Issuu on Google+

c m y

NOVISAD*

PONEDEQAK7.NOVEMBAR2011.GODINE

GODINALXIX BROJ23251 CENA30DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PIJUTUGUDARAZBIJU

Svaki{estistanovnik Srbijealkoholi~ar

str. 15

POZIVNAPROMENUKOSOVSKEPOLITIKE PRESTROJAVASTRANKE

Jerkov:Liga saDS-om,ali nezbogKosova

„ D N E V N I K O V A ”  T E M A :  UPRKOSZAPLENAMAIHAP[EWIMA, TE[KOSESUZBIJATRGOVINANARKOTICIMA

Ekonomija 4 Nova radna mesta u Ba~kom Mono{toru 5 Kristijan Oto Noi: Kriza je promenila na{e planove

NEMA^KAZAINTERESOVANAZABRZUPRUGU OD[TUTGARTADOISTANBULAPREKOSRBIJE

EVROPSKACENTRALNABANKAOLAK[AVA@IVOT STOTINAMAHIQADADU@NIKAIUSRBIJI

Euriborobara ratezakredite str. 4

Politika 2 Fejt: Sve ideje o Kosovu na sto 2 Tu~a u Vojvo|anskoj partiji

str. 3

Srpske pruge lo{e ~akiza19.vek

NASLOVI

Berza 6 [ta to Nemci rade boqe od drugih

Za nove dil  er  e uvek ima kand  id  at  a str. 13

MNOGINOVOSA\ANIODLU^I[EDASTAROSTNEDO^EKAJUNEPISMENI

7 Jodna bawa bi}e kao nova 9 Golubovi (pod)stanari Spensa 9 Prozivka u vrti}ima uvela red

Vojvodina 11 Ni riba vi{e ne poma`e 12 Investitori tra`e sigurnost 12 „Sova” na trpezi

Crna

Mamaradidoma}i, decagapregledaju

13 Policajac se ubio na radnom mestu 13 Raskrsnica nije bila obezbe|ena

Dru{tvo 15 Ima nade za one koji se (jo{) ~ude lo{im vestima 15 Sve vi{e slepe dece u sredwem Banatu

str. 14

SPORT

NoviSad

Obla~noi vetrovito

Filmska 22 U susret stotoj godi{wici srpskog filma

Kultura Najvi{atemperatura 16° S

n ANITITULA ZARO\ENDAN

n NOVAPOBEDAODBOJKA[ICASRBIJEUJAPANU

n PARTIZANLAKOPROTIV CIBONE str. 16 – 20

23 Uspeh novosadskog pijaniste Mladena ^oli}a

2

POLiTikA

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

[EF ME\UNARODNE CIVILNE KANCELARIJE U PRI[TINI PITER FEJT

Sve ideje o Kosovu na sto

poslani~ke teme

Vladi nije jasno VladaSrbijere{ilajedaodbije amandman SVM-a po kojem biVojvodinauKomisijuzajavno-privatno partnerstvo delegiraladva~lanaumesto,kakoje sadapredlo`eno,jednog.SVMje zahtevaodajo{jednomestoutoj komisiji, shodno predlo`enom zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, ustupi kabinetpremijera. Obrazla`u}i razloge zbog kojihodbijaSVM,Vladajere-

kladaizobrazlo`ewanevidi razloge koji upu}uju na neophodn ost usvaj aw a amandm an a. Iz ove stranke su Vladu premijeraMirkaCvetkovi}aupozorilinatodatakvou~e{}eu dev et o~ lan oj  kom is ij i nij e srazmerno udelu Vojvodine u privrediSrbije.Totelobi}e zadu`eno  za stru~nu pomo} pri realizaciji projekata javno-priv atn og partn ers tva i koncesija.

Koja korist od Evrope Zamenikpremijeraiministarunutra{wihposlovaIvicaDa~i} obavestiojeparlamentdajedosadaizdato3,6milionanovihpaso{aioko3,3milionali~nihkarti. –Kadjere~oviznojliberalizaciji,mislimdajetotemaokojoj netrebadapolemi{emo,zato{tojetomo`dajedinadobraikonkretnastvarkojusugra|aniSrbijemogliosetitiodevropskihintegracija.Akogra|anine{toikritikuju,tosigurnonijeviznaliberalizacija. Jer, ko }e da kritikuje {to sada mo`e putovati bez viza?–podvukaojeDa~i}.

Dobar doma}in Proteklih dana dosta se komentarisalo o pojavqivawu {efa poslani~ke grupe PUPS-a Moma^olakovi}a,predstavnika stranke vlasti, na slavi opozicionihnapredwaka,gdemujedoma}inbiokolegaizparlamenta,

mentarnim i onim koje imaju program sli~an PUPS-u i uva`avajuna{estavove,bezobzira natodalisuvlast,iliopozicija.Postojemnogapitawauna{oj dr`aviokojimasemoraposti}i konsenzus.

[ef Me|unarodne civilne kancelarije u Pri{tini Piter Fejt izjavio je da se nada da }e problem barikada na severu Kosova biti re{en mirnim putem i ocenio da je po`eqno da se situacija na tom podru~ju„vratiunormalu{to jevi{emogu}e”. „Qudi sa severa ne treba da bud u krim in al iz ov an i, nit i smatrani za deo nekakve krimin aln e scen e”, nag las io je FejtuintervjuuFonetuipreciziraodasu„90odsto,mo`da i vi{e od toga, gra|ani koji po{tujuzakon”. „Oni`eledasesveovorazre{i,dasekre}uslobodnoida bududeoevropskebudu}nosti”, rekaojeFejt,alijeukazaoina veze„srpskihialbanskihkriminalnih organizacija, {to je potrebnoeliminisati”. Fejtje,kaova`nudimenziju sit ua c ij e na sev er u Kos ov a, ozna~io „red, zakon, vra}awe slobodekretawaija~awevladavineprava,{tojeuodgovornostiKforaiEuleksa”. Mora da postoji komunikacijaizme|useveraizajednice kosovskihAlbanaca,jerse,kako je napomenuo Fejt, „svi u me|unarodnoj zajednici sla`u dasevertrebadaostaneunutar Kosova”.

Paralelne strukture [efMe|unarodnecivilnekancelarijeuPri{tinijepodsetionaizjavunema~kekancelarkeAngeleMerkel opotrebi dase„demontiraju”paralelnestrukture. Napomiwu}idajeva`nodaSrbijarazmi{qaodugoro~nim re{ewimazasever,Fejtjerekaodauzdravstvui{kolstvuparalelne institucije ne}e morati u potpunosti da se ukinu, „ali}emoratidabudutransparentneiodgovorne,{tojezahtevEU”. Fejt je ponovio da me|unarodna zajednica ne}e prihvatiti nikakvepromenegranicaioceniodajesituacijanaBalkanu geografskistabilizovana.

Upitan o re{ewima za sever,dalibitomogladabude {iroka autonomija tog podru~ja ili federalizacija Kosova,Fejtjerekaodane}ekateg or i~n o da odg ov or i, ali smatra da bi „sve ove ideje trebalodabudunastolu”. „Treb al o bi da pos toj i spremn ost za ang a` ov aw e u razgovorima,kaoifleksibilnostikreativnostunala`ewu re{ewa”,naglasiojeFejt. Fejt je, istovremeno, precizirao da „postoje tri osnovna principa koja nas vode ka re{ewu:nemapodele,nemanasiqa i nem a zam rz nut og konflikta”. Evropska unija ne mo`e tolerisatidaseverKosovazavr{i kao zamrznuti konflikt, padatamo{wigra|aninemaju nikakvu perspektivu za boqu budu}nost,istakaojeFejt. Pov od om prob lem a adm instrativnih prelaza na severu, Fejt je naglasio da je Kosovo „za EU jedna, celovita, jedinstvenacarinskaoblast”. „Zakqu~eni su sporazumi u tehni~kom dijalogu, u kojem posreduje EU”, rekao je Fejt i podsetio da su sporazum o kosovskom carinskom pe~atu obe strane priznale kao zvani~ni dokument.

Protiv Stefanovi}a i krivi~na prijava? Skup{tina zajednice Op{tina Kosova i Metohije pozvalajeju~eSrbesaseveraKosova da „ne prihvate sporazum kojim bi se re{ilo pitawe prelazaBrwakiJariwejerbi sewimezaokru`iladr`avnost Pokrajineaonjeusuprotnosti sava`e}imUstavomRepublike prvi~ovekkluba„Napred,Srbijo!”TomislavNikoli}. – Pozvani smo na slavu jedne odnajve}ihopozicinihstranaka i bili smo du`ni da ispo{tujemo i tu partiju i wenog lidera Tomislava Nikoli}a – ukazuje ^olakovi}. – Mi smo, ina~e, otvorenizasveopcije,darazgovaramosasvimpoliti~kimpartijama u Srbiji, posebno parla-

Na molbu da ispri~a kako se ose}aonaslavinapredwaka,^olakovi}namodgovara: –Zadovoqansamkakomejedoma}indo~ekao,pozdravioiugostio–srda~no,qudskiikorektno. Zadovoqstvo sam preneo i momrukovodstvu,presvegapredsednikuPUPS-aJovanuKrkobabi}u – otkriva svoje utiske “Dnevniku”^olakovi}.

Smrznute plate UparlamentSrbijestigaojefinansijskiplanAgencijezaenergetikuzanarednugodinu,kojijeSavetovogregulatornogtelausvojio 31. oktobra. Wime je predvi|eno da Agencija naredne godine prihodujeirashodujeoko192,6milionadinara.Odukupnesume,na zarade,doprinose,naknadepougovorimaidrugeli~nerashodeinadoknadeoti}i}e130,5miliona,{tojetridesetakpostovi{eodsumeplaniranezaovugodinu.Reprezentacijajeplanirananacifru odoko300.000dinara,dok}etro{kovireklameipropagandaumestoovogodi{wih347.000,bitismawenina212.000dinara. Udokumentupredo~enomposlanicimapodse}asenatodaplateu Agencijinisumewaneodpo~etka2008.godine.Popodacimakojeje Vlada Srbije obnarodovala jo{ pre dve godine, plata direktora Agencijeiznosilaje243.183dinara.

Krasi} ho}e Irance Poslanik SRS-a Zoran Krasi} nedavno je opet protestovao{touparlamentujo{uvek nije formirana grupa prijateqstvasIranom. –Imamoposlanikekojisuse prijavili i ja treba da budem predsednik te grupe prijateqstva. Sti~em utisak da i mene mrzitepazbogtogane}etedaje formirate i da negujete dobre odnose s Iranom. A vi ste, gospo|o \uki}-Dejanovi}, u Te-

heranu najavili, ~im se vratite u Beograd, odmah }e biti form ir an a grup a prij at eqstva.Pri~aomijeambasador,i ministariPetarJoji} jebios vama u delegaciji – naveo je Krasi},optu`iv{idaizatoga stojipredsedikOdborazainostrane poslove Dragoqub Mi}unovi}.–Mo`e~ovekdabude doajen, mo`e da bude {ta god ho}e, ali ne mo`e od wegove voqedazavisi.

Svi na „Tvit-Tvit” Na{iparlamentarcimalosuseovihdanabaviliiekonomijom na dru{tvenoj mre`i „Tviter„. Poslanik SNS-a Dragan [ormaz osvrnuosenasaop{tewe„Fiajata”ukojemka`u:tra`ilismotajnostugovora. –Aman,qudi,ugovorjesbuxetom,atonemo`ebititajna–poru~uje[ormaz. PoslanikLDP-aBojan\uri} pitasekakosuqudimogliverovati„dasumogu}iaran`manizaEgipat,tolikojeftinijioddrugihagencija,{tojeistokaoverovatiikandidaturuzaEUbezpromenepolitike“. Otomekolikodru{tvenemre`edobijajunazna~ajuususretizbornojkampawisvedo~iiporukaposlanikaDS-aKonstantinaSamofalova. „Svi javni funkcioneri bi trebalo da budu na ’Tviteru’“,smatraovajparlamentarac. S. Stankovi}

Srbije”. „Najava {efa pregovara~kog tima Beograda Borislava Stefanovi}a da je blizu re{ewe za administrativne prelazeBrwakiJariwe,zakoje i sam ka`e da nije idealno, predstavqa kapitulaciju pred zahtevima Pri{tine”, navodi se u saopstewu Skup{tine za-

jedniceOp{tinaKosovaiMetohijeidodajedase„timdogovorom predvi|a da na prelazimabuduiTa~ijevicarinicii Rexepijevi specijalci”. Zbog ovih,kaoisvihranijihdogovorasaPri{tinom,kojimajeBorislav Stefanovi} li{io SrbesaKosovaiMetohijeli~nih

dokumenata, Skup{tina zajedniceOp{tinaKosovaiMetohijepodne}eunajskorijevreme krivi~nu prijavu protiv Stefanovi}a za delo nacionalne veleizdaje, ka`e se u saop{tewukojejepotpisaopredsednik Skupstine ZOKiM Radovan Nici}.

VESTI Protest u Bawi Koviqa~i Oko2.000gra|anaju~ejenaprotestnom skupuuBawiKoviqa~izatra`iloizme{tawe svih ilegalnih imigranata i azilanata,kaoiCentrazaaziliztogturisti~kogmesta.Naskupusimbli~nognaziva„Kojeslede}i”govorilisunezadovoqnigra|aniipredstavnicituristi~kihi zdravstvenihradnika,zainteresovanihza re{ av aw e prob lem a nek ont rol is an og priliva imigranata u Bawu Koviqa~u. Upu}en je javni poziv ministru unutra{wih poslova Ivicu Da~i}u i komesaru za izbeglice Republike Srbije VladimiruCuci}u dado|uuBawuKoviqa~iisa me{tanima razgovaraju o re{avawu tog problema. Dogovoreno je da roditeqi,

zbogsigurnosti,odponedeqkanepu{taju decuu{kolu.Neposrednipovododr`avawamitingajeslu~ajsilovawadr`avqanke Velike Britanije pro{log ~etvrtka, zakojejeosumwi~enopetoroimigranata iz Avganistana. Prema posledwim podacima policijske stanice u Loznici, trenutnovanCentrazaaziluBawiKoviqa~i, koji ima 80 mesta, boravi vi{e od 2.500azilanataizAfrikeiAzije.

Saradwa CP i DSB Crnogorska partija i Demokratski savez Bugara (DSB) postigli su dogovor o saradwi,me|usobnompomagawuikoordinisawu aktivnosti gde god za to postoji zajedni~ki interes, saop{tila je danas CP.UDeklaracijiorazumevawuisarad-

wi,potpisanojusubotuuBosilegradu,te dvestrankenacionalnihmawinadogovorilesusedajednadrugojstavenaraspolag aw e sops tven e kad rovs ke i inf rastrukturne potencijale.Potpisuju}i dokument, predsednici dveju stranaka NenadStevovi} iDragoqubIvan~ov suistakli da je na taj na~in dat formalni okvirzatrajnuiefikasnusaradwuCPi DSB,kojibimogaodapredstavqa„nukleusokupqawaiorganizovawapoliti~kih partija nacionalnih zajednica radi su{tins kog re{ av aw a wih ov ih prob lema”.Na sastanku predstavnika nacionalnihzajednicaBugaraiCrnogoracauSrbijiuBosilegradususporazumosaradwi potp is al i i Kult urn o-inf orm at ivn i centar „Bosilegrad” i Udru`ewe CrnogoracaSrbije„Krsta{”.

