Issuu on Google+

c m y

NOVI SAD *

SREDA 9. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23429 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

PREDSEDNI^KI KANDIDATI SPREMNI ZA TV DUEL

Pone}ekwige, ra~une istarepri~e

str. 2

BojanPajti}: Ovlasti posle20.maja

U VOJVODINI 20. MAJA PONOVO NA GLASAWE

Koideudrugikrug izborazaposlanike str. 3

str. 3

NOVA VLADA MORA POVESTI NOVU FISKALNU I MONETARNU POLITIKU

Privredai gra|anidu`ni 20milijardievra str. 5

NASLOVI

PRI KRAJU PRIPREMNI RADOVI ZA GRADWU @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

Ekonomija 5 U Srbiji najve}i solarni park na svetu

Poqoprivreda

I z g r a d w  a nov  og „@e`  eq  a” kon  a~n o po~  iw  e sut  ra str. 5

„DNEVNIK” SAZNAJE

Konkurszaprve sve{tenike uVojsciSrbije

POSLE DEVET GODINA DONETA PRESUDA ZBOG INCIDENTA KOJI JE VELIMIR ILI] IZAZVAO TOKOM INTERVJUA

Vojvodina 11 Novobe~ejci grade pristani{te na Tisi

Dru{tvo

Crna

Za{utirawe novinarakazna 1.380.000dinara

Najb  oq  i put  ih do stran inv  es  tic  i j a n ODBOJKA[I KRE]U U BORBU ZA OLIMPIJSKU VIZU

15 Ponovo su|ewe nastavniku za obqubu maloletnika

Toplije Najvi{a temperatura 25 °S

str. 15

SPORT

str. 7

Novi Sad 8 Sni`ene cene sezonskog povr}a na pija~nim tezgama

13 Pred upis u sredwe {kole, `eqe uskladite s bodovima 14 Skra}eno ~ekawe na kardiohirur{ke operacije

str. 13

OTVORENPROIZVODNO-LOGISTI^KIKOMPLEKSUNOVOMSADU

6 Francuzi pojedu 98 kg govedine, a mi cela ~etiri

n UZ DOSTA MUKE DO BODOVA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 16 – 20

2

POLiTikA

sreda9.maj2012.

dnevnik

IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. PROGRAMSKIDIREKTORCeSID-a\OR\EVUKOVI]

Obrisinovevlade ve}senaziru VOQNIZATVDUEL

Pone}ekwige, ra~uneistare pri~e Predsedni~kikandidativoqni su za TV duel. Naime, Tomislev Nikoli} jeju~epozvaoBorisaTadi}a naTVduel,aTadi}jeodmah prihvatioipredlo`iodaduelbudeve}danas.Tadi}jeistovremeno poru~io da }e duel zapravo biti test politi~kih namera lidera SNS-a. Po re~ima lidera DS-a, Nikoli}bitrebalodaka`edase stidionoga{tojegovoriojerbi to bio pravi na~in da se iska`e druga~ijapoliti~kanamera. – Verujem da niko nije toliko neodgovorandadopustidaSrbija u|euneizvesnost,anikoneznakako bi izgledala Srbija i kako bi

biloizabludauwegovommi{qewu, ali da je gre{ke prihvatao i ispravqao”.–Spremansamdarazgovaramoosvemuinasrpskomina svakom jeziku na kojem Tomislav Nikoli}ho}e. – Vidim da biv{i predsednik sumwaumoju~astipo{tewe.Podr`avam tu ideju da se istra`i {tajesvekou`ivoturadioipitam ga za{to za ovih osam godina nijepokrenuotuakciju.Mo`dazato{tojebioiskqu~ivopredsedniksvojestrankepajetrebaloda razjurujequdeskojimaujutrupije kafu–rekaojeNikoli}uzpoziv da o tome razgovaraju direktno

Tre}iokr{aj Izbori2004.godine Prvikrug TomislavNikoli}30,6odsto(954.339glasova) BorisTadi}27.37odsto(853.584glasa) Drugikrug TomislavNikoli}45,4(1.434.068glasova) BorisTadi}53,24odsto(1.681.525glasova)

Izbori2008. Prvikrug TomislavNikoli}39,99odsto(1.646.172glasa) BorisTadi}35,39odsto(1.457.030glasova) Drugikrug TomislavNikoli}47,97odsto(2.197.155glasova) BorisTadi}50,31odsto(2.304.467glasova)

Izbori2012. Prvikrug TomislavNikoli}24,99odsto BorisTadi}25,33odsto Srbijom upravqao Tomislav Nikoli}–rekaojeTadi}novinarimauJagodini. PoTadi}u,uokviruduelatrebalobidaseprika`e{tasuobojica radila i govorila ranije, a {tadanas. – Neka se ta~no prika`e {ta samjagovorioiradiodevedesetih godina pro{log veka – a govorio sam ono {to mislim i govorim i danas i nikada nije bilo razlike izme|u onoga {to sam govorio i mislio–rekaojeliderliste„Izborzaboqi`ivot”,idodaodaje

pred kamerama. – Neka ponese kwigeisve{toka`edaima,ira~une... Ja }u poneti i povesti sve {to imam da to jednom kona~no ra{~istimo jer `elim da budem predsedniksvihgra|ana–rekaoje Nikoli} obra}aju}i se pristalicamauStarojPazovi. Tadi} i Nikoli} bi, na novom TVduelu,tre}iputsu~elilisvoje politike. Prvi duel Tadi}a i Nikoli}a bio je pred drugi krug predsedni~kihizborajuna2004,a drugi,tako|epreddrugikrug–januara2008.

Ko{tunicapisaoNikoli}u –LiderDemokratskestrankeSrbijeVojislavKo{tunica uputioje ju~e,povodomdrugogkrugapredsedni~kihizbora,pismopredsedni~kom kandidatuKoalicije„PokrenimoSrbiju”TomislavuNikoli}u –rekao jeTanjuguportparolDSS-aPetarPetkovi},nepreciziraju}iwegov sadr`aj. Ko{tunicajetokomizbornekampawevi{eputarekaodajeposleizboramogu}asaradwaSNS-aiDSS-a.PortparolDSS-anijehteodasaop{tisadr`ajpisma,alijenajavioda}ejavnostbitiupoznataondakadagaNikoli}dobije.Ko{tunicaje,popreliminarnimrezultatimaRepubli~keizbornekomisije,biona~etvrtommestupobrojuosvojenih glasovanapredsedni~kimizborimasa7,44odstopodr{kebira~a.

Qaji}:Zukorli}vi{ene mo`ebitinimuftija Lider Socijaldemokratske partijeSrbije,kojajeuizbornu trku u{la na listi „Izbor za boqi`ivot-BorisTadi}”, Rasim Qaji} ka`e da je Muamer Zukorli} do`iveo debakl i da onvi{enemo`ebitinimuftija. Za wega su posebno zna~ajni rezultatiizborauSanxaku,koji su, kako nagla{ava, bili od presudneva`nostizaovuregiju. – To {to je taj ~ovek sveo Islamsku zajednicu na najni`e

mogu}egranejestene{to{toje moralo biti sankcionisano na ovim izborima. Zukorli} vi{e ne mo`e biti ni muftija – rekaojeQaji}uintervjuusarajevskom „Dnevnom avazu”. – U svakomslu~aju,ovojevelikidanza SanxakjersumuftijaZukorli} ionikojigapodr`avajuizSarajevapoliti~kapro{lost.On je ~ak izgubio u ro|enom selu, gdemu`iveroditeqi,auSarajevujedobiosvega~etiriglasa.

Analiti~ariprogramskidirektor CeSID-a \or|e Vukovi} oceniojedajenakonparlamentarnih izbora porasla verovatno}a da lider demokrata Boris Tadi}i osvoji jo{ jedan predsedni~ki mandat. U izjavi za „Dnevnik” on je ocenio i da }e drugom krugu predsedni~kih izbora ipak prethoditinezvani~nidogovor i o formir aw u novevladekojise,kako je primetio, ve} naziru, sude}i da su podr{ku Tadi}u najavililideriLDP,ali iSPS. – Mislim da opcija kohabitacije, do koje bi teoretski do{lo ukoliko bi lider napredwaka dobio predsedni~ke izbore a demokrate formirale vladu, ipak nije realna jer u drugom krugu predsedni~kih izbora ve}e {anse ima lider demokrata nego lider napredwaka–naveoje on. – Naime, verovatno}a da Boris Tadi} pobedinapredsedni~kim izborima bila je mnogove}anego{toje bila verovatno}a da vladaju}e strankeostvareboqirezulatat na parlamentarnim izborima. Ali,tosedesilo.Strankevladaju}e koalicije zajedno jesu ostvarile boqi rezultat nego naprethodnimizborima.Izato mislim da je nakon ovih parlamentarnih izbora verovatno}a daTadi}osvojijo{jednamandat jo{ve}a. Vukovi}smatrada}e,uprkos porukama koju {aqu dvojica predsedni~kih kandidata i lideri Demokratske stranke i SrpskenaprednestarnkeBoris Tadi} i Tomislav Nikoli}, da }eseoformirawuvladerazgovaratiteknakonpredsedni~kih izbora,uperiodudodrugogkruga verovatno ipak biti nezvani~nihrazgovorame|ustrankama o okvirima budu}e koalicije. –Neverujemda}enekou}iu todadajeblankopodr{ku,ada pretoganemanikakavdogovor– kazaojeVukovi}. Smatra da bi takvi dogovori za politi~ke aktere zna~ili i izvesniji ulazak u drugi krug predsedni~kih izbora, po{to bi znali na ~iju podr{ku ra~unaju. – Kao {to se moglo videti ovih dana u medijima, lider LDP-a ^edomir Jovanovi} ve} seizjasnioupogledupodr{keu

drugomkrugupredsedni~kihizbora, tako|e je i Ivica Da~i} ne{torekaoutompogleduimislimdatove}ne{togovoriio obrisimabudu}evlade–kazaoje Vukovi}. Onsmatradanijerealnaopcijadasenovavladaformiratako dagubitnikpredsedni~kihizbo-

wegovim partnerima iz PUPS i Jedinstvene Srbije. Smatra, naime,danetrebao~ekivaticepawe koalicije okupqene oko socijalista,aliidaodnosiizme|u SPS-a i dosada{wih koalicionihpartneranisutoliko naru{eni kako se to mo`da ~iniloukampawi.

ra zadovoqi ambiciju lidera SPS-azapremijerskupoziciju. – Ta teoretska mogu}nost postoji,alineverujemdajetaopcijarealna–ka`eVukovi}.

–Te{koda}ePUPSiJSda napuste SPS. Uz to, mislim da jeDa~i}ipakpokazaokorektan odnosudosada{wojkoalicijis demokratamaiverujemdaonii

Po wegovim re~ima, Da~i} znadajeostvariodobarizborni rezultat i da „ose}a da od toga mo`e imati neku korist, ali ipak zna i da igra u okvirima kojisuzadati„. – On je u izbornoj kampawi i{aodonekleukonfrontacijus DS-om,alijeipakvodiora~una otomedanepre|eodre|ene granice u toj konfrontaciji.Imislimda}etakobitii u postizbornim dogovorima – ocenio je na{sagovornik. Vukovi} ka`e da formirawe vlade ipak u velikoj meri zavisiodishodapredsedni~kihizbora. –Ta~nojedaimamo ustavnopravni okvir po kojem je vlada najja~i organ izvr{ne vlasti, ali realnost je da }e u toj vladi upravo neko od ove dvojice predsedni~kih kandidata imati stranku koja }e biti sto`er te vlade. Dakle, nije tu stvar u mo}i institucije predsednika ve} mo} predsedni~kih kandidata, odnosno budu}eg predsednika, proisti~e iz toga {to su oni i predsednici stranaka, i tonajve}ih.Tojeprostotakou praksi i tako }e biti sve dok

Opozicijapomoglastrankamanavlasti Neubedqivost opozicije i wen neuspeh da se nametne kao alternativa vladaju}im strankama dovelajedotogadagra|aniSrbije,iakopogo|eniekonomskomkrizom,zna~ajnuve}inuglasova ipoverewedajustrankamakojesuposledwe~etiri godine vodile zemqu, smatraju pojedini analiti~ari. Profesor Filozofskog fakulteta sociolog Jovo Baki} i profesor Fakulteta politi~kih naukaZoranStojiqkovi} ocewujudaopozicione stranke nisu uspele da ponude alternativnu politiku koja bi privukla poverewe gra|ana i onemogu}ilaformirawesli~neiliistekoalicijekakvajeidosadabilanavlasti,takodaje vladaju}a elita Srbije uspela da bude jedna od retkih u Evropi koja je zemqu vodila u vreme ekonomske krize, a nije zbog toga do`ivela debaklnaizborima. –Izgledadaseispoqiomawakpoverewauop{te u politi~ku elitu, iako je izlaznost bila prili~novelika–rekaojeBaki},i precizirao da se to ogleda u ~iwenici da su dve najve}e Tako|emislidanijeverovatno ni da se u formirawu vlade zaobi|e Da~i}, odnosno da se u dogovoreokoalicijiu|esamos

stranke, odnosno koalicije, dobile tek ne{to iznad20odstoglasova.Dodaojeidaimautisak da„gra|aniidaqebirajuizme|ulo{egimawe lo{eg”.Onjeukazaoinatodasusenekevladaju}estrankeupredizbornojkamapawipona{ale kaodasuopozicione,„{tojetako|emoglodovestidoodre|enihzabuna„. –Recimo,koalicijaokoMla|anaDinki}a je u{lauparlament,itojezaistane{to~emuse moradivitiposlesvega{tojeG17plusuradio kaostrankauposledwihdesetgodina–naveoje Baki}. Zoran Stojiqkovi} tvrdi da je razlog za dobre izborne rezultate stranaka koje su formiraleprethodnuvladuuvereweglasa~adaseni{tabitnonemo`epromeniti. –Akopogledatekorektnorezultate,nekuvrstu kazne gra|ani su uputili, sem radikalima kojisuzbog[e{eqeveosionostipaliispodizbornog cenzusa, pre svega napredwacima i koalicijiokoDemokratskestranke–rekaojeStojiqkovi}.

daqe ra~unaju na wegov korektanodnos.Ineverujemda}eodnosiizme|uSPS-aiDS-abiti naru{eni–oceniojeVukovi}.

budemo imali lidere velikih stranakakaokandidatezapredsednika Republike – ukazao je Vukovi}. B.D.Savi}

Da~i}o~ekujebrzdogovor sTadi}em LiderSPS-aIvicaDa~i} izjaviojeju~e da veruje u nastavak dosada{we saradwe s DS-om,inajavioda}eslideromtestranke BorisomTadi}em tokomdanailisutrarazgovarationa~elnomdogovoruobudu}ojvladiipoliticikojubitrebalozajednodavode. – Nema razloga za skrivenu politiku. Akosesaglasimooop{timpitawima,uverensamutoda}edogovorbitibrzopostignutidane}ebitipotrebedakoalicijana ~ijemsam~elupristupadogovorimasbilo kim drugim – rekao je Da~i} na proslavi tre}egdana\ur|evdanauromskomnasequu Zemunu. Onjeponoviodanikadanijerekaodasastavvlademoradaseunapredodredi,ve}samodajelogi~noda,ukoliko`elimodapodr`imojednogodpredsedni~kihkandidata, podr{kamorabitidvosmernaiobuhvatati zajedni~kiradnaformirawuparlamentarneve}inenasvimnivoimanakojimajemogu}e”. –Tozna~idajejedinona~emusmoinsistirali – da li imamo potvrdu o na~elnom dogovoruoformirawuzajedni~kevladekoja bi ispo{tovala na{ izborni rezultat –

naveo je Da~i}, i naglasio da u tomsmislunevidinikakavrazlogdaurazgovoreulazisnekim drugimprenegosDS-omiTadi}em. – Bili smo pouzdani partneri i o~ekujem da u toku dana ilisutrarazgovaramsTadi}em. Powegovimre~ima,politi~ka pitawa su va`na ali je „najbitnije da vidimo ima li podr{kedazajednopravimovladu”. –Nijetotrgovinanitiucena alijaovopitamponovo–za{to biste podr`ali nekoga bez neke garancije?–poru~iojeon. Kakojeistakao,SPSnudijedinostavni princip – „zajedno }emoraditinaformirawuvladeidatipodr{ku u drugom krugu predsedni~kih izbora,asvirazgovoriopersonalnimpitawima mogusa~ekatiperiodposle20.maja”. –Akoneko`elisnama,ondatrebadato jasnoka`e–dodaojeDa~i}. Upitandali`elipremijerskomesto,odgovorio je da to nije ucena ve} samo misli datomo`edabuderealnaraspodelasnaga, alidaprioritettrebadaimaDS,atekpo-

tom wegova koalicija kao druga po snazi, akosepostignedogovor. „To ne zna~i da tu funkciju `elimo po svakucenu.Zamenejenajbitnijedasmomi druginajbitnijifaktorueventualnojvladaju}ojkoaliciji”,zakqu~iojeDa~i}uznapomenudasasvojimkoalicionimpartnerima, bez obzira na razliku u nekim temama, uvekusagla{avapristupeva`nimpoliti~kimre{ewima.

c m y

politika

dnevnik

sreda9.maj2012.

3

IZBORI2012. * IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012.* IZBORI2012. UVOJVODINI20.MAJAPONOVONAGLASAWE

Koideudrugikrug izborazaposlanike UVojvodini}e20.majabitiodr`andrugiizbornikrugzaizbor pokrajinskihposlanikapove}inskomizbornomsistemujernijedan odkandidatanaproteklimizborima6.majanijedobiopodr{kuve}ineglasa~ausvojojizbornojjedinici.UVojvodinijetakvihjedinica60,kolikoseibiraposlanikapove}inskomizbornomsistemu. Udrugomkrugusuo~i}esekandidatikojisuusvojimizbornimjedinicamaosvojilinajvi{eglasovauprvomkrugu,wihukupno120. Ponezvani~nimpodacima,kojejo{nijepotvrdilaPokrajinskaizbornakomisija,tosu: Ada:Jo`efTobia{ (DS)iFerencIrmewi (GG–URS). Alibunar:NedeqkoKowokradMeda (DS)iMilan]uruvija (SPS). Apatin:@ivoradSmiqani} (SPS)i\or|oKurixa (DS). Ba~:TomislavBogunovi} (DS)iMilenkoBabi} (SPS). Ba~kaPalanka:GoranStupar (SNS)iGoranLackovi} (SPS). Ba~kaTopola:[andorEgere{i (SVM)iGrujaMilo{ev (SPS). Ba~kiPetrovac: JanBohu{ (DS)i JanBrna (LSV). BelaCrkva:@eqkoCrnogorac (DS)iSandraRisti} (LSV). Beo~in:SavaSvir~evi} (DS)iJelenaDrobwak (SNS). Be~ej:SlobodanZlokolica (DS)VukRadojevi} (SNS). Vrbas:@eqkoVidovi} (DS)iMilanMilovi} (SPS). Vr{ac:StevicaNazar~i} (DS)iAleksandarJevremovi} (SPS). @abaq:TihomirNe`i} (DS) iJovan(Jovica)Pani} (LSV). @iti{te:IgorSalak (DS)iDu{anMili}ev (SPS). Zrewanin1:PredragMatejin (SNS)iVladimirVasiqev (LSV). Zrewanin2:AleksandarMarton (LSV)iZlatanaAnki} (SNS). Zrewanin3:IvanBo{wak (SNS)iDraganTo{i} (SPS). In|ija:Ru`aAvali} (SPS)iDaniloVi{wevac(DS). Irig:Ilija]osi} (DS)iBrankaSolomonovi} (SNS). Kawi`a:Sabol~Kavai (SVM)iMarijaRafai (DS). Kikinda1:StanislavaHrwak (SNS)iIlijaVojinovi} (DS). Kikinda2:SvetislavVukmirica (SNS)iMilo{[ibul (LSV). Kova~ica:MartinZloh (DS)i@ivojinMateji} (SNS). Kovin:IvanaMili} (DS)iDu{an(DuleSunce) Petrovi}(SNS). Kula:JovanJani} (DS)iPeroErgarac (SNS). MaliI|o{:I{tvanBiro (DS)iBalintJuhas (SVM). NovaCrwa:BranislavDamjanov(DS)iMile[tukaTodorov(SPS) NoviBe~ej:MilivojVrebalov (LDP)iStevanPopov (SNS). NoviKne`evac:PredragBeri} (DS)iAnikoJeras (SVM). NoviSad1:DamirZobenica (SNS)iSlobodanKa~ar (DS).

NoviSad2:@ivotaLazarevi} (DS)iRadovanLatinovi} (LSV). NoviSad3:AleksandarJovanovi} (LSV)iVeqkoKrstono{i} (DS). NoviSad4:ZoranJeli~i} (DS)iMarinko[olak (SNS). NoviSad5:AleksandarGrmu{a (DS)i@arkoMi}in (SNS). NoviSad6:SvetislavKrsti} (SNS)iGoranPaunovi} (DS). NoviSad7:SrboqubBubwevi} (DS)iPetarNovakovi} (SNS). Opovo:JovanRackov (DS)iPredragGincuq (SNS). Oxaci:\or|eBogdanovi} (SPS)iPredragCvetanovi} (DS). Pan~evo1:ZoranJovanovi} (DS)iSvetozarGavrilovi} (SPS).

Pan~evo2:PetarAndreji} (DS)iJak{aBal~akovi} (SNS). Pan~evo3:JovanLazarov (SNS)iBrankoBokun (URS). Pe}inci:@ivkoBataMarkovi} (DS)i\or|eArsenijevi} (SNS). Plandi{te:ZoranTomovski (DS)iNikolaVu~kovi} (SNS). Ruma:NenadBorovi} (DS)iRadaMaravi}(SNS). Senta:AtilaJuhas (SVM)iAniko@iro{-Jankeli} (DS). Se~aw:DarkoVukoje(DS)iAleksandarBudi{a(SPS). Sombor1:LazarRa~i} (DS)iZoranPar~eti} (SNS). Sombor2:Sr|anZavi{in(DS)idrDu{anVuja{kovi}(SPS). Srbobran:ZoranMladenovi} (SPS)i\or|eDebeqa~ki (DS). SremskaMitrovica:@ivkoVrceq (SNS)iGoranIvi} (DS). S.Karlovci:BranislavFilipovi} (DS)iRadosavKarabasil (SNS). StaraPazova:MilanBeara (SNS) iDu{anIn|i} (DS). Subotica1:Ilona^erneti} (SVM)iSlavkoPara} (DS). Subotica2:DanijelKova~i} (DS)iJo`efHegedi{ (SVM). Subotica3:\ulaLadocki (SVM)iRobertSanto (DS). Subotica4:I{tvanPastor (SVM)iAtila^engeri (DS). Temerin:SavkaStratijev (SNS)iAndra{Gustow (DSVM). Titel:* ^oka:LasloKormawo{ (SVM)iPredrag Miji}(DS). [id:BogdanTravica (DS)iNikolaVasi} (SNS). (*jo{bezpodataka) S.N.Kova~evi}

Pajti}:Ovlastiposle20.maja kod formirawa vlasti jer su proevropske snage stekle zna~ajnu ve}inu na izborima, ali dadotogdatumaDSnemanamerudaulaziubilokakvepoliti~kedogovore. – Apsolutni prioritet je obezbediti pobedu predsednika Borisa Tadi}a zbog toga {to je to preduslov daqih evropskih integracija ove zemqe–rekaojePajti}.

– Srpski pokret obnove podr`a}e u drugom krugu predsedni~kihizborakandidatakoalicije„Izborzaboqi`ivot”BorisaTadi}a –izjaviojeju~eliderSPO-aVukDra{kovi} Tanjugu. – Verujem da }e to u~initi i svi ~lanovi i pristalice SPO-a. Dra{kovi}jenaglasiodajetapodr{kaprincipijelna. –Ovapodr{kajeprincipijelna,jersesBorisomTadi}emza ciqevropskeSrbijeborimozajednojo{od1990.godine–naveojeDra{kovi}. *** UjediweniregioniSrbijeudrugomkrugupredsedni~kihizbora podr`a}e predsedni~kog kandidata koalicije „Izbor za boqi`ivot”BorisaTadi}a,odlu~enojeju~enasedniciPredsedni{tvaURS-a. „Predsedni{tvoURS-ajeodlu~ilodaudrugomdrugupredsedni~kihizborapodr`iBorisaTadi}a”,navedenojeusaop{tewu.

Mir~i}:Odgovorno rukovodstvo

PRIORITETOBEZBEDITIPOBEDUTADI]A

–O~ekujempobeduinapredsedni~kim i na ve}inskim izborimaidanarednurepubli~kuipokrajinskuvladuformirajusnagekojesuizraziteproevropske orijentacije – izjavio je predsednik Vlade AP VojvodineipotpredsednikDemokratske stranke Bojan Pajti}. On je dodao da ne o~ekuje da nakon 20. maja bude problema

SPOiURS uzTadi}a

Govore}i o principima u formirawu lokalnih koalicija, Pajti} je istakao da je kod DS-auvekvladaoprincipautonomnosti. Glavni odbor je, po wegovim re~ima, pre nekoliko godinadonosioodlukenalokalugdejebilopri~eoformirawukoalicijesaSrpskomradikalnomstrankom,alionisusadaispodcenzusaiprakti~none uti~unaqudske`ivote.

–Mi}emodavatiautonomiju lokalnimodborimatamogdese odlu~uje o vodovodu i kanalizacijiiputevima,treba,ipak, dasedogovorinalokalnomnivou kako }e sara|ivati stranke,alinaravnodajepreporuka da to bude saradwa koja }e donetistabilnostiorijentaciju ka evropskim integracijama – zakqu~iojePajti}. A.L.

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} ka`e da je za te`ak izborni neuspeh odgovorno naju`e rukovodstvaoSRS-a,kojenijeznaloudovoqnojmeridaiskorstiogromnu popularnost koju u Srbiji, ali i svetu,u`ivalidertestrankeVojislav[e{eq. – Najvi{i organi stranke ramotri}e odgovornost svakog od nas za izborni neuspeh i povu}i odre|ene poteze – rekao je Mir~i}nakonferencijizanovinare uNovomSadu. Dodaojedajeuprvimreagovawima iz Haga i sam [e{eq bio svestan toga da je zbog izbornog neusphastrankado{launezavidnusituaciju: –Timvi{ejernasjeipreizbora upozoravao na to da bi moglo do}i do velikih oscilacija kod dobijawaglasovaukolikonebudemodosledniiubedqiviuprezentirawuna{egstrana~kogprogra-

ma.Na`alost,nitismobiliubedqivi, niti dosledni, zbog ~ega bira~i, jednostavno nisu prepoznaliSRSiwegovenamere–naveojeMir~i}. Skrenuojepa`wubudu}imvlastimauSrbijinatoda}ezakon, kojim mandatima raspola`u pojedinci a ne stranke republi~ku, pokrajinskuilokalneskup{tine pretvoritiusvojevrsneberze: – Taj zakon omogu}io je da ve} naovimizborimauprviplanizlete raznorazne grupe gra|ana, kojesunabira~kimmestimakupovale glasove bira~a po 1.000 do 5.000 dinara. Mo`e se pretpostaviti {ta }e se de{avati kad takvi, nazoviposlanici ili odbornicikojisuvlasnicisvojihmandatado|uuskup{tinskeklupe,na raznim nivoima. Umesto predstavni~kihtelanaroda,skup{tine}epostatiberzezakupoprodajumandata–naveojenakrajuMiloradMir~i}.

Podr{kaizDSHV-a DemokratskisavezHrvatauVojvodinipozvaojeju~eglasa~edau predstoje}emdrugomkrugupedsedni~kihizborapodr`ekandidata DS-aBorisaTadi}a.”Prvideoizboranasvimnivoimazavr{iose bezve}ihodstupawaodplaniranoguspeha,noni{tatone}evredetiakosemasovnoneiza|enadrugiizbornikrugprededni~kihizboraipodr`ikandidaturaBorisaTadi}azapredsednikadr`ave, za{tasezala`eiDSHV”,navodiseusaop{tewuovestranke.

FOTO DANA

REKLI SU

Bajatovi}:Prvo vlada

Je{i}:Plati}emo ve}ucenu

Kora}:Jo{pamtim [e{eqevbey

P o t p r e d s e d n i k SPS-a Du{an Bajatovi}izjaviojeda}e odlukasocijalistao tomekoga}epodr`ati u drugom krugu predsedni~kih izborazavisitiodrazgovora o formirawu nove vlade. Bajatovi} je za RTS kazao da SPS `eli da pre svegauozbiqipoliti~kuscenu,anedaucewuje. –Narednih15danajeprostorzaozbiqne politi~ke razgovore, `elimo da ih uozbiqimo, a ne da ucewujemo – rekao je Bajatovi},navode}idaSPS`elinajpredarazgovarasdosada{wimkoalicionimpartnerimajerjetonajkorektnije.Onjeukazaonato datokomrazgovoraoformirawuvlademora da se „napravi nacionalni konsenzus o otvorenim pitawima”. Na pitawe da li }e SPSdatipreporukusvojimbira~imaotome koga da podr`e u drugom krugu predsedni~kihizbora20.maja,onjeodgovorioda}e tozavisitiostokarazgovora.

Predsednik op{tine In|ija i funkcioner DS-a Goran Je{i} izjavio je ju~e da }e vlada biti dogovorena pre drugog kruga predsedni~kih izbora, da bi u woj trebalo da se na|uiLDPiURS. Je{i} smatra i da }e demokrate platiti cenu odluke da se op{tiizboriodr`enaprazni~nidantime{to}ekoalicionimpartnerimamorati da prepuste vi{e vlasti nego {to zaslu`uju. – Budu}i da zavisimo od predsedni~kih izboraipodr{kedrugihstranaka–astra{nojeva`nodaBorisTadi} pobedidaSrbijanebibilasu{tinskiugro`enanaredne ~etiri godine – za to }emo morati da platimove}ucenu–rekaojeJe{i}urazgovoruzaTanjug. Onjedodaodautomsmisluzahtevlidera SPS-a Ivice Da~i}a da bude premijer vidikaolegitiman.

PredsednikSocijaldemokratske unije @arkoKora} ocenioje ju~eda}ebudu}uvladu najverovatnije formirati Demokratska stranka i Socijalisti~ka partija Srbije, alidato„ne}ebitilako”. Kora} je za B-92 rekaodaslideromKoalicije „Preokret” ^edomirom Jovanovi}em, na ~ijoj listi je nastupaonaizborima,jo{nijerazgovaraootome da li }e podr`ati takvu vladu, i dodao da, i ukoliko DS odlu~i da napravi vladu sa Srpskomnaprednomstrankom,onane}edugotrajati. Komentari{u}iJovanovi}evuizjavuda}eu drugom krugu predsedni~kih izbora podr`ati lideraDS-aBorisaTadi}a,Kora}jekazaoda }ega,tako|eionpodr`ati,alijenapomenuo dajesvudauEvropineuobi~ajenodanekobude predsednik12godina. – Ne mogu da glasam i podr`im Nikoli}a, odli~nopamtimwegov[e{eqevbex–istakao jeKora}.

Palma:Glasajte zaTadi}a Gradona~elnik Jagodine i lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi}Palma podr`aojepredsedni~kog kandidata liste „Izborzaboqi`ivot”BorisaTadi}a.Onjeujednoi~estitaoTadi}u kao „novom-starom predsedniku Srbije”. Markovi} je, na Tadi}evom predizbornom skupu u Jagodini, podsetionatodajeposledwavladaiprvaunovijojistorijikojaje izdr`alapunmandat,dajeuspela da od Srbije napravi dr`avu politi~ke stabilnosti i da takva politikatrebadabudenastavqena. – @elim da pozovem gra|ane Srbije,nesamoonekojisuglasalizaKoalicijuSPS–PUPS–JS,

daglasajuzabudu}egpredsednika Borisa Tadi}a. Ja imam to pravo zato{tosumepriznalemojekom{ije, i ako mi Jagodinci s kojim samodrastaoveruju,mogudapozovemiceluSrbijudaglasazaBorisaTadi}a–rekaojeon. Po wegovim re~ima, posle godina ekonomskih isku{ewa, i straniinvestitorisu,upravozahvaquju}i dosada{wem presednikuTadi}u,po~elidadolazeuSrbiju. –Nekadasamgovoriodasepatriotizamnesipautraktore,sadaka`emdasestatuskadidataza ~lanstvo u EU sipa u nova radna mestaizatomoramodaglasamoza predsednika Borisa Tadi}a – rekaojeMarkovi}.

4

politika

sreda9.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRIVREMENI PODACI PIK-a

Vodedemokrate le liste su ispod cenzusa od pet procenata, a kojem su najbli`i LDP sa 4,62 odsto i „Dveri„ s 4,00 odsto. U PIK-u nagla{avaju da su ovi podaci izvedeni na osnovu rezultata glasawa u 30 vojvo|anskih op{tina, ali da jo{ uvek nisu obra|eni podaci iz ve}ih gradova, me|u kojima su Novi Sad, Subotica, Zrewanin, Pan~evo i Sombor. Iz tih gradova, kako nam je sino} re~eno u PIK-u, podaci tek pristi`u. B. D. S.

Foto: R. Hayi}

Po privremenim podacima Pokrajinske izborne komisije na osnovu 43,18 odsto obra|enih glasova, odnosno polovine izbornih jedinica u Vojvodini, najve}u podr{ku na izborima za pokrajinske poslanike po proporcionalnom modelu dobila je lista DS-a – 22,33 odsto, dok koalicija oko SNSa ima 17,47 odsto. Slede koalicija oko SPS-a s 12,16 odsto, LSV s 9,26 odsto, SVM sa 7,92 odsto, SRS sa 6,63 odsto i DSS s 5,31 odsto. Osta-

NOVI SAD

Petnovihaktera uklupama Demokratska stranka je osvojila 18 mandata za Skup{tinu grada Novog Sada, {to je najvi{e od svih izbornih lista, pokazuju podaci Gradske izborne komisije. Koalicija oko SNS-a ima}e 16 odbornika, LSV 15, SPS s koalicionim partnerima sedam, a Romska demokratska stranka {est. U skup{tinskim klupama sede}e i po pet odbornika DSS-a i „Dveri„, radikali }e imati ~etiri deputata, a SVM i NOPO po jednog. Novi u gradskom parlamentu su SNS, SPS, RDS, „Dveri„ i NOPO, a vi{e nije zastupqen URS. GIK je odbio sve prigovore napredwaka, ali je zato URS u me|uvremenu podneo 15 prigovora. O~ekuje se da }e se SNS `aliti sudu, koji ima rok od 48 sati da odlu~i po wihovoj `albi i eventualno poni{ti izbore na bira~kim mestima za koja su se `alili.

U GIK-u nismo dobili precizne podatke, ali su saop{tili da je od 312.723 bira~a glasalo ne{to vi{e od 173.000, {to je 55,4 odsto. Neva`e}ih listi}a je bilo vi{e od 7.000, {to je blizu pet odsto. Iako je 2008. godine bilo 18.560 bira~a mawe, ovog puta je glasalo mawe sugra|ana, ~ak 5.000. U odnosu na izbore odr`ane 2008. godine DS je osvojio blizu 28.000 mawe glasova, a LSV gotovo 10.000 vi{e. Radikali su za ~etiri godine izgubili vi{e od 40.000 bira~a, a socijalisti popravili rezultat za 5.000 glasova, pa su sad dobili podr{ku 13.503 gra|anina. DSS se zadr`ao na istom nivou s osvojenih 9.835 glasova, odnosno svega hiqadu mawe. Skok od 500 glasova ima SVM, koji je osvojio 2.959 glasova. D. Igwi}

Duli}o~ekuje ve}inu Predsednik Gradskog odbora DS u Subotici ModestDuli} je rekao da }e i naredne ~etiri godine biti glavni sto`er vlasti jer je, po wihovim ra~unicama, obezbe|ena ve}ina lokalnom parlamentu. Uz koalicione partnere DS-a na listi „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}“, DSHV i SDPS, skup{tinsku ve}inu trebalo bi da ~ine LSV, Koalicija SPS–PUPS–JS-a, zatim „ Preokret “, mawinske partije koje okupqaju Ma|are i Buwevce, kao i DSS.

– Verujem da }emo imamo podr{ku, stim da DSS ne}e u~e-

stvovati u izvr{noj vlasti – rekao je Modest Duli}. S. I.

Suboti~kiDSSskoro zadovoqan – Delimi~no smo zadovoqni osvojenim rezultatima – rekao je predsednik Gradskog odbora DSS u Subotici i nosilac “Liste za Srbiju” BogdanLaban.Ova lista osvojila je {est mandata. Za sada ih niko nije zvao i nije bilo razgovora o mogu}im koalicijama na lokalnom nivou. Laban je rekao rekao da su, po wegovim saznawima, pojedine partije pla}ale glasa~e 1.000 do 3.000 dinara da glasaju za wih i da bi, kao u Novom Sadu, pojedine osobe trebalo uhapsiti zbog kr{ewa propisa. S. I.

DSS:Novavladane}e dugotrajati – Iza nas je najgora kampawa u Novom Sadu ikada jer su se vladaju}e stranke potrudile da ogade izbore, a na{ grad je opet punio novine zbog kupovine glasova – rekao je ju~e na konferenciji za novinare predsednik GO DSS-a BorkoIli}. On je istakao da }e DSS u novosadskoj skup{tini imati pet odbornika, {to je jedan vi{e u odnosu na jo{ uvek aktuelni saziv, i da mu nije jasno radovawe vladaju}ih stranaka kad su na vlast do{le kupovinom glasova. Budu}a poslanica DSS-a Ru`i-

ca Igi} rekla je da su oni pobednici izbora, a ne koalicija oko socijalista, jer su iza{li samostalno, a dobili podr{ku gotovo 500.000 qudi. Svetlana Selakovi} bi}e pokrajinska poslanica i poru~ila je da od Vlade Vojvodine o~ekuje po{tovawe propisa i zakona jer to gra|anima pru`a sigurnost, a ne da se sva qudska prava i dokumenta re{avaju preko veze. DSS }e se, po wenim re~ima, u vojvo|anskom parlamentu zalagati za to da ne budemo gra|ani drugog reda. D. Ig.

Vrbas:DSpa socijalisti

Kula:Osamlista pre{locenzus U novom sazivu za lokalni parlament u Kuli, koji broji 37 odbornika, najvi{e mandata je osvojila lista „Izbor za boqu Vojvodinu“. Sa 4.691 dobijenim glasom (20,72 odsto) oni }e u SO Kula imati devet mandata. Drugo mesto osvojila je lista „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}“ s 3.695 glasova (16,32 odsto) i sedam mandata, dok je na tre}em mestu koalicija okupqena oko SPS-a s 3.392 glasa (14,98 odsto) i tako|e sedam mandata. S 2.950 osvojenih glasova (13,03 odsto) DSS }e u kulskom parlamentu imati {est mandata, dok }e po dva mandata imati URS s 1.365 glasova (6,03 odsto), „^edomir Jovanovi} – LDP – SPO“ s 1.205 osvojenih glasova (5,32 odsto), zatim SRS s osvojena 1.254 glasa (5,54 odsto), kao i Savez vojvo|anskih Ma|ara s 951 osvojenim glasom (4,20 odsto). Cenzus za izbor odbornika u SO Kula nisu pre{li Liga

socijaldemokrata Vojvodine, „Dveri za `ivot Srbije“ i Grupa gra|ana „Cepaj za Crvenku“. Na republi~kim izborima najvi{e glasova u op{tini Kula osvojila je lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli} – 5.250 (22,1 odsto). Na drugom mestu je lista „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}“ sa 4.983 glasova (21 odsto), slede Koalicija SPS–PUPS–JS-a s 3.360 glasova (14,2 odsto), DSS s 2.098 glasova (8,8 odsto), lista „Preokret“ s 1.546 glasova (6,5 odsto) i SRS sa 1.449 glasova (6,1 odsto). Na predsedni~kim izborima najvi{e glasova gra|ana kulske op{tine osvojio je BorisTadi} (DS) 5.458 (23,03 odsto), slede Tomislav Nikoli} (SNS) s 5.542 glasova (23,03 odsto), IvicaDa~i} (SPS) s 3.427 glasova (14,45 odsto), i VojislavKo{tunica (DSS) s 2.190 glasova (9,2 odsto). M. Mk.

U op{tini Vrbas od ukupno upisanih 36.811 glasa~a, po nezvani~nim rezultatima, iza{lo je 22.338, ili 60,68 odsto. Vrbas je jedna od nekoliko op{tina u Srbiji gde se u nedequ nije birao lokalni parlament.nije birao lokalni parlamnet Najvi{e glasova na izborima za predsednika republike osvojio je BorisTadi} – 5.607 (26,34 odsto) dok je drugoplasirani Tomislav Nikoli} sa 4.780 osvojenih glasova (22,45 odsto). Na tre}em mestu na{ao se IvicaDa~i} sa 4.742 glasa (22,278 odsto). Na izborima za novi saziv republi~kog parlamenta najvi{e glasova osvojila je lista „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}“, 5.098 (22,83 odsto). Na drugom mestu na{la se lista „Ivica Da~i} – SPS–PUPS–JS“ sa 4.795 glasova (21,48 odsto). Slede lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}“ sa 4.790 glasova (21,45 odsto), „^edomir Jovanovi} – Preokret“ s 1.425 glasova (6,38 odsto), zatim, „Dveri za `ivot Srbije“ s 1.370 glasova (6,13 odsto) i „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav [e{eq“ s 1.339 glasova (5,99 odsto). Na izborima za pokrajinski parlament po proporcionalnom sistemu najvi{e glasova je osvojila lista „Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}“ – 4.627 (20,95 odsto), zatim koalicija oko SPS-a – 4.896 (23,14 odsto), koalicija oko SNSa – 4.285 (19,12 odsto), kao i SRS – 1.378 (6,43 odsto), LSV – 1.337 (5,88 odsto) i „Dveri za `ivot Srbije“ – 1.398 (5,76 odsto). M. Mk.

Srbobran:BezmandataURS, SRS,SVM,JS... U Srbobranu je na izborima za 28 odbornika lokalnog parlamenta najvi{e glasova osvojila lista „Branko Gajin – Demokratska stranka„ – 2.271 (27,17 odsto) pa }e tako u novom sazivu SO Srbobran imati devet mandata. Na drugom mestu je lista „Ivica Da~i} – SPS–PUPS“ s osvojenih 1.668 glasova (19,95 odsto) i sedam mandata. Na tre}em mestu je lista Grupe gra|ana „Pokret za promene – dr Ilija Gazepov“ – dobila je 1.388 glasova (16,60

odsto), odnosno {est mandata. U lokalnom parlamentu }e se na}i i ~etiri odbornika s liste „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}“, koji su imali 1.105 glasova (13,22 odsto) i „Liga socijaldemokrata Vojvodine – Nenad ^anak„ s osvojenih 468 glasova (5,60 odsto) i dva mandata. Ispod cenzusa su ostali SRS, URS, SVM, „Pokret ma|arske nade – Er`ebet Gazdik“, Koalicija JS–SDPS-a i Koalicija „Srbobranski ma|arski preokret“.

Kada je re~ o pokrajinskim izborima po proporcionalnom sistemu, prvi su „Izbor za boqu Vojvodinu – Bojan Pajti}“ s 1.674 glasova (20,21 odsto), zatim Koalicija SPS–PUPS–JS–SDPS-a s 1.589 glasova (19,18 odsto), „Pokrenimo Vojvodinu – Tomislav Nikoli}“ s 1.557 glasova (18,80 odsto), LSV s 869 glasova (10,49 odsto), SVM s 587 (7,09 odsto), kao i SRS s 517 glasova (6,36 odsto) i koalicija oko LDP-a s 345 glasova (4,17 odsto). M. Mk.

