crna hronika
dnevnik
~etvrtak13.septembar2012.
13
NAKON ZLO^INA NA SPLITSKOM BRDU MARJAN
No vo sa |a nin osum wi ~en za ubi stvo Mek si kan ke Hrvatska policija je u nastavku istrage ubistva Meksikanke Selene Margarite Grasijano Masedo na brdu Marjan kod Splita do{la do novih otkri}a, koja s ubistvom povezuju jednog Novosa|anina. Prema pisawu splitske „Slobodne Dalmacije”, dres fudbalskog kulba „Mi-
Se di {te Vi sokog sa ve ta sud stva
koja je, nedugo nakon ubistva Selene, prona|ena na Marjanu, pi{e ovaj list na svom sajtu. List prenosi i da na pole|ini crveno-crnog dresa nije pisalo ime nijednog fudbalera toga kluba, ve} jedan nadimak. „Novosa|aninu je nadimak ’Reksi’. Ako se zna da je i na
prona|enom marjanskom ’Milanovom dresu’ pisao nepotpun nadimak REK.I, sumwa ve} postaje i te kako utemeqena”, navodi splitski dnevnik. - Sa sobom je imao tri mobilna telefona i podosta novca, svih valuta, kao i vi{e kartica za pla}awe - ispri~ao je
„Slobodnoj Dalmaciji„ jedan od zaposlenih ugostiteqskog objekta. Helena Bio~i} iz Ureda za odnose s javno{}u MUP-a Hrvatske za Radio Dalmaciju je kazala kako su od kolega iz policije u Srbiji zatra`ili proveru osobe koja je ovoga leta
DO DAQEG ODLO@EN IZBOR ^ELNIKA SUDOVA U SRBIJI
Vra }e ne su di je mo gu u tr ku za pred sed ni ke Izbori za predsednike sudova u Srbiji odla`u se do daqeg, odnosno dok na funkcije ne budu vra}ene neizabrane sudije ~ije je `albe Ustavni sud usvojio ili }e tek da usvoji, kao i dok se ne uspostavi nova mre`a sudova. To re{ewe je sugerisao Ministar pravde Ni ko la Se la ko vi}, kako bi pored ve} prijavqenih kandidata i sve ranije neizabrane sudije ~ije `albe budu usvojene pred Ustavnim sudom, mogli da se prijave na oglas za izbor predsednika sudova, objavqeno je na sajtu Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva, ~iji je Selakovi} ~lan po funkciji, razmotrio je na sednici i Izve{taj o sprovedenoj anketi s neizabranim sudijama, kojima su usvojene `albe odlukama Ustavnog suda, povodom wihovog raspore|ivawa na radna mesta. Taj Savet je ve} po~eo analizu stawa u sudovima i utvrdio da ima upra`wenih mesta, nakon {to je Ministar pravde obavestio
~lanove saveta da Ustavni sud ne}e doneti posebno re{ewe o odre|ivawu jedinstvenog roka za izvr{avawe svojih odluka o vra}awu sudija na funkcije i radna mesta. Selakovi} je najavio da }e prvih 303 sudija i 122 tu`ilaca, ~ije je `albe Ustavni sud usvojio, biti vra}eni na posao do 22. septembra. U radu Ustavnog suda je jo{ oko 350 `albi neizabranih sudija. Ministar pravde i dr`avne uprave Nikola Selakovi} najavio je ju~e da }e se krajem septembra u Briselu sastati sa zvani~nicima Evropske komisije, koje }e upoznati s te{im stawem u srskom pravosu|u i izlo`iti mere za wegovo prevazila`ewe. Selakovi} je u Jagodini istakao da su gra|ani Srbije najve}i svedoci pogre{no sprovedene reforme u prethodnom periodu, jer direktno trpe negativne posledice takvog sistema.
Selena Masedo tokom odmora u Hrvatskoj
lan„, koji je prona|en na Marjanu u blizini mesta zlo~ina, pripada mu{karcu koji je tokom leta dolazio u obli`wi lokal. Re~ je o Novosa|aninu, starosti izme|u 40 i 45 godina, crne puti i kose, visok oko 1,75, u dobroj telesnoj kondiciji”, pi{e „Slobodna Dalmacija„. Vozio je metalik sivu „{kodu oktaviju”, karavansku verziju, novosadskih registracija, a vrlo ~esto je dolazio u crveno-crnoj majici (dresu) fudbalskog kluba „Milan”, veoma sli~noj onoj
Veqovi}: Nema potvrde da je ubica iz Novog Sada - Nema potvrda da je ubica Meksikanke u Splitu Novosa|anin izjavio je za RTV direktor policije Srbije Milorad Veqovi}. On je to demantovao nakon {to su pojedini hrvatski mediji objavili da je ubica Meksikanke mu{karac iz Novog Sada. - Mi sara|ujemo s hrvatskom policijom i razmewujemo sve informacije i trenutno ne mo`emo da potvrdimo da se radi o osobi s podru~ja Srbije, niti da je zlo~in po~inio mu{karac iz Novog Sada. O tome smo i mi obave{teni preko medija - rekao je on.
