokom osam godina tranzicije, od 2000. do 2008. godine, Srbija je privukla 12,33 milijarde dolara stranih direktnih investicija (SDI). Ako se toj brojci pridoda 1,33 milijarde dolara, koji su u zemqu u{li od januara do jula ove godine, onda se mo`e zakqu~iti da je na{a zemqa prihvatila 13,66 milijardi stranog investicionog kapitala. Najizda{nija je bila 2006. kada je prodat „Mobtel“ i kada su SDI dostigle 4,28 milijardi dolara. Posle toga do{lo je do oseke, 2008. bila je jedno od lo{ijih u nizu, po svemu sude}i ni ovogodi{wi rezultat ne}e biti boqi. Tih 13,66 milijardi, odnosno negde oko 9,3 milijarde evra, zna~ajno su uticali na privrednu sliku Srbije. Bez SDI stawe bi bilo daleko gore, pad ekonomskih aktivnosti jo{ dubqi, a socijalna situacija jo{ dramati~nija. Ne samo {to je strani kapital pokretao novu proizvodwu i podizao izvozne plasmane, ve} je otvarawem novih radnih mesta ubla`avao neugodne posledice tranzicionih lomova. Me|utim, ostalo je otvoreno pitawe da li je Srbija mogla vi{e i boqe. Vi{e u smislu obima stranih investicija, a boqe u kontekstu ukupnih efekata ulagawa slobodnog kapitala. SDI u Poqskoj, ^e{koj, Slova~koj ili Ma|arskoj mere se desetinama, negde i stotinama milijardi dolara, u~e{}e izvoza u bruto doma}em proizvodu (BDP) vrlo je visoko, ~esto i preko 50 procenata, Slova~ka proizvodi najvi{e automobila po stanovniku u sve-

Preseqewe nije re{ewe Nije mali broj zapadnih kompanija koje su delove svoje proizvodwe izmestile u Srbiju. Logika ni`ih tro{kova pobe|uje i proizvodwa se seli tamo gde je jeftinije. Me|utim, to nije ono ~emu bi Srbija trebalo da te`i. Privla~an ambijent, kvalitetna radna snage, stabilni uslovi poslovawa i razumevawe dr`avnih organa rezultirali su drugde zaokru`enim investicijama, koje su u svojim planovima imale globalno tr`i{te. Srbija je na putu da stvori takav ambijent, ali ga jo{ uvek nema. tu, a Slovenija je, mereno istim ar{inom, najve}i svetski izvoznik. Problem Srbije nije samo relativno nizak priliv stranog kapitala, ve} jo{ vi{e u strukturi ulagawa. Presek pro{logodi{wih investicija po delatnostima ukazuje na jednu prili~no neugodnu ~iwenicu. Naime, najve}i deo od 2,48 milijardi dolara oti{ao je u tzv. tercijalni sektor (finansijske usluge, trgovina,

[TA ]E „FIJAT” PROIZVODITI U KRAGUJEVCU

Opet fi}a, ali mawi

Britanski ~asopis „Autoekspres“ objavio je fotografije novog modela „topolina“, navode}i da se „Fijat“ priprema za proizvodwu tog modela u fabrici u Kragujevcu.

ponedeqak19.oktobar2009.

{to sigurno znam je da menaxment „Fijata“ do ovog trenutka nije zauzeo zvani~nu poziciju o tome koji }e model biti proizvo|en u Kragujevcu. Za nekoliko nedeqa, „Fijat“ i Vlada Srbije }e potpisati zavr{ni ugovor za fabriku u Kragujevcu i menad`ment }e odmah nakon toga odlu~iti o modelu i svi }e znati {ta }e biti proizvo|eno, rekao je Zakarija za B92. “Za svaki novi model su potrebne pripreme, tako da }e fabrika Taj automobil bi}e jo{ matokom 2010. biti renovirana, wi od aktuelnog „fijata 500“, a 2011. o~ekujemo da }e novi a osim tri cilindra, planira model biti plasiran na tr`ise i dvocil{te”, naveo je ndri~ni motor on. Automobil }e biti od 900 kubika, Ministar jo{ mawi od naveo je ~asopis. ekonomije Mlaaktuelnog „fijata Portparol „Fi|an Dinki} rajat automobila nije je najavio 500“, a osim tri Srbija“ \uzepe cilindra, planira se da }e u novemZakarija nije bru, zajedno s i dvocilindri~ni mogao da potvrpredsednikom di navode bri- motor od 900 kubika Srbije Borisom tanskog ~asopiTadi}em, posesa, ali je rekao da }e sve biti titi „Fijatovu“ fabriku u jasnije za dve-tri nedeqe kada Torinu, gde }e videti novi mo“Fijat” sa Vladom Srbije potdel automobila, koji }e se pi{e finalni ugovor. “Ono proizvoditi u Kragujevcu.

telekomunikacije...). Analiti~ar Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) u Beogradu Du{ko Vasiqevi} isti~e da su ~ak 80 odsto privrednog rasta Srbije u ovoj deceniji povukli ba{ ti sektori, odnosno sektori tzv. nerazmewivih roba. Pro{le godine u finansijsko posredovawe ulo`eno je 1,29 milijardi dolara, u trgovinu 410 miliona, a u promet nekretninama 610 miliona. Saobra}aj je privukao 248 mi-

liona dolara, ali je tu najve}i zalogaj pripao po{tanskim i telekomunikacionim uslugama (209 miliona dolara). Razmewivi sektori, pre svega prera|iva~ka industrija, privukli su 580 miliona dolara, najvi{e proizvodwa hrane i pi}a (148 miliona) i produkcija osnovnih metala (178 miliona). Na osnovu rezultata iz jedne godine te{ko je izvla~iti zakqu~ke za znatno du`i period, ali je te{ko pobe}i od spoznaje da razdobqe od 2000. do 2009. karakteri{u gotovo istovetna kretawa. Srbija je najbr`e prodavala ona preduze}a koja su imala dobru unutra{wu tra`wu i sigurno doma}e tr`i{te. Najpre su oti{le cementare, pivare i mlekare. Sledile su ih farmaceutske ku}e, industrije gra|evinskog materijala i ku}na hemija. O bankama i osiguravaju}im zavodima da se ne govori. Malo je primera da je strani kapital do{ao u Srbiju da bi ovde razvio proizvodwu ~ije se ambicije ne bi zavr{avale u na{em dvori{tu, ve} bi se gledalo preko plota. To je u~inio ameri~ki „Bol pakaxing“, ~ija je fabrika limenki u Zemunu orijentisana prema regionalnom tr`i{tu, kao i „Loher elektro“ u Subotici, koji pravi vetrogeneratore za Evropu. Takav iskorak trebalo bi o~ekivati i od „Fijatove“ investicije u Kragujevcu, jer je nelogi~no i neisplativo pokretati proizvodwu novog modela vozila da bi se pokrilo jedno relativno malo tr`i{te kakvo je Srbija. V. Harak

5

VESTI Rusi grade toplane Ruske kompanije su zainteresovane za gradwu gasnih termoelektrana-toplana u Srbiji, a zanimaju ih termo i hidro potencijali, rekao je ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}, povodom predstoje}e posete predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Beogradu. On je istakao da o~ekuje visoku delegaciju iz ruskog „Gasproma“, najavqen je Aleksandar \ukov, predsednik Upravnog odbora „Gaspromwefta“, a govori se i o dolasku prvog ~oveka firme Alekseja Milera.Prema re~ima ministra, govori}e se i o projektu pove}awa energetske efikasnosti i sistema upravqawa u „Beogradskim elektranama“ vrednog oko 200 miliona evra, kazao je on. Ruse interesuje i ulazak u vlasni~ku strukturu i nove investicije u „Petrohemiju“, a to su pokazali kroz regulisawe otplate dugovawa, dodao je ministar.

Industrija otpu{ta Broj zaposlenih u industriji, u avgustu je prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, opao za 10,5 odsto u odnosu na isti mesec lane, dok je produktivnost porasla za 0,6 odsto. Pri tom je u svim privrednim granama smawen broj radnika, dok je produktivnost negde pove}ana, a u mnogim granama i smawena. Broj zaposlenih najvi{e je opao u oblasti prera|iva~ke industrije za 10,7 odsto, ali je tu opala i produktivnost za 2,6 odsto, dok je produktvinost najvi{e pove}ana u va|ewu rude i kamena za 14,8 odsto, a broj zaposlenih tu je smawen za 4,6 odsto. Od industrijskih grana, broj zaposlenih najvi{e je smawen u proizvodwi kancelarijskih i ra~unskih ma{ina za 43 odsto.

BIP izvozi u SAD i EU Beogradska industrija piva (BIP) u u ovoj godini je po~ela izvoz u SAD i Evropsku uniju, izjavio je generalni direktor te pivare Vilmantas Pe~iura. On je agenciji Beta rekao da se za sada izvoze mawe koli~ine i probni kontigenti, ali je, kako je istakao, bilo va`no dobiti sve potrebne dozvole za najzahtevnija svetska tr`i{ta. „Zna~ajnije izvozne rezultate o~ekujemo u naredne dve godine“, rekao je Pe~uira.

OP[TA LICITACIJA O BROJU OTPU[TENIH RADNIKA

Igra tu|im sudbinama To {to sada naknadno ovogodi{wi dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju profesorka Elinor Ostrom i profesor Oliver Vilijamson tvrde da potpuna privatizacija nije „alfa i omega“ ekonomije i da svi koji su je primenuli nisu do{li do dobrih rezultata slaba je uteha za nekoliko stotina hiqada radnika u Srbiji koji su u protekloj deceniji zbog ovog procesa ostali bez posla. Naime, kada je pre osam godina privatizacija srpskih preduze}a u{la u „prvu brzinu“ u Srbiji je, prema zvani~nim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, bilo zaposleno 2.787.858 radnika. Wihov broj od 2001.godine do danas je u stalnom opadawu da bi , opet prema zvani~nim podacima, po~etkom ove 2009.godine bilo zaposleno 1.983.139 radnika . Ovu brojku treba umawiti jo{ za 50.000 radnika koliko je u prvih devet meseci ove godine ostalo bez posla {to bi zna~ilo da je za osam godina tranzicije bez posla ostalo vi{e od 800.000 radnika. ^ak i pod pretpostavkom da je ~etvrtina od tih 800.000 radnika za osam godina ostvarila pravo na penziju, a otprilike se za 200.000 i jeste pove}ao broj penzionera u proteklih osam godina, dolazi se do podatka da je oko 600.000 radnika ostalo bez posla. Ta~no je da je deo wih u me|uvremenu na{ao novi posao ali je sasvim izvesno da ve}ina nije i da se i dan danas nalazi na evidenciji nezaposlenih. Pravih podataka o tome koliko

je zaista radnika od 2000. do danas ostalo bez posla nema jer ovde svako vodi svoju statistiku . Zvani~nici se u zavisnosti od potrebe hvataju ili za podatke Republi~kog zavoda za statistiku ili za one koje imaju sindikati. Ako im treba da se prika`u kao uspe{ni dr`e se zvani~nih statisti~kih podataka koji im uvek idu u prilog a ako treba da poka`u koliko su drugi neuspe{ni onda im „podmetnu“ one radni~ke podatke koji uvek pokazuje da je broj otkaza mnogo ve}i nego {to se zvani~no priznaje. Sindikati , pak, svako ima svoju statistiku a zapravo ni jedna od tri velike sindikalne centrale nema pravu evidenciju otkaza od 2000.godine do danas. Pre godinu dana su tvrdili da je tranziciju platilo skoro milion radnika a ve} ove godine Savez samostalnih sindikata Srbije tvrdi da je za

osam godina tranzicije bez posla ostalo 400.000 qudi, {to bi zna~ilo da oni ~ak ne priznaju ni zvani~nu statistiku koja pokazuje mawak od 800.000 zaposlenih. ASNS je ostao veran ranijoj proceni da

[ta nas tek ~eka Kao {to nema ta~nih podataka koliko je radnika , a svaki od wih je imao barem jo{ jednog ~lana porodice, ostalo bez posla tako nema ni prave analize koliko }e wih dok se ne u|e u „posledwu brzinu“ privatizacije zavr{iti bez radne kwi`ice. Tako niko od dr`avnih organa , mada tvrde da imaju ta~nu procenu koliko }e se preduze}a jo{ privatizovati, koliko }e oti}i u ste~aj a koliko se likvidirati, ne}e da iza|e ni sa pribli`nom brojkom onih koje otkaz tek ~eka. Samostalni sindikat pomiwe da bi do kraja privatizacije bez posla moglo ostatiti jo{ 200.000, a ASNS ide ~ak i korak daqe i pomiwe brojku od 300.000 radnika. Ekonomisti prognoziraju da }e, ukoliko se u zavr{etak privatizacije ukqu~e javna i komunalna preduze}a, kao i javni sektor, bez posla ostati oko 150.000 qudi.

je od po~etka privatizacije blizu milion qudi ostalo bez posla, dok UGS “Nezavinost“ nema praksu da licitira sa otkazima {to govori da takvu evidenciju i ne pravi. Prema sindikalnim, ali i zvani~nim statisti~kim podacima, najgore su u proteklih osam godina u privatizaciji pro{li zaposleni u tekstilnoj industriji jer je svaki drugi 2000.godine zaposleni danas ostao bez posla. Malo boqe od wih pro{li su zaposleni u poqoprivredi jer je tamo svaki tre}i radnik ostao bez posla. Po gubitku posla za wima slede zaposleni u {umarstvu, gra|evinarstvu, hemijskoj industriji i eneretici. Jedini koji bele`e broj zaposlenih u proteklih osam godina su dr`avna uprava , obrazovawe i komunalne slu`be. Q. Male{evi}

6

BERZA

ponedeqak19.oktobar2009.

DNEVNIK

TR@I[TE U ZNAKU RASTA INDEKSA I PROMETA

Stranci opet kupuju na berzi Beogradska berza protekle nedeqe bila je u znaku rasta i indeks najlikvidnijih akcija Beleks15 porastao je 2,91 odsto, dok je rast op{teg indeksa u istom periodu bio 2,53 odsto. U rastu je bio i promet koji je dostigao 434,8 miliona dinara i bio 32 odsto ve}i nego u drugoj sedmici oktobra, istakla je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fime interne{enel Tijana Cvetkovi}. Najvi{e se, ve} tradicionalno, kako je rekla Cvetkovi}, trgovalo AIK bankom, za 115,6 miliona dinara, a vlasnike je promenilo 38.210 akcija ni{ke banke. Ve}e promete realizovali su i Sojaprotein i Agrobanka, od 40,8 odnosno 33,8 miliona dinara.

odsto i Informatika sa bezmalo 11 procenata. gubitnicima su se na{li Dijamant sa minusom ne{to ve}im od sedam odsto, BIP sa ne{to vi{e od a ~etiri i po procenta. }e stranih investitora u proseku se kretalo oko 40 odsto uz ve}e prisustvo u kupovnim transakcija e, osma Me|unarodna konferencija Beogradske berze bi}e odr`ana danas i sutra a eminetni stru~w ije i berzansko poslovawa su najavili da }e u~estvovati na tom skupu, izjavila je na konferenciji z rektor marketinga Beogradske berze Svetlana Cerovi}. ma wenim re~ima, dosaa su u~e{}e potvrdili predstavnici Svetske banke, Komisije za hartije od vr nih Ameri~kih Dr`ava, Evropske klimatske berze, Be~ke berze, Rajfajzen centrobanke iz Be~a, Hi ia banke iz Klagenfurta itd, a o~ekuje se potvrda MMF i Evropske komisije. Iz MMFa kao uvodni~ anela "Makroekonomske perspektive za 2010. godinu", pozvan je stalni predstavnik te instutucije u Lisovolik. Ostale teme koje o kojima }e biti re~i u okviru pet predvi|enih panela su "Odnosi sa i Korporativni IR", "Manipulacija - krivotvorewe tr`i{ta", "Tr`i{ta energije - mogu}nosti i i tehnike unapre|ewa likvidnosti".

Trgovina obveznicama stare devizne {tedwe ~inila je 17 odsto ukupnog nedeqnog prometa a najatraktvnija je bila serija A2016 sa kojom je ostvaren promet od 16,9 miliona dinara, navela je Cvetkovi}.

Dobitnici

Najve}u pozitivnu promenu cene protekle nedeqe je zabele`ila Lasta, gotovo 26 odsto, a slede Simpo sa rastom ve}im od 13 odsto i Informatika sa bezmalo 11 procenata. Me|u gubitnicima su se na{li Dijamant sa minusom

cena na zatvarawu

ne{to ve}im od sedam odsto, BIP sa ne{to vi{e od {est i Bambi sa ~etiri i po procenta. U~e{}e stranih investitora u proseku se kretalo oko 40 odsto uz ve}e prisustvo u kupovnim transakcijama. Ina~e, osma Me|unarodna konferencija Beogradske berze bi}e odr`ana danas i sutra a eminetni stru~waka za finansije i berzansko poslovawa su najavili da }e u~estvovati na tom skupu, izjavila je na konferenciji za novinare direktor marketinga Beogradske berze Svetlana Cerovi}. Prema wenim re~ima, dosaa su u~e{}e potvrdili predstavnici Svetske banke, Komisije za hartije od vrednosti Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Evropske klimatske berze, Be~-

promena cene (%)

vrednost prometa

Lasta a.d., Beograd

885

+25,71%

385.255

Simpo a.d., Vrawe

663

+13,33%

1.953.273

Informatika a.d., Beograd

3.900

+10,89%

1.375.510

Jedinstvo Sevojno a.d., Sevojno

6.480

+9,09%

3.386.362

145

+8,21%

8.954.174

Progres a.d., Beograd Gubitnici

cena na zatvarawu

Dijamant a.d., Zrewanin

^a~anska banka a.d., ^a~ak Vino `upa a.d., Aleksandrovac

-7,15%

61

-6,15%

940.695

8.500

-4,49%

261.715

-4,37%

1.662.299

8.546

-2,64%

1.308.615

je re~ o izvozu, kqu~nom pokreta~u rasta nema~ke ekonomije proteklih godina, kao i optimisti~nijih o~ekivawa vezanih za tr`i{te rada. Ona je tako|e dobra vest za nema~ku kancelarku Angelu Merkel jer }e ve}i rast pomo}i novoj vladi u wenim naporima da smawi rastu}i deficit i dug, preneo je Rojters.

Rawivost banaka Gutenberg je ukazao da su {anse za oporavak sada ve}e od mogu}nosti jo{ jednog slabqewa nema~ke privrede, ali je tako|e upozorio na rawivost doma}ih banaka i ukazao da se vladini napori za podr{ku ekonomiji i finansijskom tr`i{tu moraju sprovoditi mudro. „Ja~awe bankarskog i finansijskog sektora ostaje veliki izazov“, predo~io je Gutenberg. Ministarstvo ekonomije sada o~ekuje da izvoz u 2010. godini poraste 4,3 odsto, u pore|ewu s aprilskom prognozom rasta od samo 0,9 odsto. Tako|e se o~ekuje rast nezaposlenosti u idu}oj godini na 4,1 milion, {to je znatno mawe od 4,62 miliona nezaposlenih, koliko je projektovano u aprilu. Uprkos poboq{anim izgledima za tr`i{te rada, ministarstvo je ostalo pri prognozi smawewa privatne potro{we u 2010. godini za 0,3 odsto.

Zalihe nafte mogle bi da po~nu da presu{uju ve} u narednih 10 godina, ocenio je, u najnovijem izve{taju, britanski Centar za energetska istra`ivawa. U izve{taju, predstavqenom na sastanku Me|unarodne agencije za energiju u Parizu, navodi se da }e proizvodwa benzina, po svemu sude}i, do`iveti vrhunac do 2020. godine, {to }e, usled sve mawih zaliha, dovesti do globalne nesta{ice sirove nafte, preneo je Glas Amerike. Svetska potra`wa za naftom je neodr`iva, poruka je Centra za energetska istra`ivawa, koji ocewuje da }e globalna eksploatacija nafte dosti}i vrhunac pre 2030. Autor izve{taja Stiv Sorel, me|utim, ka`e da bi svetske zalihe nafte mogle da po~nu da presu{uju i ranije. „Osnovne fizi~ke karakteristike ovog energenta nam govore da }e proizvodwa u nekom momentu po~eti da opada, da }e nastaviti da opada i da nema tog novca, koji bi mogao da zaustavi taj proces. Deset, petnaest, pa ~ak i 20 godina nije toliko daleko“, ocenio je Sorel.Mini-

Neke istra`iva~ke grupe ka`u da }e zaliha biti dovoqno i za kasnije decenije 21. veka, a neke naftne kompanije tvrde da }e novootkrivena naftna poqa u Angoli, Brazilu i Meksi~kom zalivu zadovoqiti potra`wu stri 28 zemaqa na sastanku u Parizu razmatraju kqu~ne energetske izazove sa kojima je

Dugo se ~ekalo da Kina, s 1,3 milijarde stanovnika, pretekne SAD kao najve}e tr`i{te automobila na svetu. Prodajom 9,66 miliona vozila za devet meseci ove godine, 34 odsto vi{e nego la-

svet danas suo~en. Izvr{ni direktor Me|unarodne agencije za energiju Nobuo Tanaka ka`e

da su to, izme|u ostalog, i vi{e cene. „Era jeftine energije je ve} zavr{ena. Jeftina nafta je proslost“, ocenio je Tanaka. U svetu se trenutno proizvodi oko 85 miliona barela nafte dnevno. Procewuje se da }e proizvodwa sko~iti na 100 miliona barela pre nego {to zalihe nafte po~nu da presu{uju. Ipak, neke istra`iva~ke grupe ka`u da }e zaliha biti dovoqno i za kasnije decenije 21. veka, dok neke naftne kompanije tvrde da }e novootkrivena naftna poqa u Angoli, Brazilu i Meksi~kom zalivu zadovoqiti potra`wu. Sorel se ne sla`e i ukazuje na ogromna ograni~ewa, ~ak i ako s optimizmom pretpostavimo da }e zaliha biti dovoqno i da }e biti investicija. Pored toga {to je, usled recesije i sve popularnijih vozila koja tro{e mawe benzina, potra`wa za naftom opala u SAD, Organizacija zemaqa izvoznica nafte (OPEC) procewuje da tra`wa raste br`e nego {to se o~ekivalo, {to je posledica poboq{awa globalne ekonomije i ve}e potro{we goriva u zemqama u razvoju.

KRIZA MEWA NAVIKE U AMERICI

Eksplozija prodaje automobila u Kini

ma, koje tra`e nove kupce u najmnogoqudnijoj zemqi na svetu, u kojoj se prihod stanovni{tva pove}ava, a tim i potra`wa za vozilima, dok na drugim velikim tr`i{tima ona ostaje usporena.

Bogdan Lisovolik. Ostale teme koje o kojima }e biti re~i u okviru pet predvi|enih panela su „Odnosi sa investitorimaKorporativni IR“, „Manipulacija - krivotvorewe tr`i{ta“, „Tr`i{ta energije - mogu}nosti i iskustva“ i „Neke tehnike unapre|ewa likvidnosti“.

Pro|e vreme jeftine nafte

^UDO U AZIJI

Sa 1,33 miliona prodatih vozila u septembru, Kina je pove}ala vo|stvo u odnosu na SAD i potvrdila da je najve}e tr`iste automobila na svetu. Septembraska prodaja sko~ila je 78 procenata u odnosu na isti lawski mesec, zahvaquju}i vladinim merama smawivawa poreza i stimulisawa tra`we. Isporuke putni~kih automobila porasle su jo{ vi{e - ~ak 84 odsto, objavilo je Kinesko udru`ewe proizvo|a~a automobila. To je sedmi mesec da prodaja vozila prema{uje 1,1 miliona komada, prenele su agencije. Pravi „bum“ prodaja je do`ivela u mawim gradovima u unutra{wosti, gde proizvo|a~i poku{avaju da privuku qude koji prvi put kupuju vozilo. Taj trend je sve prisutniji me|u velikim auto-ku}a-

ke berze, Rajfajzen centrobanke iz Be~a, Hipo-Alpe-Adria banke iz Klagenfurta itd, a o~ekuje se potvrda MMF i Evropske komisije. Iz MMFa kao uvodni~ar jednog od panela „Makroekonomske perspektive za 2010. godinu“, pozvan je stalni predstavnik te instutucije u Srbiji

ZALIHE CRNOG ZLATA PRESU[UJU VE] U NAREDNOJ DECENIJI

Pregazili najdubqu recesiju

jom pada od {est procenata iz aprila, i porast od 1,2 odsto u idu}oj godini, prema prethodno projektovanom rastu od samo 0,5 procenata, saop{tilo je nema~ko ministarstvo ekonomije. „Nema~ka ekonomija je letos po~ela da se uzdi`e sa dna, nakon jednogodi{weg slabqewa i dobre su {anse da idu}e godine zabele`imo uzlazni trend“, izjavio je nema~ki ministar ekonomije Karl-Teodor Gutenberg. Nova poboq{ana projekcija je odraz povoqnijih izgleda kad

506.977

23.706

NEMA^KA PRIVREDA NA PUTU OPORAVKA

Vlada Nema~ke je revidirala navi{e svoju prognozu bruto doma}eg proizvoda (BDP) u 2009. i 2010. godini, ocewuju}i da je ta najve}a evropska privreda tokom leta iza{la iz najdubqe recesije od Drugog svetskog rata i da je na putu oporavka. Sada se o~ekuje privredno slabqewe od pet odsto u 2009. godini, u pore|ewu s projekci-

vrednost prometa

12.999

BIP a.d., Beograd Bambi Banat a.d., Po`arevac

promena cene (%)

ne, Kina je preuzela lidersku poziciju. Na drugom mestu se nalaze SAD, s isporu~nih 7,8 miliona vozila u periodu januar-septembar, prema podacima „Autodate“.Nakon {to je potra`wa, zbog krize, splasnula krajem minule godine, vlada u Pekingu je prepolovila poreze za kupovinu mawih autmobila i ulo`ila pet milijardi juana (oko 730 miliona dolara) u subvencije za kupovinu lakih kamiona i minivenova u unutra{wosti zemqe, gde `ivi ve}ina kineskog stanovni{tva. U me|uvremenu je u kinesku privredu ulo`eno jo{ oko 586 milijadi dolara, u okviru paketa stimulativnih mera kojima je novac „upumpan“ u graditeqske poduhvate i druge velike projekte, kako bi se ubla`ile posledice globalne recesije.

Kartice izlaze iz mode? Recesija mewa navike ameri~kih potro{a~a ne samo u tome koliko tro{e ve} i na koji na~in to rade. U situaciji kada qudi vi{e nisu sigurni {ta im donosi budu}nost, do skoro neprikosnovena kreditna kartica sve vi{e ustupa mesto drugim na~inima pla}awa. „Qudi se sada druga~ije odnose prema novcu,“ izjavio je Dejvid Robertson izdava~ Nilsonovog izve{taja koji prati industriju kreditnih kartica. Gubitak poverewa u budu}nost uti~e da qudi radije tro{e ono {to imaju nego ono {to veruju da }e zaraditi. Strahovawe za radno mesto, promene kamat-

nih stopa na kreditnoj kartici i nova {tedqivost, tako|e, doprinose promeni navika. Za zemqu kao {to je Amerika, gde je kreditna kartica decenijama bila deo `ivota, ovo je znak duboke promene. Ipak, posle toliko godina navike, qudi u SAD jo{ uvek nisu spremni da se potpuno vrate na gotovinu i da nose novac sa sobom.

Sve~ana sednica Skup{tine grada

„Veliki diktator” uz kokice

Sve~ana sednica Skup{tine grada odr`a}e se danas u 10 ~asova, u susret godi{wici oslobo|ewa Novog Sada. Na sednici }e se odbornici, izme|u ostalog, izjasniti o predlo`enim kandidatima za Oktobarsku nagradu i Novembarsku povequ Novog Sada, glumcu Borisu Isakovi}u, direktoru Evropskog juniorskog atletskog prvenstva Stevanu Zori}u i novinaru Mihalu Rama~u. Ig. M.

Projekat Omladinskog centra CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13, „Besplatan bioskop za mlade“ nastavqa se ve~eras od 20 ~asova, kada }e biti prikazan film ^arlija ^aplina „Veliki diktator“. Ulaz i kokice su besplatni. B. M.

Novosadska ponedeqak19.oktobar2009.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

J

Blago u podrumu, blago nama...

esewa boza pod nazivom “Hajde da se volimo”, deo drugi, pre ravno 20 godina punila je veliku salu bioskopa “Arena”. Na{a tada{wa sugra|anka Lepa Brena igrala je glavnu ulogu u filmskom serijalu i dok su Novosa|ani gutali “Hajde da se volimo uzvra}a udarac” na{ je fpotoreporter uhvatio Brenu u “Lesnininom” salonu kako s majkom majci kupuje ko`ni tepih. Novinar je primetio da se peva~ica nije previ{e obazirala na cenu te da je to u nekakvoj vezi s punim salama i halama. I dok je u Novom Sadu vladala jagma za novitetom zvanim perjana jakna, a sve vi{e pasa lutalica bazalo gradom, gra|ani su organizovano vakcinisani protiv gripa. Me|unarodni fond de~jih sela iz Minhena obnovio je objekte De~jeg sela u Sremskoj Kamenici i pomogao da se izgradi novi, za “zabavu i kulturu”. Nije sve bilo radosno u Novom Sadu oktobra 1989, tako je Me|unarodni zlatni kotli} Dunava preseqen iz srpske Atine u srpsku Sentandreju i to usred Sajma turizma, lova i ribolova. Ne, to nije odluka nekog komiteta, sekretarijata, partijanera, ve} vrlo prosta posledica `estokog nemawa para. “Vo{a” je pobedila “Partizan” 3:1, yemsbondovsko zrno utehe za polo`aj aktuelnog {ampiona na tabeli. Lagano se selimo u zonu mentalnog sumraka, a kako boqe nego podse}awem da je pre dve decenije naknada za gra|evinsko ze-

hronika

mqi{te, vazdu{arina, naglo poskupela i ozbiqno zapretila Rafineriji hroni~nim deficitom. Nova je vazdu{arina, naime, jezi~ak vage poslovawa prebacila u zonu gubitka, pa je zbog protesta radnika “Rafinerija” br`e boqe iz prve preba~ena u ni`u, tre}u grupu globqewa. Biser numero due prsao je {irom grada jerbo su Nadle`ni ustanovili da je 600 parking satova, vrednih 800.000 maraka, neupotrebqivo zbog galopiraju}e inflacije. Niko nije imao metalnih 100 dinara, niti su i{ta vredeli, da preprave ma{ine na `etone opet ko{ta, a i `etoni su vi{e ko{tali kao kovanice nego li wihova nominalna vrednost. Nije to sve, vele Oni, trafike koje ih prodaju ne rade kada voza~i potra`uju `etone, na kraju krajeva, {to da se nerviramo kada je kazna za nepropisno parkirawe tada vredela koliko i fla{a piva. Kultur - {ok bio je rezervisan za sugra|ana kom su obesni klinci polupali prozore podruma u Radni~koj ulici. ^ova ih je vijao u papu~ama, stigao i ustanovio da je po~inilac mla|ani Beogra|an na ekskurziji, a oru`je autobuski ~eki} za slu~aj nu`de. Nije ga mrzelo, obukao se, oti{ao do platoa Spensa gde su bili busevi, prona{ao u~iteqicu i preneo joj rezultate vannastavne aktivnosti u~enika. “Iju, stvarno? A {ta ima u podrumu?” rekla je i predstavila se istovremeno. Ig. Mihaqevi}

DANAS PO^IWE NADZI\IVAWE KEJA

Priprema zavr{ena, sti`e mehanizacija Nadzi|ivawe keja po~iwe danas, a pripremni radovi za ovaj posao po~eli su u ~etvrtak. Na deonici od univerzitetskog parka do Varadinskog mosta i od Varadinskog do drumsko-`elezni~kog mosta rekonstruisa}e se dovodnik sirove vode, a na potezu od Dunav-

ma koji }e se zatvarati mobilnom opremom. Na potesu duga~kom 2.350 metara podiza}e se {etali{te, a u zoni Luke Novi Sad bi}e postaqena mobilna oprema. Radi}e se i nadvi-

Radovi bi trebalo da traju najdu`e 150 radnih dana, koliko }e biti potrebno da se zavr{i posao du` kanala, dok }e na keju i Telepu biti znatno kra}i ske ulice do Ulice Marka Miqanova dovodnik ~iste vode. Podse}amo, kej }e biti nadvi{en od Bulevara cara Lazara do uliva kanala DTD u Dunav. Radi}e se na tri lokacije, na kanalu DTD, Telepu i keju. Radovi bi trebalo da traju najdu`e 150 radnih dana koliko }e biti potrebno da se zavr{i posao du` Kanala, dok }e na keju i Telepu biti znatno kra}i. Projekat na keju predvi|a da se izdigne {etna staza uz koji }e se izgraditi betonski zid, {iri od sada{weg sa otvori-

{ewe dela kanala od uliva u Dunav do Novosadske prevodnice u du`ini od 4.176 metara. Kako je “Dnevniku” ranije re~eno u „Vodama Vojvodine“ kanal }e biti nadvi{en kombinacijom zemqanih radova, betonskog zida i mobilne opreme koja }e biti nabavqena sredstvima Svetske banke. Pored odbrambene linije Zavod za izgradwu grada, na Telepu }e se raditi atmosferska i fekalna kanalizacija u ulicama koje su u zoni nasipa. Tako|e u ovom delu

Novosadski sluh za autisti~ne i muziku

Alternativa za skupu naftu

koristila benzin, ve} neka druga goriva. Nekoliko limuzina je i{lo na metil alkohol, a {estoro kola je koristilo zemni gas. Pojedini kamioni su se kretali

zahvaquju}i sagorevawu drvenog ugqa, a jedan autobus je, kao pravi {poret imao lo`i{te za ogrevno drvo...Sva ta vozila su konstruisana i napravqena kod nas, i svako je imalo cilindre u kojima se iz kori{}enog goriva dobijeni gas prera|ivao u specijalne pogonske motore. Bila je to, u stvari, pokretna izlo`ba Odbora za propagandu doma}eg pogonskog materijala. U to vreme, rat je sve vi{e pretio Evropi i svuda su dr`avne vlasti poku{avale nekako da nadomeste sve skupqu naftu. To je uspelo Nema~koj, Francuskoj, i Italiji, a Jugoslaviji se nije dalo... N. C.

Na{i urbanisti koji su do sada stavqali veto kada bi se povela pri~a o nadvi{ewu keja, sada su prepustili posao onima koji osim {to vode ra~una o izgledu grada, brinu i o bezbednosti onih koji u wemu `ive. Da nam se ne bi ponovila 2006. godina, kada je Novosa|anima Dunav pokazao i ono drugo lice, odlu~eno je da se odbrambena linija izgradi. L. Nikovi}

DOBAR PROVOD NA HUMANITARNOM KONCERTU „8x8”

V REMEPLOV

U Novi Sad je 19. oktobra 1938. stigla kolona od tridesetak neobi~nih vozila, izazvav{i veliko ~u|ewe gra|ana koji su se zatekli na ulicama. Ta vozila nisu

grada pravi}e se i crpna stanica koja }e prepumpavati atmosfersku vodu u Dunav. Na kanalu, na deonici od 4.250 metara najvi{e novca oti}i }e na izgradwu utvrde. Tako }e po prvi put u svojoj istoriji Novi Sad dobiti odbrambenu liniju od poplava, ako ne boqu, onda istu onakvu kakva uz Dunav postoji od granice do Novog Sada i ju`no od grada.

Humanitarni koncert „8x8 odr`an preksino} u hali 1 Novosadskog sajma, potvrdio je pozitivna o~ekivawa Novosa|ana i organizatora, nevladinu orgnaizaciju „Omladina budu}nosti“. Osam sati neprekidnog provoda uz osam najboqih novosadskih disk xokeja bili su samo forma ove dru{tveno odgovrne akcije, ~iji je kompletan prihod namewen

doga|aji nisu kompletni bez podr{ke plesnih grupa, “Alternacija“ i „Profe{nl“ odazvali su se pozivu organizatora i ionako dobru atmosferu podigli na nivo za se}awe. Poznavaoci muzike na struju imali su samo re~i hvale za nastupe gradske gramofonske elite. Osim novca dobijenog od ulaznica, koje su stajale tri stotine dinara, i u pretprodaji

Dru{tvu za pomo} osobama sa autizmom Novog Sada. Su{tinu `urke prepoznali su ne samo disk xokeji, koji su radili besplatno, nego i pokroviteqi akcije, Skup{tina Vojvodine i Sajam, te brojni sponzori. Ni mediji nisu bili gluvi, zbog ~egaje projekat „8x 8“ imao velik odjek u Srbiji. Kako prili~i `urkama na kojima dominira elektronska muzika, vrhunac zabave dogodio se posle pono}i.Po{to ovakvi

pet stotina dinara na dan koncerta, Dru{tvo za pomo} osobama od autizma primi}e zaradu od prodaje pi}a, a sredstva }e upotrebiti za opremawe objekta, kako je ranije najavila „Omladina budu}nosti“. Ovaj i sli~ni projekti potvrdili su da Novosa|ani i te kako imaju sluha za humana dela, a ukoliko se realizuju kroz industriju zabave uspeh je zagarantovan . Eto recepta za politi~are. Ig. Mihaqevi}

Foto: N. Stojanovi}

JU^E NA MI[ELUKU

Otrgli fi}e od zaborava Ve} pomalo zaboravqene fi}e, odnosno „zastave 750“, ju~e su protutwale Mi{elukom, da podsete na svojevremeno najpopularnije vozilo iz doba SFRJ. Brojni voza~i „fi}e“ ju~e su na dowoj stazi Mi{eluka proveravali snagu svojih qubimaca, nedaju}i tako da padne u za-

borav nekada{we ~udo od automobila, proizvedeno u kragujeva~koj automobilskoj industiji „Zastava“. Danas to zvu~i neverovatno, ali „fi}a“ je ranih {ezdesetih godina pro{log veka predstavqao statusni simbol, kao i posedovawe televizora. Z. D.

c m y

ponedeqak19.oktobar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci obradovali tri porodice Blizanci: Tamara i Tijana - Elene i Milana Lo~kog, Jovana i Igor - Andree i Vladimira Miletina, Lenka i Jana - Jelene i Mladena Stefanovi}a.

Devoj~ice: Anastasija - Dijane Jan~i} i Slavoquba Raji}a, Tatjana - Du{ice i Ivana Pani}a, Teodora - Danijele i Milana Vuki}a, Elena - Valentine i Rajka Jovanovi}a, Hana - Nata{e i Dejana Dubaji}a, Hana - Marijane Rakin i Nikole Kiraqa, Anamarija - Olivere i Sini{e Gaji}a, Neda - Radmile i Ne{ka Kasalice, Qubica - Ivane i Aleksandra ]eli}a, Nata{a - Draganei Milorada Bukvi}a, Vawa - Branislave Veki} i Stevan Stri~evi}, Qubica - Zorane i \or|a Miodragovi}a, Mila - Tamare i Du{ana Ba{i}a, Natalia - Emilije i Jaroslava Belawia, Jelena - Aleksandre i Zorana Nikola{a, Na|a - Sabine i Miqana Jovanovi}a, Jana - Sandre i Dragana Ili~i}a, Nikolina - \ur|ice i Zorana \uki}a, Bojana - Jelene i Sini{e Medi}a, Na|a - Ive i Vladimira Horwaka, Jelena - Sawe i Save Aleksi}a, Vladana - Milane i Milenka \ur|evi}a, Lena - Smiqe Romi} i Miroslava Kojde, Tamara - Nede i Lazara Niki}a, Jovana - Marije i Du{ana Simina, Anastasija - Julije i Marka \uri}a, Adela Miriam - Rut i Branislava Petra{a, Jovana Jadranke Babi} i Predraga Vasi}a, An|ela Svetlane i Pavla Roganovi}a, Una - Radojke i Veqka Rodi}a, Lea - Mirjane i Dragana Mirkovi}a, Jana - Milice i Mi{ka Tota, Maja Marienke i Zorana Bijeli}a, An|ela - Dragane i Branislava Jokovi}a, Na|a - Silvije Ti{i} i Milo{a Joki}a, Ana - Gordane Stojisavqevi} i \or|a Stoisavqevi}a, Ksenija - Merime i Novice Vukoti}a, Nevena - Jasmine i Dejana Petrovi}a, Ana - Maje i Zorana Mija-

tovi}a, Klara - Katarine i Gorana @ivkovi}a, Sofija - Zorice i Igora Mili~evi}a, Ana - Smiqane Milinkov i Vladimira Kozba{i}a, Sofija - Marije i Aleksandra Doki}a, Jovana - Marije i Mileta ]uka, Milica - Jelene i Milana Pura}a, Rada - Marije i Dragana Danilovi}a, Tamara - Piro{ke i @ivka Popova, Nina - Sawe i Dragana Kapora, Andrea - Milene i Igora Banzi}a, Ana - Jelene i Milana [krbi}a, Sandra - Sla|ane Grozdani} i Aleksandra Holcingera, Reka - Angele i Dalibora @arka, Ma{a - Ivane i Aleksandra Kankara{a, Lena - Branke i Nenada Stoji}a, Hana Qubice Vujani} i Koste Jeleni}a, Mina - Nevene i Slobodana Rado{evi}a, Mina - Jelene Lazi} i Milana Cvijeti~anina, Lara - Jelene Gagr~in i Dragana Gruji}a, Beata - Lidie i Rastislava Macaka, Danijela - Gordane i Darka Vukovi}a, Elena - Sore i Sa{e Popovi}, Kristina - Brankice i Jovice Jovanovi}a, Sofija - Dragane i Ivana Xigurskog, Duwa - Sawe i Borislava Tatarskog, Miona - Dragane i Milo{a Milovi}a, Lana - Jelene i Qubi{e [esti}a, Kristina - Milene Vasiqev i Miroslava Stani}a, Una - Sawe i Marka Gostovi}a, Tijana - Marije Vince i Momira @ivkova, Awa - Borislave i Amira Sendijara, Tijana Milane i Milana \ur|evi}a, Marija - Zorice i Gorana Igi}a, Ru`ica - Maje Gan i Milisava Or{i}a, Na|a - Jelene Peri} i Ivana Ga{i}a, Sofija - Jelene i Stevice Laki}a, Teodora - Sne`ane i Miroslava Krsti}a, Awa Milane i Aleksandra Mi{kova.

Nikola i Danijela Bjelos sa sinom Miletom i prinovom Nikolom

De~aci: Ven~ani: Tatjana Ivezi} i Sr|an Vukasovi}, Zorica Bo`i} i Damir Bla`i}, Ivana Radulovi} i Zoran Stameni}, Jovana Obradovi} i Radenko Vuki}evi}, Milica Simin i Dragan Ili}, Gordana Bogojevi}-Erdeqan i Goran Jakovqevi}, Mira Novakovi} i Zvonko Ilin, Emilija Star~evi} i Dejan Ga{i}, Mirjana Stupar i Sini{a Mijatovi}, Olgica [i{manovi} i Nemawa Vojnovi}, Sne`ana Kruni} i Dragan Radi}, Biqana Debeqa~ki i Veqko Markovi}, Marija Mila{inovi} i Sr|an [ereme{i}, Natalija Narmoug i Marko Raki}, Mirjana Kapetanovi} i Branislav Mijin, Darija Sunara i Petar Cvetkovi}, Elizabeta-Dajana Mikluc i Avram Palfi, Ma{a Milovac i Bojan [kr-

bi}, Gordana Andri} i Du{an Andri}, Sandra Bjeli} i Aleksandar Babi}, Sawa Milo{evi} i Lazar ^oli}, Kristina Vu~eti} i Zdravko Crnojaki}, Teodora Jovanovi} i Milan Bogdani}, Katarina Marjanovi} i Zoran Koji}, Tijana \uri} i Neboj{a Kuzman, Zorica Ru`i~i} i Darko Krtini}, Mirjana Marinkovi} i Milan Arsi}, Sne`ana Lon~ar i Vladan \iki}, Dragana Pavkovi} i Vladimir ]ato, Vesna Vlaji} i Sr|an Kesi}, Branka Leki} i \or|e Ma}o{, Dragana Kuzmanovi} i Nemawa Milenkovi}, Sowa Vejinovi} i Branislav Pajkanovi}, Hana Abebe i Sr|an Bodro`i}, Ivana Gruba~i} i Nemawa Popovi}, Sla|ana \uri} i Mile Hrwak i Jelena [afraw i Bojan Erjavec.