BelaCrkva:JSuzDS U Beloj Crkvi je, po nezvani~nim rezultatima, na op{tinskim izborima od petnaest u~esnika cenzus pre{lo osam. Po osam odborni~kih mandata osvojile su liste DS-a i JS-a, po ~etiri – „Bo-

[id:Sremci podelili mandate Na osnovu objavqenih rezultata Op{tinske izborne komisije u {idskoj op{tini, na lokalnim izborima najvi{e mandata u Skup{tini op{tine dobila je Demokratska stranka, 11, po{to je za wih glasalo 4.428 gra|ana, odnosno 24,8 odsto. Za Srpsku naprednu stranku glasalo je 3.054 gra|ana, odnosno 17,11 procenata, ~ime je ta stranka osvojila osam mandata. Socijalisti~ka partija Srbije osvojila je 2.613 glasova, odnosno 14,64 odsto, ili sedam mandata. Toliko je osvojio i DSS, s 2.632 glasa, ili 14,74 odsto. Srpska radikalna stranka osvojila je tri mandata, odnosno 1.368 glasova, ili 7,66 odsto. LSV je u [idu dobio 1.213 glasova, odnosno 6,79 odsto, ili tri mandata za novi saziv lokalnog parlamenta. J. A.

gata Srbija” i SNS, tri mandata pripalo je LSVu, a po dva koaliciji SPS–DPSS-a, DSS-u i Grupi gra|ana „Belocrkvanska slobodna inicijativa„. M. V.

B.Topola: PobedaSVM-a Na lokalnim izborima u ba~kotopolskoj op{tini od 31.072 upisanog bira~a glasalo je 17.987, ili 57,89 posto. Od 12 odborni~kih lista najvi{e glasova – 5.324, ili 29,6 odsto, dobilila je lista SVM-a, kojoj je pripalo 16 odborni~kih mandata, od ukupno 41 koliko ima u SO. Na drugom mestu je lista DS-a s 12,93 posto glasova i sedam mandata, LSV je pridobio poverewe 10,42 odsto bira~a i ima pet mandata, dok je SNS s podr{kom 8,51 odsto bira~a osvojio ~etiri mandata. Po tri mandata do bi li su Gru pa gra |a na „Dr Haxi Jano{„, PUPS i SPS. M. Mr.

Kova~ica:Kri{ankandidat za~etvrtimandat U kova~i~koj op{tini, po nezvani~nim rezultatima, od 11 lista za lokalne izbore odborni~ke mandate osvojilo je osam, a Demokratska stranka je potvrdila primat u ovoj vi{enacionalnoj sredini. Od 39 mandata lista „Demokratska stranka – Boris Tadi}”, ~iji je nosilac predsednik ov da {wih de mo kra ta i tri mandata prvi ~ovek op-

{ti ne Mir os lav Kri{ an, osvojila je 16 mandata. Kri{an je kandidat DS-a i za ~etvrti mandat. Lista „Pokrenimo Kova~icu-Tomislav Nikoli}” koju predvodi predsednik ov da {wih na pred wa ka Zoran Savanov iz Debeqa~e dobila sedam, a „^edomir Jovanovi}-Preokret-LDPSPO-SDU” sa nosiocem Lazarom Ru`i}emiz Crepaje ~eti-

ri mandata. Po tri mandata osvojili su Liga socijaldemokrata Vojvodine, Grupa gra|ana „Zelena jabuka” i „Svi zajedno, protiv izgradwe fabrike za preradu azbesta Slova~ka stranka Jan Paul”, dva manda ta pri pa {}e ko a li ci ji „Ivica Da~i}-SPS-PUPS” i jedan Savezu vojvo|anskih Ma|ara. M. Mr.

Irig:Profesor]osi} udrugomkrugu U op{tini Irig svoje glasa~ko pravo je, od 9.605 upisanih bira~a, iskoristilo 6.010, {to je 62,57 procenta. Demokratska stranka osvojila je najve}i broj glasova, 1.445, {to je 24,04 procenta. Sledi Srpska napredna stranka s osvojenih 1.265 glasova, odnosno 21,05 odsto. Za SPS je glasalo 780 Iri`ana, odnosno 12,97 odsto, za LSV 717, {to je 11,93 procenata, za SRS 400,

od no sno 6,65 pro ce na ta. Ko a li ci ja „Pre o kret„ dobila je 378 glasova, odnosno 6,19 procenata i URS 306 glasova, odnosno 5,09 procenata. U drugi krug na ve}inskoj listi oti{li su kandidat Demokratske stranke profesor dr Ilija ]osi} i kandidatkiwa Srpske napredne stranke BrankaSolomonovi}. J. A.

DOMA]AVALUTANANOVOM MINIMUMUOD111,96 ZAEVRO

Dinarpada ipre iposle glasawa

Dinar je danas oslabio 13 para, ili 0,1 odsto, tako da je sredwi kurs pao na najni`u vredn ost prem a evru od 111,9696, uprkos tome {to je Nar odn a bank a Srb ij e ju~ e prodala20milionaevra. Centralna banka je od po~etka godine na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu prodal a ukupn o 748,5 mil io n a

evradabiobezbedilanesmetano funkc io n is aw e dev iz nog tr`i{ta. Dinar je ove godine bio najja~i 11. januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara.Namese~nomnivoudinar je oslabio prema evru 0,2 odsto,anagodi{wem11,3odsto. Ind ik at ivn i kurs din ar a prema dolaru u ponedeqak je bio85,8202iza0,4postojeja~iuodnosunaprethodnuvrednost,saop{tiojeNBS. Dinar je prema dolaru slabiji 0,4 odsto nego pre mesec dana, a 20,5 odsto nego pre godinudana.

sreda9.maj2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

PRIKRAJUPRIPREMNIRADOVIZAGRADWU@ELEZNI^KO-DRUMSKOGMOSTAU NOVOMSADU

Izgradwanovog „@e`eqa”kona~no po~iwesutra Na gradili{tu novog `elezni~ko-drumskog mosta preko Dunava u Novom Sadu sve je spremno za pobijawe prvih {ipova, temeqa stubova. Kako „Dnevnik” saznaje, bu{ewe {ipova trebalo bi da po~ne sutra na sremskoj strani, ~im se potpi{e izvo|a~ki projekat, za {ta je anga`ovana beogradska „Geosonda”. Pripremni radovi za izgradwunovogmostapo~elisukrajem aprila, nakon {to je dobijena dozvola. Do sada su ukloweni ostaci stuba na petrovaradinskojstraniipro{irenjenasip, a s novosadske strane se odvaja pe{a~ka staza od gradili{ta. Do kraja nedeqe ukloni}e se ostacistubainaba~kojstrani dabisemoglipobijati{ipovi. Kako saznajemo, temeqi postoje}ih stubova izvan vode }e se delimi~no koristiti za izgradwunovih,ali}esepro{iriti jer }e budu}i most biti {iriodpre13godinaporu{enog: ima}e dve drumske, dve pe{a~ke trake i dva koloseka, dokjebiv{iimaosamojedan.U vodi }e se graditi potpuno novistub.

^imseukloneostacipreostalog stuba, desetak metara daqe premesti}eseigasovodidvacevovodazasnabdevawevodom,{to }e uraditi novosadska firma „Graditeq” i NIS „Naftagas„.

lova stubova poverio je jagodinskojfirmi„Mat”,a„Mostogradwa”}emontiratikonstrukciju. Na gradili{tu s petrovaradinske strane formirano je kontejnerskonaseqezapotrebe

Vrednost~itavogposlajeoko45,3milionaevra, asufinansirajugaEvropskaunija,Autonomna PokrajinaVojvodinaiGradNoviSad Glavniizvo|a~radova,konzorcijum dve {panske firme „Azvi” i „Horta Koslada”, te italijanski „Tadei”uklawawepreostalihde-

UMAT-uTVRDEDASRBIJASKORODAINEMAEKONOMSKUPOLITIKU

izvo|a~aradovainadzornogorgana, koji je poveren nema~koj firmi„DD-interne{enel”.^elikzaizgradwumostadoprema-

}e se po utvr|enoj dinamici iz Poqske,mostovskakonstrukcija}eseproizvoditiuItaliji,a wene delove ovde }e montirati „Mostogradwa”. Vrednost~itavogposlajeoko 45,3milionaevra,asufinansiraju ga Evropska unija, Autonomna Pokrajina Vojvodina i gradNoviSad.Izgradwu~eli~ne konstrukcije novog „@e`eqevog„ mosta finansira}e Evropskaunijaizbespovratnih sredstavaIPA-fondasoko26,2 milionaevra,dok}eAutonomna PokrajinaVojvodinaiGradNoviSadizdvojitioko19,1milionaevrazademonta`uprivremenogimonta`unovogmosta. Ina~e,trebapodsetitinato dasuozbiqnijenajaveizgradwe novog „@e`eqevog” mosta krenule 2006, kada su se biv{i ministarzakapitalneinevsticije Velimir Ili} i tada{wi direktor JP „Putevi Srbije” Branko Joci} zakliwali da }e radovi po~eti krajem 2007, pa 2008,aliimnogidrugi;kasnije seispostavilodasuo~ekivawa bilapreambiciozna,pasuradovinajavqivaniza2009,2010... R.Dautovi}

DOKSE^EKASMAWEWE POREZA

Poskupquje bebioprema Dokjepa`waroditeqauSrbiji bila usmerena ka parlamentu,jerseo~ekivaloda}eposlanici izglasati zakon o povra}aju PDV-a na de~ju opremu, neki trgovci podigli su cene pelena,kolica,auto-sedi{taza decu. Uprvetrigodine`ivotadeteta,roditeqisamonaPDVza bebi-opremudajuoko100.000dinara.Tro{kovisutolikidase samo za pelene mese~no tro{i nekolikohiqadadinara. UUdru`ewu„Roditeq”ka`u dasuihzvalimnogii`alilise na poskupqewe bebi-opreme i hraneod20do30posto.Kakoka`u, naro~ito su sko~ile cene pelenaikrupnijeopremezabebe, kao {to su kolica i sedi{ta. Bojana Selakvi} iz Udru`ewa „Roditeq” navodi da problem s cenama postoji zahvaquju}ivisokimmar`ama. – Upravo iz tog razloga mi smo tra`ili da se, osim ukidawa PDV-a, razmotri mogu}nost za ograni~avawe mar`i na te artikle da bi roditeqi zaista osetilinekorastere}ewe–reklajeSelakvi}.

NOVAVLADAMORAPOVESTINOVUFISKALNUIMONETARNUPOLITIKU

Proizvodwaposr}e, Privredaigra|ani akasasvepraznija du`ni20milijardi evra

Budu}avladaima}ete`akzadatak jer kretawa u privredi nisu ohrabruju}a, kao ni situacija s javnim finansijama, ocenili su ju~e ekonomisti saradnici Ekonomskog instituta na predstavqawunovogbroja~asopisa„Makroekonomske analize i trendovi”(MAT). Urednik MAT-a Vladimir Vu~kovi} izjaviojedaMinistarstvofinansijanijejo{objavilo novepodatkeokretawuprihodai rashoda, „{to je nedopustivo ka{wewe”,alidaimaindicijaopove}awuzaradaujavnomsektorui dase„rupaubuxetu”produbquje. Powegovimre~ima,masaneto zarada u prvom kvartalu je bila realnooko~etiripostove}anegouistomperiodupro{legodine.Kakojeistakao,uokvirutoga seprime}ujenatprose~anrastzaradaujavnomsektoru–oko5,4posto. – Unutar javnog sektora najbr`esurasleplatenasvimnivoima administracije, sa ~ak 7,3 posto me|ugodi{weg realnog rasta

–rekaojeVu~kovi},iobjasnioda jeitojedanodmogu}ihuzrokarastaprometautrgovininamalo. U Ekonomskom institutu nisu moglidapove}awezaradauadministraciji pove`u s predizbor-

nimperiodom,isti~u}idaotome mo`esamodasespekuli{e. Vu~kovi}jeistakaodasumartovski podaci o kretawu industrijske proizvodwe boqi od februarskih, ali da se, s druge strane, bele`i negativna stopa na me|ugodi{wem nivou od 3,2 odsto.

SaradnikMAT-aMiladinKova~evi}naglasiojeda}eovavlada„imatijedanodnajte`ihzadataka ikada” i da }e odmah po wenom formirawu biti potrebno preduzeti kratkoro~ne mere i „ga{ewepo`ara”,aone}eseverovatno odnositi na pove}awe stopeporezanadodatuvrednost. Onjenaveodapostojipetoblasti reformi koje moraju da budu sprovedenenadu`irok–reformajavnihfinansija,javnihkomunalnihpreduze}a,javneimovine– presvegastatusgra|evinskogzemqi{ta, restitucija i preispitivawesocijalnefunkcijedr`ave, odnosno konsolidacija penzionogsistemabezkojenemanikonsolidacijejavnihfinansija. Saradnici MAT-a ocenili su da trenutno ekonomske politike gotovodainema,izuzevintervencijacentralnebankenadeviznom tr`i{tu radi kontrole kretawa dinara,nemaprilivainvesticionog kapitala, pa se problemi u fiskalnom sektoru mogu samo uve}avati.

STI@EINVESTICIJAVREDNADVEMILIJARDEEVRA

USrbijinajve}isolarni parknasvetu Predstavnici Vlade Srbije i rukovodstvo kompanije „Sekurum ekvitipartnersJurop”potpisali suju~eMemorandumoizgradwisolarnog parka u Srbiji – najve}eg pojedina~nogusvetu. Memorandum su u Vladi Srbijepotpisaliministar `ivotnesredine,rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli} i ~lanovi UpravnogodboratekompanijeAlesioKolusii Ivan Matejak,uprisustvupremijeraSrbijeMirkaCvetkovi}a. Duli} je posle potpisivawa Memoranduma preciziraodaseradiosolarnom parku snage 1.000 megavata na povr{ini od 3.000 hektara, a ukupnavrednostinvesticijejeoko dvemilijardeevra.Onjenaveoda bi izgradwa parka trajala tri do petgodinaidaseo~ekujeda}ena

wojbitianga`ovano2.500do3.000 qudi,akadasolarniparkpo~neda radi,zapo{qava}e500do600qudi.Duli}jeistakaodauovojinvesticijidr`avaSrbijane}eimati nikakvefinansijskeobveze,ao~e-

kujeseda}eunarednih20godina ostvaritiprihododporezaod750 milionaevra. Matejakjeizjaviodabiizgradwaparkamoglakrenutive}po~et-

kom naredne godine, ali da }e to zavisitiodnala`ewaodgovaraju}eg zemqi{ta i brzine dobijawa neophodnihdozvola.Onjenaveoda je ta kompanija izabrala Srbiju jerimavelikukoli~inuSun~evog zra~ewa, oko 40 odsto ve}u nego u drugim delovima Jugoisto~ne Evrope, i dodao da se jo{ razmatra na kojoj }e se ta~no lokaciji u Srbijigradititajpark. Premijer Cvetkovi} je naglasiodajeva`no{toje ovajprojekatpotpunoizvoznoorijentisani{to}ezaposlitidoma}uradnusnagu, donetinoveivisoketehnologijeizatogaVladaipodr`ava.Premijerjepreciziraoda}esolarnipanelikoji}e sekoristitiuparkubitiizinostranstva, ali da postoji mogu}nost da se proizvodwa preseli u Srbiju.

Jo{ pre nego {to su bira~i krenulinaglasawe,budu}avlada Srbijedobilajenizzadataka.Sadajejasnijekakobinovikabinet mogaoizgledati,auslede}e~etirigodine~ekagamnogotoga{to jepropu{tenodaseuradi:reforme penzionog i zdravstvenog sistema, smawewe javnog duga, industrijalizacija zemqe. Promena bi trebalo da bude u gotovo svimsegmentimapolitike paiumonetarnoj.Gra|ani iprivredio~ekujuida}e dosada{we kredite mo}i lak{e da vra}aju. Ne treba zaboraviti da ukupna dugovawa privrede i gra|anakodnasiznose20milijardi evra. Od te sume lavovski deo otpada na privredu – 13,45 milijardi,preduzetnicimorajuda vrate 91 milion evra a stanovni{tvo 7,72 milijardi. Uglavnom su to indeksirani krediti pa bi prva pomo} trebalo da stigne u vidu stabilnijeg dinara, {to je i guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} rekao da o~ekuje posle izbora. A kakve su sada{anse? Ve}ina analiti~ara smatra da }e budu}i kabinet neizostavno morati da se prilagodi i novim vetrovimakoje}euEvropskuuniju doneti budu}i predsednik FrancuskeFransoaOland. O tome {ta uraditi u budu}nstiikakoobezbediorazvojiredovno ispuwavawe obaveza konsultantkiwa Mila Korugi}-Milo{evi} ka`e: –Tojejedna~inasmnogonepoznatih, koju }e morati da re{ava novikabinet.Ali,ve}sadamora danambudejasnodanemabrzihpoboq{awa – nagla{ava ona. – Skrenulabihpa`wunatoda}ese budu}avladamoratidauzmeuobzirda}euEvropidolaskomnovog predsednika na ~elo Francuske do}idopromena.Evropasetrigodineborilaprotivkrizeo{trim merama {tedwe bez ve}eh uspeha. O~ekujesedasocijalistaOlandu prviplanstaviprivrednirast.

Stru~wak s Novosadskog univerzitetaSin{aOstoji} ka`eda novavladamoradanastavistrukturneiinstitucionalnereforme – Neophodna je reforma penzionog i zdravstvenog osigurawa. Sistem kakav sada imamo je

preskup a rezultati su slabi – obja{wavaOstoji}.–Neophodno je, zatim, smawewe javnog duga – tu su se stvari prili~no otele kontroli.Naravno,tujeiodnos dinar–evro.Moralibismodajasno defini{emo {ta `elimo u budu}nosti, odnosno da program

–Smawewebuxetskogdeficita i javnog duga treba da bude posao kojim}esenovikabinetozbiqno pozabaviti – ka`e ekspert Ivan Nikoli} iz Ekonomskog instituta u Beogradu. – To je mogu}e uz ubiraweve}ihprihodaiu{tede. Prvo podrazumeva efikasniji rad Poreske uprave i pove}awe stopa: o tome da PDV treba da poraste na 20 posto ve} se dugo pri~a.U{tedepodrazumevajuboqiradjavnogsektora,atozna~ismaweweadministracijeikonsolidaciju javnih preduze}a. Veliki je otpor reformama u toj oblasti, ali bolni rezovi su neminovni. U oblasti privrede vlada moradapokrenemerekoje }epodsta}iindustrijalizacijuzemqe.Tojemogu}e uz pokretawe krupnih infrastrukturnih projekata. Uz to, mora se voditi aktivna monetarna politika kao {to to ~ine sve zmeqe koje nisu u evrozoni. Utisak je da je jedina briga Narodne banke Srbije sada da zadr`i inflacijunapredvi|enomnivou.To seradipomo}ismawewailipove}awareferentnestopeisli~nim merama u oblasti obaveznih rezervi. NBS bi morao da vodi ak-

Mnogoproblemati~nihzajmova Podaci govore da je docwa sve ve}a: svaki ~etvrti zajam kod nasjeproblemati~aniuotplatamasekasnivi{eoddevedeset dana.Statisti~ki,poglavistanovnikadugujemo812evra,{toje petputamaweodHrvata,~ak11od`iteqaGr~ke,aliiduplovi{enego{tosmobilizadu`eni2006.godine.[toseti~enivoa industrijskeproizvodwe,onjesadamawinego1995.godine.Dok tunekrenemonaboqe,svakikredit}ebitite`akzavra}awe. dinarizacijestvarnoimplemnetiramouna{sistemilidakrenemo drugim putem. To podrazumeva ulazak u Evropsku uniju i evrozonu {to je br`e mogu}e. Sistem kakav sada imamo nas skupo ko{ta a rezultati su slabi. Dinar deprecira a   vra}we zajmovajesvete`eiprivredii gra|anima.

tivnijupolitiku.Trebadaseanga`uju na konceptu koji }e privredi ponuditi vi{e od relativnomalestopeinflacije. Akonovikabinetpo~nesveovo daispuwava,jasnojeda}ebitite{ko,ali}ese,kakoekspertiobrazla`u,pojavitisvetlonakrajutunela.Usuprotnom–bi}evelikih D.Vujo{evi} problema.

6

ekOnOMiJA / POQOPRivRedA

sreda9.maj2012.

OD 12. DO 18. MAJA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Poqoprivreda okupqa 58zemaqa Me|unarodni poqoprivrednisajamuNovomSadu,79. poredu,bi}eodr`anod12.do 18. maja i okupi}e 1.500 izlaga~a iz 58 zemaqa sveta, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare Novosadskog sajma u „Medija centru„ u Beogradu. Zemqa partnerovogodi{wegsajma–koji }ebitiorganizovanna60.000 kvadratnih metara otvorenog i 25.000 zatvorenog izlaga~kog prostora – je Austrija, jedna od pet najrazvijenijih zemaqauEvropiinajve}iinvestitoruSrbiji.

stoje}i biti veoma interesantanibogatdoga|ajimainapravi na~in nastaviti tradiciju du`uod80godina.Powegovim re~ima,ovamanifestacijaima ne samo komercijalni zna~aj ve}iedukativnijer}ebitiorganizovano~ak42stru~naskupa,okruglastolaisavetovawa, a u saradwi s Privrednom komoromSrbije,uvedenjeinovi segment – izlo`ba agroinovacija s oko 50 novih tehnolo{kih i tehni~kih re{ewa u oblasti poqoprivrede. Vasi} je izrazio zadovoqstvo {to je zemqa partner 79. poqopri-

dnevnik

AKO PAMETNIJE ISKORISTIMO WIVE

Agrarlekzarecesiju Statistikajepokazaladajeu tre}emtromese~jupro{legodine BDP  desezonirano smawen za0,7odsto,u~etvrtomza0,3odsto,{tozna~idajerecesijapo~ela u drugoj polovini pro{le godineidasmou~etvrtomtromese~ju nove recesije, ukazuje ekonomista Miroslav Zdravkovi}.Onocewujedajemogu}eda, usled previ{e dubokog pada privredne aktivnosti u prvom tromese~ju,udrugom~akdo|ei po blagog rasta, kao posledice nadokna|ivawaizgubqenihradnih dana u prvom tromese~ju, ali to ne}e promeniti osnovnu konstatacijuorecesiji. Zdravkovi} je mi{qewa da izlazak privrede Srbije iz recesijezavisiodpoqoprivredne proizvodwe.Onnavodidabi,uz ograni~ewauizvozuipaddoma-

}etra`we,uprvopoqoprivreda mogla biti jedan od izvora za trajnijiekonomskirast.Elem, izlazakizrecesijekrozrastizvoza veoma zavisiti od vrednosti poqoprivredne proizvodwe uovojgodini. „U pro{loj godini je robni izvoz bio za milijardu evra ve}i nego u 2008, ali je poqoprivredautomrastuu~estvovalasa tri petine. Rast ekonomske aktivnosti usled rasta doma}e tra`wezasadanijemogu}„,konstatujeZdravkovi}uanalizina sajtu„Makroekonomija”. Potrebno je, navodi on, tra`iti nove izvore za ekonomski rast, a to bi mogli biti ve}a upotreba neiskori{}enog zemqi{tazapoqoprivrednuproizvodwu-ratarstvo,vo}arstvo, povrtarstvo, kao i dolazak no-

vih investitora zainteresovanihzaproizvodwuuSrbiji. Zdravkovi} smatra da je rast BDPbazirannapove}awuizvoza uz ve}u proizvodwu za izvoz

ograni~entra`womzaproizvodimaizSrbijeikretawemberzanskih cena za proizvode koji seuzemqiproizvodeiizvoze. S. G.

POTRO[WA HRANE U SRBIJI RASTE, ALI...

Francuzipojedu 98kilogramagovedine, amicela~etiri Jedan od kqu~nih segmenata ovepriredbebi}eIzlo`bapoqoprivredne mehanizacije, na kojoj}ebitipredstavqeno150 najpoznatijih svetskih brendovapogonskihiprikqu~nihma{ina. Iz Udru`ewa uzvoznika iizvoznikapoqoprivrednemehanizacije najavqeno je da }e pri kupovini mehanizacije va`iti popusti od pet do deset odsto. Pod pokroviteqstvom Ministarstva poqoprivrede i trgovinebi}eorganizovananacionalnaizlo`bastoke,gde}e biti predstavqeno oko 5.000 `iviheksponata.Tako|e,uzpodr{ku ovog ministarstva, i u saradwisNacionalnomasocijacijom „Serbija organika”, pripremqenajeizlo`baorganskihproizvoda,nakojoj}eprvi putbitipromovisanoorgansko sto~arstvo. Generalni direktor NovosadskogsajmaGoranVasi} ukazao je na to da je Me|unarodni poqoprivredni sajam jedno od kqu~nihmestazaagrobiznisu ovom delu Evrope, da }e pred-

vrednogsajmaAustrija,kojajeu kulturnom, istorijskom i privrednomsmisluveomazna~ajna zaSrbijuiwenotr`i{te. Trgovinskiata{euambasadiAustrijeuSrbijiAndreas Hajdenhaler naglasio je da je toj zemqi ~ast {to je zemqa partner 79. me|unarodnog poqoprivrednogsajma,budu}ida je re~ o najve}em skupu te vrsteuregionu,interesantanom izbogsvogvanregionalnogkaraktera. On je podsetio na to dajeAustrijanajve}iinvestitoruSrbijijerjedosadauna{u zemqu ulo`ila 2,8 milijardeevra. Me|unarodni poqoprivrednisajamzaposetiocejeusubotuinedequ,12.i13.maja,otvorenod9do19~asova,aradnim danimaod9do18.Ulaznicako{ta500dinara,zaorganizovanekolektivneposete350dinara,aza{kolskeposete,penzionereidecuodsedamdo12godina200dinara,dokjezadecudo sedamgodinaulazbesplatan. D. Ml.

NOV BANKARSKI PAKET ZA [TEDWU PIREUS BANKE

Depozitutriput rastekamata

[tedi{ekojimajeovihdanaisteklooro~eweuloganemorajuda ~ekajuSedmicu{tedwedabidobilipovoqnekamate.Pireusbanka nudiklijentimaprogram{tedwe3x2.Ulogodminimalnodvehiqadeevraoro~avasenapodvamesecautrinavrata.Zaprvadvameseca stopaje6,10posto,usredwemroku6,5izaposledwih60danasedam posto.Kamatesunagodi{wemnivouiiznose6,01postoefektivno. [tedi{ausvakomtrenutkuraspola`eulogom. Ovaku}aimaiprograme„Pireus50„,odnosno„Pireus30”:klijent usvakomtrenutkuraspola`es50ili30odstouloga,novacsemo`e podi}ijednomiliuvi{enavratabezprekidawaoro~ewa. D. V.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija Kanada

Valuta evro dolar dolar

Va`i za 1 1 1

Kupovni za devize 109,7302 85,7334 84,6880

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,9696 87,4831 86,4163

114,5449 89,4952 88,4039

109,3943 85,4710 84,4287

Danska

kruna

1

14,7503

15,0513

15,3975

14,7051

Norve{ka

kruna

1

14,5062

14,8022

15,1427

14,4617

[vedska

kruna

1

12,3130

12,5643

12,8533

12,2753

[vajcarska

franak

1

91,2973

93,1605

95,3032

91,0178

V. Britanija

funta

1

136,1586

138,9373

142,1329

135,7417

SAD

dolar

1

84,2006

85,9190

87,8951

83,9429

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 5. 2012. godine

DobravestjedajeuSrbijipove}anapotro{wahrane,aliidaqeu konzumirawumesa,mleka,uqa,{e}eraidrugihnajva`nijihpotrep{tina katastrofalno zaostajemo zaEvropom. Najnovija istra`ivawa, ~ije nam je rezultate predo~io savetnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi}, govore da su namtrpezeupro{lojgodinibile bogatijenegoprethodnih. –Uprvih11mesecipro{legodinezabele`enajepotro{wa{e}era od 13,2 kilograma po glavi stanovnika,{tojerastod14posto –ka`eStankovi}.–Uqasmotro{ili11,8litara,atojerastod5,4 posto.Imesaimesnihprera|evina jeli smo vi{e, i to 3,4 posto u odnosunaprethodnoistra`ivawe. Naime, na trpezama nam je bio ukupno61,7kilogram.Odtogasmo june}eg tro{ili ~etiri kilograma,{toje,dakakao,malo,alijeto rastod~ak11posto. Iako neka novija istra`ivawa kojasusnimalaevropske,paina{utrpezu,govoredaseuSrbijijedeznatnovi{esviwskogmesa,odnosnodasmoutojdisciplini,posle Austrijanaca, „najte`i„, ova istra`ivawanegovoretako. – Sviwskog mesa tro{ili smo 17,3kilograma,atojerastodtri posto. Imali smo pad potro{we ov~ijegmesa:natrpezamasmogau prvih 11 meseci pro{le godine imali tek 0,9 kilograma, odnosno 18odstomawe.@ivinskogsmotako|etro{ilimawe–17,2kilograma,atojepadod2,8odsto–ka`e Stankovi},navode}idasmosepoparvili kada je re~ o potro{wi

ribe, koje smo tro{ili 5,4 kilograma,atojerastod23posto. Po Stankovi}evim podacima, lanejezabele`enirastpotro{we mlekaimle~nihproizvoda.Ukupnosmoih,ulitrima,natrpezama imali70,5.Odtoganajvi{ejebilokonzumnogkravqegmleka–57,8 litara,tojest1,6postovi{enego kodprethodnogistra`ivawa.Jeli smo vi{e i doma}ih belih sireva (11,4kilograma,rastod11posto), kajmaka(1,1kilogram,tojestdeset postovi{e).Interesantno,putera smo za prvih 11 meseci tro{ili 200grama,{tojesvakakomalo,ali

~ak 100 posto vi{e nego prethodnih godina. Po potro{wi hleba uglavnom ne zaostajemo mnogo za Evropom,asadagajedemojo{vi{e – 107,3 kilograma, {to je rast od 3,2posto. Na`alost,kadajere~oostalim najva`nijim namirnicama ne mo`emo se takmi~iti s Evropqanima.Recimo,Austrijancijedusviwskog mesa 39,7 kilograma, Nemci 56,Francuzi35,Italijani39,Grci28,Ma|ari16,8,a^esi42kilograma. Kodnasjeporaslapotro{wagove|eg mesa na ~etiri kilograma,

Lovimo deset milijardi – Lane je ostvarena vrednost poqoprivredne proizvodwe od 6,4 milijardidolara–navodiVojislavStankovi}.–Me|utim,trebalo bi tu vrednost deset puta pove}ati promenom strukture poqoprivredneproizvodwetakodauwoju~estvujuproizvodisve}omdodatomvredno{}u,kojiimajuve}e{ansenasvetskomtr`i{tu.Odr`ivadinamikarastaproizvodweizme|utrii~etiripostogodi{we zasedamgodinaobezbedilabiizvozoddesetakmilijardidolara.

alispramevropskihpodataka,na{isukatastrofalni.UNema~koj se,recimo,poglavistanovnikapotro{i90kilograma,uFrancuskoj ~ak98,uItaliji87kilograma.Grcigapojedu78kilograma,Ma|ari 57,3,^esi81,5kilogram...Kodmlekasmopopravilirezulatidostigli potro{wu od 57,8 litara, ali Nemcigapiju72,4,Danci67,2,Italijani60,1litara.UGr~kojpotro{wa iznos 68 litara, u Austriji 80, Ma|arskoj 56,9 i ^e{koj 50,5 litara. – Istra`ivawa u Srbiji su sprovedena na referentnoj bazi jer je obra|eno 2.537.000 doma}instavasprosekom2,89~lanova.Dakle,tosuizuzetnopouzdanipodaci–nagla{avaStankovi}. On dodaje da i kod tako niskog nivoa potro{we namirnica vaqa naglasiti da je ponuda stabilizovanaidaudoglednovremenetreba o~ekivati nikakve poreme}aje na tr`i{tu. –Nemanesta{ice,doma}etr`i{tejestabilizovano,atomeje,izme|uostalog,doprinelaiVladina uredbaoograni~ewumar`izanava`nijenamirnice.Me|utim,na{ problemsuzaradeinezaposlenost. Stogameramaekonomskepolitike treba pospe{iti rast i dinamiku rasta u ostalim sektorima da bismo ostvarili ve}u zaposlenost i podigli nivo `ivotnog standarda stanovni{tva–ocewujena{sagovornik,dodaju}idajepoqoprivredaispunilasvojuobavezudapokrijedoma}etr`i{teosnovimnamirnicamaijo{daostvaridobarrezultatnasvetskojpijaci. S. Glu{~evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Banka Po{tanska {tedionica

20,00%

13.800

1.297.200

Sacen a.d. , Novi Sad

20,00%

1.668

6.171.600

Fabrika sto~ne hrane Crvenka

13,64%

250

2.500

TE - TO a.d. , Senta

13,00%

4.972

253.560

Agrobanka a.d. , Beograd

5,26%

940

39.230

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-11,74%

1.000

12.000

Go{a FOM a.d. , S. Palanka

-4,76%

400

7.600

Galenika Fitofarmacija a.d.

-3,92%

2.400

600.000

Mlekara a.d. , Subotica

-2,94%

1.650

Danubius a.d. , Novi Sad

-2,50%

Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (491,10 0,93) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,33%

3.025

921.540

Galenika Fitofarmacija a.d.

-3,92%

2.400

600.000

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno AIK banka a.d. , Ni{

4.460

370.202

1.579

206.804

5,26%

940

39.230

-11,74%

1.000

12.000

NIS a.d., Novi Sad

-2,66%

623

3.717.448

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,22%

458

1.185.324

33.000

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

450

805.300

7.800

46.800

Soja protein a.d. , Be~ej

-1,31%

528

232.480

Promena %

Cena

Promet

Tigar a.d. , Pirot

-1,80%

490

7.350

Sacen a.d. , Novi Sad

20,00%

1.668

6.171.600

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

1.773

195.054

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

-0,71%

1.390

1.862.600

Alfa plam a.d. , Vranje

-0,72%

6.850

61.650

0,00%

1.670

30.060

0,00

302

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad TE - TO a.d. , Senta [ajka{ka fabrika {e}era a.d.

Agrobanka a.d. , Beograd

1,36% -1,31%

Razvojna banka Vojvodine a.d.

1,04%

388

340.816

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

13,00%

4.972

253.560

Veterinarski zavod, Subotica

0,00%

2.000

154.000

Svi iznosi su dati u dinarima

Tribina u KCNS

Sveska o istoriji grada

VE^ERAS U CENTRU GRADA

Koncert „Ritam Evrope”

Tribina „Politi~ka upotreba pro{losti” bi}e odr`ana sutra od 18~asovauKulturnomcentruNovog Sada,Katoli~kaporta5.Natribini }e govoriti istori~arka Olivera Milosavqevi}, istori~ar Ranko Kon~ar,karikaturistaPredragKosti} Koraks, re`iser @elimir @ilnik, dok }e tekstove govoriti glumacMi{aJanketi}. B. M.

Koncert„RitamEvrope”,kojimnovosadskiStudentskikulturnicentarobele`ava Danpobedenadfa{izmom-9.maj,odr`a}e seve~erasnaTrguslobode.Prvi}enabinu iza}imladinovosadskibend„Mamurluk”u 19.15~asova,anakonwihpubliku}ezabavqatijedanodnajperspektivnijihbendova doma}escene„Zemqagruva”,u20~asova.U 21.10~asovazasvira}esarajevskibend„Le-

Novosadska sreda9.maj2012.

Maturajejednom u`ivotu pazaproslavu,bilovelike,bilo male mature, kre}e se oko 200evra,plusrazni~asovikoji }e omogu}iti nastavak {kolovawa. ^ini se da, pak, maturantima kqu~na tema nije prijemniispit,ve}kako}eizgledatiikako}eseprovesti.Deca rastu u ideologiji konzumerizma,stil`ivotapostajeodevawe, i to je okvir u kome se mlade generacije kre}u. Psiholoziisociolozitozovupritisakompotro{a~kogdru{tva.A deci je lak{e da se poka`u te ve~erinegodasa~ekajunekolikogodina,dazavr{efakultet, zaposle se, postanu uspe{ni i tada prika`u koliko zaista vrede. Roditeqi opet `ele da iza|udeciususret,i~akikad nemajunovca,oni}egapozajmiti, sa izgovorom da je matura „jednomu`ivotu” A. J.

Predstavqawe kwige Radojke Kuvizi} Kwiga „^uvari svetlosti Narodni `ivot i obi~aji” autorke Radojke Kuvizi} bi}e predstavqena ve~eras u 19 sati u^itaoniciGradskebiblioteke, Dunavska 1. O delu }e govo-

ritidrMiodragMaticki,VladanSavi} iautorka,aumuzi~kom delu programa nastupi}e peva~ izvornih pesama Saveta \or|evi} igajda{MaksimMudrini}. N. R.

V remeploV

Dan pobede nad fa{izmom OdTriglavadoVardara9.maja1946. proslavqenajeprvagodi{wica pobede Ujediwenih naroda nad hitlerovskom Nema~komiostalimdr`avamafa{isti~kog mraka. U Novom Sadunamitinguoko25hiqadaqudigovorenojeozna~ajuovogdo-

Izlo`ba slika u Kisa~u Izlo`baslikaMilanaSu|ija iDanijelaBabi}a bi}eotvorenaupetaku19satiuGaleriji Slova~kognarodnogdomaKisa~.Postavkajeorganizovana u okviru manifestacije „Centar na periferiji-periferijaucentru”. N. R.

c m y

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dok ujutro nakon maturske ve~eri maturanti budu ~vrsto spavali,umorniodcelono}nog provoda,wihoviroditeqiuveliko}ebitibudniisakalkulatorom u ruci poku{avati da smislenekinovitrikkojim}e pokriti minus na ra~unu. Upisna i maturska groznica ve} u prvim danima maja po~ewu da tresu maturante, ali i wihove porodice.Kraju{kolskegodine najvi{eseradujuu~enicizavr{ne godine, a sa strepwom ga do~ekuju roditeqi, kako zbog uspehasvojedeceieventualnog daqeg {kolovawa, tako i zbog maturskih ve~eri i zavr{nih testova, odnosno prijemnih ispita.Dabiroditeqiopremili svogmaturantazanajzna~ajnije ve~etokom{kolovawa,moguda ostanuibezceleplate,akonije ve}a od proseka.  Prose~na sumanovcakojaseizdvojiizye-

tu {tuke”, nakon kojih }e nastupiti avangardniindastrijalbend„Lajbah”izSlovenije, u 22.35 ~asova. Kao prate}i program „Ritma Evrope” organizovan je i me|unarodnikonkurs„Kontrasti”,aizlo`bapristiglihinagra|enihfotografijaiplakatabi}epostavqenau„Fabrici”SKCNS-a. Ulazjebesplatan. J. Z.

Predstavqawe 11. sveske za istoriju Novog Sada odr`a}eseve~eras,u18~asova,uNovosadskomklubu,ZmajJovina3/1.Govori}edrSlobodanBjelica, Dragan Koji} i Radenko Gaji}. Ulaz je slobodan, a prisutni}edobitipoprimeraksveskenadar. A. J.

ga|aja i ulozi savezni~kih vojski,posebnoCrvenearmije.DobrivojeVidi},predsednikKontrolnekomisijeVojvodine,burnojepozdravqendokjeodzapadnihvelikihsilao{trotra`io pravduzaTrstiJugoslaviju. N. C.

OTVOREN PROIZVODNO-LOGISTI^KI KOMPLEKS

Najboqi put do stranih investicija Novi proizvodno-logisti~ki kompleks otvoren je ju~e u Slobodnoj carinskoj  zoni, a sve~anu traku su zajedni~ki presekli predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}i i gradona~enik Novog Sada IgorPavli~i}. UUliciBaj~i@ilinskog broj 5 zavr{ena je izgradwa proi zv odn og pros tor a od tri hiqade metara kvadratnih, te jo{ poslovnog prostora i galerije koja je namew en a za form ir aw e poslovn og ink ub at or a za IT sektor. - Ovaj logisti~ki centar u Slobodnoj zoni jo{ jedan je doprionosuprivla~ewustranih investicija. Ve} imamo prakti~no predugovor sa italijanskom kompanijom iz metalskeindustrijekoja}eovde zaposliti 50 qudi. U proteklom periodu izgradili smo

18 indus trijs kih i radnihzonauVojvodini,aunaredne~etiri godine,svakaop{tina moraimatiindustrijsku i radnu zonu - rekaojePajti} Direktor Slobodne carinske zone Sr|an Nedi}ka`edajevrednost investicije prekostomilionadinara, te ovaj kompeks zaokru`uje ponudu za doma}eistraneinvestitore. On dodaje da }e poslovni inkubator omogu}iti otvarawe preko 20 kompanija i da od ukupnog izvoza softverskog in`eweringa na{e zemqe, ~ak 70 odsto~iniizvozizNovogSada. - Ova investicija ispunila je zakonski uslov grada da dobije oslobo|ewe od komunal-

Foto:B.Lu~i}

nog opremawa u iznosu od 50 odsto.Ovojena~innakoji}emoseunarednomperiodurazvijati.NaRimskim{an~evima gradimozonu~ijijekapacitet

50 hiqada kvadratnih metara, a uz auto-put nam je potrebna privredna zona na minimumu povr{ineod60hektara-najavqujePavli~i}. A. L.

AKCIJA STUDENATA I ZAPOSLENIH U VISOKOJ [KOLI U KARLOVCIMA

Posmatrawe neba na tvr|avi

S qubavqu decu darivali

Podelompoklonpaketadeci izKaritasove„Montesoride~jeku}e”ju~ejeuVisokoj{koli strukovnih studija za menaxment i poslovne komunikacije u Sremskim Karlovcima okon~an a dvoi p om es e~n a hum an itarnaakcija„AkoVine}eteda mi pomognete, ja vi{e nemam nikoga”, koju su organizovali zaposleniistudentioveobrazovne ustanove u saradwi sa Gradskom uprvom za socijalnu ide~juza{tituNovogSada.Od

Projekcija „Majsko zvezdano nebo„ bi}e odr`ana sutra u Planetarijumu na Petrovaradinskoj tvr|avi u 20 ~asova. Nakon projekcije}esesaplatoakodOpservatorije biti organizovano posmatrawe teleskopima, ukoliko todozvolevremenskiuslovi.Organizator doga|aja je Astronomsko dru{tvo „Adnos”, a ulaz je besplatan. A. Va.

Poklon-paketipredati mali{animaiz Karitasove„Montesori de~jeku}e” iSvrati{tazadecu uliceNovogSada

NoviSad:od9do11 ~asova HaxiRuvimova14a,od8do11 ~asova D. Srejovi}a 1-5, M. Aleksi}a 29-41 i 14-16, Rivi~ka2,4,7i8iRadivojaLole \uki}a 17-41 i 14-18. Kisa~: od 9 do 13 ~asova Vojvo|anska 10-66 i 11-55 i Bene{ova1,1ai2.Veternik:od8 do10~asovaDunavskisala{i iBelidvoriiod7.30do13.30 povremeno u pojedinim ulicama.SremskiKarlovci:od8 do13 ~asovacentar,starapo{ta i `el ez ni~k a stan ic a. ^erevi}: od 8.30 do 13 ~asova delovi vikend naseqa Mala Testera, Kalu|erica i Panxino brdo. Koviq: od 8 do 16 ~as ov a pov rem en o u poj ed inimulicama.