vi|ana na vi{e lokacija u Splitu. Telo Selene Margarite Grasiano Masedo u me|uvremenu je, kako saznaje splitski dnevni, prema zakonima Meksika, balsamirano, a postupak je obavqen na Zavodu za patologiju, sudsku medicinu i citologiju KBC-a Split. Weni posmrtni ostaci se jo{ nalaze na Patologiji i ~ekaju se sva potrebna dokumenta kako bi bilo prevezeno u Meksiko, a o~ekuje se da }e to biti danas.
UZ NOVA SAZNAWA O TRGOVINI ORGANIMA OTETIH NA KOSOVU
Euleks pro ve ra va do ka ze
Pri pad ni ci „cr ve nih be ret ki” kod Cen tra „Sa va”
PROCES BIV[IM PRIPADNICIMA JSO ZA „POBUNU” PRE 11 GODINA
Pro du `en pri tvor pe to ri ci op tu `e nih Specijalni sud u Beogradu produ`io je pritvor do dva meseca petorici biv{ih pripadnika sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji su povodom demonstrativnog izlaska JSO-a na ulice u novembru 2001. godine, optu`ni za „u~e{}e u organizovawu pobune JSO-a“, odnosno krivi~no delo „oru`ana pobuna“. U septembru pro{le godine, uhap{eni su i pritvoreni okrivqeni: Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi}, Vla di mir Po ti} i Dra gi {a Ra di}. Advokati odbrane su podneli `albe Apelacionom sudu u Beogradu protiv re{ewa o pru`ewu pritvora, osporavaju}i postojawe zakonskih razloga za tu meru. Pritvor je okrivqenima produ`en zbog mogu}eg uznemirewa javnosti i te`ine zapre}ene kazne za delo koje im optu`ba stavqa na teret. Me|utim, odbrana sve to osporava , isti~u}i, pored ostalog, da su okrivqeni u pritvoru ve} godinu dana, a da je od spornog doga|aja pro{lo punih deset godina tokom koji su svi bili na slobodi, radili i normalno `iveli, te da ~itavu prethodnu deceniju javnost nije bila uznemirena zbog toga. Pripremno ro~i{te je odr`ano sredinom jula, kada su svi okrivqeni apsolutno odbacili sve optu`be, kao i tokom istrage.
Po~etak su|ewa je zakazan za 2. oktobar, a za izlagawa optu`be i odbrane predvi|ena su ~etiri dana. Na prva tri mesta u optu`nici su okrivqeni biv{i komandanti u nekada{woj JSO Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Du {an Ma ri ~i} Gu mar, te nekada{wi pomo}nik komandanta Zve zdan Jo va no vi} Zve ki, koji su , ina~e, proteklih godina u razli~itim procesima pravosna`no osu|eni po optu`bama za najte`a krivi~na dela na ~etrdesetogodi{we kazne zatvora i izdr`avaju ih u Posebnom odeqewu po`areva~ke „Zabele”. Po saznawima Dnevnika”, na po~etku glavnog pretresa u oktobru mo`e se o~ekivati i uvodno izlagawe okrivqenog Ulemeka, a verovatno i Jovanovi}a i Mari~i}a, iako su sva trojica na pripremnom ro~i{tu odbili da se izjasne o optu`nici, navode}i da je „ne priznaju“ . Tokom su|ewa se o~ekuje izvo|ewe velikog broja dokaza, a re~ je uglavnom o dokumentima i svedo~ewima. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je optu`nicu podiglo u martu ove godine, u kojoj je doga|aj iz novembra 2001, kad je JSO iza{la na ulicu, tvrde}i da „protestuju“, okvalifikovalo kao krivi~no delo „oru`ana pobuna“. J. J.
