6
ponedeqak7.novembar2011.
berza
KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU
Oprez zbog stra ha od evrop skih du go va Pro te klih pet tr go va~ kih da na na Be o grad skoj ber zi obe le `io je na sta vak ne iz ve sno sti po pi ta wu re {e wa du `ni~ ke kri ze u evro-zo ni {to je re zul ti ra lo pri li~ nim opre zom ve }i ne ino stra nih ula ga ~a na do ma }em tr `i {tu, na vo de bro ke ri „Sin te za in ve sta” u svo joj ana li zi kre ta wa na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu u pro te kloj sed mi ci. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 4,7 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, osla bio 2,5 pro ce na ta na 541,4 po e na. Naj pro met ni ja har ti ja pro te kle sed mi ce je bi la ni {ka AIK
ban ka ko ja je za be le `i la pro met od 155,8 mi li o na di na ra, u naj ve }oj me ri za hva qu ju }i sa mo jed noj tran sak ci ji re a li zo va noj po sled weg tr go va~ kog da na. AIK je u ne de qi osla bio 6,8 pro ce na ta, i to po {to se ne znat no opo ra vio na kon {to je u po ne de qak u sa mo jed nom da nu osla bio 8,5 pro ce na ta. Be o grad ska Agro ban ka oja ~a la je tri pro cen ta na 4.099 di na ra uz ne ve li ki obim pro me ta, u sed mi ci u ko joj je iz gla san do go vor sa dr `a vom po pi ta wu re gu li sa wa oba ve ze no vom emi si jom ak ci ja. Ve li ki pro met pro te kle ne de qe za be le `i la je Ko mer ci jal na ban ka, po no vo za hva qu ju }i jed noj ve -
li koj tran sak ci ji u ko joj je re a li zo va no sko ro 49.000 ko ma da ovih har ti ja na ce ni od 1.890 di na ra.
Od har ti ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la „Vo da Vrw ci„ ko ja je po ra sla 17,9 pro ce na ta na 4.600 di na ra u tran sak ci ji u ko joj je is pro me to va no 14,7 od sto vla sni {va ove kom pa ni je. Od li kvid ni jih har ti ja iz re al nog sek to ra, NIS je ostva rio pro met od 35,1 mi li o na di na ra, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 633 di na ra uz mi nus od sko ro pet od sto, dok je Aero drom „Ni ko la Te sla„ u svih pet tr go va~ kih da na be le `io pad vred no sti, osla biv {i u sed mi ci 7,1 od sto na 510 di na ra, na vo de ana li ti ~a ri „Sin te za in ve sta”. E. D.
[ta to Nem ci ra de bo qe od dru gih
i no ve teh no lo gi je, ne ma~ ke fir me osta le su ver ne „sta roj eko no mi ji“. Zbog to ga su pred u ze }a ~e sto bi la isme va na. De ve de se tih go di na ~e sto se go vo ri lo o „bo le snom mu {kar cu Evro pe“. Pri tom se mi sli lo na Ne ma~ ku. Ze mqa ni je vi {e bi la „ko wuk tur na lo ko mo ti va“, ve} je bi la naj ni `e ran gi ra na. „Ve li ki mo del od pre 10, 15 go di na, pod ra zu me vao je {to br `e na pu {ta we tra di ci o nal ne in du stri je i po ~e tak sek to ra pru `a wa uslu ga, ali on se u po je di nim dr `a va ma ni je odr `ao. Ne ma~ ka pred u ze }a osta la su na kla si~ nim in du strij skim bran {a ma, ali sa naj mo der ni jim pro iz vo di ma“, uka zu je Mi hael Gre mling. Od ma {i na do za vrt wa – „Ma de in Ger many„ se tra `i. Glav ni eko no mi sta Ne ma~ ke in du strij ske i tr go vin ske ko mo re, Alek san der [u man ka `e da su pred u ze }a pro iz vo di la ta~ no ono {to je {i rom sve ta bi lo tra `e no.
„Da kle ma {i ne, opre mu za in fra struk tu ru, ener get sku teh ni ku… Sve ono {to je pri vre da ma ko je sa da po ~i wu da se mo der ni zu ju jed no stav no neo p hod no i
I te ka ko se od u sta ja lo od spek ta ku lar nih pre u zi ma wa za rad ve li ~i ne i ra sta. Zbog to ga ni je be le `en ve li ki rast pro me ta, ali su pred u ze }a po sta ja la ren -
Dok je Velika Britanija u pro{losti akcenat stavila na investiciono bankarstvo, pru`awe usluga i nove tehnologije, nema~ke firme ostale su verne staroj ekonomiji. Zbog toga su ~esto bile ismevane to hit no. Svi go vo re o ze mqa ma na pra gu in du strij skog raz vo ja. Ako one `e le da se raz vi ja ju, po treb na im je in fra struk tu ra, mo der na opre ma. I to je ono {to Ne ma~ ka mo `e da is po ru ~i“, ka `e [u man. Ne ma~ ka pred u ze }a su se u pro {lo sti po no vo vi {e kon cen tri sa la na wi hov su {tin ski po sao. Ig no ri sa ne su ne is pla ti ve obla sti ili fi li ja le ino stran stvu ko je be le `e gu bit ke.