15. februara do 1. maja sakupqenoje250kilogramaobu}ei ode}e, sredstava za higijenu u vrednosti od 15.000 dinara, za 4.000 dinara {kolskog pribora,oko70igra~akai35artikala kuhiwskog pribora. Deo sakupqenihpredmetaju~esustudenti predali mali{anima iz „Montesori de~je ku}e”, nakon programakojisudecaizvela,a potomjeostatakodnetipredat

Iskqu~ewa struje

Svrati{tu dece ulice Novog Sada. Osimosniva~aivlasnikaove {kole u Karlovcima bra~nog para Radmile i Du{ana Risti}a, predaji poklona prisustvovalajei~lanicaGradskogVe}a za socijalnu za{titu i brigu o porodiciideciNovogSadadr Sawa Stojanovi}, koja je rekla dajeuveklepokadasemladiqudisetedaposvetepa`wunekom drugomkomejepotrebnapomo}. - Proces socijalne za{tite netrebadabudesamoono{toje

definisano odlukama i zakonom, niti ograni~eno buxetskimparama-kazalajeStojanovi}eva.-Socijalnaza{titamoradasespustinanivoobi~nog ~ovekaisvakigra|aninmorada bude svestan da ona polazi od wega.Akoonnemo`edaprepoznaidavidipotrebe~ovekaporedsebenisvizakoninibuxetskinovacne}ebitidovoqnida zadovoqepotrebedru{tvaucelini. Zato grad pozdravqa ovakvu akciju i nadamo se da }e ih bitivi{e. Z. Ml.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda9. maj2012.

Otvorenkonkurs za„Novosadski foto-maraton” Konkurs za tradicionalni „Novosadski foto-maraton” otvorenjeitrajedoavgusta.Prvatemanakojufotografitreba daodgovoreje„Porodica”,aporedovebi}eraspisanojo{{est tema. Svaka od sedam tema bi}e otvorenadvenedeqe,au~esnici moguposlatipotrifotografijenaaktuelnutemu.Fotografijese{aquputemformularana sajtumanifestacijewww.fotomaraton.rs. Zasvakutemudodequjusedve nagrade,zafotografijukojadobije najvi{e glasova na sajtu i

jednupoizborustru~nog`irija. Autorinagra|enihfotografija osvajaju besplatno u~e{}e na 4.Fotomaratonu,dok}eoninagra|eni od `irija dobiti i dodatnunagraduodkompanije„Fotovideosvet”. Pored konkursa fotografi mogu u~estvovati i na brojnim radionicamanakojima}eimati priliku da unaprede znawe iz oblastiakta,modnefotografije iportreta.Glavnidoga|aj,odnosno „Novosadski foto-maraton” odr`a}e se 1. septembra, a cena G.^. u~e{}aje2.200dinara.

„DNEVNIK”I „ALNARI”DARUJU

„Doru~akkod Tifanija” Iz¬da¬va~ka ku¬}a „Alnari” u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”u na¬redn ¬ om pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sredom.Dva ~i¬ta¬oc ¬ a,ko¬ja se prva ja¬ve danasod

14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, bi}e darivani pri¬me¬rkom kwige Trumana Kapote „Doru~akkodTifanija”u izdawu „Alnarija“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari “Vulkan”,u tr`nom centru “Merkator”. Doru~akkod Tifanija merajeza sre}uiuspehmladeHoliGolajtli. Ona`ivipunimplu}ima,u`ivau `ivotu, netipi~na je, ponekad malo nestabilna i, {to je najva`nije,tra`ibogatogmu`a.U wenoj zgradi `ivi i mladi pisac Pol,awihovi}ese`ivotniputevi ukrstiti na vrlo neobi~an na~in. S vremenom, izme|u ovo dvojequdirazvijasedivnoprijateqstvo,privr`enostiqubav... Istinski romanti~na pri~a “Doru~ak kod Tifanija” predstavqa etalon realistickog romana dvadesetog veka i klasik svetske kwi`evnosti namewen svim generacijama~italaca. A.Va.

DANASKODGIMNAZIJE„JOVANJOVANOVI]ZMAJ”

Koka-Kola „Kamionradosti”

Koka-kola „Kamion radosti”, koji je organizovan u susret Evropskomprvenstvuufudbalu, sti}i }e danas u 10 sati i bi}e parkiran kod Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Ulica zlatne grede 4. Svakog prolaznika koji oku{asre}uipritisnespecijalnodugme“Kamionradosti”obradova}especijalnimpoklonom.U nameridasesusretnesa{tove}im brojem sugra|ana, ovaj kamioniwegovoveselodru{tvo}e unarednatridanaobi}ilokacije kod centralnog gradskog trga,

naNovomnasequ,kodEkonomske {kole, Dunavskog keja, Spensa, Gimnazije„SvetozarMarkovi}”, Gimnazije „Isidora Sekuli}”, Dunavskog parka i sportskih terenakodSajmi{ta.Kaosponzor Evropskogfudbalskogprvenstva Koka-kola }e originalnim doga|ajima obradovati qubiteqe fudbala i doprineti {irewu fudbalskegroznice.„Kamionradosti” na putovawe po na{oj zemqikrenuoje1.majaaobi}i}e 21graduSrbiji. N.R.

„DNEVNIK”I „LAGUNA”POKLAWAJU

„Dru{tvena`ivotiwa” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬radw ¬ is “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deqk ¬ om, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Dru{tvena`ivotiwa”DejvidaBruksa. Dobitnici }e kwigepreuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3,gdemogu na}i i ostalaizdawa oveizdava~ke ku}e.

„DejvidBruksjenapisao apsolutno ~arobnu kwigu o tome kako obrazujemo svoje emocije i li~nost. Stoje}i na raskr{}u naukeomozguisocio- logije, on duhovito pi{e o svojim istra`ivawima o ~ovekovom nesvesnom i procesimakojimaonooblikuje na~in na koji jedemo,volimo,provodimo se, i vezujemo za druge qude. Bruks je oduvek bio pronicqiv posmatra~ na~ina na koji `ivimo. Sad nas vodi za korak daqe, da saznamo za{to tako `ivimo.“VolterAjzakson,direktorAspenskoginstituta. N.R.

Dodelapoveqa „Profuturo” Sve~anadodelapoveqa„Profuturo”odr`a}esedanasu12~asovauCentruzaunapre|eweinterkulturalnogdijaloga,UlicavojvodeRadomiraPutnika2.OvegodinedobitnicisuprofesorUniverzitetauJapanudrMotokiNomaki,multimedijalniumetnikMark [najder,Muzi~ka{kola„JovanBandur”izPan~eva,Inicijativa zainkluziju„VelikiMali”ifilmskirediteqSr|anKe~i.Poveqase,ve}{estugodinuzaredompovodomDanaEvrope,dodequjeinstitucijama,udru`ewimagra|anaipojedincimakojisusvojimradomdoprineliunapre|ewuinterkulturalnogdijalogairazvojume|uqudskihodnosa. G.^.

dnevnik

SNI@ENECENESEZONSKOGPOVR]ANAPIJA^NIMTEZGAMA

Zeleni{svejeftiniji Sezonskopovr}epreplavilo jepija~netezge,anajni`ecene trenutno imaju zelena salata, spana}, mladi luk i rotkvice. U odnosu na prethodnih mesec dana dosta su pojeftinili i sve`ikrastavci,apremare~ima trgovca sa Futo{ke pijace cene}ebitijo{ni`e. - Cena sve`ih krastavaca je svakimdanomni`azapetdo10 dinara, pa }e za nekih petnaestak dana biti pristupa~na. Kakobudestizaladoma}aroba, cene }e i daqe padati. O~ekujemda}ezadesetakdanamladi krompir biti jeftiniji za 40 dinara. Paradajz }e jo{ neko

kupaca cena krastavaca je sa 250 dinara sni`ena na 70. Pija~nitrgovcinatezgesuizneli i mladi krompir, koji ko{taod130do160dinara.Sve` kupusidaqedr`ivisokucenu izakilogramovogpovr}atrebaizdvojiti60dinara.Istaje situacija i sa paradajzom, ~ija se cena dosti`e 250 dinara po kilogramu,kaoitikvicamakojeko{taju90dinara.Starucenu zadr`ali su crni luk, koji staje 40 dinara, glavica belog luka je 20, stari krompir ko{taod30do40,{argarepaje80 dinarapokilogramu,dokjevezazeleni50.

Glavicazelenesalatesemo`ekupiti za10dinara,kilogramspana}astaje40dinara, dokjevezarotkvica20dinara vremedr`ativisokucenu-ka`e na{ sagovornik, jedan od prodavacanapijaci. U odnosu na prethodnih mesec dana mladi luk je upola jeftiniji. Za vezu ove namirnice sugra|ani }e morati da izdvojeod10do20dinara.Glavica zelene salate na tezgama se mo`e kupiti za 10 dinara, kilogramspana}astaje40dinara, dok je veza rotkvica 20 dinara. Na iznena|ewe mnogih

Prema re~ima prodavaca prodajaje,zasada,solidna. - Qudi kupuju povr}e, neko mawe koli~ine, neko ve}e, sve zavisi koliko novca imaju. Najvi{e idu jeftinije namirnice, a to su zelena salata, mladi luk, a dobro ide i spana}-ka`ejedanodtrgovaca. [toseti~evo}acenesuostaleaprilske.Zakilogrambananapotrebnojeizdvojitiod85do 130dinara,doksunaranxe100.U

zavisnosti od kvaliteta, kilogram kivija se mo`e na}i za 65 dinara,aukorpicistaje90.Najjeftinijevo}esuidaqejabuke, ~ijasecenakre}eod40do70dinara. Kru{ke, kao i uvek dr`e visoku cenu, pa je za kilogram ovog vo}a potrebno dati od 120 do 160 dinara. Najskupqe vo}e natezgamasujagodeiuvoznediwe, ~ije su cene 220 dinara po kilogramu.Zakilogramlimuna sugra|ani trenutno moraju platiti160dinara,aprodavciovu

visoku cenu pravdaju nesta{icom. - Limun je dosta skupqi, a rastceneprouzrokovalajenesta{ica, koja je zadesila tr`i{ te pre nek ol ik o dan a. Trenutnonajboqeideovojeftinije vo}e, jabuke i banane. Zajagodesesamoraspituju,pone{toiprodamo,alitosumawe koli~ine. Po kilogram dva uzimaju samo imu}niji sugra|ani-po`alionamsejedan odprodavaca. N.R.

KADACENTRALNAKUHIWAU„RADOSNOMDETIWSTVU”BUDEGOTOVA

Ishranadecebi}e raznovrsnija Doksenezavr{icentralna kuhiwa “Radosnog detiwsta” zaposleniukuhiwi}eidaqe moratidadajusveodsebe,kako bi obroci deci stizali na vreme,apritomejenajbitnijedaonibudukvalitetni.DirektoroveustanoveBorislav Samarxi} ka`ezana{listda }e, kada bude gotova kuhiwa, decaimatiboquhranu,negou hotelu. - Plan je da se, kada bude proradilanovacentralnakuhiwaizadoru~akpravihrana kao kod ku}e- obja{wava Samarxi}.-Takobidecadobijala zdrava peciva, pite, proju, {to sada nije mogu}e, jer su dvekuhiweukojimasetrenutnopravihranamalezaovolikibrojdece. Navodidazaposleniukuhiwipoklawajuzna~ajnupa`wu kvalitetuishranedece.Ka`e, da su u~iweni napori da se obezbedi {to potpunija primena pravilnika o normativimaishranedeceuustanovamazadecu. - U objektima Centralne kuhiwe,tokomgodinepripremana su svakodnevno po tri obroka,uproseku10.627doru~aka, a ru~kova i u`ina prose~no9.793.Ovojeiznadkapaciteta opreme i prostora, {tosenajvi{eodra`avalona

ispravnost opreme, ~ija se starostkre}eizme|u19godina u kuhiwi „1„ i 30 godina u kuhiwi „2„. Takav na~in rada iziskuje nadqudske napore u samom procesu rada, jer kvar samojednogure|ajaznatnoremetiredovanprocesrada.Kuhiwa momentalno radi sa 50 odsto kapaciteta vi{e od

Prijave zanajboqu tehnolo{ku inovaciju Po~elo je prijavqivawe u~esnika na Takmi~ewu za najboqu tehnolo{ku inovacijuuSrbijiza2012.godine.Takmi~eweje nameweno svim preduzetnicima (postoje}im i potencijalnim), koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije preto~eutr`i{novalorizovaneinovacije.Zanajboqetimoveobezbe|enisuedukacijakrozserijutreningakaoikonsalting, medijska promocija i po~etni nagradni fonduiznosuod5,5milionadinara.Rokza prijavu je 15. maj, a vi{e informacija o takmi~ewu mogu}e je prona}i na sajtu www.inovacija.org ili putem mejla office@inovacija.org. Organizatori ovog nadmetawa su Ministarstvo prosvete i nauke, Fakultet tehni~kihnauka,PrivrednakomoraSrbije iZavodzaintelektualnusvojinu. A.J.

projektovanog, {to veoma haba postoje}u opremu, kao i qudstvo - pri~a sagovornik i dodajedazbogtogadolazido prenaprezawa radnika i ~estih profesionalnih oboqewa,pa~akipovreda. Premawegovimre~ima,Zavod za higijenu Instituta za za{titu zdravqa  svakodnev-

no,nenajavqeno,uzimauzorke obrokaizcentralnekuhiwei iz objekata Pred{kolske ustanove i analizira biolo{ke i energetske vrednosti obroka. Isto tako Komisija redovno utvr|uje mese~ni jelovnik,razmatraprimedbesa terenaipredla`emerezakorekcijuishranedece. - Problem prostora uslovqava upro{}avawe jelovnika {to se direktno odra`ava na kvalitet ishrane. Re{ewe problemasaprostoromiure|aja se nazire od slede}e {kolskegodine,kadamegakuhiwa bude gotova -predo~ava Samarxi}. Ina~e, HASAP standard u slu`bi ishrane je implementiran ve} godinu dana. Ovi standardi obavezuju i na po{tovawe dobre higijenske prakse u proizvodwi hrane. - Pre useqewa u centralnu kuhiwu predstoji obuka osobqazanoveusloverada.Slediiizborkadrovazanovukuhiwu,po{topojediniure|aji zahtevajuobu~enuradnusnagu. U toj kuhiwi kona~no }emo imati jela koja do sada nismo pripremali,takodanamstoji iplanirawetihnovihobroka -zakqu~iojeSamarxi}. Q.Nato{evi}

Festivalkratkogfilma naAkademijiumetnosti Festivalvrlokratkogmetra„Svetjeu pokretu,filmtako|e”odr`a}esenanovosadskojAkademijiumetnosti,usubotu,u20 ~asova. Me|unarodni festival vrlo kratkogmetrajedinstvenjetakmi~arskifilmskifestivalkojiseodr`avasimultanou celom svetu, a u konkurenciji se nalaze filmovi kra}i od tri minute. Autori filmova su renomirani re`iseri, ali i mladi neafirmisani talenti, koji pred-

stavqaju svoja ostvarewa u vrlo kratkom formatu, pogodnom za prikazivawe na televiziji,internetuilimobilnimtelefonima. Novosa|ani }e, zajedno s filmofilimaostalihgradova,u~estvovatiudodeli nagrade publike, glasaju}i za najboqi filmutakmi~arskojselekciji.Akademija umetnostinalaziseuUlici\ureJak{i}a 7,aulazjebesplatan. J.Z.

Dokumentaraco KonstantinuBranku{iju Filmskove~eposve}enorumunskomvajaruKonstantinuBranku{ijubi}eodr`ano sutra u 19 ~asova u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog kao prate}i program izlo`be „Ateqe mladog Konstantina Branku{ija: otkri}e talenta i wegovo svedo~anstvo”. Dugometra`nidokumentarnifilm„Branku{i” rumunskog scenariste i re`isera Kornela Mihala~a prikazuje aspekte `i-

votapoznatogvajara,odwegovihpo~etaka uumetni~koj{koliuKrajovido`ivotau savremenom Parizu. Ovaj dokumentarac u skladu je s konceptom teku}e izlo`be i omogu}i}e posetiocima Spomen-zbirke da postavkudo`ivekrozjo{jedanmedij.Izlo`batrajedo17.maja,aulaznafilmsko ve~ejebesplatan. J.Z.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„INFORMATIKA” [AQE RA^UNE ZA APRIL

Sti`eiobja{weweosanaciji{tete Uz ra~une objediwene naplate „Informatike„ ovog meseca gra|ani i }e dobiti i tekst o akciji DDOR-a za sanaciju {tete. - U info bloku ra~una objediwene naplate, pored uobi~ajenih informacija, nalazi se i tekst koji se odnosi na akciju DDOR-a za sanaciju {tete preko ra~una „Informatike”, po~ev od ra~una za april - ka`u u ovom preduze}u

i preporu~uju sugra|anima da dobro i{~itaju i flajer koji }e im sti}i uz ra~un. - Na jednoj strani flajera nalazi se obave{tewe o pro{irewu akcije „Plava ku}na ra~unaqka„ za doma}instva koja poseduju zlatnu kuglicu, a deo te akcije odnosi se na sve Novosa|ane. Iz „Informatike” obave{tavaju i da je Mesna zajednica „Stepanovi}evo” pove}ala cenu

odr`avawa mesnog grobqa, sa 90 dinara na 120 dinara po doma}instvu. Ovog meseca ra~une }e dobiti 149.926 doma}instava i 12.187 poslovnih prostora, a 387 doma}instava oslobo|eno je pla}awa u akciji „Plava ku}na ra~unaqka”, za {ta je trebalo da ostvare minimalno 706 bodova. J. Z.

OBNOVA VODOVODNE I KANALIZACIONE MRE@E

Vreme{necevi~ekajuzamenu Godinama unazad sve u~estalije su havarije na vodovodnoj mre`i u gradu. Ovi kvarovi, osim nestanka, prouzrokuju i zamu}ewa vode ili slabqewe pritiska u zgradama, {to se posebno oseti na vi{im spratovima. Razlog tome je svakako stara vodovodna mre`a u ~itavom gradu. Posledwa ve}a havarija desila se ju~e u Petrovaradinu, a u JKP “Vodovod i kanalizacija” nam je re~eno da su zbog sanacije kvara `iteqi u Preradovi}evoj i Ulici Juraja Kri`ani}a bili bez vode od 8 do 15 ~asova. - Vodovodni sistem koji opslu`uje na{e preduze}e dug je oko 1.500 kilometara. Prose~na starost vodovodne mre`e je oko 35 godina. Standard za weno mewawe je pet odsto mre`e godi{we, odnosno na svakih 20 godina - ka`u u “Vodovodu”. Nadle`ni u ovom preduze}u nagla{avaju da starost mre`e ne pravi probleme u kvalitetu vodosnabdevawa, ali dovodi do ~e{}ih hava-

rija i do pove}anih gubitaka. - I vodovodni i kanalizacioni sistem bili su proteklih decenija zanemareni u investicionom smislu, {to dodatno komplikuje ionako te{ku situaciju. Teorijski, na godi{wem nivou treba- Rekonstrukcijavodovodneikanalizacionemre`e Foto: N. Stojanovi} lo bi obnoviti oko uUliciAlekse[anti}a 75 kilometara vodovodne mre`e, vesticionoj godini u proteklih kako bi bili na nivou od pet odsto, nekoliko decenija, ne mogu da dokoji zahteva struka - predo~avaju u stignu nivo od jednog procenta ob“Vodovodu”. nove vodovodne mre`e. U vovodovodni i kanalizacioni Ipak, pomak se oseti, a sredisistem grada “Vodovod” }e ove go- nom marta radovima na rekondine iz sopstvenih sredstava, buxe- strukciji vodovodne i kanalizacita Grada i kredita Evropske inve- one mre`e u ulicama Arse Teodosticione banke ulo`iti oko dve rovi}a, Lasla Gala i Alekse [anmilijarde i 700 miliona dinara. ti}a, zbirno vrednim preko 50 miOva investicija jednaka je vi{ego- liona dinara, po~ela je najbogatija di{wim ulagawima u prethodnim investiciona godina u novijoj godinama. Me|utim, i u najja~oj in- istoriji “Vodovoda”. Krajem marta

U PETAK I SUBOTU

CvetnapijacaispredSpensa „Cvetna pijaca„, ~etvrta po redu ovog prole}a, bi}e odr`ana u petak i subotu od 8 do 20 ~asova na platou ispred Spensa. Organizatori iz Pokreta gorana Novog Sada podse}aju Novosa|ane da se na ovoj manifestaciji mo`e prona}i sve {to je potrebno za ure|ewe ba{te, vrta, balkona, kao i domova. Gorani }e u petak od 10 do 12 ~asova na svom {tandu or-

ganizovati ekolo{ke radionice pod nazivom „Upoznajmo begoniju i pi{tiku” u kojoj }e u~estvovati u~enici tre}eg razreda dve osnovne {kole. Oni }e kroz razgovor sa stru~nim predava~ima pro{iriti svoje znawe o prezentovanim cvetnim vrstama, na~inu na koji se sade i vremenu kada je najboqe da se to obavqa. A. Va.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena:„Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (14), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.45), „Hepi fit 2” (12.45), „[e{ir profesora koste vuji}a” (14.30), „Ustani~ka ulica” (18.20), „Loraks” (12.50, 14.45), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (15.30, 22.15), „Best egzotik Merigolg hotel” (18), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.20), „klip” (20.15), „Bojni brod” (16.50, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (12.15), „Lok aut” (20.30, 22.30), „Osvetnici” (14, 16.45 17, 19.30, 20, 22.10, 22.45)

POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te:Scena „Pera dobrinovi}” drama „najavqeno ubistvo„ (19.30), kamerna scena „Proba za operu” (20.30) Pozori{te mladih: velika sala narodno pozori{te iz kikinde „Slu~aj kandid” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: MalindaMarkovi}, SawaStani{i}, AnaPavlovi}, MilenaPaj~in i JelenaAn|eli} iz Novog Sada, QiqanaKosti} iz Magli}a, RadmilaKne`evi}-Kupre{anin iz Koluta, JelenaPalali} iz Sremskih Karlovaca i IvanaDumenxi} iz Plavne, DE^AKE: IrinaBosni}, SanelaMarkovi}, MajaRadi} i Natali Vukobratovi}iz Novog Sada, VladimirkaGrahovac iz Bege~a, MilicaBosanac iz Ba~ke Palanke i Bo`icaPavlovi} iz [ajka{a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Vinko Matije ^aki} (1933) - urna u 10.30 ~asova, Vidosava Milenka [imi} (1932) - ispra}aj u 11.15, Vera Joce Ukropina (1933) u 12, Borislav Mirka Horwak (1937) - urna u 12.45, @ivojin Svetozara Vladulovi} (1924) - ispra}aj u 13.30, Marija Radovana [ijakov (1945) u 14.15, Nada Save Moqac (1931) u 15 i Katica Lajo{a Boji} (1946) u 15.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Ilija Gli{e [ibali} (1937) u 13 ~asova.

po~ela je rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e u Ulici Antona ^ehova, kanalizacione mre`e [trosmajerove ulice u podgra|u Petrovaradinske tvr|ave i rekonstrukcija kanalizacione mre`e u delu [enoine ulice, od Ulice Patrijarha Raja~i}a do Reqkovi}eve ulice u Petrovardinu. U istom periodu po~eli su radovi na obnovi vodovodne mre`e u ulicama Save Vukovi}a, Nikolajevskoj, Milana Glumca i Laze Nan~i}a. Ipak, najzahtevniji deo vodovodne mre`e je onaj na sremskoj strani grada. Zbog prirode terena tu se se havarije te`e i sporije saniraju. Kako ka`u, intenzivno se radi, kako bi se spre~ili gubici vode u sistemu. -Pre dve godine osnovano je posebno odeqewe i efekti rada su ve} vidqivi. Gubici na vodovodnoj mre`i su sa oko 30 svedeni na 24 odsto, sa tendencijom daqeg pada – isti~u u “Vodovodu”. Q. Nato{evi}

SUSRET U UDRU@EWU „DONAU”

Razgovaralioimovini irehabilitaciji Susret Nemaca Srbije i biv{ih logora{a, osmi po redu, odr`an je tokom vikenda u nema~kom udru`ewu „Donau”. Tema susreta bila je povra}aj konfiskovane imovine i rehabilitacija. Moderator je bio advokat Neboj{aJankulovkoji je predstavio Zakon o rehabilitaciji i

postupak wegovog sprovo|ewa. Na oglasnoj tabli Udru`ewa postavweni su pomenuti Zakon i spisak svih po{ti na kojima se mogu dobiti formulari za povra}aj imovine. „Donau” radi ~etvrtkom od 15 do 19 ~asva, a prostorije se nalaze u Kozara~koj ulici 6. A. J.

9

POVODOM OBELE@AVAWA EVROPSKOG DANA BORBE PROTIV MELANOMA

Mlade`epregledala 82Novosa|ana Povodom obele`avawa Evropskog dana borbe protiv melanoma, 7. maja u novosadskom Domu zdravqa organizovani su besplatni pregledi mlade`a. Pregledano je 82 Novosa|ana svih uzrasta. U slu~aju otkrivawa promena na ko`i, pacijent je upu}en na biopsiju {to omogu}ava ranu dijagnozu i ve}e {anse za uspe{no le~ewe.

su periodi~no, naro~ito u detiwstvu, bile izlo`ene intenzivnom dejstvu ultraqubi~astog (UV) zra~ewa s razvojem opekotina, osobe koje imaju veliki broj mlade`a, naro~ito displasti~nih mlade`a i mlade`a ve}eg pre~nika - uro|enih, osobe ~iji su bliski srodnici bolovali od melanoma i, naravno, osobe koje su ve} ranije imale me-

Sve vi{e obolelih Zbog sve u~estalijeg oboqevawa od melanoma dermatolozi i wihova udru`ewa, redovno podse}aju na va`nost kontrolnih pregleda i redovnu za{titu ko`e od sunca. Prema posledwim podacima Registra za maligne neoplazme Vojvodine, ~ije je sedi{te na Institutu u Sremskoj Kamenici, u periodu od 2004. do 2008. godine registrovan je porast incidencije melanoma u Vojvodini, sa prose~no registrovanih 128 novoobolelih pacijenata godi{we. Melanom mo`e nastati iz prethodno postoje}eg mlade`a, ali se neretko javqa i kao potpuno nova promena na ko`i. Izuzetno retko mo`e nastati i na sluznicama, ukazala je s Klinike za ko`no veneri~ne bolesti Klini~kog centra Vojvodine dr TatjanaRo{. - Znaci oboqevawa mogu biti subjektivne tegobe, ~esti svrab, kao i promene izgleda mlade`a - izmena oblika, boje, izdizawe, krvarewe koje nastaje spontano ili na minimalnu traumu - napomenula je dr Ro{. Kada su navedeni simptomi i znaci nastali bez jasnog povoda, a ne povla~e se u toku narednih dana, potrebno je da se pacijent obrati lekaru . Pod pove}anim rizikom za nastanak melanoma nalaze se osobe svetle ko`e, kose i svetlih o~iju koje lako pocrvene prilikom izlagawa sun~evom zra~ewu, osobe koje

lanom. Pol i `ivotna dob ne spadaju u faktore rizika, isti~e sagovornica, dodaju}i da je na`alost sve vi{e mladih osoba kod kojih se ovo oboqewe javqa. Prva i najva`nija terapijska mera je kompletno hirur{ko uklawawe melanoma sa razli~itom {irinom okolnog tkiva, to zavisi od debqine tumora. Po re~ima Tatjane Ro{, neophodna je obuka celokupnog stanovni{tva o zna~aju sprovo|ewa samopregleda kompletne ko`e i obavqawe periodi~nih dermatolo{kih skrining pregleda za navedene osobe pod pove}anim rizikom. U okviru prevencije zna~ajno mesto zauzima bezbolna pomo}na dijagnosti~ka metoda - dermoskopija, koja slu`i za dubinski pregled mlade`a i ostalih promena na ko`i koje ne mogu da se uo~e golim okom. I. Dragi}

Izlo`bagrafi~kihlistova Izlo`ba „Grafi~ki listovi 18. i 19. veka” iz zbirki muzeja u Prilepu bi}e otvorena u petak u 18 ~asova, u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Govori}e pomo}nik direktora Muzeja Bogdan

[ekari}, direktorica nacionalnog Zavoda za za{titu spomenika kuluture i muzeja u Prilepu GordanaDaniloskaSpiroska i kustos i autor izlo`be IlijaVelkovski. A. J.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJIBROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

sreda9.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVEnASlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

sreda9.maj2012.

dnevnik

c m y

10

„Dnevn  i k o v  a” gal  er  i ja  m a l  ih mat  ur  an  at a

S

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`eweostanezauveksjajnaperlauniskise}awa,„Dnevnik”svakogdanaosimnedeqeobjavqujezajedni~kefotografijemalihmaturanataiz{kolasateritorijeGradaNovogSadaiizSremskihKarlovaca.

Osnovna{kola „\or|eNato{evi}”,NoviSad

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malihmaturanataizNovogSadaiselakojapripadajuGradu,kaoi76maturanataizSremskihKarlovaca.Prodefilova}etakokrozovumalomaturantskugalerijuslike141odeqewaiz35osnovnih{kola,ukojimase nastavaodvijanasrpskom,slova~komima|arskomjeziku.

Osnovna{kola „BrankoRadi~evi}”,NoviSad

VIIIv

VIII1

VIIIg

VIII2

VIIId

VIII3

Sutra:O[„SvetozarMarkovi}Toza”,NoviSad

vojvodina

dnevnik

sreda9.maj2012.

11

ОТВОРЕНО ПАЛИЈАТИВНО ОДЕЉЕЊЕ У СОМБОРСКОЈ БОЛНИЦИ

Негаупоследњојфази најтежихболести Библиотека наотвореном

КИКИНДА: На градском тргу у Кикинди, испред зграде Курије, постављена је библиотека на отвореном. Иницијатива за отворену библиотеку потекла је од Удружења грађана „Attendite”. - Отворена библиотека замишљена је тако да се књига узме, прочита и врати. Такође, грађани могу донети књиге и оставити их отвореној библиотеци да је други прочитају - објашњава члан Удружења „Attendite” Урош Предић. - У мају ће библиотека бити отворена цео дан. Наш циљ је да на овај начин допринесемо граду у којем живимо. Предић додаје да оваква библиотека није конкуренција Народној библиотеци, као и то да ће сви који узимају књиге бити поштени и редовно их враћати. А. Ђ.

СОМБОР: У Општој болници „Др Радивој Симоновић” у Сомбору, тачније њеној реновираној згради у кругу болнице на Апатинском путу, отворено је палијативно одељење. На скромној свечаности уприличеној поводом пресецања врпце, зграду је на употребу сомборским здравственим радницима и пацијентима предао представник Министарства здравља Републике Србије др Горан Билек. Здравствене раднике и госте поздравио је директор Опште болнице др Милан Грба који је рекао да је реч о пројекту из донације Европске уније за развој служби за палијативно збрињавање у Републици Србији. - За реализацију овог пројекта од Министарства смо доби-

ли пет милиона динара. Успели смо да зграду реновирамо и на-

НОВОБЕЧЕЈЦИ ПРЕД ВЕЛИКОМ ИНВЕСТИЦИЈОМ

Пристаниште на Тиси мамацзатуристе НОВИБЕЧЕЈ: Више је разлога што Нови Бечеј стреми реализацији пројекта какав је изградња пристаништа на Тиси. Основни је што су у новобечејској општини у својим стратешким документима туризам апострофирали као један од највећих потенцијала, а наутички туризам би требало да добије посебно место. У том смислу веома је важна изградња путничког пристаништа. Када се зна да на читавом току Тисе кроз Србију нема пристаништа, онда је то разлог више због којег се треба борити за једну такву инвестицију. Највећи проблем пловних река у нас је недостатак потребне инфраструктуре, конкретно марина и пристаништа, а онда и набавка горива, постојање сервиса, информационих центара... А зна се да је Тиса река која протиче кроз пет земаља, да њом плове међународн бродови, али не долазе у Србију јер немају где да пристану. - Имамо најлепши кеј на току Тисе кроз нашу земљу, али туристи до њега, углавном, могу да дођу само сувоземним путем. Ниједна јахта, наутичко пловило или туристички брод не могу да пристану уз нашу обалу. Све смо то приликом недавне посете Вој-

Набављен хлороген АПАТИН: Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду, је омогућио Јавном комуналном предузећу „Наш дом“ да набави хлороген, уређај за унапређење производње и дозирање хлора за потребе градског водовода издвојивши за то 9,7 милиона динара. -Овим уређајем унапређен је квалитет пијаће воде. Анализе пијаће воде, које ради Завод за јавно здравље Сомбор, обављају се месечно на седам пунктова, периодично и једном годишње велика анализа, показују добар квалитет пијаће воде - каже директор Јавног комуналног предузећа „Наш дом“ Мирко Павловић. Ј. П.

Миливој Вребалов у обиласку терена намењеног пристаништу

вођанској канцеларији у Бриселу представили партнерима из ЕУ и добили чврста обећања да би пројекат изградње пристаништа могли врло брзо да реализујемо. Потребно је да до краја септембра донесемо квалитетан пројекат и инвеститори ће се наћи. Обезбедили смо 10,5 милиона динара од НИП за пројектно-техничку документацију и верујем да ћемо већ на јесен започети озбиљнију при-

чу о једином пристаништу на Тиси код Новог Бечеја - рекао је председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов. Први су реаговали из компаније НИС, чији су стручњаци одмах понудили да у оквиру пристаништа направе бункер станицу за снабдевање горивом мањих јахти и бродова. - Приметили смо да је у Србији велики проблем то што не постоје ме-

ста на којима би се бродови могли снабдевати горивом, а има преко 20.000 мањих бродова и сви су присиљени да то чине канистерима. Врло је битно да се већ приликом прављења пројекта сви аспекти примене, па смо се зато већ по сазнању могућности изградње пристаништа јавили на праву адресу. Овде у Новом Бечеју је изузетна локација не само за пристаниште, него и за изградњу бункер станице за снабдевање малих и великих пловила на Тиси. Тако бисмо као велики произвођач нафтних деривата имали могућност да наш производ доведемо до крајњих купаца бродара, власника јахти, чамаца нагласио је директор Дирекције за бункерисање Нафтне индустрије Србије Самвел Чобањан приликом посете Новом Бечеју. Сада се чекају средства НИП за израду пројектно-техничке документације, како би се пројекат пристаништа на Тиси у септембру однео у Брисел и аплицирала средства из претприступних фондова ЕУ. А када пристаниште буде завршено, корист од тога неће имати само Нови Бечеј, већ и оближње општине Бечеј, Кикинда, Нова Црња... В. Јанков

У АТАРУ БУЂАНОВАЦА

Спречилиплављењењива БУЂАНОВЦИ: Почело је копање канала који би требало да реше проблем атмосферских вода на великом броју пољопривредних парцела у атару села Буђановци. Механизација предузећа „Водовод” ангажована је на копању канала дугог више од 500 метара. Мештани овог села су покренули иницијативу да се овај проблем реши, како би се избегло плављење њива, посебно у пролеће. - Поред услуга водоснабдевања насеља, „Водовод” је на услузи и када су неке друге ствари у питању, као што је решавање проблема атмосферских вода. На захтев мештана Буђановаца, радимо профилисање уличне каналске мреже да би смо спречили задржавање и побољшали отицање атмосферских вода - каже технички директор румског „Водовода“ Слободан Опарушић. Ј. А.

Почело копање канала

„Витал”кандидатза„Црнилист” ВРБАС: Еколошки покрет Врбаса предложио је да се неславна титула највећег загађивача „Црни лист“, коју заједно додељују Покрет горана Војводине и еколошки магазин „Чекајући ветар“ Радио Београда, ове године додели Фабрици уља и биљних масти „Витал“ у Врбасу. У свом образложењу врбаски еколози наводе да менаџмент „Витала“ још од приватизације 2005. године, ништа није учинио да се смањи емисија штетних материја које угрожавају природу и здравље људи. „Под штетним емисијама подразумевамо загађивање Великог бачког канала њиховим

отпадним водама и загађивање ваздуха из њихове енергане. Четири петине радника је отпуштено, а међу њима су и они који су радили у постројењу за пречишћавање отпадних вода. Постројење је затворено и већ две године ова фабрика без икаквог третмана испушта своје отпадне воде у Велики бачки канал – преко 150.000 тона годишње”, наводи се, између осталог, у саопштењу ЕПВ. Еколози тврде да су фабрички горионици неусловни, „не постоји мултициклон за одстрањивање крупних нечистоћа, а коришћење сунцокретове (небрикетиране) љуске као

енергента са великим количинама прашине“, представља велики проблем за све грађане Врбаса. „Црни облаци дима са крупном и масном чађи годинама прекривају Врбашане, смањујући им квалитет живота и угрожавајући им здравље. Све претходно указује на вишегодишње штетно понашање овог привредног субјекта, ван свих законских и моралних норми, и стога „Црни лист“ треба да припадне овој фабрици“, стоји у саопштењу Еколошког покрета Врбаса. М. Кк.

бавимо опрему. Циљ је да се успостави свеобухватно пали-

јативно збрињавање, које ће омогућити подједнак приступ свим пацијентима којима је ова врста неге неопходна. То подразумева лечење болесника у завршним фазама неуролошких обољења и малигних болести. То ће омогућити да се породица одмори, да се спроведе терапија бола и одређени конзилијарни прегледи за време лежања на одељењу. Палијативно збрињавање трајало би две до три недеље максимално - појаснио је др Грба. Зграда палијативног одељења има 113 квадрата, а од медицинског особља биће ангажован један лекар интерниста и седам медицинских сестара, прерасподелом постојећег особља. М. Миљеновић

Младии јавне финансије БЕЧЕЈ: Бечејско удружење младих БУМ, као члан Коалиције за надзор јавних финансија и уз подршку Фондације за отворено друштво, позива суграђане да учествују у пројекту „Млади Бечеја за транспарентне јавне финансије“. Циљ пројекта је подизање нивоа учешћа грађ��на у буџетском процесу и надзору јавних финансија, чиме се унапређује квалитет локалних политика, повећава транспарентност рада локалне самоуправе и смањује ризик од корупције. Предавачи на првом семинару „Грађани и јавне финансије“ у

оквиру пројекта су др Мирослав Прокопијевић са Института за европске студије, Немања Ненадић из Транспарентности Србије и Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија, најавио је Александар Ђекић, председник БУМ-а. Заинтересовани би требало да се пријаве на телефон 063/544321 или на мејл: djekic.aleksandar@gmail.com, најкасније до 19. маја, а семинар ће се одржати од 1. до 3. јуна на Андревљу. Трошкове превоза, смештаја и исхране учесника у потпуности сноси организатор. В. Ј.

САРАДЊА „ЦИКЛОНИЗАЦИЈЕ” И ВОЈВОЂАНСКИХ ОПШТИНА

Накрпеље и комарце са земље и из ваздуха

НОВИСАД:У сарадњи са ло- Ових дана у току су третмани у опкалним управама, новосадска „Ци- штинама Бачка Паланка и Апатин, клонизација” је у претходних месец саопштио је Аћимовић. дана извела третмане у оквиру сиИначе, од прошле године „Циклостематске акције заштите здравља низација” у свом раду применује најграђана од крпеља у општинама савременије светске методе за шта је Зрењанин, Сента, Кикинда, Бачка Паланка, Врбас, Апатин, Сомбор и Беочин. - Активност крпеља има два пика током сезоне. Највиши пик је од априла до краја јуна, затим долази период мање активности крпеља све до краја августа и септембра када имамо други пик. Имајући у виду ово и чињеницу да се из године у годину повећава проценат крпеља који преносе опасну лајмску болест „Циклонизација“ је, уз разумевање општинских управа, као одговор припремиУ Беочину и Зрењанину изведени и ла и спровела ове систехеликоптерски третмани леденим гранулама матске акције заштите здравља грађана - објашњава Да- предуслов било увођење модерног рио Аћимовић, менаџер за односе Географског информационог систеса јавношћу „Циклонизације“. ма и мапирање свих изворишта коКако каже, систематским акција- мараца и крпеља у Војводини упома у овим општинама обухваћене су требом најсавременије опреме смесве зелене јавне површине у градо- штене у хеликоптере, беспилотну вима, насељима и селима, паркови, летелицу и амфибијско возило. Овај гробља, излетишта која нису у зона- софистицирани систем омогућава ма заштите, а посебна пажња посве- „Циклонизацији” да ефикасно и прећује се местима где се окупљају де- вентивно штити здравље грађана ца - парковима, школама и забави- Војводине од низа болести чији су штима, међублоковским играли- преносиоци комарци и крпељи и да штима и местима за шетњу кућних све то чини по стандардима које прољубимаца. писује Светска здравствена органи- Планирано је да мониторинг по- зација и Европка унија. В. Х. вршина које потенцијално насељавају крпељи траје током целе сезоне, све до јесени, а да се третмани изводе када се уочи присуство крпеља каже Аћимовић. Истовремено у војвођанским општинама „Циклонизација” је спровела и прву фазу овогодишње систематске акција заштите здравља грађана од комараца. Ларвицидни третмани са земље изведени су у Кикинди, Жабљу, Новом Бечеју, Сремским Карловцима, а у Беочину и Зрењанину поред ових третмана изведени су и хеликоптерски третмани леденим гранулама које носе биолошки препарат.

RePORTA@e

sreda9.maj2012.

dnevnik

c m y

12

FAMILIJAStAnI[I]KRAJBA^KEPALAnKEDRESIRASLu@BEnEPSEZAVOJSKEIPOLICIJEODItALIJEDOAMERIKE

Veqkovi„regruti”laju nanema~komiengleskom ugojeVeqkoStani{i}bio dizajnerigrafi~ar,aonda pre desetak godina re{io dasasuprugomSilvijomkupidva hektaranaputuodNovogSadaka ulaskuuBa~kuPalankuipostao jedan od najpoznatijih dresera slu`benihpasa,nesamouSrbiji. Napraviojena„Sala{u39“,osim ku}e i pomo}nih zgrada, desetak

D

jaobukaobi~notrajedvado{est meseci,zavisnoodrase,uzrastai budu}enamene. NisuStani{i}i`elelidabudu sva{tari, ve} su se od samog po~etka specijalizovali za slu`bene pse, ali ne i dresuru lova~kihjer,ka`u,danevoleubijawe divqa~i. Veqko tvrdi da i ovaj,kaoisvakiposao,trebavo-

razboli, prorade emocije i svi mipoku}inekakoskomolamojer lak{ejele~iti~ovekanegoku~e, koje ne zna da objasni {ta ga zapravo boli, ve} mo`emo samo da naga|amo. Sre}om, retko nam se todoga|a.Dodu{e,osvimna{im „pitomcima” stalno se brine veterinar, ali ipak nam je te{ko kadnekipo~nedakuwa.

– Po{to se najboqi primercibirajuzaslu`benepse,semo wihovomzdravqu,morasestrogo voditi ra~una i o wihovom karakteru – veli Veqko. – Svi mojipsi,paionitu|ikojepripremam, moraju biti ~ipovani, registrovaniuKinolo{komsavezuSrbijeiimatime|unarodno priznate rodovnike. Obu~a-

Kad neko od na{e {tenadi po~ne da ’kuwa’, svi mi po ku}i na~isto skomolamo. Jer, lak{e je le~iti ~oveka nego ku~e, koje ne zna da objasni {ta ga zapravo boli, ve} mo`e{ samo da naga|a{„ Veqko se toliko verzirao, ~itao i u~io na svojim uspesima i gre{kama da ga danas re{pektuju na gotovo svim kontinentima, osimAustralije,paijo{zaba~enijim ostrvima, poput Novog Zelanda.Ka`edajeglavnirazlogto {tooniwegovafamilijaprepo~etkadresureznala~kiproceneza {tasupsiposebnotalentovani.