Posle tu~e u VP, najavqene krivi~ne prijave Protiv Miroslava Nini}a i jo{ nekoliko osoba bi}e podn et e kriv i~n e prij av e zbog izazivawa incidenta u kojem je, prilikom provaqivawa u prostorije Vojvo|anskepartije(VP)uNovomSadu, bilo povre|enih, izjavio je ju~e Tanjugu ~lan Predsedni{ tva VP Mil om ir Bat a [ikuqak. Istovremeno, Nini}kaopredsednikSkup{tine VP je u saop{tewu u ime „velikeve}ineuVP”izrazio `aqewe zbog incidenta koji se dogodio ju~e i naglasio da nik ak vog prov aq iv aw a u strana~keprostorijenijebilo, neg o da su ~lan ov i te stranke normalno otkqu~ali vrata, pri tom demantuju}i navodeopovre|ivawu„biv{e generalnesekretarkeVP”. Predsedni{tvo VP, ~iji je predsednikAleksandarOxi},

na sedn ic i odr` an oj pos le tog incidenta, raspustilo je gradski i op{tinski odbor stranke koji su, kako je navedeno u saop{tewu, poku{ali da pu~em preotmu VP, wene prostorije i imovinu, kao i da smene kompletno rukovodstvoVP,naskup{tiniu@abqu „zakazanoj mimo statuta”.Odr`avawem te programskeskup{tine,kojujeorganizovaoNini},nanetajeogromna{tetaugleduVP,navodise jeusaop{tewuidodajedasuu toku istog dana obijene prostor ij e VP u Nov om Sad u, ukradenpe~atiuzurpiraninternetsajttestranke. Predsedni{tvo VP isti~e idasu~lanovitogtela,koji se nisu slagali sa odlukama skup{tine, napustili sednicuipripovratkuustrana~ke prostorije zatekli zakqu~a-

na vrat a jer je prom ew en a bravaaprotivonihkojisuto u~inili bi}e podneta krivi~na prijava.Prilikom poku{ aj a ~lan ov a Preds edn i{tva VP, sa Oxi}em na ~elu, da u|u u sedi{te stranke, nastao je mete` i u tu~i je povre|enonekolikoosobaapotom je policija obavila uvi|aj.Usaop{tewupredsednika Skup{tine VP Nini}a navedeno je da „biv{a generalna sekretarka VP” Sawa Telarov nijepovre|enausedi{tu te stranke 5. novembra, nego jeonapovredilanogudvadana ranije,o~emupostojidokazu Klini~komcentruVojvodine. „Nikonijeprovaliouprostorijestrankenegosuvrata otkqu~ana kqu~em”, isti~e Nini} i nagla{ava da nije ta~notodasupe~atiStatut VPukradeni.”@aonamjezbog

neprijatnostikojasedogodila unutar stranke”, naveo je Nini}inapomenuodasuneke informacije, koje su o tom incidentu objavqene u medijima, klevete koje su nanele {tetu wemu li~no i velikoj ve}iniuVP. VPjenedavnosaop{tilada je iza{la iz ~lanstva Ujediwenih regiona Srbije (URS) zbogtoga{toje,kakojenavedenouranijemsaop{tewu,ta politi~kagrupacijanapustila svoje izvorne principe o dec ent ral iz ac ij i Srb ije.Struja u VP, koju predvodi Nini}, usprotivila se izlasku te stranke iz URS.Povodomdoga|awauVP,Tanjuguje uInformativnojslu`biPokrajinskog odbora URS re~enodasutounutra{westvari VP i da URS ne vidi razlog daihkomentari{e.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

3

POZIVNAPROMENUKOSOVSKEPOLITIKEPRESTROJAVASTRANKE

Jerkov:LigasaDS-om, alinezbogKosova LSV }e na narednim republi~kim izborima nastupiti u koaliciji sa DS-om, izjavila je ju~e za „Dnevnik” portparolka Lige Aleksandra Jerkov. To sa DS-om, obja{wava, nije formalno dogovoreno, ali Liga „nema razloga da mewa koaliciju koja je, po nama, funkcionisala„. Naime, predsednik LSV-a Nenad ^anak rekao je na strana~koj tribini u Pan~evu po~etkom novembra da }e Liga na izborima „i}i u jednu {iru koaliciju sa na{im partnerima i sa pro{lih izbora, zna~i sa DS, pa svima ostalima”, preneto je na internet strani LSV-a. Kako se navodi, ^anak je dodao da }e LSV na izbore na pokrajinskom i lokalnom nivou i}i sama. - Na pokrajinskom i lokalnom nivou idemo sami, jer imamo mogu}nosti za to, a zbog izbornog sistema na nivou Srbije smo prinu|eni da idemo u neku koaliciju.

I}i }emo u svaku koaliciju koja mo`e da pobedi Srpsku naprednu stranku. Verujem da postoji samo jedna koja to mo`e da uradi - kazala je portparolka Lige, potvrdiv{i da je to DS. Ona je navela da je za Ligu „pomalo neubi~ajen” javni poziv na

potpisivawe proglasa „Preokret”, jer se „na takav na~in ne prave politi~ki savezi”, ali da }e ga, ako budu dobili „ozbiqan poziv”, razmotriti.

Naime, iako je skoro ve} vi|ena u tom pokretu, LSV ipak nije potpisnica proglasa kojim LDP, SPO, SDU i druge stranke i pojedinci, tra`e promenu kosovske politike i nastavak evropskih integracija Srbije. - To nije neka opcija koja je nama strana. Sa svim tim strankama smo sara|ivali, kao i sa DS-om. U svakom slu~aju, nemamo problem s tim da razgovaramo sa svim bliskim opcijama koje nam ponude bilo kakvu saradwu - kazala je portparolka LSV-a. Ona je, me|utim, navela da LSV ne pravi koaliciju na osnovu kosovske politike i dodala da ni u ZEV nisu u{li zbog Kosova „nego zbog drugih stavova”. - Uostalom, taj pokret „Preokret” }e morati da sara|uje i nakon izbora sa DS-om, koji verovatno tu politiku ne `eli da promeni. Tako da ne vidim ~emu pravqewe te velike razlike, ukoliko }e se posle sara|ivati - kazala je Aleksandra Jerkov.

^anakpozivaTadi}a - Svaki pojedinac u Srbiji ima pravo da ne{to potpi{e ili ne potpi{e. Ali kad je u pitawu prilika da se promeni pogubna kosovska politika, onda ne sme biti dileme. Ta politika se mora promeniti, jer nema vi{e varawa sa parolom „I EU i Kosovo” - kazao je lider SPO-a Vuk Dra{kovi} ju~e u Ni{u na tribini „Srbija na raskr{}u, {ta daqe?„, komentari{u}i odbijawe predsednika dr`ave i DS-a Borisa Tadi}a da potpi{e proglas „Preokret”. Gost tribine, predsednik LSV-a Nenad ^anak rekao je da „to {to je SPO partija desnice, a LSV levice sada nije pitawe„, ve} „ ho}e li Srbija `iveti„.

- LSV podr`ava ovu vladu, ali samo zato {to 2008. nismo imali kud. Da nismo, imali bismo na vlasti Ko{tunicu, Tomislava Nikoli }a, Alek san dra Vu ~i }a, Ivi cu Da ~i }a. Ovako imamo samo Ivicu Da~i}a. Kada smo 10. januara 2000. u prostorijama SPO-a u Beogradu formirali DOS, tamo sam video qude u koje nisam imao nikakvu sumwu, proverene opozicionare. A onda sam video generale Peri{i}a i Obradovi}a, Neboj{u ^ovi}a. Rekao sam: „Vu~e, ja odoh”. A onda je Vuk rekao da je to ve}a stvar i od mene i wega. I ostao sam. Takav izbor mora danas da uradi Boris Tadi} - rekao je ^anak.

Polemika oko proglasa pokreta „Preokret” nastavqena je ju~e, nakon {to je u subotu taj dokument obeldawen na strana~kom skupu LDP-a u Beogradu. Reaguju}i na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da to ne}e potpisati, li-

glas, jer se su{tinski ne sla`e sa politikom odustajawa od legitimnih dr`avnih i nacionalnih interesa. Istakao je da se interesi Srbije ne mogu redefinisati svakih nekoliko godina samo zato {to su

der LDP-a ^edomir Jovanovi} rekao je da Tadi} gre{i ukoliko taj dokument smatra ekstremizmom. Jovanovi} je objasnio da se „Preokretom„ `eli spre~iti nova nacionalna katastrofa, kao i da nema vremena za gubqewe. - Ne treba Srbiji gatawe o tome {ta }e se desiti za 30 godina, ni politika novog Gazimestana, mi moramo da mislimo o tome {ta nas ~eka za tri meseca. Ni{ta od Srba i Srbije na Kosovu ne}e ostati, ako Srbija 9. decembra stane i ako `ivote i sudbine ve`emo za barikade - rekao je Jovanovi} u izjavi dostavqenoj Tanjugu. Prema wegovim re~ima, oduzimati evropsku budu}nost Srbije zna~i gurati je u samoizolaciju. S druge strane, Tadi} je na regionalnom seminaru studenata, u subotu uve~e na Kopaoniku, izjavio da ne mo`e da potpi{e pro-

se promenile me|unarodne okolnosti. - Zemqa koje se lako odri~e svojih legitimnih interesa tog trenutka biva prepoznata od velikih sila kao zemqa kojoj se novi uslovi postavqaju od {ale i gube kredibilitet u politici - upozorio je Tadi}. On je primetio da je neobi~no {to ga te stranke uop{te pozivaju da tako ne{to u~ini. - Politika na Kosovu ne mo`e da bude kamen o na{em vratu, ali taj problem ne mo`emo re{iti amputirawem dela tela - istakao je Tadi}. Tadi} je objasnio da bi primenom plana Martija Ahtisarija srpski narod za tri decenije potpuno nestao sa Kosova i Metohije, i da zato ne mo`e da podr`i programske zahteve nekih stranaka koje insistiraju na zaokretu u po-

litici prema Kosovu prihvatawem tog plana. Po wegovim re~ima, svi u Evropi znaju da su interesi Srbije na Kosovu legitimni i zato niko ne tra`i od Beograda da eksplicitno prizna Kosovo, iako bi neke dr`ave volele da Srbija to u~ini na implicitan na~in. Tadi} je poru~io da }e zato nastaviti da dogra|uje politiku koja Srbiji obezbe|uje evropsku budu}nost i ekonomski prosperitet i istovremeno sprovodi politiku za{tite legitimnih interesa na Kosovu kojih dr`ava Srbija ne mo`e i ne sme da se odrekne. - Niti ima prosperitetne budu}nosti ako se odreknemo Kosova, niti ima Kosova ako se odreknemo evropske budu}nosti - objasnio je Tadi}, i konstatovao da bi redefinisawem nacionalnog identiteta, koji je delom vezan i za Kosovo, ~itav srpski narod u budu}nosti imao velike probleme. - Ideja o odricawu o na{ih interesa na KiM je opasna i sa stanovi{ta evrointegracija. Iluzija je da bi Srbija ako bi se odrekla svojih interesa na KiM dramati~no ubrzala proces pribli`avawa EU, a to dokazuje i primer okon~awa saradwe sa Ha{kim tribunalom - rekao je Tadi}. Okon~awem saradwe sa Ha{kim tribunalom Srbija je, kako je objasnio, na neki na~in razotkrila prirodu politike na evropskom kontinentu, jer se pokazalo da u EU u trenucima krize pro{irewe nije popularna tema. Zato je, smatra, iluzija i zabluda da bi Srbija promenom politike prema Kosovu osvojila nove razvojne potencijale i ubrzala proces pribli`avawa EU. S.Nikoli}

4

ekonomija

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

EVROPSKACENTRALNABANKAOLAK[AVA@IVOTSTOTINAMAHIQADADU@NIKAIUNA[OJZEMQI

Euriborobarasrpskeratezakredite Gra|anikojiotpla}ujukrediteindeksiraneuevrima,asavarijabilnom kamatnom stopom, mo}i}eizgledamalodapredahnu. Evropska centrala banka je predvadanasnizilasvojureferentnustopuza0,25odstoiona sadaiznosi1,25procenata.Toje osnovnireperpremakomesekasnijeformiraeuribor-po~etna stopa po kojoj sve banke u evrozoniformirajusvojekamate. Ona je direktno zavisna od euriborakojisesadaspustiosa 1,79na1,77odsto.[tautomsvetlu~ekana{edu`nikekojiotpla}uju zajmove indeksirane u tojvaluti? USrbijisekamatezakredite vezane za evro formira na dvana~ina.Mo`ebitifiksnai u tom pogledu pad referentne stopeisawomeuriboranadaqu otplatu ne uti~e. Wihova rata zavisiiskqu~ivoodkretawana kursnojlisti.Momentalnoevro

Gra|aniuSrbijidugujubankamaukupno 540milijardidinara rastepajeuupetaksredwikurs Narodne  banke Srbije bio 101,92dinara.Predesetakdana

Novaradnamesta uBa~kom Mono{toru Potpredsednica Vlade za privredu i regionalni razvoj VericaKalanovi} uru~i}edanasugovoropodsticawuinvesticija kompaniji „Mono metal”uBa~komMono{toru,saop{tiojekabinetpotpredsednice vlade. Kompanija „Mono metal” je za pokretawe proizvodwe i zapo{qavawe 100 novih radnika u Ba~kom Mono{toru dobila podr{ku Ministarstvaekonomijeiregional-

nograzvojaiAgencijezastranaulagawaipromocijuizvoza u14.kruguProgramazapodsticajdirektniminvesticijama. Kompanija „Mono metal” ulo`i}e 2,7 miliona evra u proizvodwu metalnih konstrukcija,azatajprojekatdobilisupodsticajeuvisiniod 500.000 evra. Sve~ana dodela ugovora}ebitiodr`anaunovoizgra|enojhalitekompanije,navedenojeusaop{tewu.