ta bil ni ja jer su ra ~u na la sa du go ro~ nim uspe hom, ka `e eko no mi sta [u man. Ali jo{ ne {to se u Ne ma~ koj is pla ti lo. Po red ve li kih kon cer na Si men sa, BASF-a, Dajm le ra, BMV-a, na hi qa de za nat skih rad wi i sred wih pred u ze }a, mno ga od wih u po ro di~ nom vla sni {tvu, do pri ne la su pri vred nom uspe hu. Ta kvu ra zno vr snu struk tu ru evrop ski su se di Ne ma~ ke - ne ma ju.
Mer kel: Jo{ 10 go di na kri ze Evro pi }e bi ti po treb no naj ma we 10 go di na za ozdra vqe we fi nan sij skog si ste ma i iz la ska iz du `ni~ ke kri ze, sma tra kan ce lar ka Ne ma~ ke An ge la Mer kel. „Du `ni~ ka kri za ne mo `e da se re {i u jed nom ~a su. Ja sno je da }e nam bi ti po treb na de ce ni ja ka ko bi po boq {a li svo je po zi ci je”, is ta kla je Mer ke lo va u obra }a wu na ci ji, ob ja vqe nom u su bo tu na we noj in ter net stra ni ci. Or ga ni za ci ja za eko nom sku sa rad wu i raz voj (OECD) je kra jem ok to bra sni zi la prog no zu pri vred nog ra sta evro zo ne u 2012. sa 2,0 na 0,3 pro cen ta. Ne ta ko o~i gled no, ali ve} pri met no uspo ra va we tem pa eko nom skog raz vo ja, o~e ku je sve ze mqe Gru pe 20 (G20), naj mo} ni jih i ve li kih pri vre da u br zom uspo nu, sma tra ju eks per ti. Ana li ti ~a -
Smi ri la se tr `i {ta ak ci ja i nov ca Svet ska tr `i {ta ak ci ja su da nas oja ~a la kao re zul tat olak {a wa {to Gr~ ka ne }e odr `a ti re fe ren dum o spo ra zu mu za spa sa va we ko ji bi mo gao da ugro zi na po re evro zo ne za ot kla wa we du `ni~ ke kri ze. Mir no sta we na tr `i {ti ma, u ve li koj je su prot no sti sa ve li kim ko le ba wem ra ni je ove sed mi ce, na kon {to je u po ne de qak pre mi jer Gr~ ke Jor gos Pa pan dreu {o ki rao po sla ni ke iz ja vom da }e ras pi sa ti re fe ren dum, {to je pod sta klo stra ho va we in ve sti to ra od ne kon tro li sa nog ban kro ta
Gr~ ke i mo gu }eg iz la ska te ze mqe iz evro zo ne. U Evro pi je in deks FTSE 100 vo de }ih bri tan skih ak ci ja u pe tak bio u po ra stu 0,9 od sto, na 5.599 po e na, dok je nem ~ki Daks oja ~ao 0,2 od sto, na 6.146 po e na, a fran cu ski CAC-40 na pre do vao 0,5 od sto, na 3.211 po e na. Ra ni je u Azi ji su ak ci je okon ~a le ~e tvo ro dnev no sla bqe we. Smi ri va we na ber za ma ak ci ja pre ne lo se i na va lut na tr `i {ta, pri ~e mu je evro oja ~ao 0,1 od sto, na 1,3840 do la ra, dok je ame ri~ ka va lu ta bi la sta bil na pre ma je nu i ugo va ra na je po 78,06 je na.