Obu~eniidarasturedemonstracije

boksovazapse,poligonzaobukui osnovao odgajiva~nicu i {kolu „Darkfol“. – Presudila je qubav prema psimaispremnostdaihuzgajamo i dresiramo, posebno nema~ke i belgijske ov~are, poznatije kao „malinov„–obja{wavaVeqko.– Polegluimamoidoosam{tenadi, neke prodajemo, ali ve}inu, zbogwihovogkvaliteta,ostavqamoiobu~avamodopotpunezrelosti,atekondazovemokupce.Dodu{e,radimoistu|impsima,~i-

letipa}eondado}ii vrhunski rezultati. Onsamjeodli~anprimer jer se za wegove „regrute” interesuju sverelevantnevojskei policijeusvetu. –Svakomleglu,kuji i{tenetumorasesvakodnevno poklawati maksimalna pa`wa – ka`eVeqko.–Najte`e nam pada kada se neko od odabranih {tenaca

Znajuimsepreciidaqeod~ukundede

vam ih po detaqno utvr|enom programu i s obzirom na ste~enoiskustvoirezultate,mogus pravom tvrditi da su moji dresirani psi „mercedes“, a oni drugi...Ma,nebihdavre|amnijednufirmuilimarku,padame nekozaludantu`i. Madaimarazloga,Veqkone}e mnogodasehvalijerstrahujeda bi neko iz vlasti mogao pomisliti da se jako obogatio, mada on s porodicom `ivi skromno na sala{u. Istina unikatnom, jer svi upu}eni znaju za odgajiva~nicu kojajesteklasvetskureputaciju. Drugi ka`u, a gazdaskromno}uti,daje stotine obu~enih pasa oti{lo iz Palanke legalno {irom sveta, najvi{e ih je u policijama i vojskama Belgije, Nema~ke, Italije, a pogotovuSAD. Veqkovasupruga,koja je bez hroptawa prihvatiliseobunasala{,dodu{e blizu varo{i, na-

Nagra|enigdegodsepojave

gla{avadajeonazadu`enazanemalupapirologiju,~i{}eweboksova,nabavkuiishranupasa,ali jojni{tanijete{kojervoliba{ ovakav`ivot. – Ovo je vrlo zahtevan i odgovoran posao jer sa slu`benim psima, nema improvizacije – isti~eVeqko.–Kadradi{profesionalno i u svetskom si vrhu, mora{ da zna{ kada se {tenci nema~kog ili belgijskog ov~ara pripremaju za obuku, ali i kad trebadaih,naraznena~ine,proverava{.Mora{jo{doksumali

proceniti za koju namenu treba da{koluje{kojeku~e.Poslegodine-dve obuke treba ta~no da zna{ gde }e da „radi“, odnosno u kojojvojsciilipoliciji.Ta~nije,powihovimzahtevima{aqe{ impsespecijalizovanezapatrolirawe, razbijawe demonstracija,~uvaweobjekatailiqudi.Posebno su tra`eni oni koji odmalena poka`u izra`en wuh pa se pripremaju za traga~e, otkrivawe narkotika, eksploziva ili pronala`ewenestalihlica. Milo{Suyum

dru[tvo

dnevnik UNIVERZITETUNOVOMSADU OSTRATEGIJIOBRAZOVAWA

Dabrzone budeikuso „Strategiju razvoja obrazovawauSrbijiuformiukojojjeobjavqena(kaonacrt)netrebadati na usvajawe„, ve} je potrebno nastavitidiskusijuitekstzna~ajno poboq{ati, u skladu s iznetim primedbama Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe i visoko{kolskihustanova.„DaqudiskusijuonacrtuovogdokumentaneophodnojeusmeritinaKonferen-

ciju univerziteta Srbije i Studentsku konferenciju univerzitetaSrbijejeronitrebadaimaju centralnu ulogu u dijalogu izme|udr`aveiuniverziteta„.Ovosu osnovnizakqu~cisnedavnezajedni~ke sednice Saveta i Senata Univerziteta u Novom Sadu o onom segmentu nacrta strategije posve}enomrazvojuvisokogobrazovawa.Aosnovnaporukajebila

dru{tva u celini, s druge. Osim onihkojisuneposrednoukqu~eni uprocesobrazovawa(nastavnici, saradniciistudenti),vaqalobi u raspravu ukqu~iti i „spoqne interesente”, prevashodno privredu,„dabisejasnijedefinisaliprihvatqivimodeliobrazovawa”. Nagla{eno je da je strah pojedinaca da bi fakulteti u integrisanom univerzitetu (ka kojem se te`i) izgubili status pravnoglica(pa time i svoje ra~une)tedabise mnogi poslovi potpuno nepotrebno i nefunkc io n aln o svalili na univerzitetsku admin is trac ij u... neopravdan i konstatovano da U n i v e r z i t e t treba da ide u pravcu funkcionalno integrisane institucije, uz o~uvawe pravnog subjektiviteta fakulteta u svom sastavu. Dakle, ciq transformacijejedauniverzitet mora imati integrisanu, ali decentralizovanu strukturu, koja ne}edovoditiupitawefunkcio- nisawesistema. Dabisedo{lodokvalitetnog i izvodqivog strate{kog opredeqewa o finansirawu studija, UNSjepredla`iodasedetaqno

Nebistudenteprivatnihfakulteta udr`avnojmenzi Studente UNS-a, pak, posebno brinu predlo`eni studentski kreditiiopasnostikojeonikriju,atojeprevelikozadu`ewe.Nedostatak nacrta strategije je i izostavqawe dela o studentskom standardujerpostoje}are{ewaupraksiukazuju„narealnupotrebudaseustanovestudentskogstandardapozicionirajuuupravqa~kisistemuniverziteta”.NaUNS-umisledastudentikojinisuna dr`avnimuniverzitetimaivisokimstrukovnim{kolama„nemogudakoristedomoveimenze~ijijeosniva~Republika”. da je vreme posve}eno javnoj raspravi nedovoqno za pretresawe ovakoobimnogmaterijala. Iako bi se pone{to od onoga {to su tom prilikom rekli nastavnici, saradnici i studenti mo`da u~inilo „nemilosrdnim”, raspravajesvakakobilademokrati~na i otvorena, s jasno prepoznatimciqemi`eqom:dadobijemo kvalitetnu strategiju. UNS isti~eogromnukorisnoststrategije razvoja obrazovawa koja celovitorazmatraovajveomava`an segment razvoja dru{tva, „te podr`avasveaktivnostiinaporeu wenom oblikovawu i usvajawu”. Ali,osimprihvatqivih,inovatnihpromena,ukazujenatodaima podostanedore~enihiproblemati~nihre{ewa,kaoinejasno}ao

analizirapostoje}estaweiprika`usvirelevantnipokazateqi zacelokupanobrazovnisektor,a togaunacrtubudu}egaktanema. Principijelni stav je da „finansirawe iz buxeta Srbije ne treba da obuhvata ustanove (ni studente)~ijiosniva~nijeRepublika”,kaoidanepostoje„privatne neprofitne visoko{kolske ustanove”. Predlog da se na nivoudr`avesvakegodinedonosi odluka o koli~ini buxetskih para i strukturi wihove raspodele po oblastima zavisno od procene prioriteta, smatra se neprihvatqivim jer je „iluzija” dajedr`avasposobnadaplanira i dugoro~no predvi|a potrebe privrede.ZatojepredlogUNS-a dase„umestoproizvoqnogarbi-

Op{tamaturanedovoqnazaindeks Nacrtstrategijerazvojaobrazovawapredvi|adaop{tamaturadajepravoupisanasvevisoko{kolskeustanove–strukovnei akademske–bezpolagawaprijemnihispita,{tonaUniverzitetuuNovomSadunesmatrajudobrimre{ewem.Zatosupredlo`ilidaje„neophodnozadr`atinekioblikproveresposobnostiprilikomupisajerseizuspehaizsredwe{kolenedobija realnaslikaosposobnostimakandidata”. tomekako}esenekepredlo`ene novine implementirati. Uz konstatacijudajavnaraspravatreba da obuhvati sve relevantne dru{tvene ~inioce, smatra se da je pripremnafazazaizradustrategije,„sobziromnaozbiqnosttog dokumenta, i suvi{e kratka”, te dajeopravdanstrahdaseposledicepojedinihre{ewane„prelome prekole|a”budu}ihgeneracija(u tomkontekstumnogisupomenuli tzv.[uvarovureformuuSFRJ). NaUNS-uukazujunatodaosnova predloga budu}e strategije trebadasezasnivanaprocenirezultata, propusta i mawkavosti obrazovnog procesa izme|a dva akreditaciona ciklusa (drugi je startovao ove godine), s jedne strane, i na strategiji razvoja

trirawa utvrde dugoro~ne proporcije me|u nau~nim poqima, koje univerziteti treba da dostignu”. Zamerenojeinatome{tostrategija sagledava obrazovawe nastavnika kao poseban segment u sistemuvisokogobrazovawa,ravnopravanakademskimstudijama,i podse}a se na to da je ono samo „nadgradwa osnovne struke”, sticawem36ESP-bodovaizpsiholo{ko-ped ag o{ ko-met od i~k ih predmeta. Mi{qewe je i da odeqewavansedi{tafakultetatreba otvarati krajwe pa`qivo, iskqu~ivo u skladu s dogovorom i potrebamaodre|enelokalnesredine ili regije i uz uverewe o akreditaciji. V.^eki}

sreda9.maj2012.

13

ZAVR[ENAJAVNARASPRAVAONACRTUSTRATEGIJERAZVOJAOBRAZOVAWAUSRBIJI DO2020.GODINE

Senkaskepse nadlepim`eqama

Da li }e srpsko obrazovawe u budu}nosti biti sveobuhvatno, pravi~no, kvalitetno i efikasnozavisi}e,posvojprilici,od togadali}ebudu}asrpskavlada prihvatiti da se izdvajawe za wega sa sada{wih 4,5 odsto brutodru{tvenogproizvodapove}a na{est.Ukolikosetoprihvati, nacrtstrategijerazvojaobrazovawauRepubliciSrbiji,kojije ju~e u Beogradu imao zavr{nu proveru stru~ne i nau~ne javnosti,imasve{ansedabudetrasa kojom }e se obrazovni sistem kretati na putu sveobuhvatne transformacije. Poslevi{eodmesecdanajavne rasprave o ovom dokumentu wegovi tvorci i naru~ioci iskristalisalisuosnovnezamerke kao prihvatqive, tako da su u wega ve} ugra|ena poglavqa o obrazovawu nacionalnih mawina,ekolo{kom,obrazovawupripadnikamarginalnihgrupa... – Ovaj dokument predvi|a ozbiqne strukturne reforme sistema u svim segmentima, harmonizovan je sa svetskim iskustvima,itotakodauna{ojpraksiunaprediono{tojedobro,a promeni ono {to je lo{e – rekaojedr`avnisekretaruMinistarstvu prosvete i nauke profesor dr Radivoje Mitrovi}. – Veomajeva`noito{toustrategijinemapoliti~keiideolo{ke zakrivqenosti, tako da je, uz konsenzus svih politi~kih esnafa, bilo koja vlada mo`e prihvatiti. Po re~ima dr`avne sekretarkeuMinistarstvuprosveteinaukeprof.drTindeKova~-Cerovi}, usvajawem ove strategije stavilabiseta~kanaamatersko

takodasepostavqapitawedalibranitiinterese zaposlenih u obrazovawu, {to su te grupe ~inile, ili interesedr`aveiwenih gra|ana, {to se ~ini ovimdokumentom. – Mnogo primedbi bilo je i na ostvarivost ciqa od 30 odsto visokoobrazovanih jer se baratalo podatkom iz popisa 2002. godine o{estodstouniverzitetski obrazovanih, odnosno11odstozajedno sa strukovnim studijama u ~itavoj populaciji gra|ana Srbije – rekao je dr Ivi}. – Miodtogciqanisada nismo daleko jer se on odnosi na populaciju od 30 do 34 godine, a

Tokom javne rasprave bilo je najvi{e primedbi raznih interesnih grupa, tako da se postavqa pitawe da li braniti interese zaposlenih u obrazovawu, {to su te grupe ~inile, ili interese dr`ave i wenih gra|ana, {to se ~ini ovim dokumentom bavqeweobrazovawem,nakretaweutomsistemupoprincipunapred-nazadzbogpoliti~kihpromena u zemqi i kona~no bi ono dobilozajedni~kiokvir,kojibi povezao sve segmente i nivoe obrazovawa. Po re~ima rukovodioca tima za pravqewe strategije profesoradrIvanaIvi}a,utokujavneraspravebilojenajvi{eprimedbi raznih interesnih grupa,

trenutno u toj populaciji ima oko25odstovisokoobrazovanih. Osimtoga,pro{legodinejena strukovneiliakademskestudije upisanapolovinageneracijematuranata. Ipak, po mi{qewu predstavnikasindikalnihprosvetarskih organizacija,strategija}eostati samo spisak lepih `eqa jer ekonomskasituacijaudr`avine mo`e izdr`ati, recimo, izgrad-

wu1.000novih{kola,kolikobi ih trebalo za organizovawe jednosmenskog rada ili ve}e izdvajawe,jertrenutnonaobrazovawe odlazi15odstoveomatankogdr`avnogbuxetapabi,dabiseizdvajawazaobrazovawepove}ala, moralonekimdrugimbuxetskim korisnicimadasesmawe.Sindikalci su skepti~ni i po pitawu motivacijeu~enikainastavnika za promene jer, kako su naveli, sada u~enici masovno be`e iz {kole,anastavnicisesvevi{e primi~u minimalcu. Insistirali su i na depolitizaciji upravqa~kih struktura {kola jer je po wihovom mi{qewu trenutno na snazi krajwe brutalna politizacija. Ponu|eni koncept razvoja obrazovnog sistema, za sada, ne podr`avaju ni studenti, smatraju}i da sav teret reformi pada nawihovale|a. Ipak, po re~ima rukovodioca timazastvarawestrategijeVlastimira Mateji}a, mnoge od zamerkiovomdokumentumogu}eje otkloniti, a mnoge }e nestati same kada se ona dovoqno razjasni,{to}ebitiiu~iwenoizdavawem publikacije koja }e sadr`atirezimesvega{toovajdokumentpredvi|a,abi}enameweno naj{irojjavnosti. –Osimtoga,ve}imamopodloge za strategiju u vi{e dokumenata,aliidaqemoramobitiambiciozniite`itivi{imciqevimajerobrazovawetrebadabudegeneratorrazvojazemqe–rekao je dr Mateji}. – Svi moraju shvatiti da je znawe primarni resurs Srbije i kona~no po~eti takoidasepona{aju. D.Deve~erski

PREDUPISUSREDWE[KOLE

@eqeuskladiti sbodovima Mada su ovogodi{wi osmaci tekdrugageneracijakojanakrajuobaveznog{kolovawapola`e zavr{niispit,ipakjo{postoji dovoqnosli~nostiupisausredwu{koluovogodi{weiranijih generacija petnaestogodi{waka, pa i podaci s ranijih upisa mogu slu`iti za pore|ewa i pretpostavke koje i ovogodi{wim kandidatima za sredwo{kolcemogupomo}i. U tim pore|ewima interesantnojedajeizlaznostnazavr{niispitve}anego{tojebila na kvalifikacioni, {to je i normalno jer je zavr{ni obavezan,akvalifikacioninijebio, negosumoralidagapola`usamokandidatizasredwestru~ne {kole i gimnazije. Istina, iz godine u godinu pove}avao se procenatizlaznostiinakvalifikacioni ispit pa je tako 2005. godine na wemu bilo tek ne{to vi{e od tri ~etvrtine populacije, dok je na posledwi kvalifikacioniispit,2010.godine, iza{lo 85,5 odsto tada{we populacije, a lane, na prvomzavr{nomispitubiloihje 98,2odsto. Interesantni su i podaci o procentu u~enika koji su i na jednominadrugomispituosvajali vi{e od pet bodova po testu.Dokjepostojaokvalifikacioni ispit, ti u~enici imali

su i prednost pri rangirawu, dok kod zavr{nog ispita takva beneficija ne postoji. Razlog za ukidawe ove prednosti verovatno le`i i u ~iwenici da se

U odnosu na kvalifikacioni, zavr{niispitimaiboqerezultate pojedina~no po testovima. Tako je prose~an broj bodova iz materweg jezika na posledwem

Dok se 2010. godine na smerove koje su na svojoj listi `eqa naveli kao prve, upisalo 61,4 odsto svr{enih osmaka, lane ih je svoju prvu `equ ispunilo 57,7 odsto zbog we broj u~enika s vi{e od petbodovapotestunijepove}avaonegojeopadaopajes88,3odstou2005.godini,u2010spaona 75,6odsto,dabilane,naprvom zavr{nom ispitu, ovakvih u~enikabilogotovo91odsto.

kvalifikacionom ispitu bio 12,9, dok je na prvom zavr{nom, lane, bio 14,1, a iz matematike ova razlika u korist zavr{nog ispitajo{jeve}a.Tuseproseks 10,3iz2010.godinelanepopeona 13,2.Akadasetiprose~nibodo-

visobatestasaberu,sti`esedo ~iwenice da su na posledwem kvalifikacionom ispitu osmaci u proseku imali 23,2 boda, a lane,naprvomzavr{nom,prosek imjebio27,3boda. Ipak,boqiuspehnazavr{nom ispitu nego na kvalifikacio- nomnije,barlane,zna~ioivi{e ispuwenih `eqa za nastavak {kolovawa. Naime, dok se 2010. godinenasmerovekojesunasvojoj listi `eqa naveli kao prve, upisalo 61,4 odsto svr{enih osmaka,laneihjesvojuprvu`equ ispunilo 57,7 odsto. Sli~na situacijajeisupisanimnaneku odprvetri`eqe.Posleposledweg kvalifikacionog ispita 2010. godine takvih je bilo 85,2 odsto,alane,poslezavr{nogispita,82,3odsto.Razlogezatakve podatkestru~waci}everovatno pomnotra`itiunarednomperiodu,ajedanbisvakakomogaobitiiutomedasumalimaturanti skloni tome da zbog ve}eg broja bodovanazavr{nomispituzanemare ~iwenicu da po osnovu uspeha u osnovnoj {koli i nisu ba{ sakupili mnogo bodova, te na ~elo svoje liste `eqa stave smerove o kojima pre zavr{nog ispita nisu ni razmi{qali. S druge strane, jo{ uvek ocene iz osnovne{kolenosevi{ebodova negouspehnazavr{nomispitu. D.Deve~erski

„DNEVNIK”SAZNAJE

Konkurszaprvesve{tenikeuVojsciSrbije Uskoro}ebitiraspisankonkurszaprijem sve{tenika koji }e obavqati sve{teni~kuslu`buuVojsciSrbije.Naime,konkursjeve}napisanisamose~ekanaredba da bude obelodawen. Na prvom konkursu prima}e se 30 pravoslavnih sve{tenika, jedanimamijedankatoli~kisve{tenik.

Pripremezaulazaksve{tenihlicaukasarnetrajuve}dugo,aprethodilasuimistra`ivawa u kojem je anonimnom anketom utvr|enodaseodukupnogbrojapripadnika VojskeSrbije94odstoizja{wavajukaovernici.Po{tosubrojneevropskedr`avezakonski re{ile prisustvo vojnih sve{teni-

kauvojsci,odlu~enojedasetakavaktusvojiizaVojskuSrbije.Vojnisve{teniciima}erangoficira.Wihovradkontrolisa}ei ocewivati i crkva i verska zajednica koju predstavqajuikojaihipreporu~ujezaovu slu`bu. U odre|enim prilikama nosi}e i uniformeVojskeSrbije. Q.Male{evi}

dRU[TvO / CRnA HROnikA

sreda9.maj2012.

JEDINSTVENELISTEZAKARDIOHIRUR[KEOPERACIJE

Skra}eno~ekawe nazahvat Posle formirawa jedinstvene liste ~ekawa za operacijenasrcu,kardiolo{ki bolesnici u znatno kra}em vremenudolazenaredzazahvat.Kakoka`uuRepubli~kom fondu za zdravstveno osigurawe,sadasenaoperaciju srca ~eka najdu`e mesec-dva.Naravno,hitnislu~ajeviseoperi{uodmah.Do formirawa jedinstvene liste ~ekawa spisak pacijenata koji ~ekaju na zahvat bio jedugivi{eodgodinudana pa je Fond bio primoran na todasklopiugovorsjednom prvatnom klinikom u Beogradu kaoisbolnicom„Axibadem„u Istambulu gde su o tro{ku zdravstvenog osigurawa operi-

sesamiopredeledali}e~ekati svojredunekojodustanovauzemqi ili }e oti}i u Tursku. Za odlazak se opredelilo oko 250

Intervencijasajber-no`em uTurskoj Odnedavnootro{kuRepubli~kogfondazazdravstvenoosigurawenajte`ipacijentistumorimaimetastazamanamestimadokojih je te{ko do}i hirur{kim putem mogu oti}i na zahvat takozvanim sajber-no`emubolnici„Maslak”uIstanbulu.Zale~ewe„sajberno`em”Fondpla}a7.000evra,alijepotrebnodapacijentimaodgovaraju}umedicinskuindikacijuzato.NatajzahvatuTurskuupu}ujusesamomedicinskinajte`islu~ajevi,itonapredlogkonzilijumalekara,odnosnostru~nekomisijekoju~ineneuroloziineurohirurzi.„Sajber-no`”zasadimajubolniceuFrancuskoj,Italiji,Gr~koj,Nema~kojiTurskoj.Re~jeoneinvazivnojmetodikojasenaj~e{}eprimewujekodonihstawakodkojihjeoperacijanemogu}aili kodkojihnijemogu}ehiru{kimputemdo}idotumora. sani pacijenti kojima je bilo potrebna zamena sr~anih zalistaka ili bajpas operacija. Bolesnicima je data mogu}nost da

pacijenata, {to je znatno mawe odo~ekivanogbroja,aliitoje uticalo na to da se lista ~ekawasmawi.

Duge liste ~ekawa u kardiohirurgijiznatnosuskra}eneformirawemjedinstvene liste, pa na{i pacijenti vi{e ne odlaze u Tursku na operaciju. Naime, analizom iproveromlista~ekawapo kardiohirur{kim ustanovama utvr|eno je da nisu bile a`urirane. – Bilo je duplirawa pacijenata na nekoliko lista ~ekawa ili su u me|uvremenu operisani a nisu skinuti s liste, tako da broj onih koji ~ekajunazahvatnijebiorea- lan–ka`eSawaMirosavqevi} iz Republi~kog fonda za zdravstvenoosigurawe.–Sjedinstvenelistepacijentiseupu}uju uustanovugdemogunajbr`edo}i naredzaoperciju,takodasena zahvat~ekaznatnokra}e.Jedino onipacijentikojiizri~ito`eledabuduoperisaniuodre|enoj ustanoviitopotpi{u,~ekajune{todu`esvojred,aliseradio slu~ajevima~ijezdravstvenostawetrpi~ekawe. Najte`i sr~ani bolesnici imajumogu}nostdabuduoperisaninaUniverzitetskojkliniciu @enevi, s kojom je potpisan memorandum o saradwi. Zahvaquju}i direktoru kardiohirurgije u tojkliniciprof.drAfksendiosu Kalangosu, do sada je u toj klinicioperisano25na{ihsr~anihbolesnika.Kakojenajavio, mogu}e je da }e saradwa uskoro biti pro{irena, {to bi omogu}ilodau@enevibuduoperisana idecasnajte`imkardiolo{kim oboqewima. J.Barbuzan

DANPOBEDENADFA[IZMOMIDANEVROPE

dnevnik

c m y

14

SAVETZABORBUPROTIVKORUPCIJE

Smeniti NatuMesarovi}iVSS Savet za borbu protiv korupcijesmatradasuzbogbrojnihpropusta u reformi pravosu|a ispuweni uslovi za razre{ewe predsednice Vrhovnog kasacio- nog suda Nate Mesarovi}, kao i sudija tog suda i ~lanova prvog sazivaVisokogsavetasudstva,na ~ijemjeona~elu. „Onisukrozpostupakreizbora i izbora pokazali nestru~nost, nesavesnost i nedostojnost zaobavqawesudijskefunkcije„, navodiseuzakqu~cimaipreporukamaizve{tajaSavetazaborbu protiv korupcije koji je ju~e dostavqenmedijima,a26.aprila prosle|enVladiSrbije. Savet tako|e smatra da treba preispitati rad ministarke pravde Sne`ane Malovi}, kao i navodesudijeMilimiraLuki}a, koji je krajem pro{le godine podneo ostavku na ~lanstvo u stalnomsazivuVSS-a. Tako|etrebautvrditidalije bilo nezakonitosti u radu tog tela i preduzeti odgovaraju}e merepremasvakom~lanustalnog saziva Visokog saveta sudstva, navodiseuIzve{tajukojijepotpisaoportpredsednikSavetaprofesorMiroslavMili}evi}. Daqe se navodi da je VSS du`an„dakona~noodlu~io`albama, odnosno prigovorima neizabranihsudija,zakonitoikvalitetno,uskladuspravilimakoja suva`ilazareizborsvihsudija, jersvesudijemorajubitiravnopravneuprimenipravila”. Sugeri{e se i preispitivawe radaUstavnogsudajerje,kakose navodi,tajsudprihvatiodaoodlu~ivawupo`albamasudijakoje su podnete kao redovan pravni

NataMesarovi}

lekodlu~ujeVSSkaooprigovorima, {to je pravni lek mawe snageizna~aja.@albaUstavnom sudukaopravnilekregulisanaje Ustavom i to ustavno pravo ne mo`e se uskratiti sudijama, odnosno ne mo`e im se uskratiti pravosudskogpreispitivawaodluka donetih od Visokog saveta sudstva, navodi se u Izve{taju Saveta. Savetkonstatujedaseod`albe ne mo`e „nasilno praviti prigovor,nitisezakonomsudiji mo`eoduzeti`albakaodelotvoranpravnilek,nitiseUstavnom sudu mo`e oduzeti izri~ito predvi|ena nadle`nost da preispitujeodlukeVSS-akadaseradiostatusnimpravimasudija”.

Osimtoga,Savetsugeri{e preispitativawe potrebnog broja sudija na osnovu prethodno utvr|enih kriterijuma, kao i primewivost procesnih zakona iz svih oblasti prava – parni~ne, krivi~ne, upravne i izvr{ne. UIzve{taju,kojijenapisannaosamstrana,Savet je detaqno obrazlo`io zbog ~ega izvodi pomenute zakqu~ke, izme|u ostalog i zbog dominantnostiizvr{nevlastinad sudskom, propusta prilikom sprovo|ewa op{tih izborasudijakaoitokom odlu~ivawa o prigovorimaneizabranihsudijakojejejo{utoku. „^iwenica da reizbor i izbor sudija od prvog saziva Visokog saveta sudstvanijekona~nozavr{enni posle dve godine (tek sada se osnivajukomisije),unosinemir, nesigurnost i strah kod sudija, {to je suprotno standardima, ustavnim na~elima, zakonima i Kodeksu sudijske etike„, upozoravaSavet. U pogledu institucija u kojimajekorupcijanajprisutnija,sudije zauzimaju tre}e mesto, iza politi~kih partija i zdravstva, navodiseuIzve{taju,anaosnovu podataka Agencije za borbu protiv korupcije u vezi s predstavkama gra|ana na postupawe pravosu|a uo~eno je da je broj pritu`binaradpravosu|audvostru~en. (Tanjug)

ZAHTEVHA[KOGOPTU@ENIKAIBIV[EGPREDSEDNIKARS RADOVANAKARAYI]A

Se}awena Tribunaldazaseda kapitulacijuNema~ke uSarajevu, BawaluciiBeogradu

Dan pobede nad fa{izmom obele`ava se proteklih 67 godina {irom Evope i sveta u znak se}awa na velika razarawa i zlo~ine u Drugom svet-

Drugomsvetskomratu`ivotje izgubilovi{eodpedesetmilionaqudi.Odtadasesvakegodine u Moskvi odr`ava vojna parada s velikim mimohodom ra-

[umanovplan Danpobedenadfa{izmomobele`avaseikaoDanEvropejer jesavremenaEvropazasnovananaprincipimamira,razumevawa, tolerancijeisaradwe.Petgodinapookon~awuDrugogsvetskog rata, 9. maja 1950, francuska vlada objavila je Deklaraciju o stvarawuzajednicezaugaqi~elikizme|uFrancuskeiNema~ke.Ovajprojekat,upam}enkao[umanovplanpotada{wemministru spoqnih poslova Francuske Robertu [umanu, predstavqaojeprvikorakkastvarawuEvropskeekonomskezajednice, prete~eEvropskeunije. skom ratu. Tod dana 1945. godine, u Berlinu, Nema~ka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju.Sporazumonema~kojkapitulacijipotpisaojesovjetskigeneral Georgij @ukov, a dan ranijeuimeTre}egrajhanema~ki fedmar{al Vilhem Kajtel. U

znih rodova vojske i preletawemavijacije. USrbijisvakegodinenaDan pobede protiv fa{izma predstavnici vlasti pola`u vence na grobove palih boraca, na grobNeznanogjunakaiOslobodilacaBeograda.Tako}ebitii

danas u okviru kompleksa GrobqaoslobodilacaBeograda,gde }eseodr`aticeremonijanakojoj }e biti predstavnici Ministarstvaradaisocijalnepolitike, Ministarstva odbrane, grada Beograda, kao i ambasada Rusije, Ukrajine, Belorusije i Azerbejxana. Na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali bi}e polo`eni venci i odata po~aststradalima. Dr`avni praznik Dan pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu bi}e tradicionalno obele`en i obrazovnim aktivnostima u velikom broju osnovnihisredwih{kola,kaoisve~anostima i okupqawima kraj vojnihmemorijalaimestastradawa u brojnim op{tinama i gradovima{iromSrbije.Sino} je, uz najvi{e vojne po~asti, sa SavsketeraseuBeograduizvr{ena sve~ana prazni~na po~asnaartiqerijskapaqba. Q.M.

Ha{ki optu`enik Radovan Karaxi} zatra`io je od Ha{kogtribunaladaSudskove}e tokomwegoveodbraneodr`iu Sarajevu,BawaluciiBeogradu trizasedawa,nakojimabisve-

dana u tim gradovima imalo dvostruku korist, prenela je agencijaSrna. „Prvo, dove{}e Ha{ki tribunal direktno qudima kojima jenamewenodakoristi,~ime}e

RadovanKarayi}

Nuklearnailimedijskapra{ina Ministarstvoprosveteinaukeformiraloje komisijukoja}eunarednihdesetdanaispitati {tasedogodilo19.aprilauVin~iidalijepetororadnikajavnogpreduze}aNuklearniobjektiSrbije(NOS)biloizlo`enopovi{enojradioaktivnosti, izve{tavaju agencije. Ukoliko su granice radioaktivnog zra~ewa bile prekora~ene i zdravqe zaposlenih ugro`eno, NOS mo`e izgubiti licencu za rad. Dr`avni sekre-

tarzanaukuRadivojeMitrovi} jena~elupeto~laneekipekoja}eobi}iNOS,razgovaratisa zaposlenimaiprou~itiizve{taje. RadniciNOS-aozra~enisuprilikomva|ewa radioaktivne{ipkeizbazena.Odnadle`nihsu stigle opre~ne informacije o tome koliki je bio nivo zra~ewa. Optu`be su se nizale putem javnih prepiski, a inspekcija jo{ nije bila u NOS-u.

^etiriparnicezbog diskriminacije – Za dve godin e pos toj aw a, ins tituc ij a pov er en ik a za za{tit u ravn op ravn os ti, koj a gra| an e{tit ioddisk rim in acij e, pok ren ul a je ~etir i sudske parn ic e i nek ol ik o prekr{ ajn ih prij av a za povredu prav a–izj avil ajepover en ic a Nev en aPet ru{ i},koj ajeju~ e

otvor il aprij emn ukanc el ar iju pov er en ik a. – Nov a kanc elar ij a }e gra| an im a bit i dostupn ij a, zbog tog a {to su do sad asav et eiinf orm ac ij emogli dob it i sam o tel ef on om, a sad a}emo} ilak{edaseobra}aj usprit u` bam a,kaoidaotklon e dil em e o tom e da li je

wih ov slu~ aj disk rimin ac ij a iline. Onajeistaklada}etomnogo zna~iti i za instituciju i za gra|ane, koji }e od sada u prostorijama u Nemawinoj ulici 22–26uBeograduimatineposredan kontakt s institucijom poverenika.

do~ileosobekojeboraveutim gradovima, kao i one koje su u wimabilezarobqene.Odbrana upodneskunavodidabiodr`avawesudskihzasedawaposedam

seomogu}itidaqudiizbiv{e Jugoslavije boqe razumeju rad Tribunala. Drugo, ovakav postupak odgovara}e i svedocima kojine}emoratidaputujuuHag

da bi svedo~ili, a zatvorenici ne}e morati da budu transportovaniuHagisme{teniupritvorsku jedinicu„, navodi se u podnesku. Upodneskusenapomiweda,po Pravilu~etiri,„Sudskove}emo`eobavqatisvojufunkcijuizvan sedi{ta Tribunala ako to dozvoli predsednik Tribunala u interesu pravde”. Karaxi} navodi da ~iniovakavpostupakuranojfazi da bi Sudskom ve}u omogu}io da tra`i dozvolu od predsednika i zadu`i svoje osobqe da razrade logisti~kideo,navodiSrna. Karaxi} zato tra`i da Sudsko ve}e zatra`i dozvolu od predsednikaTribunaladasena wegovomsu|ewuodr`etrisesije, po sedam dana, u Bawaluci, BeograduiSarajevu,navodiseu podnesku. Po~etak dokaznog postupka Karaxi}eve odbrane pred Ha{kim tribunalom zakazan je za 16. oktobar, a posledwi svedok Tu`ila{tvasaslu{anje4.maja, podsetilajeSrna.

ODEQEWEZARATNEZLO^INEVI[EGSUDAUBEOGRADU

Danaspresudazaubistvo bra}eBiti}i Odeq ew e za ratn e zlo~ in e Vi{eg suda u Beogradu danas u podne}edrugiputizre}iprvostepenupresududvojicisrpskih policijacaSretenuPopovi}u i Milo{uStojanovi}u zbogoptu`bidasudoprinelilikvidacijibra}eBiti}i,kojisuameri~ki dr`avqani albanske nacionalnosti. Prvom presudom, kojomsuPopovi}iStojanovi}bilioslobo|enioptu`bedasupo~in il i ratn i zlo~ in prot iv ratn ih zar ob qen ik a Ilij a, Agron a i Mehm et a Bit i} ij a, Apelacioni sud u Beogradu je

ukinuoinalo`iodaimsesudi ponovo. Po navodima optu`nice, Popovi},zvaniPop,izNi{autoku 1999. godine kao komandir izvi|a~ko-diverzantskogvodaOperativno poternih grupa, koje su formacijski pripadale 124. interventnojbrigadiPJP-a,naredioje8.jula1999.Stojanovi}uda li{i slobode bra}u Biti}i, posle izdr`ane kazne zbog ilegalnog ulaska u SR Jugoslaviju iz Albanije. Biti}i su do{li na Kosovo s namerom da se bore u OVK-u.

Doksunapu{talizatvoruProkupqu, Stojanovi} ih je, po nare|ewuPopovi}a,uhapsioisproveo do Nastavnog centra MUP-a SrbijeuPetrovomSelu,gdeihjezatvorio.Sutradan,9.jula,ukasnim ve~erwimsatimapredaoihjepripadnicima MUP-a Srbije. Utvr|enojedasubra}aBiti}ili{ena `ivotametkomupotiqak,awihovi posmrtni ostaci prona|eni su 2001.godineumasovnojgrobniciu PetrovomSelu. Prvosu|eweupredmetu“Bra}a Biti}i” po~elo je 13. novembra 2006.godine. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik U BA^KOM PETROVOM SELU

Osumwi~eniza kra|umre`a Be~ejska policija podnela je krivi~nuprijavuprotivRoberta K. (1986),Bele K. (1978)iRoberta K. (1975)izBa~kogPetrovogSelazbogsumwedasuodprofesionalnog ribolovca iz tog mestaukrali{estmre`aduga~kih120metaraidvevr{ke.Nekoliko sati kasnije, u ku}ama osumwi~enihzate~enesuukradene mre`e, saop{tila je ju~e novosadskaPolicijskauprava.

Istogdanapretresenajeiku}aKristijana K. (1989)izBa~kog Petrovog Sela u kojoj je prona|eno jo{ devet mre`a duga~kih420metara,asumwaseda suoneukradeneunovembrudrugomribaruizovogmesta. Istraga o ovim doga|ajima nije zavr{ena, a utvr|uju se i druge oklnosti ovog krivi~nog dela,dodajeseusaop{tewu. M. V.

SU\EWE U BEOGRADU ZA POKU[AJ UBISTVA QUBI[E BUHE

Otrovawu^umeta bezjavnosti Su|eweQiqani Stoji}, biv{oj supruzi Qubi{e Buhe, zvanog^ume, pooptu`bidajeumaju 2002. godine poku{ala da otruje svog tada{weg supruga, ju~ejezatvorenozajavnost. Postupaju}e sudsko ve}e Vi{egsudauBeogradutakvu odlu-

„Dnevniku“ je u Vi{em sudu, ju~e pred kraj radnog vremena, saop{tenodaupredmetuQiqaneStoji}„presudanijeizre~ena, a nastavak glavnog pretresa }ebitizakazannaknadno“. Podsetimo,zbogpromeneusastavupostupaju}egve}a,su|ewe

sreda9.maj2012.

15

„DNEVNIK” OTKRIVA: KAKO SRPSKE BANDE USPEVAJU DA U INOSTRANSTVU BUDU U VRHU KRIMINALNOG MIQEA

Lo{glasglavnapreporuka Kako nove generacije prestupnikaizSrbijeuspevaju~ak i u kriminalnom podzemqu {irom sveta pitawe je koje se opravdano name}e u ovda{woj javnosti, budu}i da se u posledwih nekoliko godina u crnim hronikama svetskih medija sve ~e{}e nalaze i „na{e gore listovi“. Sude}i po „medijskim statistikama“, ni decenijama unazad nisu bili malobrojni kriminalni doga|aji u evropskim zemqamai{ireu kojimasupomiwani i akterisprostorabiv{e SFRJ ali, ~ini se da su se posledwihgodina ba{nanizali.

rewa do narkodilerisawa, pa i ubistava. Nekepro{logodi{weneformalnegrubeprocene, kojesepozivajunapodatkeme|unarodnih bezbednosnih slu`bi i nacionalnih istra`nih organa niza evropskih zemaqa, govore o tomedamo`da~akidodve-trihiqadeosobaseks-Juprostorana raznim ta~kama globusa imaju kriminalneaktivnosti. Po raspolo`ivim podacima, na duga~akom spisku raznih zabrawenih rabota koje se preko granice naj~e{}e pripisuju po~inicima poreklom iz Srbije, su kra|e motornih vozila, pro-

Dijapazondelazakojasesumwi~ekre}ese odklasi~nogyeparewadonarkodilerisawa, paiubistava Javno dostupni podaci, me|u kojima i kriminolo{ko-sociolo{kaistra`ivawa,govoredau svetu godi{we zbog kriminalnog prestupni{tva bude uhap{enoiponekolikodesetina,pa i vi{e stotina dr`avqana Srbije, najvi{e u Americi i Australiji, Italiji, [vedskoj, [paniji, Austriji i Gr~koj, a dijapazondelazakojasesumwi~e kre}e se od klasi~nog xepa-

valepoprodavnicamaiku}ama, trgovina kradenim stvarima, aliiu~e{}euraznimspektakularnimkra|amaipqa~kama. Beogradski detektiv Mladen Lojovi}, biv{i policijski inspektor,ka`edajeo~iglednoda su „nova vremena iznedrila i kriminalcenovogkova“.Powegovoj oceni, u prestupni~koj bran{ikojajeoti{laizvandomovine verovatno ima i onih

kojisekaogolobradiavanturisti upu{taju prakti~no u kriminalnukarijerunaasfaltuzemaqa{iromsveta. – Re{enost da napre~ac do|u dovelikognovca,a svesnidato

Ovajiskusnidetektivnekrijedajeiposlevi{edecenijskog policijskogidetektivskogsta`a,ipakiznena|eninformacijama koje s raznih strana sveta, pogotovouposledwedve-trigo-

jedinomogukriminalom,obi~no podrazumeva i kriminalne aktivnosti i specifi~nosti koje suulaznicausvetozbiqnogkriminala i eventualno velikih igra~a u kriminalnom podzemqu. Ima pokazateqa na osnovu kojih se mo`e zakqu~iti da se deoprestupnikaizSrbijerelativnolakosna|eukriminalnom miqeuizvangranicajerkaddospejuuwega,inakon{todoka`u spremnost i sposobnost, postaju po`eqni za tamo{we jake kriminalceikriminalnegrupekojiihnakon{tobuduistro{eni, pu{taju niz vodu, tako {to naj~e{}ezavr{eiliuzatvoruili podzemqom –ka`eLojovi}.

dine, sti`u o zvu~nim kriminalnimdelimazakojasesumwi~eizvr{iociizSrbijeiliporeklom s ovih prostora, i to obi~no kao pripadnici kriminalnihgrupa. Detektiv Lojovi} navodi da informacije do kojih dolaze razneslu`berade}inasuzbijawu i istra`ivawu kriminaliteta,ukazujunatoda prestupnicisprostorabiv{eSFRJkoji pretenduju da se „preko grane“ nekako „situiraju“ u kriminalnom miqeu, ~esto kao glavnu preporuku na tom putu neguju zaoglasosebi: dasuspremnina sveidaneprezajuniod~ega. J. J.

POSLE DEVET GODINA DONETA PRESUDA ZBOG INCIDENTA KOJI JE LIDER NOVE SRBIJE IZAZVAO TOKOM INTERVJUA

Qubi{aBuha^ume

kujedoneloposaglasnimpisanimpredlozimakojesupodneli okrivqena i o{te}eni, kako je obrazlo`eno,izrazlogaza{tite privatnog i porodi~nog `ivota, pre svega radi za{tite pravawihovodvojedece. U sklopu javno saop{tene sudskeodluke~ulasei napomena da se sve s glavnog pretresa

je po~elo iznova u decembru pro{le godine, kada se okrivqenakratkoizjasniladaostajepriranijedatimiskazima. U {iroj javnosti je, ina~e, poznato jedino svedo~ewe Qiqane Stoji} pred Specijalnim sudom u Beogradu 30. novembra 2005. godine u procesu protiv pripadnika „zemunskog klana”, kada je govorila i o ovom kriti~nom doga|aju iz maja 2002. godine. Tada je ispri~ala dasujevo|e “zemunskog klana” sada pokojni Du{an Spasojevi} i Mile Lukovi}, najstra{nijim pretwama po bezbednost wene deceiwenuli~nu,prisilili na trovawe tada{weg supruga Qubi{e Buhe. Ispri~ala je da su je u maju 2002. godine Spasojevi} i Lukovi}presreli naulici i uzstra{nepretweprisilnojoj dali otrov. Kako je navela,podolaskuku}ije u pani~nom strahu „sipala otrov u sok suprugu, nakon ~ega je on zavr{io na VMAnale~ewu“. Qiqana Stoji} je tvrdila da su je poQiqanaStoji}napu{tabeogradsku tomkidnapovaliDuPalatupravde Foto: Tanjug {an Spasojevi} i koji je odr`an bez prisustva pripadnici „zemunskog klana“ javnosti ima ~uvati kao tajna, tedasujedr`alizatvorenupo te da je otkrivawe slu`bene iznajmqenim stanovima sve do tajnekrivi~nodelo. sredinemarta2003.godine,kad Sudskove}ejenaprethodnom jeuspeladapobegneuvremeporo~i{tu za ju~era{wi termin licijskeakcije“Sabqa”. najavilo saslu{awe medicinPo informacijama dostupskih ve{taka s Vojnomedicin- nim javnosti, o{te}eni u ovom ske akademije u Beogradu o na- postupku Qubi{a Buha je, svelazimaanalizakojesuobavili do~e}inaprvomsu|ewubiv{oj tokom le~ewa Qubi{e Buhe u supruzizapoku{ajtrovawa,izmaju2002.godine.Dalisutive- javiodajenetereti jerjesigu{taciju~esvedo~ili imo`eli randajetou~inilapodprisise o~ekivati izvo|ewe jo{ ne- lom i pretwama „zemunaca“ kihdokazailijedokaznipostu- Spasojevi}aiLukovi}a. pak zakqu~en, ostalo je nepo„Sur~inac„ Qubi{a Buha znato predstavnicima medija, ^ume je u {iroj javnosti ~uven budu}i da je odluka o iskqu~e- potome{toje2003.godinepowu javnosti doneta pre nego stao prvi svedok-saradnik u {tojesudskove}enajavilobi- procesima protiv „zemunskog lo{tavezanozadaqitoksu|e- klana“. wa. J. J.