Jovgen - Ru`ice i Jovgena Rajkova, David Jovane i Aleksandra Osei-Lartey, Ahmed Jasin Hamide Asani i Bajrama Geria, @ombor - Gabriele i Zoltana Cabafija, Filip - Stanislave Jar~evi}-Iliba{i} i Sr|ana Iliba{i}a, Nikola - Biqane i Milana Alimpi}a, Milo{ - Jelene i Slobodana Hrkalovi}a, Nemawa - Zorice i Du{ka Novakovi}a, @arko Vinke i Borisa Baloga, Teo - Sandre i Jovice Kalika, Ogwen - Mire i Sr|ana Savi}a, Nikola - Nata{e i Vitomira Mili}a, Strahiwa Ranke i Predraga Sabo Han|e, Filip - Timee i Tibora Varge, Du{an - Dejane i Lazara Todorovi}a, \or|e - Ru`ice Radulovi} i Aleksandra Kavraje, Matej - Ivane i Mihala Bala`a, Aleksandar - Tatjane Franka i Dragana Olui}a, Bewamin - Gon|e Graboci i Ferata Sadrije, Andrej - Tatjane i Ivana Koci}a, Strahiwa - Aleksandre i Branislava Mi{kova, Aleksa Dragane i Miroslava Jovanovi}a, Marijan Milice Pe{i} i Stevice Milovanova, \or|e - Jelene i Igora Veli~kovi}a, Vladimir - Jelene Popovi} i Miroslava Mi{kovi}a, Reqa - Milene i Rado{a Korde, Aleksa - Slobodanke Stanojevi} i Milana Nikoli}a, Miroslav Jovane i Zorana Radi}a, Petar - Jelene Nejgebauer i Du{ana [evarli}a, Andrej - Andreje i Dejana Luki}a, Uro{ - Mire i Slobodana Bjeki}a, Andrej - Vesne i Dejana Stankovi}a, Igwat - Tijane i Ivana Brako~evi}a, Tomislav -

Danke i Stevana Babi}a, Vojin - Dijane Zekovi}-Raki} i Danila Raki}a, Viktor - Andree i Davida Horvata, Strahiwa - Milice i Miroslava Kongoa, Danilo - Ane i Du{ka Savi}a, Marko - Ivane Mijatovi} i Zorana Stevanovi}a, Milan - Tawe i Milana [ari}a, Stefan - Awe i Nikole Radoni}a, Milan - Marije i Jakova Baste, Zoran - Sofije i Predraga Stojkovi}a, Pavle - Qiqane i Dragana Bakule, Ivan - Biqane i Perice Kr~uma, Danilo - Jelene i Ranka Spasojevi}a, Milo{ - Svetlane i Vuka{ina Kelemana, Du{an - Ane Novak-Kora} i Milana Kora}a, Luka - Qubice ]ali}a i Sa{e Jovanovi}a, Aleksandar - Suzane i Zorana Bandina, Stefan - Tatjane i Nemawe Radovanova, Milan - Aleksandre i Sr|ana Miqkovi}a, Strahiwa - Mirjane i Sre}ka Mitrovi}a, Vasilije - Jelene i Milana Beri}a, Strahiwa - Vesne i Dejana Grabe`a, Bala` - Andree i Tibora Babewca, Novak - Renate i Perice Despotova, Vawa - Valerie i Gorana Adamovi}a, Marko - Anite i Karla Marona, Marko - Nevene i Save Babi}a, Lazar - Marije i Marka Santra~a, Aqo{a - Du{anke i Filipa Kuli}a, Stefan - Aleksandre i Bogdana Igi}a, Aleksa - Dragane i Bobana Balovi}a, Vladimir - Svetlane i Stevana Greguri}a, Pavle - Sawe i Sini{e Sedlana, Uro{ - Svetlane i Mirka Mitrovi}a, Mateja - Sla|ane i Vladimira Jaji}a.

Umrli: Kata Radi{i} ro|. Vlah (1929), Terezija Maqik ro|. Hartig (1924), @arko Keli} (1929), Nikola Mihwak (1940), Laslo Mor (1935), Stana ]ori} ro|. Prodanovi} (1921), @ivko ^onki} (1934), [ime Studenovi} (1953), Nikola Vidovi} (1918), Du{anka Kuqi} ro|. Beli} (1934), Ivan [muk (1932), Nevenko Mari} (1940), Stanu{a Mar|elo{ki ro|. ]iri} (1925), Mom~ilo Bo{kovi} (1925), Isidora Jovanovi} ro|. Nikoli} (1923), Ilija \uri~i} (1950), Verica Kula~anin ro|. Kowevi} (1947), Branka Vajs ro|. Brajdi} (1933), Vera Risti} ro|. Eror (1953), Olgica Veli~kov ro|. Oqa~a (1948), Milan Reqi} (1923), Fedora Bikar (1931), Jovan Koledin (1915), Dragica Mi{kov ro|. Kerovec (1933), Jelena Klinovski ro|. Atanackovi} (1924), Miroslav Srdi} (1978), Ilona Kova~ ro|. Arvai (1941), Bogdan Milinkovi} (1953), Milica Vojvodi} ro|. Todorovi} (1919), Mirjana Rajkov ro|. Dun|erski (1920), Isak Radosavqev (1951), Stevan Kuki} (1925), Olga Gluvakov ro|. Grabunxija (1938), Jovan Babi} (1931), Gojko Stankov (1933), Qubomir Jela~i} (1924), Veselka Jovanovi} ro|. Bubwevi} (1952), Qiqana Terzi} (1948), Miklo{ Goli} (1957), \uro Beri} (1951), Miodrag Milojevi} (1936), Lajo{ Nemet (1927), Rozalija Horvat ro|. Jung (1931), Marjan Rako~evi} (1939), An|elija Hajdukovi} ro|. An|eli} (1930), Milo{ Savi} (1924), Ne|eqko \ordan (1929), An|elko Dulovi} Vedran Nikovi} i Milena Ninkovi}

(1935), Mita Terzin (1932), Peter Mazan~ik (1966), Nikola Bosni} (1935), @ivan Pavlovi} (1961), Zvonimir Jovi} (1934), Savka \uri} ro|. ^avi} (1941), Melanija Ran|elovi} ro|. Majtan (1929), Danica Slijep~evi} ro|. Janus (1921), \uro Laki} (1922), Milena Bulatovi} ro|. Milo{ev (1927), Stojanka Mitrovi} ro|. Blagojevi} (1940), Milo{ Slavkovi} (1949), Branislav Jovanov (1938), Ru`a Kecman ro|. Rokvi} (1933), Ivan Du}ak (1934), Du{an Dankovi} (1966), Dragan Soviq (1930), Bo`o Vukadinovi} (1937), Veqko @arkov (1950), Dobrila Tosunovi} ro|. Mu{icki (1932), \ura Petrovi} (1952), Janko Mar~ok (1964), Trajko Lazi} (1938), Neboj{a Kirjakovi} (1940), Svetlana Jovin ro|. Ra{kovi} (1935), Milan Zaklan (1951), Stojan Dabi} (1934), Jelena Dra~a (1953), Du{ana Mili~i} ro|. Mihajlovi} (1932), Nedeqko Babi} (1921), Marko Ivanovac (1932), Boro Pekez (1938), Stanislav Mari} (1932), Obrad [ebi} (1963), Mihajlo Ken|el (1926), Mihajlo Kova~ (1936), Irena Rajter ro|. Savojac (1920), Tomislav Stojanovi} (1935), Vera Peri} ro|. Majdanxi} (1962), Milka Mi}i} ro|. Kne`evi} (1934), Dane Kosanovi} (1936), Ante Ivan~i} (1929), Nata{a Miladinovi} ro|. Stevani} (1977), Joka Proli} ro|. Jankovi} (1929), Riste Mili} (1933), Aleksandar Manojlovi} (1946), Imre Vajnberger (1940), Mara Nikoli} ro|. Stefanovi} (1927).

„JADRAN“ OTVORIO KAPIJE, AL’ UZALUD?

Ko to tamo kuka za bioskopom Sreda, obi~an dan, pogre{an izbor za neobi~ne planove. U Novom Sadu, bi}e jo{ malo godinu dana i zvani~no, odlazak u bioskop postao je ritual otka~enih. Zagri`eni qubiteqi velikog platna poku{avali su da u`ivaju u preru{enoj konferencijskoj sali Spensa, qubazno{}u Kulturnog centra grada i SPC “Vojvodina”, a odnedavno

diom, duhom i umom bio u Litvaniji s “Orlovima” rekli da nas vozi tamo gde ve} idemo. Na Pupinovom bulevaru, kada je “me~ka” po~ela da se pribli`ava “Areni“, podsetili smo taksistu da smo krenuli u “Jadran”, kao i to da prvopomenuti bioskop ne radi jo{ od kada je Xems Bond maznuo onu lepu Ukrajinku.

mo slatke muke. Nema koki~ara u blizini. Gospo|u za pultom pitamo kako ide, vra}aju li se qudi u bioskop, ova neve{to klima glavom, gu`va re~i, manirom `ene koju pitaju da li je mu` vara, a zna odgovor. Pred celuloidnom kapijom druga gospo|a, isti set pitawa prati pucketawe perforiranog papira, sli~an odgovor, no ova ne{to iskrenije nagove{tava ono {to }emo unutra zate}i. Jedan par ulazi, drugi uredno sedi, prerija pred nevreme.

Traje film, hteli bi, ali se suzdr`avamo od komentarisawa, sli~no deci koja jako i{tu slatko pa shvate da im se bombone ba{ i ne dopadaju. Bli`io se kraj, kad prijateq i kvalitetnija mu polovina odlaze iz sale. Eto, do~ekali smo i to, sami u bioskopu, ose}aj blesav koliko i prijatan. U salu je tada po~ela da se probija ne`eqena galama iz objekta pored, da je zvuk mo}niji mo`da ne bi smetala, ovako... Lepo se sla`e uz film, takav kakav je.

Zagri`eni qubiteqi velikog platna poku{avali su da u`ivaju u preru{enoj konferencijskoj sali Spensa, qubazno{}u Kulturnog centra grada i SPC „Vojvodina”, a odnedavno kapije je otvorio „Jadran”

Sala spremna, jo{ da je publike

kapije je otvorio “Jadran”. Ni tu se vlast nije pokazala, grupa gra|ana iz milo{te zvana “Petrovaradinci” pomogla je radnicima blokiranog “Zvezda filma” da kanali{u pola miliona gradskih dinara, kako bi srpska Atina imala makar jedan bioskop koji to jeste. Mo`da nemamo Jadran, ali imamo “Jadran”, te{ili smo se. Nagla promena vremena, pad temperature i no}ni termin nisu pomogli toj sredi i filmu “Sveti Georgije Ubiva A`dahu”. Vremena je bilo malo, seli smo u taksi i voza~u koji je ra-

Tu se on iznenadio, sve mu krivo, taksista pa nema pojma {ta se de{ava u gradu, poku{ava da se izvadi naglim interesovawem za reanimirani “Jadran”. Kao doktor hipohondru, suvo smo mu rekli da poslu{a taj isti radio ili kupi novine. O~igledno, za Novosa|ane postoji samo jedan, The Bioskop, ostali su kapriciozna pasija. U Po{tanskoj ulici - zvono, isto ono {kolsko, probudilo je stare duhove. Ve} smo zaboravili kako to umilno zvu~i, {teta {to nemamo kokice koje bi ote`ale pla}awe i skidawe, voli-

OD DANAS U „ZELENILU“

Drugi krug prinudnih odmora Drugi krug radnika iz „Gradskog zelenila“ od danas }e po~eti da koristi pla}eno odsustvo do 45 dana. Istovremeno bi na posao trebalo da se vrati prva grupa radnika. Koliko wih }e se vratiti na posao kao i koliko }e i}i zaposlenih u drugoj turi na pla}eno odustvo, u petak u

„Zelenilu“ nismo mogli da saznamo. Prema re~ima portparola firme Ivana No`ini}a „Zelenilo“ je odlu~ilo da koristi prava na odgovor od 15 dana koliko Zakon o dostupnosti informacija dopu{ta. Tako }e tek posle 1. novembra biti poznata ova cifra. Z. D.

VESTI [kola gr~kog jezika Udru`ewe Grka u Srbiji “Riga od Fere” organizuje {kolu gr~kog jezika za decu i odrasle. Predavawa }e se odr`avati u dogovorenom terminu, dva puta nedeqno, od po sat i po, u kancelariji Nikolajevaske crkve. Kurs je podeqen na tri nivoa znawaod po ~etiri meseca, a vi{e informacija mogu dobiti na telefone 021/552267 i 063/1111960. U okviru sekcija za kulturu, Udru`eqe organizuje i razne manifestacije, gr~ke ve~eri, predavawa, seminare i zabave. V. V.

Izlo`ba radova na papiru Izlo`ba radova na papiru, beogradskog slikara Mihajla M. Petkovi}a, bi}e otvorena danas u 19 sati, u Malom likovnom salonu u organizaciji Kulturnog centra. Izlo`ba traje do 7. novembra.

„Za{to su }utale” Promocija kwige “Za{to su }utale” odr`a}e s danas u 18 ~asova u klubu Jevrejske op{tine. O iskustvima druge generacije pre`ivelih holokausta i drugih ratova govori}e autorka Nevena Simin, Reqa Dra`i} i Gordana Todori}, a odlomke iz kwige ~ita}e Maja Brukner. Kwiga }e mo}i da se kupi po ceni od 500 dinara. Ig. M.

Prvo smo se nasmejali, kobajagi `alosno konstatovali da je prava {teta {to ne}emo biti sami u bioskopu, ~ovek se u~i dok je `iv. Onda se par okrenu, mi prepoznamo starog prijateqa, pozdravimo se i ponosno ka`emo razvodnici i devojci da, eto, poznajemo ceo bioskop. Po~e i film, scenario, pi{e “Du{an Kova~evi}”, re`ija Sr|an Dragojevi}, ba{ dugo nismo i{li u biowu, stvarno nema smisla. Idu minuti, ton nedopustqivo tih, slika kakva-takva, publika disciplinovana. ^etvoro mladih i finih i daqe dr`i ukqu~ene mobilne telefone, nije da ~ekamo va`ne pozive ali je ova vaspitna institucija naprasno izgubila smisao te srede uve~e.

Svetla se pale, nas emocije sahvatale, nismo kadri divaniti o filmu. Qubazna gospo|a nas pita da li nam je bilo hladno, svi sad pri~aju o tom grejawu, velimo da nije, neko voli zimu, neko ostaje obu~en. Izlazimo, odlu~ujemo da ne idemo taksijem, da promrznemo pred ve~eru uz pri~u. O filmu smo govorili malo, vi{e o gradu kom, zapravo, bioskop uop{te ne treba. Sva se ona galama dizala zbog galame kao takve, neko mora biti kriv {to smo nezadovoqni, a {ta zapravo `elimo – ni sami ne znamo. ^uvam sve bioskopske karte. Pi{em dru{tvo, film, datum, neke zanimqivosti pre i posle projekcije. Ova }e biti posebna u kolekciji, pred ovom vi{e ne mogu lagati sebe i druge. Ig. Mihaqevi}

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak19.oktobar2009.

9

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Nagrade za najboqe fotke uli~nih svira~a Fotografije sa svakog od dosada{wih devet internacionalnih festivala Uli~nih svira~a bi}e tema fotokonkursa koji pokre}u Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svako mo`e da zaviri me|u svoje fotografije napravqene na ovom festivalu i izabere one koje najboqe oslikavaju ovu veselu manifestaciju. Autori tri najboqe fotografije dobi}e po fotoaparat, a najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em, 10. festivalu. Najvi{e tri fotografije, iskqu~ivo u formatu jpg, rezolucije 300 dpi, trebalo bi poslati

elektronskom po{tom na adresu: dnevnik.fotokonkurs@gmail.com Uz snimke je obavezno i propratno pismo s naslovom fotografije, informacijama kada i gde su snimqene, kao i podacima o autoru, kontakt adresom i telefonom. Fotografije }e se primati do 26. oktobra. Nakon toga }e na „Novosadskoj hronici“ svakodnevno biti objavqen izbor najboqih fotografija i na kraju progla{eni pobednici koji }e dobiti nagrade. Dok ne po~nu da sti`u fotografije za konkurs uz poziv za foto-konkurs, povremeno }e, kao ilustracije, biti objavqivane fotografije fotoreportera „Dnevnika“. A. V.

NOVOSADSKA NEDEQA MODE

„Dnevnik” deli karte U okviru “Novosadske nedeqe mode”, “ Dnevnik” danas deli dva puta po dve karte za modnu reviju koja }e se ve~eras odr`ati u Hotelu „Novi Sad“. Karte za modnu reviju Olge Sekulovi} dobi}e najbr`i ~itaoci koji se od 12 do 12.05 sati jave na telefon 528-765. Revija je zakazana za za 22 sata. “Novosadska nedeqe mode” traje do 20. oktobra, do kada }e svoje najnovije kolekcije za jesen/zimu 2009/10. prikazati svetski poznate modne ku}e. Prema najavama organizatora, qubiteqi ove vrste de{avawe }e mo}i da u`ivaju u 18 modnih brendova iz zemqe i inostran-

stva, kao i modelima {est modnih kreatora. Q. Na.

^ETVORO NEKADA[WIH ZAVISNIKA OD DROGE ISTR^ALO MARATON

Poruka podr{ke duga 10.458 kilometara - Na posledwa dva kilometra pomislila sam kud’ sam i krenula, ali onda sam stisnula zube i istr~ala do kraja. Princip je isti kao i u programu odvikavawa od droge. Kada je najte`e, treba samo izdr`ati. Bilo je te{ko, ali nagrada na maratonu predstavqa isto {to i na{a borba za boqi `ivot – opisala je bitku s deonicom od 10,548 kilometara na ovogodi{wem “Novosadskom maratonu”, Marijana Vrani}. Zajed-

log fudbala, a izdr`qivost su, tvrde, nau~ili tokom programa odvikavawa. - Do sada smo samo pri~ali koliko je dobar `ivot bez droge, a ovako smo to i pokazali. Nismo ostvarili neko fantasti~no vreme, ali zna~i nam {to smo qudima koji su u problemu pokazali da mogu da iza|u iz svega toga. Da ima ne{to vi{e i mnogo boqe od toga – objasnio je Jovica, na {ta je wegov trka~ki i saborac po

Nekada{wi `ivot zavisnika maratonci opisuju samo kao jedan mra~an period prepun problema, sa kojim su zauvek zavr{ili no s jo{ trojicom drugova i nekada{wih zavisnika od droge iz Udru`ewa za pomo} zavisnicima “Raskr{}e”, Nenadom Trivunovi}em, Damirom Radovanovi}em i Jovicom Olu{kim, kroz ciq je protr~ala s namerom da svim narkomanima poru~i da je nemogu}e zapravo mogu}e. Posebne fizi~ke pripreme, ~etverac nije pohodio pre trke. Dobru kondiciju mu{ki deo pravda redovnim partijama ma-

muci sa kojom se borio, Nenad, nadovezao. Osim {to mu je bitno da poka`e zavisnicima da je pobeda posle borbe mogu}a, neopisivo je sre}an {to je i sam pobedio probleme koje `ivot narkomana podrazumeva. - Bitno mi je da svi koji me poznaju vide da sam poku{ao i uspeo. Da sam sre}an i da mi je super! Tokom trke smo se smejali non-stop. Marijana je jo{ bila i gladna. Sre}om, uspela je da istr-

Foto: B. Lu~i}

~i – rekao je on i naglasio da za sve wih `ivot tek sada po~iwe. Nekada{wi `ivot zavisnika, maratonci opisuju samo kao jedan mra~an period prepun problema, sa kojim su zauvek zavr{ili. Nadaju se da }e neki od qudi iz tada{weg okru`ewa, koji se nisu izle~ili, videv{i wihov primer shvatiti da je to mogu}e, i da }e

snagom voqe pobediti stra{ne dane koje sada pro`ivqavaju. “Novosadski maraton” za ~etvorku je bio samo po~etak trke, po{to se ve} pripremaju za novu deonicu polumaratona u martu. Jo{ najavquju i anga`man “Raskr{}a” na nedeqi borbe protiv droge. S. Tanuryi}

^ITAOCI PI[U SMS 065/47-66-452 & 063/366-977

Sirotiwsko je srce bez holesterola Gospodine Novakovi}u koje ulice u Novom Sadu nemaju ni tucanik? Dajte spisak, obe}ali ste da }ete ove godine uraditi. 063/588... *** Tadi} apeluje da se doniraju organi. To je lepo od wega! Ja sam za! Ali me interesuje ne{to: da li su organi gladnog i bolesnog Naroda zdravi i u kondiciji? Lako je Tadi}u. On se hrani u najboqim kuhiwama Sveta! Da li lekari o tome razmi{qaju? Za{to na{ Dnevnik „ne potegne“ to pitawe, jer je tema veoma interesantna. Najlak-

{e je biti donator, a {ta ako organi ne vaqaju?! 063/523... *** Dokle }emo da se smrzavamo u Beo~inu? Ta Toplana radi u korist same sebe, a gra|ani se greju kada iza|e sunce. Pozdrav od Beo~inaca Toplani i upravi. 064/9929... *** Direktore Doma zdravqa Novi Sad, @ivota Lazarevi}u, vratite nam na{e sestre iz Stepanovi}eva nazad. Zar zbog sestre iz Op{tine Vrbas celo selo treba da ispa{ta? O stru~nosti i sumwivoj diplomi pomenute

sestre da ne pri~amo! A tro{kovi putovawa svaki mesec pove}ani za 30.000 dinara. Zdravstvena inspekcija bi trebalo da ispita u pomenutom Domu zdravqa prijem novih radnika u stalni radni odnos po~etkom oktobra. 064/3560... *** Ve} tri puta {aqem poruku za{to je ne pustite? 064/3560... *** Bilo bi lepo da objavite intervju sa Milicom Kqaji} Radakovi}. Ona bi sigurno imala

mnogo toga zanimqivog da ispri~a. 064/1560... *** Molim GSP da pomeri autobuska stajali{ta na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Jevrejske, odnosno Futo{ke ulice, jer se stvaraju nesnosne gu`ve kada se zaustavi po nekoliko zglobnih i solo autobusa. Tada je nemogu} prelaz pe{acima. 064/3222... *** GO DSS svake nedeqe tra`i smenu gradske vlasti, a wihov predsednik Ko{tunica je to uradio odmah po izboru nove

vlade. Pa zar vam nije dosta {to ste vladali dva mandata i za to vreme sve je zamrlo. Pa za{to bi vas birali? 064/2952... *** Molim nadle`ne slu`be u gradu da hitno reguli{u raskrsnice: Dositejeva-Temerinska-Alma{ka i Dositejeva-Kisa~ka-Bulevar Kraqa Petra Prvog. Ili iz svih ovih ulica saobra}ajnim znakom dozvoliti skretawe samo desno, ili postaviti semafore. Pre neki dan stradao mlad ~ovek na jednoj od ove dve rasksnice. Da li se ~eka nova `rtva da bi se ne{to preduzelo? 064/1751...

ponedeqak19.oktobar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

ODLUKOM [IDSKIH ODBORNIKA

Smeweni direktori JKP Standard i KOC-a [ID: Na 15. sednici Skup{tine op{tine [id predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi} je predlo`ila da se na funkciju v.d. direktora JKP „Standard” imenuje diplomirani in`iwer {umarstva iz Batrovaca Nata{a Coler, a na mesto v.d. direktora KOC -a imenovana je profesor razredne nastave iz Sremske Mitrovice Jasmina Axi}. Oba predloga odbornici Skup{tine op{tine [id su usvojili ve}inom glasova. Ova od-

luka o drugom delu rada najvi{eg organa upravqawa u op{tini [id privukla je pa`wu odbornika i tom prilikom dato je obja{wewe. Grupa ZEC koja je predlo`ila razre{ewe direktora JKP „Standard” Milene Petko sa te funkcije i direktorice „KOC-a” Nade Durakovi}. U skra}enom obrazlo`ewu re~eno je da je biv{a direktorka „Standarda” sama podnela zahtev za razre{ewe sa te

du`nosti zbog zdravstvenih razloga, dok je u slu~aju smene direktorice KOC-a, {ef odborni~ke grupe ZEC @eqko Brestova~ki rekao da nije ispunila o~ekivawa od ove kulturne institucije i da je stawe u mnogim kulturnim institucijama i kulturno-umetni~kim dru{tvima, o kojima je KOC trebalo da vodi ra~una, izuzetno te{ko te da se zbog toga mora snositi adekvatna odgovornost. D. S.

ZNA^AJNE ODLUKE NA SEDNICI SKUP[TINE OP[TINE RUMA

Distribucija namirnica siroma{nima

PALANA^KI HUMANITARCI POMA@U NAJUGRO@ENIJE

Hrana za tridesetak porodica BA^KA PALANKA: Svetski dan hrane i Dan brobe protiv gladi u Ba~koj Palanci su obele`eni tako {to su donatori obezbedili preko ~etiri tone hrane za najugro`enije. Cela akcija odvija se u saradwi Crvenog krsta i Centra za socijalni rad Op{tine Ba~ka Palanka. - Nismo se opredelili da {trajkujemo gla|u, kako je glasio slogan ove akcije, ve} smo odlu~ili da prikupimo hranu za najugro`enije porodice u na{oj op{tini – ka`e sekretar ovda{weg Crvenog krsta Branislav [obot. – Donatori iz Pivnica obezbedili su dve tone krompira, luka i kupusa, drugi su donirali po 500 kilograma bra{na i {e}era, a tu je uqe, sir}e, testenine, so... Posebno bih istakao tradicionalne u~esnike ove akcije kao {to su AD „Podunavqe” iz Ba~ke Palanke, DOO „Tre{wak”, Gerentolo{ki centar, Pred{kolsku ustanovu „Mladost”, Udru`e-

we `ena „Maj~ino krilo”... Sve {to se prikupi, na{im vozilom bi}e distribuirano na adrese tridesetak najugoro`enijih porodica u op{tini, odnosno onih bez ikakvih primawa, a spisak je sa~inio Centar za socijalni rad. U Crvenom krstu ka`u da je u posledwa tri meseca ugro`enima podeqeno preko tri tone ode}e i obu}e koja je bila u odli~nom stawu. Isti~u da je rana zima ugrozila one bez primawa jer nemaju ogreva, pa apeluju na donatore da, prema mogu}nostima, pomognu u obezbe|ewu drva. - Odustali smo od slawa dopisa, odnosno zamolnica ovda{wim najve}im i najbogatijima kompanijama, jer se do sada nisu odazivale na na{e apele – ka`e [obot. – Re~ je o svetski i evropski poznatim kompanijama, a nadali smo se da }e nam na osnovu poslovne kulture komunicirawa barem odgovoriti na na{e molbe. Od wih ni donacije ni odgovora. M. Suyum

Industrijska zona pomirila odbornike RUMA: Skup{tina op{tine Ruma usvojila je Plan detaqne regulacije industrijske zone Rumska petqa, na povr{ini od 300 hektara, kako bi {to pre mogla da ponudi lokacije budu}im investitorima. Na ovoj sednici sa zadovoqstvom, uz pohvale i od opozicije, konstatovano je da je op{tinsko rukovodstvo uspelo da od Direkcije za imovinu Republike Srbije i Vlade Srbije dobije, bez naknade, 300 hektara dr`avnog zemqi{ta, pored puta za

ske zone Rumska petqa nagla{eno je da se zona nalazi na odli~nom mestu, da treba brzo raditi, kako bi se privukli investitori, ali i da se mora ozbiqno voditi ra~una o tome ko }e zakupiti lokacije. Predlog je da se usvoji i odluka po kojoj investitor mora u roku dve godine zavr{iti proizvodni pogon i po~eti da radi. - Sklon sam da prvi plac prvom investitoru koji }e zaposliti vi{e radnika, poklonimo, da kona~-

Industrijska zona u Rumi

BIOSKOPI ZREWANIN SINEMA „Qubavnice” (20) „Otmica u metrou” (22)

„Qubavnice”

RUMA KULTURNI CENTAR „Bruno - Borat 2” (19, 21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop “Jadran”, do 21. oktobra: “Ledeno doba, dinosaurusi dolaze” (16.15, 18 i 19.45), “Sveti Georgije ubiva a`dahu” (21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Me|unarodna filmska manifestacija “Uhvati sa mnom ovaj dan” (od 18), “Yi Aj Yo, Uspon kobre” (19), “Distrikt 9” (21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra)

[abac i autoputa Beograd–Batrovci, za novu industrijsku zonu, koja je gotovo povezana sa industrijskom zonom Jug 2, ali u kojoj vi{e nema slobodnih lokacija. U raspravi o izradi plana detaqne regulacije nove industrij-

no krene zapo{qavawe u na{oj op{tini. Mi do sada nismo imali lokacija za budu}e investitore, {to je za nas bio veliki hendikep, a nalazimo se na veoma povoqnoj lokaciji. I ja se zala`em da kod izbora investitora budemo veoma

pa`qivi, jer nam ta zona od 300 hektara mnogo zna~i u budu}nosti – rekao je predsednik Skup{tine op{tine Nenad Borovi}. Odbornici Skup{tine op{tine doneli su odluku i o nagradama za studente sa podru~ja rumske op{tine. Prema ovoj odluci za nagradu mogu konkurisati svi studenti ~iji je prosek ocena u prethodnoj godini studija iznad 9,5. Odluku o visini nagrade, tako je odlu~ila Skup{tina, done}e predsednik op{tine, kada se zavr{i konkurs i bude znalo koliko }e nagrada biti dodeqeno. Raspisan je i konkurs za stipendirawe studenata sa podru~ja rumske op{tine. Ove godine bi}e dodeqeno 50 stipendija i to studentima sa svih godina studija. Za stipendije mogu konkurisati i bruco{i, ~iji prosek ocena u zavr{noj godini sredwe {kole nije ispod 4,5. Stipednije }e iznositi oko 7.000 dinara po studentu mese~no. Uz dosta burnu raspravu, koju su izazvali odbornici radikala, donesena je i odluka da se potpi{e Sporazum izme|u op{tine Ruma i Vukovarsko -srijemske `upanije o prekograni~noj saradwi, posebno u izradi zajedni~ki projekata sa kojima }e se konkurisati kod predpristupnih fondova Evropske unije. Sli~nan sporazum o saradwi, kako je istakao predsednik op{tine Goran Vukovi}, bi}e uskoro ponu|en i op{tini Bijeqina i jo{ nekiim op{tinama u Republici Srpskoj. S. Bojevi}

OSMI „MINI TINI FEST” U STAROJ PAZOVI NAJBOQI DO SADA

Pesme za hiqadu dece STARA PAZOVA: Osmi festival de~je pesme „Mini tini fest”, koji je postao ve} tradicija u staropazova~koj op{tini, okupio je u subotu uve~e, u pozori{noj sali u Staroj Pazovi, preko hiqadu mali{ana, {to kao u~esnika, {to kao publike. Bila je to velika svetkovina de~je pesme koju, uz podr{ku ove lokalne zajednice, ve} osam godina organizuju kompozitor Jovan Adamov i voditeq Miwa Subota, a generalni pokroviteq je Op{tine Stara Pazova, pa je festival i otvorio, najaviv{i da }e morati narednih godina da se tra`e ve}i prostori za ovu manifestaciju, predsednik op{tine Goran Jovi}. U dve kategorije, mini i tini, nastupilo je oko pet stotina de~aka i devoj~ica iz 10 {kola staropazova~ke op{tine. U~enica petog razreda O[ „Milan Haxi}” iz Vojke Jovana Lukin pobednica je u mini kategoriji, osnovaca do petog razreda, a u~enik sedmog razreda O[ „Vera Mi{~evi}” iz Surduka Ilija Bo`inovi} u kategoriji tini, do osmog razreda. U mini kategoriji drugo mesto je osvojila An|ela Ka~ar iz nove

staropazova~ke O[ „Simeon Aranicki”, a tre}e Nevena Lep{anovi} iz O[ „23.Oktobar” u Golubincima. Me|u najmla|im peva~ima specijalnu nagradu su dobili Tavita Stameni} iz Starih Banovaca i duet Aleksandra Ko~ija{evi} i Jelena Popovi} iz Vojke. U tini kategoriji drugo mesto dele Nata{a ]irovi} iz O[ „Simeon Aranicki” iz Stare Pazove i duet Teodora Savi} i Aleksandra \or|evi} iz Voja~ke {kole, a tre}e dueti Ana Havran i Nina Bako iz O[ „Janko ^melik” Stara Pazova, Jasna Mani} i Danijela Mati} iz O[ „nikola Tesla” Novi Banovci i Tatjana Umi~evi} iz Golubinaca. Specijalna nagrada je pripala duetu Branka Pucar i Lea Barnak iz O[ „Pinki” IZ Stare Pazove. @iri u kojem su pored kompozitora Jovana Adamova kao predsednika bili i nastavnici muzike Olga Tatalovi}, Ana \ur|evi} i Petar Raki} imao je pune ruke posla, a posle festivala, koji je protekao u izvanrednoj atmosferi, uz skandirawe i pevawe mlade publike zajedno sa takmi~arima i organizatori i nastavnici koji su

VESTI Osnovna {kola ostala bez grejawa ALIBUNAR: Predsednik op{tine Alibuna Danijel Ki{marton obratio se sugra|anima pisanim saop{tewem u kojem se ka`e da je „Metan – gas” u Alibunaru zatvorio dovod gasa za grejawe osnovnoj {koli u Lokvama. To se dogodilo u danu kada je hladna ki{a u olujnim naletima {ibala, a u {koli u Lokvama deca su u jaknama pratila nastavu. Telefoni u {koli i op{tini su se usijali, ali sve je bilo uzalud, a roditeqi za ovo krive op{tinare. ”Odeqewe „Metan – gas” iz Alibunara na drzak i neprofesionalan na~in i pored obe}awa direktora „Srbije – gasa” Du{ana Bajatovi}a da prioriteti ne}e biti iskqu~ivani, na po~etku grejne sezone iskqu~io je gas osnovnoj {koli”. Ka`e se u saop{tewu Ki{martona. - Op{tina je pokrenula, tj. zatra`ila reprogram duga od „Srbija –gasa” za dug od 5,2 miliona dinara i ~udi me ~iwenica da je gas obustavqen jedino {koli u Lokvama za 300 hiqada duga i za to neko mora da odgovara – ka`e Ki{marton. R. J.

„Posle fajronta” ZREWANIN: Promocija romansirane biografije Pavla Vuisi}a „Posle fajronta”, autora Aleksandra \uri~i}a, bi}e odr`ana ve~eras u 19 sati, u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono”. Kwiga se pojavila u prodaji 21 godinu posle smrti legendarnog glumca i predstavqa svojevrsnu sagu o wegovom `ivotu, koja tuma~i i daje sliku kompletnog mentaliteta i na{eg podnebqa u originalno oslikanom dru{tvenom kontekstu. Kwiga na izuzetno duhovit i zanimqiv na~in provla~i nezaboravne opise burne boem{tine, gde se filmske tu~e prepli}u sa stvarnim, kafanskim, ali otkriva i gurmanske specijalitete legendarnog glumca, neke wegove intimne zapise i jedinstven odnos prema kolegama. Zanimqiv detaq kwige ~ini wen zavr{etak, gde se nalaze misli poznatih koje su inspirisane poznanstvom ili saradwom sa Vuisi}em, me|u kojima su o kultnom glumcu progovorila najzna~ajnija imena srpskog glumi{ta ali i veli~ine svetske kinematografije, poput Orsona Velsa i drugih... Moderatorka ve~eri bi}e Luna Lu, a na sceni Pozori{nog kluba, ugosti}e autora kwige Aleksandra \uri~i}a. @. B.

Odvikavawe od pu{ewa Jovana Lukin i Ilija Bo`inovi}

radili sa decom ocenili su da je osmi „Mini tini fest” najboqi do sada i da je bilo toliko dece koja su mogla nastupiti da je moglo biti i dvostruko vi{e u~esnika. Jovan Adamov, kao umetni~ki direktor festivala, ka`e da je Stara Pazova jedan od najboqih organizatora ovog festivala de~je pesme, koji se realizuje u desetak gradova Srbije, Republici Srpskoj, a od lane i u Hrvatskoj. A. N.

NOVI BE^EJ: U okviru preventivnih aktivnosti, Dom zdravqa Novi Be~ej danas organizuje rad Savatovali{ta za odvikavawe od pu{ewa, po metodi petodnevnog plana, gde }e polaznici na pet uzastopnih sastanaka dobijati savete, propagandni materijal i podr{ku da osna`e voqu i pro|u kroz proces odvikvawa od pu{ewa, sa {to mawe apstinencijalnih tegoba.Savetovali{e je besplatno, a vodi ga psiholog Marija Tefanovska. M. K.

Dan belog {tapa BA^KA PALANKA: Predstavnici slepih i slabovidih, a takih u Ba~koj Palanci zvani~no ima 176, sa ~lanovim Crvenog krsta pro{etali su centrom ovog grada i skrenuli pa`wu sugra|ana, ali i nadle`nih na svoje probleme. Ova kilometarska {etwa odr`ana je u sklopu obele`avawa Svetkog dana belog {tapa.

- U toku {etwe nai{li smo na desetak prepreka na koje svakodnevno nailaze qudi sa belimo {tapom – ka`e sekretar Crvenog krsta u Ba~koj Palanci Branislav [obot. – Posebno smo `eleli da na ovaj problem uka`emo arhitektama, odnosno ovda{wim urbanistima. U samom centru grada puno je bespotrebnog stepe-

ni{ta, a, na primer, vlasnici prodavnica iznose ispred izloga reklamne panoe koji su prava opasnost za slepe i slabovide. Tek od skoro u centru grada radi jedan govorni semafor, a banke, u koje hendikapirani qudi dolaze po penzije, ili druge prinadle`nosti, nisu se potrudile da im omogu}e bezbedniji ulazak. M. Sy.

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak19.oktobar2009.

11

SREMSKI NOVINARI DELUJU U JEDINSTVENOM AKTIVU UNS-a

Udru`eni da za{tite profesiju SREMSKA MITROVICA: Novinari Srema, ~lanovi UNSa, odlu~ili su na sastanku u Sremskoj Mitrovici da se ujedine i formiraju jedinstven Aktiv novinara Srema. Jedan od najzna~ajnijih razloga za ovo udru`ivawe je potreba za sve ve}om za{titom prava novinara. Rascepkani u lokalne aktive, novinari Srema su shvatili da je na taj na~in te{ko ostvariti akciono jedinstvo i sna`nije delovawe na ovom podru~ju, gde radi oko {ezdesetak novinara, a u ~lanstvu UNS-a je aktivno deluje 40 novinara sa ovog podru~ja.

U najte`em polo`aju su novinari u lokalnim redakcijama, koji, u strahu od vlasnika medija, be`e od pristupawa novinarskoj organizaciji, pa je zakqu~eno da jedna radna grupa Aktiva novinara Srema obavi razgovore sa vlasnicima medija na ovom podru~ju i napravi analizu, koja treba da da jasne odgovore za{to mladi novinari, koji su gotovo svi honorarci, strahuju od pristupawa profesionalnoj novinarskoj organizaciji, koliko su za to „zaslu`ni” vlasnici medija, sa kakvim se problemima susre}u u svom radu i, posebno, kakav je wihov materi-

jalni polo`aj, imaju li uredne ugovore o honorarnom radu. Posebno pitawe je primene i po{tovawe Kodeksa novinara, koji su zajedni~ki doneli UNS i NUNS i koji je za novinare, kako je konstatovano na sastanku, obavezuju}i profesionalni dokument. Na ovoj sednici Aktiva, kojoj je prisustvovalo vi{e od dvadeset novinara iz Sremske Mitrovice, [ida, In|ije, analiziran je rad u prethodne tri godine i zakqu~eno da je Aktiv postigao vidne rezultate, da je uspevao da za{titi pojedine kolege koji su se na{li na udaru pojedinaca iz

lokalnih uprava, zbog objektivnog, ali kriti~kog pisawa i izve{tavawa, a da se u posledwe vreme taj odnos bitno promenio, te da su uspostavqeni dosta do-

aktiva, jer je materijalni polo`aj novinara u Sremu sve te`i. - Moram re}i da je ovaj aktiv jedan od najboqih u Srbiji, da ima ogroman potencijal, da ste

U najte`em polo`aju su novinari u lokalnim redakcijama, koji, u strahu od vlasnika medija, be`e od pristupawa novinarskoj organizaciji bri odnosi sa ve}inom lokalnih samouprava. Me|utim, malo je ura|eno na socijalnoj za{titi poslenika pisane re~i, {to u narednom periodu mora biti jedan od va`nih zadataka uprave

dobro radili u prethodnom periodu, ali je o~igledno da ste se malo anga`ovali u radu Dru{tva novinara Vojvodine, {to morate promeniti u narednom periodu i uspostaviti ~vr{}e

U JEZERU RIBARSKOG GAZDINSTVA „E^KA” PO^EO IZLOV

Riba ne mo`e u Evropsku uniju OSC „Mladost” ~eka sportiste

OD DANAS OPET TOPLO U BE^EJSKOM SPORTSKOM CENTRU

U bazen krajem nedeqe BE^EJ: Ta~no 222 dana trajala je neizvesnost oko napajawa geotermalnom vodom be~ejskog Sportskog centra, zbog neizmirenog duga OSC „Mladost”, koji se nagomilavao od 2001. godine i narastao je na oko 27 miliona, a s kamatom blizu 60 miliona dinara. NIS „Naftagas” je 10. marta ove godine zavrnuo slavine obli`we bu{otine geotermalne vode. Time je odmah zamrla aktivnost vodenih sportova, jer je voda u bazenu bila hladna, dok su ostali nastavili da rade u nimalo prijatnim uslovima. Gotovo isto toliko trajali su mukotrpni razgovori oko na~ina prevazila`ewa nastalog problema. Telefoni na relaciji lokalna samouprava Be~eja i rukovodstvo NIS „Naftagasa” u Novom Sadu su bili usijani, a i me|usobne posete i razgovori na tu temu u~estali. - Posledweg radnog dana minule nedeqe postigli smo kona~an dogovor da se odvrnu slavine geotermalne bu{otine, koja je na samo par stotina metara udaqena od

OSC „Mladost”. Pre toga smo prihvatili da izmirimo dug OSC „Mladost” NIS „Naftagasu” do kraja teku}e godine. Jo{ u vreme razgovora uplatili smo pet miliona, sada nova dva i ispuni}emo na{u obavezu, kako smo se i dogovorili. Dogovorili smo se i o novom cenovniku, po kojem bi mese~an iznos za utro{ak termalne vode trebalo da iznosi oko 400.000 dinara – rekao je predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. I dok }e sportovi na suvom ve} od danas imati optimalne uslove, pliva~i i vaterpolisti }e morati da sa~ekaju jo{ nekoliko dana da usko~e u bazen. - Trenutna temperatura vode u bazenu je 19 stepeni, a kada krene dotok geotermalne vode temperatura vode u bazenu se pove}ava za jedan stepen dnevno. To zna~i da bi krajem nedeqe voda u bazenu trebalo da dostigne optimalnu temperaturu izme|u 24 i 27 stepeni Celzijusovih – objasnio je direktor OSC „Mladost” Atila Kasa{. V. Jankov

ZAVR[EN FESTIVAL MEDA U ZREWANINU

Neprekinuta nit govori o kvalitetu ZREWANIN: Peti po redu Festival meda, u organizaciji udru`ewa p~elara „Milivoj Bugarski” iz Zrewanina i „Akac” iz Mu`qe, zavr{en je ju~e na zrewaninskom Trgu Slobode. I ove godine zabele`en je poprili~no dobar odziv {to se ti~e u~esnika – bila su prisutna 32 izlaga~a p~eliwih proizvoda Dobrivoje Jovanovi} sa svoji proizvodima iz Srbije. - Ovaj festival ima edukativ- Svi ovi izlaga~i su pravi ni, privredni, kulturni i humap~elari i proizvo|a~i meda. Minitarni karakter. [to se ovog slim da je Zrewanincima na ovoj posledweg ti~e, ove godine smo manifestaciji uvek bio ponu|en poklonili po 25 kilograma meda kvalitetan proizvod – ocenio je Gerontolo{kom centru i SpeJovanovi}, preporu~uju}i deci cijalnoj osnovnoj i sredwoj da konzumiraju bagremov, a odra{koli „9. maj” – izjavio je za slima livadski med. „Dnevnik” predsednik udru`ePrva i osnovna karakteristiwa „Akac” Jano{ Balint, dodaka kvalitetnog meda, objasnio je ju}i da se iz godine u godinu poJovanovi}, jeste da sadr`i {to ve}ava potro{wa meda i ostalih mawi procenat vode, odnosno da p~eliwih proizvoda po glavi bude {to gu{}i. Druga je da se stanovnika. nit pri curewu meda ne prekida. Me|u izlaga~ima bio je i proMe|utim, p~elari moraju da profesionalni p~elar iz okoline |u i kompletne analize za svaku Ku~eva Dobrivoje Jovanovi}. Od vrstu proizvoda pre nego {to arsamog po~etka u~estvuje na zretikle ponude na tr`i{tu. waninskom festivalu. @. B.