Za me sec da na naf ta sko ~i la 25 po sto
UPR KOS SVET SKOJ KRI ZI, NAJ VE ]A EVROP SKA EKO NO MI JA RA STE
Dr `av ni du go vi op te re }u ju ze mqe evro-zo ne. Pri vred ne prog no ze su skrom ne. Ali, ve }i na ne ma~ kih pred u ze }a sa mo u ve re no o~e ku je idu }u go di nu. Va `na bran {a u Ne ma~ koj, ma {i no grad wa, osta je op ti mi sti~ na upr kos sve mra~ ni jim pri vred nim prog no za ma. Pred sed nik ne ma~ kog Udru `e wa za grad wu ma {i na i po stro je wa (VDMA), To mas Lind ner, i u idu }oj go di ni o~e ku je su fi cit. Ali sa jed nim ogra ni ~e wem. „Ako se kri za po gor {a, ako na sta ne za i sta ve li ka fi nan sij ska kri za i kri za li kvid no sti, to }e se na kra ju od ra zi ti na po tro {wu sta nov ni {tva, a po tom }e mo i mi to ose ti ti, jer }e se sma wi ti in ve sti ci o ni pro gra mi na {ih mu {te ri ja“, ob ja {wa va Lind ner. Tri go di ne po sle ban krot stva ban ke Le man i usred du `ni~ ke kri ze dr `a va, ne ma~ kim pred u ze }i ma ide ne ve ro vat no do bro. Fran cu zi i Bri tan ci za ~u |e no gle da ju na uspeh Ne ma ca, dok wi ho va eko no mi ja sla bi. Uspeh je u to me, ka `e Mi hael Gre mling sa In sti tu ta za ne ma~ ku pri vre du u Kel nu, {to su se pred u ze }a u po sled wih 10-15 go di na sna `no kon cen tri sa la na ra stu }a tr `i {ta u ze mqa ma na pra gu in du strij skog raz vo ja i ze mqa ma u raz vo ju. On ka `e da „Evro pa osta je naj va `ni je tr `i {te, ali ne ma~ ka pred u ze }a svo je pro iz vo de sve vi {e is po ru ~u ju ra stu }im pri vre da ma. To mno gim ze mqa ma u Evro pi ni je us pe lo“. I dok je Ve li ka Bri ta ni ja u pro {lo sti ak ce nat sta vi la na in ve sti ci o no ban kar stvo, pru `a we uslu ga u ra znim bran {a ma
dnevnik
ri prog no zi ra ju kraj we sla ba {an pri vre dan rast naj ve }ih eko nom skih si la sve ta u na red ne dve go di ne. Ak tiv nost tr `i {ta u uspo nu, sem to ga, bi }e sla bi ja ne go u pred kri znom pe ri o du, {to bi mo glo da re zul ti ra pa dom bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) u ne kim ze ma qa ma na pet od sto ve} u pr voj po lo vi ni 2013. Naj pri met ni ji bi }e pad u evo zo ni, upo zo ra va ju eko nom ski stru~ wa ci. O~e ki va ni rast eko no mi je SAD sni `en je sa 3,1 na 1,8 pro cen ta. U ce li ni gle da no BDP ze ma qa G20, ka ko se prog no zi ra, ostva ri }e rast od oko 3,9 pro cen ta u ovoj, 3,8 od sto u 2012. i 4,6 pro ce na ta u 2013. go di ni, pre no si elek tron sko iz da we ru skog dnev ni ka „Ro sij ska ja ga ze ta”.
Ce ne si ro ve naf te su na azij skom tr `i {tu na kra ju pro te kle sed mi ce oja ~a le iz nad 94 do la ra za ba rel, pod stak nu te na go ve {ta ji ma da se sta we u ame ri~ koj eko no mi ji mo `da po boq {a va. Naf ta za ori jen ta ci o nu is po ru ku u de cem bru je u elek tron skom po slo va wu na Wu jor {kom mer kan til nom tr `i {tu ugo va ra na 22 cen ta u po ra stu, po 94,29 do la ra za ba rel, po {to je si no} u Wu jor ku za kqu ~e na na 94,07 do la ra, 1,56 do la ra sku pqe ne go pret hod nog da na. Na lon don skoj ber zi si ro vi na naf ta mar ke „brent” iz Se ver nog mo ra je me wa la vla sni ka po 110,93 do la ra za ba rel, 10 cen ti u po ra stu. Si ro va naf ta je po sku pe la
oko 25 od sto u po re |e wu sa ce nom od 75 do la ra za ba rel, za be le `e nom 4. ok to bra, pod stak nu ta ra stu }im op ti mi zmom in ve sti to ra da }e ame ri~ ka eko no mi ja iz be }i re ce si ju.
