22
ekOLOGiJA
~etvrtak13.septembar2012.
dnevnik
PR O JE KAT „ELEK TRO VOJ VO DI NE” I NO VO SAD SKOG FA KUL TE TA TEH NI^ KIH NA U KA
[i ri }e se mre `a pu wa ~a za elek tro mo bi le Prate}i svetske trendove „Elektrovojvodina“ u saradwi sa Fakultetom tehni~kih nauka iz Novog Sada pokre}e projekat re{avawa idejnog projekta i biznis plana za izgradwu infrastrukture mre`e puwa~a za elektromobile na teritoriji Vojvodine. Ovakav projekat mo`e da obezbedi realizaciju vi{e od 5.000 mesta za puwewe na teritoriji koja ima dva miliona stanovnika i 44 lokalne samouprave, ukqu~uju}i i Grad Novi Sad. Re~ je o infrastrukturi budu}nosti sa kojom “Elektrovojvodina” daje zna~ajan doprinos za{titi `ivotne sredine i primeni naj~istije, najplemenitije energije.
- Ovakav projekat podrazumeva mogu}nost dovo|ewa stranih partnera koji bi mogli da ulo`e svoje znawe, iskustvo, tehnologiju i kapital, dok „Elektrovojvodina“ mo`e da ponudi potencijalne lokacije, tehni~ka re{ewa i infrastrukturu - ka`e in`ewer u Slu`bi energetike Uprave „Elektrovojvodine“ Du {an \u ki}. – Stoga pozivamo sve - od gradova, lokalnih samouprava, mesnih zajednica, institucija, ustanova, privrednih subjekata i gra|ana, pojedinaca da predlo`e na kojim lokacijama smatraju da bi bilo najsvrsishodnije postavqawe takvih puwa~a, kako bi se, {to je mogu}e br`e, mogla stvoriti osnova za
PO MOR RI BE NA TI SI KOD SEN TE
Ne ka `we ni tro va ~i Pa non ske prin ce ze Jo{ jedan veliki pomor ribe, koji je registrovan na reci Tisi u utorak ujutru, potvrda je da se ekolo{ke katastrofe ponavqaju, uprkos svim apelima i naporima da se ovaj vodotok za{titi. Uginula riba i ribqa mla| koju ribari sakupqaju i izvla~e iz reke, nizvodno od mesta gde kod Sente otpadne vode upu{taju Fabrika {e}era „TE-TO”, Fabrika kvasca „Altek Serbia” i gradska kanalizacija, jo{ jedna je opomena da se svi odgovornije moraju odnositi prema prirodi, pogotovo {to su u dosada{wim slu~ajevima trova~i Panonske princeze ostajali neka`weni. Ribar La slo Hi tri iz Sente koji od ulova na Tisi egzistenciju obezbe|uje ve} dve decenije, kategori~an je da je ovo {to se ~ini zlo~in prema reci, koja
ba stigne do brane kod Novog Be~eja. Tako je bilo i 2007. godine kada smo na samoj prevodnici izvadili 37 tona uginule ribe - ka`e Jovanovi}. Posle velike ekolo{ke katasrofe me|unarodnih razmera uzrokovane incidentom u rumunskom rudniku zlata Baja Mare, kada su cijanid i te{ki metali pomorili `ivi svet reke, na na{em toku Tise kod Sente je ovo tre}i akcident. Jovanovi} potse}a da je prvi bio 2004. godine, kada je podneta prijava i sudski proces jo{ nije zavr{en, jer je Apelacioni sud tada{we vinovnike Fabriku {e}era „TE-TO”, Fabriku kvasca „Fermin” (sada „Altek Serbia”) i gradsku kanalizaicju koja se tada direktno izlivala u Tisu, nije osudio ve} predmet prosledio Vrhovnom sudu Srbije, smatraju}i da Ribolova~ki savez Vojvodine nije nadle`an da naplati {tetu. - Kako zaga|iva~i tada nisu bili ka`weni, tako je ostalo, a ekolo{ka katastrofa se u velikom obimu ponovila i 2007. godine, kada je uginulo oko 200 tona ribe. Tada smo podneli vrlo precizan od{tetni zahtev na 279 miliona dinara, jer je toliko procewena uginula riba i mla| u Tisi. Taj postupak je u zastoju u Osnovnom sudu u Subotici, na wemu se promenilo nekoliko sudija, a imamo novi pomor ribe. Izgleda da }e se ovakvi ekolo{ki incidenti doga|ati sve dok se Ri bar La slo Hi tri mre `om va di ugi nu lu ri bu na{e