balkan
dnevnik
^E[KI [EF DIPLOMATIJE [VARCENBERG ZA BE^KI DNEVNIK „PRESE”
Bez EU Bal kan je tem pi ra na bom ba
BE^: Ministar inostranih poslova ^e{ke Karel [varcenberg ocewuje da nakon Hrvatske u EU moraju biti primqene zemqe zapadnog Balkana. Posle Hrvatske najpre EU mora da primi zemqe zapadnog Balkana, jer sve dok to ne u~ini, u svom neposrednom susedstvu „neguje tempiranu bombu”, naglasio je [varcenberg u intervjuu be~kom dnevniku „Prese”. „Balkan se ne}e smiriti sve dok ne u~inimo kona~no da granice postanu nezna~ajne. To je mogu}e samo u EU. Uz to sa tamo{wom nezaposleno{}u do 60 odsto stvaramo samo socijalne nemire”, upozorio je on. Upitan da li to zna~i da najpre treba da se prime Srbije, pa ~ak i Albanija, pre Ukrajine, [varcenberg je odgovorio da su
Ka rel [var cen berg
za ^e{ku Moldavija i Ukrajina tek u drugom planu. U tome se razlikuje stav ^e{ke i Poqske koja trenutno predsedava EU. Me|utim, dodao je on, razgovori sa
Poku{aj uvla ~e wa Josipovi}a u pred iz bor nu kam pa wu ZA G REB: Pred sed nik Hr vatske Ivo Josipovi}, koga je premijerka Jadranka Kosor optu`ila da odugovla~i s imenovawem ambasadora kako bi u~inio opoziciji ako dobije izbore, izjavio je ju~e da bi {efa diplomatije Gordana Jandrokovi}a trebalo smeniti zbog „kr{ewa procedure i izno{ewa la`i”. Josipovi} je na konferenciji za novinare o{tro kritikovao Jandrokovi}a {to mu je poslao popis predlo`enih ambasadora, iako, kako je rekao, to nije u skladu s ovla{}ewima
govornost za svoj postupak, „od kr{ewa procedure do izno{ewa la`i”. Na pitawa da li bi Jandrokovi}a trebalo smeniti, Josipovi} je odgovorio da smatra da bi ministar trebalo da podnese ostavku, ali da je to wegovo politi~ko mi{qewe. Josipovi} je objasnio da ne}e formal no za tra `i ti we go vu ostavku jer imenovawe ministra spoqnih poslova nije u nadle`nosti predsednika nego vlade. Ne pri me re no je uvla ~e we predsednika dr`ave u prediz-
Ukrajinom teku dobro, a Moldavija preduzima ogromne reformske napore. „To sve }e trajati jo{ mnogo godina. rekao je {ef ~e{ke diplomatije. (Tanjug)
petak19.avgust2011.
Sma wu je se broj azi la na ta iz Sr bi je u Ne ma~ koj BER LIN: U Nema~koj je pro{log meseca 82 gra|anina Srbije zatra`ilo azil, {to pokazuje da broj zahteva za azil iz Srbije opada iz meseca u mesec, navodi se u saop{tewu objavqenom na internet stranici nema~kog Ministarstva unutra{wih poslova. Podaci nema~kog MUP-a pokazuju da su u julu podneta 82 zahteva gra|ana Srbije za azil u Nema~koj, u junu je podnet 91 zahtev, a u maju je 138 osoba zatra`ilo azil u Nema~koj. Tako se Srbija po broju zahteva za azil u Nema~koj u julu ove godine na{la na devetom mestu.
bornu kampawu kako bi se izazvali politi~ki efekti, istakao je Josipovi} i zapitao se „{ta }e stranci misliti o ministru spoqnih poslova koji ne poznaje proceduru imenovawa ambasadora”. Na kritike Josipovi}a, ministar Jandrokovi} odgovorio je da nije pogre{io „ni za milimetar”. „Ne znam ko savetuje predsednika. Ja sam uveren da sam postupio po proceduri!”, rekao je Jan dro ko vi} za tpor tal.hr.Na pitawe kako do`ivqava predsednikovo sugerisawe smene, Jandrokovi} je odgovorio da „taj zahtev do`ivqava kao skretawe sa su{tine problema”. „Radi se o listi karijernih diplomata, dakle moja smena se tra`i u nedostatku dokaza”, ka`e Jandrokovi}. (Tanjug)
Kri vo ka pi} pre ti na pu {ta wem ko a li ci je POD G O R I C A: Predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapi} najavio je na sastanku sa liderom Demokratske partije socijalista (DPS) Milom \ukanovi}em da }e wegova stranka, mawa ~lanica vladaju}e koalicije, razmisliti o napu{tawu Vlade Igora Luk{i}a ukoliko on pristane na uslov opozicije da srpski jezik bude obavezan u nastavnom programu, objavio je „Dan” . Pozivaju}i se na izvore u vladaju}oj koaliciji, list navodi da je Krivokapi} qut na koalicionog partnera i preti napu{tawem Vlade Crne Gore, jer je Luk{i}, navodno, popustio pred zahtevima opozicije. Dodaje se da je Krivokapi} zamerio \ukanovi}u {to se Luk{i} sa opozicijom