UNIP-u~eka osammilijardi Ministarstvo ekonomije i reginalnog razvoja raspisalo je konk urs za fin ans ir aw e projekata sredstvima Nacio- nalnog investicionog plana (NIP)u2012,arokzapodno{ewe prijava isti~e 15. decembra. Nacionalne projekte }e mo}i da predlo`e resorna ministarstva, a regionalne i me|uop{tinske vi{e lokalnih sam ou p rav a, auton omn a pokrajinaiministarstva,dok }e lokalne projekte mo}i da prijave samo najnerazvijenijih46op{tinauSrbijiiop{tin e pog o| en e elem ent arnimnepogodama. U posledwoj kategoriji je re~olokalnimsamoupravama obu h va} en im prog ram im a „Razvojinfrastruktureunajnerazvijenijim op{tinama u Srbiji” i „Sanacija infrastrukt ur e nak on elem ent arnihnepogoda”.NIP}enajverovatnije raspolagati sa oko osammilijardidinarazafinansirawe iskqu~ivo infrastrukturnih projekata, kazali su u Ministarstvu. Ministars tvo ekon om ij e }e, po

usvajawubuxetaza2012,donetiodlukukoji}eodprijavqenih projekata biti finansirani idu}e godine. Odobreni projekti moraju da budu dotirani u iznosu od 10 do 50 odsto. Unajnerazvijenijimop{tinama i onim koje su pogo|ene elem ent arn im nep og od am a, odobreniprojekti}eupotpunosti biti finasirani sredstvima NIP. Konkurs je raspisan 28. oktobra, objavom u Slu`benom glasniku, a prijava projekata je po~ela 1. novembra. Sreds tvim a NIP-a bi} e fin ans ir an i sam o tehn i~k i spremni projekti, kao i izradaprojektno-tehni~keiplanske dokumentacije za nacio- nalne i regionalne projekte. NIP}eu2012,tako|e,nastavitisafinansirawempojedinih zap o~ et ih proj ek at a. U 2011. je za finansirawe bilo prijavqeno oko 1.500 projekatauvrednostiod90milijardi dinara, ali NIP ove godine, me|utim,raspola`esa6,8milijardi.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`iza

Kupovni zadevize

EMU

evro

1

99,8815

101,9199

104,2641

99,5757

Australija

dolar

1

75,0989

76,6315

78,3940

74,8690

Kanada

dolar

1

71,4153

72,8728

74,5489

71,1967

Danska

kruna

1

13,5172

13,6910

14,0059

13,3761

Norve{ka

kruna

1

12,9119

13,1754

13,4784

12,8724

[vedska

kruna

1

10,9874

11,2116

11,4695

10,9537

[vajcarska

franak

1

82,2070

83,8847

85,8140

81,9554

V.Britanija

funta

1

115,7778

118,1406

120,8578

115,4234

SAD

dolar

1

72,2679

73,7428

75,4389

72,0467

Kurseviizovelisteprimewujuseod04.11.2011.godine

doma}avalutaseboqedr`alai evrojedugobiotekne{topreko99dinara.

Du`nicikojiotpla}ujuzajmove savarijabilnomstopommoguo~ekivatini`ukamatu.Ta~nijetuse stopa formira tako {to se na euribordodaban~inamar`a.Kod nas je to naj~e{}e kod stambenih kredita indeksiranih u evrima. Bankeobi~nostopepremaeuriboru poravnavaju svaka tri meseca, patamogdepeglawepadaovogmesecaklijenti}eimatine{toni`u kamatu pa samim tim i mawu obavezu izra`enu u evrima. Tako gdeseporavnaweo~ekujezamesec ilidvaovapromena}eva`itisamo ako u tom periodu ne do|e do promena. Ukoliko pak euribor poraste ili ode na ni`e ta nova stopa}esedodavatinamar`u. [tabankario~ekuju,sobzirom dajeeuribordugobionaistorijskomminumumu-gotovonanuli,a tek je pre ne{to vi{e od godinu danapo~eodaraste? -Kodnassestopazazajmovesa varijabilnom kamatom uskla|uje

kvartalnopa}etakobitiisadaka`e Vojin Lazarevi} iz Vojvo|anske banke, ~lanice NBG. Mnogo kolega o~ekuje da referentna stopa centralne evropske bankenastavidapada.Ho}elise ta o~ekivawa ispuniti zavisi}e od vi{e ~inilaca, a pre svega od togakako}esekretatiinflacija uevrozoni. Ukoliko u narednom periodu cenemirujuistopa}enani`e,u suprotnomrealnojeo~ekivatida }edaraste.Istupolitikukadaje inflacija u pitawu vodi i na{a centralnabanka. Goran Mili}evi} iz Komercijalne banke ka`e da oni imaju u ponudi kredite sa promewivom kamatomifiksnom.Zakojuuslugu}eseklijentopredelitizavisi odwegovihmogu}nostialiiprocene same banke. Klijenti koji vra}aju varijabilne zajmove vezane za evro mogu o~ekivati ni`u stopu.

Gra|aniuSrbijidugujubankama ukupno 540,26 milijardi dinara, {to je podatak zakqu~no sa septembrom. Od te sume 70 odsto zajmovajeindeksirano.Odtihindeksiranihopet70odstosukrediti vezani za evro. Varijabilnu stopunakojueuriboruti~eimaju stambeni krediti, tu }e biti ne{to povoqnije za klijente. Oni kratkoro~ni kao gotovinski ili potro{a~ki su uglavonm sa fiksnomstopom.Zaonekojisusevezaliza{vajcarskefrankeostaje svepostarom. Kamate za stambene zajmove u evrimakodnassusadaizme|u6,39 i 8,31 odsto. Ni`e su za zajmove kojisuosiguranikodNacionalne korporacije.Zagotovinskezajmovejekamataod15do19odsto.Aod 1.julazasvezajmovekojisuindekisranineophodnojeu~e{}eili depozit, za komercijalne stambenekreditetoje20odsto,azasve druge30. D.Vujo{evi}

NEMA^KAZAINTERESOVANAZABRZUPRUGUOD[TUTGARTADOISTANBULAPREKOSRBIJE

Srpskeprugelo{e iza19.vek Pril ik om ned avn e pos et e na{e dr`avne  delegacije nema~koj pokrajini Baden - Virtenberg,  u okviru srpsko-nema~ke saradwe razgovaralo se, izme|uostalog,iozajedni~koj izg radw i inf ras trukt ur e. PotpredsednikVladeBo`idar \eli} izjaviojedautojoblasti postoje dva projekta: prvi jedogovordazajedni~kinastupamopredBriselom,kakobise napravilakvalitetnaprugaod [tutgartadoIstanbula,adrugi se odnosi na zajedni~ku izgradwujednemultimodalnelukenaDunavublizuBeograda. Kakojeuovommomentunaju- spe{niji deo Evrope na liniji sever - jug, koji prati Rajnu i idekroz[vajcarskusvedo\enove u Italiji, veoma preoptere}en, izgradwom nove `elezni~ke mre`e i boqim kori{}ewemDunavauspostavilabi seboqavezasobe}avaju}imtr`i{tima Turske i Bliskog istoka,kojasuodvelikogzna~aja

izaNema~ku,aliiSrbijubar iz dva razloga - pomogla bi se izgradwaimodernizacijapruga ipove}aotransportprekona{ezemqe.KakouSrbijimnogi vozovi jo{ uvek voze pu`evom brzinom zbog lo{eg stawa pruge,stawe`elezni~kemre`evi{e nego vapi za izgradwom i modernizacijom. Vlada Srbije je planirala da za osam godina `elezni~ki Koridor 10 ima dvokolose~nu i elektrificiranu prugu kojom bi vozovi mogli da razviju brzinu od 160 do 200kilometarana~as(uodnosu na dana{wih 40 kilometara na sredKoridora10),za{tatreba blizu pet milijardi evra. Me|utim, finansijska konstrukcija se veoma te{ko zatvara, a davnoobe}anikreditirealizujusporo,pajepodr{kaNema~ke iBriseladobrodo{la. Od [tutgarta do Istanbula vode dva `elezni~ka puta: jedan ide preko Minhena, Be~a, Budimpe{te, Novog Sada, Beo-

Prvikolosecinaprole}e Prema srpskom master planu, modernizacija 770 kilometara pruganaKoridoru10planiranajeudvefaze:uprve~etirigodinegradilabisedvokolose~naprugasevernoodNi{aitaetapa obuhvatarekonstrukcijuiizgradwunadeonicamaPetrovaradin -NoviSad-Subotica,Stala}-\unis,Beograd-StaraPazovaIn|ija-Golubinci,apotomslediizgradwa`elezni~kihpostrojewauProkopuirobno-transportnogcentraubeogradskom`elezni~kom~voru,paremontprugeNi{-Dimitrovgrad.Zarealizaciju prve etape potrebna je 1,1 milijarda evra. Na prole}e se o~ekujeizgradwadvokolose~neprugeNoviSad-StaraPazovaiz kreditaEvropskeinvesticionebankeod200milionaevra.

grada, Ni{a i Sofije, a drugi preko Salsburga u Austriji, Qubqane, Zagreba, Beograda i daqekoridorom10. Stawe pruga u Srbiji je mawe-vi{e poznato. Od [ida do Beograda, gledaju}i iz pravca [ida ima dvokolose~na pruga, levikolosekjeulo{emstawu inawemunemo`edaserazvije brzina ve}a od 40 kilometara,adesnijedobar. Poznavaociprilikaka`uda najv e} i deo rob a dol az i iz pravca Budimpe{te preko Novog Sada do Beograda, a ~ak do StarePazovepostojisamojednokolose~na pruga, {to je ne-

spojivo sa koridorskim pravcem i tu treba da se izgradi dvokolose~na pruga - {to je i projekat Vlade Srbije. Ju`no odBeogradatrebarekonstruisati deonice od Beograda do Vel ik e Plan e prek o Mlad enovca i Velike Krsne. Od VelikePlanedoNi{ajeprugau pristojnom stawu, sem deonice Giqe - ]uprija. Kako je prio- ritet na Koridoru 10 dat izgradwi autoputeva, @eleznica je ostala u drugom planu i ko `elidarobastignebr`espolazi{ta na adresu, mora}e malodapodma`e{ine. R.Dautovi}

Dobreceneguraju Dr`avazapo{qava i{umare turizam Turisti~kiprometuSrbijiodpo~etkaovegodinezabele`iojerastod6,9odsto,podaci su Instituta za tr`i{na ist ra` iv aw a (IZIT). Turisti~ki promet ~ine ukupanbrojturistaibrojwihovihno}ewa. Ocena analiti~ara IZIT je da su u 2011. pozitivna pomerawauturisti~komprometunastalazbogne{torealnijeg sagledavawa bli`eg i daqeg okru`ewa i fleksibilnijeg pristupa u formirawu cena,alijeiposledicaizrazito lo{ih rezultata u 2010. Takojebilokakvopozitivno kretawe u ovoj godini izazivaloskokovitestoperasta. Prema podacima IZIT, na kraju tre}eg tromese~ja ove godineukupanbrojno}ewagostiju u Srbiji dostigao je 5,3

miliona, pri ~emu je ~etiri miliona no}ewa doma}ih, a ostatak odlazi na strane turiste. Broj no}ewa doma}ih gostiju je porastao za 4,6 odsto, a stranih za 14,9 odsto u odnosusunaprvihdevetmeseci2010. Kako je udeo doma}eg gosta u ukupnom turisti~kom prometu Srbije iznosio ~ak 76 odsto,toniosetnijastoparatabrojano}ewastranihturista nije mogla zna~ajnije da pov u~ e rast prom et a u tom sektorusrpskeprivrede,ocenilisuanaliti~ariIZIT. „Zbog tog a je neop h odn o stvoritipretpostavkezaja~i priliv stranih turista u na{u zemqu, kako preko promocije Dunava, tako i Beograda i planinskih centara”, navodiseupomenutojanalizi.

Ministar poqoprivrede i trgovineDu{anPetrovi} ka`e da }e dr`ava, nakon anga`ovawa 1.600 agronoma, zaposliti i 400 nezaposlenih {umarskih in`ewera. Oni }e raditi na premeru{umauprivatnomvlasni{tvu, planovima gazdovawa i wihovog boqeg ekonomskog kori{}ewa. „Srbija ima vi{e od million hektara {uma koje su u privatnom vlasni{tvu. Postoji 1,3 miliona vlasnika i suvlasnika privatnih {uma, koji imajuekonomskiinteresdawihove {ume budu kori{}ene na boqina~innego{tojetoslu~ajdanas”,navodi. Ministar je istakao da „mi, na`alost, kroz svoju istoriju nismouspelidautvrdimota~no stawestvarisana{im{umama uprivatnomvlasni{tvu,jerni-

kadanijeizvr{enpravipremer {uma”.Dr`ava}eiztograzloga anga`ovati {umarske in`ewerekoji}eraditipremer{uma u privatnom vlasni{tvu i paralelnosatiminaplanovimawihovoggazdovawa,rekaoje Petrovi}. Onjeukazaoda}eovajposao biti gotov u 2012. godini, kada o~ekuje da }e biti napravqen „kapitalaniskorakuorganizaciji kori{}ewa ogromnog prirodnogiekonomskogresursaza svakog od vlasnika ovih {uma, ali i za dr`avu”. Petrovi} je napomenuo da }e ovi {umarski in`eweri, sli~no agronomima u poqoprivrednoj proizvodwi, biti savetodavci vlasnicima privatnih{uma,kaoida}eporedpomenutihaktivnostibiti anga`ovani i na po{umqavawu na{eteritorije.

EKONOMISTAMIROSLAVZDRAVKOVI] UPOZORAVA

Maliizvoz, maleiplate Ekonomista Miroslav Zdravkovi} izjavio je da Srbija spada u grupu zemaqa sa najni`im zaradama u regionu „zato {to ima i najni`i izvoz po zaposlenom radniku”. „Na prose~nu zaradu od 383 evra, 527 evra je zarada od izvoza robe po zaposlenom u Srbiji”, rekao je Zdravkovi} preci-

Miroslav Zdravkovi}

ziraju}i da je mese~ni fond zarada u Srbiji oko 672 miliona evra. Me|u biv{im jugoslovenskim republikama zarada po zaposlenom od izvoza robe je jedino ni`a u Crnoj Gori - 250 evra, dok je prose~na zarada u toj zemqi 477 evra, ukazao je Zdravkovi} koji je i urednik portala makroekonomija.org Zdravkovi} je, me|utim, naglasio da, kada je u pitawu ju`ni sused, ne treba zaboraviti da Crna Gora ima dodatni bonus - prilive od turizma. Podaci do kojih je do{ao Zdravkovi} pokazuju i da je prose~na zarada u Sloveniji 988 evra, dok je zarada po zaposlenom od izvoza robe

2.044 evra, u Hrvatskoj prose~na zarada je 742 evra, a zarada od izvoza po zaposlenom 744 evra. U Bosni i Hercegovini (BiH) prose~na zarada je 420 evra, a zarada od izvoza robe po zaposlenom 541 evra, u Makedoniji prose~na zarada je 338 evra, a zarada od izvoza robe po zaposlenom 648 evra. „Prose~na zarada u najve}oj meri zavisi od toga koliko smo sposobni da izvezemo robe u evrima, {to zna~i da iskqu~ivo na taj na~in mo`emo da poredimo zarade u regionu”, objasnio je Zdravkovi}. Ovaj ekonomista je naveo da se srpski izvoz u odnosu na ranije godine pribli`io Hrvatskom, „{to zna~i da }e dinami~ki posmatrano i srpske zarade postepeno pribli`avati hrvatskim” „Mo`emo se osvrnuti pet ili 10 godina unazad i zakqu~iti da je danas srpska prose~na zarada malo iznad 50 odsto od hrvatske dok je pre pet godina bila na 30 odsto, pre deset godina na 15 ili 20 odsto. To zna~i da }e srpska zarada sa pola prose~ne hrvatske za pet godina dosti}i 75 ili 85 odsto hrvatske, {to su neke relacije koje su i postojale u biv{oj Jugoslaviji”, mi{qewa je Zdravkovi}. Zdravkovi} je ukazao da su uporedne analize neophodne jer upu}uju na to {ta u Srbiji treba mawati, ali i u ~emu je boqa od suseda. „Povoqan pokazateq je, recimo, da smo Hrvatsku pretekli izvozom u Nema~ku, a Slovence izvozom u Rusiju. Zna~i, bitno je videti da pozitivnih pomaka ima, a sa druge strane uo~iti {ta su najve}i problemi u srpskoj privredi kako bi se re{avali”, zakqu~io je Zdravkovi}.