LUKINO SELO: Sa jezera Ribarskog gazdinstva „E~ka” u Lukinom Selu po~eo je izlov ribe koji }e trajati narednih nekoliko meseci. Ove godine o~ekuje se rekordna proizvodwa, a ve} su i obezbe|eni kupci na doma}em tr`i{tu. Osim {arana, zastupqenog sa preko 80 odsto u ukupnoj proizvodwi, ovde uzgajaju i tolstolobika, amura, soma i smu|a. Proizvodwa se odvija na pribli`no 1.330 hektara vodenih povr{ina, odnosno na vi{e malih i velikih jezera. - Izlov }e trajati verovatno do januara naredne godine. Mnogo vi{e ribe izlovi}emo u ovoj sezoni. Planiramo da ostvarimo proizvodwu od 4.000 tona. Lane smo imali 2.700 tona, a dugi niz godina proizvodwa se kretala od 1.000 do 1.200 tona – rekao je za „Dnevnik” generalni direktor ribwaka „E~ka” Nenad Radulovi}, napomiwu}i da je po dolasku kompanije „Mirotin”, u januaru 2008., koja je preuzela kontrolni deo akcija, proizvodwa u ovom ribarskom gazdinstvu naglo po~ela da se razvija. Najve}e koli~ine na}i }e se na doma}em tr`i{tu, a samo deo }e biti izvezen u Republiku Srpsku i Makedoniju. - Trenutno se izvozi jako malo ribe. Ne verujem da }e se na stranom tr`i{tu na}i vi{e od desetak odsto od ukupne proizvodwe, ukoliko se u me|uvremenu ne{to drasti~no ne promeni i ne odobre nam prisustvo u zemqama Evropske unije. Naime, jo{ uvek nam nije dozvoqen izvoz ribe u EU. Kad nam to omogu}e, bi}emo spremni, jer posedujemo sve potrebne standarde – naveo je Radulovi} i podsetio da je „E~ka” nekada izvozila zna~ajne koli~ine u Italiju, Nema~ku, Francusku, Gr~ku i Izrael.

Ribwak „E~ka”

[to se doma}eg tr`i{ta ti~e, „E~ka” je ove godine, za razliku od ranijih, prisutna u svim velikim marketima kao {to su „Metro”, „Merkator”, „Univereksport”, „Idea” i drugima. [iroka je mre`a kupaca, po~ev od Vojvodine, sve do ju`ne Srbije.

ji. Ako uzmemo u obzir skok evra zabele`en u me|uvremenu, ispada da je {aran danas jeftiniji nego lane. Ne znamo kako }e se cena kretati do kraja izlova i da li }e do}i do dodatnog pada, sve zavisi od potra`we na tr`i{tu – obja{wava Radulovi}.

^uveni e~anski {aran Ribwak u Lukinom Selu naro~ito je poznat po takozvanom e~anskom {aranu, krupnoj ribi izuzetnog kvaliteta koja je svojevrstan brend u ribarstvu i veoma je tra`ena i cewena na tr`i{tu Srbije. - Ko god prodaje {arana, predstavqa ga kao e~anski, ~esto i kad nije. Uglavnom ribu hranimo plutaju}om, termi~ki obra|enom hranom, {to dovodi do toga da na{ {aran nije mastan i da je ukusniji od ostalih – obja{wava Radulovi}. Govore}i o aktuelnoj ceni ribe, sagovornik „Dnevnika” isti~e da veleprodajna iznosi oko 230 dinara, dok se u maloprodajnim objektima riba mo`e na}i za pribli`no 280 dinara, {to je, po wegovim re~ima, prihvatqiva cena za sva~iji xep. Me|utim, proizvo|a~i i nisu ba{ u povoqnoj poziciji. - Pro{le godine cena {arana je bila 220 dinara u veleproda-

Organizovana proizvodwa ribe na Ribarskom gazdinstvu „E~ka” datira jo{ iz 1891. godine. Tada se riba gajila na Belom jezeru, a lovqeno je oko 140 tona. Tridesetih godina pro{log veka, proizvodni kapaciteti se zna~ajno pro{iruju gra|ewem jezera Ko~a, Mika, Joca i nekoliko mawih jezera. Danas je ovo jedan od najve}ih ribwaka u Srbiji. @. Balaban

veze sa ovom pokrajinskom asocijacijom – istakao je potpredsednik UNS-a Branko @ujovi}. Aktiv novinara Srema je na ovom sastanku kandidovao pet svojih ~lanova za Upravni odbor DNV-a, a istakli su i kandidata za budu}eg predsednika DNV-a, Predraga ]ur~iju, novinara RTV Vojvodine. Prihva}ena je i kritika o neanga`ovawu u radu DNV-a i zakqu~eno da za ovakav odnos postoji i krivica uprave DNV-a, ali da se stawe mora mewati na boqe odmah posle Izborne Skup{tine DNV-a, koja je zakazana za 28. novembar. S. Bojevi}

Pre~ista~ kasni godinu dana SUBOTICA: Radovi na izgradwi pre~ista~a za otpadne vode u Subotici kasne godinu dana, jer je projektom bilo predvi|eno da pre~ista~ proradi u novembru pro{le godine. Rukovodilac Sektora za izgradwu novog pre~ista~a u Javnog komunalnog preduze}a „Vodovod i kanalizacija” Tama{ Rabakezi ka`e da, ukoliko izvo|a~ radova ne ispo{tuje sve svoje obaveze, mo`e do}i i do raskida ugovora. Kapacitet pre~ista~a u danu bez ki{e iznosi 36.000 kubnih metara otpadnih voda, {to je za tre}inu vi{e od kapaciteta starog ure|aja, ali u vreme ki{a, kapacitet }e mu biti 108.000 kubnih metara. Novi pre~ista~ }e obezbediti i boqi kvalitet otpadnih voda koje se pre~i{}ene ulivaju u jezero Pali}. Celokupna investija ko{ta 14 miliona evra. A. A.

Zaprosio devojku sa vodotorwa ZREWANIN: Zrewaninci koji su se u ponedeqak popodne zatekli u centru grada imali su priliku da prisustvuju pravom romanti~nom doga|aju. Naime, Vladimir Frenc odlu~io je da zaprosi svoju devojku Sowu Pavkov na krajwe dirqiv na~in. Ne slute}i da joj se sprema iznena|ewe, ona je, na Vladimirov poziv, do{la na Trg Slobode. Seli su na klupu i kada je Vladimir upitao Sowu da li je spremna da se uda za wega, na zgradi vodotorwa osvanuo je veliki natpis – „Sowa reci da”. Iznena|ena devojka nije mogla da sakrije suze radosnice dok je grlila Vladimira. Ali, to nije bio kraj iznena|ewima. Ubrzo je do wih do{etao troipogodi{wi Adrijan, ina~e sin predsednika Skup{tine grada Zrewanina Aleksandra Martona. De~ak je budu}oj mladi uru~io balon u kome se nalazio vereni~ki prsten.

ZAVR[ENI „DANI LAZE TELE^KOG” U KUMANU

„Maska” Jovanu Caranu KUMANE: U okviru pozori{ne menifestavije „Dani Laze Tele~kog, za izuzetan doprinos razvoju pozori{ta, najvi{e priznawe manifestacije - Nagrada „Maska Laze Tele~kog” sve~ano je iru~ena glumcu i reditequ Lutkarske scene Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina Jovanu Caranu. Jovan Caran ve} trideset godina, kao rediteq, scenograf i glumac radi na lutkarskoj sceni zrewaninskog pozori{ta. Na ovoj pozori{noj manifestaciji prvi put ove godine, ukqu~eni su i u~enici ni`ih razreda Osnovne {kole „Stan~i} Milan – U~a”, koji su se trudili da naprave {to lep{u lutku ili masku od kukuruzovine.U holu {kole prire|ena je izlo`ba radova, a `iri u kojem su bili @ivica Radin, lutkar zurewaninske lutkarske scene Tibor Farago i direktor Lutkarske scene Naraodnog pozori{ta „To{a Jovano-

Budu}i mladenci

Dobitnici nagrade za najlep{u masku od kukuruzovine

vi}” iz Zrewanina Vladimir Grubanov, imao je te`ak zadatak da me|u stotinak ma{tovitih lutki i maski od kukuruzovina odabere najlep{e. Ipak, prvu nagradu za litku dodeqena je maloj Margariti Brcan, drigo mesti pripalo je Seleni

Neme{ev, a tre}e Andereju Tot za maske od kukuruzovine. Na kraju sve~anosti, u pozori{noj sali Zadru`nog doma, publika je videla lutkarsku predstavu za decu i odrasle„Tvrdoglavo jaje”, u re`iji Jovana Carana. M. Kiseli~ki

Posle ovog ~ina, Sowini i Vladimirovi prijateqi pri{li su budu}im mladencima i ~estitali im na iskrenoj qubavi. Pojedini zaposleni u Gradskoj upravi ovaj doga|aj posmatrali su sa prozora Gradske ku}e, a ka`u da je bilo i suza me|u `enama koje je dirnula ova mladala~ka qubav. Veliki transparent, ina~e, oka~en je na prostorijama Poslovnog inkubatora koje se nalaze u vodotorwu. Direktor Poslovnog inkubatora Bojan Quti} odmah je iza{ao u susret budu}em mlado`ewi i dozvolio mu da tamo postavi natpis, a me|u prvima mu je i ~estitao na prosidbi. @. B.

12

DRU[TVO

ponedeqak19.oktobar2009.

DNEVNIK

MU[KARCI TRA@E DOKAZE ZA O^INSTVO KAD SUMWAJU, A @ENE ZBOG ALIMENTACIJE Da `ivimo u svetu u kome niko nikom ne veruje i da je istina prava samo onda ako se u wu li~no uverimo, potvr|uje i to da o~evi sve ~e{}e, kri{om, da niko ne zna, proveravaju da li je dete koje odgajaju zaista wihovo. - To rade anonimno, a informacija koju dobiju, nakon {to se uporede DNK uzorci, ostaje samo saznawe za oca i ne mo`e se koristiti kao zvani~an dokument. Iako ni majkama nije strana nau~na pomo} pri utvr|ivawu ko je otac wihovog deteta, one to rade, uglavnom, po sudskom nalogu, zbog alimentacije

Ko je otac mog deteta hvaquju}i i forenzi~kim serijama. Me|utim, DNK analiza je zaista jedini pouzdan na~in da se roditeqstvo doka`e ili opovrgne – tvrdi dr Savi}-Pavi}evi}. Podvrgavawe ovakvim testovima, mu~no je, stresno i poni`avaju}e. O tome svedo~i i dvadesetpetogodi{wa Jovana G. koja je na ovim analizama bila pre mesec dana.

{ki otac mog sina, neizvesnost i ~ekawe rezultata su me izludeli. Iako su testovi potvrdili da je on roditeq, poni`ewe je ostalo zauvek. Mislim da nema ve}e sramote za jednu `enu – rekla je Jovana G. koju je verenik, ube|en da dete nije wegovo, napustio samo mesec dana pred

@vaka i ise~eni nokti za dokazivawe Pored o~instva se DNK analizom mo`e utvrditi i bli`e ili daqe srodstvo (bra}e, sestre, babe, dede, tetke, stri~evi). Uzorak koji se naj~e{}e koristi za dokazivawe o~instva i srodstva je bris sa unutra{we strane obraza, a mogu se koristiti i dlake (moraju biti i{~upane, jer one koje otpadnu nemaju dovoqno biolo{kog materijala za analizu), krv, pquva~ka, semena te~nost, opu{ak, `vaka, ~etkica za zube, ~a{a i fla{a iz kojih je pila doti~na osoba, cucla i ise~eni nokti. Neki Centri za genetiku u Srbiji dozvoqavaju da se uzorci {aqu po{tom, jer je biolo{ki materijal koji se koristi za analizu jako postojan i mo`e biti pogodan i dugo vremena nakon {to je uzorkovan.

Kuma vi{e ne poznajem, ali }erku i daqe redovno vi|am, ispri~ao je za „Dnevnik“ svoje iskustvo jedan od o~eva koji je tra`io DNK analizu – obja{wava za „Dnevnik“ dr Du{anka Savi}-Pavi}evi} sa Biolo{kog fakulteta u Beogradu. Analize se, ipak, veli ona, ~e{}e rade na li~ni zahtev nego na zahtev suda. Mese~no se na ovom fakultetu uradi oko 20 utvr|ivawa o~instva. Razlozi za to su, ka`e, raznoliki, a situacije gotovo uvek dramati~ne. - Broj analiza konstatno raste, verovatno zato {to se o DNK analizama zna mnogo vi{e nego ranijih godina, jednim delom za-

- Tu`ila sam oca mog deteta zbog alimentacije, ali je on na sudu izjavio da dete nije wegovo. Zato je sud nalo`io da na beogradskom Biolo{kom fakultetu uradimo utvr|ivawe o~instva. Tamo nam je uzet bris sa unutra{we strane obraza, a rezultate smo ~ekali dve nedeqe. Analiza je ko{tala 40.000 dinara, a platili smo po pola. Me|utim, po{to sam dobila sud, on je du`an da mi vrati tih 2.000. Iako sam znala da je on biolo-

Istina koja ume da ko{ta celu porodicu

KONFERENCIJA U NARODNOJ SKUP[TINI

Deca i siroma{tvo Predsednica Narodne Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} otvori}e danas u Domu Narodne skup{tine konferenciju na temu „Deca i siroma{tvo: globalni kontekst, nacionalni prioriteti i lokalna re{ewa“ u ~ijem }e radu u~estvovati ~lanovi Odbora za smawewe siroma{tva i Radne grupe za prava deteta. Uvodna izlagawa ima}e sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Qiqana Lu~i},

{ef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan De`e i direktorka kancelarije Unicefa u Srbiji Judita Rajhenberg. Kako je najavqeno iz Odeqewa za odnose sa javno{}u Narodne skup{tine, na dnevnom redu konferencije bi}e slede}e teme smawewe siroma{tva dece u datim politi~kim i ekonomskim uslovima, kao i Nacionalni plan akcije za decu - pra}ewe napretka i utvr|ivawe prioriteta za na-

- Kad smo dobili }erku, nisam mogao da se otrgnem toj misli da joj nisam ja tata. Godinu dana me je to izjedalo, bio sam ube|en da je moja, sad ve} biv{a supruga imala aferu sa mojim kumom. Nisam hteo samo da saznam da li je }erka moja, nego sam morao da znam i ~ija je. Zato sam jedan dan uzeo }erkinu cuclu, ~a{u koju sam nekoliko no}i ranije uzeo iz kafane, a iz koje je kum pio i moje dlake s glave i oti{ao u Centar za genetiku u Beogradu. Istina me je ko{tala oko 50.000

redni period. Tako|e, u~esnici skupa razgovara}e i o razli~itim modalitetima podr{ke EU za smawewe siroma{tva, odnosno primerima dobre prakse. Konferenciju organizuju Ministarstvo rada i socijalne politike i TAIEX odeqewe Evropske komisije, u saradwi sa Kancelarijom Unicefa u Srbiji i Narodnom skup{tinom Republike Srbije. (Tanjug)

\ACI NOVOSADSKE OSNOVNE [KOLE „SVETOZAR MARKOVI] TOZA” TRIJUMFOVALI NA „TESLA FESTU” U NOVOM SADU

svatove, kad je ona bila u petom mesecu trudno}e. Me|utim, ishodi DNK analize nisu uvek pozitivni. Vuka{in Suvajxi} se na proveru o~instva odlu~io pre ~etiri godine zato {to je sumwao da ga `ena vara sa wegovim kumom.

dinara i jednu celu porodicu. Zahtev za razvod sam podneo istog dana kad su mi stigli rezultati, kuma vi{e ne poznajem, ali }erku i daqe redovno vi|am – ispovedio se za „Dnevnik“ Vuka{in. I. Brcan

LIGA ROMA TRA@I NOVU STRATEGIJU ZA SMAWEWE SIROMA[TVA

I gladni i iznevereni Liga za Dekadu Roma u Srbiji zatra`ila je od Vlade Srbije da predlo`i novu Strategiju smawewa siroma{tva za period do 2015. godine. - Svakim danom u Srbiji je sve vi{e `rtva ekonomske politike i socijalne diskriminacije. Novi vid diskirminacije se ogleda u drasti~nim regionalnim razlikama u standardu `ivota, i u posledicama kriminalne privatizacije uspe{nih preduze}a - ocenio je koordinator Lige za Dekadu Roma Osman Bali}. On je ocenio da je neprihvatqivo da gra|ani u Beogradu i Vojvodini imaju dobre uslove za `ivot, kvalitetniju zdravstvenu i socijalnu za-

{titu, dok gra|ani u ju`nom delu Srbije nemaju „ni minimum razumevawa i brige od strane dr`ave“. - Oko 700.000 qudi u Srbiji je siroma{no, bez prihoda, ali je mnogo ve}i broj gra|ana kojima je oduzeto dostojanstvo zbog izneverenih petooktobarskih promena i reformi, pqa~ki, nasiqa na ulicama, odoma}ene korupcije - rekao je Bali} povodom 17. oktobra, Me|unarodnog dana borbe protiv siroma{tva. On je kazao da u Srbiji, veliki procenat Roma i daqe `ive na rubu biolo{ke egzistencije. (Beta)

MILION I PO ODRASLIH BEZ OSNOVNOG I SREDWEG OBRAZOVAWA

Jo{ medaqa za [ansa za povratak mlade roboti~are u {kolsku klupu Kolekciji od oko 200 medaqa, osvojenih u posledwih 18 godina na doma}im i stranim takmi~ewima, u~enici novosadske Osnovne {kole „Svetozar Markovi} Toza“ dodali su pro{le nedeqe novu pregr{t priznawa.

taciju, te diplomu za svoj nastup Saveza pronalaza~a Pitsburga. Pored ovih nagrada, ekipa je pozvana i da slede}e godine u~estvuje na takmi~ewu pronalaza~a u Republici Srpskoj i na Sajmu inovacija u Moskvi.

Pokazali kako se na daqinu upravqa saobra}ajem

Na upravo zavr{enom, 23. „Tesla festu“ u Novom Sadu sekcija pronalaza~a roboti~ara, s ekipom u kojoj su ove godine bili Ma{a Kondi}, Sara Pavi}, Luka Beqanski i Luka Veselinovi}, u~enici osmog razreda, kao i sedmaci te {kole, a pod rukovodstvom nastavnika Nikole ^udi}a, pored zlatne plakete „Tesla festa“ u konkurenciji robotike za mlade, dobila je i nagradu za najuspe{niju prezentaciju u kategoriji mladih Islamske republike Irana, plaketu Republike Hrvatske, tako|e za najuspe{niju prezen-

- Ove godine na „Tesla festu“ predstavili smo dva rada o mogu}nostima kori{}ewa interfejsa, ure|aja koji se postavqa izme|u kompjutera i onog ~ime se upravqa - ka`e Nikola ^udi}. - U radu o upotrebi interfejsa u nastavi tehni~kog i fizike u~enici su, na ~asovima tehni~kog, uz pomo} ovog kontrolera, pravili u~ila za fiziku, dok su u drugom radu pokazali kako se interfejsom mogu kontrolisati saobra}aj i rasveta u gradu. Ovaj rad prezentovali smo na maketi koja je toliko i odu{evila na „Tesla festu“.

Na~in kontrole saobra}aja koji su na „Tesla festu“ pokazali novosadski osnovci pogodan je za mesta koja su opasna ili udaqena, te nisu pristupa~na ~oveku, kao i za saobra}ajne gu`ve, na koje se ovakvim na~inom mo`e uticati iz kontrolne sobe, bez obzira na to gde se i kada pojave. A koliko su ovi mladi pronalaza~i predani svom radu kazuje i ~iwenica da za takmi~ewa na koja su pozvani, a odr`a}e se dogodine, ve} pripremaju poboq{awa u ovom radu. U svakom slu~aju, zlatnoj medaqi WIP (Svetska organizacija za intelektualnu svojinu) iz 1991. godine i to za rad i ekologije u kategoriji do 35 godina starosti, zlatnim medaqama sa svetskog i evropskog prvenstva u raketnom modelarstvu iz 1995. i 1996. godine, te srebrnim sa Svetskog kupa 1997 i pro{logodi{wim srebrom s „Arhimedesa“ u Moskvi, zbirci od nekoliko zlata sa „Tesla festa“ i jo{ mnogim drugim medaqama s na{ih i svetskih takmi~ewa, pridru`ila su se i ova pro{lonedeqna priznawa. Ni neka nova priznawa sigurno ne}e biti iznena|ewe, jer gde god se pojave ovi mladi pronalaza~i s pravom izazivaju divqewe i naravno u {kolu se ve} poslovi~no vra}aju kao slavodobitnici. D. Deve~erski

Od slede}e {kolske godine u Srbiji bi mogao da zapo~ne {iri proces podizawa kvaliteta obrazovawa ne{kolovanog odraslog, uglavnom marginalizovanog stanovni{tva, u koji }e biti ukqu~eno 80-ak osnovnih {kola. Odrasli, a to zna~i stariji od 17 godina, uglavnom seosko stanovni{tvo, poqoprivrednici, Romi, tako }e imati novu {ansu da se uz prilago|ene nastavne planove i programe i obuku za zanimawa tra`ena na tr`i{tu rada, ponovo vrate u {kole ili prvi put u wih u|u, rekla je

Predvi|a se da odrasli zavr{e osnovnu {kolu za tri godine. Prve godine u~i}e ~itawe i pisawe, stica}e funkcionalnu pismenost, a kroz novi predmet Odgovorno `ivqewe savladava}e osnove zdravstvenog vaspitawa, ekologije, gra|anske participacije. U drugoj godini zavr{avaju peti i {esti razred i ve} tu se usmeravaju ka budu}em zanimawu, radu, kroz osna`ivawe za tra`ewe posla. Tre}e godine zavr{avaju sedmi i osmi razred, a paralelno i obuku za budu}i posao. Po zavr{etku, kandidati

Predvi|a se da odrasli zavr{e osnovnu {kolu za tri godine. Prve godine u~i}e ~itawe i pisawe i stica}e funkcionalnu pismenost. U drugoj godini usmerava}e se ka budu}em zanimawu, u tre}oj obu~avati za budu}i posao Mirjana Milanovi}, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete. Druga~ije osmi{qeni predmeti i obuka za tra`ena zanimawa, koje ina~e nema u redovnom osnovno{kolskom sistemu, upravo su kqu~ni elementi u motivisawu odraslih da se vrate u {kolu i ponovo ukqu~e u proces obrazovawa. Pre po~etka tog procesa, treba usvojiti zakon o obrazovawu odraslih, ~ime bi ~itav neformalni sektor obrazovawa (kursevi, obuke, {kole jezika, „radni~ki univerziteti“) postao standardizovan, rekla je Milanovi}ka i dodala da bi nacrt tog propisa mogao da bude gotov do kraja ove godine.

}e dobiti svedo~anstvo o zavr{enoj osnovnoj skoli, kao i sertifikat o potvr|enosti radnih kompetencija. Odrasli }e u osnovnoj {koli imati i predmet preduzetni{tvo, gde }e u~iti kako da predstave sebe, napi{u molbu, biografiju, da na druga~iji na~in razmi{qawa i preuzmu odgovornosti za sopstvenu `ivotnu ulogu. Tako|e, u~i}e i informatiku kao i druge op{te predmete, fiziku, hemiju, biologiju, dok }e izostati muzi~ko, fizi~ko, likovno, rekla je Milanovi}ka, dodaju}i da tim propisom treba da budu definisani uslovi i standardi na osnovu kojih }e se licencirati institucije i pro-

grami, kontrolisati kvalitet i akreditovati nastavnici za rad sa tom populacijom. Prema wenim re~ima, u toj oblasti }e biti prostora za upo{qavawe nastavnika koji ne budu imali pun fond ~asova ili bi zbog najavqene racionalizacije u prosveti mogli da izgube posao. Tako|e i same osnovne {kole }e u}i u proces verifikacije svoje delatnosti za rad sa odraslima. Plan je da se odrasli {koluju u 80 osnovnih {kola, koje i same moraju pro}i obuku, takozvanu andrago{ku pripremu za motivisawe starijih da se vrate u {kolu i presko~e najrazli~itije barijere, jer druga~ije u~e, druga~ije su motivisani za sticawe znawa, imaju druga~ije potrebe, navike, organizaciju. Sve to nastavnici, {kole i oni koji donose planove i progeme za odrasle, moraju uva`avati. Prema statisti~kim podacima, u Srbiji 1,5 miliona qudi, odnosno 46 odsto osoba starijih od 17 godina, nema nikakvo zanimawe, jer nisu zavr{ili osnovnu {kolu ili nisu nastavili sredwo{kolsko obrazovawe. Obrazovawe seoskog stanovni{tva u Srbiji prili~no je zapostavqeno, jer ~ak 65 odsto seqana uop{te nema bilo kakvo profesionalno obrazovawe. Popis iz 2002. pokazuje da su ti podaci jo{ porazniji kad su me{tanke u pitawu, odnosno 44,2 odsto seoskog stanovni{tva `enskog pola nema zavr{enu osmoletku, odnosno dve tre}ine stanovnica sela (71,7 odsto) je bez ikakve stru~ne spreme. (Tanjug)

DRU[TVO

DNEVNIK OBELE@EN EVROPSKI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE QUDIMA

vidu da su to naj~e{}e deca i mlade `ene, zbog ~ega je potrebno ulagati velike napore u prevenciju. On je podsetio na niz aktivnosti koje je Vlada preduzela u prethodne tri godine, ukqu~uju}i i {tampawe po{tanske marke ~ijom prodajom zara|ena sredstva su bila donirana `rtvama trafikinga. Da~i} je rekao da }e policija i MUP raditi svoj posao, ali da bi se uspe{no borili protiv trgovine qudima „koje predstavqa primer modernog ropstva, neophodno je stvarawe op{te klime koja }e ukazati na tragediju koja se doga|a `rtvama“. De`er je podsetio da je Evropski dan borbe protiv trgovine qudima ustanovqen 2007. na inicijativu potpredsednika EK Franka Fratinija. Srbija je veoma dobro reagovala na tu inicijativu, time {to je primenila i anga`ovala svoje kapacitete u okviru MUP-a i pravovremeno informisala potencijalne `rtve - posebno decu, rekao je ambasador EK u Beogradu. De`er je naveo i da „kao gra|ani i kao roditeqi ne smemo da smawimo napore i moramo da ostanemo obazrivi i obave{tamo na{u decu o rizicima“ trgovine qudima. On je ukazao i na neophodnost delovawa na razli~itim nivoima odgovornosti u spre~avawu trgovine qudima i preventivnom delovawu, „jer kriminalci }e iskoristiti svaku slabost i nedostatak pa`we“. (Tanjug)

SAVET PEDAGO[KOG FAKULTETA U SOMBORU

Usvojena ostavka dekana Sole{e Savet Pedago{kog fakulteta u Somboru, sa 14 glasova za i ~etiri uzdr`ana, usvojio je ostavku dekana ove visokoobrazovne institucije prof. dr Dragana Sole{e. U zvani~nom saop{tewu Saveta stoji da je ostavka na li~ni zahtev dosada{weg dekana usvojena „kako ne bi i daqe bio naru{avan nesmetan rad najstarije obrazovne institucije Srbije, ugro`en medijskim manipulacijama vezanim za stru~nu kompetentnost prof. dr Sole{e“, te da se od Univerziteta Novi Sad, u ~ijem sastavu je Pedago{ki fakultet u Somboru, o~ekuje da

13

^INI LI NAS BELI [ENGEN PRIVLA^NIJOM ZEMQOM ZA STRANCE KOJI TRA@E AZIL

Moderno ropstvo zajedni~ka briga Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} i ambasador Evropske komisije u Beogradu Vensen De`er ukazali su ju~e da je, uz policijsko, neophodno i preventivno delovawe na spre~avawu trgovine qudima - posebno dece i `ena. Zadatak svih u demokratskom dru{tvu je da se bore protiv ove pojave, a Vlada Srbije je jasno opredeqena da stane na put trgovini qudima i da upozori sve, a naro~ito mlade na tu opasnost, rekao je Da~i} na otvarawu izlo`be povodom obele`avawa Evropskog dana borbe protiv trgovine qudima. De`er je istakao da je motiv obele`avawa Evropskog dana borbe protiv trgovine qudima „nimalo tolerancije za kriminalce i puna podr{ka `rtvama“. Da~i} je, u Narodnoj banci Srbije otvorio izlo`bu de~jih radova na temu „Moderno ropstvo“, a uz De`era, otvarawu su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora i Republi~kog odbora za borbu protiv trgovine qudima. Da~i} je istakao da je MUP u prethodnom periodu izgradio policijski mehanizam suzbijawa trgovine qudima. On je rekao i da je MUP inicirao saradwu s drugim dr`avnim organima i promenu krivi~nog zakonodavstva u skladu sa demokratskim standardima kao i da je obezbe|ena podr{ka `rtvama. Da~i} je rekao i da ta vrsta krivi~nih dela ima najte`e posledice po `rtve imaju}i u

ponedeqak19.oktobar2009.

formirawem stru~ne komisije „stave ta~ku na dosada{wu, na ovakav na~in akademskoj zajednici neprimerenu, diskusiju o stru~nim i qudskim kompetencijama i kvalitetima prof. dr Dragana Sole{e“. U saop{tewu, koje je potpisala predsednica Saveta Pedago{kog fakulteta doc. dr Jelena Andrea @ivkovi}-Vukovi}, navodi se i da je, sa 16 glasova za i po jednim protiv i uzdr`anim, Savet imenovao prof. dr Sole{u za vr{ioca du`nosti dekana do izbora novog prvog ~oveka Pedago{kog fakulteta u Somboru. M. M}.

Te{ko }e azilanti pohrliti u Srbiju Ulazak Srbije na belu {engen listu krajem ove i po~etkom naredne godine za sobom, pored o~iglednih blagodeti, povla~i i veliku odgovornost na{e dr`ave koja }e, pre svega, morati da se brine o svojim gra|anima, ali i strancima koji ovde zatra`e azil. Sistem azila, pravna oblast koju Srbija nikada do sada nije imala ure|enu, bio je jedan od kqu~nih stvari koja se morala urediti ukoliko `elimo bezvizni re`im. On je, pro{le godine i zaokru`en otvarawem Centra za azilante u Bawi Koviqa~i, a koordinator projekta “Grupe 484” Vladimir Petronijevi} ka`e da stupawe Srbije na belu {engen listu ne}e dovesti do porasta broja stranaca koji ovde tra`e azil i za{titu svojih prava. Wih, ka`e on, nikako ne treba brkati sa ilegalnim imigrantima kojima je ciq neka tre}a, bogatija, dr`ava. - Sistem azila je, pre svega, jedan od najhumanijih sistema. On zna~i pru`iti odgovaraju}u podr{ku licima koja tra`e za{titu i ne bi ga trebalo posmatrati kao instrument kojim bi, posle ulaska Srbije na belu {engen listu, na{a dr`ava bila preplavqena tra`iocima azila – tvrdi Petronijevi} - Ne mo`e svako biti izbeglica. Mora prvo da ispuni odre|ene kriterijume koje postavqaju me|unarodni dokumenti. Petronijevi} ka`e da je ta~no da postoji veliki broj la`nih azilanata. Re~ je, ka`e on, o qudima koji u EU i drugim razvijenim zemqama tra`e boqi

`ivot, a ne pravnu za{titu u zemqama poput Srbije. - Sa ekonomskim razvojem Srbije mo`e se o~ekivati da }e broj tih lica biti ve}i. Ali nikako se ne sme izgubiti iz vida da sistem azila prvenstveno {titi one kojima su ugro`ena qudska prava. Mo`e se o~ekivati da taj broj bude ve}i, ali ne verujem da }e to biti u neko dogledno vreme. Na drugoj strani, Srbija mo`e postati po`eqna ilegalnim imigrantima, kojima }e Evropa biti za korak bli`a ukidawem bezviznog re`ima za na{e gra|ane. Prema re~ima na{eg sagovorni-

Koordinator projekta “Grupe 484” ka`e da je Zakon o azilu, koji je donesen kod nas, odli~an. Po{tuje, tvrdi on, sve protokole, standarde za{tite i prati evrospke standarde u ovoj oblasti. On omogu}ava da se vodi dvostruki administrativni postupak: pred Ministarstvom unutra{wih poslova i pred Kancelarijom za azil, a potom je formirana i drugostepena Vladina komisija koja odlu~uje o zahtevima. Protiv drugostepenih rep{ewa mo`e se voditi i spor pred Vrhovnim sudom Srbije. - Postoji uspostavqena procedura, otvoren je i Centar za

Sistem azila bio je jedna od kqu~nih stvari koja se morala urediti ukoliko `elimo bezvizni re`im ka, takva lica odgovaraju drugom sistemu. Za wih je predvi|en ili krivi~ni zakon ili su na~inili prekr{aj, pa ih se Zakon o azilu ne doti~e. Na drugoj strani, lica koja tra`e azil ne mogu biti ni krivi~no ni prekr{ajno gowena. Zato, obja{wava, i postoji procedura u kojom se istra`uje wihov polo`aj. - U na{em Azilantskom centru u Bawi Koviqa~i nema ilegalnih imigranata, ve} samo tra`ilaca azila – ka`e. - Va`no je znati da pravi azilanti ne biraju gde }e do}i. Oni samo `ele da za{tite svoja osnovna qudska prava. A, za razliku od wih, la`ni `ele da zloupotrebe sistem azila, ne bi li se dokopali neke bogatije zemqe pa zato ciqaju mnogo bogatije zemqe nego {to je na{a.

azilante u Bawi Koviqa~i i mo`emo re}i da u ovim po~etnim fazama uspostavqawa politike azila imamo i pozitivne rezultate – istakao je Petronijevi}. U narednom periodu bi}e izazov integracija lica kojima je priznat status izbeglice u na{oj dr`avi. Srbija ima veliko iskustvo u prihvatu i pomo}i izbeglicama, ali onim koji su do{li iz republika biv{e Jugoslavije. Vremenom }e se pojavqivati sve vi{e qudi koji nisu iz biv{e Jugoslavije, a koji `ele za{titu svojih osnovnih qudskih prava u Srbiji i wima je potrebno obezbediti da se integri{u, ako im je status azilanta potvr|en. Po re~ima na{eg sagovornika, postoji nekoliko na~ina za okon~awe izbegli~kog statusa.

On se okon~ava ili vra}awem osobe u dr`avu iz koje je do{la ili wegovom integracijom u zemqi u kojoj je tra`ila azil. Postoji jo{ jedan UNHCR-ov standard, a to je preseqewe u tre}u zemqu. Sistem je za sada zdrav, ali Petronijevi} napomiwe da se na wemu i daqe mora raditi. Centar za azilante otvorili su, pro{le godine, potpredsednici Vlade Ivica Da~i} i Jovan Krkobabi}, ~ime je dr`ava i zvani~no preuzela vo|ewe Centra od Visokog komesarijata UNHCR-a. U wemu se obezbe|uju sme{taj i osnovni `ivotni uslovi za osobe koje tra`e azil u na{oj ili odlazak u „tre}e zemqe“, sve do dono{ewa kona~ne odluke srpskih dr`avnih organa. Kapacitet Centra je 88 osoba, a u wemu je obi~no boravilo 30-50 qudi. EU je od 2006. do 2008. ulo`ila 650.000 evra za potrebe azilanata u Srbiji, kao i za obuku i pripremu razli~itih dr`avnih slu`bi za preuzimawe nadle`nosti u ovoj oblasti od me|unarodnih organizacija. Samo u renovirawe i opremawe Centra u Bawi Koviqa~i ulo`eno je 225.000 evra. Preuzimawem Centra za azilante od UNHCR-a, Vlada Srbije ispunila je veoma va`nu obavezu na putu ka beloj {engen listi i ka EU. Zakon o azilu na snagu je stupio 1. aprila 2008. godine, a wime se Srbija obavezala da }e preuzeti brigu o budu}im azilantima. P. Klai}

ZDRAVSTVENI TURIZAM SVE POPULARNIJI U SRBIJI

Do|e{ na Egzit, popravi{ zub Ve} godinama stranci dolaze u na{e zdravstvene ustanove na dijagnostiku i le~ewe jer su one kod nas daleko jeftinije nego u wihovoj zemqi. Posebno su zainteresovani za stomatolo{ke usluge, jer su popravka zuba i izrada zubnih proteza i krunica u zemqama zapadne Evrope veoma skupe. Godi{wi odmor, poseta rodbine i prijateqa, dolazak na Egzit ili u Gu~u mnogi stranci iskoriste i za posetu stomatologu. Unapred zaka`u kod stomatologa i ceo posao se obavi za samo par dana. Privatne stomatolo{ke ordinacije izlaze u susret stranim pacijentima pa se posao organizuje i tokom vikenda. Zubarske usluge postaju i deo aran`mana za strane lovce

koji dolaze u Vojvodinu, pre svega one najbrojnije, iz Italije. Odnos cena usluga u Srbiji i Italiji je otprilike jedan prema osam, pa najskupqu, skeletnu protezu za koju bi u svojoj zemqi morali da izdvoje oko 2.800 evra, u Srbiji dobijaju za samo oko 350 evra. [est-sedam dana, koliko obi~no u`ivaju u vojvo|anskim lovi{tima, dovoqno je da proteza bude gotova. Direktor Studija „Be~kerek“ iz Novog Sada Zoran Radovanov najavquje promociju zdravstvenog turizma koji }e uskoro do`iveti ekspanziju u na{oj zemqi. Studio pri-

Srpska plomba deset puta jeftinija

prema vodi~ za dentalni turizam koji }e sadr`ati oko 15 ordinacija u Novom Sadu. Promovisa}e se na Sajmu turizma u Londonu, a zatim i u ostalim gradovima u Evropi i Srbiji. Stru~ni konsultant u izradi ovog vodi~a je dr Gordana Kova~evi} iz Novog Sada. Prema wenim re~ima, plomba u na{im ordinacijama je oko 20 evra, dok je u inostranstvu 150 do 200 evra. Proteza je tri puta jeftinija nego u Hrvatskoj, odnosno izme|u 200 i 400 evra, dok je cena metalokerami~ke krunice od 60 do 90 evra, dok je u inostranstvu za to potrebno izdvojiti izme|u 400 i 500 evra. Uz povoqne cene, komplet zdravstvenih usluga koje se ovde nude su po tehni~koj opremqenosti i po kadrovima na svetskom nivou. J. Barbuzan

TURBOFOLK MUZIKA I DAQE PALI [IROKE NARODNE MASE

Stihovi za „dol~e gabana” dru{tvo Emisije „Grand produkcije“ ve} godinama su ubedqivo me|u najgledanijim i svake nedeqe ih, posredstvom malih ekrana, prati milionski auditorijum. Mada se nastanak ve}eg dela muzike koja se emutuje u tom {ou programu vezuje za devedesete godine pro{log veka, kada je, zajedno sa ekonomskim, po~elo i dru{tveno i kulturno uru{avawe zemqe, ~iwenica je da turbo folk i danas privla~i sve vi{e slu{alaca. Tako na sve strane mo`emo ~uti bolne vapaje o izgubqenim qubavima, {to je malte ne ravno smrti, zatim stihove sa seksualnom konotacijom ili one koji se bave lagodnim `ivotom. „Gu~i, Gu~i, i Dol~e Gabana, dobar `ivot ja~a mi je strana, imam por{e, vozim i ferari, volim skupe stvari“, ili „Japanska ma{ina od 500 kubika, kad je vozi Balkanac, pravi ma~o mu{karaca. Kavasaki, kavasaki kad juri po putu, svaka cura `eli da ga voza bar minutu“, samo su neke od pesama u kojima se peva-

~i hvalisaju svojim na~inom `ivota, a omladina to upija kao vrednosne postulate. Ne mawka ni stihova u kojima se spomiwu insekti i `ivotiwe. Svi jo{ pamte poruku Mitra Miri}a upu}enu devojci, u kojoj ka`e – „Divqa ma~ko, kanxe skrati, u jagwe se preobrati“. Goga Sekuli} se pozabavila `ivinarstvom, pa je na posledwem albumu spevala i slede}e: „Pile moje, veliko i malo, svakog dana kquca{ me pomalo“. Zlata Petrovi} peva o leptiri}ima, Mile Kiti} o vukovima… Neki su „poeziju“ o provodu i no}nom `ivotu pretvorili u recepte, te mo`emo ~uti i slede}e poruke: „Pijem bambus i ba{ mi je fino, malo kole, dve tre}ine crno vino“, onda „votka i xin, to je sada in“, i naposletku „Red bul, da dobijem krila, da ska~em goredole, da istresem se, votka da s tobom bih bila, da ka`em da kad bih ti trezna rekla ne.” U moru ovakvih i sli~nih nota pravo je ume}e izdvojiti se od

ostalih, pa neki to poku{avaju da u~ine kroz provokativne tekstove. Najsve`iji primer je Sandra Valterovi}, poznata pod nazivom Seksi Sandra, doskora-

`enskim ~eqadetom, Sandra je zapevala: „On to ne ume, on se samo va`an pravi, ti budi vredna gde bi on samo da stavi, sa wim je qubav hladna, s tobom te-

Imam por{e, vozim i ferari, volim skupe stvari

{wa uku}anka „Velikog brata“, koja je svoj singl „Dok ponuda va`i“ posvetila lezbejskoj populaciji. Ne libe}i se da se u spotu grli i qubi sa drugim

lo gori, devojko mani pri~u i samo izvoli“! A u udarnim terminima na TV i radio stanicama mo`e se svakodnevno ~uti i slede}i refren: „Do jaja, do jaja,

do jaja ba{ si ti, do jaja, do jaja, al’ kad bi se zezali“! Vrhunac „umetni~ke kreativnosti“, me|utim, predstavqaju re~i za koje ni wihovi autori, mogu}e je, zapravo i ne znaju {ta zna~e. „Hajde da pri~amo o, ja stalno mislim na to, hajde da pri~amo o, uuuuuu…“, jedan je od primera. Na{ poznati kulturolog Ratko Bo`ovi} smatra da je turbofolk muzika nametnuta, da je bila samo druga strana patriotske politike i samim tim prijem~iva za {iroke narodne mase. - Dabome, ova muzika je sporna po tekstu, naivi, prizemnoj vrednosti. Zaokupqenost qudi tom muzikom postaje ne{to {to u velikoj meri dominira. Ako se vozite autobusom, ako ste u javnom prostoru, sve se to ~uje, sav taj prostor je ozvu~en u takvoj intonaciji. Ta muzika je, po{teno govore}i, u svakom pogledu najprijem~ivija za svet nepismenih i za wih je i pravqena. Negde je to i demokratski, kad

narod ho}e, {ta da mu radimo – ka`e Bo`ovi} za „Dnevnik“. Po wegovim re~ima, estrada takve peva~e pravi nezamenqivima i li~nostima, iako znamo da to nisu qudi od autoriteta, niti je to muzika od neke vrednosti. - Zauzimaju vi{e prostora nego {to im po vrednostima pripada, zauzimaju vi{e vremena nego {to je normalno u civilizovanim oblicima `ivota. Oni su poprili~no agresivni, zapravo onakvi kakvo je na{e dru{tvo, u znaku jednog velikog nereda i haosa – mi{qewa je Bo`ovi}. Na pitawe da li je taj melos sofisticiraniji ili prizemniji u odnosu na devedesete godine, i u kojoj meri, na{ sagovornik odgovara da se turbofolk muzika godinama mewala i nije sastavqena iz jednog nivoa. Kre}e se, napomiwe on, od najprizemnijih, ki~ nivoa, do onih koji su na neki na~in, i po muzici i po tekstu, malo pribraniji. @eqko Balaban

14

ponedeqak19.oktobar2009.