pravosu|e ne prizove pameti i je hranila generacije alasa i vinovnike natera da plate pri`iteqa Potisja, sa kojim se mo- ~iwenu {tetu. Ovo {to je u prra prestati. Hitri je prvi vi mah izva|eno oko dvesto kialarmirao upravqa~a ovim ri- lograma ribe, samo je iz stotibolovnim podru~jem DOO „Ri- nak metara mre`e. Sli~no je bolova~ki Savez Vojvodine”, bilo i pre pet godina, pa nam po{to je do{av{i da iz vode iz- ostaje da se nadamo da pomor nivu~e razapete mre`e, osetio ne- je tih razmera, {to }e se pokaprijatan miris, a u mre`i izvu- zati u narendih deset dana kao uginule smu|eve, ke~ige, so- konstatuje Jovanovi}. move, deverike, ke~ige... I u ovom slu~aju iz RiboloRazmere nove ekolo{ke kata- va~kog saveza Vojvodine su strofe na Tisi sagleda}e se tek preduzeli sve mere i alarmiranarednih dana, a predsednik Ri- li nadle`ne organe i inspekbolova~kog saveza Vojvodine i cijske slu`be na kojima je da se direktor DOO „Ribolova~ki utvrdi {ta je uzrok najnovijeg savez Vojvodine” Du {an Jo va - pomora ribe na Tisi. Potancino vi}, kome je na upravqawe jalni trova~i Tise sa ovog podpovereno ovo ribolovno pod- ru~ja su uzdr`ani, poput ~elniru~je, opravdano strahuje da ona ka Fabrike {e}era „TE-TO”, nije repriza pomora kakva je u dok se ne budu znali rezultati reci zabele`ana pre pet godi- analize vode, ribe i muqa sa dna na, kada je uginulo oko 200 tona reke uzvodno i nizvodno od isribe. Uginula riba koja je pr- pu{tawa otpadnih voda u reku. vih dana plutala na povr{ini Me|utim, u Senti se mogu ~uti reke, sumna se da je tek mali deo glasine da se povremeno no}u u onoga {ta se krije u dubini na gradu mogu videti kamion-cidnu Tise, jer zbog vetra i talasterne iz kojih se navodno opasa uginula riba je potonula. sne hemikalije preko {ahtova - Prave dimenzije ekolo{ke ista~u u gradsku kanalizaciju, katastrofe }emo videti tek za pa one tako zavr{avaju u reci. nekoliko dana kada uginula riTekst i foto: M. Mi tro vi}
realizaciju samog projekta. Kod izbora lokacije, gde bi bio postavqen puwa~, bitno je da to mesto ima razvijenu ifrastrukturu – dodatne sadr`aje restoran, sportski tereni, {oping
wa~a i naplate ve} je mogu}e uraditi, po{to “Elektrovojvodina” ima koncepciju i tehnologiju sa kojom mo`e obezbediti daqinsko kori{}ewe i naplatu energije koja se utro{i za puwe-
U Vojvodini mogu}e je obezbediti vi{e od 5.000 mesta za puwewe elektromobila centar, javne gara`e, taksi stajali{ta, autobuske i `elezni~ke stanice, kao i sli~na odredi{ta na kojima bi korisnici, dok ~ekaju na puwewe, kvalitetno iskoristili svoje vreme. Tehnolo{ki u ovom trenutku proces kori{}ewa elektropu-
we. Ciq je da se {to vi{e za lokalno kretawe koristi ovaj vid prevoza, kako bi se smawilo apsolutno zaga|ewe CO2 i u{tedeo novac koji se tro{i na kori{}ewe fosilnih goriva. Ideja je da se automobili pune na jeftinu energiju i da se tako do-
prinese smawewu zaga|ewa. Ciq je stvarawe strate{ke infrastrukture budu}nosti, jer je budu}nost do{la u Evropu, poru~uju iz „Elektrovojvodine”. Kapacitet napuwene baterije elektri~nog vozila je oko 20 kilovat ~asova, {to pru`a autonomiju od oko 100 pre|enih kilometara. Hibridna vozila imaju kapacitet od oko 3 do 5 kilovatsati, za elektri~nu autonomiju od 20 do 40 kilometara. Po{to je kapacitet baterije elektro vozila ograni~en, vozilo mora da se puni na svakih 2 ili 3 dana u proseku. U praksi, voza~i pune svoja vozila na dan ili dva u proseku, a puwewe vozila traje sat do dva.