INTERVJU

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

5

KRISTIJANOTONOI,PRVI^OVEKDDOR-aNOVISAD

Krizajepromenila na{eplanove Kada je italijanska kompanija Fondijarija SAI postala vlasnik DDOR-a Novi Sad iznena|ewe je bilo veliko. Vi{e od iznena|ewa bilo je kada su ovih dana po~ele pri~e o tome da su Italijani ovu ku}u prodali austrijskoj „Uniki”. Pregovora je bilo, ali kako sada stvari stoje Fondijarija preko ~lanice grupe DDOR Novi Sad ostaje na srpskom tr`i{tu. O tome za{to su hteli da odu i kako vide budu}nost prvi ~ovek kompanije DDOR dr Kristijan Oto Noi ka`e: - DDOR smo kupili kao dugoro~nu investiciju sa namerom da na srpskom tr`i{tu dugo ostanemo. Me|utim, dve godine nakon ulaska Fondiarije na srpsko tr`i{te po~ela je glo-

Name{tene {tete - Bilo je poku{aja naplate od{tete za nepstoje}u ili ~ak name{tenu {tetu, ali to za nas nije ni{ta novo. To je poznat problem na svim tr`i{tima osigurawa. Mi, kao i sve ostale osiguravaju}e ku}e preduzimamo mere u spre~avawu tih problema. balna finansijska kriza koja je uzdrmala Fondiariju. To je ne{to na {ta Fondijarija nije ra~unala a zahtevalo je da promeni poslovnu politiku i napravi nove poteze. Kao jednu od mogu}nosti za re{ewe problema razmatrali su prodaju delova grupe „Fondijarija SAI”. Tu se svakako na{ao i DDOR,

ali ne zato {to je to lo{a kompanija. Naprotiv, DDOR se pojavio kao dobra opcija jer je atraktivna kom pa ni ja ko ja ima veliki potencijal . l [ta se sa da doga|a i tra`i li se novi kupac? -U Fondijariji ja sam zadu`en za drugi re sor, i ni sam bio ukqu~en u pregovore oko promene vlasni{tva. Vi {e od tri godine radim na tome da ova kompanija bude stabilna kako bi mogla da prevazi|e sve probleme, pogotovo u ova krizna vremena i da bude {to boqa. To smo uspeli, kompanija dobro funkcioni{e, ostvaruje rezultate koji su realni u ovim vremenima i odli~no je pripremqena za budu}nost. To je kompanija koja mo`e da opstane i sama, tako da nije presudno ko joj je vlasnik. l Kakvo je stawe na srpskom tr`i{tu osigurawa? - Rast srpskog tr`i{ta je zastao pre dve, tri godine. Svakako, finansijska kriza i makroekonomske prilike su u~inile svoje. Kako }e razvoj te}i ubudu}e zavisi}e od posledica koje }e kriza ostaviti na Srbiju. Li~no nisam pesimista ali ne o~ekujem da }e u naredne dve godine do}i do ve}ih pomaka. Na nama je da svoju politiku poslovawa prilagodimo makroekonomskim uslovima i to i radimo.

l Dosta stranih investitora koji su ovde do{li ili su nameravali da do|u `alili su se na uslove poslovawa. Kakva su va{a iskustva? - Dok god su zakoni transparentni, logi~ni i jednako se za sve primewuju na tr`i{tu sve je u redu. U Srbiji bi pojedini zakoni mogli da budu jednostavniji za primenu i da vi{e podsti~u slobodnu inicijativu. Svakako smo mi ovde da se prilagodimo a ne da se `alimo. Za ovo vreme koliko smo prisutni ve} smo videli napredak i mislim da Srbija ide u dobrom pravcu. l Nedavno je do{ao novi tim u Udru`ewe osigurava~a Srbije. Kako sara|ujete sa novom ekipom?

- Da, do{ao je novi administra tiv ni tim u Udru `e we osigurava~a. Mislim da su sve ~lanice udru`ewa zadovoqne novim timom. l Da li vam je te`i{te poslovawa vi{e na imovinskim ili `ivotnim osigurawima i kako }e biti ubudu}e? - Svi segmenti poslovawa su nam podjednako va`ni. DDOR je slo`ena organizacija prisutna na svim segmentima i kod svih ciqnih grupa i to tako treba da ostane u budu}nosti. Mi smo za do voq ni ukup nim u~inkom na{e kompanije. Postigli smo visok stepen efikasnosti. Lepo je videti i biti siguran da kompanija ispla}uje {tete, plate i ra~une. D.Vujo{evi}

6

ponedeqak7.novembar2011.

berza

KRETAWANADOMA]EMFINANSIJSKOMTR@I[TU

Oprezzbogstraha odevropskihdugova Proteklih pet trgova~kih dana na Beogradskoj berzi obele`io je nastavak neizvesnosti po pitawu re{ewa du`ni~ke krize u evro-zoni {to je rezultiralo prili~nim oprezom ve}ine inostranih ulaga~a na doma}em tr`i{tu,navodebrokeri„Sinteza investa” u svojoj analizi kretawanadoma}emfinansijskomtr`i{tuuproteklojsedmici.Ukupanprometutrgovawuiznosioje 4,7 miliona evra, dok je indeks najlikvidnijihakcija,Beleks15, oslabio 2,5 procenata na 541,4 poena. Najprometnija hartija protekle sedmice je bila ni{ka AIK

banka koja je zabele`ila promet od 155,8 miliona dinara, u najve}oj meri zahvaquju}i samo jednoj transakcijirealizovanojposledwegtrgova~kogdana.AIKjeunedeqioslabio6,8procenata,ito po{to se neznatno oporavio nakon{tojeuponedeqakusamojednom danu oslabio 8,5 procenata. Beogradska Agrobanka oja~ala je tri procenta na 4.099 dinara uz neveliki obim prometa, u sedmici u kojoj je izglasan dogovor sa dr`avom po pitawu regulisawa obaveze novom emisijom akcija. Veliki promet protekle nedeqe zabele`ilajeKomercijalnabanka, ponovo zahvaquju}i jednoj ve-

likojtransakcijiukojojjerealizovano skoro 49.000 komada ovih hartijanaceniod1.890dinara.

Odhartijaizrealnogsektora najprometnija je bila „Voda Vrwci„kojajeporasla17,9procenatana4.600dinarautransakcijiukojojjeisprometovano14,7 odsto vlasni{va ove kompanije. Od likvidnijih hartija iz realnog sektora, NIS je ostvario promet od 35,1 miliona dinara, okon~av{i nedequ na nivou od 633dinarauzminusodskoropet odsto, dok je Aerodrom „Nikola Tesla„usvihpettrgova~kihdana bele`io pad vrednosti, oslabiv{iusedmici7,1odstona510 dinara, navode analiti~ari „Sintezainvesta”. E.D.

[tatoNemci radeboqeoddrugih

inovetehnologije,nema~kefirmeostalesuverne„starojekonomiji“.Zbogtogasupreduze}a~esto bila ismevana. Devedesetih godina ~esto se govorilo o „bolesnom mu{karcu Evrope“. Pri tom se mislilo na Nema~ku. Zemqanijevi{ebila„kowukturna lokomotiva“,ve}jebilanajni`e rangirana. „Velikimodelodpre10,15godina, podrazumevao je {to br`e napu{tawe tradicionalne industrije i po~etak sektora pru`awausluga,alionseupojedinim dr`avama nije odr`ao. Nema~ka preduze}a ostala su na klasi~nim industrijskim bran{ama, alisanajmodernijimproizvodima“, ukazuje Mihael Gremling. Odma{inadozavrtwa–„Madein Germany„setra`i.Glavniekonomista Nema~ke industrijske i trgovinske komore, Aleksander [umanka`edasupreduze}aproizvodilata~noono{toje{irom svetabilotra`eno.

„Daklema{ine,opremuzainfrastrukturu, energetsku tehniku…Sveono{tojeprivredamakojesadapo~iwudasemodernizuju jednostavno neophodno i

Itekakoseodustajaloodspektakularnih preuzimawa zarad veli~ineirasta.Zbogtoganije bele`en veliki rast prometa, ali su preduze}a postajala ren-

Dok je Velika Britanija u pro{losti akcenat stavila na investiciono bankarstvo, pru`awe usluga i nove tehnologije, nema~ke firme ostale su verne staroj ekonomiji. Zbog toga su ~esto bile ismevane tohitno.Svigovoreozemqama na pragu industrijskog razvoja. Akoone`eledaserazvijaju,potrebna im je infrastruktura, modernaoprema.Itojeono{to Nema~kamo`edaisporu~i“,ka`e[uman. Nema~ka preduze}a su se u pro{losti ponovo vi{e koncentrisalanawihovsu{tinski posao. Ignorisane su neisplativeoblastiilifilijaleinostranstvu koje bele`e gubitke.

tabilnijajersura~unalasadugoro~nim uspehom, ka`e ekonomista[uman. Alijo{ne{toseuNema~koj isplatilo. Pored velikih koncerna Simensa, BASF-a, Dajmlera, BMV-a, na hiqade zanatskih radwi i sredwih preduze}a, mnoga od wih u porodi~nom vlasni{tvu, doprinela su privrednom uspehu. Takvu raznovrsnu strukturu evropski susedi Nema~ke-nemaju.

Merkel:Jo{10godinakrize Evropi}ebitipotrebnonajmawe10godinazaozdravqewefinansijskog sistema i izlaska iz du`ni~ke krize, smatra kancelarkaNema~keAngelaMerkel. „Du`ni~kakrizanemo`edasere{iujednom~asu.Jasnojeda }enambitipotrebnadecenijakakobipoboq{alisvojepozicije”,istaklajeMerkelovauobra}awunaciji,objavqenomusubotunawenojinternetstranici.Organizacijazaekonomskusaradwuirazvoj(OECD)jekrajemoktobrasnizilaprognozuprivrednograstaevrozoneu2012.sa2,0na0,3procenta. Ne tako o~igledno, ali ve} primetno usporavawe tempa ekonomskograzvoja,o~ekujesvezemqeGrupe20(G20),najmo}nijihi velikihprivredaubrzomusponu,smatrajueksperti.Analiti~a-

Smirilasetr`i{ta akcijainovca Svetskatr`i{taakcijasudanas oja~ala kao rezultat olak{awa {to Gr~ka ne}e odr`ati referendum o sporazumu za spasavawe koji bi mogao da ugrozi napore evrozone za otklawawe du`ni~ke krize. Mirno stawe na tr`i{tima, u velikoj je suprotnosti sa velikim kolebawem ranije ove sedmice, nakon {to je u ponedeqak premijer Gr~ke Jorgos Papandreu {okiraoposlanikeizjavomda}eraspisati referendum, {to je podstaklo strahovawe investitora od nekontrolisanog bankrota

Gr~ke i mogu}eg izlaska te zemqeizevrozone. U Evropi je indeks FTSE 100 vode}ihbritanskihakcijaupetak bio u porastu 0,9 odsto, na 5.599 poena, dok je nem~ki Daks oja~ao 0,2odsto,na6.146poena,afrancuskiCAC-40 napredovao0,5odsto, na 3.211 poena. Ranije u Aziji su akcije okon~ale ~etvorodnevno slabqewe.Smirivawenaberzama akcijapreneloseinavalutnatr`i{ta,pri~emu jeevrooja~ao0,1 odsto,na1,3840dolara,dokjeameri~kavalutabilastabilnaprema jenuiugovaranajepo78,06jena.

Zamesecdananafta sko~ila25posto

UPRKOSSVETSKOJKRIZI,NAJVE]AEVROPSKAEKONOMIJARASTE

Dr`avnidugovioptere}ujuzemqe evro-zone. Privredne prognozesuskromne.Ali,ve}inanema~kih preduze}a samouvereno o~ekuje idu}u godinu. Va`na bran{auNema~koj,ma{inogradwa, ostaje optimisti~na uprkos sve mra~nijim privrednim prognozama. Predsedniknema~kogUdru`ewazagradwuma{inaipostrojewa (VDMA), Tomas Lindner, i u idu}oj godini o~ekuje suficit. Alisajednimograni~ewem. „Akosekrizapogor{a,akonastane zaista velika finansijska krizaikrizalikvidnosti,to}e se na kraju odraziti na potro{wustanovni{tva,apotom}emo imitoosetiti,jer}esesmawitiinvesticioniprogramina{ih mu{terija“,obja{wavaLindner. Tri godine posle bankrotstva banke Leman i usred du`ni~ke krizedr`ava,nema~kimpreduze}ima ide neverovatno dobro. Francuzi i Britanci za~u|eno gledajunauspehNemaca,dokwihovaekonomijaslabi. Uspeh je u tome, ka`e Mihael GremlingsaInstitutazanema~ku privredu u Kelnu, {to su se preduze}a u posledwih 10-15 godina sna`no koncentrisala na rastu}a tr`i{ta u zemqama na praguindustrijskograzvojaizemqama u razvoju. On ka`e da „Evropa ostaje najva`nije tr`i{te,alinema~kapreduze}asvoje proizvode sve vi{e isporu~uju rastu}imprivredama.Tomnogim zemqamauEvropinijeuspelo“. I dok je Velika Britanija u pro{losti akcenat stavila na investiciono bankarstvo, pru`awe usluga u raznim bran{ama

dnevnik

ri prognoziraju krajwe slaba{an privredan rast najve}ih ekonomskihsilasvetaunarednedvegodine. Aktivnost tr`i{ta u usponu, sem toga, bi}e slabija nego u predkriznomperiodu,{tobimoglodarezultirapadombrutodoma}egproizvoda(BDP)unekimzemaqamanapetodstove}uprvojpolovini2013.Najprimetnijibi}epaduevozoni,upozoravajuekonomskistru~waci.O~ekivanirastekonomijeSADsni`en jesa3,1na1,8procenta. UcelinigledanoBDPzemaqaG20,kakoseprognozira,ostvari}erastodoko3,9procentauovoj,3,8odstou2012.i4,6procenatau2013.godini,prenosielektronskoizdaweruskogdnevnika „Rosijskajagazeta”.