PO RE^IMA MUNISTRA IVICE DA^I]A

Podignut je ugled Srbije u svetu Anga`ovawem Bezbednosno informativne agencije (BIA) u me|unarodnoj akciji na zapleni vi{e od dve tone kokaina po-

Ivica Da~i}

dignut je ugled Srbije u svetu, izjavio je ju~e ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. - Ta zaplena u svakom slu~aju podi`e nivo ugleda BIA, svih srpskih bezbednosnih struktura i na{e dr`ave u celini u svetu - kazao je Da~i} novinarima posle otvarawu izlo`be povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine qudima u zgradi Na-

rodne banke Srbije. On je istakao da ta akcija pokazuje da Srbija `eli da se obra~una sa ilegalnom trgovinom narkoticima. Ministar je podsetio da MUP ima veoma dobru saradwu sa stranim policijama i strani slu`bama bezbednosti. - Vi{e puta je na osnovu na{ih informacija dolazilo do velikih zaplena na drugim lokacijama, jer je transport narkotika promenio mar{utu i sada se prete`no prenosi iz Latinske Amerike, pre svega ka zapadnoj Evropi - rekao je Da~i}. On je dodao i da Specijalno tu`li{tvo za borbu protiv organizovanog kriminala vodi istragu o ume{anosti srpskih dr`avqana. U me|unarodnoj policijskoj akciji „Balkanski ratnik“, u kojoj je u~estvovala i srpska Bezbednosno-informativna agencija (BIA), zapleweno je vi{e od dve tone kokaina, a traga se za jo{ 20 kesa sa tom drogom. Uhap{ene su tri osobe u Srbiji. Kokain je urugvajska policija zaplenila na jahti „Maui“, koja je plovila pod britanskom zastavom u luci Santjago Vaskes, na u{}u reke Santa Lusija, 25 kilometara od Montevidea. (Beta)

U SPECIJALNOM SUDU U BEOGRADU

Trojici pritvor zbog kokaina Specijalni sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana trojici osumwi~enih za me|unarodni {verc kokaina iz Ju`ne Amerike ka Evropi i pokrenuo istragu protiv wih, izjavio je ju~e advokat Mom~ilo Mini}, branilac @eqka Vujanovi}a, jednog od osumwi~enih. P o r e d Vujanovi}a iz Kragujevca, pritvor je odre|en Nikoli Pavlovi}u i Marku Bulatovi}u iz Beograda, zbog opasnosti od bekstva, opasnosti da bi mogli da ponove krivi~no delo, kao i zbog visine zapre}ene kazne od preko 10 godina zatvora za delo za koje se terete. Mini} je naveo da su se sva trojica na saslu{awu pred istra`nim sudijom Specijalnog

suda branili }utawem: Vujanovi}, Pavlovi} i Bulatovi} terete se za zlo~ina~ko udru`ivawe i nedozvoqenu trgovinu drogom me|unarodnih razmera. Nedavno usvojenim izmenama Krivi~nog zakona Srbije za ovo delo predvijena je kazna zatvora od minimum 10 godina, bez mogu}nosti izricawa kazne ispod toga. Vujanovi}, Pavlovi} i Bulatovi} uhap{eni su u ~etvratk u Kragujevcu, zbog sumwe da su pripadnici me|unarodne kriminalne grupe koja je {vercovala kokain iz Ju`ne Amerike ka Evropi, odmah nakon akcije zaplene preko 2.5 tone kokaina u urugvajskoj luci Santa Lusija u kojoj je u~estvovala i srpska tajna policija. (Tanjug)

NA SRPSKO-RUMUNSKOJ GRANICI

[verc cigareta Vr{a~ki carinici i policajci prona{li su u vozu za Rumuniju sakriveno oko 470 boksova cigareta, saop{tila je ju~e Carinarnica Vr{ac. Cigarete, prona|ene preksino} u konstrukciji vagona koji

saobra}a od Beograda do Temi{vara, namewene su crnom tr`i{tu u Rumuniji. U posledwih godinu dana ovo je najve}a zaplena {vercovanih cigareta na srpsko-rumunskoj granici. (Beta)

ZBOG NERASPISIVAWA TENDERA

Eksdirektorka iza brave Okru`ni sud u Beogradu odredio je pritvor biv{oj direktorki preduze}a „Gradske pijace“ Gordani Matija{evi} i ve}inskom vlasniku i direktoru komunalnog preduze}a „Zvezdara“ Vladimiru Zori}u. - Pritvor je odre|en s obzirom na postojawe okolnosti koje ukazuju da bi okrivqeni boravkom na slobodi mogli uticati na svedoke i na taj na~in ometati daqi tok krivi~nog postupka - rekla je portparol Okru`nog suda Ivana Rami}. Biv{i direktor preduze}a „Zvezdara“ Dobra Arsi} pu{ten je da se brani sa slobode.

Matija{evi}eva, Zori} i Arsi} sumwi~e se za zloupotrebu slu`benog polo`aja kojom su o{tetili „Gradske pijace“ i buxet Beograda za vi{e od 108.7 miliona dinara. Zori} i Arsi} sumwi~e se da su od 2006. do 2008. godine, Matija{evi}evu podstrekavali da ugovara i pla}a poslove komunalnog odr`avawa svih pijaca u Beogradu, sa wihovim - komunalnim preduze}em „Zvezdara“, po cenama vi{im od tr`i{nih. Matija{evi}eva nije sprovodila postupak javne nabavke, shodno Zakonu, a protivno i odluci upravnog odbora JKP „Gradske pijace“ , {to je bila u obavezi da ~ini. (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

@EQKO SUBA[I] UHAP[EN ZBOG MALVERZACIJA S NEKRETNINAMA

Trinaest stanova, 70 vlasnika

@eqko Suba{i}, koji je u Beogradu obavqao malverzacije sa prodajom stanova, uhap{en je u subotu oko 13 sati u okolini Loznice, objavio je B92. Suba{i} je preba~en u beogradsku policiju, gde mu je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati. Kako je rekao izvor B92 u policiji, Suba{i} se sumwi~i da je stanove u izgradwi u Kni}aninovoj ulici na Dor}olu prodavao i po osam puta. Trinaest stanova u zgradi u Kni}aninovoj ulici broj osam ima vi{e od 70 vlasnika, me|u kojima je ve}ina iz Loznice. Stanari su se posledwi put sa Suba{i}em videli u utorak i tada ih je investitor uverevao

da stanove nije prodavao vi{e puta. Kako su ispri~ala dva prevarena kupca, Jana i Marija \uri}, samo jedan stan za koji se veruje da je prvobitno prodat biznismenu Stanku Suboti}u, za sada nema vi{e od jednog vlasnika. - Znamo da taj stan za koji se pri~alo da je Cane Suboti} kupio. Taj stan nije duplo prodat, ali ga je kupila baka mog prijateqa, tako da se za wega nije pojavio ni jedan dupli vlasnik rekla je Jana \uri}. - Krivi~na prijava je podneta. Uglavnom su qudi odlazili sami u odeqewe za privredni kriminal. Svi vlasnici stanova se okupqaju, pa }emo videti {ta daqe treba da radimo, svi

Sporna zgrada na Dor}olu u Beogradu

smo u velikom {oku - kazala je Marija \uri}. Ona ka`e da je,

koliko zna, wen stan prodavan sedam puta. (B92)

OKTOBAR – MESEC BORBE PROTIV TRGOVINE QUDIMA U SRBIJI

Kad „momci” nestaju, robovlasnici prodaju Trgovina qudima, uz sve napore koji se ~ine, uzima sve vi{e maha u svetu, ali i na prostorima Srbije. Obele`avaju}i oktobar – Mesec borbe protiv trgovine qudima u Srbiji, nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine qudima, na~elnik Uprave za pograni~nu policiju MUP-a Srbije Mitar \ura{kovi}, koordinatorka Savetovali{ta protiv nasiqa u porodici Vesna Stanojevi}, {ef Odseka za borbu protiv trgovine qudima u Policijskoj upravi Sremska Mitrovica Goran Pavlovi}, te inspektori za borbu protiv trgovine qudima PU Sremska Mitrovica Slavko @iv~i}, Zoran Gruji~i} i Vladan [imulak bili su gosti Doma u~enika u Sremskoj Mitrovici, gde su sa sredwo{kolcima razgovarali o problemima trgovine qudima, o prevarama koje do`ivqavaju mladi qudi, posebno devojke i o surovosti `ivota koji ih ~eka kad do|u u kanxe novih robovlasnika, koji svoje `rtve prodaju kao robu. Bio je to edukativni skup, kakav Policijska uprava iz Sremske Mitrovice planira da organizuje u {kolama u Sremu tokom ovog meseca. Pokazalo se da su sredwo{kolci zainteresovani za ovakve razgovore, jer, kako sami ka`u, za samo jedno ve~e mnogo su nau~ili. \ura{kovi} je naglasio da, uprkos zajedni~kim akcijama svih policija i Interpola, trgovina qudima cveta, a od tog zla, modernog ropstva, nije po{te|ena ni Srbija. Sve je ~e{}a pojava da mladi momci prvo s devojkom stupaju u qubavnu vezu, pa kad steknu poverewe, predla`u joj da zajedno odu u inostranstvo, a kad pre|u granicu, devojku ostavqaju „trgov-

cima qudskim telom“, a oni nestaju. Takvih primera je na desetine. Ni sremsko podru~je, kako ka`e inspektor @iv~i}, nije izuzeto od trgovine qudima. U posledwe dve godine imali su slu~ajeve, koje su mukotrpno re{ili, trgovine devojkama iz In|ije, Ma~vanske Mitrovice, Sremske Mitrovice i La}arka. ^esto se, da bi se devoj-

tucijom i te{ko uspevaju da se spasu ropstva. Goran Pavlovi} je na kraju sredwo{kolcima ispri~ao pri~u o dvema devoj~icama, maloletnicama iz [ida i Sremske Mitrovice, koje su nasele na pri~u jednog [i|anina, koji ih je, obe}avaju}i im `ivot u blagostawu, s la`nim paso{ima odveo prvo u Rumuniju, gde su silovane, onda se ista pri~a ponovi-

Umesto qubavi, naivne devojke zavr{e kao robqe

ke namamile, pojave oglasi da se za rad u kafi}u u Bawaluci – to je posledwi primer – pla}a 800 evra mese~no. To je inspektorima za borbu protiv trgovine qudima bio trag. Lanac je prese~en, ali, kako ka`e @iv~i}, sve je vi{e poku{aja da se devojkama obe}a da }e raditi sezonske poslove u Italiji, a iza svih tih slu~ajeva krije se trgovina devojkama, koje, kad pre|u granicu, bivaju prisiqene da se bave prosti-

la u Austriji i Nema~koj, da bi zavr{ile u javnoj ku}i u Amsterdamu. – Dve godine smo radili, uspostavqali veze s policijom i Interpolom da bismo devoj~ice vratili u zemqu i onda ih smestili u sigurnu ku}u u Beogradu. Te devoj~ice su stigle natrag sa stra{nim iskustvom i traumama, pa im je neophodna i terapija na du`i rok – ispri~ao je Pavlovi}. Povodom Dana borbe protiv trgovine qudima i Policij-

ska uprava u Subotici ovog meseca realizuje niz edukativnih predavawa u osnovnim {kolama u Subotici i Ba~koj Topoli na temu trgovine qudima. - U posledwe vreme jedan od sve aktuelnijih na~ina trgovawa qudima je internet kroz razne sajtove, koji su naro~ito dostupni deci. Problem je {to preko wih ostavqaju se li~ni podaci i uglavnom maloletnici postaju `rtve trgovaca qudima, koji dobro nalaze na~ine kako da ih zaineresuju - obja{wava policijski slu`benik PU u Subotici, Aleksandrar Obrenovi}. U Okru`nom javnom tu`ila{tvu evidentirana su tri predmeta trgovine qudima, a odnose na seksualnu eksploataciju maloletnica, koje su `ivele te{ko, uz poni`ewe i batine. Pro{le godine, u Okru`nom sudu u Subotici je za trgovinu qudima izre~ena kazna zatvora od 10 godina. - U postupku su tri predmeta. Svaki je pri~a za sebe: imamo primer od toga da je jedno lice teralo maloletnicu da se prostitui{e, do toga da je jedna cela grupa `ivela od rada devojke koja je bila `rtva trgovaca qudima - rekao je okru`ni javni tu`ilac Miroslav Krkeqi}, uz napomenu da `rtva nikada ne mo`e da zaboravi svoje muke, ali mo`e da ima satisfakciju da onaj ko je zlostavqao nije pro{ao neka`weno. - Tgovina qudima je posao koji “vrti” mnogo para. @rtve su zastra{ene da ne{to ne dogodi wima i wihovim porodicama i zbog toga se te{ko odlu~uju da svedo~e – rekla je socijalna radnica Vesna Ka~ar. S. Bojevi} - A. A.

DILEMA NAKON IZJAVE MEDICINSKE SESTRE U BELOJ CRKVI

Zata{kano zlostavqawe devoj~ice? Na tribini o nasiqu u porodici, koju je organizovao Dom za decu bez roditeqskog starawa „Vera Radivojevi}“ i belocrkvanski Centar za socijalni rad , medicinska sestra belocrkvanskog Doma zdravqa Dragana Gruji} obelodanila je da je Centar za socijalni rad obavestila o tome da je jedna devoj~ica seksualno zlostavqana u porodici. Kako je izjavila, pri~u je ~ula od same devoj~ice kada je sa koleginicom obilazila wenu majku. Po wenim re~ima, devoj~ica im se sama otvorila i ispri~ala {ta joj se de{ava. Gruji}eva je zatim rekla da su je vi{e puta pitale da li bi pri~u ponovila i pred drugim osobama, a devoj~ica je odgovorila

potvrdno. Medcininske sestre su odmah obavestile radnicu Centra za socijlni rad, da bi posle nekog vremena zatra`ile informaciju {ta je tim povodom preduzetao, jer se devoj~ica i daqe nalazi u istoj porodici, a sa wima izbegava bilo kakav kontakt. Odgovoreno im je da ba{ ne veruju u sve {to deca govore i da nije bilo potrebe da bilo {ta preduzmu. Gruji}eva je zatim rekla da je prili~no jasno da je devoj~ici re~eno, da ako potvrdi pri~u, ona ide u Doma za decu, wen otac u zatvor i da }e joj majka ostati sama, pa je odlu~ila da }uti. Po wenim re~ima, {ta se sa devoj~icom de{ava znaju i prosvetni radnici u osnovnoj {koli koju poha|a..

Jedina rekacija direktorke Centra za socijlni rad Jawe Stan~i}, posle ove izjave Dragane Gruji} bila je da ona ne zna o kome se slu~aju radi i da Centar ima odli~nu saradwu sa patrona`nom slu`bom. U~esnici tribine dr Veronika I{panovi} Radojkovi}, Ranka Vujovi}, Jasmina Ivanovi} i Uro{ Kmazi} pohvalili su patrona`nu slu`bu {to je prijavila jedan ovakav slu~aj, kao savesni deo tima koji mora da radi na suzbijawu svakog oblika nasiqa u porodici, a posebno nad decom. Tako|e su dali i neke preporuka kako u ovakvim slu~ajevima reagovati. Prijavu da postoji sumwa da je neko lice zlostavqano ili zanemarivano mora podneti svako ko ima saznawa o

tome, a to se mo`e u~initi i usmeno policiji ili Centru za socijlni rad. Ako de`urni radnik u Centru zakqu~i da je u takvoj situaciji ugro`en `ivot i zdravqe lica mo`e izre}i privremenu meru za{tite koju kasnije u redovnom postupku potvr|uje sud. Prisutni u sali Centra za kulturu ~uli su veoma zanimqivo predavawe o nasiqu u porodici, oblicima i posledicama, kao i mogu}nostima wegovog suzbijawa. Mnogo je subjekata nadle`no da u ovakvim situacijama reaguje, a kako to funkcioni{e u praksi, pokazao je primer koji je na kraju iznela medicinska sestra Dragana Gruji}. M. Vitomirov

KULTURA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak19.oktobar2009.

15

SVE^ANI KONCERT POVODOM STOGODI[WICE RADA M[ „ISIDOR BAJI]“

POZORI[NE PREMIJERE

Svetkovina mladosti i muzike

Sitno i zajedqivo

Pred prepunim gledali{tem velike dvorane Srpskog narodnog pozori{ta, u atmosferi naelektrisanoj toplinom i emocijama, u subotu uve~e odr`an je spektakularni gala koncert Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“ kojim je proslavqen izuzetan jubilej - stogodi{wica postojawa ove na{e ugledne umetni~ke i pedago{ke ustanove. Prisutnu mnogobrojnu publiku, u kojoj su uz mno{tvo biv{ih i sada{wih u~enika {kole, bili i predstavnici grada Novog Sada, AP Vojvodine, Vlade Republike Srbije i diplomatskog kora, po-

„odglumili“ nekoliko de~jih pesmica, me|u kojima su bile i pesme „Bio jednom jedan lav“ i „Hajde da rastemo“ na stihove Du{ka Radovi}a. Ovaj brojni hor malih peva~a vodila je Marija Josimovi}. Potom se na bini na{ao u~eni~ki hor „Baji}evi slavuji“ koji se pod dirigentskim vo|stvom Ane Kova~i} predstavio poletnim izvo|ewima „himne“ ovog ansambla, belgijske pesme „Qubav stvara boqi svet“, kao i jednom numerom savremenog zvuka, horskim aran`manom numere „My heart will go on” iz filma „Titanik“.

likom bili ukqu~eni i nekada{wi i sada{wi u~enici, kao i profesori, tako da se na pozornici na{ao veliki izvo|a~ki ansambl, koji je brojao vi{e od dve stotine muzi~ara. Na wihovom programu na{ao se najpre raspevani, popularni Valcer Arama Ha~aturijana iz Orkestarske svite „Maskarada“, izveden odmereno i upe~atqivo pod preciznim i sugestivnim vo|stvom mladog dirigenta Aleksandra Koji}a. Potom je usledila impresivna interpretacija svojevrsne Parade horskih hitova, u aran`manskim

Na sve~anom koncertu nastupili i „Baji}evi guda~i”

zdravila je direktorka {kole Radmila Rakin-Martinovi}, podse}aju}i na re~i osniva~a {kole, kompozitora Isidora Baji}a, izre~ene pre ta~no sto godina, koji je tom prilikom naglasio da je muzi~ka {kola kulturni zavod sa ozbiqnim zadatkom: ne samo da |ake u~i muzici, ve} da ih vaspitava da budu vredni i odgovorni ~lanovi dru{tva. Podse}aju}i na pregala{tvo i izuzetne pedago{ke do-

Nastavak ove svetkovine mladosti, nadahnu}a i muzike doneo je potom nastup Orkestra „Baji}evi guda~i“ kojim je dirigovao ^aba Zima, na ~ijem programu su se na{le dve zanimqive, duhovite i nepretenciozne kompozicije: „Igra violina“ folklornog prizvuka kompozitora Persija Fle~era, kao i neobi~ni „Bluz tango“, u ~ijem izvo|ewu su u~estvovali i dvoje mladih igra~a, u~enici Baletske {ko-

^estitka Evropske unije muzi~kih {kola Publici se pre sve~anog koncerta obratio i predsednik Evropske unije muzi~kih {kola dr Gerd Ajker rekav{i da se malo {kola u Evropi mo`e pohvaliti tako dugim i bogatim istorijom, koja je zapo~ela pre jednog veka zahvaquju}i vizionarskim nastojawima znamenitog kompozitora Isidora Baji}a. On je slavqenicima ~estitao ovaj veliki jubilej, izraziv{i nadu da }e dr`ava nastaviti da pru`a podr{ku muzi~kom {kolstvu, jer je ulagawe u obrazovawe najboqi doprinos za izgradwu miroqubive i humane Evrope. mete generacija ranijih nastavnika i u~enika, Radmila Rakin Martinovi} je izrazila zahvalnost svima koji danas poma`u ovu {kolu i wene sada{we profesore i polaznike, podr`avaju}i ih tako u wihovom radu i u uverewu o postojawu apsolutne lepote muzike i beskrajne snage talenta. Program sve~anog koncerta otvorio je nastup najmla|ih polaznika M[ „Isidor Baji}“, Hora muzi~kog zabavi{ta sa~iwenog od dece pred{kolskog uzrasta, koji su spontano i beskrajno simpati~no, otpevali i

le, Helena Aksamit i Marko Dubovac. Na kraju prvog dela programa usledilo je jo{ pojavqivawe renomiranog {kolskog Orkestra harmonika „Margita Bara~kov“ sa dirigentom Igorom Paro{kim, koji je izveo potpuri poznatih tema Isidora Baji}a sa naslovom „Srpsko cve}e za srpska srca“ kao i aran`man regtajma „Black bottom“ autora Reja Hendersona. Drugi deo koncerta obuhvatio je spektakularni nastup Me{ovitog hora i Simfonijskog orkestra Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, u koji su ovom pri-

Foto: R. Hayi}

adaptacijama Angela [ureva i Aleksandra Koji}a, koji je obuhvatio odlomke najpoznatijih horskih numera, od Hendlovog hora „Aleluja“ i Betovenove „Ode radosti“, fragmenata iz opera Verdija, Borodina i Bizea, sve do poznate „Srpkiwice“ iz Baji}eve opere „Knez Ivo iz Semberije“, pozivaju}i na jedno kratko i zanimqivo putovawe svetom muzike, u kojem vidno mesto pripada i Baji}evom opusu. Na kraju programa izveden je jo{ i [ostakovi~ev Valcer broj 2 iz Svite za orkestar, uz jedan neobi~an dodatak: uz hor i orkestar na bini su se tom prilikom na{li i specijalni gosti: ~lanice i ~lanovi guda~kog ansambla „Studio Alektrik“ sa elekti~nim instrumentima i uz ritam ma{inu pru`iv{i publici jedno `ustro, neformalno i modernizovano izvo|ewe ove poznate klasi~ne teme, na taj na~in simboli~no povezuju}i stogodi{wu uspe{nu tradiciju {kole i wenu otvorenost za duh savremenosti i trendove nove muzi~ke prakse. Nastup Hora i Simfonijskog orkestra M[ „Isidor Baji}“ sa ~lanicama „Studija Alektrik“, (ina~e, tako|e biv{im u~enicama {kole), nagra|en je burnim aplauzima, ovacijama i usklicima odobravawa, kakvi bi se pre o~ekivali na rok koncertima, kruni{u}i tako sjajan uspeh ovog velikog jubilarnog koncerta Baji}eve muzi~ke {kole. Borislav Hlo`an

VE^ERAS KONCERT U SINAGOGI

Orkestar Ruske dr`avne kapele Simfonijski orkestar Ruske dr`avne kapele, pod upravom maestra Valerija Poqanskog, nastupa ve~eras u 20 ~asova u novosadskoj Sinagogi, koja }e biti ispuwena do posledweg mesta, jer su podeqene sve karte za koncert. Novosa|ani }e u ovoj retkoj prilici mo}i da slu{aju dela najve}ih ruskih kompozitora Musorgskog, Borodina, Rahmawinova i ^ajkovskog, u izvo|ewu ovog cewenog ruskog orkestra. Koncert organizuju Muzi~ka omladina Novog Sada (MONS) i Organizacija za muzi~ko – scensku delatnost „Strada“, pod pokroviteqstvom Grada Novog Sada.

Ovaj orkestar osnovao je ~uveni Genadi Ro`destvenski i danas se smatra simbolom najvi{eg nivoa umetni~kog izraza i muzi~ke profesionalnosti. Iza ovog orkestra je veliki broj

turneja po Rusiji, ali i Evropi, Americi i u Japanu, a mo`e se pohvaliti i nastupom sa naj~uvenijim umetnicima i dirigentima, me|u kojima su Jehudi Mewuhin, Nikolaj Petrov, Juri Ba{met, Vladimir Spivakov i Zubin Mehta. Gostovawe ovog istaknutog ansambla realizovano je, kako navode u MONS – u, zahvaquju}i pokroviteqstvu Grada Novog Sada, koji na ovaj na~in doprinosi da se predstoje}a kulturno-umetni~ka sezona otvori presti`nim i jedinstvenim kulturnim doga|ajem. N. P-j.

Branislav Nu{i}, Pokojnik, re`ija Predrag [trbac, Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}”, Zrewanin Iako je i danas vetar jo{ uvek povoqan za Nu{i}eve invektive, na{e vreme o~igledno ima mnogo suptilnije mehanizme da bi jedno delo iz pretpro{log veka, ~ak i pro~itano radikalnim rediteqskim postupkom, u potpunosti odgovaralo zahtevima ozbiqnog ili u ovom slu~aju mnogo bli`e i ta~nije - bulevarskog pozori{ta. Nije kriv Nu{i}. On se svojski trudio da u korpusu pozno napisanih dela (“Gospo|a ministarka”, “O`alo{}ena porodica”, “Pokojnik”...) vlastitu spremnost na porugu i grdwu {to boqe dramatur{ki upakuje u razli~ito iznijansirane likove, obrte i zamajce, u ~emu je pokazivao veliku snagu i ume}e, ali... Kod Nu{i}a uvek neko ali, pa tako i kod “Pokojnika”. ^ovek plemenitih ideala, a nekako isuvi{e racionalan i u qubavi i u poslu da bi mu to dvoje uspelo u Srba - Pavle Mari}, dobrovoqni “pokojnik” tri godine, u povratni~koj misiji, vaqda pun snage i odlu~nosti koju na po~etku nema, poku{ava da razbije dobro ukomponovano dru{tvo pqa~ka{a, lopova i lupe`a. U redu, i pored misteriozne motivacije i dobrano razvu~ene “studije”, “kultivisani pojedinac protiv nakardnih institucija (brak, porodica, svojina, dr`ava)” pri~a je koja mo`e da pro|e, likovima zanimqivo i duhovito

Zvezdara teatar Beogradsko pozori{te Zvezdara teatar gostuje u Hrvatskoj sa predstavom “Generalna proba samoubistva” po tekstu i u re`iji Du{ana Kova~evi}a. Ova savremena satiri~na komedija u~estvuje danas na festivalu “Gaveline ve~eri”, u zagreba~kom teatru “Gavela”. Predstava }e zatim biti izvedena 20. oktobra u Puli, na sceni Istarskog narodnog kazali{ta. Premijera u Beogradu bila je u decembru pro{le godine. Predstavu su do sada na mati~noj sceni i na gostovawima 40 puta odigrali Branislav Le~i}, Branimir Brstina, Jano{ Tot i Ana Frani}. “Generalna proba samoubistva” dobila je nagradu publike na festivalu Joakimfest u Kragujevcu, Kova~evi} je nagra|en za tekst na Teatar festu u Bawa Luci, a Brstina je dobio “]urana” na Danima komedije u Jagodini i nagradu za bravuru na gluma~kim sve~anostima “Milivoje @ivanovi}” u Po`arevcu. (Tanjug)

oslika ~itavu galeriju bandoglavih probisveta, ali za{to i kako danas vri{tati protiv kakvog takvog sistema, a da ne ispadne{ budala, ili jo{ logi~nije - da ne zavr{i{ mrtav? Ako je suditi po uspe{nosti [trp~eve postavke u zrewaninskom pozori{tu, boqe nikako! Rediteq Nu{i}evoj komediji uz po~etno odavawe po~asti realnim tonovima vrlo brzo prelazi na lakrdiju. Sa pevawem! Direktno obra}awe glumaca publici, transponovano iz Nu{i}evog izvornika, do kraja se koristi kao konstantno i uz pojave i dejstva Pavla Mari}a “Pokojnika” jedino re{ewe u kojem se situacija zaozbiquje, istinski anga`uje publiku. Sve ostalo slu`i za karikirawe i jedan se-

bi svojstveni i{~a{eni cirkus pun op{tih mesta u kojem je inteligencija gledaoca ozbiqno potcewena, dok se nose}i glumci ne snalaze druga~ije nego uglavnom ponavqaju}i vlastita, ve} vi|ena, re{ewa, a svi ostali nemilosrdno {miraju. Xaba se Nu{i} trudio da voluminozno predstavi najsitnije detaqe, xaba se [trbac upeo da to sa`me. I jedan i drugi u Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” u Zrewaninu izgledaju bezobrazno naivni, preeksplicitni i prespori za novo vreme, istina, puno starog. Tako se ne ide u `eqeno napred, nego samo u sitno i zajedqivo samozadovoqstvo. @ive}e “pokojnici” jo{ sto godina! Igor Buri}

ZAVR[ENI „DANI ZORANA RADMILOVI]A”

Priznawe Nikoli Ristanovskom Glumac Nikola Ristanovski, koji je u predstavi “Dervi{ i smrt” Narodnog pozori{ta u Beogradu igrao Ahmeda Nurudina, najboqi je glumac 18. festivala pozori{nih ostvarewa “ Dani Zorana Radmilovi}a”, koji je u subotu zavr{en u Zaje~aru. Odluku je doneo stu~ni ziri - glumac Irfan Mensur, kompozitor Kornelije Kova~ i profesor Fakulteta dramskih umetnosti Mihailo Vukobratovi}. Ristanovskom je pripala statueta Zorana Radmilovi}a, nalik na spomenik koji su Zaje~arci podigli svom zemqaku, a nagrada je prvi put ustanovqena ove godine. Prema mi{qewu publike, najboqa predstava festivala je “Dundo Maroje”, koju su izveli glumci kru{eva~kog pozori{ta, dok je nagrada “ Krsto-

mir Milovanovi}” za najboqu scenografiju pripala predstavi “Dervi{ i smrt”. Festival je zatvorilo Pozori{te “Zoran Radmilovi} “ iz Zaje~ara, koje je u ~ast nagra|enih izvelo predstavu “ Orkestar Titanik”. Prema re~ima selektora dr Milivoja Mla|enovi}a i ova smotra imala je ciq da podseti glumce na “duh i misao” Radmilovi}a. Publika je, zavr{ne ve~eri festivala u`ivala u operskim arijama primadone Beogradske opere Dragane Del Monako. Tokom festivala, koji je po~eo 11. oktobra, publika je u zvani~noj konkurenciji videla {est predstava a van konkurencije ~etiri koje je izveo doma}i teatar, a odr`ane su i mnogobrojne prate}e manifestacije.

ponedeqak19.oktobar2009.

SPORT

DNEVNIK

c m y

16

VOJVODINA REMIZIRALA S OFK BEOGRAD

Realizacija glavna briga

Aval Isah

ZVEZDA STIGLA DO MINIMALCA U PO@AREVCU

U re`iji Avala Isaha Fudbaleri Crvene zvezde ostvarili su i peti uzastopni trijumf u prvenstvu. Minimalac u Po`arevcu bio je vredan tri boda, koji opet obezbe|uju lideru da na pristojnoj distanci zadr`i ostale pretendente na titulu. - Kako smo i o~ekivali u veoma te{koj i tvrdoj utakmici ispunili smo ciq. Bio je ovo me~ sa dva razli~ita poluvremena. Mi smo u prvom delu imali inicijativu, ali {anse nismo realizovali. Nastavak je doneo ravnopravnu borbu, a imali smo sre}e da na{a mre`a ostane netaknuta - prokomentarisao je trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}. Prvenac Avala Isaha nije mogao da do|e u boqem trenutku. Neumorni vezista je fantasti~nim udarcem (53. minut) omogu}io crveno - belima da i posle pauze u prvenstvu produ`e po-

bedni~ku seriju. Internacionalac iz Gane retko posti`e golove, ali ovaj na „Va{ari{tu“ istinsko je remek delo. - Zadovoqni smo tesnom pobedom. Normalno, sre}an sam zbog gola koji je odlu~io susret. Nije bilo ni malo lako igrati protiv Mladog radnika i ovo su jako va`ni bodovi. Mukotrpan rad se uvek isplati, opu{tawa nema. Lepo je biti prvi na tabeli, ipak znamo da moramo jo{ mnogo da treniramo i neke nedostatke u igri ispravimo - istakao je Isah. Evro gol Isaha pohvalio je i trener Petrovi}. - Zbog ovakvih pogodaka publika dolazi na stadione. Ipak, ne bismo smeli vi{e da se oslawamo na sre}u, koja je bila na{ saveznik u Po`arevcu - zakqu~io je popularni Pi`on. Z. Rangelov

Surovim zvi`ducima navija~i Vojvodine ispratili su igra~e i novog trenera posle remija s OFK Beogradom. Tragi~no je shva}en novi rezultatski neuspeh na “Kara|or|u” iako je Vojvodina za rivala imala tim koji je bodovno poravnat s wom, a na terenu je pokazao dobru organizaciju, takti~ku zrelost i na kraju zaslu`io bod. Prema stvorenim {ansama doma}in je bio bli`i pobedi. Nije ~ak ni igrao lo{e, bar ne toliko kako bi se na osnovu reakcije publike moglo zakqu~iti. Trener Vojvodine Branko Babi} rekao je da ne}e mewati ni{ta u formaciji posle dva treninga i s te strane je prerano da mu se bilo {ta zamera. Uvrstio je u igru mlade snage od prvog minuta, u ekipi je bio i oporavqeni A|uru, dok je Ple~a zamenio Pekovi}. No, na kraju je ostalo samo 0:0 i posle remija sa Smederevom i poraza od Crvene zvezde, jasno je da je Vojvodina ostala bez sedam velikih novosadskih bodova, pa je ve} sada jasno da od pri~e o borbi za titulu verovatno ne}e biti ni{ta. - Osnovni ciq smo ispunili. Nismo Vojvodini dozvolili da ima dovoqno prostora iza na{e zadwe linije i pola posla smo obavili. U drugoj zamisli, a to je da mi nametnemo igru i vi{e imamo loptu u posedu, nismo uspeli. Oba tima imala su par {ansi koje nisu iskoristila i rezultat je realan – rekao je posle me~a trener OFK Beograda Dejan [vaba \ur|evi}, apostrofiraju}i da wegovom timu

Petar Plani} zaustavqa Yozefa Kizita

slede na papiru lak{i me~evi ali da je osnovni ciq stabilizacija ekipe koja }e uspe{no mo}i da igra na du`i period. Novi {ef struke Vojvodine Branko Babi} nije `eleo da se upu{ta u analizu reakcije publike. - Time ne `elim da se bavim. Na anga`manu ve}ini igra~a nemam {ta da zamerim. A|uru i Medojevi} odradili su dobro posao na sredini, dok je Tadi}

po boku bio stalna pretwa gostima. Nismo uspeli da ostvarimo balans po drugom boku. Ne zamerim ni Aleksi}u ni{ta. Trudio se, pogodio je pre~ku, imao jo{ jednu lepu {ansu... Bi}e mi mnogo toga jasnije kada na miru izanaliziram me~ i pogledam pojedina~ni u~inak svakog igra~a – rekao je Babi}. I novom treneu je jasno gde le`i osnovni problem.

Foto: N. Stojanovi}

- Moramo da popravimo realizaciju. Ne `elim da u zavr{nicu ulazimo sa samo jednim ili dvojicom igra~a. Do suparni~kog gola moramo da sti`emo organizovanim napadom, jer kada se to ~ini stihijski, onda je jasno da od toga nema ni{ta. Vreme je pred nama, predstoji nam rad, a evidentno je da ovaj tim ima i kvalitet i potencijal – istakao je Babi}. S. Savi}

SUBOTI^ANI SE IZ BEOGRADA VRATILI S TRI BODA

Sjajna partija Veselinova Sigurno je veselo bilo fudbalerima Spartak Zlatibor vode po povratku sa subotweg gostovawa BSK-u iz Bor~e (me~ igran na stadionu OFK BEograda na Karaburmi). Kako i ne bi, kada su odigrali i peti me~ zaredom bez poraza, te dobro znanog rivala jo{ iz prvoliga{kih okra{aja pobedili 2:0. Junak me~a je svakako bio Vladica Veselinov, igra~ sredine terena. Sjajno je odmenio kapitena Vladimira Torbicu koga je mu~ila povreda, a prelepim golom u 49. minutu doneo je prednost svojoj ekipi. Ujedno, potvrdio je i da je povreda koja ga je predugo dr`ala van travnatog tepiha definitivno pro{lost, te da trener Milinkovi} ima novu mogu}nost za kombinatoriku u igri Spartaka. - Zaista mi je drago {to sam postigao gol koji je poveo ekipu ka pobedi. Naravno, on je plod dobre igre cele ekipe, nije bitno ko postigne pogodak, ali je on meni veoma zna~ajan zbog pauze koju sam imao. Na neki na~in sam se wime i zahvalio svima onima koji su verovali u mene - po~iwe Veselinov izve{taj iz Beograda. On isti~e da je Spartak zaslu`eno osvojio bodove. - Bili smo boqi od Bor~ana i pobedi nema prigovora. Znali smo da je BSK neugodna Vladica Veselinov Sli~no je utakmicu prokomentarisao i treekipa, pa smo se trudili da doma}inu zatvorimo ner Zoran Milinkovi}. On je tako|e duplo podsve prilaze ka na{em golu. Uspeli smo u tome, vukao strpqivu igru wegovih izabranika. nisu fudbeleri BSK-a napravili ni jednu {an- Mudro smo igrali, do~ekali dve prave prisu koja bi ozbiqnije ugrozila na{eg golmana. U like i osvojili bitne bodove pred nova isku{edrugom poluvremenu smo nastavili s organizovawa u Super ligi Srbije – rekao je {ef struke nom odbranom, strpqivo ~ekali na{e {anse, doplavih golubova. ~ekali ih i pretvorili ih u dva prelepa gola N. S. vredna tri boda – dodao je Veselinov.

SPORT

DNEVNIK

JELEN SUPERLIGA SRBIJE – 8. KOLO Hajduk - Napredak ^ukari~ki – Rad Partizan - Jagodina Vojvodina - OFK Beograd Mladi radnik - Crvena zvezda Borac - Smederevo Javor - Metalac BSK - Spartak Zlatibor voda 1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Spartak ZV 6. Javor Hafit. 7. Napredak 8. Hajduk 9. Mladi radnik 10. Jagodina 11. Borac 12. Smederevo 13. Rad 14. BSK Bor~a 15. Metalac 16. ^ukari~ki

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

3:1 (2:1) 2:1 (0:0) 3:0 (3:0) 0:0 (0:0) 0:1 (0:0) 3:1 (1:1) 2:0 (0:0) 0:2 (0:0) 7 5 4 4 3 3 2 2 2 3 3 2 1 2 2 1

1 3 2 2 3 3 4 4 4 1 1 2 4 1 0 1

0 0 2 2 2 2 2 2 2 4 4 4 3 5 6 6

15:2 15:4 12:4 8:5 9:5 8:7 7:7 8:9 5:6 8:10 7:10 7:11 7:10 6:13 3:12 5:15

22 18 14 14 12 12 10 10 10 10 10 8 7 7 6 4

U slede}em kolu (24/25. oktobra) sastaju se: SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Vojvodina, JAGODINA: Jagodina - BSK Bor~a, BEOGRAD: Rad - Partizan, KRU[EVAC: Napredak - ^ukari~ki Stankom, KRAGUJEVAC: Metalac - Hajduk, SMEDEREVO: Smederevo - Javor Habitfarm, BEOGRAD: Crvena zvezda - Borac, OFK Beograd - Mladi radnik.

Prva pobeda Br|ana ^ukari~ki Stankom – Rad 2:1 (0:0) ^ukari~ki Stankom zabele`io je prvu pobedu u ovogodi{wem prvenstvu Srbije u fudbalu. Doma}in je na beogradskom Banovom brdu savladao Rad 2:1 (0:0). Poveli su belo – crni preko Ribi}a u 50. minutu, dva minuta kasnije Kiso je evro-golom povisio na 2:0, da bi kona~an rezultat postavio rezervista Kalu|erovi} u 60. minutu. Dva minuta pre karaja me~a zbog drugog `utog kartona iskqu~en je kapiten gra|evinara Kokovi}.

Parni vaqak remontovan Partizan - Jagodina 3:0 (3:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca 1.500, sudija Gogi} (Novi Sad), strelci: Krstaji} u 4. Dijara u 43. i Qaji} u 45. minutu. @uti karton: Bojovi} (Jagodina). PARTIZAN: Radosavqevi} -, Stevanovi} 7 (Kne`evi} 7), Krstaji} 8, Bre`an~i} 7, Gavran~i} 7, B. Jovanovi} 7, Moreira 8, Fejsa 7 (Tomi} 6), Qaji} 7, Kleo 7 (Ili} 6), Diara 8.

su u{li u me~ i ubedqivo trijumfovali. ]urani nisu imali ni jednu {ansu, dok je Partizan mogao da postigne jo{ neki gol. Mo`da je na tok doga|aja uticala i kapitenska traka na ruci Mladena Krstaji}a. Uglavnom vaqak je delovao mnogo ozbiqnije. Upravo sjajni {toper je i postigao prvi gol. U 4. minutu korner je izveo Bre`an~i}, a Krstaji}

Lamine Dijara

JAGODINA: Ze~evi} 5, Cilin{ek 6 (Tomi} 6), Luki} 5, \or|evi} 5, Marijanovi} 5, Mihajlovi} 6, Avramovi} 5 (@ivkovi} 6), Novkovi} 5, Ogwenovi} 6 (Beqi} -), Bojovi} 5, \ilas 6. Fudbaleri Partizana posle prvog kola i utakmica sa Borcem zabele`ili su tek drugi ubedqiv trijumf u novom {ampionatu. Crno-beli su ispra{ili Jagodinu 3:0. Prvaku Srbije trebao je ovakav rezultat. Posle debakla u Dowecku i mr{avih 1:1 u Subotici parni vaqak je tra`io remont i izgleda do~ekao ga u protekle dve nedeqe. Sigurni su bili Beogra|ani tokom svih 90 minuta, za razliku od ve}ine utakmica u ovom prvenstvu. Ono {to je trener Goran Stevanovi} obe}ao, to se i desilo. S novim stavom igra~i

glavom bio precizan. Otvorili su se potom }urani, {to je omogu}ilo kontre Partizanu pa je u 43. minutu Diara povisio na 2:0. Proigrao ga je Kleo, a pogotku je prethodilo driblawe golmana Ze~evi}a. I pre toga Brazilac je insistirao na asistrirawu Senegalcu, a u 34. minutu i pogre{io, jer je trebao sam da {utira. Kona~an rezultat postavio je Qaji} u fini{u prvog poluvremena. Nakon duplog pasa sa Dijarom sa petnaest metara je bio precizan. I u nastavku je vaqak dominirao, ali bez prave realizacije. Dijara je ga|ao preko pre~ke, a Moreira pogodio stativu. Fudbaleri Partizana ovom pobedom napravili su dobar {timung pred gostovawu Bri`u u Ligi Evrope. I. Lazarevi}

17

ponedeqak19.oktobar2009.