VESTI
Ru bi ni: Gr~ ka }e ban kro ti ra ti ^u ve ni ame ri~ ki eko nom ski ana li ti ~ar Nu riel Ru bi ni sma tra da }e MMF i Ne ma~ ka za go di nu da na pu sti ti Gr~ ku da ban kro ti ra. We go va te o ri ja je da je stra te gi ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da i Ne ma~ ke sle de }a - odr `a va ti Gr~ ku u `i vo tu do voq no du go da se spa su Ita li ja i [pa ni ja. „Ka sni je }e, ka da po sta ne o~i to da me re {ted we ni su upa li le (~e ga su, sma tra Ro u bi ni, svi sve sni), mo `da za go di nu da na, pu sti ti Gr~ ku da ban kro ti ra. MMF i Ne ma~ ka se na da ju da }e se [pa ni ja i Ita li ja do ta da opo ra vi ti”, na vo di. Ru bi ni, o~i gled no skep ti ~an u ve zi sa spa {a va wem Gr~ ke, na po mi we i da }e, ako se ras pad ne evro zo na, to iza zva ti po tres u ~i -
ta vom sve tu. On sma tra ka ko po sto ji ve li ki ri zik da se evro zo na ras pad ne. To, ka `e on, ne zna ~i da }e je Por tu gal i Gr~ ka na pu sti ti, ne go da }e je i [pa ni ja i Ita li ja s vre me nom ta ko |er na pu sti ti – {to bi na po slet ku do ve lo do kra ha. ^u ve ni eko no mi sta je, ina ~e, za Evro pu re kao da je to kao gle da we su da ra vo zo va ko ji se kre }u kao na uspo re nom snim ku. On je kra jem ok to bra ve} upo zo rio da su {an se za pro past evro zo ne naj ma we 50 pro ce na ta. Ru bi ni je ina ~e po znat po to me {to je pred vi deo i ame ri~ ku kri zu ne kret ni na i glo bal nu re ce si ju, ~i je su po sle di ce i da nas vi dqi ve {i rom pla ne te, zbog ~e ga je i do bio na di mak - „Dr Pro past”.
BMV iz vo zi pi ri na~ Ne ma~ ki auto mo bil ski kon cern BMV je od lu ~io da iz Ar gen ti ne iz o zi pi ri na~ i dru ge ne pro fil ne pro iz vo de. Sli~ ne od lu ke do ne le i dru ge ve li ke svet ske kom pa ni je. Kom pa ni ja }e ovom, na pr vi po gled ne stan dard nom od lu kom, udo vo qi ti zah te vu Bu e nos Aj re sa i ob no vi ti is po ru ke svo jih auto mo bi la u tu ju `no a me ri~ ku dr `a vu. Ar gen tin ske vla sti su ra ni je oba ve za li uvo zni ke da u pu noj me ri kom pen zu ju tr go vin ski de fi cit
iz vo zom, ka `e fi nan sij ski di rek tor BMV Fri drih Aj hi ner. Pre ma po da ci ma kon cer na, ot pre mqe ni auto mo bi li su jo{ po ~et kom 2011. za dr `a ni na ca ri ni, po {to je BMV pre kr {io ar gen tin ske pro pi se o uvo zu ro be pro iz ve de ne u ino stran stvu. Na kon {to je ru ko vod stvo BMV pri sta lo da iz Ar gen ti ne iz vo zi auto de lo ve, ko `u, pi ri na~ i dru ge po qo pri vred ne pro iz vo de, kon cer nu je do zvo qe no da po no vo do pre ma svo je auto mo bi le.
Ki ne zi sve vi {e uvo ze Uku pan ki ne ski uvoz }e se u sle de }em pe to go di {wem pe ri o du go to vo iz jed na ~i ti sa iz vo zom, ka `e ki ne ski mi ni star tr go vi ne ^en De ming. O~e ku je se da }e do kra ja tog pe ri o da uku pan uvoz te dru ge po ve li ~i ni eko no mi je na sve tu do sti }i 10 bi li o na do la ra, {to }e bi ti „u skla du sa na {im iz vo zom”, ka zao je ^en. Ki ne ski tr go vin ski su fi cit je iz go di ne u go -
di nu po sta jao sve ve }i kao re zul tat, ka ko is ti ~u tr go vin ski part ne ri Pe kin ga, ne pra vi~ ne pred no sti ko ju ki ne skim iz vo zni ci ma pru `a ve {ta~ ki ni zak kurs ki ne ske va lu te juan. Tr go vin ski su fi cit Ki ne je do sti gao 295 mi li jar di do la ra u 2008, da bi u 2009. bio sma wen na 196 mi li jar di do la ra i u pro {loj go di ni na 183 mi li jar de do la ra.
Sla ba fo rin ta, jak iz voz Tr go vin ski su fi cit Ma |ar ske uve }an je u av gu stu jer je iz voz ra stao dvo stru ko br `e od uvo za, po {to je sla ba fo rin ta pod sta kla ino stra nu tra `wu za pro iz vo di ma. U sa op {te wu se na vo di da je su fi cit u av gu stu po ras tao na 501,3 mi li o na evra sa 354,8 mi li o na iz ju la, dok je istog me se ca la ni tr go vin ski vi {ak iz no sio 445 mi li o na
evra. Iz voz je u av gu stu, na me se~ nom ni vou, uve }an za 4,47 od sto na 6,43 mi li jar de evra, dok je uvoz isto vre me no po ras tao za 2,22 od sto na 5,93 mi li jar de evra. Re zul ta ti su po ka za li da je ostva ren sna `an iz voz ma {i ne ri je i tran sport ne opre me u Ne ma~ ku ko ja je glav ni tr go vin ski part ner Ma |ar ske, dok je do ma }a tra `wa osta la sma we na.