Cene sirove nafte su na azijskom tr`i{tu na kraju protekle sedmiceoja~aleiznad94dolaraza barel, podstaknute nagove{tajimadasestaweuameri~kojekonomijimo`dapoboq{ava.Naftaza orijentacionu isporuku u decembru je u elektronskom poslovawu na Wujor{kom merkantilnom tr`i{tuugovarana22centauporastu, po 94,29 dolara za barel, po{tojesino}uWujorkuzakqu~ena na 94,07 dolara, 1,56 dolara skupqenegoprethodnogdana. Na londonskoj berzi sirovina naftamarke„brent”izSevernog morajemewalavlasnikapo110,93 dolarazabarel,10centiuporastu. Sirova nafta je poskupela

oko25odstoupore|ewusacenom od 75 dolara za barel, zabele`enom4.oktobra,podstaknutarastu}im optimizmom investitora da }eameri~kaekonomijaizbe}irecesiju.

VESTI

Rubini: Gr~ka}ebankrotirati ^uveni ameri~ki ekonomski analiti~ar Nuriel Rubini smatrada}eMMFiNema~kazagodinudanapustitiGr~kudabankrotira.Wegovateorijajedajestrategija Me|unarodnog monetarnog fondaiNema~keslede}a-odr`avatiGr~kuu`ivotudovoqnodugo da se spasu Italija i [panija. „Kasnije}e,kadapostaneo~itoda mere {tedwe nisu upalile (~ega su, smatra Roubini, svi svesni), mo`da za godinu dana, pustiti Gr~kudabankrotira.MMFiNema~kasenadajuda}ese[panijai Italijadotadaoporaviti”,navodi.Rubini,o~iglednoskepti~anu vezi sa spa{avawem Gr~ke, napomiwe i da }e, ako se raspadne evrozona,toizazvatipotresu~i-

tavom svetu. On smatra kako postojivelikirizikdaseevrozona raspadne.To,ka`eon,nezna~ida }ejePortugaliGr~kanapustiti, negoda}ejei[panijaiItalija s vremenom tako|er napustiti – {tobinaposletkudovelodokraha. ^uveni ekonomista je, ina~e, zaEvropurekaodajetokaogledawesudaravozovakojisekre}ukao nausporenomsnimku.Onjekrajem oktobrave}upozoriodasu{anse za propast evrozone najmawe 50 procenata. Rubinijeina~epoznatpotome {tojepredvideoiameri~kukrizunekretninaiglobalnurecesiju, ~ije su posledice i danas vidqive{iromplanete,zbog~egaje idobionadimak-„DrPropast”.

BMVizvozipirina~ Nema~ki automobilski koncern BMV je odlu~io da iz Argentine izozi pirina~ i druge neprofilne proizvode. Sli~ne odluke donele i druge velike svetske kompanije. Kompanija }eovom,naprvipoglednestandardnom odlukom, udovoqiti zahtevuBuenosAjresaiobnovitiisporukesvojihautomobilau tu ju`noameri~ku dr`avu. Argentinske vlasti su ranije obavezaliuvoznikedaupunojmeri kompenzujutrgovinskideficit

izvozom, ka`e finansijski direktor BMV Fridrih Ajhiner. Prema podacima koncerna, otpremqeni automobili su jo{ po~etkom 2011. zadr`ani na carini, po{to je BMV prekr{io argentinskepropiseouvozurobe proizvedene u inostranstvu. Nakon{tojerukovodstvoBMV pristalodaizArgentineizvozi autodelove, ko`u, pirina~ i druge poqoprivredne proizvode,koncernujedozvoqenodaponovodopremasvojeautomobile.

Kinezisvevi{euvoze Ukupankineskiuvoz}eseuslede}em petogodi{wem periodu gotovoizjedna~itisaizvozom,ka`e kineski ministar trgovine ^en Deming.O~ekujeseda}edokraja tog perioda ukupan uvoz te druge po veli~ini ekonomije na svetu dosti}i 10 biliona dolara, {to }e biti „u skladu sa na{im izvozom”,kazaoje^en.Kineskitrgovinskisuficitjeizgodineugo-

dinupostajaosveve}ikaorezultat,kakoisti~utrgovinskipartneri Pekinga, nepravi~ne prednostikojukineskimizvoznicima pru`ave{ta~kinizakkurskineskevalutejuan.TrgovinskisuficitKinejedostigao295milijardidolarau2008,dabiu2009.bio smawenna196milijardidolarai upro{lojgodinina183milijarde dolara.

Slabaforinta,jakizvoz Trgovinski suficit Ma|arskeuve}anjeuavgustujerjeizvoz rastao dvostruko br`e od uvoza, po{to je slaba forinta podstaklainostranutra`wuza proizvodima. U saop{tewu se navodi da je suficit u avgustu porastao na 501,3 miliona evra sa 354,8 miliona iz jula, dok je istog meseca lani trgovinski vi{ak iznosio 445 miliona

evra. Izvoz je u avgustu, na mese~nomnivou,uve}anza4,47odstona6,43milijardeevra,dokje uvoz istovremeno porastao za 2,22 odsto na 5,93 milijarde evra. Rezultati su pokazali da jeostvarensna`anizvozma{inerije i transportne opreme u Nema~kukojajeglavnitrgovinskipartnerMa|arske,dokjedoma}atra`waostalasmawena.

Komedijau „Teat  ru34”

FilmuCK13

U pozori{tu „Teatar 34”, Nikole Pa{i}a 34, na scenizaodrasle „Scena 34” ve~eras u 20 sati na programu je predstava „Pu{ewe”. Redovnacenakarteiznosi500dinara, za studente, nezaposlene i penzionereje250dinara,kaoizagrupuve}u od~etiriosobe. Ovakomedijaura|enajepomotivima pripovetke Antona Pavlovi~a ^ehova,aautoriglumacjeLazarJovanov.

Projekcija dokumentarnog filma iz 1984. godine „The Times of Harvey Milk„ odr`a}eseve~erasu20~asova u Omladinskom centru CK13, Ulica Vojvode Bojovi}a13,uokviruprograma LGBTbioskop.Ovaj film govori o uspe{noj karijeri i ubistvu prvog gej odbornika iz San Franciska. A. Va.

Ulicebeogradskih Jevreja KwigaRadivojaDavidovi}a „OdDavi~ado^elebonovi}a - Ulice beogradskih Jevreja” bi}e predstavqenave~erasu18~asovauKlubujevrejskeop{tine Novi Sad, u Jevrejskoj 11. U ovom delu je predstavqeno17znamenitihli~nostipokojimasu nazvane ulice Beograda. Na promociji u~estvuju MirjanaBeli}Koro~kinDavidovi},GordanaTodori} iautor.Odlomke}e~itatidramskaumetnicaMajaBrukner. L. S.

Novosadska ponedeqak7.novembar2011.

Susretpenzionera Izdava~kogsektora Povodomdana„Dnevnika”,penzioneriizdava~kogsektoraorganizujususretsakolegama,saradnicima i ~itaocima izdawa roto biblioteke 15. novembra u 18 ~asova u novosadskom restoranu „Plej of”. Ovom prilikom prisutni }e se podsetiti na vi{e od pola veka izdava~ke delatnosti „Dnevnika”.Sveinformacijeosusretumogusedobiti na brojeve telefona 063/545-989, 063/531-221 i064/29-53-922. I. J.

Nose ba{tenski otpad Ba{tenskiotpaddanas}e se odnositi u Budisavi, [angaju,Stepanovi}evu,Satelitu,Banati}u(popozivu) i Kisa~u, a sutra u Ka}u. Travu,li{}e,grawe,korovi sli~an otpad gra|ani treba daostaveispredsvojihku}a do6~asova. A. L.

hronika

Telefoni:0214806-833,4806-834,421-674,528-765,faks:6621-831e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Nema{pojma kolikotevolim” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom p e ¬ r i ¬ o ¬ d u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve k w i ¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬vena na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05~a¬so¬va,a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela„Nema{pojma koliko te volim” Ive [trqi}. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”,u Ulici kraqa Aleksandra 3,gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Iva [trqi} pi{e o qubavi sakupqaju}i posledice uragana ose}awa i krhotine tuge, poku{avaju}i da sastavi sliku mu-

{karca i `ene kojinisuidealni–wihovanajva`nija osobinajestedarazumejudrugogusebi i sebe u drugom. „Nema{ pojmakolikote volim„nijegranica nerazumevawa ili neznawa, naprotiv. Akopi{eoqubavi,ondapisac pi{eovazduhu– svuda ga ose}a, ali ga ne vidi. Ispuwava ga, ali ga ne mo`e materijalizovati, dodirnuti, rukom ili usnama,svejedno,aovajgaipaksvuda dodiruje,golica,pritiska...Oni kojitoshvateispuwavajustranice uzrocima i posledicama malihqubaviivelikihtuga,ilije mo`daobratno–velikojepitawe na koje Iva [trqi} originalnoi{armantno,vrcavoizanimqivoodgovarauovojkwizi. N. R.

RENOVIRAWE POZNATOG LE^ILI[TA PRI KRAJU

Jodnabawabi}e kaonova Radovi na Jodnoj bawi, koji supo~eli22.decembrapro{le godine,polakoseprivodekraju. Prema re~ima in`iwera gra|evine zadu`enog za ovaj objekatZoranaLuki}a,oko80 odstoradovajezavr{eno. -Projektnomdokumenatacijomjepredvi|enarestauracija isanacijadelakompleksaJodne bawe i to suterenski deo gde su prostorije za terapije,prizemqeukomsenalazi ambulantni deo, kancelarijskiprostoristacionar,odnosnostarihotel“Park”–ka`e Luki}. - Bile su predvi|ene delimi~nepopravkepojedinih delova objekta, me|utim, u toku izvo|ewa radova konstatovano jedasuneophodniozbiqni zahvati na sanaciji same

konstrukcije objekta, tako da je ura|eno presecawe vlage sa izradom drena`e oko objekta, restauracija kompletne fasade sa izradom nove stolarije, sanacija krovne konstrukcije sa izradom limarskih radova od cink-titanijum lima, adaptacijasuterenskogdela,autokusuradovinaprizemnomdelu. Renovirawe se odvija tako da funkcionisawe objekta nijeugro`eno.Dokradnicirade, pacijenti redovno koriste uslugeJodnebawe. -Iakorenoviraweidemalo komp lik ov an ij e, jer je ipakupitawustaragra|evina, veoma smo zadovoqni kakosvenapreduje,aradovise obavqaju pod strogom kontrol om Zav od za za{ tit u spomenika kulture, kako bi zgrada zadr`ala svoj prvobitni oblik – ka`e direktorkaSpecijalnebolniceza reumatske bolesti dr Milijanka Lazarevi}, specijalistazafizikalnumedicinui rehabilitaciju. Prva faza rekonstrukcije, koja obuhvata sam objekat i sre|ivawe predweg dela dvori{ta,trebadabudegotovado 31.decembrakakojeipredvi|eno,nakon~egajeuplanusanacija bazena i drugog dela dvori{ta. Prema re~ima direktorke,zadwideodvori{ta jeostavqenzadrugufazu,jer

KoncertuSANU Koncertstudentamasterstudija horne Tamare Krsti} odr`a}esedanasu19~asovauSve~anojsaliSrpskeakademijenaukaiumetnosti,UlicaNikole

Pa{i}a6.Naprogramu}esena}i kompozicije Baha, Rosetija, [umana, Rajnebergera kao i samestudentkiwe. A. Va.

Iskqu~ewastruje NoviSad:od10do13 satiJovana Du~i}a 41. Ka}: od 8.30 do 13 deo naseqa Ka} od ulaza pa do Omladinske ulice sa pripadaju}im poslovnim prostorom; od 7.30do13.30 povremenoupojedinim ulicama naseqa. Sremski Karlovci:od8do13 satideonaseqaodUliceIveLoleRibara iBeogradskogputadokrajaprema ^ortanovcima. Rakovac: od 8.30do13satideovikendnaseqa SalaksijeodTCpremaLedincima.Kisa~:od8do16 satipovremeno u pojedinim ulicama naseqa. Sutra,NoviSad:od10do13 satiFirmenaRimskim{an~evima

„Intermol”, „Inter most” i sala{iStoji}kodRimskih{an~eva.SremskiKarlovci:od9do13 satiWego{eva.Bukovac:od8do 10.30 saticelonaseqeosimIndustrijske zone. Petrovaradin: od 8 do 10.30 sati Bukova~ki do, Karaga~a, Vezirac, Alibegovac iVPAlibegovac.Bano{tor:od 8.30do11 satideovikendnaseqa Prqu{aodTCpremaBano{toru.Rakovac:od8.30do 13 satideo vikend naseqa Salaksije od TC premaLedincima.Ka}:od7.30do 13.30 satipovremenoupojedinim ulicamanaseqa.Kisa~:od8do16 satipovremenoupojedinimulicamanaseqa.

V remeploV

Muzi~koudru`ewe osvojilopubliku @ensko muzi~ko udru`ewe, kojejeuNovomSadudelovalood 1927. do 1941. opravdano je u`i-

valo veliki ugled u kulturnom `ivotu predratne Jugoslavije. Horovogudru`ewa,vo|endirigentskom palicom Svetolika

Pa{}ana Kojanova, osvojio je prvomestonatakmi~ewuJu`noslovenskogpeva~kogsavezauBeogradu, da bi potom izveo uspe{nu turnejupoJugoslaviji.A7. novembra 1932. hor @MUkrenuojenadu`u turneju  po ^ehoslova~koj. Pred znala~kompublikom,kojajesvudapozdravqalaNovosa|anke,izvedena su dela klasi~nih majstora PergolezijakaoiBartokaiStravinskog. Od doma}ih kompozitora pevanasudelapapandopula,Kowovi}aidrugih. N. C.

~im padnu prve ki{e, ceo taj deosepoplavi. KompleksJodnabawasagra|en je 1910. godine, kada je i stavqen pod za{titu dr`ave kao kulturno dobro. Zbog lokacije,objekatjeizlo`enuticaju atmosferskih i podzemnihvoda,usled~egasusezidovinapunilivlagom,o{tetili se pod i gra|evinska stolarija.Ciqoveustanovejedaujedinstvenu celinu integri{e savremeno,visoko-stru~nole~ewereumatizmasaobele`jima tradicionalnog bawskog le~ewa. A. Varga Foto:R. Hayi}

NOVI SAD I BEOGRAD PREDLO@I]E IZMENU ZAKONA O JAVNOM DUGU

Gradskeobvezniceipred gra|ane Prva tran{a emisije dugoro~nih,takozvanihmunicipalnihobveznicavredna15miliona evra emitovana je pre dve nedeqe. Kupac obveznica Novog Sada je Unikredit banka u Srbiji sa kojom je Grad u julu ove godine potpisao ugovor o izdavawu municipalnih obveznicauvrednostiod35milio- naevra.Drugatran{abi}epu{tenakrajemnovembra,atre}a dokrajagodine.Uprvojtran{i emitovano je 15.000 komada tih hartijaodvrednostipojedina~-

ne nominalne vrednosti 1.000 evra. ^lan gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} rekaojezana{listdajeNovi SadprvigraduSrbiji,kojizna-

osnovutejavnenabavkeu{tedeo oko4,5milionaevra.Onjenajavioda}eNoviSadiBeogradsa jo{ nekim gradovima u Srbiji predlo`iti izmenu Zakona o javnomdugu,kojibiomogu}ioda

NoviSadprvigraduSrbijikojizna~ajne infrastrukturneprojektefinansiraizdavawem dugoro~nihobveznica ~ajneinfrastrukturneprojekte finansira izdavawem dugoro~nih obveznica, te da je grad po

izainteresovanigra|anikupuju municipalne akcije i daju ve}i doprinostomprojektu.