Portparol Euleksovog Specijalnog istra`nog tima, zadu`enog za istragu o trgovini qudskim organima tokom rata na Kosovu, Ju ri Las izjavio je da zbog istrage koja je u toku ne mo`e da otkrije informacije do kojih je Euleks do{ao. - [ta smo i s kim pri~ali i {ta nameravamo da radimo, to ne mogu da ka`em. U pitawu je istraga koja traje, a na{a politika jeste da javno ne otkrivamo informacije o istrazi, dokazima, kako smo do wih do{li ili ko bi mogao da bude svedok - ka`e Las u izjavi za radio Doj~e vele. On je naveo da Euleksov Specijalni istra`ni tim provera dokaze, ali da je o sudskom procesu jo{ rano govoriti. Las je podsetio da oni znaju da je srpsko tu`ila{tvo za ratne zlo~ine objavilo i putem nacionalne televizije iskaze novog svedoka u slu~aju trgovine qudskim organima na Kosovu i da tim povodom i sami dobijaju mnogo pitawa. - Koja god informacija do|e do nas, mi }emo je podjednako
proveriti, temeqno i nezavisno. Mi smo definitivno predani da uradimo profesionalnu i temeqnu istragu i tragove }emo pratiti gde god nas odvedu - istakao je on. Komentari{u}i pitawe su|ewa optu`enima za trgovinu qudskim organima na Kosovu, koje je direktno postavilo i srpsko tu`ila{tvo za ratne
zlo~ine, Las je rekao da postoje dve mogu}nosti. - Ono {to mi tra`imo bile bi me|unarodne sudije koje su ve} na Kosovu ili ako je mogu}e specijalni sud koji bi bio formiran. Ali o tome je jo{ rano govoriti - naveo je portparol Specijalnog istra`nog tima. Las je ukazao da je svrha kriminalisti~ke istrage da
se pribave verodostojni dokazi koji bi bili odr`ivi na sudu. - Da bi dokaz imao svoju vrednost, mora da izdr`i izazove koji }e do}i na sudu - navodi on i dodaje da se zato svaki dokaz detaqno proverava i analizira. U briselskom sedi{tu Specijalnog evropskog istra`nog tima na primedbe o brzini wihove istrage ka`u da postoje zakonske procedure za koje je uvek potrebno vreme, da se u izve{taju Saveta Evrope radi o vi{e slu~ajeva, razli~itih jurisdikcija, koji su se dogodili pre 12, 13 godina i da je takva istraga „neizbe`no duga i komplikovana”. - Svako ko se bavio ovakvom vrstom istraga, zna da su ove stvari komplikovane i zahtevaju vreme. Sve se mora vi{e puta proveriti. Pogledajte primer Tribunala za ratne zlo~ine u Hagu i shvati}ete vremenski okvir za ovakve istrage - obja{wava Las. (Tanjug)
Qa ji}: Isti na ne ki ma ne od go va ra [ef Nacionalnog saveta za saradwu s ha{kim tribunalom Ra sim Qa ji} poru~io je ju~e da se mora animirati ~itava me|unarodna javnost, politi~ke i pravosudne institucije kako bi trgovina organima na Kosovu kona~no dobila epilog.
Ra sim Qa ji}
- Ne smemo da `murimo pred svedo~ewem za{ti}enog svedoka koji je neposredno u~estvovao u uzimawu organa srpskih zarobqenika s Kosova. To }e biti jedna od tema razgovora s glavnim tu`iocem Ha{kog tribunala Ser `om Bra mer com, ko-
ji dolazi po~etkom oktobra u Beograd - kazao je Qaji} Tanjugu. Prema wegovim re~ima Srbija ne prejudicira ni{ta, ve} govori o vrlo ozbiqnim indicijama i, kako je dodao, „tra`i da se te indicije do kraja provere, ispitaju i da se dobije kona~an epilog za ono {to se de{avalo na Kosovu i u Albaniji”. Qaji} je napomenuo da je svestan da to ne}e biti lak posao, jer su i istra`iteqi Tribunala bili do sada suo~eni s preprekama i otvorenim opstrukcijama u poku{aju da istra`e sve radwe i da se rasvetli istina o trgovini organima na Kosovu. - To je bila prepreka najpre formalne prirode u smislu da Albanija ne spada u zemqe u kojima Tribunal ima direktnu nadle`nost da obavi istrage. Poku{ali smo i bilateralno, ali su predstavnici na{eg Tu`ila{tva za ratne zlo~ine bi-
li suo~eni s nespremno{}u albanskih kolega da u tome uzmu u~e{}e - rekao je Qaji}. On je ukazao da je veoma te{ko govoriti o krajwem ishodu ovog slu~aja, jer pojedinim zemqama i uticajnim me|unarodnim krugovima nije u interesu da se slu~aj trgovine organima na Kosovu i u Albaniji rasvetli. - Time bi se promenio stereotip o de{avawima na Kosovu, jer do sada ste imali dobre momke koji su bili `rtve zlo~ina i lo{e koji su ~inili zlo~ine. Ovo sve mewa i pokazuje da situacija nije tako crno-bela. Pojedincima, koji su podr`avali sve {to se de{avalo na Kosovu, nije u interesu da se ~itava stvar dovede do kraja - kazao je Qaji}. On je istakao da Srbija tra`i sveobuhvatnu, celovitu, profesionalnu istragu koja bi dovela do kona~nog pravnog epiloga i da se kona~no vidi puna istina.