Revija lepih golova Hajduk - Napredak 3:1 (2:1) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 200. Sudija: Karaxi} (Beograd). Strelci: @ivanovi} u 22. Davidov u 42. i Komazec u 89. za Hajduk, a Vujovi} u 25. minutu za Napredak. @uti kartoni: Radanovi}, Bogi} i Davidov (Hajduk), Aleksi}, Babi} i Vujovi} (Napredak). HAJDUK: Manolov 7, Kozo{ 7 (Duki} 7), Fejsa 7, Radanovi} 7, Trajkovi} 7, Ki{ 7, Kekezovi} 7 (Komazec -), Bogi} 7, Jovanovi} 7 (Maksimovi} -), @ivanovi} 8, Davidov 9. NAPREDAK: [eji} 7, Miki} 6, Aleksi} 6, Babi} 7, Petrovi} 6, Krwinac 6 ( Jong Il Ju -), Bini} 7 ( Ike~ukvu -), Vujovi} 7, Puno{evac 6, Martinovi} 7, Stojkov 6 ( Pavlovi} 6). Fudbaleri Hajduka su ubele`ili drugu prvenstvenu pobedu savladav{i ekipu Napretka iz Kru{evca 3:1. Hajduk je poveo u 22. minutu. Slobodan udarac iskosa sa leve strane izveo je Davidov, uputio o{tru loptu pred gol gostiju, stvorila se gu`va u kojoj se najboqe sna{ao @ivanovi} i sa par metara u padu loptu glavom poslao u mre`u. Napredak je izjedna~io u 25. minutu. Upu}en je centar{ut pred gol Hajduka, u skoku su bili golman Manolov i napada~ Napretka Puno{evac, bilo je kontakta i o~ekivao se prekr{aj napada~a gostiju. No, sudija Karaxi} nije svirao ni{ta, Manolovu je lopta ispala iz ruku, Radanovi} je potom slabo zahvatio, a Vujovi} sa 5-6 metara poslao u mre`u za 1:1. I onda je usledilo remek delo Aleksandra Davidova. Igrao se 42. minut, Kekezovi} je centrirao, Jovanovi} glavom vratio loptu Davidovu, a ovaj tek korak u {enstaestercu pu{ta loptu da odsko~i i sjajnim volej udarcem poga|a suprotni ugao nemo}nog [eji}a! Gol kakav se retko vi|a za 2:1 za Hajduk. U drugom poluvremenu Napredak je imao vi{e

Milo{ @ivanovi} u akciji

loptu u posedu, ali bez {ansi sve do 88. minuta kada je Vujovi} sa 7-8 metara {utirao preko gola. I kazna je brzo usledila. Bo-

gi} je osvojio loptu na polovini protivnika, prosledio je Komazecu koji je poneo desetak metara, namestio na levicu i sa 18

metara silovito poslao u levi ugao nemo}nog [eji}a za kona~nih 3:1. \. Bojani}

PRVA LIGA SRBIJE

Lider presko~io Slanu baru Proleter - Kolubara 1:2 (0:0) NOVI SAD: Stadion Slana lepih akcija i po dva {uta u bara, gledalaca 500, sudija Jereokvir gola. Prvi je pripretio mi} (Beograd), strelci: ^ovi} u Kali~anin, ali je lopta zavr64. za Proleter, a Brajovi} u 54. {ila kraj same stative. U 37. (iz penala) i Stojanovi} u 79. minutu iskusni Havil Asani zaminutu za Kolubaru. @uti kargrejao je dlanove golmana Nenatoni: Drini} (Proleter), N. da Rankovi}a koji je krajwim naRankovi}, Marinkovi}, Pe{i} porom izbacio loptu u korner. (Kolubara). Crveni kargon: Gosti su do{li u vo|stvo u 54. Dragi} (Proleter). minutu, Ristanovi} je prona{ao PROLETER: Drini} 6, Krau {enaestercu Stojanovi}a koga si} 6, Asani 7, Dragi} 6, @igi} 6, Gali} 7 (Ako , Bo{wak -), ^ovi} 7, Sekuli} 6, Popin 7, Raki} 6 ([arac 6), Mi~i} 7. KOLUBARA: N. Rankovi} 7, Ristanovi} 7, Marinkovi} 6, Ka{i} 6, M. Rankovi} 7, A{kovi} 7, Zaji} 6 (Obradovi} -), Kali~anin 6, Brajovi} 7 (Dimitrijevi} -), Medi} 8, Stojanovi} 8 (Pe{i} -). O~ito da Lazarev~anima prija Novi Sad, jer su i sa drugog gostovawa odneli ceo plen. Bila je to nadasve borbena utakmica u kojoj se rivali nisu {tedeli ali fer i korektna. Crveni karton Dragi}a bio je plod nervoze odbrambenog igra~a doma}ih koji je Momenat iz me~a bespotrebno prigovorio sudiji je oborio Drini}, a sudija JereJeremi}u i morao je pre vremena mi} pokazao je na belu ta~ku. na hla|ewe. Golman Drini} prozreo je nameU prvom poluvremenu nije biru izvo|a~a kazenog udarca Bralo golova, ali je bilo nekoliko jovi}a, ali je bio prekratak da

spre~i pogodak. Kada je Dragi} zbog nepotrebnog prigovora zaradio crveni karton ~inilo se da je utakmica re{ena, ali nisu tako mislili doma}ini. Krenuli su agilnije prema golu gostiju {to im se isplatilo, jer je na centa{ut sa desne strane Mi~i} loptu prosledio glavom do ^ovi}a, a ovaj je bio neumoqiv. Ipak, iskusniji gosti su do kraja utakmice uspeli da do|u do novog gola i pobede. Najboqi akter utakmice Medi} prona{ao je Zorana Stojanovi}a a ovaj glavom poslao loptu iza le|a nemo}nog Drini}a za kona~an rezultat. M. Popovi}

Srem - Novi Sad 1:1 (1:0) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Filipovi} (Beograd), strelci: Vukovi} u 25. (iz penala) za Srem, \uki} u 85. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Stanojevi}, Tatomirovi}, Nikoli}, Soviq, Vasiqevi} (Srem) i Novakovi} (Novi Sad). SREM: Raji} 6, Stanojevi} 7, Tatomirovi} 7, Nikoli} 6, Vasiqevi} 6, Kali~anin 7, Vukmir 6, Soviq 7, Vukovi} 7 (Paunovi} -), Kaizi 6, Gali} 6 (@ivkovi} -). NOVI SAD: Nikitovi} 7, Zeqkovi} 7, \uki} 8, Paripovi} 6, Jovanovi} 7, ^ovilo 6, Novakovi} 7 (Kova~evi} -), Stevan~evi} 7, Drini} 7 (Datioqa -), Bogunovi} 7, Vujaklija 6 (Daki} -). U prose~noj igri Mitrov~ani su krenuli agresivno ali bez prave realizacije, a jedinu izglednu priliku imali su Gaji} i Kaizi. U 25. minutu posle nedozvoqene igre Drini}a nad Vukmirom sudija Filipovi} je pokazao na belu

Srem - Novi Sad Proleter - Kolubara In|ija - Mladost (A) Radn. (S) - Radn. (N) ^SK Pivara - Sloga (K) Be`anija - Banat Sevojno Point - Dinamo Novi Pazar - Mladost (L) Zemun - Teleoptik 1. Kolubara 10 2. Srem 10 3. In|ija 9 4. Novi Pazar 10 5. Banat 10 6. Proleter 10 7. Sevojno 10 8. Teleoptik 9 9. Novi Sad 10 10. ^SK Pivara 10 11. Dinamo 10 12. Mladost (A) 10 13. Be`anija 10 14. Mladost (L) 10 15. Sloga (K) 10 16. Radni~ki (S) 10 17. Radni~ki (N) 10 18. Zemun (-2) 10

6 6 5 5 4 5 4 4 4 2 3 3 2 2 2 2 2 3

3 1 3 2 4 0 3 1 1 6 3 3 5 4 4 3 3 1

1 3 1 3 2 5 3 4 5 2 4 4 3 4 4 5 5 6

1:1 1:2 4:0 1:1 0:0 0:0 1:2 0:0 1:0

14:9 21 14:8 19 11:5 18 9:7 17 7:4 16 15:11 15 10:6 15 11:7 13 8:11 13 6:6 12 6:10 12 6:12 12 4:5 11 7:9 10 6:8 10 7:10 9 10:15 9 6:14 8

Odgo|eni me~ Teleoptik – In|ija igra se 21. oktobra, a u slede}em kolu (24/25.oktobra) sastaju se: NOVI SAD: Novi Sad - In|ija, APATIN: Mladost - Zemun, BANATSKI DVOR: Banat - Sevojno Point, VRAWE: Dinamo - Novi Pazar, LAZAREVAC: Kolubara - Be`anija, NI[: Radni~ki - Proleter, ZEMUN: Teleoptik - Radni~ki (S), KRAQEVO: Sloga - Srem, LU^ANI: Mladost - ^SK Pivara. ta~ku, a uspe{an realizator jedanaesterca bio je Vukovi}. U nastavku ista slika na terenu. Mitrov~ani su imali inicijativu i kada se o~ekivalo da }e slaviti pobedu, stigla ih je kazna. U 85. minutu iz brzog kontranapada sa desne strane \uki} je u{ao u kazneni prostor i poravnao rezultat. R. Artukov

18

SPORT

ponedeqak19.oktobar2009.

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Najzad radost u Narodnoj ba{ti Senta - Dowi Srem 2:1 (0:0) SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 200. Sudija: A. Katalini} ( Apatin). Strelci: D. Vukobrat u 75. i Popov u 81. za Sentu, a Vasiqevi} u 87. minutu (iz jedanaesterca) za Dowi Srem. @uti kartoni: Rajkova~a, Cvetkovi}, Stojanov (Senta), Radi{i}, Vasiqevi}, Berowa, Pavi~evi} i Zelinac (Dowi Spartak (D) - Radni~ki ([) 2:1 Senta - Dowi Srem 2:1 Big bul - Metalac AV 1:0 Sloga (T) - Vr{ac 2:2 Kikinda - Dolina 2:1 Radni~ki (NP) - Pali} 1:0 Ba~ka - Veternik Viskol 1:0 Tekstilac I. - Mladost (BJ) 2:1

1. Big bul 10 8 1 1 20:7 25 2. Pali} 10 6 2 2 14:9 20 3. Veternik 10 6 2 2 16:12 20 4. Ba~ka (BP) 10 6 1 3 17:10 19 5. Sloga (T) 10 4 5 1 17:11 17 6. Tekstilac 10 5 1 4 11:11 16 7. Dolina 10 4 2 4 23:17 14 8. Kikinda 10 3 4 3 16:16 13 9. Radn. (NP) 10 3 4 3 10:14 13 10. Dowi Srem 10 3 2 5 14:13 11 11. Senta 10 3 2 5 13:15 11 12. Mlad. (BJ) 10 3 2 5 12:16 11 13. Metalac AV 10 2 4 4 10:10 10 14. Vr{ac 10 2 4 4 7:11 10 15. Radn. ([) 10 1 3 6 8:22 6 16. Spartak (D) 10 1 1 8 9:23 4 U slede}em kolu (24/25. oktobar) sastaju se- FUTOG: Metalac AV Spartak (D), VR[AC: Vr{ac - Big bul, PADINA: Dolina - Sloga (T), PALI]: Pali} - Kikinda, PE]INCI: Dowi Srem - Radni~ki (NP), VETERNIK: Veternik Viskol - Senta, BA^KI JARAK: Mladost - Ba~ka (BP), Radni~ki ([) - Tekstilac Ites.

Srem). SENTA: M. Vukobrat 7, Rajkova~a 7, Perovi} 7 (\eri 7), Jankovi} 8, Cvetkovi} 7, Crnomarkovi} 8, ]etkovi} 7 (Ba{tovanov 7), Popov 8, Stojanov 7, Na|pal 7 (Lazarevi} -), D. Vukobrat 8. DOWI SREM: Ba{i} 7, Blanu{a 7, Radi{i} 7, Risti} 8, Bukorac 7, Vasiqevi} 8, Tomi} 7 (Berowa 7), Dun|er 7 (Skorupan 7), Laki} 7, Radosavqevi} 7 (Pavi~evi} 7), Zelinac 7. Sen}ani su najzad prekinuli slabu seriju i protiv gostiju iz Pe}inaca nakon osam kola ponovo osetili slast pobede pred svojim simpatizerima na stadionu u Narodnoj ba{ti. U dobroj fudbalskoj predstavi ekipa iz doweg doma, mre`e su po~ele da se tresu tek u fini{u. Mre`u gostiju uz odli~nu asistenciju Popova u 75. minutu na~eo je D. Vukobrat, a {est minuta kasnije Popov u~vr{}uje vo|stvo na 2:0. Kada je sve ve} bilo odlu~eno, u 87. minutu jedna nesmotrenost doma}e odbrane i igrawe rukom u kaznenom prostoru, bio je opravdan razlog da solidni sudija Katalini} poka`e na belu ta~ku. Najstro`u kaznu Vasiqevi} je pretvorio u pogodak i ubla`io poraz Pe}in~ana. Trener Sen}ana Branislav Bulatovi} uveren je da je ova pobeda najjava prekretnice, prekid jeseweg posta i izlazak iz krize u koju je ekipa zapala nakon dobrog starta. M. Mitrovi}

Zrno na{la i }orava koka Spartak (D) - Radni~ki ([) 2:1 (1:1) DEBEQA^A: Mesni stadion, gledalaca 100, sudija A. Mihajlovi} (Zrewanin), strelci: N. Stanojevi} u 40. i [alipurovi} u 65. za Spartak, a Puri} u 14. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Marki} (Spartak), Miqkovi}, Vukmir, Gostojevi}, Gruji~i}, Vezirovi} i Naranxi} (Radni~ki). SPARTAK: Trbojevi} 8, Stankovi} 7, Mak 6 ([alipurovi} 7), Vukoje 6, ^aki 7, Margi} 7, Mi. Stanojevi} 6, Pejovi} 6 (Koleski 7), Ne. Stanojevi} 6, Kova~evi} 6 (Petkovi} -), \oki} 6, RADNI^KI: Vukovi} 6, Aramba{i} 6 (Dupqaj -), Zebi} 6 (Naranxi} 6), Miqkovi} 7, Vukmir 6, Jovanovi} 7, Gostojevi} 6, Puri} 7, \ori} 6, Gruji~i} 6, Vlaisavqevi} 6 (Vezirovi} 6). I }orava koka na|e zrno. Najzad su se u 10. kolu radovali i fudbaleri Spartaka, a sa wima i navija~i ovog kluba. U derbiju za~eqa Spartak je najpre pobedio sebe, s obzirom na to da su gosti iz [ida do{li u vo|stvo ve} u 14. minutu. Dubinsku loptu je primio Gostojevi}, odli~no prodro i ubecio na ivicu peterca, znatno ni`i Puri} nadsko~io je Vukoja i savladao Trbojevi}a.

Na isteku prvog poluvremena u 40. minutu Nikola Stanojevi} je iskoristio dobar centar{ut sa leve strane i rezultat vratio fakti~ki na po~etno stawe. Da je po~etkom drugog dela Puri} savladao Trbojevi}a, pitawe je kojim bi putem i{la utakmica? Na{li su su se o~i, ali je golman Spartaka po`rtvovanom intervencijom spasio siguran gol. U 65. minutu Novak [alipurovi}, koji je u{ao u nastavku, sa 20 metara savladao je Vukovi}a. Lopta je imala neobi~nu putawu tako da se golman na{ao u velikoj dilemi. Kod fudbalera Spartaka, za razliku od prethodnog derbija s ekipom Mladosti iz Ba~kog Jarka, ispoqen je voqni momenat. Znala~ki je povukao konce i trener Hil koji je u drugom poluvremenu u igru uveo i nedovoqno spremnog Kolevskog, koji zna da stane na loptu. Re~ dve i o sudiji Aleksandru Mihajlovi}u: ima dobru kartoteku, te{ko je re}i da je bilo koga o{tetio, ali se sti~e utisak da je zelen za derbi susrete. S. Miti}

Kad Kapelo pobesni Selektor Engleske Fabio Kapelo razbio je poslu`avnik o zid tokom ve~ere s igra~ima nacionalnog tima pred utakmicu sa Ukrajinom (0:1) u kvalifikacijama za SP, prenose engleski mediji! Tokom zajedni~ke ve~ere jedan od fudbalera kri{om je ispod stola slao poruku preko mobilnog telefona {to je Italijan primetio. Toliko se razbesneo zbog toga da je ustao sa stolice i zavrqa~io poslu`avnik u zid! Posle toga igra~i su toliko bili upla{eni, da nisu smeli da pogledaju u pravcu svog trenera.

Vojvo|anska liga – istok U 11. kolu postignuti su slede}i rezultati: Jedinstvo - Radnik 1:0, Ba~ka (P) - Borac 0:0, Polet (N) - Vojvodina 2:4, Sloboda - BAK 3:0, Budu}nost (SC) - Ba~ka Topola 1:0, Dinamo - Ba~ka 1901 0:3, Radni~ki (Z) - Budu}nost (A) 3:0, Obili} - Crvena zvezda 3:0, Radni~ki (B) - Kozara 3:0.

Vojvo|anska liga – zapad U 11. kolu postignuti su slede}i rezultati: Budu}nost (M) - [ajka{ 3:3, Indeks - Solunac 2:1, Mladost - Sloven 4:1, @AK - Qukovo 2:0, Cement - Polet (K) 3:2, 1. maj - Hajduk ([) 2:0, Crvena zvezda - Radni~ki (I) 0:1, Radni~ki (SM) - Borac 2:1, Jugovi} - Omladinac 4:0.

DNEVNIK

SINI[A MIHAJLOVI] ZA „GAZETU DELO SPORT”

Muriwo i ja smo posebni Sini{a Mihajlovi}, nekada{wi srpski fudbaler, danas trener u Italiji, dao je intervju za italijanski list Gazeta delo sport u kojem tvrdi da sada{wi trener Intera @oze Muriwo imao isti temperament kao i on. Biv{a „ubojita levi-

ca“ Serije A o~ekuje da }e se uskoro vratiti trenerskom poslu, po{to je bez anga`mana skoro {est meseci nakon otkaza koji je dobio u Bolowi. Sini{a Mihajlovi} nije qubomoran na @ozea Muriwa, iako je portugalski stru~wak na klupi Intera zamenio wega i Roberta

Sini{a Mihajlovi}

Man}inija nakon osvajawa prvenstva Italije. - Muriwo je poseban, specifi~an. Odli~an je stru~wak, vrlo inteligentan i pametan trener. Isto tako, preke je naravi, vi{e nego gord. E, po toj osobini Portugalci su isti kao i Srbi. I mi i oni imamo vrelu cigansku krv u sebi - rekao je Sini{a Mihajlovi}. Trenersku karijeru Sini{a Mihajlovi} zapo~eo je sa svojim velikim prijateqem Robertom Man}inijem u Interu. - Mo`da }u opet raditi sa Man}inijem. Nas dvojica smo stalno u kontaktu, imamo i neke zajedni~ke projekte, pa nije iskqu~eno da opet uzmemo zajedno neki tim. Verujem da }u vrlo brzo prona}i posao. Bilo bi lepo da to bude u Italiji, mada ne iskqu~ujem ni odlazak u inostranstvo. Mediji u Italiji potenciraju da je levi bek Lacija i reprezentacije Srbije Aleksandar Kolarov novi Sini{a Mihajlovi}, po{to poseduje razoran {ut. - Mislim da Kolarov ima i ja~i {ut od mene. Me|utim, treba

Atletiko ne odustaje od srpskih igra~a Prema pisawu {panskih medija madridski Atletiko gubi trku od Valensije u vezi sa dovo|ewem Milana Jovanovi}a, ali „jorganxije“ po svaku cenu `ele jednog Srbina u ekipi pa su se okrenuli „Lanetovom“ kolegi iz reprezentacije.

Kako navode [panci Atletiko `eli da dovede Milo{a Krasi}a, fudbalera CSKA, koji u posledwe vreme pru`a odli~ne partije i u dresu armejaca i u dresu sa dr`avnim grbom. Veliki problem za Madri|ane predstavqa da za glavnog konkurenta

da nau~i da kontroli{e svoju snagu. Postoji jo{ nekoliko na~ina da izvede{ dobar slobodan udarac. Mnogo sam radio na tome dok sam igrao. Savetujem mu da uzme trenera za slobodwake, jer sam to i ja radio. Kako bude bivao iskusniji, ube|en sam da }e biti sve boqi. Sini{a Mihajlovi} smatra da Inter ima najve}e {anse da ponovo osvoji titulu u Seriji A, mada }e ozbiqnog takmaca imati u Juventusu. - Inter je najja~i! Odmah do wega je Juventus, koji ima dobar tim. Milan je u krizi, ali ako se Ronaldiwo vrati i bude igrao kao pre nekoliko sezona, rosoneri }e sigurno biti me|u ~etiri najboqa tima u Italiji, uz Romu, naravno. Juventus i Milan imaju dobre trenere, Feraru i Leonarda. Krivo mi je {to svi kritikuju Leonarda, ali treba se setiti kako je bilo Fabiju Kapelu kad je po~iwao. Neka stisne zube i izdr`i, od mene ima podr{ku - poru~io je Sini{a Mihajlovi}.

Raul rekorder

imaju italijanski Milan, ali ih to nije okolebalo. Atletiko bi u slu~aju da se dogovori sa Krasi}em i wegovim klubom odrekao usluga Maksija Rodrigeza kako bi napravio mesto u startnoj postavi za srpskog reprezentativca.

TURNIR U [ANGAJU

Davidenku titula Ruski teniser Nikolaj Davidenko pobednik je Masters turnira u [angaju po{to je u finalu savladao [panca Rafaela Nadala sa 7:6 (7:3), 6:3. Davidenko je do pobede do{ao posle dva sata i tri minuta velike borbe. Bila je to ~etvrta ovogodi{wa, a ukupno 18. titula za ruskog tenisera, koji trenutno zauzima osmu poziciju na ATP listi i koji je za trijumf u [angaju osvojio 1.000 ATP poena i 616 hiqada dolara. Ukupan nagradni fond turnira u [angaju iznosi 3.24 miliona dolara. Davidenko je do pobede do{ao pre svega velikom broju vinera. Ruski teniser je napravi ~ak 35 vinera, naspram devet, koliko je imao Rafael Nadal. [panac je pri rezultatu 5:4 imao priliku da osvoji prvi set, ali je Davidenko ipak slavio posle taj-brejka. U drugom setu Davidenku je bilo dovoqno da kod rezultata 3:2, oduzme servis drugom teniseru sveta i onda do kraja da odr`ava prednost. Davidenko je do kona~ne pobede do{ao nakon {to je Nadal posle svog udarca tra`io ~elenx, a snimak je pokazao da je loptica bila u autu. Ruskom teniseru je ovo bilo ~etvrto finale i ~etvrta pobeda, a pre [angaja, Davidenko je trijumfovao i u Hamburgu, Nikolaj Davidenko Umagu i Kuala Lumpuru. Davidenko je trijumfom u [angaju zaradio 616 mo drugo kolo sa turnira u Madridu pro{le godihiqada dolara i 1.000 ATP poena i ruskog tenisene. Nadalu je pripalo 302 hiqade dolara i 600 ra o~ekuje skok na ATP listi, po{to je branio saATP poena.

Sa dva gola na utakmici sa Vaqadolidom Raul Gonzales je proslavio rekord po{to je postao rekorder po broju zvani~nih me~eva za Real Madrid. Sada ve} legendarni napada~ je u subotu po 711. put nosio dres kraqevskog kluba. Dosada{wi rekorder bio je Manolo San~iz sa 710 nastupa. - Nikada nisam razmi{qao da }u posti}i ovako ne{to i zbog toga sam veoma ponosan i zadovoqan. Nemam nameru tu da se zaustavim i `elim da na kraju sezone osvojimo {ampionsku titulu - izjavio je Raul.

Bozoqac i Vemi} u finalu Srpski dubl u sastavu Ilija Bozoqac i Du{an Vemi} igra}e u finalu u konkurenciji parova na ~elenxeru u kalifornijskom gradu Tiburonu, koji se igra za nagradni fond od 50.000 dolara. Bozoqac i Vemi} su u polufinalu bili boqi od ameri~kog tandema Lester Kuk i Dejvid Martin savladav{i ih sa 2:1, po setovima 1:6, 7:5, 10:8. U finalu srpski dubl igra protiv Konrada Huija sa Filipina i Har{a Mankada iz Indije. Pobednici u konkurenciji parova podeli}i nagradu od 3.100 dolara i zaradi}e po 75 ATP bodova, dok }e pora`eni morati da se zadovoqe sa 1.800 dolara i 45 bodova. Zanimqivo je da se Ilija Bozoqac plasirao i u finale u singl konkurenciji gde }e mu protivnik biti Japanac Go Soeda.

Trijumf Vikmajerove Belgijska teniserka Janina Vikmajer pobedila je na VTA turniru u Lincu koji se igrao za nagradni fond od 220.000 dolara. Ona je u finalu savladala ~ehiwu Petru Kvitovu rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 6:4. Belgijanki je ovo druga titula u karijeri, a sada je me|u najboqih 20 u svetu.

ZA TURNIR U MOSKVI

Jelena drugi nosilac, Janko {esti Jelena Jankovi} i Janko Tipsarevi} bi}e jedini srpski predstavnici na Kupu Kremqa, koji }e se naredne nedeqe odr`ati u Moskvi. Deveta teniserka sveta bi}e drugi nosilac i u prvom kolu sasta}e se sa Kazahstankom, Jaroslavom [vedovom. Xej Xej je bila boqa od we u Dohi 2008, ali joj je [vedova revan{irala ove godine na US openu. Ukoliko sru{i prvu prepreku, Jelena }e se sastati sa pobednicom duela Luci Safarova (^e{ka) - Ekatarina Makarova (Rusija). U projektovanom polufinalu igrala bi sa ~etvrtim nosiocem, Italijankom Flavijom Penetom. Najboqa srpska teniserka brani titulu u Moskvi, a

istovremeno se bori da se na|e me|u osam najboqih igra~ica na VTA listi kako bi u~estvovala na zavr{nom turniru sezone u Dohi. U drugom delu „kostura“ nalaze se Ruskiwa Vera Zvonareva (1), Poqakiwa Agwe{ka Radvanska (3)... Pobednici turnira }e pripasti 157.427 dolara i 470 VTA poena. Tipsarevi} dolazi u rusku prestonicu posle nedequ dana pauze po{to je prethodno pobedio na ~elenxeru u belgijskom Monsu zbog ~ega je popravio plasman na ATP listi za 14 mesta i sada je 46. On je postavqen za {estog nosioca na Kupu Kremqa i na startu }e se sastati, pr-

vi put u karijeri, sa 56. igra~em sveta, Austrijancem Danijelom Kelererom. Ako stigne do drugog kola igra}e sa boqim iz duela Mark @ikel (Francuska) - Kristof Rohus (Belgija). U Jankovom delu `reba je prvi favorit turnira, Nikolaj Davidenko, sa kojim ne mo`e da se sretne pre polufinala. Drugi nosilac na turniru je Rumun Viktor Hanesku, tre}i i ~etvrti su doma}i igra~i, Mihail Ju`wi i Igor Andrejev, peti je Urugvajac Pablo Kuevas... Osvaja~a trofeja ~eka 170.000 dolara i 250 ATP poena. Ukupan nagradni fond Kupa Kremqa je milion dolara.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak19.oktobar2009.

19

KUP SRBIJE

Neprikosnoveni Partizan i Vojvodina Tereza Al{amar

Svetski rekord [ve|anka Tereza Al{amar postavila je u kvalifikacijama Svetskog kupa u Durbanu u malim bazenima svetski rekoprd u disciplini 100 metara me{ovitim stilom, preplivav{i deonicu za 58,51 sekundi. Al{amar je za tri stiotinke popravila prethodni rekord (58.54) kojeg je u Hobartu u avgustu ove godine postavila Australijanka Emili Sibom.

Pobeda Hasanovi}a Esad Hasanovi} u majici beogradskog Partizana pobedio je u kategoriji elita u posledwoj trci Biciklisti~ke lige Srbije u Aran|elovcu - „Memorijal Milana Mili}evi}a Pula“ stigav{i solo na ciq na vrhu Bukuqe posle 90 kilometra vo`we. Bio je boqi od mladog asa suboti~kog Spartaka Gabora Kase, dok je tre}e mesto pripalo Aleksanadru Milivojevi}u iz kraqeva~kog Metalca. Hasanovi}u je ovo prva pobeda u Biciklisti~koj ligi Srbije. Juniorski trofej na istoj stazi pripao je Jovanu Zekavici iz ~a~anskog Borca, koji je bio br`i od Svetislava Blagojevi}a i Dejana Mari}a

Esad Hasanovi}

(obojica Partizan). Zekavici je ovo druga pobeda u elitnom takmi~ewu ove sezone, slavio je i na Velikoj nagradi Ni{a. Najboqi kadet u trci na na 35 kilometra sa ciqem na Bukuqi bio je \or|e Stevanovi} iz @elezni~ara MBN (Ni{). Pretekao je Aleksu Veli~kovi}a iz aran|elova~ke [uamdije i Lazara Jovanovi}a iz ~a~anskog Borca. Stevanovi}u je, tako|e, ovo bila druga pobeda u Ligi Srbije. Sezonu u nadmetawu mla|ih kadeta tako|e na stazi od 35 kilometra je pobedom zavr{io Luka Samarxi} iz ~a~anskog Borca. Bio je boqi od Luke Kotura iz Partizana i Stefana Filipovi}a iz kraqeva~kog Metalca. Samarxi} je ove sezone ~etiri puta slavio i dva puta je bio drugi u 11 trka Lige Srbije. Odli~an doma}ini i organizator posledwe trke u sezoni bio je klub [umadija iz Aran|elovca, uz podr{ku dru{tveno sportskih i privrednih organizacija grada i saobra}ajne policije.

Ovog vikenda odigrani su kvalifikacioni turniri za Kup Srbije u vaterpolu. O~ekivano, neprikosnoveni su bili Partizan i Vojvodina. Crno-beli su u Kikindi lako iza{li na kraj sa Ni{om, TENT-om i doma}im @AK-om, a Novosa|ani su bili ubedqivi u Beogradu protiv Zemuna, Beograda i doma}ina Studenta. Iako treba da se odigra jo{ jedan turnir, kao i pro{le godine, u finalu }emo gledati Partizan i Vojvodinu. Partizan je na turniru u Kikindi igrao bez najiskusnijeg igra~a Vladimira Vujasinovi}a, koji je od trenera Igora Milanovi}a dobio slobodne dane zbog porodi~nih obaveza. Ali, i

A grupa Prvo kolo: Ni{ - Partizan 4:15, @AK - TENT 8:9. Drgo kolo: Partizan @AK 11:3, TENT - Ni{ 7:10. Tre}e kolo: Partizan - TENT 16:4, @AK - Ni{ 5:11. 1. Partizan 3 3 0 0 42:11 9 2. Ni{ 3 2 0 1 25:27 6 3. TENT 3 1 0 2 20:34 3 4. @AK 3 0 0 3 16:31 0

B grupa Prvo kolo: Student - Beograd 3:5, Vojvodina - Zemun 16:5. Drugo kolo: Beograd - Vojvodina 5:16, Student - Zemun 13:4. Tre}e kolo: Student - Vojvodina 6:11, Zemun - Beograd 4:10. 1. Vojvodina 3 3 0 0 43:16 9 2. Beograd 3 2 0 1 20:23 6 3. Student 3 1 0 2 22:20 3 4. Zemun 3 0 0 3 13:39 0

Vaterpolisti Vojvodine

bez kapitena crno-beli su bez ve}ih problema do{li do svih devet bodova. I Vojvodina je na kvalifikacionom turniru u Beogradu igrala oslabqena. Novosa|ani su zbog povrede nastupili bez juniorskog reprezentativca Milo{a Mili~i}a. Vojvodina je na turniru Kupa igrala u sa-

NLB LIGA

Vr{~ani bez pardona Hemofarm [tada - [iroki 83:69 (28:24, 20:15, 17:12, 18:18) VR[AC: Sportska dvorana Milenijum, gledalaca 1.700, sudije: Radovi} i Medar (Hrvatska), Lute{i} (Crna Gora). HEMOFARM [TADA: Pavkovi}, Despotovi}, Bo`ovi}, Markovi} 7, Krstovi} 10 (5-4), [utalo 5 (1-1), Ma~van 16, Tati} 6 (3-2), Borisov 3, Marijanovi} 21 (5-5), Petrovi}, Stivenson 15 (4-4) [IROKI: Planini} 4, (20), ^olak 8 (3-2), Milenkovi}, Naleti} 2 (2-2), Siri{}evi} 6 (6-4), Ramqak 3 (2-1), Topalovi}, Puqko 8, Ru`i} 5 (2-1), Maso 17 (1-1), Grkag 16 (5-2). Ko{arka{i Hemofarm [tada kona~no su ostvarili pobedu. Izabranici Stevana Karaxi}a u 3. kolu NLB lige trijumfovali su, reklo bi se, lako i ubedqido. Gosti iz Hercegovine su pru`ili dostojan otpor u prvom delu susreta. Hemofarm je imao raspolo`enu trojku: Marjanovi}, Ma~van i Markovi}. Ti igra~i su dali ton igri Vr{~ana. Sa druge strane bilo je o~igledna da igra [irokog u mnogome zavisi od Masona i Grkaga. Utakmica je re{ena u tre}oj ~etvrtini, nakon vo|stva Vr{~ana od 48:39. Ko{arka{i [irokog uspeli su da sredinom tre}eg perioda smawe prednost na samo dva poena razlike (53:51). Usledila je izvanredna serija Hemofarma od 12:0 i na kraju tre}e ~etvrtine vr{a~ni su imali 14 poena razlike. U nastavku za Krstovi}a, Ma~vana, Stivensona i Marijanovi}a vi{e nije bilo nikakvih problema, odbrana gostiju nije mogla da im parira, tako da su sredinom posledwe ~etvrtine Vr{~ani imali prednost od 77:55 i na taj na~in osigurali pobedu. Trener Hemofarm [tada Stevan Karaxi} nakon pobede je rekao:

- Kona~no smo ostvarili prvu pobedu. U celini gledano zadovoqan sam prikazanom igrom iako smo po~eli dosta mlako. Igralo se ko{ za ko{ i mi smo ostvarili {est poena razlike {to je bilo varqivo i to nas je uspavalo, pa smo dozvolili igra~ima [irokog da lako poentiraju i dr`e rezultatski prikqu~ak. Drugi problem u na{oj igri bio je ofanzivni skok ko{arka{a [irokog. Imali su ~ak 15 ofanzivih skokova {to je nedopustivo i protiv ozbiqnijeg protivnika svakako da to mo`e puno da nas

Foto: F. Baki}

stavu: Marinkovi}, Mari}, Basara, Vuksanovi}, Vasi}, Vapenski, Kalini}, Ovuka, Ran|i}, Kova~evi}, Filipovi}, Vuki}evi}, Mitrovi} i Komar. - Kao {to sam rekao i posle sparing duela sa Segedom, ekipa ima korektan nivo igre i solidan ritam. Me|utim, de{avaju nam se i oscilacije u igri i to

prvenstvano zbog na{ih gre{aka. Ove tri utakmice na turniru Kupa u Beogradu sa Zemunom, Beogradom i Studentom imale su odre|enu te`inu, iako su rezultatski izgledale lako. Pokazale su na{e i dobre i lo{e strane. Iz ovih lo{ih moramo izvu}i pouke i nastaviti sa jo{ ozbiqnijim radom. Ovo je bio samo jo{

jedan korak napred u na{em radu, igra~i moraju da shvate da se samo napornim radom mo`e napredovati i da svakom rivalu mora da se pri|e maksimalno motivisano - ka`e prvi trener Vojvodine Dejan Stanojevi} po zavr{etku kvalifikacionog turnira Kupa Srbije u Beogradu. Novosa|ani su ovaj turnir ve} stavili ad akta i okre}u se daleko ve}em izazovu, a to je kvalifikacioni turnir za Evroligu, koji ih o~ekuje narednog vikenda. Put Atine, gde }e se oku{ati sa Spartakom iz Volgograda, Honvedom iz Budimpe{te i doma}im Vuqagmenijem, Vojvodina putuje u sredu posle podne. Prve dve ekipe plasira}e se direktno u Evroligu, a tre}a i ~etvrta nastavi}e takmi~ewe u LEN Kupu. - Ovih pet treninga koliko nam je ostalo do puta u Atinu proba}emo da iskoristimo na najboqi mogu}i na~in, kako bismo se {to boqe pripremili za turnir koji nas o~ekuje u Atini. Sve tri ekipe na papiru su ja~e od nas. Imaju mnogo ve}e buxete i poznatiej igra~e, ali nas to ne sme da upla{i, mi moramo svakom od ovih rivala da pri|emo maksimalno koncentrisani, da {to boqe odigramo odbranu i poku{amo da iskoristimo svaku {ansu koja nam se uka`e. Jer, ukoliko tako ne budemo u{li u svaki duel, ove ozbiqne ekipe zna}e da kazne svaku na{u gre{ku - zakqu~io je Stanojevi}. G. Malenovi}

JADRANSKA LIGA ZA DAME

Neumoqive Novosa|anke Vojvodina NIS - Ragusa 76:61 (22:18, 16:14, 26:14, 12:15) NOVI SAD: Mala sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 100, sudije: Jov~i}, J. Juras, Pani} (svi Srbija). VOJVODINA NIS: Popovi}, ^abarkapa 15, Ostoji} 13, Je. Karaka{evi} 8, Du{ani} 11, Krwetin 14, Miti}, Maxarevi}, Stupar 9, Terzi} 2, Bo{kovi} 2, Jo. karaka{evi} 2. RAGUSA: Petrovi}, Kustro 2, ]ulafi}, Beni} 12, Grbas 14, Dubeq 2, Ani} 16, Demirovi} 7, Bo`ikov 5, Stojanovi}, Stankovi} 3. Ko{arka{ice Vojvodine NIS zabele`ile su prvu pobedu u Regionalnom takmi~ewu. Jakom odbranom i muwevitim napadom savladali su Ragusu iz Dubrovnika, tradicionalno neugodu, ali u ovom trenutku nedovoqno kvalitetnu ekipu. Oba tima igrala su veoma slabo u prvoj deonici me~a, posebno u odbrani, {to je dovelo do mnogobrojnih neefikasnih napada i izobiqa po~etni~kih gre{aka. Novosa|anke su u drugoj ~etvrtini postigle svega tri poena za sedam minuta i Dubrav~anke su povele. Ipak, dobrim izdawima Stuparove i Ostoji}eve uspele su doma}e da naparave solidnu seriju i na veliki odmor odu s vo|stvom u xepu. Tre}a ~etvrtina bila je prelomna za kona~an ishod duela. Pre{le su crveno-bele u zonsku odbranu i potpuno poremetile ekipu iz Hrvatske. Rezultiralo je

Momenat iz me~a u Spensu

to mnogobrojnim ukradenim loptama i laganim poentirawima posle kontranapada. Pred kraj tog perioda igre pre{la je prednost doma}ih 20-i podeok i pobednik je

Foto: F. Baki}

bio re{en. Do kraja, doma}i trener Zoran Trivan pru`io je priliku svim igra~icama da budu deo prvog trijumfa u Jadranskoj ligi. M. Risti}

PRVA LIGA SRBIJE

@uti ponovo poklekli Mega Vizura - Novi Sad 83:69 (13:25, 28:14, 20:17, 22:13) Bojan Krstovi}

ko{ta. Ova utakmica najavque boqe igre mog tima s obzirom na to da u naredna dva kola igramo protiv Partizana i Cibone. U tim utakmicama nismo favoriti i bi}emo rastere}eni. Verujem da }emo pokazati boqu igru i ukoliko protivnik dozvoli mo`da ga iznenadimo. J. Turkoane

BEOGRAD: Hala „Vizura“, gledalaca 600, sudije: Milojkovi}, J. Juras, Jankovi} (svi Beograd). MEGA VIZURA: Osmokrovi} 2, Cvetkovi} 7, Arnautovi} 9, Blagojevi}, Stoja~i} 30, Jaramaz 10, Stojkanovi} 2, Simi}, Maravi}, Deme{}an, Balmazovi} 4, An|u{i} 19. NOVI SAD: Kova~evi} 9, Vujo{evi} 2, Grozdani} 2, Suboti} 5, Jan~ikin 14, Grubor, Jagodi} 17 (11 sk), Pobri} 1, Draga{, Miti} 2, Buni} 17, \umi}.

Ko{arka{i Mega Vizure zabele`ili su prvu pobedu u sezoni. Najmla|i tim prvoliga{kog karavana savladao je Novi Sad 83:69 iako je u prvoj deonici bio u zaostatku za ~ak 13 poena (25:12). Me|utim, u drugoj ~etvrtini raspucao se talentovani Danilo An|u{i}, koji je prikazao veliki potencijal i Mega Vizura je stigla do izjedna~ewa 33:33. U tre}oj ~etvrtini zablistao je Stefan Stoja~i}. Mladi reprezentativac Srbije u tre}em peri-

odu nanizao je 16 poena i bio najzaslu`niji za vo|stvo doma}ih 58:50. Kada je Mega Vizura uspostavila ravnote`u u skoku, pitawe pobednika bilo je re{eno. Trener Novosa|ana Nemawa Danilovi} posle me~a je istakao: - Nismo imali re{ewa za sjajan {ut spoqa igra~a Mega Vizure. Poku{ali smo da ostvarimo dominaciju na centarskim pozicijama, ali u ve}ini situacija napadali smo nerezonski. M. R.

20

SPORT

ponedeqak19.oktobar2009.

Nafta{i posustali u fini{u Proleter Naftagas - Metaloplastika 22:23 (13:9) ZREWANIN: Hala sportova Medison, gledalaca 500, sudije: Stojkovi} (Ni{), Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Proleter Naftagas 1 (1), Metaloplastika 5 (5), iskqu~ewa: Proleter Naftagas 10, Metaloplastika 4 minuta. PROLETER NAFTAGAS: Jezdimirovi}, Sl. Dimitri}, Mani} 3, Nikoli}, Kne`evi} 2, Bjelica, Savi} 5, Deli}, Slo. Dimitri}, Golubovi} 2, Joki} 3 (1), Trumbeta{ 5, Miladinov 1, Koqovi} (11 odbrana). METALOPLASTIKA: \uri~in (10 odbrana), Milo{evi} 2, Maklixe 3, Markovi} 2, ^ikovani 1, Marijanovi} 1, ^avi}, Stan~i}, Pralica 11 (5), Meduri}, Kandi}, ^upkovi}, Mitrovi} 3, Raja~a 2. U izuzetno zanimqivoj utakmici igra~i Proleter Naftagasa nisu uspeli da zadr`e ritam igre iz prvog poluvremena, {to su gosti iz [apca uspeli da iskoriste i stignu do izuzetno vredne pobede minimalnim rezultatom 23:22.