Za{utirawenovinara VelimiruIli}ukazna od1.380.000dinara Vi{i sud u Novom Sadu je 5. aprilaovegodinedoneopresudu kojom je delimi~no usvojio tu`beni zahtev tu`ioca Vladimira Je{i}a i obavezao tu`enog Velimira Ili}a natodatu`iocunaimepretrpqenenematerijalne {tete isplati ukupno 1.380.000 dinara,saop{tilajeju~e„Dnevniku”portparolkasuda, sudijaSvetlana Tomi}-Joki}. Timeje,devetgodinanakonincidenta, kada je lider Nove Srbije Velimir Ili}, tokom snimawa intervjua u Beogradu, udario biv{eg novinara tada{we novosadske TV „Apolo” (sada „Novosadske televizije) Vladimira Je{i}a, kona~no zavr{en prvostepenipostupak. Poovojpresudi,naimepretrpqenih du{evnih bolova zbog

IncidentuprostorijamaNoveSrbije2003.godine

Ponovqena parnica Parnicasod{tetnimzahtevomod9,5milionadinara,ukojoj Je{i}isti~edagajeIli}{utnuoukoleno,psovaoivre|aoprilikomsnimawaemisijeuprostorijamaNoveSrbijeuBeogradu, pokrenutajejo{2003.godine,alisetu`eninijeodazivaosudskim pozivima. Tada{wiOp{tinskisuduNovomSadudoneojejo{2006.godinepravosna`nupresudu,kojomjeliderNoveSrbijeosu|endanovinaruisplatitra`enuod{tetu.Me|utim,trigodineposleistekazakonskogroka,Ili}jeulo`io`albu,tvrde}idamupresudanikadanijeurednodostavqena,iuspeodaizdejstvujuponavqawe~itavogpostupka.

povrede~astiiugledaJe{i}uje dosu|eniznosod1.250.000 dinara, na ime pretrpqenih fizi~kihbolovaiznosod50.000 dinara i na ime pretrpqenog straha iznosod80.000 dinara. Sud je, tako|e, presudio i da VelimirIli}nadoknadiVladimiruJe{i}utro{koveovogparni~nogpostupkaod327.525 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od dana presu|ewa pa dokona~neisplate. Usaop{tewusepredo~avaida je „vi{aktu`benogzahtevapre-

kodosu|enihiznosapadotra`enih, i to: na ime pretrpqenih fizi~kih bolova iznosa od 250.000 dinara i na ime pretrpqenogstrahaiznosaod1.000.000 dinara odbijen„. Na zavr{nom ro~i{tu ove parnice po~etkom pro{logmeseca,Je{i}evbranilacVladimir Horovic jepredao od{tetnizahtevnaukupaniznos od2,5milionadinara.Uzahtevu zanaknadu{tetetu`ilacjenaveodaseiznosod1.250.000dinaratra`izapretrpqenidu{evni bol i povredu ugleda i ~asti, 250.000dinarazananetelaketelesne povrede i milion dinara zapretrpqenistrah. Ovajincidentsedogodio1.juna 2003. godine tokom snimawa emisije „Tet-a-tet„ TV „Apolo”. Po ranije dogovorenom terminu, ekipa novosadske televizije je oti{lauBeograddabisVelimirom Ili}em snimila intervju u prostorijamaNoveSrbije.Pitawe novinara o ro|a~koj vezi izme|uVelimiraIli}aiStrahiwe Ili}a iznerviralojenekada{wegministrazakapitalnaulagawa, koji se tereti da je usred snimawaustaosastolice,udario Vladimira Je{i}a, usput izrekav{inizpsovkiiuvredanara~un novosadskog novinara. Ceo incident jasno se vidi i ~uje na snimku,kojijeuovomslu~ajubio kqu~nidokaztu`ioca. E. D.

NAKON [TO JE APELACIONI SUD U NOVOM SADU UKINUO PRESUDU VI[EG SUDA

Ponovosu|ewenastavniku zaobqubumaloletnika

ApelacionisuduNovomSaduukinuojepresudu Vi{eg suda, kojom je Ivan [tasni Miovi}, zbog izvr{ewa krivi~nog dela obquba zloupotrebompolo`aja,osu|ennaosamgodinazatvora, i ceo postupak vratio prvostepenom organu na ponovno su|ewe, saop{tila je ju~e portparolka Vi{egsudauNovomSadu,sudijaSvetlana Tomi}Joki}. OnajenaveladajeApelacionisudukinuopresuduVi{egsuda,uva`avaju}i`albebranilacai Vi{eg javnog tu`ila{tva, a i po slu`benoj du`nosti. Osim kazne zatvora u trajawu od osam godina, Vi{isuduNovomSadujeuponi{tenomprocesu

Miovi}u izrekao i meru zabrane vr{ewa poziva nastavnikautrajawuoddesetgodina. Nastavnikgeografijeudvenovosadskeosnovne {kole,Miovi}jeoptu`enzaobqubumaloletnika zloupotrebom polo`aja, prikazivawe, pribavqawe i posedovawe pornografskog materijala. Osu|enje1.juna2011.godinenakaznuzatvoraodosam godina,atajprocesjebiozatvorenzajavnost.Onje optu`en da je obqubio sedmoricu maloletnih de~aka,svojihu~enika,uzrastaod11do15godina. Ceoslu~ajjeotkrivennakontribineovr{wa~komnasiqukojajeodr`anau{koliuPetrovaradinu,kadasejedande~akohrabrioi{kolskompsihologuispri~ao{tamusedesilo. E. D.

SPORT

sreda9.maj2012.

dnevnik

c m y

16

KONTINENTALNEKVALIFIKACIJEZAOLIMPIJSKEIGRE

Orlovidelemegdan sBugarima Milorad ^avi} i Na|a Higl

UO^IEVROPSKOGPRVENSTVAUDEBRECINU

Higli^avi} na~elukolone

Najb oq i srps ki pliva~iNa|aHigli Mil or ad ^av i} predv od i} e nac io nalnitimnaEvropskom{ampionatu, koje }e se od 21. do 27.majaodr`atiuma|arskom Debrecinu.Higl}enastupiti u svojoj najja~oj disciplini 200 metara prsno, dok }e se ^avi} takmi~iti na 50 i 100 metaradelfin. Na{ampionatu}eu~estvovatijo{devetorosrpskihreprez ent at iv ac a: Mir os lav a Najdanovski (50 i 100 metara slobodno),RadovanSiqevski (100 i 200 slobodno), Ă?or|e Markovi} (200 i 400 slobodno),PetarPetrovi}(50i100 le|no),IvanLen|er(50i100

delfin), ^aba Sila|i (50 i 100 prs no), Stef an [or ak (200,400i1500slobodno),Velimir Stjepanovi} (200 delfin i 400 slobodno) i Boris Stojanovi} (50 i 100 slobodno). Srbija }e prvi put imati predstavnike u svim {tafetama mu{kog programa, 4 h 200slobodno,4h100me{ovitoi4h100slobodno.Prate}u ekipu ~ini}e savezni trenerDejanPejinovi},treneri Sebastijan Higl, Kris Tajdi iPetarPopovi},fizioterapeutMarkoBukvi}i{efmisijeVladimirAnu{i}. Na {amp io n at u Evrop e u~estvova}e oko 45 reprezentacijaivi{eod500pliva~a.

Odbojka{i Srbije danas}eodigratiprvi me~ na Kontinentalnim kvalifikacijama zaodlazaknaOlimpijskeigreu London,aprviprotivnik}eim biti selekcija Bugarske, doma}inturnirakojira~unanaprvo mesto.Orlovinastartupola`u te`ak ispit zbog ~iwenice da Bugariimajuveomadobarsastav ida`elenaOlimpijadu. Prema najavama, na{a i bugarskareprezentacijabitrebalodapotvrdekvalitetizauzmu prvadvamestauAgrupikojavode u polufinale, a me|usobni susret }e najverovatnije odlu~itioprvommestu. - Bugari su favoriti turnira, bez obzira {to Italijani imaju sjajan tim. Bugari u saKorektor Srbije Sa{a Starovi}

Agrupa Bugarska-Slovenija

3:0

Bgrupa Nema~ka-Slova~ka Finska-Italija

3:0 2:3

Dana{wiprogram Agrupa Slovenija-[panija Bugarska-Srbija Bgrupa Finska-Nema~ka

(16) (18.30) (13)

UZBRONZANUMEDAQUREPREZENTACIJEGLUVIHNAEP

Godinamauzape}ku Rukometna reprezentacijagluvihSrbijeosvojilajetre}emesto na Evropskom prvenstvuuItaliji,amalojefalilodastigneidozlatnemedaqe,kojujeosvojila2008.godine uBeogradu. - Godinama unazad ova reprezentacija osvaja  odli~ja na svetskim i evropskim prvenstvima. Na svim tim takmi~ewimapromovisalismosvojuze-

obezbede barem neke mini pripreme,reprezentacijajeispra}enananajjadnijina~inado~ekana jo{ tu`nije, uprkos dobrom rezultatu. Za zelenim stolom reprezentacijaTurske,uzpodr{ku turskog predsednika evropske federacije gluvih i hrvatskog ~lana Predsedni{tva svetske federacije,oduzelanamjepobedu, jer jedan igra~ nije skinuo slu{niaparat,pajetointerpretiranokakojewimaodgovaralo.

igra~jenosioaparatsamo~etiriminuta,automperioduTurskajevodila~etirigolarazlike, dakle o eventualnoj prednosti zbog slu{nog aparata nema nigovora.Zbogtoganijeosvojenasrebrnamedaqa,paizlatnauveravaMilivojeBrako~evi}. Iako su srpski reprezentativci bili branioci titule igralisuunajlo{ijemterminu, a prema Brako~evi}evim re~imasvejetora|enosmi{qenoda

Brako~evi}podse}adapravilokao{tojeneskinutilan~i}, narukvicu, prsten, min|u{u, pirsing... igra~ nakon opomene eventualno dobija kaznu iskqu~ewa od 2 minuta. Tako je i sa slu{nimaparatom,zbogbezbednostiigra~a. - Me|utim, oni su interpretiralipraviloposvomnaho|ewu i evidentirali pobedu slu`benim rezultatom 10:0 u korist na terenu pora`ene Turske.Da ironija bude ve}a, na{

seote`ana{imreprezentativcimadaosvojemedaqu.Pobedom nad Nema~kom, Ma|arskom i Italijom, i porazom od Hrvatske, osvojena je te{kom mukom bronzanamedaqa. - Sve reprezentacije, osim srpske, imaju pravo na nacionalne penzije, {to nas quti i izaziva gor~inu, jer mi ne promovi{emo lo{ije svoju zemqu oddrugih-sgor~inomka`eMilivojBrako~evi}. J.Gali}

Reprezentacija gluvih Srbije

mqunaistina~inkaoi~uju}i sportisti. Na podijumu u Italiji su nas videli gledaoci ~etiri kontinentalne televizije, kojesudistribuiraleprenoseu 140zemaqasveta.Gluverukometa{epo{tujuucelomsvetu,ali neiuna{ojzemqi-smatratrener reprezentacije gluvih MilivojeBrako~evi}. Iz Italije ste se vratili s bronzanommedaqom. - Medaqa ima zlatni sjaj, jer uprkosvelikimte{ko}amadase

PRVA@ENSKALIGA

Novosa|ankeugo{}ujuA|anke Danas }e se u Novom Sadu odigrati zaostali me~16.kolaPrveligezarukometa{ice.Sasta}e seVojvodinaiHalasJo`efaizAde. Iakosuoslabqeneneigrawemzbogpovredatri glavne igra~ice (Marta Berqi}, Diana Ahac i

LidijaIvanovi}),uredovimaNovosa|ankiverujuda}eostvaritipovoqanrezultat,uzmaksimalnouva`avawerivalki. Utakmicaseigrave~erasu18~asovauvelikoj dvoraniSpensa. J.G.

stavu imaju najboqe evropske igra~eisigurno}ebitimotivisanidauSofiji,predsvojim navija~ima, overe olimpijsku vizu.Me|utim,mismotu,sdruge strane mre`e, da im se suprostavimo i poremetimo planove.Posledwihgodinasmogubiliodwih,alinezbogtradicije,negozato{tosuutomperiodu bili boqi. Ne znam za{to ne uspevaju da naprave neki dobar rezultat, imaju odli~antim,amismovi{eputapobe|ivaliiboqeprotivnikeod

wih - rekao je na{ selektor IgorKolakovi}. Dana{wi susret veoma je va`anzaobatimapo{tonajverovatnije odlu~uje o prvom mestu koje donosi lak{eg protivnika upolufinalu,adrugoplasirani iz na{e grupe }e na megdan po svemu sude}i Italijanima, najja~oj selekciji u B grupi. Zato danasna{imomcimorajudaodigrajunajboqe{tomoguuveoma bitnomme~u. -Bugarskajejedanodfavorita na turniru, ali mi smo ve}

u{li u ritam i spremni smo za me~. Nezgodni su, posebno pred 14.000 svojih navija~a. PoznajemodvereprezentacijeBugarske, jednukojaigraperfektnoidrugu koja mo`e da nam „pomogne� da pobedimo. Ako ih ozbiqno shvatimo, a ho}emo, verujem u uspeh. Treba da se skoncentri{emonasvojuigruidaverujemo upobedu.Prviciqnamjepolufinale,aposle,naravno,iplasmannaOlimpijadu-istakaoje Sa{aSatrovi},korektornacionalnogtima. M.Risti}

ZAEPUHELSINKIJU

Igor[ar~evi} ispunionormu Igor[ar~evi}jeispunio normu za Prvenstvo EvropeuHelsinkuju,koje seodr`avaod27.junado1. jula 2012. Igor je rezultatom od 7856 bodova za 56 pre{ao normu. Ovajrezultatjepostigaonastupom na Prvenstvu Srbije u vi{ebojima uNovomSadu. - Organizacija takmi~ewa nije bila vrhunska, ali su se organizatori trudili da bude na najboqem mogu}em nivou. Vremenski uslovi sumidostaote`avalinastupipostizawejo{boqihrezultata.Li~nonisamzadovoqankakosamnastupio u bacawima i preponama, mislimdatumogumnogovi{e.O~ekivao sam ispuwewe norme za EP u Helsinkiju, a tamo se iskreno nadamulaskuuprvihpet,jerverujem damijetumesto.Naravnodamije ciqAnormazaOIuLondonuito je sasvim realno da ostvarim. Ovo mijeprvotakmi~eweovegodinei nisam imao konkurenciju da me dodatnomotivi{e,aprepardanasam Igor [ar~evi} se vratio sa priprema sa mawom povredom pete, peuta Branka Peni}a, porodice i prijateqa mikoju sam skoro sanirao. Uz podr{ku dr Dragana slimda}uostvaritiovogodi{weciqeve-rekao Mari}a,treneraGoranaObradovi}a,fiziotera- je[ar~evi}.

SPORT

c m y

dnevnik

BRANISLAVTRAJKOVI], PRVOTIMACVOJVODINE

Evropskaviza realnost Do kraja Jelen Superlige ostala su dva kola, dakle jo{ 180 minuta pred sobom imaju i trenutno ~etvrtoplasirani fudbaleri Vojvodine da izbore vizu za u~e{}e u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Pobeda u pro{loj prvenstvenoj rundi nad BSK-om ohrabrila je crvenobele, jer je bila plod solidne igre, ali i hrabrijeg i samouverenijeg pristupa Novosa|ana samoj utakmici. Uspeli su da nametnu ritam, postigli golove na vreme (16. i 30. minut) preko Abubakara Oumarua i kasnije je sve bilo mnogo lak{e. Susret je, izme|u ostalog, obele`io povratak u ekipu ~etvorice igra~a koji su bili udaqeni iz prvog tima. - Posle du`eg vremena videla se velika `eqa kod nas, a kao plod takvog odnosa prema utakmici do{ao je i `eqeni rezultat - rekao je Branislav Trajkovi}, jedan od ~etvorice igra~a koji su se vratili u ekipu. - Pru`ili smo maksimum u duelu s BSK-om, pomagali jedan drugome, bili takti~ki disciplinovani i zato smo ispunili ciq. Dogovor iz svla~ionice bio je da poku{amo da u prvih petnaestak minuta postignemo gol, a kada smo u tome uspeli, sve je kasnije bilo mnogo lak{e.

ista me je pozitivno iznenadio kompletnim svojim nastupom i neka samo tako nastavi. Vi ste, pred kraj, tra`ili zamenu? - Zadovoqan sam na~inom na koji sam odigrao utakmicu, jer je iza mene pauza od desetak dana u kojoj smo nas ~etvroica treni-

[ansei`eqe podjednake Drugi put u istoriji Lige Evrope u finalu }e igrati dva {panska fudbalska tima, ovog puta Atletik iz Bilbaoa i Atletiko iz Madrida ( 2007. igrali su Seviqa i Espawol, 3:1). I jedan i drugi finalista sjajnim igrama zaslu`eno su stigli do zavr{nog me~a. Ekipa iz Bilbaoa, izme|u ostalih, eliminisala je Man~ester junajted, [alke i Sporting

SudiNemac [tark BUKURE[T: Stadion Nacionalna arena, kapacitet 70.000 gledalaca, sudi: Volfang [tark (Nema~ka), po~etak u 20.45 sati. ATLETIKO (M): Kurtoa –Huanfran, Miranda, Godin, Filipe Luis – Mario Suarez, Salvio, Diego, Turan – Adtrijan Lopez, Falkao. ATLETIK(B): Iraizos – Iraola, Aurteneks, Munain, Susaeta – Ituraspe, Herera, ]avi Martinez, Oskar Markos, Ibai Gomes – Qorente.

Foto:www.fkvojvodina.com

rali izvan ekipe. ^iwenica je da sam pred kraj, kada je sve bilo izvesno {to se pobednika ti~e, tra`io zamenu zbog lak{e povrede. Nije to ni{ta ozbiqno, treniram bez problema i nikakve posledice ne ose}am. ^ekaju vas jo{ utakmice s Borcem u ^a~ku i u posledwem kolu s Crvenom zvezdom u Novom Sadu. - Ciq nam je da se plasiramo u Evropu, a da bismo sigurno to uradili potrebne }e nam biti

iz Lisabona, a Madri|ani su bili boqi od Lacija, Be{ikta{a, Hanovera i na kraju od Valensije. Ova dva kluba imaju mnogo toga sli~nog, iste dresove(crvenobele), argentinske trenere (Bijelsa, Simeone), na tabeli Primere zauzimaju {esto i sedmo mesto, a {to je naro~ito zanimqivo Atletiko iz Madrida osnovali su baskijski studenti 1903. godine (Atletik je osnovan 1898. i jed-

Ko }e se radovati: Fernando Qorente (Atletik) i Falkao (Atletiko)

no vreme je bio neka vrsta filijale kluba iz Bilbaoa). Dakle, i jedni i drugi imaju istoriju du`u od 100 godina i veoma su ponosni na ono {to su do sada ostvarili. Atletik iz Bilbao je uz Real i Barselonu jedini klub koji nikada nije ispadao iz {panske prve lige, u svojim vitrinama ima osam titula prvaka, dok su Madri|ani slavili jednom vi{e. Dva tima su do sada ~ak 150 puta odmerili snage u prvenstvenim okr{ajima, ne{to vi{e uspeha imali su Madri|ani, slavili su na 64 utakmice, dok su Baskijci pobedili u 59 me~eva. Od Madrida do Bilbaoa je 323 kilometara, me|utim, da bi prvi put odmerili snage u me|unarodnom me~u pre{li su vi{e od 2.300 kilometara da bi stigli u Bukure{t. Nezahvalno je naga|ati ko je u prednosti, s tim {to vaqa podse-

PRVOTIMACUDINEZEADINATALE

BodzaLigu {ampion a

Fudbaler Udinezea Antonio di Natale odbio je da pri~a o svojoj budu}nosti, iako je pre samo nekoliko nedeqa najavio povla~ewe na kraju sezone. Di Natale je rekao da razmi{qa da se povu~e iz fudbala posle smr-

Antonio di Natale

ti svog velikog prijateqa Pjermarija Morozinija tokom utakmice Livorna i Peskare u Seriji B 14. aprila. - @elim da pri~am samo o Udinezeu i pohodu na mesto u

Ligi {ampiona. Nismo mnogo pri~ali ove sezone o tome {to smo na tre}em mestu, ali bi u~e{}e u tom takmi~ewu bilo sjajno iskustvo za ceo grad. Ipak, nije jo{ ni{ta gotovo, moramo da uzmemo bar bod protiv Katanije - rekao je Di Natale. Di Natale je istakao, tako|e, da je sre}an u Udinezeu. - U`ivao sam sve vreme dok sam u Udinezeu, ali }emo videti uskoro {ta }e se sve de{avati naglasio je Di Natale. Udineze u posledwem kolu Serije A gostuje Katanije i potreban mu je bod da bi obezbedio mesto u kvalifikacijama za Lige {ampiona, po{to ima boqi me|usobni skor sa Lacijom, koji je tako|e u konkurenciji.

titi da su Madri|ani jednom slavili u Ligi Evrope (2010.godine) i da u Bukure{tu igraju stotu utakmicu u evropskim kupovima. - Sjajan je ose}aj pobe|ivati – ka`e trener Atletika iz Madrida Dijego Simeone. – U~ini}emo sve kako bismo ponovo osvojili trofej.Imamo zaista te{kog protivnika, rivala koji igra sli~an fudbal kao mi, pa bi mogao da odlu~i samo jedan dobar potez. Najboqi igra~ Madri|ana je centarfor Falkao, koji je u do finala postigao ~ak deset golova. - Pre dve godine slavio sam sa Portom, sada sam uveren da }u i s Aletikom sti}i do trofeja. Imamo boqi tim, uveren sam da }e odluka pasti ve} u prvom delu igre optimista je sjajni Kolumbijac. Atletik je specifi~ana ekipa , boje tima iz Bilbaoa mogu da nose samo Baskijci (pre dvaedese-

tak godinina bilo je jo{ rigoroznije, samo igra~i koji su ro|eni na tlu Baskije mogli su da obuku klupski dres), {to ih ne spre~ava da budu stalno u vrhu {panskog fudbala. Interesantno je da se to pravilo ne va`i za trenere, pa Atletik sada vodi Argentinac Marselo Bijelsa, koji je jedno vreme bio i trener Dijega Simeonea. - Svi su nas otpisivali a mi smo redom ru{ili protivnike. I sada nam se daju mawe {anse, ali sam uveren da }emo ba{ mi slaviti. Odlu~i}e srce, a tu smo mi u prednosti - smatra Bijelsa. Najboqi igra~ Baskijaca je tako|e centarfor Fernando Qorente, koji je na dosada{qih 14 utakmica u Ligi Evrope postigao sedam golova. - Jo{ uvek sawam. Kada smo po~eli takmi~ewe ni u snu nisam o~ekivao da mo`emo sti}i do finala. Me|utim, kada smo pobedili Man~ester junajted na Old Trafordu poverovao sam u bajku, verujem i sada, mada nas o~ekuje te`ak me~. Mislim da su {anse podjednake - veli Qorente. Vaqa jo{ re}i i da i jedni i drugi u me~ ulaze oslabqeni, Madri|ani zbog iskqu~ewa ne mogu da ra~unaju na Tijaga,a Baskijici zbog `utih kartona na Fernada Amoreibeta. G.Kova~

PREDSEDNIKUEFAMI[ELPLATINI

Juventusmaliza Evropu

Nejasnoskandirawestribina

dve pobede. Borac nas je po{teno zadu`io u polufinalu Kupa i u~ini}emo sve da mu se revan{iramo. A onda }e uslediti derbi s Crvenom zvezdom, za pune tribine i to }e biti utakmica za u`ivawe. Verujem da }emo izboriti evropsku vizu i barem malo zaceliti sve rane koje smo zaradili tokom prole}ne polusezone - istakao je Branislav Trajkovi}. A.Predojevi}

17

VE^ERASUFINALULIGEEVROPEIGRAJUATLETIKOIZMADRIDAIATLETIKIZBILBAOA

Kako komentari{ete negodovawe s tribina na ra~un uprave kluba? - Zaista mi nije jasno zbog ~ega su navija~i skandirali „Uprava napoqe”. Istina je da imaju pravo da ka`u ono {to misle, ali igrali smo dobro, vodili i pobedili... Jako dobro se zna {ta je sve predsednik Butorovi} u~inio za klub i zbog toga mi nije jasno za{to se tokom me~a ~ulo negodovawe na ra~un uprave - rekao je Trajkovi}. @eleo je stameni {toper da posebno istakne jednog od svojih saigra~a, pa je dodao: - Mali Marko Poletanovi} me je odu{evio. Igrao je izuzetno zrelo, odli~no gradio loptu i imao dobar pregled zbivawa na terenu. Wegov prodor, pre nego {to je nad wim na~iwen penal, zaista je bio sjajan. Nanizao je nekolicinu igra~a BSKa, bio je to majstorski potez. Za-

sreda9.maj2012.

Predsednik UEFA Mi{el Platini ~estitao je svom nekada{wem klubu Juventusu na osvajawu titule prvaka Italije i dodao da }e mu biti mnogo te`e da napravi uspeh u Ligi {ampiona. - Moram, kao predsednik UEFA, da budem neutralan, ali moje srce kuca za Juventus i sre}an sam zbog titule. ^estitam im na zaslu`enom uspehu - rekao je Platini italijanskim medijima. Legendarni francuski fudbaler je za Juventus igrao od 1982. do 1987. godine. - Titule na doma}oj sceni su ne{to potpuno druga~ije od Evrope. Iskreno, ne verujem da Juventus mo`e odmah da do|e do uspeha u Evropi. Potrebno im je vreme da porastu kao ekipa. Ove sezone bilo im je lak{e u Seriji A, jer nisu imali obaveze u evropskim takmi~ewima dodao je Platini, koji je 1985. godine osvojio Kup {ampiona sa torinskim klubom.

PROMENEUVALENSIJI

EVROPSKOPRVENSTVO

[pancibez Pujola

Kapiten Barselone i standardni {panski reprezentativac Karlos Pujol propusti}e Euro 2012. Katalonski klub je saop{tio da }e Pujol biti podvrgnut artroskopiji kolena i da mu predstoji {est nedeqa pauze.Iskusni {toper ima 34 godine, a za crvenu furiju je odigrao

99 utakmica i postigao tri gola, ukqu~uju}i pobedonosni u polufinalu Svetskog prvenstva protiv Nema~ke pre dve godine.[panija }e odbranu titule prvaka Evrope zapo~eti 10. juna protiv Italije u Gdawsku.

Pelegrinomewa Emerija

Prawi}uKini Danijel Prawi} napusti}e Bajern po zavr{etku sezone i preseliti se u Kinu. Hrvatski reprezentativac dobio je nepristojnu ponudu kluba iz najmnogoqudnije zemqe sveta, ~ije se ime za sada dr`i u tajnosti.Iskusni, 30-godi{wi levi bek zaradi}e 11 miliona evra za dve i po sezone! - Dobio sam ponudu koja se ne odbija. Novac je ogroman, ponuda je neverovatna - izjavio je biv{i igra~ Osijeka, zagreba~kog Dinama i Herenvena . Prethodno, Prawi} bi mogao da zaigra u finalu Lige {ampiona protiv ^elsija s obzirom na to da trener Bajerna Jup Hajkens ima problema sa levonogim igra~ima zbog `utih kartona.Odmah posle finala na Alijanc areni, Prawi} }e u Minhenu odraditi lekarske preglede, a zatim }e po wega do}i privatni avion vlasnika kineskog kluba.

Maurisio Pelegrino nasledi}e Unaija Emerija na klupi Valensije po zavr{etku sezone, objavio je klub sa Mestaqe. Argentincu }e to biti prvi samostalni trenerski posao. Poke-

Velez u Argentini i Barselonu, a po odlasku sa Mestaqe za Liverpul i Alave{. Igrao je na poziciji {topera. Unai Emeri ne}e ostati bez posla, jer je ve} sve dogovorio

Maurisio Pelegrino

tino (40) je prethodno radio kao pomo}ni trener Rafi Benitezu u Liverpulu i Interu.Najdubqi trag tokom igra~ke karijere ostavio je upravo u Valensiji, ~iji je dres nosio od 1999. do 2005. Prethodno, nastupao je za

oko transfera u moskovski Spartak. Ove sezone wegova ekipa nije zadovoqila ni navija~e ni ~elnike, iako je obezbedila tre}e mesto u Primeri i direktan plasman u Ligu {ampiona.

18

S PORT

sreda9.maj2012.

dnevnik

OP[TINSKALIGA[ID

OP[TINSKALIGAPE]INCI

Prekidzbogkartona

Liderraspucan

Grani~ar-Omladinac(M)2:0(1:0)(prekinutou85.minutu)

Vitez-Napredak0:6(0:3)

JAMENA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 70, sudija Horvat (Mor ov i}).Strelc i: Vukovi}u18.iRemi}u68.minutu.@utikartoni:S.Joki},Cvijanovi}(Grani~ar),Vlaisavqevi}, Obradov, N. Jovi~i} (Omladinac). Crveni karton: Runti}(Omladinac). GRANI^AR: Cvijanovi} 7, S.Juro{evi}6,D.Jovi}7,Z.Jovi} 7, Vukovi} 7, Star~evi} 7, S. Joki} 7, Lemaji} 7, Remi} 7 (Ili}6),D.Juro{evi}7,D.Joki}6. OMLADINAC: Obradov 7, Bukor 7, [inka 6, Runti} 6, Vlaisavqevi}5,Simi}6,Koh6, Si~ 7, M.Jovi~i} 6, N. Jovi~i} 7,Breki}6(Stankovi}6). Odsamogpo~etkagostisuna svaku odluku sudije prigovarali,au85.kadajegolmanCvijanovi} dobio `uti karton zbog prek{aja, tra`ili su da mu se dodeli crveni, ili ne}e nastavitiigru.Inisunastavili,pa sudijajeprekinuosusret. I.Maru{i}

Fru{kogorac-Borac 8:0(2:0) KUKUJEVCI: Igrali{te Fru{kogorca,gledalaca50,sudijaMati}([id).Strelci:Zecu15, Bjeli}u32.i61,Stambolijau50, 71,77.i84.iIliba{i}u75.minutu.@utikarton:Peji}(Borac). FRU[KOGORAC: Vorkapi} 7,Adamovi}7,Leki}6,Marti}7 (Vuk{i} 5), Radivoj{i} 6, Bjeli}7(Vajagi}7),Galija{6,Iliba{i}7,Jovanovi}5(Stoj~evi} 6),Zec7,Stambolija9. BORAC: Simi}5,Peji}6,Sarap5,Stankovi}6,M.Trivi}5, S. Trivi} 6, I. Filipovi} 6, Stoj{i}5,Savi}6,Simeunovi} 6,D.Filipovi}5. SlabigostiizIlinaca,toliko su bili nemo}ni, da su jedva nekoliko puta pre{li na polovinudoma}ina. R.Grkavac

Jednota-Sremac 6:1(2:0) [ID: Igrali{te 12.april, gledalaca 50, sudija Grkini} ([id).Strelci: Milinkovi} u 42, Manojlovi} u 44, [olaja u 55.i83,Dupaqu62.iArsenovi} u 87. za Jednotu, R. Ostoji}u 89. minutu za Sremac. Crveni karton:Ore{~anin(Sremac). JEDNOTA: A. Milanovi} 7, Milinkovi} 8, Manojlovi} 7

(Dupaq7),Opojevli}7,Jovanovi}7,Kladu{i}7,N.Kotarli} 7(D.Milanovi}7),Dujakovi}7, [olaja8,Mijatovi}7,Arsenovi}7. SREMAC: Ne{i}6,Lazor7, Novak6,B.Ostoji}6,Bala{}ak 6, Ore{~anin 6, Milankovi} 6, R.Ostoji}7,Budimr6,[arac6, Balo{6. ^im su gosti iz Berkasova primili prvi gol u 42.m inutu bilojepitawekoliko}erazlike fudbaleri Jednote slaviti.Jer,idotoggoladoma}inisu dominirali. S.Dupaq

OFKBa~inci -Sin|eli}4:1(0:0) BA^INCI: Stadion „]irin rit, gledalaca 200, sudija Stanivukovi} (Erdevik).Strelci: Ga~i}u55.i65,Ili}u75.iCuperu 77.zaOFKBa~ince,aDrenovacu 88.minutuzaSin|eli}.@utikartoni: Stojakovi}, Stojanovi} (Sin|eli}). Crveni karton: T. Mileti}(Sin|eli}). OFK BA^INCI: Barjaktarevi}9,Junuzovi}8,Mili}8,Gruji~i} 9 (Maro{i~evi} 7), Kalini} 9,Ili}9,^avi}9,Bla`anovi}9 (Meni~anin 7), Milinkovi} 8 (@upunski7),Ga~i}9,Cuper8. SIN\ELI]: Mrkowi} 7, Savi}6,Mari}6,Geordini}7,Drenovac7,Todorovi}6,Stojanovi} 6 (Kova~evi} 6), T. Mileti} 6, Stojakovi} 7, [arac 6, Damjanovi}6(Nedeqkovi}6). ^ak 80 minuta Ba~in~ani su imali inicijativu, a ~im su jednom na~eli mre`u, kandidata za prvomesto,znalosedagostine}e odneti ni bod koji su `arko o~ekivali. Z.Lazarov

Jedinstvo(M) -Napredak3:3(1:2) MOROVI]: Stadion Jedinstva,gledalaca100,sudijaMar~eti}(Gibarac).Strelci:Jovi} u3.iGrbatini}u71.i87.zaJedinstvo,aJastrebi}u5.i33.(iz penala)iNovakovi}u58.minutu za Napredak. @uti kartoni:Gali},Kula~anin,Jastrebi} (Napredak). JEDINSTVO: Luki} 7, Savi}7,Aramba{i}7,Jovanovi} 7,  Vucowa 7, Spasojevi} 7 (D. Seni} 7), P.Seni} 7, Grbatini} 7, Adamec 7, Jawatovi} 7, Vuji}7. NAPREDAK: M. Dobrojevi} 7,Jastrebi}7,P.Petrovi}7(D. Dobrojevi} 7), Kula~anin 7, V.

MOROVI]: Jedinstvo-Napredak 3:3, KUKUJEVCI: Fru{kogorac-Borac 8:0, BINGULA: OFK Bingula-OFK Biki} 0:4, BA^INCI: OFK Ba~inciSin|eli} 4:1, [ID: JednotaSremac 6:1, JAMENA: Grani~}ar-Omladinac (M) 2:0 (prekinuto u 85. minutu).Slobodni su bili Jedinstvo iz Qube i Omladinac iz Batrovaca.

1.OFK Biki} 2.Napredak 3.Sin|eli} 4.Jednota 5. Ba~inci 6.Jed. (M) 7.Jed. (Q) 8.Omlad. (B) 9.Grani~ar 10.Fru{kog. 11.Borac 12.Omlad.(M) 13.Bingula 14.Sremac

19 19 19 20 20 18 18 19 20 18 19 19 19 19

14 13 12 10 11 9 8 7 6 6 6 5 5 1

3 2 4 2 3 4 6 4 2 7 3 6 4 6 3 9 4 10 2 10 2 11 2 12 1 13 3 15

56:14 45:19 42:29 46:39 45:24 50:20 34:30 31:32 33:49 30:33 23:48 16:38 25:62 19:78

45 43 39 36 35 30 28 24 22 20 20 17 16 6

Petrovi} 7, Gali} 7 (Luki} 7), \a~anin 7 (Maleti} 7), Mladenovi} 7, Tuti} 7, Novakovi} 7, N.Petrovi}7. Doma}in je iznenadio gosta, koji je morao po svaku cenu pobediti, kako bi i daqe ostao u igri za titulu,  i zaslu`eno osvojiobod,jerjeba{ufini{u me~abioboqirival. D.Dobrojevi}

OFKBingula -OFKBiki}0:4(0:2) BINGULA: Igrali{teOFK Bingule, gledalaca 50, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Matijevi}u35,Malivuku40.i90. iVra~evu65.minutu.@utikartoni: Paji}, Dubovski (OFK Bingula). OFKBINGULA: Dubovski8, MihajloMilovanovi}7,Rai}7, Lovas 7 (Paji} ), Bogi} 7, Samarxi} 7, Milan Milovanovi} 7,]osi}7,Kramar7,Gwatovi} 7(Stankovi}). OFK BIKI]: Bugarski 8, Majher8(Vu~kovi}8),Gledi}8, Kurbalija 8, Basrak 8, Rado{evi} 8, Tur~an 8, ^ipkar 8, Vra~ev8,Matijevi}8,Malivuk8. Doma}ini nekompletni. Iz nepoznatihrazloga,mnogiigra~isenisupojavili.Bingulcisu me~po~elisdesetigra~a,u15. minutu ostali su sa devet, u 25. minutu sa osam, a u 70. minutu ~aksuimaliirezervejersuse dvojica fudbalera pojavilana stadionu.Liderjemogaoznatno ubedqivijedaslavi. S.]osi}

76.SVETSKOPRVENSTVOTOPDIVIZIJEUFINSKOJI[VEDSKOJ

Slovaciiznenadili, [ve|anisigurni Tre}egdanaSvetkog prvenstva Top divizije, koje se odr`ava u Finskoj i [vedskoj, bilojedostaneizvesnostiiiznena|ewa. Oklopnici Kanade vi{e nego ubedqivo su stigli do druge pobede na {ampionatu protivselekcijeFrancuske7:2. Dvostruki strelci u trijumfu hokeja{a iz Zemqe javorovog listabilisuBeniHopkins. U derbiju kola Slova~ka je pru`ilajednuodnajboqihpartijaido{ladoprvepobedenakon dva poraza protiv SAD - a 4:2.Nadrugojstrani,jenkijisu podbacili u odbrani i do`iveli prvi poraz. Kledli~ke su pro{lekrozpravudramuuduelusaNorve{komkojajenastartuvezaladvaporaza.Junakuredovima^e{kebiojeAlesHemskistrelacdvagolaiodlu~uju}egpogotkauprodu`etkuzapobedu ^eha 4:3. U posledwem su-

3 2 2 3 3 3 2 2

2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 0 1 0 0 0 0

1 0 0 0 0 0 0 0

7 6 6 5 3 3 0 0

DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Popinci).Strelci: Mili} za Sremac, Velimir, Vlahovi} i Mihajlovi}zaGrani~ar. SREMAC: Petkovi} 7, Stoj~i} 6, Drqa~a 6, Macavara 6, Mijatovi} 6, Juri{i} 6, @ivanovi}6,Mili}6,Ili}6,Jovanovi}7,Ludaji}7. GRANI^AR: Xakula 8, ^avi} 8, I.Nikoli} 8, Milan Nikoli}7,Milo{Nikoli}9,Jovanovi} 7, Velimir 7, Lisulov 9, Vlahovi} 8, Pale`evi} 8 (Stepanovi}),Mihajlovi}8.

Gosti iz Obre`a bili su boqirivalsvih90minuta,imali su dosta prilika, pa doma}ini mogu biti i zadovoqni kona~nimrezultatom. S.Orlovi}

Mladost(P)-Kameni 5:2(1:1) PRHOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 50, sudija Stepanovi} (Dowi Tovarnik).Strelci:Toma{evi}u3.i 68,Poznanovi}u52,Z|elari}u 53. I Babi} u 54. za Mladost, a Balaban u 34. i Jovanovi} u 56. minutu za Kameni. Crveni karton:Miqu{(Kameni). MLADOST: Krsti} 7, Koji} 7,Drqi}7,Krwaji}7,Poznanovi} 8, Babi} 7, Mili} 7, Popovi} 7 (Stoj{i} 7), Rakoni} 7 (Savi}7),Z|elari}7,Toma{evi}8. KAMENI: Nani} 6, Miqu{ 6, Markovi} 6, Dobrikovi} 6, Balaban6,Madacki6,Popovi} 6,[obi}6,Blanu{a6,Jovanovi}6,Uro{evi}6. Prvideoizjedna~eniugolovimaiigri.Unastavkudoma}ini kre}u `e{}e i plod takve igrejetrigolazatriminuta,a posletoga,igralosenasredini terena. Z.Vasi}

Lovac-Sloboda 5:3(1:0) KARL OV^ I]: Igral i{ te Lovc a, gled al ac a 400, sud ij a

SU BO TI [TE: Vi tez-Na predak 0:6, KARLOV^I]: Lovac-Sloboda 5:3, DE^: Sremac-Grani~ar 1:3, PRHOVO: Mladost-Kameni 5:2.Srem iz Sremskih Mihaqevaca bio je slobodan. 1.Napredak 2.Lovac 3.Mladost (P) 4.Kameni 5.Grani~ar 6.Sremac 7.Srem 8.Sloboda 9.Vitez

14 14 14 13 13 13 13 13 13

12 10 7 7 5 3 3 2 1

1 1 3 1 2 5 2 4 6 2 2 8 1 9 2 9 1 11

66:11 49:23 34:27 28:26 29:25 20:28 16:38 16:40 15:45

37 33 23 23 21 11 10 8 4

]ir ak (De~).Strelc i: Bo{kov i}u2,57,67.i82.iPantov i} u 88. za Lov ac,a  Pet akov i} u 57.i 72. i Brank ov i} u84.min ut uzaSlob od u. LOV AC: Sam arx i} 7, @ivan ov i} 7, Vuk a{ in ov i} 7, Z. Dev rw a 7, Mas al 6, Ostoji} 7 (\. Dev rw a 8), Opa~ i} 6, Bo{ kov i} 9, Pop ov i} 7 (]al i} 7), Pant ov i} 7, Milink ov i}7. SLOB OD A: M.Step an ov i} 8, Gord i} 7, N.Spas oj ev i} 7, Mat i} 7, Vojn ov i} 7, Kos ti} 7, Te{ i} 7, Drq a~ a 7, Brankov i} 7, Nik ol i} 7, Pet ak ovi}7. Lep a i zan im qiv a igra doma} in a.Mog li su da pop rav e gol razl ik u, ali ~im, su se opus til i snal a` qiv i gos ti ka` wav al isutogol ov im a. M.Klin~ ar ev i}

OP[TINSKALIGARUMA–IRIG(DRUGIRAZRED)

Iznena|eweuRivici Planinac-Sremac(D)2:2(1:1) RIVICA: Igrali{te Planinca, gledalaca 100, sudija Ivo{evi} (Ruma).Strelci: Erdeqacu38.iPetrovi}u52.(iz penala)zaPlaninac,aR.A{}eri}u2.iD.^esti}u57.minutu za Sremac. @uti karton: Smiqani}(Planinac). PLANINAC: Avramovi} 7, S.Paji}7(Stoj~i}),Smiqani} 7 (Atkovi} 6), D. ]iri} 7, Petrovi} 7, ]osi} 6, S. ]iri} 7, Erdeqac7,Rude{6(Peji}),M. ]iri}6,V.Paji}6. SREMAC: Simixi}6,M.Radovac 7, M. Dupor 7, Zeqaji} 7, R. Radojev 7, \.^esti} 7, Ivani{ 7, D.^esti} 8, R. A{}eri} 7,V.Dupor7,A.Radovac6. Iznena|ewe u Rivici.Gosti iz Dobrinaca jesu dominirali tokom me~a, ali borbeni doma}inibilisu~akbli`ipobedi, a jedan osvojen za Rivi~ane je podvig. S.Antonijevi}

mar(Ruma).Strelci:Bo`i}u8, Juri{i} u 21, Popovi} u 70. i Poznanu80.minutu.@utikarton: Juri{i} (Car Uro{).Crveni karton: Blagojevi} (Borac). BORAC: I. Buli} 5, Blagojevi} 5, Nik{i} 6, Stri~evi} 6, M. Buli} 6 (M. Jankovi} 6), \eki}6,Jovanovi}6(Neznanovi} 6), D. Jefti} 6 (M. Jefti} 6),Luki}6,Miri}6,Utvi}6. CAR URO[: Jov an ov i} 7, Boji}8,Rodi}8(Utvi}7),Nedi} 8, Radowa 9, J. Joci} 8 (N. Joci} 8), Vrawe{ 8, Stepanovi}8,Bo`i}9,Juri{i}9,Pavi}9. Gosti iz Jaska bili su boqi tokom celog me~a. Mogli su slavitijo{ubedqivije. M.Jankovi}

Borac(S)-CarUro{ 0:4(0:2)

PAV LOVC I: Igral i{ te Mladosti, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Ruma).Strelci: Mitrevski u 20, Cikota u 37.iN.Panteli}u80.i89.za

Mladost-27.oktobar 4:1(2:0)

STEJANOVCI: Borac-Car Uro{ 0:4, RIVICA: PlaninacSremac (D) 2:2, PAVLOVCI: Mladost-27.oktobar 4:1.Vojvodina iz Neradina je bila slobodna.