- Smatramo da bi ovaj projekat trebalo da se do kraja godine tehnolo{ki zaokru`i sa strukturom dobijenih informacija vezanih za pogodne lokacije za instalisawe stanica, a da }e se u prvom tromese~ju naredne godine formatizovati kao gotov projekat i biti predstavqen u na na~in koji podrazumeva mogu}nost u~e{}a svih ve}ih svetskih kompanija u pravcu potencijalnih investicija u ovakvu infrastrukturu. Ciq nam je razvijawe infrastrukture puwa~a za elektri~na vozila, kako bi gra|anima dali motiv da pre|u sa vozila koja pokre}u fosilna goriva na elektri~na vozila – ka`e Du{an \uki}. A. Br zak
BLA GO VRE ME NO UNI [TA VA WE KO MA RA CA SPAS OD VI RU SA ZA PAD NOG NI LA
Pr ska we iz avi o na iza {lo iz mo de Sada kada je u Srbiji i zvani~no obelodaweno da stanovni{tvu preti dodatna opasnost od doma}ih komaraca, jer se iz dana u dan pove}ava broj obolelih od virusa zapadnog Nila, jasno je da se ve} s prvim toplim da ni ma na red ne go di ne mora po~eti sa wihovim uni{tavawem. Stanovni{tvu na{e zemqe najvi{e pogoduje ~iwenica da ide hladnije vreme i da ne}e biti komaraca. Me|utim, je di na pre ven ti va ko ja preostaje jeste za{tita od komaraca, odnosno wihovo zapra{ivawe. Zato se ve} sada mora o tome razmi{qati i na vreme obezbediti novac u buxetu, kako bi se ve} s prole}a krenlo u akciju uni{tavawa larvi komaraca kako ne bi nastavili sa pre no {e wem vi ru sa za pad ni Nil. Ministarka zdravqa Srbije Sla vi ca \u ki} De ja no vi} ob ja {wa va da od nov ca ko ji pripada dr`avi, treba da odvojimo onaj dinar za zapra{ivawe komoraca, jer to nije za to da neko boqe `ivi i ima ve}u platu, nego je to za{tita svih nas. Ona isti~e da qudi moraju i sami da se {tite od komaraca i to tako {to }e predve~e, kada ih ima vi{e, obu}i garderobu koja pokriva ruke i noge. Broj komaraca je ve} po~eo da se smawuje, a tokom nekoliko narednih sedmica svi pre`iveli “pa{}e” u zimski san, {to zna~i da }e pre kraja narednog meseca prestati da se javqaju novozara`ni. Stru~waci upozoravaju da narednih nekoliko meseci treba blagovremeno pripremiti sredstva za zapra{ivawe komaraca, jer }e zapad no nil ska gro zni ca ima ti sezonski karakter i ~ekaju nas samo vi{e ili mawe grozni~ava leta. No, kako sredstva koja se koriste za suzbijawe komaraca spadaju u biocidne proizvode i to insekticide, oni se moraju pa`qivo i stru~no koristiti, kako ne bi na{kodili qudima, `ivotiwama i biqkama. U ve}ini evropskih zemaqa zabraweno je suzbijawe komaraca iz vazduha iznad naseqenih podr~ja, jer iako u maloj koli~ini, insekticid koji se koristi za zapra{ivawe mo`e biti opasan po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu. Ipak, kod nas
Bes pi lot na le te li ca nov osad ske „Ci klo ni za ci je” ot kri va po ten ci jal na iz vo ri {ta ko ma ra ca
se i daqe koristi prskawe komaraca iz vazduha uz obrazlo`ewe nadle`nih da se to ~ini sa re la tiv no ma lim do za ma, ali i priznawem da one iako male, {tete qudima i `ivotiwama. - Za suzbijawe odraslih komaraca iz aviona u na{oj zemqi koriste se insekticidi na bazi
ovim hemijskim sredstvima, iako su u maloj dozi. Ona poja{wava da savremena praksa u suzbijawu komaraca u ve}ini evropskih zemaqa podrazumeva pravovremene akcije suzbijawa larvi komaraca koja zna ~aj no re du ku je mo gu} nost izlegawa odraslih komaraca i na taj na~in kontroli{e wiho-
primene iz vazduha. Zbog toga je Agencija za hemikalije odredila rok do 27. decembra naredne godine da se dostavi tehni~ki dosije o ovom insekticidu. Prema obja{wewu Krinulovi}eve, time je obezbe|en dovoqan vremenski period u kome se mo`e proispitati dosada{wa praksa u suzbijawu komaraca u Srbiji u kojoj su tretmani iz vazduha zauzimali zna~ajan udeo, ali i da se razmotre mogu}nosti uvo|ewa bezbednijih alternativa. No, ~ak i da nije do{lo do oboqewa stanovni{tva od virusa zapadnog Nila nadle`ni u Srbiji su bili svesni da treba promeniti na~in suzbijawa komaraca i Agencija za hemikalije Srbije je pre nekoliko godina pokrenula akciju izrade Studije o praksi u suzbijawu komaraca u Srbiji i mogu}nostima za uvo|ewe bezbednijih alternativa na ~ijoj izradi su an ga `o va na dva na ci o nal na eksperta sa velikim znawem i iskustvom u ovoj oblasti. Ciq ove stu di je je de fi ni sa we smer ni ca za pra vo vre me no i efikasno suzbijawe komaraca u