POD GO RI CA: Zaposleni u crnogorskim {kolama imaju razli~ite stavove o primeni novog uxbenika crnogorskog jezika, a ve}ini je i daqe nejasno kako }e funkcionisati izu~avawe jezika od 1. septembra. U~iteqica u Osnovnoj {koli „Dragi{a Ivanovi „ u Podgorici Aila [o{ki} kazala je da bi, po wenom mi{qewu, kori{}ewe dva nare~ja i dve varijante iste re~i u uxbenicima moglo zbuniti i decu i nastavnike. Ona smatra da je cela pri~a ispolitizovana, navode}i da razgovor o jeziku i wegovom kori{}ewu u {kolama treba prepustiti stru~wacima. [o{ki}eva je „Vijestima” kazala da su uxbenici za osnovce preobimni i da ne odgovaraju stvarnoj slici opremqenosti {kola. “Bilo bi mnogo boqe da razgovaramo o tome za{to deci nisu obezbe|eni besplatni uxbenici, {to je ura|eno svuda u re-
Islam ska za jed ni ca BiH o isla mo fo bi ji SA R A J E V O: Islamska zajednica u BiH objavila je ju~e prvi izve{taj o islamofobiji u BiH navode}i izjave dr`avnih i politi~kih zvanicncika u kojima se manifestuje diskriminacija, vre|awe i {irewe predrasuda.U izve{taju se nagla{ava da su pojedini mediji postali va `an ka nal jav nog pla si ra wa sa dr `a ja uvredqivog i netolerantnog karaktera, preneo je “Dnevni avaz”. Ukazuje se tako|e da predrasude i diskriminacija u sektoru tra`ewa posla i zapo{qavawa ostavqaju, kako stoji u izve{taju, te{ke posledice po qudsku li~nost i dostojanstvo, posebno muslimanki koje nose maramu.Kao sporan detek-
Kada je re~ o zahtevima za azil za {est meseci ove godine, statistika pokazuje da je ukupno stiglo 1.764 zahteva gra|ana Srbije, pa se Srbija u tome na{la na tre}em mestu, posle Avganistana i Iraka. U tom periodu je, kako se navodi, stigao i 751 zahtev za azil koje su uputili gra|ani sa kosovskim dokumentima. U Nema~koj je u prvoj polovini ove godine ukupno podneto 24.143 zahteva za azil, {to je za 27,4 procenta vi{e, nego u istom periodu lane, kada je ukupno bilo podneto 18.946 zahteva, pokazuju statisti~ki podaci. (Tanjug)
CRNA GORA JO[ NEMA ZAJEDNI^KI STAV O JEZIKU
Nastavqa se inayijska politika Lider crnogorskog opozicionog Pokreta za promene (PzP) Neboj{a Medojevi} zalo`io se za zadr`avawe materweg jezika i kwi`evnosti, a da se kroz nastavni program na|e balans izme|u onih koji `ele da u~e na srpskom i onih koji bi u~ili na crnogorskom jeziku. I sada se nastavqa ta inaxijska i anticrnogorska politika”, rekao je Medojevi} koji smatra da uvo|ewe dva nova slova u crnogor ski jezik predstavqa “straho vi ti ko rak unazad” kada je u pitawu emancipiacija crnogorske nacije.
Na stav ni ci zbu we ni zbog uy be ni ka
ministra spoqnih poslova i ocenio da ga Vlada treba smeniti. Jandrokovi} je u Dnevniku Hrvatske televizije izneo ocenu da predsednik `eli izbor ambasadora po politi~koj podobnosti, a ne stru~nosti, odnosno da odugovla~i s imenovawem ambasadora da bi u~inio opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji (SDP), u slu~aju da ta stranka do|e na vlast. Josipovi} je rekao da se nada da Jandrokovi}ev gest nije politika vlade i premijerke Kosor, predsednice Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). „Predlog ambasadora prema Ustavu podnosi Vlada, uz prethodno mi{qewe nadle`nog saborskog odbora, a ne ministar spoqnih poslova”, objasnio je Josipovi}. [ef hrvatske dr`ave smatra da bi Jandrokovi} trebalo da snosi politi~ku od-
25
tovan je i sektor obrazovawa, jer je, navodi se u izve{taju, versko vaspitawe i obrazovawe u jav nim usta no va ma vi {e pu ta bi lo pred met o{trih rasprava, pri ~emu je kori{}en neprimeren i uvredqiv jezik. Zlo~in iz mr`we, napadi na vernike, slu`benike i imovinu Islamske zajednice, registrovani su u mnogim delovima BiH, tvrde u Islamskoj zajednici.Sastavni deo izve{taja su preporuke organima i institucijama BiH i me|unarodnim politi~kim organizacijama i organizacijama za za{titu qudskih prava u vezi s ovim problemom. (Tanjug)
gionu, osim kod nas”, navela je ona. Pomo}nica direktora Osnovne {kole „Pavle Rovinski” Qubinka Nedi} smatra da su uxbenici ura|eni odli~no i da su qudi od struke procenili da oni ne}e opteretiti ili zbuniti decu.