1.Car Uro{ 2.Sremac (D) 3.Planinac 4.Mladost 5.Vojvodina 6.27.oktobar 7.Borac (S)

10 9 10 10 9 9 9

9 8 3 4 4 1 0

0 1 3 0 0 2 2

1 0 4 6 5 6 7

38:7 48:9 18:20 21:29 10:26 11:32 9:30

27 25 12 12 12 5 2

Mladost,Biriwiu57.minutu za27.oktobar. MLADOST: [ev~uk, Nedakovi} (D. Panteli}), Vasi}, Bognar, Pacek, Cikota (Ro{uq), N. Panteli}, Cvijetinovi}  (Milin), Mitrevski, Vukadinovi},Orlovi}. 27. OKTOBAR: Xaji}, Borovica,Mudri},Juhas,Segedi, Qba{ ~ik, Fek et e, Bir iw i, Mago{,Jovi},Hajnal. Pavlov~anisunajmawedeset puta proma{ili mre`u D}aji}a iz najidealnijih prilika, ali su ipak, postigli, makar, ~etirigola. M.Suboti}

DANA[WIFUDBALSKIPROGRAM Kup na teritoriji Vojvodine - ^ELAREVO: ^SK - Ba~ka Topola, BEO^IN: Cement - Zadrugar, SENTA: Senta - Pali}, OXACI: Tekstilac Iteks - Radni~ki ([id), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Mladost (Ba~ki Jarak), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Kikinda, STANI[I]: Stani{i} - Ba~ka 1901. Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati Novosadska podru~na liga - KOVIQ: [ajka{ - Metalac, SRBOBRAN: Srbobran - Sutjeska, BA^KA PALANKA: Stari grad - Kabel, PETROVA-

Slavqehokeja{aSlova~ke

sretu ve~eri, doma}in turnira, selekcija [vedske upisala je i tre}u pobedu na {ampionatu protivDanske6:4.Najzaslu`ni zanovoslavqetrikrunebioje dvojacEriksonStalbergkojisu GrupaS

0 14:9 0 8:3 0 2:0 1 14:10 2 6:6 2 10:17 2 2:4 2 4:11

Sremac-Grani~ar 1:3(0:2)

STEJANOVCI: Igrali{te Borca,gledalaca60,sudijaKr-

GrupaH 1. Kanada 2. [vajcarska 3. Finska 4. SAD 5. Slova~ka 6. Francuska 7. Belorusija 8. Kazahstan

SUBOTI[TE: Igrali{te Viteza,gledalaca50,sudijaPetrovi} (Pe}inci).Strelci: Vukadinovi} u 14, Jovanovi} u 17, Baki} u 26, Marjanovi} u 49. i 61.iMari}u80.minutu. VITEZ: Staki}6,Drpa5,Cuci}5,Ristivojevi}6,Petkovi} 6,Uro{evi}5,D.Damjanovi}5, Mati}5,Nikoli}5,B.Damjanovi}5,Jeremi}5. NAPREDAK: N.Mu{kiwa7, Skerletovi} 7, Savkovi} 6, Vukadinovi} 7, Gu`vi} 8, Kokanovi}7,Be`anovi}6,Marjanovi} 6,Baki}6,Mari}6,Jovanovi}7. Lider iz Popinaca opravdao je ulogu favorita.Bilo je pitawe samo koliko }e puta golman Staki} vaditi loptu iz svoje mre`e. Q.Opa~i}

1. [vedska 2. Rusija 3. ^e{ka 4. Nema~ka 5. Letonija 6. Italija 7. Danska 8. Norve{ka

3 2 3 2 2 2 3 3

3 2 1 1 1 0 0 0

0 0 1 0 0 1 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1

0 13:6 0 9:4 1 7:7 1 5:3 1 5:7 1 4:6 2 7:12 2 6:11

9 6 5 3 3 2 1 1

postigli po dva gola. Jedino {tosuDanciuspelidauradeje dapostignudvagolauposledwoj deonici preko Grena i Elera i takoubla`etre}iporaz. Rezultati 3.kola, grupa H: Francuska-Kanada2:7(1:4,1:1, 0:2),SAD-Slova~ka2:4(1:3,1:0, 0:1),grupaS:^e{ka-Norve{ka 4:3(1:1,1:1,1:1,0:0,1:0),Danska[vedska4:6(1:4,1:2,2:0).Danas se sastaju: Belorusija - Kazahstan (15.15), Letonija - Italija (16.15), Finska - [vajcarska (19.15),Rusija-Nema~ka(20.15). I.Grubor

RADIN: Petrovaradin - Vrbas, GAJDOBRA: Hercegovac - Borac ([), RUMENKA: Jedinstvo - Slavija (NS), \UR\EVO: Ba~ka - Slavija (P). Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati. Novosadskaliga- FUTOG: Futog - Partizan, SIRIG: Sirig - Vinogradar, NOVI SAD: @elezni~ar - Fru{kogorski partizan, BUDISAVA: Dinamo - Fru{kogorac, RAKOVAC: Borac - Proleter, KISA^: Tatra - Mladost(NS), ^EREVI]: Sremac - Ba~ka (B). Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati.

ViqaspremanzaEuro? Doktor {panske reprezentacijeHavijerMinanoizjaviojedaje velikioptimistapopitawu{ansidaDavidViqazaigranapredstoje}emEvropskomprvenstvu. Viqanijeodigraonijednuzvani~nuutakmicuu2012.godini,po{to je u decembru na klupskom Svetskom prvenstvu zaradio prelom noge i jo{ uvek nije poznato dali}ebitispremanza{ampionatStarogkontinenta.

DavidViqa

Ipak, selektor crvene furije Visente del Boske nedavno je rekao da je spreman da ~eka do po-

sledweg trenutka da bi doneo odluku u Viqi, dok Minano smatra dabionmogaodabudeme|uputnicimazaPoqskuiUkrajinu. -Viqa}emoratidasepridru`i grupnimtreninzimadabinastavio saadaptacijom,alimoraidanastavidanapreduje.Videlismosepre nekoliko dana i wegov oporavak ide po planu. Veliki sam optimista,verujemda}eigratinaEvropskomprvenstvu-rekaojeMinano.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda9.maj2012.

19

AGRO@IVSUPERLIGASRBIJE

Uz dosta muke do bodova Hemofarm-VojvodinaSrbijagas95:100(23:27,18:17,25:25,20:17)

AnaIvanovi}

VTATURNIRUMADRIDU

Ana boqa od Na|e Srpska teniserka Ana Ivanovi} zabele`ilajeidrugupobedu na plavoj mardidskoj {qaci po{to je u drugom kolu pobedila Ruskiwa Na|u Petrovusa7:5,6:1. Ivanovi}eva}eutre}emkolu teniskog turnira u Madridu igrati s Beloruskiwom ViktorijomAzarenkom.Najboqateniserka sveta je u drugom kolu sa 6:3,7:6pobedila^ehiwuAndreu Hlavackovu.Anajeuprvomkolu pobedila 90. teniserku sveta MatilduJohansonsa6:4,6:1. Utrinaestomme|usobnomme~u Petrove i Ivanovi}eva srpska teniserka je zabele`ila osmupobedu,aliitre}uunizu po{tojeAnapobedilaNa|uuu posledwa dva me~a koja su odi- granau2011.godini. Anajeuprvomsetunapravila brejkvi{eodprotivnice(2:1), dokjeudrugomizgbuilasamojedan gem i plasirala se u tre}e

koloposle80minutaigre.Ivanovi}eva je odservirala sedam asudaracaname~uibilaznatno uspe{nija od Petrove kod drugogservisa(13/21-10/23).Anaje uspela da spasi ~etiri brejk lopteiosvoji19poenavi{eod Ruskiwe(67:48). Srpska teniserka u tre}em koluigrasatrenutnonajboqom teniserkom na svetu Viktorijom Azarenkom. Bi}e to wihov ~etvrti me|usobni duel, a Ana je u prethodna tri zabele`ila dvepobede. Azarenka je pobedila Ivanovi}evusamonaRolanGarosu 2009. godine (6:2, 6:2), dok je Anajepobe|ivalaAzarenkuna turniru u Rimu 2010. godine (6:4, 6:4), kao i u Sinsinatiju avgusta iste godine (2:6, 7:6, 6:2). Turnir u Madridu igra se za nagradni fond od oko ~etiri milionadolara,apobednica}e osvojitii1000VTApoena.

VR [AC: Hala „Milenijum”, gledalaca: 300, sudije: M. Juras, Obrkne`evi}, P.Milovanovi}(sviBeograd). HEMOFARM: Dangubi} 7, Lambi} 2, Cvetanovi} 3, Krsti}, Mitrovi} 12, Ota{evi} 15, Gagi} 6, [utalo 16, Baki}, Lalovi} 3, Jeremi} 8, Milo{evi}. VOJVODINA SRBIJAGAS: V. Petkvi}, Ku`eta 4, Markovi} 18, Milo{evi} 4, Stoja~i} 11,Iveqa,Kalini}11,Buni}5, Marojevi} 7, Dun|erski 13, Zekovi}22,Vujo{evi}5. Ko{arka{iVojvodineSrbijag as te` e od o~ek iv an og opravdali su ulogu favorita na gostovawu superliga{kom fewera{u Hemofarmu u Vr{cu. Te{ko je bilo Novosa|anima da se motivi{u za „unapred”dobijenuutakmicuizato su kona~nih pet poena vi{ka obezbedili u posledwem minutu susreta i do{li do {este pobedeudesetme~evasuperliga{kognadmetawa. Predvo|eni Markovi}em i Zekovi}em crveno-beli su napalifarmaceuteve}odstarta duelainagovestilida`eleda nastavesdobrimigramaupostsezoni.^vrstomigromuodbrani, a strpqivom i koncentrisanom u napadu, kontrolisali suNovosa|anistawestvarina parketu vr{a~ke palate sportova.Tekzboglaganogopu{tawaizbogmalihnesmotrenosti unapadu,uspevalisudoma}ida

O’Saliven {ampion

RoniO’Saliven

- Dosta qudi je sumwalo u mene,alikadabudemspreman re}i}uvi{e.Jo{uveknisam zavr{io. Nisam sebi postaviociq.Sada}uuzetiodmor od {est meseci kako bi neko vremebiosaporodicom-rekaojeRonisasinomRonijem junioromunaru~ju. Sjajan turnir odigrao je i AliKarterkojijenaputudo finalasavladaonekolikoveoma nezgodnih rivala, ukqu~uju}iiprvogfavoritaturnira Xada Trampa. Ipak, Karter u finalu nije imao {anse, iako se nije predavao ni kada je imao zaostatak od sedamfrejmova(14:7). Roniju O’Salivenu je ovo 24.titulaukarijeriazapobedu u finalu nagra|en je sa 255 hiqada funti. Ovogodi{wi{ampionatsvetaosta}e upam}en i kao posledwi turnir u karijeri verovatno najboqegigra~asvihvremena Stivena Hendrija, koji je u prvomkoluizjedna~ioupravo O’Salivenovrekordpobroju maksimalnihbrejkova.

1.Partizan 10 2.Radni~kiKG 10 3.C.zvezda 10 4.Vojvodina 10 5.Radn.FMP 10 6.MegaVizura 11 7.BKKRadni~ki 9 8.Hemofarm 10

8 8 6 6 5 3 3 1

2 2 4 4 5 8 6 9

853:691 850:807 800:760 850:820 803:814 916:974 703:758 734:885

18 18 16 16 15 14 12 11

U 11. kolu (11/12. maja) sastaju se: BKK Radni~ki - Vojvodina Srbijagas, Partizan - Radni~ki KG, Radni~ki FMP - Hemofarm, Mega Vizura-Crvenazvezda.

DraganZekovi}odigraojo{jednudobrurolu

preko[utalaiOta{evi}adr`e kak av-tak av rez ult ats ki prikqu~ak sve do odlaska na

velikiodmor.Otvorilajedrugo poluvreme Vojvodina serijom6:0ipopelasenasolidnih

plusdevet,alijetajperioddobreigregostijukratkotrajao. UpevaojeHemofarmdasesolo akcijamavratinamalizaostatak,alinijeimaosnagedapre|euvo|stvo.Zekovi}jebiovelika snaga novosadskog napada i,iakojenaterenuproveosvega 19 minuta, predvodio je crveno-bele u te{kim trenucima posledwe~etvrtine. Uspelisudoma}idasepreko [ut al a prib li` e na sveg a poen minusa (92:93) ne{to vi{eodminutaprekarajsusreta, ali je Vojvodina sigurno odigrala zavr{nicu i, po{to je bilapreciznaslinijeslobodnih bacawa, rutinski me~ privela kraju za jo{ jedan planirani trijumf u drugoj polovininadmetawausuperliga{kom karavanu. M.R.

Klipersi na korak od Spursa

PRVENSTVOSVETA UBILIJARU

Englez Roni O’Saliven osvojio je titulu {ampiona svetausnukeru~etvrtiputu karijeri, po{to je u reprizi finalaiz2008.pobedioAlisteraKarterasa18-11.O’Saliven je u finale u{ao kao velikifavoritsobziromda je dobio svih 11 prethodnih me|usobnih duela sa Karterom i opravdao je tu ulogu.Prethodno je najboqi bio 2001,2004.i2008.godine. Nakon trijumfa u finalu O’Saliven je odbacio mogu}nostpovla~ewaizsnukeraitakoverovatnoobradovaoveliki brojzaqubqenikauovuigru.

Hemofarm-Vojvodina 95:100 Radni~kiFMP-Partizan 66:82 Radni~kiKG-MegaVizura 99:92 Danas Crvenazvezda-BKKRadni~ki(19)

BorisPopovi}

FRU[KOGORSKIMARATON

Popovi} drugi Belgijski takmi~ar na planinskom biciklu Vouter Klepe, koji vozi za sofijski klub Ram bajks, osvojio je prvo mesto na Fru{kogorskom maratonu, pre{av{i zahtevnu stazu od 81 km za 3:59,51 ~as (prosek 20,26 km na ~as). Drugo mesto pripalo je srpskom reprezentativcuBorisuPopovi}uiznovosadskog RIS sajklinga sa 6,53 minuta zaostatka, dok je tre}i stigao Crnogorac Zoran Vujovi} (Perun Nik{i}) sa 29,26 minuta slabijim vremenom. ^etvrto mesto pripalo je Nenadu Rabasovi}u (Ciklomanija, Zrewanin)sa37,02minutaslabijim vremenom.Ostali takmi~ari su na ciq do{li sa vi{e od sata zaostatka. Usredwemmaratonu,nastazi od 56 km, slavio je Milo{ Miki}(Nikbajk,Nik{i})uveremenu3:03,06~asova,ispredZoltana ^ipaka (Kojotes, Pali}),

kojijeimao59sekundizaostatka,iBranislavaMati}aizFanatika(NoviSad)sa5,38minuta  slabijim vremenom. U kokurenciji 71 u~esnika, trku je zavr{ila na 34. mestu i jedna dama, Aneta Antovska (Enerxi Skopqe). Na stazi malog maratona od 32 km,  u konkurenciji 94 biciklista, pobedio je Makedonac Jovan Jovanovski (Ekodrom, Ohrid) sa 1:34,29 ~asova ispred dva srpsk takmi~ara,  Marka Bogdanovi}a (RIS Sajkling) kojijeimaodvesekundezaostatkaiAko{aBrindze(Kaprilo) sa11sekundislaabijimvremenom.Trkusuzavr{ileitribiciklistkiwe, najuspe{nija na 29.mestubilajeCrnogorkaNikolina Despotovi} (Nik bajk), Jelena Vukosavqevi} (Po`ega Lakta{i, BiH) je bila druga u konkurencijidama,aMakedonka Teodora Aleksijoska  (Ekdorm,Ohrid)tre}a.

Posle Oklahome i San Antonio je maksimalnim rezultatom u prvojrundiplej-ofado{ao do polufinala Konferencije. Spursi suiu~etvrtomme~usavladali Jutu (87:81) i sada ~ekaju slede}egprotivnika.Klipersisu do{li na korak od duela sa San Antonijom,jersuposleprodu`etaka pobedili Memfis 101:97 i poveli 3:1 u seriji.Ekipa Grega Popovi}anajte`ejedo{lado~etvrte pobede nad xezerima. Proradio je Manu \inobili i odmenio Tonija Parkera, koji je bio dominantanuprethodnimutakmicama.Argentinacjeubacio17poena.Pogodiojetritrojke,prveu

teku}em plej-ofu, od kojih dve u trenucima kada se lomio rezultat.Parker, Tim Dankan, Geri Nildodalisupo11poena,Tijago Spliter deset.Kod doma}ina je najefikasniji bio Al Xeferson sa26poena,uzdesetskokova.DevinHerisjeme~zavr{iosa19poena i sedam asistencija, Derik Fejvorssa16poenaidesetskokova,aPolMilsapsadesetpoenai ~ak19skokova. Juta je u ~etvrtoj utakmici pru`ila najja~i otpor. Na tri minuta pre kraja tre}e deonice, serijom 10:0 pri{la je na samo minustri-58:61.Ipak,gostisu odbilitajnapadipriveliborbu kraju.Mnogoneizvesnijebilojeu LosAn|elesu.Klipersisuufi-

ni{uregularnogtokaprokockalivelikuprednost,od~akdeset poena-na~etiriipominutapre kraja vodili su 84:74. Ipak, najvi{ezahvaquju}iKrisuPoluuspelisudasavladajuMemfisposle produ`etka - 101:97 (87:87).Pol je u produ`etku ubacio osam od ukupno 27 poena. Blejk Grifin je u pobedi u~estvovao sa 30 poena, sedam asistencijaipetskokova.MajkKonlijebioboqiodostalihugostuju}ojekipi,sa25poena,osamasistencija i sedam skokova, Rudi Gejjedoda23poenaisedamskokova.Ukoliko Klipersi pro|u u polufinale Zapade bi}e im to tekdrugapobedauserijiuplejofuzaposledwih36godina.

MEMORIJAL„JOVOMIJI]”UBUKOVCU

Trijumf Banovi}a U organizaciji [ahovskog kluba Bukovac odr`an je drugi memorijalni turnir „Jovo Miji}”,kojiseorganizujeuznakse}awa na najve}eg zaqubqenika {ahovskeigreijednogodosniva~a bukova~kog kluba, koji se godinamauspe{notakmi~iuSremskoj ligi.U~estvovalo je 37 {ahista, a nakon devet kola, po {vajcarskomsistemu,prvomesto sa7,5poenazauzeojemajstorski kandidatSmiqkoBanovi},kome jedirektorturniraIlijaMari~i}uru~iopeharizlatnumeda-

qu. Srebrnu medaqu osvojio je majstorskikandidatSini{aKova~evi} sa 7 poena, a bronzanu Radovan Matijevi} sa 6,5 poena, koliko su osvojili i Zoran MutlakiMilan@ivanov. PosebanpeharpripaojeiDamjanu Cvetanovi}, u~eniku {estograzredaO[“@arkoZrewanin“izNovogSada,kojijeosvojio5,5poenaibionajboqeplasiraniomladinac.Najboqeplasiraniigra~iizBukovcasuMilovan Milovac i Zoran Pejakovi}sapo5,5poena. J.Gali}

Kraj karijere Berona Dejvisa? BeronDejviste{kojepovrediokolenou~etvrtojutakmiciprverundeplej-ofaNBAlige, u kojoj je wegov Wujork smawio na 1:3 u seriji protivMajamija. Iskusnomplejmejkeru(33)pokidanisupredwi ukr{teni ligamenti i medijalni kolateralni ligamentidesnogkolena.Procewujeseda}emo}idasevratinaterentekzagodinudana.Me|utim,pitawejedali}esetouop{tedesiti.Jer, pro{log leta, kada je imao problem sa le|ima, Dejvisjeizjaviodaneznadali}esevratitipro-

fesionalnojko{arci,{tojeipaku~inioufebruaruovegodine.Dali}eimatisnagei`eqe slede}e godinu u ovo vreme? Vide}emo.Dejvis je dobiove}uminuta`uuekipiNiksaposlepovredeXeremijaLina.Preciznije,ustalioseuprvoj petorci.AsadatrenerMajkVudsonnaraspolagawuimasamojednogpleja,MajkaBibija. BeronDejvisjedvaputanastupaonaol-staru, dva puta je bio najboqi kradqivac lige... Pre Wujorka,ukojijedo{aoovesezone,igraojeza [arlot,GoldenStejt,KliperseiKlivlend.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda9.maj2012.

JUNIORSKA BALKANIJADA

Srbijanajboqa Vi{vanatanAnand

ME^ ZA TITULU SVETSKOG PRVAKA

Anandbrani titulu Me~ od 12 partija za titulu svetskog prvaka po~iwe u Moskvi11maja.PremarejtinguVi{vanatan Anand je jasan favoritume~uukojembranititulu svetskog {ampiona protiv Izraelca Borisa Geqfanda. Anandjedr`aotitulusvetskog {ampionaod2000.do2002.godine u vreme kada je bio rascep u svetskom{ahovskojfederaciji. Ipak,postaojeneosporansvetski{ampion2007.godine.Uspe{no je odbranio titulu protiv Vladimira Kramnika 2008. godineiVeselinaTopalova2010. Ovo }e biti Geqfandov prvi poku{aj osvajawa titule svetskog{ampiona. Geqfand je posledwih desetakgodiname|uvrhunskimsvetskim {ahistima. On je veliki pozicioni igra~ sa jakom sovjetskom {ahovskom podlogom. GeqfandjedobiopravodaizazoveAnandapobedomnatakmi~ewu kandidata na kojem su igralivode}isvetski{ahisti. Ro|enje24juna1968,uMinsku, Belorusija (biv{i Sovjetski Savez),auIzraeljeemigrirao 1998.godinegdeisada`ivi. VIKEND TURNIR U GORWOJ ROGATICI

U kongresnoj dvorani hotela„Grand”naCetiwu, od 29. aprila do 2. maja,odr`anajeotvorena Ekipn a jun io rs ka balkanijadau{ahu.Nastupali su predstavnici Albanije, Bugarske, Mak ed on ij e, Rum un ij e, Srbije i Crne Gore. U konk ur enc ij i de~ ak a nastupiloje7ekipaau kokurencijidevoj~ica4 ekip e pa su one svoj e takm i~ ew e odi g ral e dvokru`no. Zanimqivo je da su ekipu svake zemqe sa~iwavali najboqi mladi igra~i do 10, 12,14i16godina,paovo takm i~ ew e preds tav qa svojevrstan presek trenutnogstawauregionu. Posebno zanimqiv bio jenastupzareprezenta- Pobedni~kisastavSrbije ciju Bugarske aktuelne evropmajs tor a na svet u! Kon a~ an skeprvakiweNurgjulSalimoplasman ~ini se realnim, deve, koja je sa 9 godina jedan od ~aciSrbijeidevoj~iceRumunajm la| ih {ah ovs kih FID E nijezaslu`enosuponelizlat-

na odli~ja. U ekipi Srbijebriqiraojenajmla|i ~lan Velimir Ivi} sa svih 6 pobeda, dok je isti skor zab el e` il a Nujul Salimova, velika nad a svets kog {ah a, u konk ur enc ij i dev oj~ ica. ZaSrbijusunastupali Novak ^abarkapa, MladenRajkovi},MihajloRadovanovi} i Velimir Ivi}. Za na{u `ensku ekipu su nastupale Ksenija Tomin, Teodora Raki}, Marina Gaj~in i Adrijana\ermanovi}. Kona~ni poredak (de~aci):1.Srbija11(19),2.Bugarska 9 (17), 3. Rumanija 9 (15,5),4.Makedonija5(11), 5.CrnaGora(1)5(10,5),6. CrnaGora(2)3(7),7.Albanija0(4). Kona~niporedak(devoj~ice):1. Rumanija 10 (15), 2. Bugarska 7 (12,5), 3. Srbija 6 (14,5), 4. Crna Gora1(6).

PRVENSTVO OSNOVNIH [KOLA SRBIJE

XXVI OPEN U NOVOM BE^EJU

Sen}ani{ampioni U Vrwa~koj Bawi je od 30. aprila do 2. maja odr`ano 13. ekipn o prv ens tvo u~en ik a osnovn ih {kol a Srb ij e. U konkurenciji de~aka bilo je 15 ekipa a u konkurenciji devoj~ica9.Igralose7kolapo [vajcarskom sistemu. Vojvodinusuukonkurencijide~aka predstavqale {kole: “Kosta Trifkovi}” iz Novog Sada, kao prvak Vojvodine, i drugoplasirani sa prvenstva u Crvenki, u~enici Osnovne {kole “Stevan Sremac” iz Sente. U konkurenciji u~enica Voj-

lan Mili}evi}” (Beograd) 14 (19,5),4.O[“Prvimaj”(Trupale) 13 (14), 5. O[ “^egar” (Ni{)12(14,5),6.O[“DrZoran \in|i}” (Ni{) 12 (13,5), 7. O[ “Kraq Pet ar Prv i” (Beograd)10(14,5),8.O[“Desanka Maksimovi}” (Vaqevo) 10 (14,5), 9. O[ “Kosta Trifkovi}” (Novi Sad” 10 (14), 10. O[ “Du{an Radovi}” (Ni{) 10 (13), 11. O[ “Pop ins ki borci”(Vrwa~kaBawa)9(14), 12.O[“VukKaraxi}”(Po`arevac) 9 (12), 13. O[ “Andra Sav~i}” (Vaqevo) 7 (13), 14.

Proslava jubileja

Povodomproslave90godinasela i60godinaodosnivawasportskog dru{tva u Gorwoj Rogatici }ese19.majaodr`ativikendturnir.(Zaneupu}ene:GorwaRogaticajeudaqena17kmodBa~keTopole na putu prema Bajmoku, a skre}e se kod Ba~kog Sokolca.) Organizatori turnira su Mesna zajednica i sportsko dru{tvo „Mladost“. Igra se po [vajcarskom sistemu  9 kola sa tempom igreod15minutapoigra~u.Svi u~esnici su obavezni da ponesu {ahovsku garnituru i ispravan {ahovskisat. Upisninazau~e{}eiznosi400 dinarau{tajeura~unatacenaza ru~ak, kafu i sokove. @ene su oslobo|ene upisnine. Ima deset redovnih nagrada: 10.000; 7.000; 6.000; 4.000; 3.000; 2.000; 1.000; 1.000, 500 i 500 dinara i ~etiri posebnenagradezanajboqeplasirane:omladinca,`enu,veteranai Rogati~ana. Za ostale informacijeobratitise:GradimiruDragovi}u, predsednik MZ, 062 959 4845; I{tvanu Brindzi, sudiji turnira,0642151671;MirkuIli~i}u,tehni~kisekretarturnira, 062652520. PROBLEM BR. 388

Belidajemat udvapoteza K. B. Aniyan L’ Italia Scacchistica 1999.

Re{ ew e prob lem a br. 387 (Vlad im ir Aleks androv, Kude~nik,1991.) sapozicijom:beli – Kh4, Dc6, Lc4, Lg7, pe{ak h6;  crni – Kh7, pe{ak f7; je 1.De8! Iznudica. Na1...Kg6sledi2.Ld3mat.Na1...f5(f6)sledi2.Lg8mat.

Pobedni~kaekipau~enikaizSente

vodinanijeimalapredstavnika.Idokseodekipnogprvaka Vojv od in e, sa tal ent ov an im Dejanom Omorjanom, o~ekivalomnogovi{eodskromnogdevet og mes ta, zab lis tal i su mladiSen}aniisa{estpobeda i jednim nere{enim rezultatomubedqivoosvojiliprvo mesto. Ekipa  osnovne {kole “Stevan Sremac”  igrala je u sastavu: Bence Juhas, Arpad Ke~kemeti, Ako{ Korponai, Kristina Ke~kemeti i Mila [oklova~ki. Plas man (de~ ac i): 1. O[ “Stevan Sremac” (Senta) 19 (22,5), 2. O[ “Pavle Savi}” (Beograd) 18 (22), 3. O[ “Mi-

O[“BrankoRadi~evi}”(Vrane{i)4(5),15.O[“BaneMilenkovi}”(NovoSelo)4(4). Plasman (devoj~ice): 1. matem at i~k a gimn az ij a (Beo grad)19(19,5),2.O[“Branko ]opi}” (Beograd) 16 (14,5), 3. O[ “Dos it ej Obr ad ov i}” (Po`arevac) 15 (14,5),  4. O[ “Mil an Mil i} ev i}” (Beo grad) 13 (13), 5. O[ “Branko Radi~evi}”(Vrane{i)12(10), 6. O[ “Ivan Goran Kova~i}” (Ni{ka Bawa) 9 (8,5), 7. O[ “Du{anRadovi}”(Ni{)9(8), 8. O[ “Ban e Mil enk ov i}” (NovoSelo)6(4),9.O[“Popinski borci” (Vrwa~ka Bawa)3(2,5).

Tradicija senastavqa

Posle ~etvorogodi{we pauze obnovqa se nekada veoma popularanotvorenime|unarodniturnir uNovomBe~ejuzahvaquju}iUdru`ewu{ahistaoveop{tine,hotelu“Tiskicvet”ipokroviteqstvu Op{tine Novi Be~ej. Turnir }e se igrati od 1-6. juna. Ovo je 26. rejting turnir po redu, a “lovci nanagrade”bi}euskra}enizau~e{}e jer su organizatori ograni~ilipravoigrawananerejtingovaneiigra~edo2300rejtingpoena.Tako}eturnirimatiposebnu dra`jersesvimu~esnicimastvarapodjednaka{ansada,osimrejtinga, osvoje i nov~ane nagrade. Igra}ese7kolapo[vajcarskom sistemuuztempoigreod2satapo igra~u.Naravno,turnir}eserejtingovati, a novina je i da }e se turnirigratiusamomhotelu“Tiski cvet”. Partije }e se igrati svakogdanaod17-21~as,osimsubotekadaseigraju2kola(od10-14 iod17-21~as). Upisninazau~esnikeje900dinarakojasemo`euplatitinara~un 335-363042-48 ili prilikom prijavqivawanalicumesta.Prijave se mogu slati i na e-mail: ilichic@yahoo.com. Svi igra~i trebadadonesuispravan{ahovski sat i garnituru. Ima deset nagrada (25.000; 17.000; 14.000, 11.000, 8.000; 6.000; 5.000; 4.000; 3.000i2.000dinara).Predvi|ene su i posebne nagrade po 2.000 dinara za najboqe plasirane: omladinca, `enu, igra~a sa rejtingom do 2000, veterana i igra~aizop{tineNoviBe~ej. Pun pansion u hotelu “Tiski cvet” iznosi 2.000 dinara (Rezervacijenatel.023773424). Pansion se upla}uje na ra~un 310-5623-28 JADRAN d.o.o. Novi Be~ej. Mogu} je i privatni sme{taj(preno}i{te700dinara), hrana po dogovoru (Tel. 023 775 362). Ostala obave{tewa mogu se dobiti kod direktora turnira Mirka Ili~i}a na telefon 062 652520.

SUBOTI^KO [AHOVSKO PROLE]E

Novemanifestacije Uokvirufestivala„Suboti~ko {ahovsko prole}e“, u organizaciji Osnovne {kole „Huwadi Jano{“iz^antavira, teuz pomo} itehni~kupodr{ku[KSpartak izSubotice,5.majajeu^antaviruodr`anoregionalnoekipnoi pojedina~no prvenstvo osnovnih {kola Severno-Ba~kog okruga. Odigrano je 7 kola u dve konkurencije:u~eniciod1-4razredai od5-8razreda.Ekipesubilesastavqeneod5u~esnikaazaekipniplasmanra~unaose zbirosvojenih poena 4 najboqe plasirana u~enikaizsvake{kole.Organizacijatakmi~ewajebilabesprekorna,vredniorganizatorisuza sveu~esnikeobezbedilidoru~ak iru~ak,kaoiosve`avaju}api}a. Svipobedniciuekipnomipoje-

dina~nom takmi~ewu nagra|eni supeharimaivrednimnagradama koje je obezbedio organizator takmi~ewa. Plasman u~enika 1-4. razreda (52u~esnika):1.AleksandarMojze{ 7, 2-3. Uro{ Beli}, Filip Pavlov6,4.JakovPetri}4poena, itd.Ekipniplasman(16osnovnih {kola): 1. O[ „\ura Jak{i}“ 21,5,2.O[„Do`a\er|“16,3.O[ „HuwadiJano{“15,4.O[„11.novembar“15,itd. Plasman u~enika 5-8. razreda (58u~esnika):1.BenceJuhas7,2-3. Arpad Ke~kemeti, Ako{ Korponai 6, 4-11. Aleksandar Beli}, Kristina Ke~kemeti, Roland Fewve{i, Mila [oklova~ki, Mark Horvat, Nikola Petrovi}, Zoran Lazarevi}, Dejvid Merce-

rik 5, itd. Ekipni plasman (16 osnovnih {kola): 1. O[ „11. novembar“19,2.O[„^okonaiVitez Mihaq“19,3.„HuwadiJano{“17, 4. O[ „Do`a \er|“ 16,5, 5. O[ „TemerkewI{tvan“16,5itd. Uokviru{ahovskogfestivala uponedeqakjepo~eloiotvoreno prvenstvo grada za 2012. godinu. Prvenstvo se igra od 7-25. maja u prostorijamaSpartakauSubotici,PetraDrap{inabr.5.Igra}e se9kolapo[vajcarcu,90minuta poigra~uuzbonusod30sekundiza svakiodigranipotez.Partijepo~iwu u 18 ~asova. Nagradni fond iznosi50.000dinarairaspore|en jenadesetredovnihnagradakaoi specijalne nagrade za najboqe plasiranogveterana,omladincai pionira. M. Maravi}

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Takojeigraonovi {ampionSrbije Danas }emo napraviti izuzetakoverubrike.Da}emosvih13 partijapobednikaIvanaIvani{evi}asaposledweg{ampionataSrbije,avi}etesami,mo`ete i uz pomo} kompjutera, analiziratiumestonasina{ihkomentatora. To je uostalom, u jednom na{em intervjuu preporu~io i sam, na{ proslavqeni velemajstor,QubomirQubojevi}.

(1) Ivani{evi} – Sedlak 1.d4 e6 2.e4 d5 3.Sc3 Sf6 4.e5 Sfd7 5.Dg4 c5 6.Sb5 c:d4 7.Sf3 Sc6 8.Lf4 Da5+ 9.Ld2 Db6 10.Sd6+ L:d6 11.D:g7 L:e5 12.S:e5 Tf8 13.Sd3 e5 14.Le2 e4 15.0–0 Se716.Se5Sf517.S:d7L:d7remi.

(2) Milanovi} – Ivani{evi} 1.d4d52.c4c63.Sc3Sf64.e3e6 5.Ld2 Sbd7 6.Dc2 Ld6 7.c:d5 e:d5 8.Ld3 0–0 9.Sge2 Te8 10.f3 a6 11.0–0 c5 12.Tad1 g6 13.Dc1 b5 14.Le1Lb715.Lg3L:g316.S:g3Tc8 17.Dd2 c4 18.Lc2 b4 19.Sce2 De7 20.Tf2a521.Sf1Sb622.De1La6 23.g4 Tc6 24.Seg3 c3 25.b3 Sc8 26.g5 Sd7 27.e4 d:e4 28.f:e4 D:g5 29.Se3 Tce6 30.Tg2 Sd6 31.Df2 Dh4 32.Df3 Kh8 33.Tf2 Lb7 34.Sg2De735.d5Tf636.De3T:f2 37.D:f2 Se5 38.Kh1 Sb5 39.Db6 Sa340.Se3Dg541.Tg1Lc842.Ld1 Lh3 43.Le2 Df4 44.Sef5 Sd7 45.Dc6Td846.Sd4Sf647.Db6Te8 48.Lf1 c2 49.L:h3 c1D 50.T:c1 D:c1+ 51.Kg2 Dd2+ 52.Sde2 S:e4 53.Dc6Tf854.S:e4D:e2+55.Sf2 Sc2 56.Df6+ Kg8 57.d6 Se3+ 58.Kg3 Sd5 59.Dd4 De3+ 60.D:e3 S:e3 61.Kf3 Sf5 62.L:f5 g:f5 63.Kf4 Te8 64.K:f5 Te2 65.Se4 Kf866.h4T:a267.Kf6Ke80:1

(3) Ivani{evi} – Miladinovi} 1.d4 d5 2.c4 c5 3.c:d5 D:d5 4.Sf3 c:d4 5.Sc3 Dd6 6.D:d4 e6 7.Lf4 D:d4 8.S:d4 a6 9.g3 Lb4 10.Lg2Se711.0–0Sd712.Se4Sd5 13.Sd6+ Ke7 14.L:d5 e:d5 15.S6f5+Kf816.Tac1g617.Se3 Sf6 18.Le5 Le7 19.Tc7 Ld8 20.Tfc1 Lh3 21.T:b7 Tg8 22.Tc6 Lc823.Ta7T:a724.T:c8Td71:0

(4) Popovi} – Ivani{evi} 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 d6 4.0–0 Ld7 5.Te1 Sf6 6.h3 e6 7.c3 Le78.Lf10–09.d4d510.e:d5e:d5 11.d:c5 L:c5 12.Le3 Ld6 13.Sbd2 Te814.Ld3h615.Sb3Lc716.Sc5 Lc817.Lb5a618.Lf1Lb619.Dc1 Se4 20.S:e4 d:e4 21.L:b6 D:b6 22.Sd2 f5 23.Sc4 Dc7 24.a4 Le6 25.De3 Se7 26.Db6 D:b6 27.S:b6 Tad8 28.Tad1 Sc6 29.Lc4 Kf7 30.T:d8 T:d8 31.L:e6+ K:e6 32.f3 Td333.f:e4f434.e5g535.Kf1h5 36.Sc4 Td5 37.Sd6 S:e5 38.S:b7 Kf539.b4Sc440.b5a:b541.a5g4 42.h:g4+h:g443.a6Td244.Te8Ta2 45.Tf8+Kg546.Sc5Se3+47.Ke1 S:g2+ 48.Kd1 g3 49.Kc1 Kg4 50.Kb1Ta551.Kb2Se352.Kb3g2 53.Kb4Ta154.K:b5Kf30:1

(5) Ivani{evi} – Bogosavqevi} 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Dc20–05.e4d56.e5Se47.Ld3 c58.Sge2c:d49.S:d4Sd710.Lf4 Sdc5 11.0–0 L:c3 12.b:c3 S:d3 13.D:d3 b6 14.c:d5 e:d5 15.Tad1 Dd7 16.Tfe1 Da4 17.f3 Sc5 18.Dd2Te819.Lg5Ld720.h4Se6 21.Le3Sc522.Lf2Tac823.h5h6 24.Te3 Dc4 25.Tb1 Sa4 26.Tb4 Dc727.Se2a528.Td4b529.Sf4 S:c3 30.S:d5 S:d5 31.T:d5 Dc1+ 32.D:c1 T:c1+ 33.Te1 T:e1+ 34.L:e1 Lc6 35.Tc5 Ld7 36.L:a5 Ta8 37.Td5 Lc6 38.Td8+ T:d8 39.L:d8Ld540.a3g641.h:g6remi.

(6) Marku{ – Ivani{evi} 1.d4 g6 2.g3 Lg7 3.Lg2 d5 4.Sf3Sf65.0–0c66.Sbd2Se4 7.e3 S:d2 8.S:d2 0–0 9.c4 Le6 10.De2 Dd7 11.b4 Lg4 12.Lf3 L:f3 13.S:f3 d:c4 14.D:c4 Dd5 15.De2 a5 16.Ld2 a:b4 17.L:b4 Te8 18.a4 Sd7 19.Tfd1 Dh5 20.Ta2 e5 21.d:e5 S:e5 22.S:e5

D:e523.Le1De424.a5h525.Dc2 De626.Ta4Tad827.Tb1remi.

(7) Ivani{evi} – Pikula 1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sc3 Sf6 4.e3 a6 5.Sf3 e6 6.b3 Sbd7 7.Ld3 Le7 8.0–0 0–0 9.Lb2 b6 10.De2 Lb7 11.Tad1c512.c:d5e:d513.Lf5Te8 14.d:c5b:c515.Dc2Sb616.Se2g6 17.Lh3a518.L:f6L:f619.D:c5a4 20.Sed4 Le7 21.Dc2 Lb4 22.Sc6 L:c6 23.D:c6 Ta5 24.Tc1 La3 25.Tc2 a:b3 26.a:b3 Lf8 27.Td1 Te728.g3Tea729.Sd4Ta130.Tcc1 T:c1 31.T:c1 Lg7 32.Db5 L:d4 33.e:d4 Kg7 34.Tc6 Ta1+ 35.Lf1 Sa8 36.De2 Db8 37.Kg2 Ta7 38.Df3 Td7 39.Df6+ Kg8 40.Le2 De841.Lg4Td842.Te6Df843.Te7 Te844.T:e8D:e845.Dd61:0

(8) Ivani{evi} – In|i} 1.d4 Sf6 2.Lg5 g6 3.L:f6 e:f6 4.e3 d6 5.c4 f5 6.Sc3 Sd7 7.g3 Sf6 8.Lg2 Lg7 9.Sge2 0–0 10.0–0 Te8 11.b4 h5 12.b5 h4 13.g:h4 Lh6 14.Sg3 Sg4 15.h3 S:f2 16.T:f2 L:e3 17.Df3 L:d4 18.Td1 L:f2+ 19.D:f2 D:h4 20.Sd5 Dd8 21.Df4 Le6 22.Dh6 L:d5 23.L:d5 De7 24.D:g6+Kh825.Dh6+Kg826.S:f5 De527.Dg6+Kh828.Dh5+1:0

(9) Perunovi} – Ivani{evi} 1.e4c52.Sf3e63.d4c:d44.S:d4 Sc65.Sc3Dc76.g3a67.Lg2Sf6 8.0–0 S:d4 9.D:d4 Lc5 10.Lf4 d6 11.Dd2 h6 12.Tad1 e5 13.Le3 Lg4 14.L:c5d:c515.Dd6remi.