Sam po~etak utakmice obradovao je doma}e navija~e jer su crveno-beli krenuli odlu~no i posle vo|stva u 17. minutu od 7:5 nagovestili da za Zrewanince dolaze boqi dani kada su u 22. minutu poveli golom Savi}a 10:6. Do samog kraja prvog dela igrao je samo jedan tim, a to je bio Proleter. Gosti su poku{avali da stignu do povoqnijeg rezultata, ali se na odmor oti{lo vo|stvom doma}ina od 13:9. U drugom poluvremenu malo sopstvenim gre{kama, a ne{to i gre{kama sudijskog para, prednost Zrewaninaca se istopila pa je posle pogotka iz sedmerca Pralice stigla ekipa Metaloplastike do nere{e-

Bedem [ap~ana

Sudije skrojile rezultat Koliko je bilo dobro su|ewe na ovom susretu pokazuje podatak da po zavr{etku me~a niko nije napustio dvoranu Medison, a sudijski par Stojkovi} – Nikoli} zvi`ducima je ispra}en u svla~ionicu. Prelomni momenat na me~u dogodio se u drugom poluvremenu kada je dosu|en sedmerac za gostuju}i tim a Pralica izjedna~io rezultat na 18:18. O sudijskom kriterijumu govori i podatak da je doma}i tim imao 10, a gostuju}i tim 4 minuta iskqu~ewa. Za 60 minuta Metaloplastici je svirano pet sedmeraca, dok je tim @eqka Bjelice imao samo jedan sedmerac. - Siguran sam da smo svojom slabijom partijom uspeli da pokvarimo sve ono {to smo u prvom poluvremenu uradili, kada smo imali vo|stvo od pet golova prednosti, ali kakvo smo su|ewe imali, te{ko da je mogao biti druga~iji ishod me~a - rekao je Ivica Beli}, pivotmen Nafta{a. - Nama ne preostaje ni{ta drugo nego da u narednim me~evima kod ku}e tra`imo bodove spasa, jer u duelu sa Crvenom zvezdom u Beogradu, realno, nemamo {ta da tra`imo. N. J.

PRVA LIGA SRBIJE

MU[KA SUPERLIGA Jugovi} U. - Planinka PV 25:21 Partizan DO - Smederevo 37:19 Vojvodina @. - Dinamo 37:31 Naisus - Crvenka 38:21 Proleter N. - Metaloplastika 22:23 Priboj - Kolubara 26:33 Radni~ki - C. zvezda odgo|eno PKB slobodan 1. Kolubara 4 4 0 0 134:99 8 2. Vojvodina 5 4 0 1 145:130 8 3. Naisus 4 3 0 1 113:97 6 4. Jugovi} 5 3 0 2 133:121 6 5. PKB 4 3 0 1 111:102 6 6. Smederevo 5 3 0 2 148:153 6 7. Partizan 4 2 0 2 123:100 4 8. C. zvezda 2 2 0 0 61:55 4 9. Planinka 5 2 0 3 134:134 4 10. Radni~ki 4 2 0 2 94:100 4 11. Priboj 5 1 1 3 123:129 3 12. Metalop. 4 1 0 3 86:96 2 13. Dinamo 4 1 0 3 112:124 2 14. Proleter 5 0 1 4 117:149 1 15. Crvenka 4 0 0 4 94:136 0

Prva mu{ka liga Mladost TSK - Po`arevac Vrbas Vital - BASK N. Pazar - Zaje~ar Rudar - Zlatar

16:22 27:25 25:24 40:28

Prva `enska liga Metalac AD - @elezni~ar Radni~ki - Proleter S. Pirot - Napredak Maks sport - Cepelin

33:36 33:35 27:21 25:20

MU[KA SUPERLIGA Partizan - NIS Vojvodina M. radnik - C. zvezda Radni~ki - Smederevo Spartak (Q) - Ribnica 1. Partizan 2 2 0 2. C. zvezda 2 2 0 3. Radni~ki 2 1 1 4. Vojvodina 2 1 1 5. Smederevo 2 1 1 6. Ribnica 2 1 1 7. Spartak 2 0 2 8. M. radnik 2 0 2

6:3 6:3 5:3 5:3 3:4 4:5 3:6 1:6

Prva mu{ka liga

3:2 1:3 3:0 2:3 5 5 4 4 3 2 1 0

GIK Banat - NS As @elezni~ar - Jedinstvo Ivawica - Jagodina Borac - Bavani{te

0:3 3:0 1:3 3:0

Vojvodina - Novi Sad Jedinstvo (SP) - Vizura SN [umadija - Lazarevac Radni~ki NIS - Putevi Kolubara - Radni~ki (K)

1:3 3:0 1:3 3:0 2:3

Prva `enska liga

nog rezultata 18:18. ^etiri minuta kasnije videli smo i vo|stvo ~ivija{a 19:18, ali je doma}i sastav ponovo smogao snage i preko Joki}a do{ao do novog vo|stva od 20:19. Od tog trenutka igralo se gol za gol, a odli~nu rolu pru`io je gostuju}i bek Pralica koji je u drugom poluvremenu postigao ~ak osam pogodaka i bukvalno prelomio ovaj me~. U posledwem minutu vi|ena je prava drama. Prvo je Markovi} pove}ao vo|stvo gostiju na 23:21 a nekoliko sekundi kasnije Savi} je smawio na 22:23. Me|utim, nije bilo vremena za doma}i sastav da stigne do izjedna~ewa, pa su jo{ jednom puleni trenera Bjelice do`iveli neuspeh, ovoga puta na doma}em parketu. N. Jowev

Heba na eks BSK Heba - Crvena zvezda (M) 26:38 (12:21) BUJANOVAC: Hala Mladost, gledalaca 100, sudije: Cvetkovi} i Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: BSK Heba 4 (2), Crvena zvezda 2 (2), iskqu~ewa: BSK Heba 4, Crvena zvezda 8 minuta. BSK HEBA: Vladisavqevi}, Draganovi} 1, Petkovi} 2, Dobaxijev 3, Den~i}, Miqkovi} 7 (2), Jovanovi} 4, Sto{i} 5, Mili}, Gute{evski 2, Stojanovi} 2. CRVENA ZVEZDA: Tepavac, Lazi} 6, Difenbah 5, Veki} 3, Kova~i} 2, Goli} 2, Mitevski 8, Gligi} 8 (2), Mi-

{kov, Veli~kov 3, Dukatarov. Gosti sa severa Banata zaslu`eno nose bodove iz Bujanovaca po{to su u svim elementima nadigrali doma}ina. Da Bujanov~ani na golu nisu imali odli~nog golmana Vladisavqevi}a, sigurno da bi se Mokrin~ani ku}i vratili i sa vi{e golova prednosti. U pobedni~koj ekipi Crvene zvezde raspolo`ena su bila oba golmana Tepavac i Mi{kov, kao i strelci Gligi} i Mitevski. M. S.

DNEVNIK KUP KAWI@E 2009.

Miklo{ Horti sve zasenio Na tradicionalnom me|unarodnom nadmetawu rva~kih nada za Kup Kawi`e 2009 nastupilo je 89 takmi~ara iz 12 klubova, od kojih osam doma}ih Soko (Sombor), Senta, Herkules (Gorwi Breg), Spartak (Subotica), Radni~ki i @elezni~ar (Beograd), Kragujevac i kawi{ko Potisje. Pored wih stigli su i gosti iz Oro{haze i [oltvadkerta (Ma|arska), Madara (Slova~ka) i sarajevske Bosne (BiH). Posle zanimqivih okr{aja medaqe i diplome su dodeqene najuspe{nijim u konkurenciji kadeta, mla|ih i starijih pionira, a za najuspe{nijeg na turniru progla{en je mla|i pionir Miklo{ Horti (Herkules, Gorwi Breg), koji je najvi{e pokazao pobediv{i rivale u kategoriji do 54 kg. Pehare za najboqeg doma}eg i inostranog takmi~ara poneli su kadet Aron Homonai (Potisje, Kawi`a) koji je bio najboqi u kategoriji do 85 kg i stariji pionir Roderik Bak (Madar, Slova~ka) nadma{iv{i sve rivale u kategoriji do 66 kg. Pehare im je u ime doma}ina i organizatora uru~io predsendik Rva~kog kluba Potisje Atila Ladawi. Pobednici po kategorijama kod kadeta su jo{ bili u 54 kg

Predsednik Potisja Atila Ladawi, Roderik Bak, Miklo{ Horti i Aron Homonai

Kristijan Gazdag (Potisje), 58 kg Adrian Kranic (Oro{haza), 63 kg Sabol~ Fizer (Potisje) i 69 kg Nikola Luka~evi} (Potisje). Kod mla|ih pionira najboqi su bili u 30 kg Sebastian Kolompar (Herkules), 33 kg Sebastijan Na| (Potisje),

PRVA LIGA SRBIJE

U {ampionskom ritmu Potisje - Spartak 0:7

KAWI@A: Sportska hala u Bawi Kawi`a, gledalaca 100. Sudije: M. Vuki}, G. Ludo{ki i L. Bor{o{. Delegat: S. Zatezalo. Rezultati - do 55 kg: Gazdag - Futo 0:1 (1:4, 0:2), 60 kg: M. [tefanek (Spartak) 0:1 bb, 66 kg: Zeldi - D. [tefanek 0:1 (0:1, 0:6), 74 kg: Lerinc - Bala` 0:1 (2:0, 0:1, 0:1), 84 kg: Molnar - Lipai} 0:1 (0:1, 1:0, 0:1), 96 kg: [uqok - Bosni} 0:1 (0:1, 0:3), 120 kg: Farago - Frankovi} 0:1 (0:3, 0:4).

Kawi`ani su posle dobrog starta i pobede u Senti pretrpeli pravi debakl u okr{aju protiv odli~ne ekipe Spartaka. Suboti~ani su lak{e nego {to se o~ekivali ubedqivo trijumfovali, ukwi`iv{i maksimalnu pobedu, a kvalitet je o~ito bio na strani ekipe trenera Sretena Damjanovi}a, koja je najozbiqnije istakla {ampionske ambicije u ovoj sezoni. M. M.

MEMORIJAL „VLADAN MIHAJLOVI]”

Albanci najuspe{niji Tradicionalni Drugi me|unarodni memorijal „Vladan Mihajlovi}“, odr`an u tehni~koj organizaciji KDTDS „Kamen“; a pod pokroviteqstvom Op{tine In|ija i Saveza sportova, okupio je reprezentacije: Albanije, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Izraela i Srbije. Ekipe su sa~iwavala dva takmi~ara, mu{karac i `ena, a odli~ja su uru~ena i najuspe{nijima u pojedina~noj konkurenciji. Reprezentacija Albanije za koju su nastupali Nikoli Alban (140+160) i Bersiana Kokomani

(77+87) ekipno i pojedina~no bila je najuspe{nija. Srbija (Igor Tomi} (128+160) i Silvana Vukas (75+100)) je izborila ekipno drugo a pojedina~no drugo i tre}e mesto, Bosna i Hercegovina (Almir Kerekeq i Almira Lizde (85+102)) ekipno tre}e i jedno drugo mesto, Slovenija ([tefan Dominko i Petra Pavli~i~) ekipno ~etvrto, Izrael (Volobimir ^obokin (125+160) samo jedan takmi~ar) ekipno peto, a pojedina~no tre}e mesto. Organizacija takmi~ewa odr`ana u sportskoj hali bila je veoma dobra. Da. V.

ZAVR[EN 40. KUP SUBOTICE

Titula ostaje na severu Ba~ke Susretima tre}eg kola zavr{en je tradicionalni Kup Subotice u odbojci koji Je na severu Ba~ke uprili~en ve} ~etrdeseti put. U konkurenciji ~etiri veoma kvalitetne superliga{ke ekipe prvo mesto je pripalo doma}inu,

@enskom odbojka{kom klubu Spartak. Uspele su golubice da savladaju sva tri protivnika, prvo Vizuru sa 3:0, potom istim rezultatom i Dinamo, da bi u zavr{nici u najlep{em me~u turnira sa 3:1 savladale Crvenu zvezdu.

Vizura – Dinamo Azotara 1:3 (25:21, 21:25, 23:25, 24:26)

SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 250. Sudije: Danko Kraj{i} i Dejan Anti}. VIZURA: Burmaz 1 (1 blok), Ota{evi}, Prokovi} (libero), Lazarevi} 14, Puzovi} 16 (1 blok, 3 asa), Terzi} 8 (4 asa), Grbi} 1, Dini} 15 (2 asa), Jovanovi}, Dragovi} 6 (2 bloka, 2 asa), Radoji~i} 4, Vojvodi} 4 (1 as). DINAMO AZOTARA: [kari} (libero), Sredi}, Bezarevi} 7 (1 blok, 1 as), Le~i} 8 (1 blok), Jo{ovi} 16 (2 bloka, 2 asa), Furtula 5 (2 bloka, 3 asa), Divac, Petrov, Markovi} 4 (1 blok), Ra{i} 17 (5 blokova, 2 asa), Vulovi} 14 (5 blokova, 1 as), Sekuli}.

36 kg Ahmet Huri} (Bosna) i 45 kg Bala` Sel (Oro{haza), a kod najmla|ih pionira ro|enih 1999. godine u 30 kg Nikola Dedi} (Soko), 36 kg Adam Markovi} (Kragujevac) i 72 kg Adam Va{ (Potisje). M. Mitrovi}

Spartak – Crvena zvezda 3:1 (25:21, 15:25, 25:18, 25:23)

SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 450. Sudije: Dejan Anti} i Danko Kraj{i} (obojica iz Subotice) SPARTAK: Bokan 20 (1 blok), Kmezi}, Memi{evi} (libero), Niki} 10 (3 bloka, 1 as), Stojanovi} 10 (4 bloka, 2 asa), Heli} 10 (3 bloka, 4 asa), Markovi} 6, Bogdanovi}, ^e{qar 5 (3 bloka, 1 as), Mati}, [imi}, Klisura 14 (4 asa). CRVENA ZVEZDA: Medarevi}, Kecman, Ninkovi} 6 (2 bloka, 1 as), Rosi} (libero), Veqkovi} 9 (3 bloka, 3 asa), Bjelica 12, Blagojevi} 20 (1 blok, 1 as), Raki} 3 (1 blok), Budrovi}, @ivkovi} 11 (5 blokova, 1 as), Misoj~i}, Stevanovi}. Po okon~awu Kupa Subotice uru~ena su priznawa najboqim ekipama, ali i pojedincima. Prvo mesto osvojila je ekipa Spartaka koja je Kup zavr{ila bez poraza, ispred Dinamo Azotare iz Pan~eva, te dve beogradske ekipe Vizure i Crvene zvezde. Prema oceni

stru~nog `irija, najboqi tehni~ar bila je Kristina ^e{qar iz Spartaka, najboqi bloker je Milena Ra{i} iz Dinamo Azotare, dok je, sasvim zaslu`eno, titulu najboqe igra~ice ponela Tawa Bokan iz pobedni~ke ekipe. N. Stanti}

MU[KA SUPERLIGA

Kikinda – Smederevo 6:0 KIKINDA: Sala O[ „Jovan Popovi}”, gledalaca 30, sudije: Vadlera i Pani} (Kikinda). Rezultati: Dalea - Kostadinovi} 3:0 (6, 6, 5), Bu{ - Milenkovi} 3:0 (5, 6, 5), Popov - Nikoli} 3:0 (5, 6, 5), Bu{ - Kostadinovi} 3:2 (5, 3, -2, -8, 2), Dalea - Nikoli} 3:1 (2, -3, 3, 5), Popov - Milenkovi} 3:1 (-4, 4, 4, 5). Stonoteniseri Kikinde za 90 minuta lako su maksimalnim rezultatom od 6:0 savladali slaba{nu ekipu Smedereva. M. S.

DRUGA LIGA – SEVER

In|ija – Spartak 0:3

(18:25, 16:25, 18:25) IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 50. Sudije: Spasi} i Gruji~i} (obojica Novi Sad). IN\IJA: Jovanovi}, \urica, Daki}, Vukovi}, libero, Baji}, N. Grmu{a, Miqu{, Mihi}, Beqin, Bojani}, ^olovi}, Stojanovi}. SPARTAK: Ku`i}, Jana~kov, Vidakov, libero, Jawi}, Konkoq, Markovi}, Fa}ol, Kecman, Stipi}, Medi}, Radovi}, Banovi}. Premijernu utakmicu novog prvenstva pred svojim navija~ima odbojka{i In|ije su zaslu`eno i ekspresno, za svega 60 minuta, izgubili od boqeg rivala. Igrali su slabo u poqu, imali su slab prijem i slab blok, pa pobeda gostuju}eg tima nijednog trenutka nije dolazila u pitawe. Doma}i tim nije imao istaknutih pojedinaca, svi su igrali ispod mogu}nosti, a u gostuju}em Markovi} i Kecman su odskakali od ostalih. Da. Vi}enti}

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak19.oktobar2009.

21

VELIKA NAGRADA BRAZILA

Veberu pobeda, Batonu titula Mihael [umaher

Povratak [umahera Nema~ki automobilista i najboqi voza~ u istoriji Formule jedan Mihael [umaher spreman je za povratak na stazu. [umaher je prethodnih dana testirao bolid Ferarija F2007 na stazi u Maranelu, ~ime je potvr|eno da se uspe{no oporavio od povrede vrata zbog koje nije mogao da vozi u ovogodi{wem {ampionatu Formule jedan za „crnog kowa“ umesto povre|enog Felipea Mase. Uprava Ferarija odavno lobira kod vlasnika takmi~ewa Bernija Eklstona da uvede i tre}i bolid u {ampionat, kako bi [umaher naredne sezone ipak vozio za italijansku ekipu. Podsetimo, slede}e sezone }e za Skuderiju voziti Fernando Alonso i Felipe Masa. ^ak i ukoliko ne bude uveden tre}i bolid, postoji realna opcija da se [umaher vrati u takmi~ewe po{to se za wega interesuje nekoliko timova, izme|u ostalih Red bul.

Brijatore tu`i FIA Biv{i ~elnik tima Formule jedan Reno, Flavio Brijatore, odlu~io je da tu`i Me|unarodnu automobilsku federaciju (FIA). Brijatore je do`ivotno izba~en iz Formule jedan nakon {to je dokazano da je pro{le godine na trci za Veliku nagradu Singapura namestio da pobedi wegov voza~ Fernando Alonso. Tako|e, wemu je zabrawen i pristup svim takmi~ewima i de{avawima koja organizuje FIA.

Flavio Brijatore

Brijatore tu`bu zasniva na zakonima Evropske unije i principima Evropskog suda za qudska prava. On od FIA tra`i od{tetu od milion evra. Prema navodima iz Francuske, Brijatore }e poku{ati da ospori sve ta~ke po kojima je optu`en da je u~estvovao u pomenutom skandalu u Singapuru.

Vismara poginuo ^lan xet-ski reprezentacije Srbije, italijanski dr`avqanin ]ezare Vismara, poginuo je u sudaru tri skutera u posledwoj trci Svetskog {ampionata. Spasila~ke ekipe su brzo izvukle Vismaru iz vode, ali je Italijan posle sat vremena borbe za `ivot podlegao povredama. Vismara se za Srbiju takmi~io tri godine i naredne nedeqe je trebalo da dobije srpsko dr`avqanstvo, a na takmi~ewu u Arizoni osvojio je dve medaqe, srebrnu i bronzanu.

Britanac Xenson Baton novi je svetski prvak u Formuli jedan. Osvajawem petog mesta na pretposledwoj trci ovogodi{weg {ampionata vo`enoj na stazi Interlagos u Sao Paolu za Veliku nagradu Barzila, Baton je sakupio nedosti`nih 89 bodova {to je 17 vi{e od klupskog kolege iz ekipe Bron GP i rivala za naslov Brazilca Rubensa Barikela. Imao je priliku Barikelo na doma}oj pisti da iskoristi pol poziciju i odlo`i borbu za titulu za posledwu trku, koja }e se voziti 1. novembra u Abu Dabiju. Me|utim, propustio je Barikelo veliku priliku, vodio je, ali nije uspeo da kapitalizuje prednost do prvog odlaska u boksove. Vo|stvo je u 21. krugu preuzeo Australijanac Mark Veber iz Red Bula i zadr`ao ga sve do kraja. Druga pobeda Vebera u karijeri ostala je u senci osvajawa {ampionskog lovora Xensona Batona. Drugo mesto u Brazilu pripalo je Poqaku Robertu Kubici, kojem je ovo bio najboqi plasman sezone, a po-

sledwe mesto na podijumu popunio je dosada{wi svetski prvak Luis Hamilton iz Meklarena. Jednostavno, Barikelo nema sre}e na doma}oj pisti. Od 17 startova devet puta je odustao zbog kvara, a dva puta zbog sudara i samo jednom se peo na podijum (2004. je bio tre}i sa Fera-

drugog mesta u generalnom plasmanu, jer je Nemac Sebastijan Fetel u Red Bulu zavr{io kao ~etvrti i sada je sa 74 boda na drugoj poziciji pred posledwu trku. Zna~i u Jas Marini }emo videti samo borbu za vice{ampionsku titulu. Naime, i ona konstruktorska, koju je superio-

Rezultati 1. Veber (Australija, Red Bul) 1:32:23,081, 2. Kubica (Poqska, BMV Zauber) +7,626, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +18,944, 4. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +19,652, 5. Baton (V. Britanija, Bron) +29,005, 6. Raikonen (Finska, Ferari) +33,340, 7. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +35,991, 8. Barikelo (Brazil, Bron) +45,454, 9. Kovalainen (Finska, Meklaren) +48,499, 10. Kobaja{i (Japan, Tojota) +1:03,324, 11. Fizikela (Italija, Ferari) +1:10,665, 12. Liuci (Italija, Fors Indija) +1:11,388, 13. Alguersuari ([panija, Toro Roso) +1 krug, 14. Gro`an (Francuska, Reno) +1 krug. rijem). Dugo je poku{avao, ali je sve bilo gotovo u fini{u trke. Na kraju mu je nada prvo pokopao Hamilton, obi{avi ga devet krugova pre kraja, a onda i odlazak u boks krug kasnije zbog probu{ene gume. Na kraju je Barikelo zavr{io kao osmi osvojiv{i samo bod. To ga je ko{talo i

Voza~i 1. Baton (V. Britanija, Bron) 89, 2. Fetel (nema~ka, Red Bul) 74, 3. Barikelo (Brazil, Bron) 72, 4. Veber (Australija, Red Bul) 61,5, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 49, 6. Raikonen (Finska, Ferari) 48, 7. Rozberg (Nema~ka, Vilijams) 34,5, 8. Truli (Italija, Tojota) 30,5, 9. Alonso ([panija, Reno) 26, 10. Glok (Nema~ka, Tojota) 24, 11. Masa (Brazil, Ferari) 22, 12. Kovalainen (Finska, Meklaren) 22, 13. Kubica (Poqska, BMV Zauber) 17, 14. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) 15, 15. Fizikela (Italija, Fors Indija/Ferari) 8, 16. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 5, 17. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 5, 18. Burde (Francuska, Toro Roso) 2.

rono uzeo Bron je osvojena u Brazilu. Mnogo toga je ju~e na Interlagosu i{lo na ruku novom {ampionu Batonu. Krenuo je tek sa 14. mesta, ali je nekoliko udesa na startu trke, kada su redom ispali Sutil, Truli i Alonso, pa izlazak sejfti kara na stazu pomoglo Britancu da se ubrzo dokopa devetog mesta. Vozio je Baton hrabro, na no`, bez kalkulacija, obilazio Gro`ana, Naka|imu, a onda vodio bitku sa debitantom Kobaja{ijem u Tojoti. Japanac je pao tek u 24. krugu, a Baton je nastavio da juri ka tituli, koju je i osvojio na kraju 71. kruga Velike nagrade Brazila. Bila je ovo 169. trka Britanca, koji je do sada zabele`io sedam pobeda i isto toliko pol pozicija. Kao {to su mu karije-

Yenson Baton novi svetski prvak

Konstruktori 1. Bron GP 161, 2. Red Bul 135,5, 3. Meklaren 71, 4. Ferari 70, 5. Tojota 54,5, 6. Vilijams 34,5, 7. BMV Zauber 32, 8. Reno 26, 9. Fors Indija 13, 10. Toro Roso 7. ru pratili usponi i padovi, tako je bilo i u ovoj {ampionskoj godini. Fenomenalan start sa ekipom, koju su svi na kraju pro{le godine ve} otpisali i koja se raspadala, a kojoj je `ivot udahnuo Ros Bron. Sve je po~elo pobedom u Australiji i nastavilo se fantasti~nim nizom, koji se zavr{io slavqem u Turskoj. Drugi deo sezone Baton je vozio

VELIKA NAGRADA AUSTRALIJE

Stoner slavio na doma}oj stazi Kejsi Stoner zabele`io je tre}u uzastopnu pobedu na stazi „Filip ajland“, gde se vozi Velika nagrada Australije. Australijanac na Dukatiju slavio je u „kraqevskoj klasi“ ispred Italijana Valentina Rosija na Jamahi, vode}eg u generalnom plasmanu i [panca Danija Pedrose na Hondi. Stoner je do tre}e pobede sezone, i 19. u najja~oj klasi do{ao dominiraju}i od starta do ciqa. Posle Australije Stoner se popeo na tre}e mesto u generalnom plasmanu. Trenutno drugoplasirani u generalnom plasmanu [panac Horhe Lorenco na najgori na~in zavr{io je izuzetno frustriraju}i trka~ki vikend. Po{to je bolestan vozio u kvalifikacijama, izleteo je sa staze ve} u prvoj krivini, prvog kruga posle kontakta sa Nikijem Hajdenom. I dok Lorenco nije mogao da nastavi trku, Hajden se vrati i na kraju bio 15. Drugim mestom Rosi je pove}ao prednost na 38 bodova u odnosu na klupskog kolegu Lorenca u generalnom plasmanu. Italijan Marko Simon~eli na Gileri pobedio je u klasi do 250 kubika i tako smawio razliku na 12 bodova u odnosu na vode}eg u generalnom plasmanu Hiro{ija Aojamu. Japanac je pre isticawa crvene zastave zauzimao sedmu poziciju. Tako je Simon~eli pove}ao {anse da odbrani titulu prvaka u ovoj klasi. Pol poziciju je imao Italijan Rafaele de Rosa, ali je Simon~eli uspeo da ga pretekne jo{ na po~etku i dominira sve do {est krugova pre kraja, kada je trka prekinuta zbog te{kog udesa Roberta Lokatelija. Ina~e, Aojama je uspeo da se probije sa sedmog na ~etvrto mesto ba{ u krugu u kojem je pao Lokateli, ali je ostao sedmoplasirani zbog pravila da se kod prekida ra~una poredak od jednog kruga ranije. Do trke u Australiji drugoplasirani u generalnom plasmanu bio je [panac Alvaro Bautista, koji je

ispod svog renomea, ali se, eto na kraju vratio u pravom svetlu i iskoristio drugu „me~ loptu“. ^etvrti put uzastopno voza~ koji je pobedio na prvoj trci osvojio je titulu. To se desilo i Alonsu, Raikonenu, Hamiltonu i sada Batonu. Odli~nu trku imao je i Sebastijan Fetel, krenuo je sa 16. mesta, a na kraju je agresivnom vo`wom stigao do ~etvrte pozicije. No, najve}i napredak napravio je sada biv{i svetski prvak Hamilton, koji je sa 17. na kraju zavr{io na tre}em mestu. Baton, je ina~e 10. Britanac koji je osvojio titulu svetskog prvaka. G. M.

Zavarko ru{i granice Svetski rekorder (juniorski i seniorski) srpski reporezentativac Vilmo{ Zavarko, koji od ove sezone brani boje slova~kog {ampiona Sporta iz Podbrezove, sru{io je tre}i put u karijeri na zvani~noj utakmici vi{e od 700 ~uweva! On je u me~u 5. kola Ekstra lige Slova~ke protiv Tatrana oborio 714 ~uweva ( po setovima 168, 186, 168 i 192). Ujedno ovo mu je tre}a titula igra~a kola u {ampionatu Slova~ke. Dve titule igra~a kola ima wegov saigra~, kapiten {amionske reprezentacije Srbije sa SP u

Valentino Rosi, Kejsi Stoner i Dani Pedrosa

posle lo{eg plasmana na treningu uspeo da se u trci probije do drugog mesta, ali je izleteo sa staze i na kraju bio deseti, tako da je sada pao na tre}e mesto. U klasi do 125 kubika slavio je [panac Hulijan Simon na Apriliji ispred klupskog kolege Britanca Bredlija Smita i Nemca Sandra Kortesea na Derbiju. Pol poziciju imao je [panac Pol Espargaro, ali je na kraju zavr{io kao ~etvrti. Ovom pobedom Simon je osvojio titulu, jer dve trke pre kraja {ampionata ima nedosti{nih 55,5 bodova u odnosu na Smita, ali je odlu~io da se ve} slede}e sezone oku{a u ja~oj klasi, do 250 kubika. Ina~e, trku je obele`io duel Simona i Smita, a do pobede je [panac do{ao u

posledwem krugu pretekav{i Britanca. [ampionat se nastavqa slede}eg vikenda trkom za Veliku nagradu Malezije na stazi Sepang. Rezultati, kraqevska klasa: 1. Stoner (Australija, Dukati) 40:56,651, 2. Rosi (Italija, Jamaha) +1,935, 3. Pedrosa ([panija, Honda) +22,618, 4. De An|elis (San Marino, Honda) +32,702, 5. Edvards (SAD, Jamaha) +35,885 itd. Generalni plasman: Rosi (Italija) 270, 2. Lorenco ([panija) 232, 3. Stoner (Australija) 195, 4. Pedrosa ([panija) 189, 5. Doviciozo (Italija) 152 itd. Klasa do 250 kubika: 1. Simon~eli (Italija, Gilera) 28:17,403, 2. Barbera ([panija, Aprilija) +2,434, 3. De Rosa (Italija, Hon-

da) +2,604, 4. Kluzel (Francuska, Aprilija) +12,118, 5. Di Meqo (Francuska, Aprilija) +12,192 itd. Generalni plasman: 1. Simon~eli (Italija) 215, 2. H. Aojama (Japan) 227, 3. Bautista ([panija) 198, 4. Barbera ([panija) 194, 5. Pasini (Italija) 128 itd. Klasa do 125 kubika: 1. Simon ([panija, Aprilija) 37:55,313, 2. Smit (V. Britanija, Aprilija) +0,313, 3. Kortese (Nema~ka, Derbi) +2,057, 4. Espargaro ([panija, Derbi) +2,161, 5. Korsi (Italija, Aprilija) +2,330 itd. Generalni plasman: 1. Simon ([panija) 239, 2. Smit (V. Britanija) 183,2, 3. Terol ([panija) 162,5, 4. Espargaro ([panija) 142,5, 5. Gadea ([panija) 126 itd. G. M.

Vilmo{ Zavarko

Detenhajmu Jovan ]ali}, koji je i trener Sporta. Ova dva igra~a su trenutno najboqi u prvoj {estorci slova~kog {amionata do 5. kola (Zavarko 714, ]ali} 684). Sport vodi na tabeli sa svih pet pobeda.

22

SVET

ponedeqak19.oktobar2009.

Va{ington i Ankara o situaciji u BiH VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama i wegov turski kolega Abdulah Gul razmotrili su u telefonskom razgovoru situaciju u BiH, Avganistanu, kao i napredak u normalizaciji odnosa Turske i Jermenije, saop{tila je ju~e Bela ku}a. Dvojica zvani~nika su, tako|e, konstatovali da izme|u SAD i Turske, koju smatraju „kqu~nim saveznikom“ u ~itavom regionu, postoje sna`ne veze, a

Obama je dodao da ceni napore koje Turska ula`e na putu odr`awa mira, saop{teno je iz Bele ku}e, prenela je agencija Ansa. Dvojica predsednika razmenila su mi{qewa o „istorijskom napretku u normalizaciji odnosa“ izme|u Turske i Jermenije.Obama je istovremeno zahvalio turskom predsedniku na doprinosu u re{avawu bezbednosnih izazova u Avganistanu. (Tanjug)

DNEVNIK

Glavna nagrada takmi~ewa mitraqez i bombe NAJROBI: Na takmi~ewu za najboqe poznavaoce Kurana, koje je odr`ano u Somaliji, na kome je u~estvovao veliki broj mladih u dobi od 10 do 25 godina, pobednici su za nagradu dobili pu{komitraqez Ak-47, dve ru~ne bombe, protivtenkovsku bombu i mali ra~unar. Takmi~ewe, koje je trajalo vi{e od mesec dana, a ko-

je je prenosio radio, organizovano je u delu zemqe pod kontrolom islamskih integrista, preneli su mediji. Najboqe znawe pokazala je grupa mladi}a od 17 i 22 godine, koji su, kako je istaknuto prilikom progla{ewa pobednika, „dobili adekvatnu nagradu koja podsti~e mlade da se prikqu~e svetom ratu protiv Alahovih neprijateqa“. (Tanjug)

U Nema~koj novo pojeftiwewe hrane BERLIN: Vode}i lanci jeftinih supermarketa u Nema~koj su po~etkom oktobra po deseti put ove godne spustili cene prehrambenih proizvoda. Jo{ pre toga, u septembru, Nema~ka je po drugi put u ovoj godini, zabele`ila negativnu stopu inflacije - od minus 0,3 odsto na godi{wem nivou, saop{tila je savezna statisti~ka slu`ba. Pre ovoga je inflacija u julu ve} jednom opala, na minus 0,5 odsto. Razlog ovakvom razvoju su

bile upravo sni`ene cene energenata i prehrambenih proizvoda. Istovremeno je, me|utim, saop{teno da finansijska kriza uti~e na smawewe dobiti nema~kih sredwih preduze}a. Dobrih 42 odsto preduze}a ra~una da }e u 2009. zabele`iti smawewe prihoda. I pored toga se, me|utim, poslovna situacija poboq{ala u odnosu na prole}e ove godine i prognoze o ostvarenom prometu polako rastu. (Tanjug)

OFANZIVA PAKISTANSKE ARMIJE PROTIV TALIBANA

BOMBA[ SAMOUBICA NAPAO IRANSKU REVOLUCIONARNU GARDU

Za napad odgovorni U zoni operacija civili napu{taju domove strani elementi TEHERAN: U napadu bomba{a samoubice na jugoistoku Irana, poginulo je najmawe 31 osoba, me|u kojima i pet komandanata elitne Revolucionarne garde. Kako prenosi agencija IRNA, me|u poginulima su zamenik {efa kopnenih snaga, general Nur Ali [u{tari i komandant trupa u pokrajini Sistan-Balu~istan, general Muhamexadeh. Iranska dr`avna agencija IRNA, objavila je da su se pripadnici Garde uputili na sastanak s plemenskim liderima, kada ih je napala nepoznata naoru`ana grupa, preneo je Rojters. Samoubica je aktivirao eksploziv u trenutku kada je vozilo prolazilo putem u regionu Pi{ina, nedaleko od iranske granice sa Pakistanom. Oblast Sistan-Balu~istan, grani~i se sa Pakistanom i Avganistanom i ~esto je popri{te sukoba izme|u bezbednosnih snaga, sunitskih pobuwenika i krijum~ara narkotika.

Nur Ali [u{tari

Predsednik parlamenta Ali Larijani osudio je napad i naveo da je o~igledno ciq bio atentat na komandante Revolucionarne garde, po wegovim re~ima radi se o „poku{aju terorista da ugroze bezbednost na jugoistoku Irana“. Iranske vlasti sumwaju da iza atentata stoji sunitska militantna grupa Xundalah ili Bo`ji vojni-

ci, koji obi~no izvode atentate u ovoj regiji. Xundalah je do sada u nekoliko mahova preuzeo odgovornost za bomba{ke napade, kidnapovawa i druge vidove napada na iranske vojnike, ukqu~uju}i i atentat 2007. automobilom-bombom, u kome je poginulo 11 ~lanova Revolucionarne garde. Za ovaj napad Garda okrivquje „strane elemente“ povezane sa SAD, dok iranski mediji objavquju da su napad izvr{ile sunitske pobuweni~ke grupe. „Gotovo je sigurno da su strani elementi, naro~ito oni povezani sa globalnom arogancijom, ume{ani u ovaj napad“, navodi se u saop{tewu Revolucionarne garde, koja termin „globalna arogancija“ uglavnom koristi kada misli da SAD, preneo je Rojters. U me|uvremenu, televizija „Pres“, objavila je da je napad izvr{ila organizacija „Xundola“, povezana sa sunitskim balu~istanskim grupama, okrivqenim za niz ranijih napada. (Tanjug-Bta)

PE[AVAR: U ofanzivi koju pakistanska vojska sprovodi protiv talibanskih ekstremista u provinciji Ju`ni Vaziristan do sada je ubijeno 60 pobuwenika, a stradalo je i pet Pakistanaca, saop{tili su ju~e vojni zvani~nici. Oko 28.000 Pakistanaca neprestano razmewuje vatru sa oko 10.000 tvrdokornih talibana, ukqu~uju}i 1.000 Uzbeka, i pojedine pripadnike Al Kaide. Najve}i otpor talibana zabele`en je prilikom poku{aja Pakistanaca da povrate kontrolu nad gradom Kaisora, a u ju~era{wem okr{aju jubijeno je sedam talibanskih boraca i jedan pakistanski vojnik, prenela je agencija Rojters. Ofanziva pakistanskih vojnih snaga usledila je nakon ve}eg broja napada ekstremista u razli~itim delovima zemqe, ukqu~uju}i i upad u pakistanske vojne {tabove, u kojima je ubijeno vi{e od 150 qudi. Vojnici su, prema zvani~nim informacijama, okru`ili pobuwenike na severnom delu Ju-

I Slova~ka tra`i izuze}e iz Poveqe osnovnih prava BRATISLAVA: Slova~ki premijer Robert Fico najavio je ju~e da, ako se ^e{ka ultimatumom predsednika Vaclava Klausa Evropskoj uniji izbori da bude izuzeta iz primene Poveqe osnovnih prava, isti izuzetak tra`i}e i Slova~ka. Fico je gostuju}i ju~e na ~e{koj televizija naglasio da Slova~ka ne deli Klausov bojazan da bi Poveqa osnovnih prava, koja je deo Lisabonskog sporazuma, mogla da ospori Bene{ove dekrete. Ti dekreti ratnog i poratnog ~ehoslova~kog predsednika

Edvarda Bene{a predstavqali su pravni osnov za konfiskaciju imovine miliona Nemaca i Ma|ara po principu kolektivne krivice i wihovu deportaciju iz ^ehoslova~ke posle Drugog svetskog rata. Slova~ka te dekrete smatra nepromenqivim i nedodirqivim delom svog pravnog sistema. „Pa`qivo }emo pratiti formulaciju ~e{kog zahteva. Ako to bude formulisano tako da samo za ^e{ku va`i neki izuzetak i da samo woj ne mogu da ospore Bene{ove dekrete, Slova~ka kao druga ze-

mqa naslednica ^ehoslova~ke ne mo`e da ostane usamqena i stoji po strani“, kazao je Fico. Slova~ki premijer upozorio je da bi Bratislava zahtevom da se izuze}e odnosi i na wu, spre~ila da se deportovani karpatski Nemci ili slova~ki Ma|ari kojima je konfiskovana imovina, u zahtevima za od{tetu od Slova~ke pozivaju na to da u ^eskoj takvi zahtevi nisu uspeli iskqu~ivo zato {to je dobila izuzetak od EU. Robert Fico, ~ija zemqa je ve} ratifikovala Lisabon-

ski sporazum, zalo`io se za to da se {to pre ratifikuje i u ^e{koj, kako bi mogao da stupi na snagu, jer je to, kako je rekao u interesu svih. Iako je slova~ka vlada na osnovu mno{tva pravnih analiza ~vrsto uverena da Poveqa osnovnih prava i Lisabonski sporazum ne otvaraju mogu}nost da se sadaswe evropsko pravo primeni retroaktivno na doga|aje pre toliko decenija, Fico je spreman da podnese zahtev EU da i wegova zemqa bude izuzeta, ako izuzetak i garancije dobije ^e{ka. (Beta)

`nog Vaziristana izvode}i simultane napade sa severa, jugoistoka i jugozapada, uz podr{ku avijacije i artiqerijske vatre. Ve}i sukob izbio je u nasequ Navaz Kot. Lokalni zvani~nici su saop{tili da je vi{e hiqada civila pobeglo

iz Ju`nog Vaziristana, o~ekuju}i po~etak ofanzive, a da je saobra}aj ote`an jer je vojska blokirala puteve. Procewuje se da se u ovoj provinciji krije oko 10.000 radikalnih talibana, muslimana sunita. (Tanjug)

Zabrinutost zbog izborne kra|e KABUL: Francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner apelovao je ju~e na predsedni~ke kandidate u Avganistanu da prihvate nalaze istrage o izbornoj prevari koja bi mogla da bude presudna za odluku o odr`avawu drugog kruga glasawa. Izbore odr`ane 20. avgusta pratile su optu`be za puwewe glasa~kih kutija i pritisci na glasa~e, uglavnom u korist predsednika Hamida Karzaija. I Karzai i wegov glavni rival Abdulah Abdulah tvrde da }e rezultati istrage, koji se o~ekuju od subote, biti u wihovu korist. „Zabrinuti smo...zato {to izgleda da nisu

svi spremni da prihvate rezultate. Moraju da prihvate rezultate“, rekao je Ku{ner u Kabulu. Me|unarodni pritisak na kandidate raste da prona|u izlaz iz rastu}e politi~ke krize koja ugro`ava legitimitet avganistanskih vlasti. U strahu da }e se kriza produbiti, generalni sekretar UN Ban Ki Mun, ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton i britanski premijer Gordon Braun su posledwih dana razgovarali telefonom i sa Karzaijem i sa Abdulahom, da bi izrazili svoju zabrinutost. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [ARON KOMIN Humanitarna radnica irske nevladine organizacije „Goal“ [aron Komin; koja je oteta u julu u severnom Darfuru, oslobo|ena je ju~e, izjavio je sudanski ministar za qudska prava. Iz ureda u Kutumu, u severnom Darfuru, otela ju je grupa naoru`anih qudi zahtevaju}i nov~anu naknadu. Prema re~ima sudanskog ministra Abdela Bakija Gilanija, nikakva naknada nije pla}ena.

HILDA KAVUKI Prema pouzdanim izvorima nevladine organizacije „Goal“ ju~e je oslobo|ena i druga radnica ove organizacije, Ugan|anka Hilda Kavuki. Hilda Kavuki je kao i njena koleginica [aron oteta je 3. jula ove godine.U zato~eni{tvu je provela vi{e od 100 dana. U Darfuru, region na zapadu Sudana besni gra|anski rat. Prema procenama UN, rat je odneo 300.000 `ivota.

KLINT ISTVUD Ameri~ki sineasta Klint Istvud dobitnik je nagrada „Limijer“ za `ivotno delo, na tek osnovanom filmskom festivalu u francuskom gradu Lionu. Istvud (78) je, primaju}i nagradu od francuskog kolege Bertrana Tavernijea na sve~anosti u subotu, izjavio da je „ponosan“ {to je prvi dobitnik nagrade koja nosi ime bra}e Limijer.