Kad bi svi kao No vo sa |a ni Novosadska “Ciklonizacja” je i u prethodnih nekoliko godina uvela najmoderniji sistem za{tite zdravqa gra|ana o komaraca. Osnovna mera u za{titi zdravqa gra|ana je preventivno delovawe i dr`awe brojnosti komaraca pod kontrlom. Prema re~ima Bo siq ke Kr ti ni}, doktorke u “Ciklonizaciji” uveden je jedinstveni Geografski informacioni sistem i najmodernija tehnologija. - Uz pomo} na{ih helikoptera, aviona i bespilotne letelice opremqenih specijalnim GPS sistemima i HD kamerama mapirali smo lambda ciholotrina, ~ije su doze relativno male i takve da deluju na odrasle komarca, ali i na druge neciqane insekte, kao {to su p~ele - objasila je izvr{na direktorka za biocidne proizvode Agencije za hemikalije Ka ta ri na Kri nu lo vi}. Me|utim, prskawe iz aviona podrazumeva tretirawe velikih povr{ina i iznad naseqenih podru~ja, pa stoga i drugi organizmi, ukq~uju}i i osetqive populacje qudi poput trudnica i dece, mogu biti uro`eni
potencijalna izvori{ta komaraca, {to nam je omogu}ilo da delujemo preventivno u fazi larve i ne dopustimo razvoj velike brojnosti komaraca. Tome smo dodali i tretmane biolo{kim preparatima iz helikoptera, a novo amfibjsko vozilo omogu}ava tretmane na nepristupa~nim terenima i standardne tretmana sa zemqe iz ULv generatora. Koliko je ovaj sistem efikasan, pokazalo se upravo ove godine kada Novosa|ani, za razliku od ostalih `iteqa Srbije i regiona nisu imali problema sa komarcima - istakla je Bosiqka Krtini}.
vu brojnost. Kada i pored tretmana larvi ipak do|e do prekomernog razvoja odraslih jedinki, kao dopunska mera u evopskim dr`avam koriste se tretmani sa zemqe koji su dobra i adekvatna zamena za suzbijawe iz vazduha. Mada se kod ns koristi insekticid na bazi lambda cihalotrina prilikom wegove procene i ukqu~ivawa u liste aktivnih supstanci koje su dozvoqene u biocidnom proizvodu, nije razmatran rizik prilikom
Srbiji zasnovano na potvr|enim i nau~nim principima uz pri me nu ade kvat nih me ra za smawewe rizika po zravqe qudi, `ivotiwa i `ivotne sredine. U okviru ove studije, kao re zul tat ana li ze po sto je }eg stawa, identifikacije problema i predloga mera za unapre|ewe postoje}eg stawa u vezi sa suzbijawem komaraca, bi}e izra|en Akcioni plan za unapre|ewe prakse u suzbijawu komaraca u Srbiji. Q. Ma le {e vi}
KON KURS ZA NAJ E FIKA SNI JI PRED MET OD RE CI KLI RA NOG OT PA DA
Najboqima po laptop Konkurs za izbor najefektnijeg predmeta od otpada, organizovan kao takmi~ewe izme|u {kola i vrti}a u 12 gradova Srbije, otvoren je od 11. septembra do 10. oktobra ove godine u okviru akcije “ Oplaneti se! O`ivi otpad!”. Organizator je Zelena lista Srbije, a {kola koja pobedi na konkursu dobi}e od Telenor fondacije pet laptop ra~unara i internet za godinu dana, drugo mesto, osim interneta, dobija i tri laptop ra~unara, tre}eplasiranom pripadaju dva laptopa i internet, dok je u kategoriji obdani{tva obezbe|ena speci-
jalna nagrada. Progla{ewe pobednika i dodela nagrada za najefektnije mobilijare i predmete od otpada bi}e organizovano po~etkom novembra u Beogradu. Kona~nu odluku o najefektnije izra|enom predmetu od otpada done}e stru~ni `iri na osnovu korisnosti za gra|ane i zajednicu u kojoj je predmet izra|en i na osnovu estetskog izgleda samo predmeta, uzimaju}i u obzir ostvarene rezultate onlajn glasawa. Vi{e informacija mo`e se na}i na sajtu Zelene liste Srbije www.pa me ti se.com. Q.M.