Obveznice }e biti izdate na rok od 12 godina, sa godi{wom kamatom od 6,25 odsto. U prve dvegodinebi}eispla}ivanasamokamata,aunarednih10godina i glavnica i kamata. Novi Sad namerava da novcem prikupqenim na ovaj na~in finansira dva kapitalna infrastrukturnaprojekta- zavr{etaksao- bra}ajnice Bulevar Evrope i izgradwu 100 kilometara kanalizacionemre`euprigradskim naseqima. Q. Nato{evi}

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak7.novembar2011.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

VasilisaiNastasjaobradovaleVerki}e Blizanci Vasilisa i Nastasja - Nata{e i @ivana Verki}a

Devoj~ice Hana - Aleksandre Dragi{i} i Vladimira Mihajlovi}a, Lejla - Aleksandre i Dalibora Zetka, Duwa - Borke i Miroslava Subi}a, Jovana - Branislave Mari} Erde{ i Jano{a Erde{a, Mia - Vere i Ilije \ur|evi}a, Milica - Gordane Babi}, Lana - Gordane i Dragana Medi}a, Na|a - Dragane i Borislava Milo{evi}a, Duwa Dragane i Ivana Miqanskog, Ksenija - Dragane i Milenka [ija~kog, Tamara - Dragane Mari} i Aleksandra Markovi}a, Miona - Du{anke i Rastka Pe{aqa, Lena- Zorice i Jovana Goli}a, Lana - Jelene i Du{ana Davidovi}a, Teodora Jelene i Radeta Erakovi}a, Duwa - Jovane i Dragana ]ulafi}a, Mina - Lane i Branka Majki}a, Ana - Qiqane i Vladimira Kvrgi}a, Mila - Qiqane Majstorovi} i Beniamina Konstantina Poqanskog, Ivana - Marije i Sini{e Ma{i}a, Andrea - Marine i Borislava [krbi}a, Ivana Marine i Ivana Osi~ana, Bojana - Milane i Radi{e Aleksi}a, Andrea - Milice Goli} i Bo-

{ka Goji}a, @eqana - Milke i Zorana Mili}evi}a, Jovana - Mirjane i Branislava Baro{a, Darija - Nata{e Kova~evi} - Gordi} i Darka Gordi}a, Kristina - Nevene i Bojana Melega, Todora - Radmile i Srbe Jovanovi}a, Awa - Renate Sviloko{ i Ranka Svilokosa, Na|a - Sandre Gavri}-Veber i Milana Vebera, Ma{a Sandre i Predraga Bawca, Lana - Sandre Mi}unovi} - Popovi} i Qubomira Popovi}a, Ma{aSvjetlane i Aleksandra Stevanovi}a, Duwa Slavice i Miqenka Dra`i}a, Jovana - Sla|ane i Bojana Mileti}a, Lena - Sla|ane i Dejana Tutu{a, Aleksandra - Sne`ane i Bojana Vejina, Mina - Sowe i Dalibora Karanovi}a, Ana - Stele Stehlik i Tomislava Vlaovi}a, An|ela - Tamare i Damira Strugara, Milica - Tawe i Zorana Ili}a, Petra - Tawe i Sa{e Gavri}a, Teodora - Tatjane i Radenka Brki}a, Natalija - Tatjane i Sr|ana Bo{kovi}a, Ana - Tijane i Miladina Kosanovi}a.

Ven~ani NadaRadovanovi} i GrofoKova~, LorenNikolMurhaus i Du{anAdamov, @u`anaLuka~ i @eqkoDra`i}, MarijaKova~ i \or|eDimi}, VinkaSpasi} i AleksandarRutowski, AleksandraJovanovi}i Stevo Kova~evi}, FatimeMehmeti i Ba{kimNeziraj, SawaSimeun~evi} i Marko Radulovi}, AnaPapi IlijaTrkuqa, SawaJovan~evi} i DejanMurga{ki, Bojana Brajovi} i VeselinDivija~ki, SvetlanaOstoji} i Danilo]ur~i}, AndrijanaNadoveza i Du{anSalati}, IvanaDeli} i VawaAleksi}, Dragana ^an~ar i NenadBaranovski, Duwa^engija i YonatanDejvidRendl, Silvana Dal~ekovi} i VedranPanteli}, SilvanaDragi~evi} i AleksandarNovakovi}, TawaMilovanovi} i DamirVamo{er, DanijelaMarjanovi} i Marinko Zoloti}, BranislavaStefanovi} i DraganKav~i}, SlavicaNa|luka~ i Goran Bogdanovi}, MarijaArdeqan i BogdanJankovi}, BranislavaPetrov i VladimirVujovi}.

MamaMilena,tataVladimir,sinoviSlobodaniMilanibebaMilicaPani}

De~aci Sr|an - Andreje i Ranka Mileti}a, Marko - Ankice i Sa{e Mili~evi}a, Matija - Biqane i Branislava Sumeni}a, Stevan - Biqane i Dejana Brzaka, Aleksa - Biqane i Ivana Mi}unovi}a, Momir Biqane i Luke Ka{i}a, Damjan - Biqane i Stevana Jovanova, Stefan - Boje i @eqka ^alaki}a, Sr|an- Borislave i Dragana Krsti}a, Jovan - Brankice i Radoslava [arabe, Mateja - Verice i Neboj{e Gruji}a, Vojin - Vesne i Milorada Ivkovi}a, Vuka{in - Vladislave i Aleksandra Bulaji}a, Milan - Gorane i Vlade Japunxe, Dragoqub - Danijele Aleksandrovi} i Dragana Durmi{evi}a, Dobrica Danijele i Qubana Zeca, Aleksa - Danijele i Sr|ana Simi}a, Du{an - Dijane i Zorana Majstorovi}a, Novak - Dragane i Gorana Maslovari}a, Darko Dragane i Davora Darmanovi}a, Veqko - Dragane i Miodraga [uputa, Luka - Dragice i Predraga Qubovi}a, Vidak - Dragice i Sini{e Savi}a, Andrej - Dra`enke i Milorada Stepanova, Luka - Eleonore i Aleksandra Mi{anovi}a, Lazar - Emine i Slavka ]ori}a, Nik{a - @eqane i Borisa Kvrgi}a, Milo{ - Zorice i Mirka A}imovi}a, Andrej Zorice i Miroslava Jefti}a, Sava - Ivane i Branislava Karana, Ilija - Ivane i Vladimira Samarxi}a, Filip - Ivane i Emila @ivadinovi}a, Miroslav - Ivane Ki{ i Gorana Nede, Aleksa - Izabele i Zdravka Kula{inovi}a, Ogwen - Jane i Sini{e Veselinovi}a, Strahiwa - Jasmine i Stanimira Tomi}a, Andrej - Jasmine Ninkov - @akule i Sr|ana @akule, Pavle - Jelene i Milo{a Bojkovi-

}a, \or|e - Jelene i Nikole Jovi}a, Zoran - Jelice i Aleksandra Lazina, David - Jovane Radovi}, Mihajlo - Kristine i Gorana Radivojevi}a, Marko Qiqane i Gorana Bodro`i}a, Mihajlo - Qiqane Stojanovi} i Zorana Milanka, Kosta - Maje Bla`evi} i Zorana Mu{ickog, Andrija - Maje i Vladimira Popovi}a, Dejan - Maje i Dragomira Div~i}a, Teodor - Marie i Tibora Kova~a, Aleksandar Marijane i Ilije Qepi}a, Andrej - Marijane i Sa{e Puri}a, Mateja - Milanke i Borisa Plavca, Milan - Milanke Radosavqevi} i Vladimira Taka~a, Radovan - Milice i Luna Paunovi}a, Aleksej Mirele Rodi} -Kuzme i Nikole Kuzme, Mihajlo Mirjane i Lazara Ostojina, Sa{a - Mirjane i Milana Lali}a, Stefan - Mirjane i Sa{e Ratkovi}a, Nenad - Nata{e i Qubi{e \urki}a, Nemawa - Nata{e Stojanovi} i Fe|e Babi}a, Nikola - Nikolete i \or|a Savi}a, Nikola - Olivere i @eqka Dostani}a, Matija - Oqe Krtini} - ]ali} i Gorana ]ali}a, Stefan - Ru`ice i Sr|ana Ososlije, Filip - Sandre i Mirka Kalkana, Vojin - Sawe i Petra Miti}a, @iva - Sawe Stojkov i @eqka Kosti}a, Vawa - Svetlane i Vladimira Matulina, Kristian - Silvie Lerinc i Branislava Rogana, Andrija - Sla|ane i Petra Vukmirovi}a, Danilo Sla|ane i Radomira Ga{i}a, Vuk - Slobodanke i \or|a Jela~i}a, Viktor - Sne`ane i Olivera Ko~i{a, Jovan - Sne`ane i Petra Pavlice, Uro{ Tatjane i Svetislava Ke{eqa, Mateja - Tijane Apostolovi} - Popadi} i Dragana Popadi}a.

Umrli

EleonoraUrbaniAron[iket

Vera \er| ro|. Guterman (1927), Danica \eri} (1921), Lazar Jakovqevi} (1936), Marija Jak{i} ro|. Obradovi} (1945), Nade`da Jeremi} ro|. Spasojevi} (1936), Jelena Jovanovi} ro|. Petrovi} (1925), Darinka ]ulum (1937), Juliana Adamov ro|. Gal (1922), Jelisaveta Are`ina ro|. Morber (1930), Ivanka Acin Petrovi} ro|. Acin (1925), Miroslav Bakali} (1951), Milica Baki} ro|. Keseri} (1924), Milena Beqanski ro|. Vele~kovi} (1926), Mile Bo`i} (1931), I{tvan Bocor (1955), Veselinka Bubwevi} ro|. Topi} (1938), Katica Budai ro|. Krgin (1927), Ru`a Vu~ini} ro|. Sabo (1944), Er`ebet Geler ro|. Ki{ (1932), Mirko Gruba~ (1968), Martin Zva~ko (1943), Milisav Zelenovi} (1948), Du{an Zec (1936), Julijana Kova~ ro|. ^er (1931), Rozalija Kova~ ro|. Traum (1927), Radovan Kosanovi} (1937), Bo{ko Maksi} (1938), @ivka Maleti} ro|. Mihajlovi} (1940), @arko Mari} (1929), Stevan Milovanovi} (1923), Vera Mirkov ro|. Majoro{ (1950), Stevan Mom~ilovi} (1926), Jano{ Olah (1941), Zorica Paj~i} ro|. Pavkov (1949), Petar Pandurov (1960), Radmila Panin ro|. Vujovi} (1931), Dragutin Radosavqev (1945), An|elko Radulovi} (1938), Ilija Risti} (1957), Bo{ko Rodi}

(1933), Borislav Saka~ (1932), Jo`ef Santai (1937), Pavle Stani{i} (1927), Rudolf Tama{i (1936), Marija Tomi}-Babi} ro|. Tomi} (1933), Miroslav Filipovi} (1940), Qubica Cvejanovi} ro|. Jovanovi} (1928), Barbara ^okrli} ro|. Majoro{i (1921), Ilonka [e}erov ro|. Fodor (1945), Mara [inka ro|. [uqan (1922), Pavel Bu~ik (1942), Gospava Kozomora ro|. Leti} (1946), Velinka Jakovqevi} ro|. Tati} (1929), Milomir Xida (1939), @eqko Alimpi} (1983), Rajko Babi} (1935), Jano{ Bala` (1944), Gordana Vulkani ro|. ^olovi} (1933), Vidosava Gruji} ro|. Trivali} (1933), Stevan Zablocki (1931), Marica Zeqko ro|. Juriq (1931), Nade`da Ili} ro|. Bo{kovi} (1927), Zaharije Kaj~i} (1949), Drenka Lazi} ro|. Kico{ev (1930), Stevan Laki} (1942), Jon Laca (1952), Vladimir Mandi} (1940), Nikola Mari~i} (1940), Nikola Mijatovi} (1953), Bogde Mudrini} (1954), Slobodan Nenin (1950), Mirjana Nikoli} ro|. Nikoli} (1984), Krsta Nini} ro|. Lazi} (1932), Samuel Oros (1944), Mladen Papri} (1948), Lidija Rajovi} ro|. ]osi} (1950), Du{anka Stankovi} ro|. Gr~i} (1940), Srboqub Trajkovi} (1937), Jelisaveta [ebaq ro|. Zori} (1938), Jano{ [o{ (1937).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

9

ZAKON O ODR@AVAWU STAMBENIH ZGRADA MRTVO SLOVO NA PAPIRU

Skup{tinestanararadeposvome Zakon o odr`avawu stambenih zgrada se ne primewuje u praksi, odnosnoostajemrtvoslovonapapiru. Naime, iako su skup{tine stanara obavezne da za ostvarene prihode i rashode predaju godi{we finansijske izve{taje, one to u ve}ini u slu~ajeva u Novom Sadu ne rade. Pored toga, skup{tinesuobaveznedaseregistrujukaoudru`ewa,aliseto~aku90 odstoslu~ajevazanemaruje.

Kako ka`e vlasnik jedne kwigovodstvene firme Igor [obi}, zakonjedonetpregotovodvegodine,aliseneprimewujeilijepodlo`anslobodnomtuma~ewu,pase usu{tinini{taneradidaseto ispravi,ade{avaseidastanari nisudovoqnoobave{teni. -Skup{tinestanarabimorale da se registruju kao udru`ewadabiimalera~unnakojibi novac trebalo da se upla}uje,

alijeovaoblastzapostavqenau gradu.Potrebnojeipredatizavr{ni ra~un Agenciji za privredne registre i poresku prijavu na dobit, jer se skup{tine smatraju pravnim licima. Pored toga dobar deo zgrada ima svoje zajedni~ke prostorije i ostvarujeprihodnaosnovuwihka`e[obi}. Preporu~uje predsednicima savetastanaradazasvakerado-

veuzgradiraspi{utenderida prime nekoliko ponuda, od kojih }e izabrati najpovoqniju, bez obzira na to sa kojom firmom su potpisali ugovor o tehni~kom odr`avawu. Tako|e navodi da bi za predesednika stanaritrebalodabirajutehni~ki potkovane qude, sa dosta slobodnog vremena i one koji se razumejuusistem. G. ^.