U Evropi virusom HIV zara`eno 800.000 qudi BRISEL: Broj osoba zara`enih virusom HIV je u porastu u celoj Evropi, ali jo{ vi{e uznemirava {to je istovremeno u porastu i broj rizi~nih polnih odnosa, pokazali su rezultati istra`ivawa koje je sprovela {vedska istra`iva~ka grupa HCP (Health Consumer Powerhouse). Broj osoba koje `ive s virusom side u Evropi procenewen je krajem 2007. godine na oko 800.000, {to predstavqa rast za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu, prenele su svetske agencije. Broj osoba preminulih od side se, me|utim, u velikoj meri smawio posle uvo|ewa posebnih terapija sredinom 90-tih godina.Na rang listi HCP-a koja se odnosi na prevenciju, pristup zdravstvenoj pomo}i i prava pacijenata u 27 zemaqa Evropske unije, Norve{skoj i [vajcarskoj, prva

tri mesta zauzimaju male zemqe Luksemburg, Malta i [vajcarska. Velika Britanija zauzima 9. mesto, Francuska 12, Nema~ka 13, [panija 15, dok se Italija nalazi na 27. mestu, ispred Gr~ke i Rumunije, posledwih na listi. Beatriz Kebola, rukovodilac istra`ivawa HCP-a je, izme|u ostalog, navela da su u vi{e zemaqa EU smaweni buxeti za borbu protiv side, kao i da se specijalni metodi vezani za sidu u zatvorskim sredinama veoma slabo primewuju, pre svega u isto~noevropskim zemqama. Predsednik HCP-a Johan Hjertkvist je zakqu~io da nijedna vlada izgleda ne zna pravi broj svojih stanovnika zara`enih virusom HIV i da se mora jo{ mnogo u~initi u borbi protiv side. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

ponedeqak19.oktobar2009.

Gr~ki konsenzus

SOBRAWE RATIFIKOVALO UGOVOR O GRANICAMA

Makedonija i Kosovo uspostavili diplomatske odnose SKOPQE: Sa 72 glasa za i 11 protiv, makedonski parlament je u subotu uve~e izglasao Zakon o ratifikaciji ugovora za fizi~ku demarkaciju granice izme|u Makedonije i ju`ne srpske pokrajine Kosova i Metohije. Predstavnici parlamentarne ve}ine i svih albanskih stranaka branili su, u raspravi, predlo`eni ugovor kao dokument od dr`avnog i nacionalnog interesa, navode}i da time „Makedonija postaje jedna od retkih zemaqa u regionu sa jasno iscrtanim granicama“ i da je to „prilog regionalnoj bezbednosti“. Poslanici opozicije insistirali su da se obelodani kada i ko je potpisao ugovor, ali na to nisu dobili odgovor, niti je ministar spoqnih poslova Antonio Milo{oski obrazlo`io predlog ugovora. Poslanici Liberalno demokratske stranke su napustili sednicu s obrazlo`ewem da „ne `ele da u~estvuju u kr{ewe ustava“ i najavili su da }e ugovor osporiti u Ustavnom sudu. Wihove primedbe su da se radi o promeni granice, a da parlament glasa kao da je re~ o obi~noj ratifikaciji ugovora, i da se wime „prakti~no ustupa makedonska teritorija Kosovu“.

Mediji su javili i da je u aneksima u delu sela Debalde, makedonska strana odstupila od oko 15-16 hektara povr{ine, jer, obja{wewe je da Makedoni-

ja „ni kao dr`ava, niti kao neko privatno lice“ nije posedovala dokumente za tu teritoriju, dok su se sa pri{tinske strane za to zemqi{te navodno pojavili

Saop{tewe iz Pri{tine Ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni i wegov kolega iz Makedonije Antonio Milo{ovski potpisali su Akt o uspostavqawu diplomatskih odnosa dve zemqe, navodi se u saop{tewu. U tom dokumentu precizirano je da }e uspostavqawe diplomatskih odnosa Kosova i Makedonije „slu`iti razvoju saradwe kao i interesima mira i bezbednosti u regionu“. Republika Kosovo i Republika Makedonija odlu~ili su da uspostave diplomatske odnose na nivou ambasadora“, ka`e se u saop{tewu kancelarije za {tampu MIP-a Kosova.

vlasnici tapija. Mediji su naveli da Kodra fura, ta~ka koja va`i kao visoki strategijsko-bezbednosno mesto, u celosti ulazi u makedonsku teritoriju. Kodra fura je bila jedna od spornih oblasti i predmet vi{egodi{wih pregovora oko dokazivawe vlasni{tva. Za ustupak kod Debalde, makedonska strana dobija i oblast pod nazivom Lukovo poqe iza [ar planine, javili su elektronski mediji. Tamo se planira izgradwa ve{ta~kog jezera koje }e koristiti vode iz [ar planine i Koraba i na kome }e se u budu}nosti graditi hidrocentrala koja bi proizvodila oko 120 megavata elektri~ne energije. Navodno, ukoliko ne bi bilo dogovora oko Debalde, taj projekat bi bio podeqen 50 prema 42 odsto u korist privremenih organa samouprave na Kosovu, dodali su mediji. Tre}i ankes odnosi se na promene kod pozicije Stan~i} - Topan, od kote Kodra stan u du`ini od 850 metara i izlazi na put Kumanovo- Gwilane. Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je u subotu da se sporazumom o demarkaciji re{ava problem bilateralnih odnosa u regionu {to }e imati pozitivan efekat. (Tanjug)

REAGOVAWA U BEOGRADU

Jeremi}: Lo{a odluka Skopqa BEOGRAD: Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je ju~e }e odluka Vlade Makedonije da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom ugroziti odnose Beograda i Skopqa u trenutku kada su oni po~eli da se popravqaju na inicijativu Srbije. „Smatramo da je ta odluka za `aqewe“, rekao je Jeremi} obra}aju}i se novinarima u Ministarstvu inostranih poslova i dodao da }e takva odluka Skopqa imati posledice. Jeremi} je naglasio da o granici sa Srbijom susedne dr`ave mogu da razgovaraju samo sa Vladom u Beogradu. Ministarstvo inostranih poslova Kosova saop{tilo je danas da su Pri{tina i Skopqe uspo-

stavili diplomatske odnose, po{to su parlamenti obe zemqe ratifikovali sporazum o demarkaciji granice. Odluka makedonskog parlamenta da ratifikuje sporazum o granici sa ju`nom srpskom pokrajinom Kosovo i Metohija mo`da }e re{iti grani~ni problem, ali }e dovesti do dodatnog zao{travawa „ionako krhkih“ odnosa Srbije i Makedonije, izjavio je ju~e Tanjug u dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi}. Makedonski parlament je, posle priznawa jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije, uslovio uspostavqawe diplomatskih odnosa upravo re-

{avawem tog problema, naveo je Ivanovi}, dodaju}i da je re~ o oko 300 hektara zemqe, na koju pretenduju i Republika Makedonija, ali i vlasti u Pri{tini. „Mislim da se na ovaj na~in mo`da re{ava taj grani~ni problem, ali se ionako krhki odnosi izme|u Srbije i biv{e jugoslovenske republike Makedonije dodatno zao{travaju“, naglasio je Ivanovi}. On je rekao i da vlasti u Makedoniji jednostavno moraju da shvate da je wihov strate{ki interes da sa Republikom Srbijom uspostave dobre odnose, a da se na ovaj na~in ti odnosi podrivaju. „Wihov dogovor je kratkoro~no re{ewe, i ono kao takvo mo`e da kratkoro~no re{i teritori-

Ponu|ena lista promena – neprihvatqiva

^arls Ingli{

partner u „butmirskim pregovorima“, ali da ni po koju cenu ne}e prihvatiti nametawe ustavnih re{ewa u BiH, javqa RTRS. „Krivicu za destabilizaciju prilika u BiH i odgovornost za to snosi}e onaj ko bude nametnuo re{ewe, a kao odgovor ima}e referendum gra|ana RS“, naglasio je Dodik. Ameri~ki ambasador u BiH ^arls Ingli{ izjavio je da }e paket predloga za predstoje}e „butmirske razgovore“ sadr`ati vi{e zna~ajnih promena u

jalne odnose, ali }e kao posledicu sigurno imati zahla|ewe odnosa sa Srbijom“, rekao je Ivanovi}, dodaju}i da zahla|ewe odnosa sa Makedonijom ne}e koristiti ni Srbiji. Jovanovi} smatra da }e odluka makedonskog parlamenta dovesti ne samo do podrivawa odnosa Srbije i Makedonije, ve} i do zao{travawa odnosa i podizawa tenzije na ~itavom Balkanu. Ivanovi} je istakao i da }e, onog trenutka kada se rukovodstvo Srbije bude sastalo sa kosovskim Albancima da bi utvrdilo kona~an status Kosova i Metohije, ove odluke morati da budu preispitane. (Tanjug)

ATINA: Nova demokratija (ND) }e podr`ati novu vladu ~ak i u preduzimawu mera koje nisu popularne ukoliko su one usmerene ka re{avawu nacionalnih i dru{tvenih problema, izjavio je Kostas Karamanlis reaguju}i na program vlade koji je predstavio novi premijer Gr~ke Jorgos Papandreu. Karamanlis, lider ND, glavne opozicione partije u Gr~koj, rekao je i da se wegova partija ne}e poigravati sa institucijama i da }e na predsedni~kim izborima glasati za sada{weg predsednika Karolosa Papuqasa, izvestili su jutros gr~ki mediji. Karamanlis je po`eleo novoj vladi uspeh u izvr{avawu obaveza, dodaju}i da je osnovni preduslov za „ostvarivawe zajedni~kih

ciqeva jedinstvo gr~kog naroda po pitawima od nacionalnog interesa“. Osvr}u}i se na aktuelne gr~ko-turske odnose, lider ND je ocenio da je neophodno stvoriti konsensus u re{avawu tog nacionalnog pitawa, kao i pitawa koja se odnose na ekonomsku krizu. Novoizabrani premijer i {ef diplomatije Gr~ke Papandreu predstavio je u petak parlamentu u Atini program svoje vlade u kojem glavni spoqnopoliti~ki prioritet ima re{ewe kiparskog problema. Socijalisti~ki premijer Papandreu je naglasio da zvani~na Atina u potpunosti podr`ava inicijative kiparskog predsednika Demetrisa Hristofijasa u ciqu ponovnog ujediwena ostrva podeqenog od 1974. godine. (Tanjug)

U obra~unu Kurda i Albanaca rawen Grk ATINA: Pedestogodi{wi prolaznik rawen je ju~e u nogu tokom obra~una Kurda i Albanca na ulicama Atine, saop{tila je gr~ka policija.^ovek je zbrinut u atinskoj bolnici, gde je konstatovano da povreda nije opasna po `ivot. Dvojica Kurda su iz automobila zapo~ela raspravu sa Albancem koji je vozio motor, nakon ~ega je jedan od wih ispalio hitac koji je

proma{io metu i pogodio u butinu prolaznika, navedeno je u saop{tewu policije. Dvojica napada~a su privedena, a policija je na mestu incidenta prona{la motor, koji je ostavio Albanac. U pozadini sukoba stoji rivalitet oko `ene, pokazuju prvi rezultati istrage, prenela je gr~ka agencija Ana. (Tanjug)

Znak NATO-a pretvorio se u svastiku ZAGREB: Redovna prezentacija hrvatske vojske pretvorila se u incident, kada se, na video bimu, pred oko 200 stranih zvanica, znak NATO-a pretvorio u kukasti krst, javqaju hrvatski mediji. Prezentaciju koja je odr`ana u vojnoj akademiji u Zagrebu, vodio je general Drago Lovri}, hrvatski vojni izaslanik pri NATO-u iza ~ijih le|a su bila dva panoa.Kako prenose hrvatski mediji, znak NATO-a, koji je bio deo grafi~ke podloge prezentacije, ujednom trenutku se pretvorio u svastiku. Nakon nekoliko sekundi vratio se znak NATO-a, koji se posle nekog vremena ponovno preoblikovao u kukasti krst. Lovri} nije primetio {ta je doga|a na panou, kao ni ve}ina gostiju. Skandal su primetili pripadnici Vojne policije i osoba zadu`ena za informatiku, ali skup ipak nije prekinut. Tema prezentacije bila je pod nazivom „Savremene vojne operacije i nove sposobnosti vojnika“, u sklopu panela „Razvijawe odgovarajucih sposobnosti vojni odgovori“. Tek po zavr{etku izlagawa, pripadnici

General Lovri}

Vojne policije rekli su generalu Lovri}u {ta se dogodilo. Odmah je zaplewen memorijski stik i pokrenuta istraga o tome kako je moglo do}i do takve neprijatne situacije. Kako prenose mediji, Lovri} smatra da je to indirektna posledica zaostalih virusa kojima je inficiran logo NATO-a, koji je bio skinut sa interneta, i da nije bilo nikakve lo{e namere onih koji su pripremali prezentaciju. Smatra se da je haker, koji je virusom zarazio NATO-ov znak, stavio ograni~ewe da se on po~ne pretvarati u kukasti krst tek po po~etku prezentacije. (Tanjug)

DOBRI ODNOSI CRNE GORE I VATIKANA

BiH U SUSRET „DEJTONU - 2“

BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske (RS) Rajko Kuzmanovi} izjavio je da ne o~ekuje nikakvo nametawe re{ewa, niti bilo kakve sankcije u slu~aju eventualnog neuspeha razgovora u Butmiru 20. oktobra, javqa RTRS. „Predstavnici me|unarodne zajednice najavqivali su listu pitawa na samom po~etku butmirskog sastanka, a sada je sve vi{e zaboravqaju“, ocenio je Kuzmanovi}. On mislim da }e lista, koja bi eventualno do{la na dnevni red u utorak, biti vrlo restriktivna. Kuzmnanovi} je ukazao da ta lista „ne mo`e biti prihva}ena ukoliko bilo ~ime zadire u integritet i suverenitiet RS“. „Niko nije ovla{}en da bilo {ta odlu~uje mimo Narodne skup{tine i Parlamentarne skup{tine BiH i nadam se da }e ovaj posao biti zavr{en na na~in kako to odgovara Ustavu, zakonu, pravdi i Dejtonskom sporazumu“, naglasio je Kuzmanovi}. Predsednik Vlade RS Milorad Dodik izjavio je da }e Republika Srpska poku{ati da bude

23

procesu dono{ewa odluka na nivou BiH, jer je i namera da oni proizvedu delotvornije strukture vlasti u BiH, javqa RTRS. Te promene, rekao je Ingli{, smatra}e se kao po~etak procesa ustavnih promena u BiH, jer svaka zemqa kandidat za ~lanstvo u EU mora donositi zna~ajne promene kada je re~ o Ustavu. Razgovori u Butmiru trebalo bi da dovedu do praga aplikaciju BIH za ~lanstvo u EU, objasnio je Inbgli{, a kada BiH pre|e taj prag usledi}e mnoge promene koje }e doprineti razvoju ove zemqe. On tvrdi da je sadr`ina paketa, koji }e liderima politi~kih partija u BiH biti podeqen u narednih nekoliko dana, dovoqno kvalitetna da BiH izvede na evropski put, da izvr{i transformaciju OHR u kancelariju specijalnog predstavnika EU, kao i da ubrza put BiH ka EU. Ingli{ pretpostavqa da }e u Butmiru biti intenzivni pregovori i da }e svim stranama biti saop{teno da je konsenzus u interesu svih gra|ana i naroda BiH. (Tanjug-FoNet)

\ukanovi}u uru~ena papska medaqa PODGORICA: Predsednik Vlade Crne Gore Milo \ukanovi} ocenio je da su odnosi crnogorskih institucija i Katoli~ke crkve odli~ni, budu}i da je zna~ajan deo kulturnog nasle|a te dr`ave upravo u ba{tini katoli~ke veroispovesti, saop{tio je premijerov kabinet. \ukanovi} je primio specijalnog izaslanika pape Bendektia XVI, kardinala Franca Rodea, koji je u Crnoj Gori boravio povodom proslave jubileja, 12 vekova prenosa mo{tiju Svetog Tripuna iz Carigrada u Kotor. Razmena poseta na najvi{em niovu je potvrda da postoje odli~ne osnova za uspostavqawe konkretne saradwe u oblastima religijskog, kulturnog i zdravstvenog turizma i ekonomije, navedeno je u saop{tewu. Karidnal Rode, koji je crnogorskom premijeru uru~io „papsku medaqu“, pozdravio je napredak „najstarije i najmla|e“ dr`ave u Evropi, koja ima bogatu istoriju, ali i dobru perspektivu za budu}nost. Prijemu su prisustvovali ministar kulture, sporta i medija

U ~ast sv. Tripuna, za{titnika Kotora

Branislav Mi}unovi}, nadbiskup barski monsiwor Zef Ga{i, biskup kotorski Ilija Jawi} i papski nuncije za Crnu Goru An|elo Motola. Sve~anom obele`avawu jubileja na trgu ispred bazilike katedrale sv. Tripuna, uz predsednika Filipa Vujanovi}a, prisustvovale su visoke zvanice Crne Gore i Hrvatske, dvade-

setak nadbiskupa i biskupa. Sve~anu pontifikalnu misu slu`io je kardinal Rode. „Mo`da nijedan grad na isto~no-jadranskoj obali nema toliko spomenika koji svedo~e da su mo{ti ovog sveca 13. januara 809. donete u Kotor“, kazao je generalni vikar kotorske Biskupije, don Anton Belan. (Beta)

24

ponedeqak19.oktobar2009.

DE^JI DNEVNIK

Tu`na pesma jedne reke

M

Nema vi{e one reke ~iste, ~ak su me skinuli sa re~ne liste.

Za qude vi{e, kao da ne postojim, posledwe trenutke svog `ivota brojim.

M

Ali ~eka}u, imam vere i nade da }e neko do}i da ubla`i moje jade.

U parku

J

ednog lepog prole}nog dana odlu~ili smo da odemo u grad. Kada smo prolazili pored Dunavskog parka jednostavno nismo mogli da odolimo tom lepom drve}u. U{li smo u park i videli predivno cve}e koje ulep{ava okolinu. U jezercetu su bile korwa~e i qabudovi koji su lepo plivali po vodi. Videli smo jele, borove, hrastove i lipe kojima su popucale kore. Br{wan je bio do vrha na drve}u. @buwe je ozelenelo i dobilo jarko zelenu boju li{}a. Svetlost se presijavala u jezeru. Male korwa~e su se sun~ale na obali. Labudovi su spavali ispod tu`ne vrbe. Meni je ovaj park predivan jer ima jako puno boja i labudova. Du{an Tadi}, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Olivera Vuj~i}, V razred O[ „@arko Zrewanin - U~a” Nadaq

Salto dobio krila. Poleteo je, ali su na wega pucali lovci pa je po`eleo da se vrati u more.Drugi dan je vila dobila rep i zaronila u okean. Dok se igrala napala ju je ogromna riba i Biserka je jedva pobegla. Poruka pri~e je“Ne zaboravite nikad da ne treba biti zavidan i da svako od nas treba da ceni ono {to ima“. Awa Rackovi}, II-5 O[ „Du{an Radovi}“ Novi Sad

Zlatni masla~ak Zlatni masla~ak se rascvetao. Na zelenu livadu je stao, oko wega p~elica zuji i mali zec juri.

Dimitrije Pavlovi}, II 1 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Baka i deda koje volim

oji baka i deda `ive u Trebiwu. Kod wih idem samo za vreme raspusta i praznika jer je Trebiwe jako daleko. Kod bake i dede se uvek lepo provedem. Baka Desa odli~no kuva. Najvi{e volim bakinu pitu krompira~u i kupus, a i kola~i su joj odli~ni, da prste polo`e{. Deda Milenko stalno ne{to majstori{e. ^esto me vodi sa sobom na selo gde on

ima p~ele i veliku ba{tu. Leti kada do|u moje sestre Marija i Galina deda i baka nas vode na more, na treninge, pecawe i ni{ta im nije te{ko. Uve~e kad se svi skupimo ~esto igramo domine. Baka i deda su jako dobri. Nadam se da }e jo{ dugo da `ive. Ana Kalini}, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Mali leptir Jedan mali leptir, leteo je s cveta na cvet, tra`io je moje srce, gde spava ceo set.

Leteo je i tragao, dok nije na{ao dom moj i u wemu lepo pro`iveo `ivot svoj.

Leptir {arenih boja oti{ao je iz srca mog,

odleteo je daleko, uvek se se}am dana tog.

^ekam da se vrati u moje srce, u moj dom, ali se izgleda uzalud nadam trenutku tom. Sawa Gruji}, IV razred O[ „Bo{ko Palkovqevi} Pinki” [uqam

Dimitrije Mehanyi}, IV-4, O[ „Ivo Lola Ribar“, Novi Sad

O

Zec Bio jednom jedan zeka. Kakav zeka? Sladak i malen.

^udan i sladak Malen i {a{av Sre}an i zaqubqen.

Mali zec, ~udan zec. Crno beli zec, jedini na svetu. Ne bi ga dao za celu planetu. \or|e Bir}a, III-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Vile

eni se jako svidela kwiga „Vile“. Ta kwiga je zanimqiva, lepa i ima sjajne pri~e o vilama. U svakoj pri~i su i lepe slike na kojima vidim kako vile izgledaju. Jedna od pri~a koja mi se dopala zove se“Treba da cenimo ono {to imamo“.To je pri~a o delfinu Saltu i vili Biserki. Salto je `eleo da leti, a Biserka da ima rep sirene i da roni u okeanu. Kraqica svih vila im je ispunila `equ. Najpre je

Nekada sam bila reka-dama, a sada sam postala `rtva qudskih mana.

Nina Panti}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}“, Sombor

DNEVNIK

Radomir Vukoti}, II-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

vaj letwi raspust provela sam kod babe i dede na selu. Oni `ive u Bosni. Kada sam stigla, ~ekalo me je predivno iznena|ewe. Moj stric je, kada je kosio nai{ao na malo lane, staro oko mesec dana. Odlu~eno je da ga da meni. Bila sam presre}na. Bilo je jako malo. Svako jutro donosila sam mu mleko, po{to je bio jako mali jedino sam to mogla da mu dam da jede. Mleko sam stavqala u fla{icu iz koje piju bebe. Dr`ala sam ga u maloj prostoriji koja je bila odmah pored ku}e. Nekad sam ga pu{tala da ide sa mnom u {etwu. Ali, po{to je bio jako mali, retko sam ga vodila u {etwu, zato {to bi se previ{e umorilo. Jednog dana pustila sam ga u dvori{te i oti{la da uzmem mleko od babe da ga nahranim. Ali, kada sam stigla, laneta nije bilo. Svuda sam ga tra`ila, u svaki }o{ak sam zavirila, ali od laneta ni traga ni glasa. Po~ela sam da pla~em. Brzo sam otr~ala do

Lane strica da ga pitam da li ga je on video. U ku}i nije bilo nikog. Pretpostavila sam da kosi, pa sam oti{la na livadu. Zatekla sam stravi~an prizor. Moje malo lane le`alo je u travi obliveno krvqu, a moj stric je stajao do wega. Kroz pla~, upitala sam ga {ta se desilo. On je odgovorio da je dok je kosio slu~ajno zaka~io nogu malog laneta. Upitala sam kako se to moglo desiti. On je odgovorio da je lane zaspalo u travi i da je dok je kosio ~uo jauk. Bila sam upla{ena i zbuwena. Pla{ila sam se za `ivot mog laneta. Striko ga je uzeo i odneo ga do kola. Rekao je da odmah idemo kod veterinara. Dok sam sedela u kolima sve vreme sam plakala. Kada smo stigli kod veterinara on je rekao da nije siguran da li }e pre`iveti. U ordinaciji se zadr`ao oko dva sata. Posle dugog ~ekawa veterinar je otvorio vrata i rekao da je lane u redu i da je pre`ivelo. Po~ela sam da pla~em od sre}e. Odveli smo ga ku-

}i. Sve je bilo u redu samo lane nije moglo da tr~i kao pre. Prestalo je da jede. Vi{e nije bilo ono staro lane. Izgledao je kao da se povukao u sebe. Bio je jako mr{av. Pitala sam tatu da ga odvedemo do veterinara, ali on je rekao da nema potrebe i da je lane dobro. Jednog jutra sam se probudila i kao svakog prethodnog oti{la da nahranim lane. Ali, kada sam u{la u {talu videla sam da lane le`i i ne pomera se. Vrisnula sam! Moje lane je sada stvarno uginulo. Tata je do{ao da vidi {ta se de{ava. Pitao je {ta mi je, ali je posle i sam shvatio {ta se de{ava. Pitala sam da li ima nade, da li je `ivo, a tata mi je tu`nim glasom odgovario da vi{e nema nade. Da je moje lane uginulo. Ovaj doga|aj }e mi ostati zauvek u se}awu. I sada kada se setim tog doga|aja jako se rastu`im. Marija Klisari}, VI-5 O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

KONKURS ZA STIPENDIRAWE STUDENATA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

Podsticawe darovitih akademaca Odbor Fonda za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovitih studenata i mladih nau~nih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu raspisao je konkurs za dodelu 41 stipendije talentovanim studentima u akademskoj 2009/10. godini. Najvi{e stipendija – 11 – predvi|eno je za studente tehni~kih nauka, po {est za one koji studiraju prirodno-matemati~ke i pravne nauke, pet za ekonomske nauke, ~etiri za humanisti~ke nauke, po dve za poqoprivredne, tehnolo{ke, medicinske nauke i umetnost, dok je za oblast sporta namewena jedna stipendija. Pravo da konkuri{u imaju studenti pete i {este godine osnovnih studija koji studiraju po (starom) Zakonu o univerzitetu, ako nisu ponovili nijednu godinu studija i imaju prose~nu ocenu najmawe 9 iz svih polo`enih ispita. Studenti koji „idu“ po aktuelnom Zakonu o visokom obrazovawu mogu konkurisati ako su: na zavr{noj godini trogodi{wih osnovnih akademskih studija, tre}oj ili ~etvrtoj godini ~etvorogodi{wih OAS, na diplomskim akademskim studijama, pod uslovom da nisu u radnom odnosu, te na ~etvrtoj, petoj i {estoj godini

Prilikom konkurisawa predaje se popuweni prijavni list, uverewe fakulteta o polo`enim ispitima, a studenti na master studijama moraju imati i uverewe o nezaposlenosti. Prilikom rangirawa kandidata posebne bodove dobi}e oni koji su osvojili prvo mesto (nagradu) na republi~kom i/ili me|unarodnom takmi~ewu. Akademci koji dobiju stipendiju ovog fonda obavezuju se da u 2009/10. ne}e primati stipendije koje dodequju ministarstva prosvete i nauke, Republi~ki fond za mlade talente i Izvr{no ve}e Vojvodine. Rok za prijavqivawe je do 20. novembra, a dokumentacija se dostavqa po{tom ili li~no Fondu za stipendirawe darovitih studenata

Dosad 687 stipendija Fond za stipendirawe darovitih studenata UNS-a postoji od 1992, a dosad je dodelio ukupno 687 stipendija. Mese~ni iznos stipendije u 2008/9. bio je 12.000 dinara po studentu. Davaoci stipendija su skup{tine Novog Sada i Vojvodine, pojedine kompanije i javna preduze}a, instituti…, te fakulteti u sastavu UNS-a, a poziv potencijalnim donatorima da se prikqu~e Fondu je stalno otvoren. integrisanih studija na Medicinskom fakultetu, a svi moraju imati prosek najmawe 9.

Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovi}a 5. V. ^.

FOND „DR ZORAN \IN\I]“

ponedeqak19.oktobar2009.

PO^ELI OBAVEZNI SISTEMATSKI PREGLEDI

Kod lekara po rasporedu Do 21. oktobra u Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata obavqa}e se sistematski pregledi za studente prve i tre}e godine Poqoprivrednog fakulteta. Studenti Tehnolo{kog fakulteta pregled mogu obaviti od 22. do 26. oktobra, a studenti Fakulteta tehni~kih nauka – od 27. oktobra do 20. novembra. Sistematski pregled za studente Filozofskog fakulteta bi}e

od 23. novembra do 1. decembra. Raspored sistematskih pregleda za studente ostalih fakulteta novosadskog Univerziteta bi}e objavqen kada fakulteti predaju kona~ne liste upisanih studenata. Za obavezni pregled, koji se sprovodi u okviru preventivne zdravstvene za{tite, studenti treba da se prijave prema navedenom rasporedu u terminu od 7 do 8.30 sati na

NA PMF-u OTVOREN KLUB MATEMATI^ARA

Vi{e znawa za mlade talente Na Prirodno-matemati~kom fakultetu u subotu je otvoren „Klub matemati~ara“, namewen prevashodno u~enicima prvog i drugog razreda sredwih {kola, kojima }e tajne matematike otkrivati vrhunski predava~i ovog fakulteta. Predavawa }e biti besplatna, a vojvo|anske {kole koje gravitiraju prema Univerzitetu u Novom Sadu do sad su prijavile vi{e od 160 zainteresovanih u~enika. „Klub matemati~ara“ je nastao nakon {to je tim PMF-a tokom dve

{tva. U skandinavskim zemqama, dr`avama Zapadne Evrope ili u Kini, na primer, pripremi nastave matematike se pridaje strate{ki zna~aj. Mi nemamo uslova za opse`na istra`ivawa ili razvoj industrije kao {to imaju oni, ali imamo ono {to je u tim procesima najskupqe, a to je znawe. Kroz predavawa u „Klubu matemati~ara“ `elimo da to znawe prenesemo mladim nara{tajima – rekao je profesor Vojvodi}.

godine odr`ao gotovo 150 predavawa iz popularne matematike pred desetak hiqada u~enika {irom Vojvodine. Kako ka`e prof. dr Gradimir Vojvodi} s Katedre za matemati~ku logiku i diskretnu matematiku, koji je i inicijator ovog nesvakida{weg projekta, ciq „Kluba“ je da se sredwo{kolcima koji imaju afinitet za matematiku i ostale prirodne nauke pribli`i ova fundamentalna nau~na disciplina. – Matematika je osnov nau~no-tehnolo{kog razvoja dru-

„Klub matemati~ara“ }e se odr`avati svake druge subote od 10 do 13 ~asova u amfiteatrima PMF-a, a polaznici }e na svakoj sesiji mo}i da biraju izme|u dva predavawa. Program i teme predavawa mogu se pogledati na sajtu www.dmi.uns.ac.rs. Rad „Kluba matemati~ara“ podr`ali su Izvr{no ve}e Vojvodine i grad Novi Sad. Podr{ka }e danas biti i formalizovana potpisivawem sporazuma o toj saradwi. I. Sabado{

Usavr{avawe u nema~kim kompanijama Fond „Dr Zoran \in|i}“ je, u saradwi s Odborom nema~ke privredne komore za Isto~nu Evropu i nema~kim Saveznim ministarstvom za ekonomsku saradwu i razvoj, raspisao konkurs za dodelu 25 stipendija namewenih studentima zavr{nih godina informati~kih, tehni~kih i ekonomskih fakulteta, apsolventima i diplomcima iz ovih oblasti, koje }e im omogu}iti da se tokom tri ili {est

meseci profesionalno usavr{avaju u vode}im nema~kim kompanijama. Konkurs traje do 15. novembra, a programi u Nema~koj startuju u junu 2010. godine. Od kandidata se tra`i odli~no poznavawe nema~kog ili engleskog jezika, a starosna granica za u~e{}e na konkursu je 30 godina. Nakon ubistva premijera Zorana \in|i}a 2003. godine, nema~ka Savezna vlada se ukqu~ila u program stipendirawa srp-

skih studenata kako bi doprinela o~uvawu premijerovog nasle|a i pribli`avawu Srbije Evropskoj uniji. Za {est godina trajawa programa u Nema~koj je boravilo 145 stipendista. Od 2007. godine, program je pro{iren i na ostale zemqe Zapadnog Balkana, kako bi se u regionu stvorila mre`a kvalifikovanih stru~waka koji dele zajedni~ke, evropske vrednosti. I. S.

[kolska godina ili bejbisiting u SAD Konkurs za dodelu stipendija za programe u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Nema~koj, koji je raspisala organizacija za kulturnu i obrazovnu razmenu u~enika i studenata „AYUSA Srbija“, traje do 10. novembra. Programi AYUSA u Srbiji se sprovode ve} 20 godina u saradwi i s odobrewem vladinih institucija zemaqa u kojima se or-

ganizuju. Od ukupno pet stipendija, jedna se dodequje za poha|awe {kolske godine u SAD i vredna je 7.000 dolara, druga, vredna 5.000, za poha|awe polugodi{ta u Nema~koj, a tri u okviru „AuPair“ programa jednogodi{weg bejbisitinga u SAD. [kolski programi predvi|eni su za sredwo{kolce koji su u teku}oj godini upisani u drugi

razred, odli~ni su |aci i solidno govore engleski ili nema~ki, dok se na program bejbisitinga mogu prijaviti devojke izme|u 19 i 27 godina, studentkiwe ili zaposlene, koje govore engleski jezik i imaju voza~ku dozvolu. Vi{e informacija mo`e se prona}i na sajtu www.ayusa-online.com. I. S.

25

{alteru u prizemqu Zavoda u Ulici dr Sime Milo{evi}a 6. Obavezno treba poneti indeks i overenu zdravstvenu kwi`icu. Ukoliko kwi`ica nije overena, pregled se napla}uje. Iz Zavoda apeluju na studente da po{tuju objavqeni raspored kako bi se izbegle gu`ve, i podse}aju na to da studenti pre pregleda mogu da doru~kuju. I. S. NOVI SAZIV STUDENTSKOG PARLAMENTA UNS-a

Goran Radi} ponovo predsednik Novi saziv Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu konstituisan 5. oktobra, ponovo je za predsednika izabrao Gorana Radi}a, studenta Fakulteta tehni~kih nauka, dok je za potpredsednika izabran Danilo ^eman s Prirodno-matemati~kog fakulteta. Kako ka`e novi-stari spiker Parlamenta Goran Radi}, novoizabrani saziv Studentskog parlamenta je okupio qude koji nameravaju maksimalno da iskoriste sve zakonske mogu}nosti da uti~u na dono{ewe odluka unutar akademske zajednice koje se ti~u uslova studija i polo`aja studenata, kako bi ga {to je vi{e mogu}e unapredili. Me|u 32 ~lana Parlamenta, s 30 poslanika su predstavqeni svi fakulteti novosadskog Univerziteta, srazmerno broju studenata koji ih poha|aju, dok je jedno mesto automatski rezervisano za predstavnika Unije romskih studenata, a jedno za zastupnika Novosadskog udru`ewa studenata s invaliditetom. Radi} tvrdi da je, po wegovim saznawima, studentska skup{tina novosadskog Univerziteta prva u dr`avi gde se primewuje ovaj vid pozitivne diskriminacije, odnosno gde i te dve grupe akademaca ravnopravno u~estvuju u radu Studentskog parlamenta bez obzira na broj studenata koje predstavqaju. Prvi koraci ovog saziva Parlamenta bi}e u~estvovawe u izboru novog studenta-prorektora nakon {to sutra istekne rok za prijavqivawe kandidata za ovu du`nost, i priprema za osniva~ki skup konferencije studentskih parlamenata, koja treba da okupi studentske predstavnike sa svih univerziteta Srbije, a koji se ve} poodavno o~ekuje. I. Sabado{

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/54-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/24-685, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

26

FILMSKA PLANETA

ponedeqak19.oktobar2009.

NA FESTIVALIMA U AMERICI

„Tamo i ovde” za Oskare Trenutno najgledaniji doma}i film u bioskopima „Tamo i ovde“ pre {est dana prikazan je na dva festivala u SAD, saop{tili su producenti tog filma. Film je prikazan na filmskim festivalima Hemptons Interne{enel i Mil Veli. Osniva~ filmskog festivala Mil Veli je Kalifornijski filmski institut. Taj festival, prema filmskom ~asopisu Skrin interne{enel, spada me|u 10 najve}ih ameri~kih filmskih festivala. Na festivalu Mil Veli filmovi po~iwu kampawu za nagradu Oskar, {to je, kako je navedeno, zna~ajno za film „Tamo i ovde“,

jer }e on kada ispuni uslove za distribuciju konkurisati za sve kategorije Oskara, osim one za najboqi film na stranom jeziku. Na filmskom festivalu Hemptons Interne{enel je 2008. prikazan film „Milioner sa ulice“, koji je te godine osvojio osam Oskara. U saop{tewu je navedeno da su prikazivawu filma „Tamo i ovde“ na dva festivala u SAD prisustvovali re`iser tog filma Darko Lungulov i glavni glumac Dejvid Torton, kao i deo filmske ekipe iz Wujorka. Na oba festivala film „Tamo i ovde“ je prikazan u „Vorld sinema“ programu.

U ABU DABIJU U IZBORU NAJBOQIH

Paskaqevi}ev „Medeni mesec” Na Me|unarodnom festivalu u Abu Dabiju u izboru najboqih filmova sveta prikazan je „Medeni mesec“, izjavio je Tanjugu rediteq i koscenarista tog filma Goran Paskaqevi}. Premijeri u velelepnom zdawa Emirat palas prisustvovali su, pored Paskaqevi}a, debitantkiwa Jelena Trkuqa, koja igra glavnu ulogu u ovom filmu, i koscenarista i koproducent iz Albanije Genc Permeti. Paskaqevi} je istakao da su veliko interesovawe za „Medeni mesec“, pored publike, pokazale i brojne arapske televizije, kao i {tampani mediji. Prema wegovim re~ima, „Abu Dabi postaje neka vrsta modernog Vavilona, pre svega zato {to u tom gradu skladno `ive qudi sa svih meridijana, lokalno stanovnistvo je samo 10 procenata, a sve ostalo su stranci. Tako je na na{oj projekci-

ji bilo Srba, Albanaca, Turaka, Evropqana, Arapa, Kineza, Filipinaca, Amerikanaca i drugih, ko-

ji su posle projekcije imali prilike da razgovaraju sa nama“, dodao je Paskaqevi}. „Ova raznorodna publika do`ivela je film emotivno i mnogi su istakli wegovu humanu, a ne politi~ku dimenziju, dirnuti univerzalnom pri~om o sudbini dva mlada para, srpskog i albanskog, koji su krenuli u Evropu u potrazi za boqim `ivotom“, izjavio je rediteq. Festival u Abu Dabiju je ove godine prerastao u najve}u filmsku smotru na Bliskom istoku. Me|u gostima su bili Vanesa Redgrejev, Demi Mur, Naomi Vats, Omar [arif, Eva Mendez... Srpsko-albanska koprodukcija „Medeni mesec“ imala je svetsku premijeru po~etkom septembra na festivalu u Veneciji. Na{a publika ima}e priliku da vidi ovaj film u novembru. POSLE „ANTIHRISTA”

O NOVOM FILMU MAJKLA MURA „KAPITALIZAM: QUBAVNA PRI^A”

U RIO DE @ANEIRU

Korporacije smislile scenario sudweg dana

Za Alena 17 miliona Gradske vlasti Rio de @aneira i jedna produkcijska ku}a iz tog grada ponudile su 16,7 miliona dolara Vudiju Alenu kako bi u tom gradu snimio film 2012. godine. Prema pisawu dnevnika „Foqa de Sao Paolo“, studio „Konspirasao“ je spreman da izdvoji 15 miliona dolara, a vlasti Rija 1,7 milion dolara kako bi u svoj grad doveli ameri~kog sineastu. List se pozvao na izjavu brazilskog reklamnog agenta Klaudija Loreira koji je Alenovu sestru, producentkiwu Leti Aronson pro{le sedmice proveo kroz „~arobni grad“. Film bi trebalo da se snima 2012, po{to je Vudi Alen ve} anga`ovan do 2011. Alen je do sada snimao u Evropi - 2005. je u Londonu snimio film „Zavr{ni udarac“, a 2008. u Barseloni „Qubav u Barseloni“. Za narednu godinu planira snimawe filma u Francuskoj.

DNEVNIK

U svom najnovijem dokumentarnom filmu „Kapitalizam: Qubavna pri~a“, ameri~ki rediteq Majkl Mur (55) usredsredio se na jednu od najvi{e razmatranih tema dana{wice: ekonomsku krizu. Me{aju}i o{tru satiru s qudskom dramom, kako navodi va{ingtonska radio stanica „Glas Amerike“, Mur govori o kolapsu tr`i{ta nekretnina, kreditnoj krizi, potresima na Vol Stritu i planu za spasavawe u okviru koga je administracija Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava izdvojila 750 milijardi dolara . Mur koji je i pisac i liberlani politi~ki komentator koji kritikuje globalizaciju, velike korporacije, dozvolu za no{ewe pi{toqa, rat SAD u Iraku, republikanskog predsednika Xorxa Bu{a i ameri~ki zdravstveni sistem. Godine 2005, vode}i ameri~ki politi~ki magazin „Tajm“ proglasio je Mura jednim od 100 najuticajnijih qudi na svetu. Murova ~etiri ostvarewa „@e| za

nasiqe“ („Bowling for Columbine“), „Farenhajt 9/11, „Sicko“, i „Kapitalizam: Qubavna pri~a“, su me|u {est dokumentaraca svih vremena koji su doneli najve}i prihod. U filmu „Kapitalizam: Qubavna pri~a“, Mur poru~uje da je neobuzdana pohlepa gurnula ameri~ku sredwu klasu u najdu-

FILMSKA ADAPTACIJA VERNA ORIGINALU

bqu finansijsku krizu od Velike depresije i kao krivce ozna~ava banke i druge finansijske institucije. „Evo kako je to i{lo. Prvo, recite vlasnicima ku}a da poseduju banku i da je banka wihov dom. I da mogu da koriste banku da bi dobili vi{e novca. Samo refinansirajte! To svi rade,“ naveo je Mur. „Naravno, skrivene u stotinama stranica sitno kucanih slova nalaze se klauzule, koje bankama dozvoqavaju da podi`u kamatne stope dokle god ho}e. Mo`da toliko visoko da ne mo`ete da otplatite zajam. Ali to je u redu. Ukoliko ne mo`ete da platite, samo }e vam oduzeti ku}u,“ konstatovao je re`iser. Mur smatra da su nekretnine samo jedan od uzro~nika ekonomske krize u SAD. „Pad berze, bankrotstvo, oduzimawe ku}a, globalni kolaps i pomo} vlade. Vol Strit je potro{io nekoliko miliona dolara da kupi Kongres, a dobio milijarde,“ smatra Mur. Mur

tvrdi da su vladini zvani~nici, zajedno sa rukovodiocima velikih korporacija smislili scenario nailaze}eg sudweg dana, govore}i gra|anima da }e do}i do kolapsa finasijskog sistema ukoliko banke ne dobiju pozama{ne sume novca. Kongres je pristao da ugro`enim finansijskim gigantima isplati 750 milijardi dolara poreskih obveznika. Me|utim, Elizabet Voren, iz kongresne Komisije za nadzor, u Murovnom dokumentarcu ka`e da se ne zna gde je taj novac oti{ao. Mur postavqa pitawe moralnosti kapitalizma, koji opisuje kao neregulisani ekonomski sistem, u kome mawina maksimalizuje svoj profit na ra~un ve}ine. „Ne `elim diskusiju kapitalizam protiv komunizma. @elim da se vratim na{im iskonskim vrednostima, onome {to su Tomas Xeferson, Ben Frenklin i wima sli~ni govorili o demokratiji“, poru~io je Mur posle premijere filma, u diskusiji.

Von Trir – film katastrofe Po{to je napravio izlet u svet horora filmom „Antihrist“, danski re`iser Lars Von Trir sprema film `anra katastrofe, objavio je ~asopis „Skrin interne{enal“. Snimawe filma „Planet Melancholia“ ~iji je buxet 4,6 miliona funti, po~e}e idu}eg leta u Evropi. „Nema vi{e sre}nih zavr{etaka“, izjavio je Von Trir, scenarista i re`iser novog ostvarewa koje }e biti snimqeno na engleskom. Von Trirov poslovni partner u „Zentropi“, Peter Albek Jensen rekao je da }e „Planet Melancholia“ biti u istom duhu kao „Antihrist“. „Bi}e spektakularnih snimaka pome{anih sa onima na~iwenim kamerom iz ruke ali vi{e ne}e biti odse~enih genitalija“, precizirao je. Albek Jensen je dodao i da }e film imati i malo romanti~nog duha. „Bi}e tu pone{to i nalik na Bajrona „, kazao je. Detaqi o zapletu i glumcima bi}e uskoro saop{teni.