dogovorio da srpski jezik bude obavezan predmet, odnosno {to }e svi u {kolama u~iti srpski jezik. Luk{i} i predstavnici opozicionih partija ranije su postigli na~elan sporazum o srpskom jeziku i lak{em sticawu crnogorskog dr`avqanstva,{to je bio opozicioni preduslov da obezbede dvotre}insku ve}inu u parlamentu potrebnu za usvajawe izbornog zakona. Usvajawe izbornog zakonodavstva je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom ~lanstvu u EU. Vlada Crne Gore utvrdila je potom izmene Zakona o op{tem obrazovawu i vaspitawu, kojima je predvi|eno da se nastava u {kolama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku.
Sr bi ma srp ski, Cr no gor ci ma cr no gor ski POD GO RI CA: Potpredsednik Nove srpske demokratije Slaven Radunovi} idealan i logi~an izlaz iz “jezi~ke” krize u Crnoj Gori vidi u tome da se deci koja govore srpskim jezikom omogu}i {kolovawe na tom jeziku, a deci ~iji su se roditeqi odlu~ili da im je materwi jezik crnogorski, {koluju na svom je-
gra|anima po pitawu wihovih osnovnih qudskih prava, pa time pokazuje svoju nesposobnost da na na~in uobi~ajen u evropskoj praksi re{ava krucijalne probleme”, naveo je Radunovi} u izjavi dostavqenoj mediji. „Neverovatno zvu~i ~iwenica da, jedan deo koalicione vlasti uce-
Upor nim uvla ~e wem Sr bi je kao re me ti la~ kog fak to ra, vlast ne `e li da svo jim gra |a ni ma is pu ne osnov na qud ska pra va da se obra zu ju na svom ma ter wem je zi ku (Sla ven Ra du no vi})
„Mislim da su na{a deca puno pametnija nego {to poneki odrasli misle o wima. Ako se u ku}i ne zbuwuju kad im jedan roditeq ka`e sjedi, a drugi {jedi, ne znam za{to bi se zbunili u {koli”, navela je Nedi}. Ona me{awe vi{e nare~ja u tekstovima pravda autorskim pravima. (Tanjug)
ziku. Radunovi} je pozvao Vladu Crne Gore da ispo{tuje postignuti sporazum sa opoziconim prvacima, oceniv{i da vlast pokazuje slabe kapacitete za dogovor o najbitnijim pitawima po budu}nost Crne Gore. „Znamo da se odluke u EU, kojoj makar deklarativno svi te`imo, donose sporazumom i maltene konsenzusom, ina~e je ne bi ni bilo. U Crnoj Gori vladaju}a koalicija ne `eli da iza|e u susret ~ak ni svojim
wuje drugi napu{tawem vlade zbog eventualnog dogovora da se u {kolama u Crnoj Gori u~i srpski jezik”, upozorio on.Radunovi} je napomenuo da pozivawe na iskustva regiona, u kojima je obavezno u~ewe slu`benih jezika koji nose naziv dr`ave, prenebregava ~iwenicu da su u tim dr`avama pomenuti jezici apsolutno ve}inski, dok su se u Crnoj Gori gra|ani ve}inski opredelili za srpski jezik. (Tanjug)
Dve de ce ni je ma ke don ske ar mi je SKO P QE: U Makedoniji je ju~e obele`ena 20 godi{wica Nacionalne armije (ARM), koja, kako su rekli zvani~nici na proslavi godi{wice, daje zna~ajan doprinos mriu i stabilnosti u regionu. Na sve~anosti u Ohridu zvani~no je postavqen i novi na~el nik Ge ne ral {ta ba ARM Goran~o Kotevski, koji na tom me stu za me wu je Mi ro sla va Stojanovskog. Pred sed nik Ma ke do ni je \or|e Ivanov, ministar odbrane Fatmir Besimi i general-ma jor Ko tev ski is ta kli
su, na ju~era{woj sve~anosti, zna ~aj re for me u ar mi ji po standardima NATO kao i u~e{}e pripadnika ARM u stranim mi rov nim mi si ja ma, po sebno u Iraku i Avganistanu. Oni su rekli da je makedonska armija organizovana po svim stan dar di ma Ali jan se i od brambene norme EU i da daje zna~ajan doprinos miru i stabilnosti u regionu. Novi na~elnik General{taba ARM ponovio je ono {to je to kom ~i ta vog svog man da ta isticao i wegov prethodnik, da je potrebno ulagawe dopun-
skih finansijskih sredstva za armiju. Od ove go di ne uvo di se no va tra di ci ja, da na dan ar mi je 18. av gu sta bu de ina u gu ri san no vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba ARM. Po red pred stav ni ka ma ke don skog dr `av nog ru ko vod stva, prvih qudi Armije i Ministarstva odbrane, u Ohridu su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora, i koman dant Zdru `e ne ko man de NATO u Napuqu Semjuel Loklir. (Tanjug)