„URBANIZAM” CIQA NA POVE]AWE ZELENIH POVR[INA

SivilonaDetelinari iPodbari Uobi~ajeno pravilo u razvijeimzemqama,kojesebitomogu da priu{te, jeste da od ukupne povr{ine grada, 20 odsto budu zelene. Trenutno u Novom Sadu takvihpovr{inaimaoko17odsto,a,kakoka`uu„Urbanizmu”, ciq je da se novim generalnim planomure|ewagradatacifra pove}a.Ipak,uodre|enimdelovima grada gde su planirani parkovi ili mawe zelene povr{ine,na`alost,tojo{nijerea- lizovano. Kako ka`e direktor „Urbanizma” Aleksandar Jevti}, deoproblemale`iutome {to Grad u svom buxetu ne planira sredstva za kupovinu zemqi{tazajavnenamene. -Imamovelikibrojobjekata koji su planirani za osnovne ilisredwe{kole,pred{kolske ustanove,izme|ukojihbisenalazilo zelenilo. U pitawu su ili postoje}i kompleksi, koje treba pro{iriti ili su planirane izgradwe {kola {to nije ~iweno oko 40 godina, a na tom prostoru nalaze stambene ku}e -navodiJevti}.

tokom javnog uvida u plan,`iteqisunaveli da umesto zelenila `ele da pove}aju spratnost.Kadjetou~iweno, oni koji su kupili stanovenatojlokaciji`alilisusenamawakzelenila. Jevti} navodi da je ceo prostor izme|u ulica Ilije Bir~anina,StevanaMokrawca, Haxi Ruvimove i Kornelija Stankovi}a namewenizgradwiobjekata javne namene i zelenila,alidaGradjo{ nije krenuo sa ekspropriacijom objekata i pripremomzemqi{ta. -Gradmo`edainterveni{eupogledujavnih povr{ina,daopredequje odre|ene zone u saoNaseqeDetelinara bra}ajnice,ostavqamesta za zelenilo, na primer, iz- podse}aju}i na gra|evinsko graditriparkinga,pajednuze- preduze}e „Mostogradwa”, koje lenu povr{inu. Niko ne brani se nalazi na velikom prostoru nistanovnicimaDetelinareda predvi|enom za park, te da bi u okviru svojih parcela posade Grad trebalo da prona|e drugu lokaciju za ovu firmu, s obziromnatodajeupitawugradsko Dobar primer Bulevar Evrope zemqi{te.SpomenuojeibrvnaKaodobarprimerozelewavawagradadirektor„Urbanizma” re u Limanskom parku u kojima Jevti}navodiBulevarEvrope,gdejeprostorizme|uulicaVe`ive radnici „Mostogradwe”, selinaMasle{eiSuboti~kogbulevaraostavqenzaozelewavakojebitrebaledasesklone,kaweiopremaweigrali{tima,klupama,skejtparkom,sportskim kobiseparkpro{irio.Upraterenima.Ovdejezasa|enoosamilidevetdrvoreda~ijesusadvoj svojoj nameni nije realizonicemlade,pakaddostignuvegetacijskioptimum,pove}a}esei van ni deo ju`no od Bulevara zelenabojaugradu. despota Stefana koji koristi mornarica,apredvi|enjezazonu za sport i rekreaciju. Ni Kaoprimerizdvojiojeju`ni ,drvo i vode ra~una o svom dvo- Podbara nije po{te|ena ove deoDetelinare,odUliceHaxi ri{tu - ka`e direktor „Urba- problematike. Sagovornik obRuvimovedoBrankaBaji}a,gde nizma”. ja{wava da je u trouglu izme|u jeplaniranzelenideouunutraJevti} se osvrnuo na dodatnu Kisa~ke,TemerinskeiDosite{wosti blokova zgrada. Ipak, problematiku mawka zelenila jeve ulice planiran park, ali

U SREMSKIM KARLOVCIMA NA POMOLU PROMENA

Grobqaopet op{tinskabriga?

Foto: B. Lu~i}

da se mora sa~ekati sa izgradwomzgradau~ijem}eblokubitizelenapovr{ina. - Najvi{e zelenila ima u onimdelovimgradakojisugra|eni {ezdestetih i sedamdesetih godina, kad je grad jeftino otkupqivao zemqi{te, postavqao objekte i izme|u wih podizaozelenilo-pri~aJevti}i dodajedasedostatogapromenilo,anaro~itozahteviupogledu prstora za gara`irawe i parkirawe. -Novi Sad je od 1969.godinepadopreneketri godine uve}ao broj automobila ~ak 20 puta. Taj problem ne}e nestati, jer ne postoji grad u svetukojiima400.000stanovnika, a nema problem sa parking mestima. A. Jereti}

Ugovor izme|u „Eko Srem” i Jedan od wih je prebukirakarlova~ke Skup{tine, po kome nost ^eratskog grobqa, bez objeovoprivatnopreduze}eprote- zira{tojeonopre{estgodina klih deset godina ure|ivalo i pro{irenozaoko3.000kvadratodr`avalo grobqa i obavqalo nih metara. Tada{we procene sahrawivawe u Sremskim Kar- da}etanovaparcelazadovoqilovcima isti~e polovinom de- ti trogodi{we ili ~etvorogocembrai,svajeprilika,ne}ebi- di{wepotrebeupogledusahrati produ`en. Taj posao }e, kako wivawa pokazale su se ta~nim, saznajemouopjerjeionapopuwe{tinskojuprana.Dali}enadleviuKarlovci`ni preduzeti koUre|ivawe i ma biti poverakezaformirawe odr`avawe renJavnomkonovog centralnog m u n a l n o m najverovatnije }e biti grobqa, o ~emu je preduze}u „Beranije bilo nekapovereno JKP lilo”, u ~ijem kvih nagove{taja, „Belilo” Statutu je iza da ostala slu`e me|u ostalog za sahrawivawe predvi|ena i takva delatnost. onih koji od ranije imaju poroOdluku o tome treba da donese di~ne grobnice na wima, preulokalna skup{tina na narednom rawenojegovoriti. zasedawu,kojebitrebalodabude Poredtoga,katastargrobnih odr`ano do po~etka decembra, mesta, iako je na tome insistikada se o~ekuje i usvajawe nove rao„EkoSrem”,nijeura|en.Na odlukeogrobqima,~ijapripre- grobqima na Doki i Magar~emajeutoku. vombregunisuosposobqenekaU op{tini ka`u da je deseto- pelezaupotrebu,pasesahrawigodi{we upravqawe „Eko Sre- vawe na wima obavqa iz ku}a ma”grobqimabiloboqere{ewe pokojnika, {to se kosi sa zakood prethodnog, kada je taj posao nom. Problem predstavqa  i obavqalo novosadsko „Lisje”, mno{tvo starih spomenika i kaoidasenadajuda}ei„Beli- grobnicaznamenitihKarlov~alo” to da ~ini uspe{no. Kakve naokojimanemakodabrine.To promenesemoguo~ekivatiodno- su samo neki od problema koje ve odluke o grobqima jo{ nije }e novi upravqa~ „u paketu” sa poznato. U svakom slu~aju, onaj grobqima morati da preuzme i, kopreuzmeovajposaosuo~i}ese trebalobi,daotklawa. sadostanasle|enihproblema. Z. Ml.

NOVI UGOVORI MEWAJU NAVIKE RODITEQA

Prozivka uvrti}imauvelared Madasesvakegodinenalisti ugovori. Prema podacima koje ~ekawazanekiodvrti}a„Rado- sam dobio od vaspita~a u sepsnogdetiwstva“(dokseneupi- tembruioktobrujeuvrti}ima {u sva deca) nalazi i po 1.000 biloblizu80odstomali{anamali{ana,mnogiroditeqipri- istakao je direktor „Radosnog begavajupraksidaredovnopla- detiwstva“Borislav Samarxi}. }aju boravak mali{ana, ali ih Na ovaj na~in izgubila se nedovodeuobdani{ta,~uvaju}i praksa da vaspita~i imaju decu immestozanarednugodinu. naspisku,apritomneznajuni Kako bi prekinuli ovakvu kakoonaizgledaju,nitiimznapraksu, u upravi „Radosnog de- juroditeqe.Odlukaonovomnatiwstva“ odlu~ili su jo{ pro- ~inuevidentirawadolazakama{le godine da vaspita~ima na- li{ana posebno je obradovala lo`edavodeevidencijudolaza- roditeqe ~ija deca nisu uspela ka dece. Naime, u novim ugovo- da se na|u na listama za upis u rima, koje rodivrti}. teqi budu pot- Drago mi je Odluka o novom pisivali sa {to su u „Radona~inu evidentirawa snom detiwstvu“ Pred{ kols kom dolazaka mali{ana ustanovom,predkona~no uveli vi|eno je da je- posebno je obradovala red.Dokmojededino lekarsko te nije moglo da roditeqe ~ija deca uverewe ili goideuvrti}ibini su us pe la da se na |u di{wi odmor lo je skoro dve na listama za upis roditeqa mo`e godine je na lida pravda izo- sti ~ekawa, druu vrti} stanakdeteta. gi roditeqi daju - Ova odluka sebi za pravo da je doneta jer smo `eleli da ~uvajumesta.Toje~istbezobraspre~imosada{wusituacijukazlukitosemo`ere{itiupradamnogiroditeqiupi{udecuu vo redovnim bele`ewem dece. vrti}i~uvajumestozaslede}u Onda}esevidetikomesuzaista godinutako{togapla}aju,ali potrebnatamesta-reklanamje wihova deca mesecima ne dolaDragana,majkapetogodi{wedeze.Me|utim,togajesvemawei voj~ice. mawe,odkadasepotpisujunovi Q. Na.

PTICE NA[LE UTO^I[TE, ALI PRAVE VELIKU [TETU

Golubovi (pod)stanariSpensa Golubovi su odavno postali stalnistanariSpensa.Posetiocisunaviklinamogu}nostda im pored glave u ovom objektu proletiponekaptica,anekima ovapernata`ivotiwapredstavqaividzabave,paznajudase zadr`e i du`e nego planirano hrane}iihupoznatoj„kadici”. Iakosususeodavnouklopiliu ambijentSpensa,golubovi~ine veliku{tetuovojgra|evini. -Uwihovomizmetusenalaze fosfatiinitratikojirazaraju mermer i metal. Po{to smo ihbezuspe{noteraliparputa, ulaz iz ulice Maksima Gorkog smo za{titili `icom, kako se bartamonebignezdili.Verovatno }emo i ostale ulaze za{tititi na ovaj na~in. Spens sigurno nije jedina gra|evina sa ovim problemom. Golubovi }e se nastaniti u svim ve}im objektimaukojimana|uuslove za `ivot - rekla je PR Spensa Slobodanka Brankov. Ona je istakla da najvi{e problemaimajusastepeni{tem prekoputaSuda,jerseonopere

svakidanzbogprqav{tinekoju prave golubovi. Kako su se oniuselili~imjeSpenssagra|en,smatrajugazasvojeprirodnostani{te. - Golubovi na Spensu predstavqajujedanbiolo{kifenomen,jerjeveoma~udnodaptice ceo svoj `ivot provedu nastaweneuzgradi.Po{toonetamo dobijajuihranuivodu,anemaju prirodnih predatora, ovo stani{te im savr{eno odgovara. Kakosuonetamove}godinama,

Spens smatraju za svoj ekosistem.Samawegovakonstrukcijaimjezgodna,jerimajumnoga mestagdemogudasezavuku-rekao je ornitolog iz Pokrajinskogzavodazaza{tituprirode Marko Tucakov. Idoksenena|ehumanna~in dasegoluboviiseleizSpensa, posetioci}eidaqemo}idase slu~ano ili namerno dru`e sa ovimpticama. A. Varga Foto:B. Lu~i}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak7.novembar2011.

DNEVNIK

c m y

10

НОВАПЛАЖАПОЕВРОПСКИМСТАНДАРДИМА

Доводеутринивоа БЕЛАЦРКВА: На обали десног Врачевгајског језера почели су радови на изградњи плаже, која ће бити уређена по европским стандардима. Пројекат се финансира средствима Министарства за економију и регионални развој у износу од четири милиона динара. Како је објаснио директор Јавног предузећа „Белоцркванска језера“ МирославСтанковић, радови који су предвиђени јавним набавкама, биће завршени до краја ове грађевинске сезоне. То подразумева све земљане радове и осталу Плажасеуређујепуномпаром инфраструктуру, која је потребна Наредне године на реду је уређеза функционисање плаже, одно- ње паркинга, зеленило и травњасно урадиће се електрична, водо- ци са заливним системом. Уређеводна и канализациона мреже. На ни део до воде ће бити дугачак тај начин, како је рекао, стећи ће 175 метара, док ће укупна поврсе услови за даљи развој плаже. шина плаже бити један хектар.

Плажа ће имати три нивоа. Први ново биће сама пешчана плажа до воде са степеницама, а онда долази други ниво који ће бити паралелан са водом и трећи који прати ниво саобраћајнице. Планирано је да земљани радови бити урађени до краја ове године, а на основу добре сарадње са Министарством за економију и регионални развој, односно секретаријатом за туризам, Станковић верује да ће радови моћи да се наставе у наредној години до потпуне реализације пројекта. Извођач радова је белоцркванска фирма СТР „Трки“ тако да ће и новац од извођења радова остати у Белој Цркви, а један број људи ће наћи посао, бар док радови трају. М. В.

СјајанАнђелинпочетак АПАТИН: Десетогодишња Анђела Грмуша из Апатина три године тренира фитнес, а већ је стигла на Светско првенство које се управо одржава у Бечу. Члан је савеза Националне фитнес федерацијеWFF и до сада је учествовала на многим такмичењима у земљи и иностранству и остварила је запажене резултате. Прошле године на Светском првенству у Словачкој, у категорији до 10 година, освојила је друго место, а ове године је учествовала на Европском првенству у Литванији где је у категорији до 12 година била друга, а најмлађа такмичарка, и на Светском купу у Грацу је била прва и освојила злато. Свакодневне тренинге Анђела стиже да усклади са обавезама у школи, а највећа подршка су јој мама Ангелина, тата Синиша и наравно тренер Наташа Кубик. - Идем у пети разред, имам пуно обавеза у школи, на приватним часовима енглеског и на тренинзима. Јако волим фитнес па ми није тешко да сваки дан идем на тренинг и још вежбам и код куће - каже талентована Анђела. Ј.П.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (12.45, 13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15) „Tri musketara” (16.10, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (22.20), „Vinks: ~arobna avantura” (13.05, 14.45, 15.05, 17), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (18, 22.25), „Parada” (12.30, 15, 17.30, 20 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” 819.19.10), „Dug” (21.30)

POZORI[TA Srpskonarodnopozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” - „Tartif” (20)

MUZEJI Muzejgrada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju MuzejVojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinskatvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka„JovanJovanovi}Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajnazbirkaSremskiKarlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbirkastraneumetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkinavinskaku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE GalerijaMaticesrpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirkaRajkaMamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jawa Lazara Milanovi} (1934) u 10.30 sati, Vojislav Uro{a Sto{i} (1927) u 11.15 (urna), Marija Jovana Juhas (1937) u 12, Jovanka Borislava Dragin~i} (1925) u 12.45, Pavle Uro{a Stani{i} (1927) u 13.30 (urna), Jawa Iva Kalmar (1936) u 14.15 i Risto Momira Kalem (1948) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawen Tibor Tibora Paroci (1955) u 11 sati (urna). Na Tranyament grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Jelena Mafteja Maihajlovski (1949) u 11 sati.