U BEOGRADU PO^ELO PRIKAZIVAWE FILMA „^EKAJ ME, JA SIGURNO NE]U DO]I”

Murakamijeva „Norve{ka {uma” Potraga za qubavqu i sre}om

Re`iser filma „Norve{ka {uma“ po hit romanu japanskog pisca Harukija Murakamija, izjavio je da }e adaptacija biti verna originalnoj pri~i. Govore}i na marginama festivala u Pusanu, u Ju`noj Koreji, vijetnamsko-francuski re`iser Tran An Hung, izjavio je agenciji AP da je savete potra`io od samog Murakamija. Radwa romana „Norve{ka {uma“ doga|a se 1960-ih u Japanu i prati odnos jednog studenta i dve `ene: devojke wegovog pokojnog {kolskog druga i wene prijateqice iz mentalne institucije. Kwiga je nazvana po jednom hitu „Bitlsa“ koji je omiqena pesma jednog od glavnih likova.

„Da, naravno da sam se trudio da budem {to je mogu}e vi{e veran (romanu)“, izjavio je Tran, koji, me|utim, nije `eleo da otkrije o ~emu je razgovarao sa Murakamijem. Tran koji u Pusanu promovi{e svoj triler „I Come with the Rain“, dodao je da „Norve{ku {umu“ sada montira i da }e film u japanske bioskope sti}i novembra 2010. Izuzev gluma~ke ekipe, japanski producent detaqe o filmu dr`i u tajnosti. Kani}i Macujama igra studenta a Rinko Kiku}i, koja je bila nominovana za Oskara za epizodnu ulogu u filmu „Vavilon“, igra devojku wegovog umrlog druga. Tran je re`irao filmove „Miris zelene papaje“ i „Bicikl“ koji je 1995. dobio „Zlatnog lava“ u Veneciji.

An|elina Yoli u „Turistu” Nakon odustajawa [arliz Teron od filma „The Tourist“, An|elina Xoli pregovara o ulozi u tom trileru, objavquje „Holivud riporter“. Po okon~awu snimawa akcionog filma „Salt“, An|elina Xoli razmatra ulogu u kojoj bi istovremeno bila zavodnica i akciona junakiwa. Producenti tragaju i za re`iserom filma, po{to je Barat Naluri tako|e odustao zbog drugih obaveza. Po~etak snimawa planira se za prve mesece 2010. Rimejk francuskog trilera „Anthony Zimmer“ iz 2005, „The Tourist“ pri~a je o ameri~koj turistkiwi koja kao preru{eni agent Interpola pravi zamku biv{em qubavniku koji je, kako se veruje, kriminalac svetskih razmera. Film se nadovezuje na tradiciju o nevinima okr`enim sumwivim aktivnostima kojom su se

bavili jo{ Hi~kok, u filmu „^ovek koji je previ{e znao“ i Polanski („Izbezumqen“). Iako su mediji objavili da postoji mogu}nost da }e glavnu mu{ku ulogu igrati Tom Kruz, ona je dodeqena Semu Vordingtonu, junaku filmova „Terminator: Spasewe1“ i „Avatar“.

TRILER O NATPRIRODNOM

Istvud snima u Parizu Slavni holivudski glumac i rediteq Klint Istvud odlu~io je da prvi put snima u Parizu, a film je naslovqen „Hereafter“, dok snimawe u francuskoj prestonici po~iwe krajem ovog meseca. Prema glasinama koje su se pro{irile, to je trebao da bude film o cunamiju koji je u decembru 2004. godine pogodio jugoisto~nu Aziju, ali od toga nema ni{ta. Novo Istvudovo ostvarewe bi}e ustvari triler o natprirodnom u duhu „[estog ~ula“ sa Brusom Vilisom, preneli su francuski mediji. Glavnu ulogu Istvud je poverio Metu Dejmonu, sa kojim je nedavno zavr{io snimawe dela „Invictus“. Pored Dejmona, u filmu }e igrati i nekoliko francuskih glumaca. Posle Pariza, Istvud i wegova ekipa sele se u London i na Havaja, gde }e zavr{iti snimawe novog igranog filma.

Igrani film rediteqa, scenariste i producenta Miroslava Mom~ilovi}a „^ekaj me, ja sigurno ne}u do}i“ premijerno je prikazan 15. oktobra u bioskopu „Kolosej“, u TC „U{}e“. Ova qubavna drama u produkciji beogradske ku}e „Brigada“ dobila je vi{e od 20 nagrada na doma}im letwim festivalima, a narednog meseca u~estvova}e na me|unarodnom festivalu A kategorije u Kairu. Glavne uloge u mozai~noj pri~i igraju Gordan Ki~i}, Milica Mihajlovi}, Branislav Trifunovi}, Vawa Ejdus, Milo{ Samolov, Mirjana Karanovi} i Petar Bo`ovi}. Mom~ilovi} je izjavio da je sa glumcima pre snimawa imao ~ita}e probe i da su mu oni pomogli u izradi kona~ne verzije scenarija.“Ovo je takva vrsta filma, o mu{ko-`enskim i me|uqudskim odnosima, pa su probe bile dobar na~in da se razmotre detaqi scenarija i dijalozi kako bi likovi bili {to uverqiviji“, dodao je on. Su{tina pri~e je u tome da svaki lik voli nekoga ko ~ezne za nekim drugim i tako - u krug, ali je autor naglasio da ovaj film nije depresivan. „Moji junaci tragaju za qubavqu i sre}om, ponekad uzaludno ili na pogre{an na~in, ali ih sama potraga ~ini aktivnim a ne depresivnim“, istakao je Mom~ilovi}. Film ima i niz duhovitih scena i realno prikazuje atmosferu savremenog Beograda. Na pitawe za{to beogradska premijera nije, kao obi~no, u „Sava centru“, Mom~ilovi} je odgovorio da wegov distributer „Megakom“ ima poslovne veze sa multipleksom „Kolosej“, a da je i ekipa

filma `elela da se na premijeri ose}a kao u svojoj ku}i. „Cela ta pri~a sa glamuroznim premijerama kod nas li~i na Potemkinova sela. Nismo hteli da pravimo la`nu sliku, kao neki ko-

materijalnim sredstvima. Karanovi}eva je istakla da je „jedino tako i mogu}e raditi kod nas - kada se qudi udru`e i veruju jedni u druge. Ponekad se to poverewe izneveri, i to ~e{}e u bogatijim

Likovi iz Mom~ilovi}evog filma

ji napune ’Sava centar’, ali to na kraju bude 70 posto ukupne gledanosti koju postignu“, rekao je on. U „Koloseju“, film je, 15. oktobra, prikazan u dve sale sa po 400 mesta, na dve gotovo istovremene projekcije, od 20,30 sati, ali sa razmakom od nekoliko minuta, kako bi ekipa mogla na kraju da se pokloni u obe sale. Ki~i} je naglasio da ovo jeste pravi bioskopski film i da nosi onu vrstu emocije koja tra`i kolektivno gledawe. On je izjavio da je saradwa na snimawu bila fantasti~na, jer se okupila grupa prijateqa, koji su to ostali i nakon zavr{etka posla. I drugi glumci su pohvalili atmosferu na snimawu, mada je film ra|en sa veoma skromnim

projektima. Ovde, sre}om, para nije bilo, ali nismo bili ni nezadovoqni. Film zra~i dobrom energijom, neke ozbiqne pri~e daje sa humorom, a za razliku od na{e tragi~ne realnosti - nudi i dozu optimizma. To volim i podr`avam“, rekla je ona. Za Mihajlovi}evu je ovaj film pre svega topao, duhovit i dirqiv. Ona smatra da }e svaki gledalac prona}i neki lik u kojem }e se prepoznati. Trifunovi}, koji je bio i koproducent, procenio je da }e „^ekaj me“ biti najgledaniji doma}i film u ovoj sezoni. On je rekao da je od 15. oktobra po~elo i prikazivawe u Crnoj Gori, a u toku su dogovori sa bioskopima u regionu. (Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak19.oktobar2009.

27

28

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak19.oktobar2009.

Posledwi pozdrav dragom ~ika

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530088. 86599

IZDAJEM nov, nename{ten, jednoiposoban konforan stan, kod Futo{ke pijace. Telefon 069/2824-222. 86675 IZDAJEM stan u Stevana Musi}a br. 5, na petom spratu, nema lift, jednoiposoban, solidno opremqen. Telefon: 063/8107949, Nena. 86917

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 86456 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85494 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618-646, 6614274. 86936 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76-768. 86819 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 86821 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655-194, 062/8110041. 86820

Tu`nim srcem obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 18. oktobra preminuo na{ plemeniti otac i deda

~ika Draganu

Mi{iki

Stevan @ivki} Bata ro|. 1933. godine

od porodica Milovanovi} i Vulin.

Dragana i Zoran Ma{kovi}.

OG-1

86971

Sahrana je u utorak, 20. 7. 2009. godine, na Uspenskom grobqu. Ta~no vreme sahrane bi}e naknadno objavqeno. Porodice @ivki} i Pejovi}. 86972

Posledwi pozdrav po{tovanom

Bolno dirnuti i iznena|eni va{om smr}u, posledwi pozdrav

U bolu smo se oprostili od na{e drage sestre

Draganu \o{anu

Jovanki

i

Stoj{i Lepe

od Kolektiva zubotehni~kog laboratorijuma „IN DENT�.

Sreta Grubor sa porodicom. 86992

86976

Posledwi pozdrav

Dragim kumovima

Wene: sestra Radovanka i sestri~ina Beba.

dragim

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti preminula na{a draga supruga, mama i baka

~ika Draganu

od Nikoline i Nexada Osmi}.

Jovanki i Stoj{i Dragosavqevi} posledwi pozdrav od porodice Krsti}.

Jovanki

86991

86975

i

S tugom smo se oprostili od na{e drage sestre i tetke

Posledwi pozdrav Vladinim roditeqima

IZDAJEM kancelariju, 20m2, Novo Naseqe - Novi Sad mo`e za agencije, frizeraj, tihu delatnost. Bez posrednika. Telefoni: 021/6394519, 063/8734795. 86896

Leposava Boto{ki Sahrawena je u Ka}u, 18. 10. 2009. godine.

Stoj{i Dragosavqevi} za divno dru`ewe i prijateqstvo, koje su nam pru`ali, po~ev od Rudnika Qubija pa nadaqe.

Porodice Savi} i Male{ev. 86988

OG-3

O`alo{}eni: suprug Radoslav, sin Stevica i }erka Tawa sa porodicama.

Lepe

Stoj{i i Jovanki Dragosavqevi}

Kla{wa Miroslav sa }erkama Irenom i Brankom.

Weni: Milica, Lela, Mirjana i Dule sa porodicama. 86984

86983

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ocu i dedi

dr Milanu Dun|erovu

Hamu Mihajlu - Mi{iki VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

Posledwi pozdrav

86985

Posledwi pozdrav prijateqima

PRODAJEM lokal 52m2, u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, kompletan sa opremom za butik, razra|en, ukwi`en. Mo`e izdavawe. Tel. 063/89-23-168. 86444

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 86601 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85169 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija. Non-stop. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 86806

DNEVNIK

Jovanki i Stoj{i Dragosavqevi}

Seka i Vlada.

OG-2

od: sina Du{ana, unuke Hane, Du{ka, Milana i zeta Sa{e.

Milko Markovi} sa porodicom.

Ispra}aj pokojnika je 20. 10. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

86974

86978

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i svekrvi

ponedeqak19.oktobar2009.

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Posledwi pozdrav

Rajni Keco Neizmerno hvala za svu qubav i toplinu koju si nam pru`ila. Laka ti zemqa.

prof. dr Milanu Dun|erovu

Jovanki i Stoj{i Dragosavqevi}

Tvoji: Momir, Slavica, Filip i Stefan.

od: Radovana i Biqane [urjan~ev sa porodicom iz ^ikaga.

86957

86982

Na{oj junakiwi, bri`noj majci i baki

Porodice Suturovi} i Udovi~i}.

pozdrav

dragom

Draganu \o{anu od @areta Baji}a sa porodicom.

86968

86986

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav dragim prijateqima

Posledwi prijatequ

29

pozdrav

dragom

TU@NO SE]AWE

30. 3. 1968 - 19. 10. 1992.

Rajni Keco uz neizmernu zahvalnost posledwi pozdrav i zavet za ve~no se}awe i pam}ewe svih wenih saveta i dela.

Jovanki i Stoj{i Dragosavqevi}

Draganu \o{anu

O`alo{}eni: ^edomir, Mirjana, Jelena i Sne`ana sa porodicama.

od: prijateqa Du{anke [urjan~ev i Olge i Gojka Pavlovi}a.

86956

86981

od: porodica Vujasinovi}, Stefanov i \uki}.

Mile ^ergi} Godine prolaze, a uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najro|eniji. Porodica ^ergi}.

86501

86989

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Posledwi pozdrav Bibinoj mami

Sahrana je danas, 19. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Budisavi. O`alo{}eni wegovi najmiliji.

Sa bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga Renka

Draganu \o{anu od Kolektiva Specijalisti~ke ordinacije „XOLEV�.

od Qupke i Asena Xolev.

86977

86973

86979

Posledwi plemenitoj

pozdrav

na{oj

TROGODI[WI POMEN

Opra{tamo se od na{e

preminula 16. 10. 2009. godine. Ispra}aj }e biti u utorak, 20. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Kajon. 86987

Ostajemo tu`ni. Se}awa na dobrotu i vedrinu kojom si zra~ila ne}e te dati zaboravu. U ti{ini ve~nog mira prati}e te na{a qubav i po{tovawe.

\or|e Radakovi}

Porodice Vincan i Vu~eti}.

Posle tri godine, se}awa su jo{ jasnija, tvoj glas jo{ lep{i, a ono {to smo podelili ~ini nas jo{ sre}nijim {to smo te imali. Se}amo te se sa qubavqu, nek te an|eli ~uvaju. Tvoji najmiliji Sawa i Gavra.

86980

86867

Nikada je ne}emo zaboraviti.

Nada Abramovi} sa decom: Radivojem, Angelinom i Vasiqem. 86969

POMEN

19. 10. 2006 - 19. 10. 2009.

ro|. Abramovi} 1939. godine

od Bojanovih kolega iz Agrobanke, Filijala Novi Sad.

Od na{e voqene mame }emo se oprostiti danas, 19. oktobra 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Weni najmiliji.

86990

86967

7. 5. 1950 - 19. 10. 1993. Uvek u srcu i mislima: oca Jovana i brata Nikole sa porodicom.

86941

Obele`avamo trogodi{wicu smrti dragog oca i dede

mom jedinom bratu

@ivojinu - @iki Prekodravcu

Bojana Zari} Bojani Zari}

86839

SE]AWE

@elimirka Svilokos

Mikike

Sa beskrajnom tugom i bolom obave{tavamo sve na{e ro|ake i prijateqe da je zauvek zaspala na{a najdra`a mama i baka

Posledwi pozdrav

Dugo je vremena od kada si nas napustila, ali dok je nas i ti si sa nama. Neute{na je na{a tuga za tobom. Neka te an|eli ~uvaju. Sin Zoran, suprug Naum, unuka Milica, snaja Vera i sestre Nevenka i Milica sa porodicama.

19. 10. 2006 - 19. 10. 2009.

Bojani Zari}

Irena Kajon

ro|. Hini}

Draganu \o{anu

od koleginica i kolega sa posla, Sektora za ekonomiku i Direkcije za ekonomsko -finansijske i ra~unovodstvene poslove.

86970

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i plemenitom ~oveku

DVOGODI[WI POMEN

Sofija Boj~evski

Bojani Zari}

\ovani Fu`inato

Posledwi pozdrav po{tovanom

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava.

@ivojina Prekodravca

Tvoja sestra Katica.

U se}awu ga sa qubavqu ~uvaju: }erka Biqana, unuke Danica, Bojana i Ivana i sa po{tovawem zet Qubomir.

86947

86948

30

07.00 08.40 09.05 09.30 10.00 11.35 12.00 13.00 13.35

TV PROGRAM

ponedeqak19.oktobar2009.

Dobro jutro, Vojvodino Tarzan Rokovnik Univerzitet Rej~el Rej Kuhiwica Znawe imawe Pustara, dok. film Gwurac, film

08.00 08.35 09.00 11.00 12.20 12.30 15.20 15.30 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

U susret suncu Tin in U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Hedonist Kad priroda uzvrati udarac

^arde na Dunavu Scenario: Miroslav Bo`in Re`ija: Petar Latinovi} (RTV 1, 20.35) 15.00 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.05 22.00 22.30 23.30 00.00 00.45

Crtani film Frej`er @ivot u divqini Tajne hrane TV Dnevnik Hop, hop - kviz Magna Aura Novosadske razglednice Tu sasvim blizu TV Dnevnik Sportska hronika ^arde na Dunavu Bra}a Karamazovi Vojvo|anski dnevnik Tabloid Sva Evina lica @ivot u divqini Gradovi sveta

Tu sasvim blizu Uo~i posete predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Beogradu, emisija }e biti u znaku teme “Srbija izme|u Rusije i Amerike”. Gosti: Goran Nikoli}, Petar Jawatovi} i Ivan M. Lali}. Autor: Marina Fratucan (RTV 1, 19.00)

10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna-sirena sa Kariba Lenija Pod suncem Sen Tropea Dok. program NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Luna-sirena sa Kariba Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [i-ra, princeza mo}i Radionica Istraga Buntovnici Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

SERIJA

07.00 07.25 08.05 08.30 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.35 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.15 23.00

Kuhiwica (ma|) @ivot u divqini Crtani film (ma|) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Likovna galerija (ma|) Vesti (ma|) Zajedno [imonove tajne Gradovi sveta Kina, nebesko carstvo Dotiki (slov) Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Muzi~ka tragawa Koliko se poznajemo - kviz No}na smena TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Kova~eva tajna Rej~el Rej Asunta Spina

Buntovnici Uzbudqiva pri~a o devojkama i mladi}ima ~ije se odrastawe odvija u surovom okru`ewu {kole u kojoj su mo}, tradicija i qubav prema novcu sve {to je va`no. Uloge: Anahi, Dul~e Marija, Alfonso Herera, Kristofer Ukerman (Apolo, 21.00)

08.00 Zimske Iks igre 09.30 Moto GP Australija – Trka 125 cc 13.00 NHL: Detroit – Kolorado 15.00 ATP Masters [angaj, finale 17.00 NHL Pregled 18.00 Moto GP Australija 18.15 Ruska liga 18.45 Holandska liga 19.45 Belgijska liga 20.15 CH TV: Aston Vila – ^elzi 22.00 Francuska liga 23.00 [ampionat 23.30 MU TV: Man~ester UTD - Bolton

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 8.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

06.05 08.00 09.06 09.20 09.45 10.21 10.52 12.00 12.13 12.15 12.30 12.45 13.33 14.30 14.58 15.00 16.00 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.03 20.10 21.10 22.10 23.15 00.05 00.29 01.15 03.03 03.26 04.25 04.55 05.24

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Slagalica, kviz Lov i ribolov Eko karavan Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledoacima Sport plus Kuvati srcem [ark Da, mo`da, ne Moj ujak Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon, kviz Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik [ark Dnevnik Skrivena meta Elza i Fred, film Jedna pesma, jedna `eqa Upitnik Oko Lov i ribolov TV prodaja

07.00 07.30 08.18 08.27 09.28 09.49 10.00 10.30 10.45 11.00 11.30 12.00 12.59 14.00 15.28 15.39 16.00 16.37 17.06 17.40 18.06

Kuvati srcem Garfild i prijateqi [umska {kola Postanak i opstanak }irilice Hajde da pi{emo 50. oktobarski salon-Portreti Vrele gume Total tenis Reli ^udesni putevi interventne kardiologije Preci i potomci Gitar art festival Trezor ju~e Duboko more, film Verski kalendar Svetska politika: Globalizacija Ovo je Srbija Tranzionik Eko recept Razglednica: Kuvajt Podijum: Vawa Ejdus

KONCERT

100 srpskih truba (B92, 19.45) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00

Elizabet [u 07.00 07.55 08.50 10.05 11.00 11.30 12.30 15.15 15.30 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 22.00 23.25 01.15 01.20 01.10 01.11 03.00 04.00

^ari Ukradena sre}a Slatka tajna Sme{na strana `ivota Foks vesti Sibil Film: Ku}a od karata Foks vesti ^ari Survajver - nulta epizoda Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na terapiji Film: Nekst Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Film: Prvaranti Sibil Film: Prevaranti

Miki Manojlovi}

SERIJA

Na terapiji Jedinstvena, vi{eslojna dramska serija prikazuje kompleksne pri~e o univerzalnim, svakodnevnim qudskim problemima i potrebi da se razre{e putem psihoterapije... Uloge: Miki Manojlovi}, Branka Cvitkovi}, Sne`ana Bogdanovi}, Sergej Trifunovi}, Nenad Jezdi}, Nata{a Jawi}, Tamara Vu~kovi} Re`ija: Marko \ilas (Foks, 19.05)

DNEVNIK

Hari van sebe Scenarista i re`iser ove veoma mra~ne komedije o piscu Hariju Bloku, ~oveku koji ne mo`e da se sna|e u stvarnom `ivotu ali izuzetno dobro funkcioni{e u umetnosti, je Vudi Alen. Hari je imao {est psihijatara, tri braka i samo nekoliko prijateqa... Uloge: Elizabet [u, Bili Kristal, Bob Balaban, Kirsti Eli, Yudi Dejvis, Robin Vilijams, Demi Mur Re`ija: Vudi Alen (RTS 2, 22.00) 18.30 18.51 19.16 19.39 20.00 20.08 21.05 22.00 23.48 00.49 02.10 03.10 04.30

Emisija iz kulture Gomboce Garfild i prijateqi [umska {kola 50. oktobarski salon-Portreti Pregled Premijer lige Izvo|a~i Hari van sebe, film Pono}ni bluz Duboko more, film Trezor Pregled Premijer lige Pono}ni bluz

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 18.00 18.35 19.15 19.45 20.05 21.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30 02.30 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Sumwivi par Slavni Svi vole Rejmonda SMS Glas Amerike Film: Sumwivi par Doma}a muzika Poslovni dan

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus. 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

12.05 12.25 13.00 15.00 15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 19.45 21.00 23.00 23.35 00.15 01.20

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Utisak nedeqe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Crveni vukovi na raskr{}u Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Koncert: 100 srpskih truba, prenos Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Moje drage kom{ije Saut Park

06.00 Dobar kom{ija 07.00 Nacionalni dnevnik 08.00 Daniela 09.00Yoan od Arkadije 10.00Farma (u`ivo) 11.45 Nevina 12.45 Siti 13.00Farma 14.00Balkan parti 15.45 Siti 16.00 Farma (u`ivo) 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Qubav je ve~na 17.45 Napu{teni an|eo 18.20 Yak pun para 18.30 Daniela 19.30 Nacionalni dnevnik 19.57 Odgovori, osvoji - SMS kviz 20.00 Farma 21.00 Ja imam talenat 22.00 Farma (u`ivo) 01.00 Mu}ke 01.45 Siti 02.00 Film: Ve~iti osvetnik 03.45 Film: Testament

07.30 Nodi 07.45 Bili superheroj 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Kraq dinosaurusa 09.50 Papirmanija 10.00 Lude godine 10.50 Skloni{te 11.40 [aman king 12.00 Denis napast 12.30 Viva piwata 12.50 Nodi 13.00 Skupijeve avanture 13.30 Kliford 13.55 Mala princeza 14.05 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.35 Kaskaderi 15.00 Kraq dinosaurusa 15.30 Fantomacan 16.00 [aman king 16.20 Skloni{te 17.00 Lude godine 17.45 Papirmanija 18.05 Viva piwata

Mala princeza (Hepi, 13.55)

18.35 Vitafon 18.55 Telemaster 19.20 Rekord 19.30 Brzotrz, kviz 19.55 Zabrawena qubav (Klon) 20.55Telemaster 21.05 ]irilica 22.30 Zagrevawe i Goool 23.55 Telemaster 00.10 Fe{n selek{n - hronika 00.20 Sponzoru{e 01.00 Dok. program 01.50 Srce... 02.40 Zagrevawe i Goool 03.40 Dok. program 04.25 Sponzoru{e 05.10 Brzotrz, kviz 05.25 Zabrawena qubav (Klon)

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program. 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sport STV-a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Raskr{}a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak19.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

31

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Kote de Pablo

SERIJA

Nejvi: CIS Biv{i ~lan Nejvi CIS-a je na|en mrtav. Dok hvataju ubicu, ceo je tim u opasnosti. Pred {efom Gibsom se nalazi te`ak zadatak. Uz pomo} svog tima, Gibs }e morati {to pre da re{i ovaj slu~aj kako ne bi jo{ neko uskoro nastradao... Uloge: Mark Harmon, Kote de Pablo, Pauli Peret, Majkl Vederli, Dejvid Mekalum, [on Murej, Loren Holi (Nova TV, 22.00) 08.05 08.20 08.45 08.15 08.55 10.30 11.25 12.15 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.15 01.15 01.45 02.45

Tomica i prijateqi Jagodica Bobica Bumba Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine U naru~ju ve{tice, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Gotov~evi, rijaliti {ou Nejvi CIS Vesti Zakon brojeva Sajnfild Ezo TV Muzej straha, film

08.00 Detektivi brodskih olupina 09.00 Gospodar Sipana 10.00 Ukradena Meri 11.00 Jelena Trojanska 12.00 Van Gog – kompletna pri~a 13.00 Pravi Kazino rojal 14.00 Posledwi rob 15.00 Romansa u kamenu 16.00 Rimske misterije 16.30 Veliki nau~nici 17.00 Zaboravqeni bogovi 17.30 [ta je donela industrijska revolucija 18.00 Romanti~ari 19.00 Leh Valensa – dvadeset godina kasnije 20.00 Zaqubqen u Barbaru 21.30 Svet novca: Svet po Guglu 22.00 Krunisawe kraqice 23.00 Izdaja 00.00 Rimske misterije 00.30 Veliki nau~nici 01.00 Zaboravqeni bogovi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Razbija~i Veliki transport Luda~ka ko{uqa Dugi brodovi Ispod tepiha E{alon doktora M. Dodir sudbine An|eli uni{tewa

06.00 08.00 09.25 09.50 11.20 13.20 14.15

Madona: Lepqivo i slatko ^ile to mo`e Filmovi i zvezde Najlu|i tim Prazan grad Afri~ki san Indijana Yons i otima~i izgubqenog kov~ega Uhvati i ostavi Debele devojke Filmovi i zvezde Bojnton klub Velika qubav Prava krv Ja sam legenda Hladnokrvna osveta Konfete

16.10 18.00 19.40 20.05 21.50 22.45 23.40 01.20 02.40

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.14 Dolina sunca 10.15 Velegradwa 2: Huverova brana, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.38 Normalan `ivot 15.40 Mewam svet 16.10 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kuvajte s Anom 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Potro{a~ki kod 20.50 Heroji Vukovara 21.50 Proces 22.25 Otvoreno 23.55 Na rubu nauke 00.45 Zvezdane staze: Vojayer 01.30 Ksena - princeza ratnica

Barbara Prpi} Bifel

SERIJA

Dolina sunca Kristijan te{ko sakriva svoje ose}aje prema Evi, a to primje}uje i sama Eva, ali i Sofija. Andrija qubomorno zabrani Juliji da se vi|a s Mato{evi}em iz Zagreba, na {ta mu Julija besno odbrusi kako }e se vi|ati s kim ona `eli. Sofija napomene Evi kako je o~igledno da se ne{to doga|a izme|u we i Kristijana, ali Eva je uverava u suprotno... Uloge: Ana Vilenica, Barbara Prpi}-Bifel, Bojana Gregori}-Vejzovi}, Ivan Herceg, Robert Kurba{a, Zijad Gra~i} Re`ija: Nikola Ivanda (HRT 1, 18.40)

08.00 08.15 08.25 08.35 09.00 09.30 10.00 10.45 12.35 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.35 15.50 16.19 17.07 18.20 18.47 19.08 19.30 21.00 21.55 22.50 00.55

^arobna plo~a 1 Platno, boje, kist Kratki spoj Lagodan `ivot Zeka i Kodija Paulino leto Vip Muzi~ki klub Alijas Borac, film Pri~a iz Pila, dok. film Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kuvajte s Anom TV vrti} ^arobna plo~a Brlog 2 Zvezdane staze: Vojayer Na rubu nauke @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip Muzi~ki klub Bitange i princeze Momci s Medisona Libertas, film [apta~ica duhovima

04.00 06.50 08.20 10.10 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.50 02.10

Tanka crvena linija La`ov U bogatstvu i siroma{tvu Roditeqstvo Vodnik Bilko Piterovi prijateqi Pqa~ka{ banaka ^ikago Yo i starleta Fre{ Tanka crvena linija Kandelabra Hiqadu re~i

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Plo~nici Londona Intermeco 1 Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Pqa~ka u sred dana Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Intermeco 3 Ameri~ki vukodlak u Parizu Sout Park [erlok Stjuardese Most uzdaha

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Trag do Hopea Rosea Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Biti Erika Klara [eler Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Grehovi iz pro{losti Selin

08.10 09.05 11.10 11.35 12.00 12.30 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 21.35

Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv, Ve~era za 5 Punom parom Ameri~ki niwa, film Tarzan i izgubqeni grad, film 23.25 Krvna slika, film 01.10 Astro {ou

Tarzan i izgubqeni grad Yon Klejton, u Africi poznatiji kao Tarzan, provodi bezbri`ne dane u Engleskoj. Nekoliko dana pre sklapawa braka s lepom Lejdi Yejn, prima poruku zabriwavaju}eg sadr`aja od jednog {amana s dalekog kontinenta... Uloge: Kasper van Dijen, Yejn Mar~, Stiven Vadington, Vinston Nt{ona, Rapulana Seifemo, Ijan Roberts Re`ija: Karl [enkel (RTL, 21.35)

Yejn Mar~

09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.35 10.00 11.00 14.30 16.30 18.00 18.45 19.00 20.15 20.20 20.30 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30 00.15

Kako to rade Kako se pravi Budu}i svet Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to rade? Kako se pravi? Drvose~e u mo~vari Opasan lov Crno zlato U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Fudbal Biciklizam Tenis Bilijar Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Rvawe Svi sportovi Borila~ki sport Fudbal Fudbal

Italijan ume da pati samo u Parizu odiqani nosi izno{enu ode}u, ali je nolepa. Elegantna. ^esto nosi crnu haqinu koju je si kao princ. Uvek je sve`e obrijan. ukrasio wen qubavnik. Pije viski. Ima zelene Umiva se ~ak i ledenom vodom. Sutin je o~i i ka}iperno nosi neverovatne {e{ire. Bujna prqav. Jednog dana neki lekar otkrio je leglo steje, bogata i negovana. Svira klavir. Pobornik je nica u wegovom desnom uvetu! prava `ena na abortus, {to je u ono vreme smatraNe mari za `ene. Ne zna kako da im pri|e. Srano za sramnu niskost. me`qiv je. Neka devojka iz jevrejske gra|anske Ona dovodi svog qubavnika u stan na Monmarporodice u Viqnusu be{e se zaqubila u wega. Potru. Tamo vode qubav, tamo se tuku i javno vre|azvala ga je kod roditeqa. Po obi~aju, Sutin se poju, izigravaju ludu qubav i razornu strast. Modineo oholo. Bacio je sos od paradajza po zidu i `uqani je qubomorne naravi. Zato ~esto dolazi i do mance na tepih. Bilo mu je opro{teno: umetnici pesni~ewa na javnim mestima. Slikareve sva|e su su obdareni za ne{to drugo, a pristojnost im nije uvek bu~ne. Naro~ito kada ga raspali pi}e. Tada ja~a strana. Roditeqi postaje `estok i nasio~ekuju da on zaprosi delan. Ili, pak, iz sveg voj~inu ruku, a on se naglasa peva ulicama, zaute`e s re~ima i pokretistavqa prolaznike i ma, nikako ne uspeva da ukrug ska~e po trotoase sna|e. Nespretan je i ru. Katkad zaspi na neprestra{en. Siroti qukom sme}u, odakle ga izdi dovijali su se kako da jutra odvla~e |ubretaga izvuku iz neprilike ri. da kona~no prozbori Sutinu treba deset {to se od wega o~ekuje. ~a{a da se malo zanese i Badava. Da br`e i jasnije pristane da na~ini nerazume ~emu se oni nadakoliko trapavih koraka ju, roditeqi kupi{e nekog plesa i da ih prostan za budu}e mladence. prati pesmicom na jidiPovedo{e ga da vidi. Su{u. A posle toga ponovo tin prostewa da je lep. sedne, snu`di se i plaMo`da se i popi{ao u ~e. kamin. Ali }uti kao zaAmedeo se sporo otliven, ni da bekne. Kada kravquje: wegov smeh, se si{li u prizemqe, dewegov detiwi smeh uvija vojka je odlu~ila da pose, ali postaje opor i tra`i drugog mu`a. gorak da ubrzo zavr{i u Kasnije je Sutin sa}utawu i melanholiji. vladao srame`qivost. U Malo kasnije, ukolihotelskoj sobi s jednom ko Amedeo moli Sutina damom iz posluge. Usuda ponovo peva, ovaj oddio se da je uzme za ruku. govara da ne zna. Palcem joj je {eta po – Onda barem reci nedlanu. O~aran i blista- Modiqani zavodio `ene od Kanade do Engleske koliko re~i na jidi{u. vog pogleda, usudi se da – Ne znam. izusti ne{to kao kompliment: “Va{e ruke su ne– Ali ju~e... `ne kao tawiri”. U Parizu pose}uje bordele. Sed– Nisi dobro ~uo. ne na klupu presvu~enu crvenim somotom. Kad vla– A tvoje ime? Zar Haim ne zna~i `ivot? snica ku}e zapqe{}e rukama, ulazi {est `ena. – Zaboravio sam. One se prenema`u i uspijaju. Sutin ne gleda najSve je zaboravio. Kune se da ne govori jidi{. lep{e i najpo`eqnije. Odvodi u sobu onu koja najTako|e se kune da ga prethodni `ivot ne zanima. vi{e li~i na wegovo slikarstvo, dakle ~ije su crMrzi porodicu i doju~era{wi dru{tveni okoli{ te lica izobli~ene, a kokoji, za razliku od Mar`a crvena od alkohola i ka [agala, uop{te ne Modiqani nosi izno{enu ode}u, ali slika, mada wegova oppremora. Modiqani zavodi `e~iwenost krvqu `ivoje nosi kao princ. Uvek je sve`e ne. Wih privla~i wegova tiwa mo`da poti~e od obrijan. Umiva se ~ak i ledenom strastvena priroda, porituala iz detiwstva. vodom. Sutin je prqav. Jednom je neki let, lepota i aristoModiqani je ju`wak. lekar otkrio leglo stenica kratsko dr`awe, koje mu Sunce Italije ne pritisvi priznaju. Iz prolaska du{u kao mese~ina u wegovom desnom uvetu zne veze s mladom kanadRusije i Sefardi su viskom studentkiwom Si{e utonuli u lepote svemonom Tiru imao je sina, ali to je uvek poricao. ta. Amedeo je Jevrejin i ho}e da se to zna. ^esto ume Ona ga jo{ voli i {aqe neobi~no dirqiva pisma: i da se potu~e s antisemitima. Ali on je i ItaliMoja najne`nija misao ide ka vama povodom Nove jan, i to nikada ne zaboravqa. U Parizu }e mu uvek godine, za koju `elim da bude godina du{evnog i nedostajati zavi~aj i wegova zemqa. U Livornu neose}ajnog pomirewa izme|u nas... Kunem se `ivoma mira dok se ne vrati u Francusku. Neprekidno tom svog sina, koji mi je sve na svetu, da mi nikaponavqa da snagu crpe u Italiji, ali mo`e slikada r|ava misao nije pro{la kroz glavu. Ne, zato ti samo kad ga ophrvaju patwe. A one su na Monpar{to sam vas suvi{e volela, pa sada tako patim. nasu. Posledwe {to vas molim jeste da izme|u nas doSvi u porodici podr`avali su Amedea. Niko ga |e do izmirewa... Prekliwem vas, podarite mi sanije spre~avao kad je napustio studije i posvetio mo jedan pogled. Dajte mi malo utehe, suvi{e sam se slikarstvu. Upisao je 1902. Slobodnu {kolu za nesre}na i i{tem samo malo ose}awa koja bi mi akt u Firenci, a naredne godine akademiju u Venedo{la kao melem na ranu. ciji. S pristankom roditeqa i malom maj~inom Modiqani je, me|utim, zaqubqen u Beatris Heu{te|evinom dolazi u Pariz 1906. Vi{e puta odstings, englesku pesnikiwu i parisku dopisnicu lazi}e u Livorno. Nikad nije slikao ni vajao uz britanskog dnevnog lista “The New Age”. Ona je protivqewe bli`wih.

M

Kwigu Dana Franka „BOEMI” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, mo`ete naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

ponedeqak19.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Prvi radni dan i nije toliko sjajan kao {to ste o~ekivali. Pustite neke okolnosti da idu mimo vas, i strpite se do srede. Partnerski odnos }e za`iveti u svom punom intenzitetu, mada ne va{om inicijativom.

BIK 20.4-20.5.

Ponedeqak je, dobro jutro, radni narode! A vama se ba{ ne ustaje iz toplog kreveti}a! Ustati ili odustati? Ne odustati danas! U kontaktu s drugima imate mnogo uticaja i uspeha. Zato hrabro u akciju!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

19. oktobar 2009.

Polako ali sigurno, korak po korak, kroz saradwu i timski rad, osvajate svoj teren i ni`ete uspehe. Drugi su zainteresovani za ono {to imate da ka`ete ili predlo`ite. Izlasci donose dobar provod! Mesec je krenuo u svoju uzlaznu putawu, {to je povoqna okolnost za vas da zapo~nete neke nove poslove, poteze i veze. Ima}e tendenciju pozitivnog razvoja. Me|utim, ovih dana budite strpqivi. Strasti i qubomora? Sve te~e po planu i onako kako `elite, o~ekujete, predvi|ate. Budite spokojni i smireni jer se u velikoj meri mo`ete osloniti na partnera, saradnike ili drage osobe, kako u poslu, tako i privatno. U narednom periodu }e biti prisutan uticaj tajnih neprijateqa ili lo{ijih okolnosti, pa to morate uzeti u obzir. I daqe ste sna`ni i pomalo blokirani, ograni~eni odre|enim okolnostima i neminovnostima. Odmarajte se.

VAGA 23.9- 23.10.

U va{ znak je uplovila, do{la niotkuda, negde iz tajanstvene daqine i sveta bajki, prelepa bogiwa Venera, va{a za{titnica i predstavnica. To je vi{e nego dobra okolnost jer ste okrenuli novi list, s lep{im sadr`ajima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Preko prijateqa ostvarujete svoje `eqe i potrebe. Imate podr{ku drugih, pa je prihvatite na ozbiqan i odgovoran na~in. Nemojte se previ{e zanositi, mogli biste se razo~arati u datom trenutku. Potrebno je da u potpunosti budete prisutni i koncentrisani na poqu karijere, jer mo`ete dobro da organizujete kolektivni rad i aktivnosti. Kao neko ko planira i radi na dugoro~an na~in, imate viziju.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Da tro{kovi ne bi bili ve}i od prihoda, podelite svoje finansijske obaveze s partnerom. Neko iz dru{tva se oslawa na vas, a vi ste spremni da pomognete i u~inite sve {to je u va{oj mo}i. Status!

Sve je neizvesno na prvi pogled, ali ostanite uporni i izvesni u svojoj neizvesnosti, jer to je dobitna kombinacija za vas. Za druge mo`da ne, ukoliko nemaju dovoqno poverewa i ma{te! Putovawa? Imate podr{ku drugih osoba, pa mo`ete uz pomo} tu|eg novca ili poklona srediti svoj stan, nekretnine ili neke druge planove i `eqe. Mo`ete podi}i kredit, u saradwi s partnerom ili prijateqima.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Penelope protiv Sare

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

7

Sombor

6

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

6

Zrewanin

5

S. Mitrovica

5

Ruma

5

Pan~evo

6

Vr{ac

6

Srbija Beograd

5

Kragujevac

4

K. Mitrovica

8

Ni{

7

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Hladno sa povremenom ki{om. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od 4 ujutru do 6 stepeni popodne. VOJVODINA: U ponedeqak hladno i obla~no vreme sa povremenom ki{om. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od 3 do 5 stepena, a maksimalne od 5 do 7 stepeni. SRBIJA: U ponedeqak hladno i obla~no vreme sa povremenom ki{om, a u planinama sa snegom. Susne`ica i vla`an sneg su mogu}i ponegde i u ni`im predelima zapadne Srbije. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale na severu, a ispod normale na jugu Srbije. Jutarwe temperature od 1 do 6 stepeni, a maksimalne od 3 na zapadu do 10 stepeni na krajwem jugoistoku Srbije. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak delimi~no obla~no, a samo }e povremeno padati slaba ki{a. U sredu puno sun~anih perioda i znatno toplije vreme uz temperature oko 15 stepeni. U ~etvrtak sun~ano i jo{ toplije, oko 20 stepeni. U petak tako|e toplo uz poja~an jugoisto~ni vetar u pomoravqu i podunavqu i postepeno naobla~ewe. Za naredni vikend povremena ki{a. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da redovno uzimaju terapiju i da se pridr`avaju saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija najizra`eniji }e biti glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima. U~esnicima u saobra}aju je neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

21

Rim

16

London

14

Cirih

6

Berlin

9

Be~

7

Var{ava

7

Kijev

9

Moskva

6

Oslo

6

Lepa glumica Penelope Kruz une}e nemir u brak Keri Bred{o (Sara Xesika Parker) i Mister Biga (Kris Not) u nastavku filmskog hita „Seks i grad”. Penelope }e se u nastavku pri~e o ~etiri najboqe prijateqice suprotstaviti jednoj od wih – glavnoj zvezdi Keri. Naime, ona }e glumiti poslovnu koleginicu Mister Biga i naravno biti uzrok qubomore i no}nih mora slavne kolumnistkiwe. Jo{ uvek nije poznato ho}e li Big pasti na Penelopine ~ari i prekr{iti bra~ni zavet. U filmskom nastavku „Seksa i grada” pojavi}e se i Samatin biv{i de~ko Smit Xerod (Xejson Luis), a na setu je vi|ena i peva~ka legenda Lajza Mineli.

VIC DANA Oti{o Lala kod doktora i ka`e: - Doktore, imam velik problem, niko me ne shvata ozbiqno. A doktor odgovara: - Ma, daj...

SUDOKU

St. Peterburg 5 Atina

23

Pariz

14

Minhen

5

Budimpe{ta

9

Stokholm

7

4 3

3

8

5

9 8

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

98 (21)

Slankamen

174 (22)

Ja{a Tomi}

Apatin

160 (20)

Zemun

234 (9)

Bogojevo

140 (25)

Pan~evo

264 (10)

Smederevo

452 (4)

Ba~. Palanka 139 (20) Novi Sad

124 (21)

Tendencija porasta i stagnacije

3 4 9 7 2 6 5 1 8 TISA

1

SAVA

N. Kne`evac

179 (6)

S. Mitrovica

104 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (5)

Beograd

190 (11)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta

Titel

167 (21)

NERA

Hetin

74 (-14)

-70 (5)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

5

Kusi}

40 (-6)

4

6 7 1 3 5 8 2 9 4

3

8 2 5 4 9 1 7 6 3 7 1 4 5 3 9 8 2 6

7

Tendencija porasta

7

6

3

9

6

5 9 3 8 6 2 4 7 1

4

7

8

6

2 6 8 1 7 4 3 5 9 1 5 7 9 4 3 6 8 2

5

3 9

2

5

8

9

9 3 6 2 8 5 1 4 7 4 8 2 6 1 7 9 3 5 Re{ewe iz pro{log broja


Dnevnik 19.oktobar 2009.