(10) Ivani{evi} – Abramovi} 1.d4d52.c4e63.Sc3Le74.Lf4 Sf6 5.e3 0–0 6.a3 c5 7.d:c5 L:c5 8.c:d5S:d59.S:d5e:d510.Ld3Le7 11.Se2 Sc6 12.0–0 Lf6 13.Tc1 Le614.Lg3g615.Sf4De716.Tc2 Tac8 17.S:e6 f:e6 18.e4 Tcd8 19.De1 Dg7 20.e:d5 e:d5 21.Dc1 Le522.f4Lc723.Kh1Tf724.Le1 Tdf825.Lc3Dh626.g3Te827.Te2 Tfe7 28.T:e7 T:e7 29.Dd1 Df8 30.f5 Tf7 31.f:g6 h:g6 32.T:f7 D:f7 33.De2 Le5 34.L:e5 S:e5 35.D:e5 Df3+ 36.Kg1 D:d3 37.Db8+Kg738.D:b7+Kh639.Db4 De3+40.Kf1Df3+41.Ke1Dh1+ 42.Kf2 D:h2+ 43.Kf3 Dh1+ 44.Kf4 Df1+ 45.Ke5 Df5+ 46.Kd6 Df6+ 47.K:d5 Dg5+ 48.Kc6D:g349.Kb7Df250.a4g5 51.Dd6+Kg752.De5+remi.

(11) Damqanovi} – Ivani{evi} 1.c4 e5 2.Sc3 Lb4 3.Sd5 Lc5 4.Sf3c65.Sc3d66.e3De77.d4e:d4 8.S:d4 Sf6 9.Le2 0–0 10.0–0 Td8 11.Sa4 Lb4 12.a3 La5 13.Dc2 Lc7 14.Td1 De5 15.g3 Lg4 16.f3 Lh3 17.e4 Sbd7 18.Lf4 De7 19.Lf1 L:f120.Sf5De621.T:f1Se522.b3 Tac823.Kh1b524.Sd4Dd725.c:b5 c:b526.Sc3La527.b4Lb628.Tad1 Tc4 29.Sde2 Dh3 30.L:e5 d:e5 31.T:d8+ L:d8 32.Dd1 Lb6 33.Sg1 De634.Dd3a635.Sge2h536.Kg2h4 37.g4 Tc8 38.Sd5 S:d5 39.e:d5 Dd7 40.Td1Tc441.Kh3Ld442.De4Lb2 43.Dd3Dd644.Tb1Ld445.De4Lb6 46.Dd3 e4 47.f:e4 Lc7 48.Th1 De5 49.K:h4T:e450.Sg3g5+0:1

(12) Ivani{evi} – Bodiroga 1.d4d52.c4e63.Sc3Le74.c:d5 e:d55.Lf4c66.Dc2Sf67.h30–0 8.e3 Sa6 9.L:a6 b:a6 10.Sf3 c5 11.0–0 Le6 12.d:c5 L:c5 13.Le5 Sd7 14.Ld4 L:d4 15.S:d4 Tc8 16.Tac1 Sc5 17.De2 Db6 18.Tc2 Se419.S:e4d:e420.b3g621.Tfc1 T:c2 22.T:c2 Tc8 23.T:c8+ L:c8 24.Dc4Lb725.Da4Kg726.Dd7a5 27.g4 h6 28.h4 La6 29.g5 h:g5 30.h:g5Ld331.Kg2a432.b:a4Lc4 33.De7Da534.Sb5De135.Df6+ Kh7 36.Sd6 Dd1 37.Df4 L:a2 38.a5 Le6 39.Se8 Da4 40.Dh2+ Kg841.Db81:0

(13) Markovi} – Ivani{evi} 1.d4 d5 2.Sf3 Sf6 3.c4 c6 4.Sc3 e6 5.g3 Sbd7 6.Lg2 d:c4 7.a4Le78.0–00–0remi. Pripremio:B. Dankovi}

c m y

dnevnik

sreda9.maj2012.

21

22

svet

sreda9.maj2012.

dnevnik ZBOGNAJAVQENOGBOJKOTAVI[E[EFOVADR@AVA

NEKOLIKOSATIPOSLEINAUGURACIJE

Putin:Prvastanica Va{ington MOSKVA: Odmah po stupawu na du`nost, ruski predsednik VladimirPutinizdaojedekretu kojem se navodi da }e Moskva te`iti boqoj saradwi sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ali zahtevaodVa{ingtonadada~vrstegarancijedaraketni{titne}e biti kori{}en protiv Rusije. Putin je postavio spoqnopoliti~ke prioritete u novom dokumentu potpisanom tek nekoliko satiposleinauguracije. „Moskva `eli da postigne istinski strate{ku kooperaciju sa Va{ingtonom, ali odnosi dve zemqe moraju biti zasnovani na jednakosti, neuplitawu u unutra-

DmitrijMedvedev,biv{ipredsednikRusije,izabranjeuDowem domu ruskog parlamenta za predsednika vlade, na predlog novoizabranogpredsednikaVladimiraPutina.ZaizborMedvedevajeglasalo299deputata,aprotivjebilo144,odukupno450 parlamentaraca. Predstavqaju}i kandidaturu, Putin je poslanicimarekaodajeuverenda}eMedvedevbitiotvorenzasaradwusaparlamentom,isasvimzastupqenimpartijama. „UskladusaUstavom,molimvasdadatesaglasnostzaimenovawe Dmitrija Medvedeva za premijera Ruske Federacije. Ne sumwamda}eposve}enost,stru~nostipoliti~koimenaxersko iskustvopomo}iMedvedevudare{avanajte`ezadatkekaopredsednikruskevlade”,rekaojePutinuobra}awu,kojimjeodparlamentazatra`iopodr{kuzaMedvedeva.

{we poslove i po{tovawu interesa druge strane”, isti~e ruski predsednik. Rusija `eli, navodi Putin, da radisaSADnastvarawuglobalnog raketnog odbrambenog sistema,alitra`imoda~vrsteiopipqive garancije da on ne}e biti usmerenprotivRusije. Dekret, u kojem se novi ruski predsednik dotakao skoro svih spoqnopoliti~kihciqeva,treba najvi{e da poslu`i kao poruka SADuo~inajavqenogsastankasa ameri~kim predsednikom BarakomObamomkoji}e,krajemmeseca,bitidoma}insamitaG8.

OdnosiVa{ingtonaiMoskve prili~nosusepopravilizavrememandataDmitrijaMedvedeva koji je potpisao sporazum sa Obamom o daqem ograni~avawu nuklearnog arsenala 2010. godine.Ipak,nijesveru`i~asto.Raketni{titjeidaqevelikikamenspoticawarusko-ameri~kih odnosa, a, osim toga, dve zemqe su se sukobile i zbog dubokih razlikaustavovimaosukobima uLibijiiSiriji. Putin je jo{ nalo`io ministarskom kabinetu da se nesuglasiceokosistemavizneliberalizacijesaSADre{e{topre.

NOVAPRVADAMAFRANCUSKEVALERITRIRVELER

Bi}emilak{enego KarliBruni PARIZ: Valeri Trirveler, partnerka novoizabranog francuskog predsednika Fransoa Olanda,`elidadoprinesenovom imixu prve dame. Novinarka po profesiji, Trirvelerova je svesna da }e sa Olandovim izborom nanajvi{ufunkcijuudr`avimorati da promeni svoj dosada{wi na~in`ivota. „Nekada sam opisivala svet politike, a sada sam u wemu do gu{e. To je kao da sam u{la u ~lanke koje sam pisala”, ka`e Trirvelerova. Imalaje,me|utim,vremenada se na to pripremi. Sa Olandom seupoznala1988.godine,auvezisuod2005.godine.Svevreme radila je kao politi~ki novinarza~uvenifrancuskinedeqnik „Pari ma~”, {to joj je omogu}ilo da se bli`e upozna sa vla{}u. „Poznajem politiku, poznajem medije. Mislim da }e mi u Jelisejskoj palati biti lak{e nego Karli Bruni, koja je do{la iz

ValeriTrirveleriFransoaOland

svetakojijepotpunostranpolitici„, istakla je nova prva dama Francuske. Uprkostome,ka`edane`eli da`iviuJelisejskojpalati,ali je, ipak, rekla da je svesna da ne mogudaostanuusvomstanuu XV arondismanu.

KIJEV: Ukrajinasmatrarazumnimdasedodaqwegodla`i samit predsednika zemaqa centralneiisto~neEvropeuJalti imaju}i u vidu da predsednici vi{eevropskihdr`avanameravajudabojkotujusamituznaksolidarnosti sa biv{om ukrajinskom premijerkom Julijom Timo{enko. Vi{e lidera i visokih zvani~nika koji su dobili poziv da u~estvuju na tom sastanku ranije je najavilo da }e bojkotovati samit u znak solidarnosti sa biv{om ukrajinskom premijerkom Julijom Timo{enko koja izdr`ava sedmogodi{wu kaznu zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja u vreme dokjebilana~eluvlade.

„Ukrajina smatra razumnim da odlo`i za kasnije samit {ef ov a dr` av a cent raln e Evrope koji je trebalo da se odr`inaJalti,imaju}iuvidu da predsednici vi{e evropskih dr`ava nisu u mogu}nosti da u~estvuju”, saop{tile su vlasti u Kijevu, a prenosi Interfaks. Zbog lo{eg tretmana Timo{enkoveuzatvoru,bojkotsamitauJaltisuve}najavilipredsednici Nema~ke, ^e{ke, Crne Gore, Hrvatske, Austrije, Slovenije i Bugarske. Timo{enko (52) je od pre dve sedmice zapo~ela{trajkgla|u,uznakprotestazbog,kakonavodi,maltretirawauzatvoru.

VladimirPutin

DmitrijMedvedev

Medvedevruskipremijer

Odlo`ensamit uJalti

„Bilobineophodnodaseulica blokira, da se qudi koji `ive u zgradikontroli{u,tojekomplikovano„, rekla je Trirvelerova, dodaju}ida}eseotomeposavetovati sa predstavnicima slu`be bezbednosti.Napitawedalisebe vidi kao doma}icu Jelisejske

palate, kako je Bernadet [irak, supruga biv{eg predsednika @aka[iraka,svojevremenoopisala funkcijuprvedame,Trirvelerovajeoceniladatavizija„neodgovara na{em vremenu i onome {to`eneodweo~ekuju„. PartnerkaFransoaOlandaje odlu~na da zadr`i svoju nezavisnostidanastavidaradijermora, kako je rekla, da se brine o svoja tri sina tinejxera. Smatramdanijenormalnodadr`ava iliFransoaizdr`avajumojudecu„, ka`e prva dama Francuske, dodaju}i da ne `eli da u potpunosti obustavi novinarsku karijeru.Napitawedali}e,zbog zahteva koje name}e protokol, posebno prilikom poseta konzervativnimzemqama,moratida seudazaFransoaOlanda,Trirvelerova je rekla da se time mnogoneoptere}uje. „Mo`da zbog posete papi?”, dodalajeu{ali,napomiwu}ida je pitawe braka, pre svega, privatnastvar.

UKRATKO Soro{podr`ava Obamu VA[INGTON: Milijarder XorxSoro{obe}aojedvamilionadolarazadvegrupacijekojese zala`u za progresivne stvari i poma`u ameri~kom predsedniku Baraku Obami i demokratama da pobede na izborima u novembru, izjaviojeju~ewegovsavetnik. Soro{ov savetnik Majkl Va~onjeui-mejluporu~ioda}emilijarderskiinvestitorpomagati grupama koje se bave razotkrivawempogre{nepolitikekojukonzervativci promovi{u. On je rekaodajeSoro{obe}aoda}edati milion dolara grupi Ameri~ki most21.vekakojaseuglavnombavianalizirawemrepublikanskih kandidata, navodi Rojters. Soro{,kojijejedanodnajve}ihdonatora liberalnih grupa, da}e milion dolara i organizaciji Ameri~kiglasovikojapoma`eu koordinisawu predizbornih aktivnostiliberalnihorganizacija{iromSAD.

Izboriinasiqe DAMASK: U Siriji su, prvi putuposledwihpetdecenija,odr`ani prvi vi{estrana~ki parlamentarni izbori koje su vlasti ozna~ileprekretnicomzabudu}e reformeutojzemqi,dokjeopozicijabojkotovalawihovoodr`avawe, smatraju}i ih jo{ jednim poku{ajem predsednika Ba{ara al Asadadau~vrstisvojuvlast. Ameri~kiStejtdepartmentjeu me|uvremenu ocenio da je odluka vlastidaprekju~eorganizujeparlamentarneizboreuuslovimanasiqa „na granici sme{nog”. „Nemogu}ejeodr`atikredibilneizboreuatmosferiukojojsenegiraju osnovna qudska prava gra|ana,avladanastavqasasvakodnevnimnapadimanasvojnarod”,izjaviojeportparolStejtdepartmenta Mark Toner. I generalni se-

kretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun je u istoj meri optu`io vladuuDamaskudanijeobustavilanapadenasvojegra|ane,navode}idaiztezemqesvakodnevnosti`uu`asneslikenapadasnagabezbednostinagradskajezgra,stradawa nevinih gra|ana, ~ak i dece. „Ne mo`emo da predvidimo kako }e se ovo zavr{iti, ali znamo da ne mogu da se prave kompromisi oko osnovnih principa pravde i qudskihpravauSirijinitibilo gdedrugo”,rekaojeBan.

Strahod desni~ara BE^: Austrijska policija preduzelajeju~emerepredostro`nosti kako bi u Be~u spre~ila o~ekivanesukobedesni~arailevi~arapovodomgodi{wicekapitulacijenacisti~kogre`ima. Desni~arske studentske organizacije8.majasvakegodineodr`avajusvojmar{podmotom„se}awenamrtve”isvakiputizbijusukobi s neistomi{qenicima. Policija je ove godine odlu~ila da zabrani prilaz trgu Heldenplac, na kome je, prilikom aneksije Austrije, Adolf Hitler odr`ao govor, kao i drugim delovima u centru grada. Policiji je prijavqeno vi{e manifestacija. Tako desni~arinameravajuda„{etaju” do„Kripte”,ukojojsenalazineznani vojnik, u ve~erwim satima, aprewihmanifestacijuprijavilisu~lanoviJevrejskezajednice, grada Be~a i stranke Zelenih. Prijavqene su i demonstracije protivnikadesniceisvitiprotestiimajuzaciqHeldenplac. I austrijska vlada obele`ava ju~era{wi praznik. Austrijski kancelar i vicekancelar Verner Fajman i Mihael [pindeleger odr`alisuuKongresnojdvorani zgradevlademanifestacijuuznak se}awa na osloba|awe od nacionalsocijalizmaizavr{etkaDrugogsvetskograta.

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI AUNGSANSU]I VlastiMjanmaraizdalesuvo|iopozicijeAung SanSu]ipaso{,doksebiv{apoliti~kazatvorenicapripremazaprvoputovaweuinostranstvo posle24godine.Onajeprovelaskorodveposledwe decenije u ku}nom pritvoru tokom vladavine vojne hunte, a idu}eg meseca  planira da poseti Oslodabili~noprimilaNobelovunagradukoja jojje1991.dodeqenazadoprinosmiru.

MELISA^AN Kineske vlasti proterale su jedinog izve{ta~aarapsketelevizije„AlXazira”naengleskom.ProterivawenovinarkeMelise^anocewujesekaopoku{ajKinedakaznime|unarodne medije~ijeizve{tajevlastiuPekinguneodobravaju zbog navodnog kaqawa imixa zemqe, ocewujeAP.OvojeprviputdajePekingproteraostranognovinarajo{od1998.godine

UGO^AVEZ PredsednikVenecueleUgo^avezproveojenajve}ideosvojekarijereveli~aju}isocijalisti~keidejeosvedo~enihateistapoputKarlaMarksaiFidelaKastra,dabisada,podpritiskomprolongirane borbeprotivraka,levi~arskiliderprona{aoinspiracijuuduhovnomvo|i,IsusuHristu.TokomnastupanaTV,^avezsemoliozaBo`jupomo},dokjeu rucistezaoraspe}e,kakobipobediobolest.

OD ^EGA JE LEWIN UMRO

Stres, a ne seksualno prenosive bolesti BALTIMOR: Vo|aOktobarskerevolucijeVladimirIqi~Lewinumrojeodposledica stresa, naslednih faktora, a mo`da ~akiodtrovawa,tvrdejedanameri~kilekarijedanruskiistori~ar,opovrgavaju}itimeop{teprihva}enuteoriju dajekomunisti~kiliderumroodseksualno prenosive bolesti.  Dr Hari Vinters,neurologsaKalifornijskog univerziteta i ruski istori~ar Lav Luri obavili su reviziju Lewinove zdravstvenedokumentacije,asvojenalaze}epredstavitinagodi{wemskupu koji se odr`ava na Univerzitetu [kole medicine Merilend i koji se bavi smr}u poznatih li~nosti, kao {to su to ranijih godina bili kraq Tut, Kristofer Kolumbo, Simon BolivariAbrahamLinkoln. KakoprenosiagencijaAP,53-godi{wisovjetskiliderdo`iveojenekoliko mo`danih udara pre nego {to je umro 1924.godine,alijeostalonejasno{taihje izazvalo.Tokomautopsijeustanovqenojeda sukrvnisudoviumozgubiliizuzetnotvrdi,

{tojete{korazumqivouLewinovomslu~aju,budu}idajebiorelativnomladidanije imao nijedan od bitnih rizi~nih faktora, kazao je dr Filip Makovijak, organizator

konferencije.„Lewinnijebiopu{a~-nikadanijepu{taopu{a~eusvojeokru`ewe.Nijepationioddijabetesa,nijeimaoproblema sate`inom,atokomautopsijenijeprona|en

nikakavdokazdajeimaovisokkrvnipritisak”,kazaojeon,dodaju}idajeuvremeLewinovesmrti,me|uRusimapostojalasumwada jeLewinumroodposledicasifilisa. Dr Vinters, me|utim, isti~e da su nasledni faktori daleko vi{e uticalinaLewinovupreranusmrt,negoova polna bolest. Budu}i da je Lewinov otac,tako|e,umrou54.godini,stru~wacipretpostavqajudajekodobojice postojala predispozicija za stvrdnu}e arterija. Jedan od zna~ajnih faktora rizikazamo`daniudarjeistres,anemasumwedajekomunisti~kirevolucionarbioizlo`envelikimkoli~inama stresa, kazao je dr Vinters, podse}aju}idajeLewinbiostalnouopasnosti dabudeubijen. Luri, stru~wak za rusku istoriju i politikuizSanktPeterburga,veruje, pak,dajeStaqinoslabqenogLewina, nakon pretrpqenih mo`danih udara, dokraj~io otrovom. Sa ovom teorijom se sla`eidrVinters,navode}idajeveomamogu}edajeLewinotrovan.

BALkAn

c m y

dnevnik

SRPSKO-HRVATSKIODNOSIPOSLEGLASAWA

Rezultatizbora o~ekivan,rasplet seteko~ekuje ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} ocenio je ju~e da su rezultati izbora u Srbiji bili o~ekivani, a da se rasplet tek o~ekuje, ne `ele}i da govori o eventualnim koalicijama koje bi mogle da formiraju vlast. Josipovi} je izjavio za Hrvatski radio da kao predsednik susedne zemqe, ne mo`e da govori o detaqima, odnosno o eventualnim budu}im koalicijama u Srbiji. On je izrazio `equ da se nastavi poboq{awe bilateralnih odnosa i da se re{e svi problemi sa susedima. Govore}i o predstoje}oj poseti predsednice Kosova Atifete Jahjage Zagrebu i o odnosima sa Srbijom, Josipovi} je rekao da Hrvatska vodi politiku u kojoj ~iwenica da je priznala Kosovo ne umawuje odnose sa Srbijom. „Za sada ta politika funkcioni{e, pa }emo nastaviiti da spajamo dobre odnose s Kosovom s nastojawem da poboq{amo odnose sa Srbijom”, rekao je Josipovi}. Hvatska ministarka spoqnih i evropskih poslova Vesna Pusi}

IvoJosipovi}

izjavila je za Medija servis da su rezultati sprovedenih izbora u Evropi va`ni za Hrvatsku, a naro~ito onih u Srbiji, jer dve zemqe imaju va`nu ulogu u stabilizaciji celog regiona. Oceniv{i da Srbija ne skre}e udesno prema nacionalisti~kim stavovima, Pusi}eva je rekla da o~ekuje da }e vladu sastaviti Tadi}, Da~i} i Jovanovi}, ~iji bi ulazak u vladu bio „pozitivan doprinos”.

VesnaPusi}

„Te{ko je proceniti da li bi izbor napredwaka, ali u du{i radikala, Tomislava Nikoli}a bio opasan za region”, rekla je ona. Na pitawe da li bi za Hrvatsku bilo boqe da predsednik ostane Boris Tadi}, Pusi} je rekla da smatra da je za Srbiju svakako boqe ono {to je boqe i za Hrvatsku, „a to je evropska orijentacija i napredak sa evropskim reformama”.

CRNA GORA

Luk{i}:Unapre|ewe odnosaCGiSrbije

IgorLuk{i}

PODGORICA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} izrazio je danas o~ekivawe da }e u narednom periodu do}i do dodatnog unapre|ewa odnosa Crne Gore i Srbije, bez obzira na sastav nove vlade Srbije. „O~ekujem da u narednom periodu dodatno unapredimo odnose Crne Gore i Srbije. Verujem da, bez obzira kakva }e biti struktura vlade Srbije, mo`emo ra~unati da }emo nastaviti regionalno partnerstvo”, kazao je Luk{i} Tanjugu. On je rekao da nije uputno komentarisati kakav bi mogao biti sastav budu}e vlade Srbije.”Treba sa~ekati da se okon~aju predsedni~ki izbori, kao i da se okon~a izbor izvr{ne vlasti. Nakon toga, verujem da }emo vrlo brzo biti u prilici da uspostavimo komunikaciju sa odgovoraju}im strukturama koje budu na vlasti u Srbiji”, naveo je crnogorski premijer.

Amfilohijeideupenziju, aliostajemitropolit PODGORICA: Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ispunio je uslove i podneo zahtev za odlazak u dr`avnu penziju, ali }e i daqe nastaviti da obavqa versku slu`bu, kazao je ju~e koordinator Pravnog saveta Mitropolije Velibor Xomi}. On je naveo da je Amfilohije ispunio uslove za sticawe dr`avne penzije u Crnoj Gori, ali }e i nakon toga nastaviti da obavqa funkciju mitropolita crnogorsko-primorskog. „Pravoslavni sve{tenik i episkop je u svom ~inu od momenta rukopolo`ewa do smrti. Dakle, dr`avna penzija ne uti~e na kanon-

ski status sve{tenih lica. Oni i daqe, u skladu sa crkvenim pravi-

lima i potrebama, obavqaju versku slu`bu”, kazao je D`omi}. Xomi} je, za portal CDM, rekao da je crkva redovno, kao i u svim drugim slu~ajevima, i za mitropolita Amfilohije, upla}ivala doprinose koji su regulisani zakonskim propisima dr`ave. „Na radost pravoslavnih vernika, mitropolit Amfilohije }e i daqe biti pravoslavni mitropolit crnogorsko-primorski, jer dr`avna penzija ne uti~e na wegov kanonski status i mitropolitsku slu`bu. Red je da mu se i dr`ava Crna Gora odu`i i na taj na~in i ispuni svoje obaveze”, kazao je Xomi}.

Jo{jedna krivi~naprijava

Tripqa~ke za24sata

Izbornizakon zasve

SKOPQE: Krivi~ni sud u Skopqu pro{irio je istragu za petostruko ubistvo kod Smiqkovskog jezera 12. aprila i protiv Hakija Hazirija podneo krivi~nu prijavu za terorizam i odredio mu 30-odnevni pritvor, saop{teno je novinarima u tom sudu. Haziri je bio jedan od uhap{enih u policijskoj akciji „Minstrum”, ali je bio oslobo|en nakon 48-~asovnog policijskog zadr`avawa. On je prekju~e bio pozvan da da iskaz pred istra`nim sudijom nakon ~ega mu je odre|en pritvor, naveli su u sudu. Osim Hazirija, krivi~ne prijave za terorizam ranije su podnete protiv jo{ pet osoba koje se povezuju sa masakrom, od kojih su dvojica u bekstvu, najverovatnije na Kosovu, a za wima su raspisane me|unarodne poternice.

ZAGREB: U Zagrebu su, za mawe od 24 sata, opqa~kane tri banke, od toga dve u roku od samo pola sata, napada~i nisu uhva}eni a povre|enih nije bilo. Dvojica maskiranih razbojnika, uz pretwu pi{toqima, ju~e u 8.15 sati opqa~kali su poslovnicu „Hipo” banke na Zagreba~kom velesajmu, a pola sata posle toga opqa~kana je poslovnica Splitske banke u centru Zagreba. Tako|e, ju~e posle podne opqa~kana je banka u zagreba~kom nasequ Rude{, a policija za sada nije saop{tila koliko je novca odneto u tim pqa~kama. Gradona~elnik Zagreba Milan Bandi} je rekao tim povodom da je Zagreb, i pored tih pqa~ki, bezbedan grad koji ~ini 40 odsto Hrvatske, i pozvao policiju da preduzme preventivne mere u takvim slu~ajevima.

BAWALUKA: Lokalni izbori u BiH bi}e odr`ani 7. oktobra, odlu~ila je Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine i bi}e sprovedeni po va`e}im izbornim zakonima u svim op{tinama, pa i u Srebrenici. CIK je odlo`io izbore za Gradsko ve}e Mostara dok ne budu stvoreni zakonski uslovi za wihovo sprovo|ewe, odnosno dok ne bude sprovedena odluka Ustavnog suda BiH. Lokalni izbori bi}e odr`ani u 61 op{tini u Republici Srpskoj i u 78 op{tina u Federaciji BiH. CIK je utvrdio broj bira~a za 141 izbornu jedinicu, koji na dana{wi dan iznosi 3.213.562 glasa~a i za 189.435 je ve}i u odnosu na prethodne lokalne izbore. U~esnici imaju vremena do 25. maja da prijave svoje liste.

MitropolitAmfilohije

UKRATKO

sreda9.maj2012.

23

GR^KA

PosleSamarasa mandatultralevici ATINA: Lider radikalnih levih snaga Siriza Aleksis Cipras poku{a}e da formira koalicionu vladu i tako spase Gr~ku novih izbora samo dan po{to je lider konzervativne Nove demokratije Antonis Samaras vratio mandat, jer nije uspeo da okupi stranke koje se protive o{trim merama {tedwe. Gr~ki predsednik Karolos Papuqas ju~e , u 13 ~asova po sredweevropskom vremenu primiti Ciprasa da bi mu poverio mandat da u roku od tri dana formira vladu. „Iskoristi}emo sve mogu}nosti za postizawe dogovora,

AleksisCiprasiAntonisSamaras

Samarasprekju~enijeuspeodaokupistrankekoje seprotiveo{trimmerama{tedwe,nakojeAtinu primoravajume|unarodnikreditori prvenstveno sa snagama levice”, najavio je Cipras, ~ija partija je ostvarila ogroman uspeh na izborima, osvajawem drugog mesta. Cipras, koji je sa 37 godina najmla|i lider na gr~koj politi~koj sceni, va`i za samouverenog i ugla|enog politi~ara, prenosi Bi-Bi-Si. On je ocenio da izborni rezultati ozna~avaju radikalnu promenu kako za Gr~ku, tako i za Evropu, navode}i da qudi nisu spremni da pristanu na „varvar-

ske memorandume”, misle}i na nepopularan plan pomo}i Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda gr~kim vlastima. Samaras prekju~e nije uspeo da okupi stranke koje se protive o{trim merama {tedwe na koje Atinu primoravaju me|unarodni kreditori i obavestio je {efa dr`ave da mu vra}a mandat. „U~inio sam sve {to sam mogao da do|em do rezultata, ali to je bilo nemogu}e”, rekao je prek-

sino} Samaras u televizijskom obra}awu, po{to je prvi dan posle izbora proveo u sastancima za vo|ama drugih stranaka, sa svakim pojedina~no. Pobednik izbora je Nova demokratija sa 18,85 glasova, Siriza je osvojila 16,78 glasova, a PASOK je tre}i sa 13,18 odsto glasova. Lider Sirize ju~e je saop{tio da je wegova stranka odbila Samarasov predlog o formirawu koalicione vlade. Samarasa je odbila i mala stranka Demokratska levica, dok nacionalisti~ka stranka Nezavisni Grci i Gr~ka komunisti~ka partija nisu ni htele da razgovaraju s wim.

ALBANIJA

Korakdozakonaoistrazi trgovineorganima TIRANA: Odbor za pravna pitawa albanskog parlamenta odobrio je ju~e nacrt zakona koji }e omogu}iti Euleksu da na teritoriji Albanije sprovodi istragu o trgovini organima Srba i drugih gra|ana otetih sa Kosova i predlo`io parlamentu da ga usvoji po ubrzanom postupku. Poslanici iz obe stranke su prekju~e na~elno dali zeleno svetlo a ju~e i usvojili nacrt zakona koji daje ovla{}ewe Euleksu da u Albaniji sprovede istragu o tvrdwama izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, koji je doveo u vezi nekada{wu Oslobodila~ku vojsku Kosova sa trgovinom organima na albanskoj teritoriji krajem 90ih godina, prenosi ATA.

Za Albaniju je, kako navodi ta agencija, „veoma va`no da Martijeve tvrdwe jednom za svagda budu odba~ene a pravda sprovedena, {to je neophodno za obnavqawe mira i suprotstavqawe poku{ajima da se iskrivi slika o Albancima i wihovoj pravednoj borbi za slobodu Kosova.”Nacrt }e biti na dnevnom redu plenarne sednice u ~etvrtak a za usvajawe su potrebna 84 glasa. Premijer Albanije Saqi Beri{a saop{tio je pro{le nedeqe da je wegova vlada izradila nacrt zakona o „jurisdikcionim odnosima sa Euleksom u sudskom slu~aju” rekav{i da je Albanija vi{e od bilo koga zainteresovana da se sprovede

puna istraga o Martijevim navodima. Specijalni izvestilac saveta Evrope Dik Marti naveo je u izve{taju koji je podneo decembra 2010. godine da postoji veza izme|u biv{ih pripadnika OVK, ukqu~uju}i i kosovskog premijera Ha{ima Ta~ija, sa organizovanim kriminalom.On ih je optu`io da su uzimali i potom prodavali organe srpskih zarobqenika i drugih u Albaniji. Kosovske i albanske vlasti negirale su optu`be i slo`ile se da u~estvuju u me|unrodnoj istrazi. Evropska unija je zadu`ila ekipu na ~elu sa ameri~ kim tu `i o cem Xo nom Klin tom Vi li jam so nom da sprovede istragu.

RUMUNIJA

Pontatre}ipremijerovegodine BUKURE[T: Rumunski parlament izglasao je novu vladu od koje se o~ekuje da }e nastaviti sa ekonomskim reformama u zemqi. Poslanici su pre dva dana sa 284 glasa za i 92 glasa protiv izglasali vladu premijera Viktora Ponta, ~ime je on postao tre}i premijer ove godine. Ponta je, obra}aju}i se poslanicima pre glasawa, rekao da ukoliko wegova vlada Socijaldemokrata i Liberala bude izglasana, da }e ostati samo do novembar-

ViktorPonta

skih parlamentarnih izbora, preneo je AP. „Uveren sam da danas zapo~iwemo su{tinske promene sudbine Rumunije”, kazao je Ponta. Rumunija prolazi kroz te{ku ekonomsku i politi~ku krizu i ovo je druga vlada koja je pala u posledwa dva meseca. U februaru je ostavku podneo premijer Emil Bok, jer se suo~io s nezapam}enim talasom protesta nezadovoqnih gra|ana, a wegov naslednik Mihaj Voiku je ostao samo dva meseca na vlasti.

OEBSzabrinutzaslobodumedija ZAGREB: Posle pokretawa disciplinskih mera protiv nekih novinara Hrvatske radio televizije (HRT), pa ~ak i opomena pred otkaz, OEBS je izrazio zabrinutost zbog posledica koje mogu imati novinari koji su kriti~ni prema stawu slobode medija u Hrvatskoj. „Vi{e je nego zabriwavaju}e {to javni servis koristi tako drakonske mere za uti{avawe novinara”, naglasila je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Duwa Mijatovi} u saop{tewu koje su objavili hrvatski elektronski mediji i dodala da bi uloga javnog televizijskog

servisa trebalo da bude nagla{avawe tema od javnog interesa. Ona je upozorila da „najnovija doga|awa na HRT-u pokazuju da postoji ozbiqan problem u percepciji slobode medija i slobode izra`avawa u Hrvatskoj”. „To nije na~in na koji bi se u demokratskom dru{tvu, a o nezavisnim medijima da se i ne govori, trebalo odnositi prema kriti~kim glasovima”, istakla je Mijatovi}eva i pozvala upravu HRT-a da hitno preispita svoju „zabriwavaju}u praksu” kako bi ponovo dobila poverewe novinara i gledalaca. Novinarka Hrvatske televizije Elizabeta

Gojan dobila je opomenu pred otkaz zbog intervjua koji je 3. maja na Dan slobode medija, dala radiju „Doj~e Vele” u svojstvu predsednice Izvr{nog odbora Ogranka Hrvatskog novinarskog dru{tva na HTV-u. Podse}a se i na slu~aj novinarke HTV-a Maje Sever, urednice emisije „Hrvatska u`ivo” koja je suo~ena s disciplinskom merom zbog navodnog pristrasnog izbora gostiju u svojoj emisiji, odnosno {to nije pozvala predstavnike Katoli~ke crkve iako je pro~itano kompletno saop{tewe Hrvatske biskupske konferencije.

24

kULTURA

sreda9.maj2012.

dnevnik

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР НОВОГ САДА НАДОМАК ПОЗОРИШНОГ РЕПЕРТОАРА

Пун шоукејс представа УКултурномцентруНовогСада (КЦНС) крајем априла одржан је првишоукејс.Терминпозајмљениз енглескогсекористизамини„фестивале“позоришнихкућакојењиманаједномместуудва-тридана, обичнозбогувидагостијусастране,селектора,критичара,управаи другихстручнихконзумената,одиграјусвесвојепредставе.Петпредстава, још две копродукције, биланссусценекојајејошувекуформирању,јериакопостојипродукција,непостојинештоштобисемоглоназватирепертоаром–збогразноврсности програма и делатностиКЦНС,каоизбогнепостојања властитог аснамбла, није успостављено редовно играње свих ових представа, па је оно више, такорећи,спорадично. УвидупредставеКЦНСнапротеклом шоукејсу показао је да потенцијал за репертоар постоји. Представекаоштосу„Неиграјна Енглезе“, „Зеље, печени кромпир“, довољансупозивзапубликукојау

позоришту првенствено види приликузазабаву.ТекстовиВладимира ЂурђевићаиЗолтанаЕгрешијаоријентисанисунаблискеи„лаке“теме(фудбал),крозкојесепокушава проговоритиогенерацијским,каои интимним људским (углавном мушким) особинама и карактерима у „пријатељски“инцидентнимситуацијама. Уигране глумачке поставе труде се да на најбољи могући начинзавладајуматеријаломиучине гаштореалнијимиживописнијим. На „репертоару“ КЦНС има и оштријег драмског избора, Филип Марковиновић је режирао „Кос“ ДејвидаХаровера,укојемсепоред потврђеног Ненада Пећинара октриваиглумачканадаМилицаТрифуновић. Њих двоје играју запетљану љубавну или још боље – постљубавну причу на граници прихваћеног,о„џелату“и„жртви“ уконтекстусексуалнежудњеизмеђу„мушкарца“и„девојчице“. Драма је написана бриљантно провокативно, а режија и изведба

ХениВаргаиДенешДебреи,„Убодпчеле”

гледаоцауспешноуводеусветинтимног преиспитивања морала, другихдруштвенихнормиинакрају, што би и на почетку, сложених

ИЗЛОЖБАРАДОВАДЕЦЕИЗНОВОСАДСКЕПРЕДШКОЛСКЕУСТАНОВЕ „РАДОСНО ДЕТИЊСТВО”УПАЛАТИУНЕСКАУПАРИЗУ

Мој портрет за музеј У Палати Унеска у Паризу (Француска) сутраћебити отворена изложба дечјих радова „Мој портретзамузеј“уорганизацијиФорума словенских култура. Србију ће представљатиГалеријаМатицесрпскекојајеусарадњисаПредшколском установом „Радосно детињ-

гарској,Македонији,Пољској,Русији, Словачкој, Словенији, Србији, Украјини, Хрватској и Црној Гори. Културне институције из земаља чланицаФорумасловенскихкултура су у сарадњи са институцијама образовањареализовалеедукативне активности намењене деци узраста

сеоблачила,апосебнапажњаje билапосвећенаемоционалнимстањимапортретисанедеце.Поповратку увртићдецасуусарадњисасвојим васпитачима и ликовним педагозима,ликовноисказалa својдоживљај оногаштосувиделиисазналиуГалеријиодечјимпортретима. Резул-

психолошкоемотивнихзахтеваљубави. Уз представу „Кос“, нешто захтевнијег уметничког концепта, у

блокбисемоглапоставитииИбзенова „Хеда Габлер“, у режији СилардаАнтала. Уоквирушоукејса КЦНСјепублиципредставиоиједнупремијеру–„Убодпчеле“кореографаХени Варге и Денеша Дебреија, који су наживумузикуЛатифеЛефорестје иРудолфаБуротаиотплесалисвој комад. Каоинасвакимушкоженскидуоденс(ХениВаргаиДенешДебреи суиживотнисапутници),прваасоцијацијаобичнобудедајенасцени интимни живот, осећања везана за нештоаутентично,готоводокументарно. Ту страну приче аутори су зналачки искористил�� за духовите моменте. Представа почиње залеђеном сликом њих двоје које светло уоквирује,доксеизпозадинскебукене(по)јавиимузикаотелотворенаујошдваизвођача.Унизудраматуршкијасноиздиференцираних сцена,испреплетенихмањкомивишкомпокрета,интеракцијомсаму-

зичарима,онизаправоине плешуу класичномилисавременомсмислу, него пре говоре кроз лудистички контактједногсадругим,сареквизитима и музичко-сценском условљеношћу. Технички несавршено, неизбрушено,импровизаторски(усвојству непретенциозности),ХениВаргаи ДенешДебреисасарадницимаразвијају динамичку целину изградње властитогсветакаодома,поетског места сигурности, али и изазова. Она је представљена сценама сна (спавања),путовања(коферапуног земље),куће(шатородтрскеисветло од батеријских свитаца)... Последњу и значењски веома богату сценуизводесасвиммирни,умраку,доксенаплатнуизвучницима емитујетекстпесме„Трапезиограда“ЈаношаПилинског,самимтим, видиичујеплеспоезијекаоговора о оностраном, о незаштићености уметника као акробате, човека као птицелуталице. И.Бурић

ОДЛУКОМ ЧЛАНОВА ДВАЈУ СИНДИКАТА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Штрајк упозорења у Балету Чланови два синдиката запослених у Српском народном позоришту,Самосталногсиндиката културе и Уједињеног гранског синдиката „Независност“, одлучили су јуче да данас ступе у штрајк упозорења у трајању од једногсатаод11до12часована сцени „Јован Ђорђевић“ СНП. Одлукаоштрајкуупозорењадонета је како би се скренула пажња надлежних институција на проблемеуБалетукојитрајувишеоддвегодине.Какојенаведеноусаопштењукојеједостављеномедијима,алииУправномодборуСНП,управнику,Инспекци-

јирадаЈужнобачкогокругаиПокрајинскомсекретаријатузакултуруиинформисање, синдикалне организације су се на захтев запослениходлучиленаовајкорак након обављених свих разговора и покушаја решавања проблема путем договора и дијалога који нисудалиадекватнарешења. Формиран је и штрајкачки одборукомесупрвациБалетаДраган Влалукин, Оксана Сторожук Зељковић,МиланЛазић,солисткиња Мирјана Дробац и кореограф Драган Јеринкић. Захтеви члановасиндикатаБалетасу,како је наведено у саопштењу, по-

штовањепрофесионалнихирадних права и достојанства запослених, измене систематизације СНП- опис и услови радних места директора, репетитора и осталихпомоћноуметничкихместа у Балету, организовање посла,условирада(клима,купатила,неопхопднабалетскаопрема), преипитивање мишљења Управногодбораоиодлукеуправникао именовањув.д.директораБалета Бориса Ладичорбића и повлачењеодлукеуправникаоангажовању бивше директорке на пословима„руковођењаиорганизацијерада“.

ДИРЕКТОР ШЕКСПИРОВОГ ИНСТИТУТА УНИВЕРЗИТЕТА У ЛОНДОНУ ГОСТ „КЛИЈА”

Стенли Велс у посети СНП-у

Групнираддецеизвртића„Звончица”

ство“ из Новог Сада реализовала пројекат чији резултат су дечји радовиодкојихће10одабранихбити изложеноуПаризу. На отварањуизложбећеговорити директор Унесковог Центра за светско наслеђеКишоре Рао,председница Форума словенских култура мр АндрејаРихтерирускаамбасадорка

одчетиридоосамгодина,сациљем даседецаупознајусакултурнимнаслеђем своје земље, нарочито са портретимадецеунационалниммузејскиминституцијама. ГалеријаМатицесрпскејереализовалапројекат„Мојпортретзамузеј“ у сарадњи са ПУ „Радосно детињство“токомшколске2011/2012.

Богатство ликовних елемената Одабране радове одликује мотивисаност подстакнута уметничким делимаикултурнимнаслеђем,каоивештинакомуникацијеитранспоновањапретходногискуствасадоживљенимивиђенимуГалерији.Радовипоседујубогатстволиковнихелеменатакојисувештокомпоновани у односу на третиране мотиве. Заступљене су готово све ликовне техникекојесепрактикујууњиховомузрасту.Поредкласичнихтехникацртежатушемисепијом,акварела,гвашаипастела,напојединим радовимавидљивјеискоракизуобичајенихтехника(картонштампаи колаж).Оноштокарактеришеоверадовејестеаутентичност,непосредностимаштовитостликовногизраза-указујуорганизаторипројекта. и стална представница при Унеску ЕлеонораМитрофанова. Пројекат „Мој портрет за музеј“ јепокренуттоком2011. наиницијативумрТијанеПалковљевић,управнице Галерије Матице српске и мр АндрејеРихтер,председницеФорума словенских култура, и реализованјеусвих12земаљачланица:Белорусији,Босни иХерцеговини,Бу-

Малишанисуорганизованодолазили у Галерију где су се, на њима пригодан и занимљив начин, упозналисапортретимадецеусрпској уметностиXIX иXXвека. Крозразличитеедукативно-креативнеактивностиизадаткесазналисукадасусе усрпскојуметностипојавилидечји портрети,којимсуповодомнастајали,какосудецаприказанаикакосу

тат је велики број веома занимљивихиинспиративнихдечјихрадова. Из сваке земље чланице ће бити изложено 10 радова,а наше је изабрао жириусаставу:мрТијанаПалковљевић,управницаГМС мрДанило Вуксановић, конзерватор ГМС, др Јована Милутиновић, доцент на Одсеку за педагогију Филозофског факултетауНовомСаду,ДраганЈајићиВикторијаЧикош,стручнисарадници за ликовно васпитање ПУ „Радоснодетињство“. На изложби ће бити приказани групнирадчијисуауторишестогодишњаци Алекса Николић, Лазар Вујчић,СтефанМијаиловић,ДанилоСеилер,ГорданаАчански,ДимитријеГајин,каоирадовиМарка Ћосића,Вука Ђурашковића, Исидоре Белић,Ђорђа Ћоћкала,Марије Новаковић, Елене Поповић, Михајла Миљевића, Марије Мие Миросављев иБогдана Боција. Поред 10 одабраних радова, на изложби ће у дигиталној форми (слајдшоу)битиприказанииосталирадовидецекојасуучествовала уедукативномпрограму„Мојпортретзамузеј“,каоикраткифилмо програму који је направила Галерија. Изложбаћебитиотворена до16. маја. К.Р.

Директор Шекспировог инсититута Унивезитета у Лондону и аутор три знамените књиге о том највећем драмском писцу у историји проф. Стенли Велс дошао је у госте свом београдском издавачу, а то је кућа „Клио„ Зорана Хамовића, који му је недавно објавио најважнију књигу „Шекспир и дружина„. Британски професор, научник и писац специјално је пожелео да на путовању по Србији сем престонице посети и Нови Сад и његово Српско народно позориште, јер је одраније знао да је у том нашем најстаријем националном театру Шекспир први пут извођен на српском језику у преводу, односно заиста чудесном препеву нашег највећег песника Лазе Костића.

Фото: С. Шушњевић

Водећег светског шекспиролога Стенлија Велса и његовог издавача Зорана Хамовића у Новом Саду је дочекао председник Управног одбора СНП Ђорђе Рандељ и испричао им да новосадска позоришна сезона од самих почетака готово да не може

ни да се замисли без макар једног Шекспировог дела на репертоару, а у овој, јубиларној години кад театар слави 150-година од оснивања то је представа „Тимон Атињанин„за коју влада изузетно интересовање новосадске позоришне публике.

ЗА ПРОГРАМ КАНСКОГ ФЕСТИВАЛА „ИЗВЕСТАН ПОГЛЕД”

Тим Рот председник Британски глумац и редитељ Тим Рот председаваће жиријем пратећег програма „Известан поглед„ Канског фестивала који се бави откивањем нових талената. Рот ће имати задатак да заједно са осталим члановима жирија, састављеног од уметника, новинара и директора фестивала,изабере најбоље од 20остварења која ће се такмичити за награду

„Известан поглед„. Прошле године, награду су поделиле интимна монодрама „Ариранг„ Јужнокорејца Кима Ки-Дука и прича о смртности „Заустављен на пола пута„Немца Андреаса Дрезена. Рот се први пут појавио у Кану као глумац у филмовима Квентина Тарантина „Улични пси„ и „Петпарачке приче„који је 1994.

освојио Златну палму.Од тада је радио са бројним редитељима, попут Теренса Малика, Вима Вендерса,Тима Бартона,Михаела Ханекеа и Вуди Алена, а од 2009.је играо главну улогу у америчкој крими серији „Лажи ме„. Његов редитељски првенац „Ратна зона„ био је номинован 1999. на фестивалима у Кану,Санденсу и Торонту.

dnevnik

oglasi

sreda9.maj2012.

25

26

sreda9.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 52476

Dragom prijatequ

dr Iliji [ibali}u KUPUJEM stare automobile do 200E, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 52356

Hvala Ti za one fine, tople razgovore i dugogodi{we prijateqstvo. Dr Slavica Ko{ar~i} sa sinovima. 52626

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Duboko o`alo{}eni obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 70. godini preminuo na{ dragi

sreda9.maj2012.

Posledwi pozdrav Ne{inom tati

27

Posledwi pozdrav

3 Danas `alim i `ali}u dok sam `iva, odlazak moje majke

Jovo Miri}

Jovi Miri}u

1941 - 2012. Posledwi ispra}aj }e se odr`ati 10. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Zora, }erka Sandra, sin Nenad, snaja Bojana i unuka Milica.

Plemenke Kabi} od drugova: Pe|e, Milana, Mi}ka, Dukija, Bo`e, Koleta, Gorana i Andrije.

K}erka Nata{a sa suprugom Miomirom, sinom Lukom, k}erkom Lenom, svekrom Perom i svekrvom Milenom.

Katici Boji}

52627

52634 52635

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom bratu

639/P

Plemenki Kabi} Milenku Pej~i}u

O`alo{}eni: supruga Stojanka, }erke Svetlana i Dragana sa porodicama.

od Slobinih prijateqa. Strahiwa, Milica, Mira, Ne{a, Miladin, Marija, Miroslav, Eva, Suzi, dr Vasa, Bole, Qiqa, Bo{ko, Beba, Ru`a, Marina, Ka}a, Milisav, Laza, Slavko, Gusman, ^ovs, Jak{a, Rile, Branka, Zdenko, Aca.

52631

52614

Milenko Pej~i} Sahrana je danas, 9. maja 2012. godine, u 15 ~asova, u Beo~inu.

od brata Zlatka sa porodicom.

52633

Umrla je u 85. godini na{a mati, nana, prabaka

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Kolektiv Gimnazije „Isidora Sekuli}”.

Rajku Vukoju jednom od onih retkih ~uvara qudske ne`nosti i dobrote. Vukica Kova~evi} sa porodicom.

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je preminula na{a draga

Sahrana je u Se~wu, 10. 5. 2012. godine, u 14 ~asova. 52615

Posledwi mami

pozdrav

Borinoj

Umrla je u 85. godini na{a mati, svekrva i nana

@ivka Baj~i 1947 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 10. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Baj~i. 52620

Milenku Pej~i}u

Aleksandra Bori} Ru`ica

od brata Du{ka sa porodicom.

Sahrana je danas, 9. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u Vilovu. O`alo{}eni: k}i Vukica, unuk Sa{a i Biqa i praunuk Aleksa.

52632

Posledwi pozdrav majci na{eg druga

ro|. Vuksan iz Vilova od: Pinde, Gavre, Ane, Er`ike i Mare.

od koleginica i kolega iz sektora „Investicije i razvoj”.

52608

52616

52642

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Obave{tevamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

52641

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Nadi Moqac

Zoliki

ro|. Vuksan

Aleksandra Bori} Ru`ica

Posledwi bratu

pozdrav

O`alo{}eni: sin Kamenko, snaja Danica, unuci Svetozar i Svetlana.

Mariji [ijakov Dejanovi drugari: Marko, Boban, Isa, Voja, Vuja i Vlada.

52624

[tefanija Biber

Zoliki

Nadi Moqac od porodica: Sre}kov i Glinti}.

52630

Zoliki

od: sestre Icuke, Sa{e i Sandre.

52607

ro|. Japec 1927 - 2012.

od: @uleta, Lace i Alena.

1939 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 11. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Zoltan, snaja Katalin i unuk Stevan sa porodicom.

Ispra}aj je u ~etvrtak, 10. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

52622

52623

52609

Dragoj babi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Veka{ Valerija

Sau~estvujemo u bolu na{ih kolega Slobodana i Pe|e Kabi}a.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 5. 2012. godine preminula na{a mila mama, baka i svekrva

Plemenka Kabi} baba Veri koja je uvek imala blage i lepe re~i, ne`ne poqupce i toplu ruku za sve nas. Hvala ti {to smo uz tebe odrastali i {to si nam pru`ila neizmernu qubav. Nikada te ne}emo zaboraviti jer stanuje{ u na{im srcima... Tvoji: Mario, Marija i Nikola Trti}, Slavka i Slavko Trti}. 52628

Nadi Moqac

Jovanka Purti} Posledwi ispra}aj je u petak, 11. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Tvoji: sin Dragan, unuka Jovana i snaja Nada. 52613

Plemenki Kabi}

posledwi pozdrav od: Branislave, Gorana, Tamare, Nemawe, Milenka i Ane Rakanovi} i Milo{a i Nade Moqac.

Koleginice i kolege iz Direkcije.

od porodice Jovana Kabi}a.

Po~ivaj u miru! 52619

52625

52612

28

^iTUQe l POMeni

sreda9.maj2012.

Predstavio se u Gospodu, posle kratke bolesti 7. maja, na{ voqeni

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je prerano napustila na{a voqena k}i i sestra

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

iz ^uruga 12. 8. 1987 - 1. 4. 2012.

Zahvalni smo Bogu {to smo s wim `iveli. Ostaju sa bolom u tuzi: }erke Marija i Nata{a, zetovi Miroslav i Zoran, unuci Marko, Vuka{in, Milica i Milan. Sahrana je u sredu, 9. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Marini Ani~i}

^etrdesetodnevni pomen obele`i}emo u ~etvrtak, 10. maja, u 11 ~asova. Neprestana misao da nisi dosawala svoje snove razara nam srce i du{u, a nada da si sa an|elima daje utehu. Tvoji najmiliji: tata Rade, mama Mara i brat Goran.

52599

Posledwi pozdrav dragoj mami

@ive}e{ koliko `ivi se}awe na tebe, tvoju plemenitu du{u, vedrinu, osmeh, sjaj u tvojim o~ima... Dok smo i mi `ivi.

Tvoj brat Goran.

52573

52570

52569

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga i voqena mama, ta{ta i baba

Sahrana je danas, 9. 5. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Veliko hvala za sve.

od porodice Rodi}.

O`alo{}eni: sin Zlatko, snaja Biqana, unuk Du{an, unuka Elena i wena sestra, bra}a i ostala rodbina.

52606

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{e snaje, jetrve i strine

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Plemenke Kabi} Re~i su suvi{ne kada nema ko da ih ~uje. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Marini Ani~i}

ro|ena 1954. Sahrana }e se obaviti 9. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u \ur|evu. O`alo{}eni: }erka Daca, zet Qubi{a, unuk Bojan i unuka Goca.

Ve~no }e{ srcima.

biti

u

na{im

Predrag i Qiqa Peri} sa decom.

^uva}emo uspomenu na tebe... Po~ivaj u miru!

Tvoji: Danilo, Mirela i Jovana sa suprugom Vedranom.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

}erki,

Kom{ija Mile Simi} sa porodicom.

52576

52575

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Marini Ani~i}

Vukici

12. 8. 1987 - 1. 4. 2012.

Marini Ani~i}

Plenila si svojim vedrim duhom, osmehom, darivala toplinu, iskrenost, po`rtvovanost... Volimo te i uvek }e tako biti.

Najlep{i cvete, prerano te ubra{e, uzneso{e u nebesko sazve`|e, da tamo bude{ ukras kakav si bila ovde.

Tvoj ujko Mirko sa porodicom.

Tvoja tetka Du{anka sa porodicom.

52583

52577

52578

Posledwi pozdrav prijateqici

Zauvek }e{ biti pupoqak u na{em vrtu se}awa, draga na{a

Iako skrhani bolom {to nisi fizi~ki sa nama, tra`imo utehu u ose}awu da si svuda oko nas.

Vukici

Nikola Kabi} sa porodicom.

od: tetke Dobrice, brata Dragana i snaje Dijane sa decom.

52602

52582

52617

Uvek }e{ biti u na{im srcima i se}awu.

52581

Posledwi pozdrav

Plemenki Kabi}

Draga na{a kom{inice

Marina Ani~i}

Vukosava Vlalukin

52600

Posledwi pozdrav snaji

Marina Ani~i}

Tvoj stric Goran sa porodicom.

Katici Boji} Kaji @ivojinu

^etrdeset dana tuge i bola ~etrdeset dana neverice... Bila si moj ponos, to zauvek i ostaje{ jedina moja sestrice

Marina Ani~i}

Dr Ilija [ibali}

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav

od: mame Stevanke i sestre Du{ice sa decom.

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 7. 5. 2012. godine preminuo na{ suprug i otac

Draga na{a

Okawi Zoltan Zolika

Mariji [ijakov

1954 - 2012. Sahrana je u ~etvrtak, 10. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Ranka i sinovi Zoran i Goran. 52585

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Marina Marina Ani~i}

od porodice Zeqkovi}.

Porodica Ze~evi}.

Tvoja tetka Miqa sa porodicom.

52592

52594

52579

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 57. godini preminula na{a draga

Spasenki Andri} ro|enoj Rajkov 1939 - 2012.

Plemenki

Plemenka Kabi}

Okawi Zoliki Tetka Julija i te~a Dragan.

52598

52587

52580

I posle ~etrdeset dana od kako nisi sa nama, kao Lu~ezarna zvezda neprestano svetli{ u na{im srcima, greje{ na{e du{e... draga na{a

Plemenki

ro|. Topalov

Ispra}amo je sa tugom u srcu na posledwi po~inak i izjavqujemo sau~e{}e wenoj porodici, (Borislavu i Miroslavi sa wihovim porodicama). Stanari zgrade - kom{ije iz Mi~urinove 66.

Tvoje tetke, Sara i Qepa sa porodicama.

Sahrana je danas, 9. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Marina Ani~i} Prija Ida. Tvoj stric ^edo sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Slobodan, }erka Nata{a i sin Predrag sa porodicama. 52593

52595

52572

^iTUQe l POMeni

dnevnik

2

Posledwi pozdrav Mikijevoj mami

Gospode,sasvetimaupokoj

Dr Ilija [ibali} Dragi Ilija, imali smo sre}u i zadovoqstvo da se dru`imo sa tobom. @elimo ti spokoj ucarstvunebeskom. Nasvemutihvala.

TROGODI[WI POMEN sinuibratu

TROGODI[WI POMEN voqenomunukuisestri}u

Milo{u Lukavcu

Vidi [imi} Sapo{tovawem, porodicaKosmajac, Anica iNada.

Pro{le su tri godine od kad nisisanama,amisejo{nismo nau~ili `iveti bez tebe. S qubavqu i tugom te ~uvamo u na{imsrcimaise}awu,an|ele na{. Neute{ni: mamaDu{ka,tataSteva ibratNemawa.

52584

52549

Porodice: Caji}, [obot, Parenta iAn|elkovi}. 52597

sreda9.maj2012.

Posledwipozdrav

TU@NOSE]AWE nana{uvoqenumajkuibaku

Milo{u Lukavcu Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. @ive}e{ u na{im srcima ve~no voqen i nikad zaboravqen,an|elena{. Tvoji:babaSmiqa, dedaVeselin iujak Du{an.

Savku Vu~urevi}

Nadi Moqac

9. 5. 2011. - 9. 5. 2012. kojanambeskrajnonedostaje.

odNade iTo{ice Asurxi} saporodicom.

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Tomislavu Dangubi}u Tonu Zauvek}emote~uvatiuna{im srcima. Po~ivajumiruBo`jem.

]erke: Qubica, Qiqana iMira isinRadovan saporodicama. 52574

52571

52550

DVOGODI[WI POMEN na{emdragombratu

Blagodare}iGospodu, Naovomsveturo|enasikaosvana{aqubav. Vole}ite-postalismoboqiqudi! Vole}inas-`ivotjebioradost! Snagatequbavidi{esanama!

29

Mariji [ijakov Stanari zgrade Podgori~ka 2 - 8, Novi Sad.

Posledwipozdrav

Vidosavi [imi} od:zaove Miroslave, Milenka i Dragana Grli}a saporodicom.

Tvoji:sestre i bra}a saporodicama. 52247

52567

Posledwi pozdrav dragom zetu, te~iidediDu{ku

Posledwi pozdrav dragoj i voqenojtetki

52563

Posledwipozdrav

DOCENT DR MILENA DALMACIJA 10. maja 2012. godine, u 11 ~asova, u Alma{koj Kapeli u NovomSaduodr`a}emo~etrdesetodnevnipomen. Jelena iBo`o Dalmacija.

Vidosavi [imi}

Mari

Du{anu Molnaru

od: Save, Nene iStevice.

odkom{ija iz [ekspirove 36.

52552

52561

1951 - 2012. 52568

Posledwipozdravdragojteti

QUBAV@IVIUVE^NOSTI

POMEN Navr{avajusedvetu`negodine odkakonasjenapustio

odRadivoja iDade saporodicom.

52489

Posledwi pozdrav dragoj baki itetki

Mari

Milan \uki}

od: Stevana, \ur|inke iVere Kolarski.

Milena

Renato

Tvoj vedar duh, mio lik i dobrotu, nikada ne}emo zaboraviti. Zauvek}emotenositiuna{im srcima. Tvojinajmiliji.

52551

Posledwipozdrav

...Bognamdajeuvekono{tojenajboqezanas... zatojeispojiona{edu{ekaokapvodenadlanu kojusmokrozplimuqubavispustiliuokean... UbistrojvodiokeanakaoodsjajSunca, blistaojezanosnititrajosmehaukrajuusana. Sjajemokadarovalismosvetusvetlostspajawakaozavet! Unekojnovojnadira|alasebudu}nostsre}e. Una{ojqubavisijalajeneprikosnovenasnaga. UtojsnazijeraslaBo`anskatajna... QubavnasjemilovalakrilimaAn|ela, amivasmilujemona{omqubavqu... MilenaiRenato Squbavqu, Sne`ana, Jelena i Bo`o. 52566

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Iliji [ibali}u

Nadi Moqac

52517

Navr{ava se 40 dana od smrti mojevoqenemame

ro|. Prodanovi} odwegovih:Dragana iGorana izLondonaiValensije. 52589

Uspomenunawu~uva}e usvojimsrcima: Ivana, Sa{a iNadica.

Posledwipozdravkumu

Iliji [ibali}u odporodiceZadro.

Vere Radujkov Pomen }e se obaviti u 10 ~asova,nagrobquuRumenki. Ve~noo`alo{}eni sinBoba.

52556

52588

52501

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.30 20.05 21.00 21.35 22.00 22.35 23.25 00.30 00.50 01.15 01.49

Добро јутро,Војводино Злогласни атентати Знање Вести Гимназијалци Кухињица Изборнахроника Вести Под истим кровом,2.емисија о европским интеграцијама Здраво живо Фаца Вести Радар Вести за особе са оштећеним слухом Ток шок Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Последњи бег на Балкану Документ Повратак на село Војвођански дневник СветиСава-изградњахрама Последњи бег на Балкану Један на један Документ Повратак на село Најважнијаадреса

Знање: Нанотехнологијау заштитибаштине Један од најсложенијих проблема на пројектима обнове и заштите споменика културе је избор одговарајућег материјала, који треба применити приликом рестаурације старих споменичких објеката. Суочени са овим проблемом, стручњаци службе заштите упућени су на коришћењестарихзанатских умећа и материјала сличних оригиналним (РТВ1,09.30)

06.45 07.05 08.05 08.30 08.55 09.20 10.20 10.40 11.40 12.05 12.30 12.40 13.10 15.20 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.10 00.00

tv program

sreda9.maj2012.

Кухињица –мађ. Музички програм Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Колико се познајемо Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Лепа села лепо горе,филм Цртани филм Добро вече,Војводино (ром) Пословниуспех(мађ) Музички програм –мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Добро вече,Војводино (рум) Другови гангстери,устајте Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Анали Све о животињама Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Анали За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Дискавери Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 10.00 10.04 10.33 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.38 13.24

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Више од игре Вести Траг Мој херој Вести Великатишина Дневник Спорт плус Евронет Место злочина:Њујорк Два дана редитеља-Петар Цвејић:Досије 128,филм 14.53 Гастрономад 15.05 Ово је Србија

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.45 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.00 23.05 23.45 00.05 00.58

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм:Последњи скаут Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз:Пут око света Вести +Између две ватре Штрумфови Фудбал-ЛигаЕвропе,финале,пренос Вести Спортскипреглед Режи ме Филм:Јуче не умире никад

МаркоПодрашчанин

ОДБОЈКА КВАЛИФИКАЦИЈЕЗАЛОИ

Србија–Бугарска (РТС2,18.25)

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 10.30 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Вреле гуме Истрага Вести Серијскипрограмвајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Прст у око Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

06.30 Одбојка Квалификације за ОИ:Финска -Италија 09.30 АТП Мастерс Мадрид 12.00 СК студио 13.00 АТП Мастерс Мадрид 23.00 Одбојка Квалификације за ОИ:Србија -Бугарска 00.30 Премијер лига,вести 00.45 Фудбал.руски куп ФИНАЛЕ 02.30 Чемпионшип плеј оф

Пипишоу Упознаћете се са занимањем библиотек ара.Бигл је расапсакојаћеосвојитиваша срца. Специјални гости у овој емисији су песници за децуСашаБожовић и Раша Попов.Песмомћевасувеселити малишани из хора „ВилаиЦрвенкапа“ихор„Чуперак“изКикинде. (КТВ,20.00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук у папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу -Парови,11.00Кућа 7жена,12.00Србија коју волим,13.00Зрно по зрно,14.00Живети свој живот,15.00Спортска галаксија,16.00Освета,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,20.00Пипи шоу, 22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна...,14.00ЗОО пузле,14.30Инфо К9,15.00Забавни програм,16.30Инфо К9,17.00Бибер,17.30Зелена патрола,18.00Кућица у цвећу,18.30Инфо К9,19.00Кухињица,19.30Бибер, 20.15Травел клуб,21.15Отворени екран,22.15Бибер,22.30Инфо К9,23.00 Филм,01.00Бибер,01.30Ноћни програм

ВахинаЂоканте

Најужикруг Кругнасиљаокружујемладог човека који покушава да се ослободи банде која се намериланањеговогзастрашујућегоца. Малакијанклан, породицајерменскихгангстера, контролише подземље ЈужнеФранцуске. Улоге: Жан Рено, Гаспар Улије,ВахинаЂоканте Режија: ЛоренТуел (РТС1,21.03) 16.00 16.52 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.03 22.42 22.45 23.35 23.50 23.56 00.44

Село гори,а баба се чешља Евронет Дневник РТВ Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица,квиз Дневник Село гори,а баба се чешља Најужи круг,филм Вести Место злочина:Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп:Гласник, филм

04.28 04.58

Концертзадобројутро Слагалица Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Дан победе-војна парада у Москви,пренос Датум Верскикалендар Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Успонидеје Е-ТВ ТВ мрежа Знакови времена Гитарартфестивал Хитлибрис Трезор Плава птица Чувари осмеха Изабери своју књигу Како научити математику Успонидеје Водич кроз модерну архитектуру Београда Линк Капри Беокулт У свету Одбојка:Квалификације за ЛОИ,Србија-Бугарска,пренос Белдокс фестивал:Блокада Капри Болесник,филм Мадредеуш Данпобеде-Војнапарадау Москви Трезор Одбојка:Квалификације за ЛОИ:Србија-Бугарска Е-ТВ Мадредеуш

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.50 15.45 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 01.30

ВОА Слике живота Маратон Двоугао Здравље и ви Љубавузалеђу Топ шоп Филм:Траговицрнедевојке Топ шоп СналажљивиТед Љубав у залеђу Монк Доктор Хаус Филм:11:14 СналажљивиТед Обични људи Филм:Немирни Филм:Острво искушења Ред и закон Филм:Бивша Доктор Хаус

06.00 06.43 07.05 07.10 07.16 07.27 07.37 07.48 08.00 08.59 09.06 09.17 09.43 10.08 10.23 10.38 10.40 11.10 11.35 11.44 12.20 12.53 13.55 14.21 14.44 14.59 15.14 15.18 15.45 16.18 17.20 17.56 18.25 20.07 21.00 21.54 00.09 01.12 02.11 03.10

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.15 23.40 00.10 00.25 01.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

dnevnik

c m y

30

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00Мозаик,12.00Кухињица,12.45Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40Булевар,17.30Златибор,18.00Мозаик,20.00Фокус,21.00Фам,21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00Срем на длану:Рума,13.00Џубокс,14.30 Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху,15.45Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану:Инђија,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Док.програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

Једнажеља, једнапесма Највећехитовеисвеваше жеље испуњавају Снежана Копуновић, Мира Вукашиновић,РадишаУрошевић и специјални гост - хармоникаш Бобан Копуновић. У пратњи оркестра Мише МијатовићаиКУД-аизБеограда ,,Градимир“ водитељк а Тијана Марковић са својим гостима доноси у ваш дом сјајнорасположење. (Хепи,20.20) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 13.55 14.00 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Јутарњи програм АвантурамалогПере Звезданиште ТајнисветмедеБенџамина Нодиуземљииграчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Мојиџепниљубимци БајкаоТибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна –квиз Телемастер Јелена Црни Груја Једна жеља, једна песма Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Тајна породичног блага,филм

РозиПерез

Великапљачка Феликс Де ла Пена, заједно са својом децом и прелепом женом Марином живи у источном Лос Анђелесу. Кад неиграбејзболсасвојимсином, Феликс обавља посао возачаоклопногкамиона.Токомједногрутинскогпревоза напашће га окрутни Адел Болдвин. Улоге: Џон Легуизамо, Тајрис Гибсон, Роби  Канавале,РозиПерез Режија:БредФурман (Пинк,00.30) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 22.30 00.00 00.30 02.15 03.00 04.00 05.00

Добро јутро Гранд парада Градске вести Тачно у подне-живо Гранд шоу Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм:Велика пљачка Калифорникација Чистахемија Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности,  09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм,11.00Пун гас,12.15Уторком у 21,13.20 ИнЏој,14.00Акценти,14.15Писмо глава,15.15Токови моћи,16.00Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00Екстреми,23.00Ко пре њему две,00.15Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30Опстанак,10.00Филм,12.00Катедрале, 13.00Квиз,14.30Земља наде,15.30Док.програм,16.00Пријатељи и супарници,17.00Под сунцем,17.50Вести за глувонеме,18.00Банат данас,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15Квиз,00.15Под сунцем

dnevnik

sreda9.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

31

ОВОГ ПУТА КРИЗА(НИ)ЈЕДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен РејнхартиКенетРогоф 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаницаизснова Штанетребаобући Четиривенчања-Америка Највећигубитник Лудавожња Богатамлада,сиромашна млада Л.А.Инк Стручњакзаторте Најбољиамеричкикувар Краљпосластичаракаокувар Џон,Кејтиосмородеце Венчаницаизснова Штанетребаобући Четиривенчања-Америка Највећигубитник Мајамиинк Богатамлада,сиромашна млада Венчаницаизснова Нисамзналадасамтрудна ДрЏи:Форензичнипатолог Л.А.Инк Богатамлада,сиромашна млада

07.00 Добројутро,Хрватска 09.05 Лугарница 10.15 Изптичјеперспективе,док. серија 11.10 ДебиТревиспреуређује 12.00 Дневник 12.31 Кадзаволим,времестане 13.18 ДрОз,токшоу 14.10 Речиживот 14.40 АлпеДунавЈадран 15.15 ПоносРаткајевих 16.05 Алиса,слушајсвојесрце 17.28 Хрватскауживо 18.20 8.спрат,ток-шоу 19.10 20пет,квиз 19.30 Дневник 20.10 Мисија 21.05 Паралеле 21.40 Отворено 22.30 Дневник3 23.05 Другиформат 23.55 ДоделанаградаСтатус, снимак 01.25 Путемевропскихфондова 01.40 Времејезаџез

08.00 Човекова историја 09.00 Како је уметност створила свет 10.00 Севдах 11.30 Деца Стаљинграда 12.00 Ловци на нацисте 13.00 Тајни рат 14.00 Други светски рат у боји 15.00 Апсолутна нула 16.00 Човекова историја 17.00 Капија просвећења 18.00 Путовања и открића 19.00 Тајни ратови 20.00 Ловци на нацисте 21.00 Каћуша –мала жена у великом рату 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Апсолутна нула 00.00 Човекова историја 01.00 Капија просвећења

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Дедасаизраслином Сунцеимесец Краљлав Екстремисти Речникраљ Твист Осветник Избрисанасећања Америчкапита Еротскифилм Еротскифилм

Америчкапита Џим, Оз, Финч и Кевин су четири пријатеља који склапају пакт да ће изгубити невиностдоматуре.Тосеиспостављакаонималолакзадатак.Озпочињедапеванеби липривукаопажњудевојака. Кевин пок ушава да убеди своју девојку да спава са њим... Улоге: Џејсон Бигс, Крис Клин, Томас Јан Николас, ТараРид,МенаСувари Режија:ПолВајз (Синеманија,22.00)

07.15Мојиџепниљубимци 07.25Кобра11 09.35Ексклу��ивтаблоид 09.58Куварипо 10.00Вечераза5 11.05Ватренонебо 12.00Ружаветрова 13.10Крвнијевода 14.00Сурвајвер 15.05Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.10Вечераза5 17.58Куварипо 18.05Ексклузивтаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 20.50Уводуанатомију 21.45Сурвајвер 22.45ЦСИЊујорк 00.30РТЛвести 00.45Јавнетајне 01.30Менталист 02.15Астрошоу

СЕРИЈА

КристоферМелони

СЕРИЈА

Закониред: Одељењезажртве

Након спонтаног побачаја, Мередти с Дереком посети опстетичара,којићеимрећи лоше вести. За то време, у болницу долазе жртве тешке несрећекојехитнотребајуда будуоперисане.... Улоге:ЕленПомпео,Сандра Ох, Патрик Демпси, ЧандраВилсон Режија:ШондаРајмс (РТЛ,20.50)

Човек се разголићује пред купцима у радњи електроникеикаснијејеособасличног описа оптужена за три силовања. Капетан Крејген организујепотрагузањимиједан гаполицајацувата... Улоге:  Кристофер Мелони, Маришка Харгитрј, Ричард Белзер, Ден Флорек, АјсТи Режија:ДејвидПлат (ХРТ2,23.05) 07.45 08.15 08.43 10.00 13.30 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00

22.35 23.05 23.50 00.15 00.45 01.30 02.20

06.00 Душасурфера 07.50 Марстражимаме 09.20 69.доделанаградеЗлатни глобус(монтиранаверзија) 11.25 Мармадјук 12.55 Сати 14.50 Нештопозајмљено 16.40 Свадбенаторта 18.10 Васпитањезапочетнике 18.35 ФантастичнигосподинФокс 20.05 Синемаверите 21.35 Девојке 22.05 Спартак:Освета 23.00 Списакклијената 00.25 Узвратниударац 01.10 Армијакриминалаца 03.25 Војскапалиханђела 05.05 Кликнидасеупознамо

УбиствоуМидсамеру Вокер,тексашкиренџер Ургентницентар Дијагноза:Убиство Монк Вокер,тексашкиренџер УбиствоуМидсамеру Дијагноза:Убиство Монк Видовњак Филм:Нападдвоглавеајкуле Филм:Титаник2

Уводуанатомију

20.35

МенаСувари

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

МалаТВ НеухватљивопрасеРуди ИстрагеМладогМесеца ПреносседницеХрватског сабора Ђаволовааритметика,филм ДеграсиНовинараштај Олујнисвет Школскисат МалаТВ Љубавузалеђу Регионалнидневник Жупанијскапанорама ТриХил Телетабис Музика,музика... Фудбал:Европскалига, емисија Букурешт:Фудбал:Европска лига-финале:Атлетик(Б)Атлетико(М),пренос Фудбал:Европскалига Закониред Ууреду Безодушевљења,молим! Родитељиидеца Којак Ноћнимузичкипрограм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.35 18.30 20.00 21.00 23.00

ЗавераМастергејт Биографија-МетДејмон Неухватљиваистина Заверамастергејт Биографија-КолинФарел Снајпериста3 Осветниксагитаром Биографија-МетДејмон ЗавераМастергејт Биографија-КолинФарел Крсташ Браћапооружју

04.00 06.10 08.00 09.40 11.10 13.30 15.40 18.00 20.00 21.30 00.00 02.00

Поноћна трка Полицајац из вртића Кад китови дођу Подизање Аризоне Једина права ствар Скупље од драгуља Између љубави и игре Доживотна Секси звер Поноћна трка Еротскифилм Еротскифилм

ЕленПомпео

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аута по мери 2008. Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Мајстори за пиво Полицајци на задатку Пен и Телер –Лажили истина У потрази за забавом Разоткривање митова Мајстори за пиво Полицајци на задатку

08.30 09.00 09.30 10.45 11.45 13.30 13.45 17.30 19.30 19.45 20.00 20.05 21.10 23.55 00.30 01.00 01.15

Олимпијске игре Фудбал Тенис Фудбал Билијар Фудбал Бициклизам Тенис Олимпијске игре Атлетика Сви спортови Коњички спорт Голф Једрење Сви спортови Фудбал Фитнес

И

Дионисов рецепт

ако је инфлација заиста постала уобичајена имовину, толико су му очајнички била потребна и почела да представља хроничан проблем средства да је прибегао епском смањивању вреднотек с раширеном употребом папирног новца сти кованог новца. Оно је почело 1542. и наставило почетком 20. века, они који проучавају историју ме- се до краја Хенријеве владавине, 1547, а затим се талног новца знају да су владе много раније нашле продужило и током владавине његовог наследника начине да „извуку сињораж„ из новца у оптицају. Едварда VI. Кумулативно, фунта је изгубила 83 одГлавни начин био је смањивање садржаја племенитог метала у кованом новцу, било кроз мешање с јефтинијим металима, било кроз физичко смањивање величине новчића и издавање мањих, али с истом номиналном врдношћу. Модерне штампарије новца само су технолошки напреднији и ефикаснији начин да се постигне исти циљ. Краљеви, императори и други владари су кроз историју смишљали инвентивне начине да би избегли да отплате дугове. Дионис, који се задужио код својих поданика тако што је издао сопствене менице, објавио је декретом да сав новац у оптицају мора да се преда властима, а они који то одбију биће кажњени смрћу. Пошто је сакупио сав новац, на сваки новчић од једне драхме лупио је печат од две драхме и искористио тако добијене приходе да би отплатио дугове. Иако немамо податке из тог периода, стандардна теорија цена казује да је општи ниво цена после Дионисове преваре сигурно отишао небу под облаке. Заправо, класична монетарна теорија тврди да би цене, ако сви остали услови остану исти, укључујући и производњу у земљи, требало да се удвоструче ако се и понуда новца удвостручи, што значи да је стопа инфлације 100 посто. У прак- Секао жене и сребро у фунти си, ниво инфлације можда је био и већи, ако претпоставимо да су финанијски хаос и не- сто садржаја сребра током тог периода. Читалац сигурност, који су највероватније погодили Сираку- треба да обрати пажњу на то да – кад кажемо „смазу, довели до смањења производње, док је истовре- њивање вредности кованог новца„ – мислимо на мено понуда новца била удвостручена. смањивање садржаја сребра или злата у кованом Не знамо да ли је постојао преседан за ову инова- новцу, насупрот инфлацији, која мери њихову куцију. Али, знамо да Дионисов пример садржи неко- повну моћ. У привреди која расте, влада може полалико елемената који се, зачудо, редовно јављају ко да смањује вредност кованог новца, али да му не кроз историју. Прво, инфлација је дуго била омиље- смањи куповну моћ јер ће људи имати већу потрано оружје за престанак отплате унутрашњег јавног жњу за новцем како трошкови трансакција буду радуга и, када је то изводљиво, међународног дуга. сли. Друго, владе могу бити веома креативне у осмиМонарси су били невероватно успешни у спровошљавању тога како да престану да враћају дугове. ђењу инфлаторне монетарне политике кроз смањеТреће, владари имају моћ приње вредности кованог новца. У силе над својим поданицима коБританији, садржај сребра у У Ру с и ј и је вред н ост ко в а н ог ја им помаже да „глатко„ прекованом новцу смањен је 50 одновца 1810.пала 57одсто, сто 1551, у Шведској 41 одсто стану да отплаћују унутрашњи а у Аустрији 55,и оба дуг, што, уопштено гледано, ни1572, а у Турској 44 одсто 1786. је могуће када је у питању меСадржај сребра у руској рубљи смањења повезана су ђународни дуг. Чак и у модерна смањен је 14 одсто 1798, и то с економским тешкоћама времена, многе земље имале су као део напора да се финансира због Наполеонових ратова веома строге казне за кршење рат. У истој земљи је вредност ограничења везаних за капиталкованог новца 1810. пала 57 одни рачун у валуту. Четврто, владе у огромној мери сто, а у Аустрији 55 одсто. Оба смањења повезана повећајаву количину новца, делимично зато што на су с економским тешкоћама због Наполеонових ратај начин добијају сињораж на основу реалних нов- това. Турска је 1829. успела да смањи садржај сречаних биланса тако што инфлацијом спуштају вред- бра у свом кованом новцу за 51 одсто. ност новца грађана, а додатну тражњу попуњавају Искуство са смањењем вредности кованог новца издавањем додатног новца. Али, оне желе и да сма- истиче многе важне поенте. Оно показује да инфлање, односно избришу, реалну вредност постојећих ција и престанак отплате дугова нису нове појаве, дугова. Колико год да је тај канал преко којег уну- само су се средства променила. Важније, показује трашњи дуг утиче на инфлацију очигледан, он је за- да је прелазак с металног на папирни новац важан немарен у анализи многобројних епизода јер пода- пример чињенице да технолошке иновације не стваци нису лако доступни. рају нужно нове врсте финансијских криза већ могу За економисте, енглески краљ Хенри VIII треба- појачати ефекте постојећих. Тиме је подржана тврдло би да буде готово подједнако познат по гуљењу ња да су данашње напредне економије некада такокованог новца свог краљевства колико по томе што ђе пролазиле кроз исти тип престанка отплате дугоје одсецао главе својим краљицама. Упркос томе ва, инфлације и штете због смањивања вредности што је наследио велико богатство од ��вог оца, Хен- кованог новца какве море многа тржишта у настајарија VII, и чак и пошто је конфисковао црквену њу данас. Књигу “ОВОГ ПУТА ЈЕ ДРУГАЧИЈЕ”можете купити у књижари “Службеног гласника” (Јеврејска 13,Нови Сад)уз попуст од 30 одсто, за 1.210динара,или наручити путем телефона 021/6622–609 и 421–859 или и-мејла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda9.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Склонистепретеривању,чакигојењу,паповедитерачунаоздравом животуидијети. Истовремено,тачнознатештаикакохоћете,радите на томе и реализујете своје планове.Уљубави– игра.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

9. maj 2012.

Искористите променљиве околности у каријери или несигурност претпостављених да им наметнете својезахтеве.Финансијскаситуацијајесвебољапаможетепроширитиутицајеисклопитисавезе.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Можетеседотеривати иулепшавати,куповати себиствариилипоклонедрагимособама.Можетеисе забављати, путовати, дружити. Дакле,животјелепкадагалепо осмислите.

Месецједанасузнакуозбиљног Јарца, што вас упућује на значајне послове и потезе. Партнерски односизискујевишепажњеитруда па посветите више времена драгој особи.Поверење.

Изгледа да у послу неко примењује силу или ултиматум, што вам генерално не одговара, сем ако ви самивршитепритисакинеодустајетеодпланираног.Овојегенералноуспешанпериодзавас.

Концентрисанистенамноготога начемурадите.Немојтеићии сувише у ширину већ сузите круг прио- ритета.Много комунициратеисарађујете,подучаватедругеотомекакобиштатребалочинити.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Будите пажљиви у саобраћају и смањите брзину. Љубавни однос је управоонакавкаквимгавиформиратеикреирате.Партнеринијесвестан ваше снаге и утицаја јер се осећауцентрупажње.

Остварујете контакте с више занимљивих и симпатичних особа па како знати ко је права или прави? Свисуправиизначајни,насвојначин,исвидоприносеукупномиопштемшаренилуколорита.

УвашзнакјеупловиоМесецпаје време да се мало опустите и ослушнетесвојеемоције.Интуицијавас упућује ка драгој особи, љубавном односуипроводу.Учинитетако,нећетепогрешити.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Покушајтедабудетебржиитолерантнији,сазрелимнаступомуодносунаонекојивасокружују,алине будитеи сувишезахтевниистроги. Златна средина и средњи пут увек сунајбоља решења.

Временске прилике утичу на вашерасположење.Радујтесесваком дану и ономе што вам доноси, новим шансама и могућностима. Јер, ушлисмоуеруВодолијепастесвојинасвоме.

Некоодпријатељаилинештоод околности би вас могло данас блокирати иливампотрошити свуенергију. Планирајте летовање на време, тј. сада и одмах, да бисте с те странебилимирни.Трошкови.

TRI^-TRA^

Повратак плавуши V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПлије

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

23

Sombor

24

Kikinda

23

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zreњanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

25

Panчevo

24

Vrшac

23

Srbija Beograd

24

Kragujevac

24

K. Mitrovica 25 Niш

25

Чиниседапринц Хари никаконеможеда преболи фаталну плавушу Челси Дејви, с којомјебиоувезипетгодина.Наконштосу неколико пута раскидали и опет се враћали једнодругом, 27-годишњибританскикраљевић уверио је Челси да њиховој љубави да јошједнушансу. Парјераскинуопревишеодгодинудана, али осталисууодличнимодносима.Протеклих недеља опет су постали нераздвојни, виђајусетајно. Сусреталисусеназабавама заједничкихпријатеља.ПринцХари нијемогаодаостане равнодушан,пасусеопетзближили,алиЧелси нежелидапричаотоме. Одлучилисуда сепрепусте емоцијамакојеникаднисунесталеивидегдећеихонеодвести. Никад нису престали да воле једно друго -кажеанонимниизвор. Пар се упознао у Африци, где је Хари 2005.годинеборавионеколикомесеци.Челси јекаокћиимућногземљопoседникаодраслауЗимбабвеу,апреселиласеуЕнглeску ради школовања,алиипринца, дабимубилаближе.

Evropa

НОВИСАД: Сунчаноитоплијевременегоууторак.Ветарслаб северни и североисточни. Притисак изнад нормале. Температура од8до24степена. ВОЈВОДИНА: Ујутросвеже.Токомданасунчаноитоплијевремеуодносунауторак.Ветарслабсеверниисевероисточни.Притисакизнаднормале.Минимална температура 6,амаксимална 25 степени. СРБИЈА: Свежејутро.Токомданасунчаноитоплијевремеуодносунауторак.Ујугоисточнимкрајевимаћебитилокалногдневног развојаоблака.Ветарслабсеверниисевероисточни.Притисакизнаднормале.Минимална температура 6,амаксимална 25степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У четвртак и петак сунчаноисветоплије.СамоћенајугоистокуСрбијебитиусловаза локалнепљусковепослеподне.УсуботунасеверуСрбијенаоблачењесакишомипљусковимаузпадтемпературе.Унедељусвугде хладнијесакишом,узумерендопојачансеверозападниветар.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Побољшање биометеоролошке ситуације допринеће смањењу тегоба код већине хроничних болесника и осетљивих особа. Опрезсесаветујеособамасасрчанимпроблемима.Поремећајиснамогусејавитикаометеоропатскареакција.

Madrid

29

Rim

22

London

17

Cirih

22

Berlin

22

Beч

24

Varшava

22

Kijev

22

Moskva

24

Oslo

10

St. Peterburg 18 Atina

28

Pariz

21

Minhen

23

Budimpeшta

25

Stokholm

12

VIC DANA Наставникматематикепрегледа Перичиндомаћизадатак: -Простонемогудаверујемда једанчовекможеданаправи оволикогрешака. -Нијеједан-одговориПерица-радио самдомаћизадатакзаједностатом.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

291 (-6)

Slankamen

343 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

361 (-2)

Zemun

377 (-6)

Bogojevo

325 (5)

Panчevo

384 (-4)

Baч. Palanka

312 (6)

Smederevo

524 (-6)

Novi Sad

300 (3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

243 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

289 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

340 (-2)

NERA

Hetin

92 (-30)

TISA

92 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 242 (-27) Beograd

Kusiћ

322 (-7)

68 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 9.maj 2012.