TELEfOnI

АнђелаГрмуша

VODI^

VA@nIJIBROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnASLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ИЗБОРИ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА БЕЧЕЈСКЕ ОПШТИНЕ

Грађани предлажу ибирају БЕЧЕЈ: Имајући у виду да је четворогодишњи мандат члановима шест Савета месних заједница у бечејској општини истекао 30. септембра, председник Скупштине општине Бечеј Душан Јовановић је, сходно законским прописима, за 27. новембар расписао изборе у месним заједницама Бачко Градиште, Бачко Петрово Село, Милешево и три на територији Бечеја. - Избори у месним заједницама Пољаница и Радичевић одржани су 2009. године и у ове две месне заједнице избори ће бити расписани 2013. године. Поједине шпекулације да би боље и јефтиније било да су избори у месним заједницама одржани у време предстојећих локалних избора нису исправне. Јер, то су две сасвим одвојене области. Ове изборе организује Изборна комисија коју формира Савет месне заједнице, а не Општинска изборна комисија, што значи да избори не могу да се одрже на истом месту и

под контролом исте комисије. Уз то, законски прописи јасно налажу да се избор Савета месне заједнице мора одржати у року 90 дана од истека мандата. Додао бих да овде грађани, а не политичке странке, предлажу и бирају суграђане, који морају да су становници изборне јединице на чијој су листи - рекао је председник локалног парламента у Бечеју Душан Јовановић. Како је предизборна кампања почела, ваља знати да ће укупно бити изабрано 82 члана шест Савета месних заједница, који ће по конституисању изабрати председнике сваког Савета, док се секретари месних заједница бирају путем конкурса. Прва месна заједница у Бечеју је највећа и у Савет бира 18 чланова, док Савети Друге и Треће месне заједнице броје по 14 чланова. У Савет Месне заједнице Бачко Градиште бира се 15, Бачког Петровог Села 12 и Милешева девет чланова. В. Јанков

Новараднаместа уСуботици

СУБОТИЦА: До маја наредне године у Суботици би требало да се укупно отвори 4.000 нових радних места, рекао је градоначелник Суботице Саша Вучинић, приликом потписивања уговора о запошљавање 54 лица, крозлокални акциони план запошљавања.У Суботици су уручени уговори послодавцима који су се одазвали градском позиву за субвенције и кроз овај пројек ће 54 породице пронаћи ухлебљење. Град је у буџет издвојио четири милиона динара за програме запошљавања, а министрарство економије и регионалног развоја је још за Суботицу издвојило додатних 3.840.000 динара за финансирање субвенције послодавцима за запошљавање на новоотвореним радним местима. Субвенција износи 130.000 динара по новоотвореном радном месту, уз додатак од 20.000 динара сваком послодавцу који запосли

особу која припада категорији теже запошљавих (особе са инвалидитетом, жене, лица млађа од 30 година, лица старија од 50 година, Роми). Обавеза послодавца је да лица задржи у радном односу најмање две године и уредно исплаћује зараде и доприносе обавезног социјалног осигурања. Савет за запошљавање града Суботице је одобрио 11 програма, укупне вредности 7.840.000 динара, кроз које ће запослење наћи 54 лица и нису у питању само произвођачи у граду, него и у приграду, тако да су субвенције добили и послодавци из Суботице, Чантавира, Горњег Таванкута и Љутова. - Нова компанија долази да улаже у Суботицу. Због пословне тајне, још не можемо ништа конкретно да кажемо, али у питању отварање нових 1.000 радних места и већина је намењена женама рекао је Саша Вучинић. С. И.

Сећањена жртверата1991. ШИД: У organizaciji SUBNOR-a [id, ~iji je predsednik SavaRo{i}, ispred спомен плоче sa imenima poginulih civila у сукобу са Хрватском 1991. године, polo`eni su venci predstavnika svih dru{tveno politi~kih struktura ove op{tine i minutom }utawa odata je po{ta poginulima. U ime ove organizacije, prigodan govor odr`ao je novinar Radio [ida Neboj{a Suboti}. Хрватска artiqerija je 1991. ispalila 50 bojevih projektila на Шид. Tada su poginuli: \or|e Manojlovi}, Slobodan Mihaqevi} i Miroslav [erfezi, radnici PIK-a [id, рањено je jo{ 10 osoba, sru{eni neki krovovi ku}a u [idu. Гађано је и обданиште, а веlika je sre}a bila, {to u onom momentu kada su pali projektili na de~iji vrti}, u wemu nije bilo dece. Na`alost, za ovaj incident niko od po~initeqa do sada nije ka`wen. Д. С.

НОВА УСЛУГА ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Ускороконкурсза неговатељицеипомоћнике КИКИНДА: У Центру за стручно усавршавање одржан је округли сто, на којем је представљена нова услуга неговатељица и дечјих помоћника за децу са сметњама у развоју и њихове породице, која ће у Кикинди бити доступна од јануара. На скупу су уче ствовали представници локалних власти, запо слени у здравству, образовању и социјалној заштити, као и представници невладиног сектора из региона. Помоћница председника општине Гордана Булатовић рекла је да су овакви пројекти значајни као полазиште за нове услуге у општини. - За локалну самоуправу су значајни овакви пројекти, јер док трају, стичемо искуства и касније настављамо са њима, тако да пројекат прераста у услугу коју пружамо. То је урађено ��а неколико услуга које су актуелне у нашој општини, а које су настале из пројеката Дневни центар за особе са посебним потребама, Прихватна станица, геронто-домаћице - рекла је Булатовићева.

- Размена искустава добре праксе показује да је инклузија могућа и да је могуће створити услове да деца са сметњама у развоју буду равноправна у друштву - каже менаџерка пројекта „Укључи се и брини” Данијела Чолић. Она је најавила да ће, за десетак дана, преко НСЗЗ, бити расписан јавни позив за ангажовање осам неговатељица и осам дечијих помоћника. Циљ организовања оваквих кампања је оснаживање деце са сметњама у развоју и њихових породица, као и скретање пажње на иницирање нових услуга у локалним заједницама, подсетила је Маја Миљковић из тима националне кампање за социјалну инклузију деце са сметњама у развоју. Пројекат „Укључи се и брини”, који обухвата отварање дневних боравака, помоћ породицама и негу у 41 општини у Србији, спроводи и финансира Делегација Европске уније, у партнерству са Министарством рада и социјалне политике и Уницефом. А. Ђ.

ponedeqak7.novembar2011.

11

ДЕВЕТОМЕСЕЧНИ ПРЕСЕК БУЏЕТА КИКИНДЕ

Неистинеозатварању кикиндскеболнице

КИКИНДА: На скупштинском заседању у Кикинди усвојен је извештај о рализацији буџета за првих девет месеци текуће године. Укупни приход био је 1,042 милијарде динара, што је 58,08 одсто планираног за ову годину, а 16,92 процената мање од планираног за овај период. - Што се тиче развојне компоненте, најмањи проценат је код ЈП „Дирекција за изградњу града“ - рекао је начелник Општинске управе Бранко Љубоја. - У октобру је овој фирми пребачен највећи износ, а до краја године биће им намењен највећи део новца Помогла је квартална уплата рудне ренте од НИС-а, као и ефекти Закона о децентрализацији којима су приходи буџета до-

ста повећани. Зато очекујемо да реализација буџета до краја године буде у планираном износу, приближна прошлогодишњој.

- Они који су највише забринути за судбину болнице пренебегавају чињеницу да ће Општина ове године издвојити 60 милиона

О паркирању други пут Одборници ДСС-а ИлинкаЂуран и ВладимирПудар напустили су заседање пре изгласавања дневног реда, јер одлука о паркирању, предлог из ове странке, није стављена на дневни ред. Пудар је питао и шта је са предлогом мреже основних школа. Начелник ОУ БранкоЉубоја одговорио је да ће обе теме бити на следећем заседању и да у вези са паркирањем и Општина има свој предлог који ће се такође наћи пред одборницима. За скупштинском говорницом одборник ЛСВ др Милан Митрић истакао је да је акција СНС довела до неистина о затварању кикиндске болнице:

динара за отплату кредита који нисмо ми узели, 30 милиона за отплату дуга за посао који нисмо ми уговорили, а платићемо и 50 милиона за регресирање одвоже-

ња смећа по уговору који нисмо ми потписали. То је, укупно, 140 милиона динара новца грађана од којег би могао део да се преусмери за болницу када не би било ових обавеза, осталих од претходне власти. Болница се финансира из републичких фондова, али да у протеклих 20 година није било финансирања општине, болница не би функционисала и то треба имати у виду када се буде креирао буџет за 2012. године и треба да се издвоји више. Др Митрић је додао да је пре десетак дана, као начелник Хируршког одељења, упутио захтев Општинској управи да помогне да се купе постељина, јастуци, пиџаме за пацијенте и униформе за хирурге. А. Ђуран

СЕЧАЊСКА ФИРМА „ТРАНСПЕТРОЛ” У СТЕЧАЈУ, РАДНИЦИ БЕЗ ПОСЛА

Ни риба више не помаже

СЕЧАЊ: Сечањско предузеће “Транспетрол”, чији су власници Бранко Самарџић и Маја Кобиљски, отишло је у стечај. Овако је одлучио зрењанински Привредни суд, који је констатовао да за то постоје законом предвиђени разлози. То није оповргао ни адвокат “Транспетрола” Миливоје Степанов који се, иначе, противио увођењу стечајног поступка и повериоцима, предлагао да са том одлуком сачекају бар два месеца. Јер, како је објаснио, постоји велика могућност да “Транспетрол” за то време измири велики део дуговања, чак и до 85 одсто и то продајом силоса и сушаре новосадској фирми “Гленкор Срб”, односно изловом и продајом рибе. Али, повериоци су остали неумољиви. Београдски адвокат Бранислав Рајић, заступник “Мркшићевих салаша“ из Српског Итебеја, као формалног подносиоца захтева за покретање стечаја у “Транспетролу“, овај предлог је одбацио,

па стечајном судији Радомиру Радојчићу није преостало ништа друго него да отвори стечај у сечањском предузећу. Он је истовремено Драгицу Арсић одредио за стечајног управника. По захтеву “Мркшићевих салаша“, у “Транспетролу“ је претходни стечајни поступак отворен још 20. октобра. Тада је констатовано да је рачун фирме од 18. августа 2010. у блокади око 480 милиона динара и да од тада не измирује своје финансијске обавезе. Судија Радојчић је, стога, “Транспетролу“ забранио да Судбина „Транспетрола” непозната располаже својом покретном и наложено да попише имовину непокретном имовином, а за при- стечајног дужника и утврди фивременог стечајног управника од- нансијско стање фирме. ређена је такође Арсићева. Њој је Оно што посебно погађа запослене у сечањској фирми јесте да одлуком о стечају свим раднициИстрага против директора ма по аутоматизму престаје радПре одлуке Привредног суда у Зрењанину да уведе стечај у ни однос. Али, како је најављено, ову фирму, “Транспетрол” је потресла и једна афера. Истражни управница ће поједине поново судија овдашњег Вишег суда, наиме, недавно је донео решење о ангажовати како би одрадили отварању истраге против директора тог предузећа Александра неодложне послове у предузећу. Ш. (40), због сумње да је починио кривично дело злоупотребе А, у међувремену, биће позната и овлашћења у привреди. Како је наведено у кривичној пријави судбина “Транспетрола”. По Зазрењанинске Полицијске управе, Александар Ш. је августа ове кону о стечају, о њој ће одлучивагодине издао потврду предузећу “Протеин” из Торка о преузимати већински повериоци који могу њу 600 вагона пшенице која је практично уступљена на чување предложити план реорганизације у силосе “Транспетрола”. Али, у међувремену је нестала, па су или банкрот фирме, односно рассе власници из Торка обратили за помоћ полицији. продају њене имовине како би се тако добијеним средствима нами-

Путу Светосавској докрајагодине

КИКИНДА: Како каже директорица ЈП „Дирекција за изградњу града“ ЕдитаДивковић, пут у Светосавској улици у Кикинди биће асфалтиран до краја године. Наиме, након застоја радова, изазваног блокадом рачуна фирме „Војводина пут“, која је извођач радова, уређење Светосавске улице је настављено. - Тренутно се постављају ивичњаци, риголе како би могло да се уради асфалтирање. Подиже се и паркинг. Нова паркинг места урађена су код Микронасеља, а неопходно је санирати постајећи паркинг због разлике у висини – објашњава Едита Дивковић. Радови су обустављени у мају, јер је било неопоходно мењати пројекат с обзиром да висине коловоза и паркинга нису биле добро изнивелисане. Асфалтирање ће, према обећањима запослених у фирми „Војводина пут“, бити завршено до краја године, док ће сви радови бити завршени наредне године. Реконструкцију Светосавске финансирају са по 25 милиона динара Министарство за национални инвестициони план, ЈП „Путеви Србије“ и Општина Кикинда. А. Ђ.

рили своја потраживања. ДОО “Транспетрол”, иначе, послује још од 1980. године, када је обављао аутопревозничке услуге. Делатност је проширио 1992. отварањем бензинске станице. Потом је четири године касније започета и завршена изградња пријемног и складишног центра за житарице, који се састоји од колске влаге и хангара капацитета 2.500 тона. Подигнути су и сушара за житарице и силос смештајног капацитета од 3.000 тона, да би напослетку “Транспетрол” изградио рибњак за узгој конзумне рибе, укупне површине око 400 хектара. Ж. Балабан

У ИЗВОЂЕЊУ ЦРВЕНАЧКОГ ПОЗОРИШТА „СТЕВАН СРЕМАЦ”

ПремијераГогољеве „Женидбе”

ЦРВЕНКА: У препуној сали црвеначког Дома културе, протеклог викенда премијерно је изведена представа „Женидба“ по тексту Николаја Васиљевича Гогоља, а у извођењу позоришта „Стеван Сремац“. Режију потпи-

Детаљ са представе

сује ВладимирЛазић, а „Женидба“ је 162. представа једне од најстаријих аматерских трупа у Војводини. Пред сам почетак представе, редитељ је поздравио увек многобројну црвеначку публику.

Радња представе „Женидба“ одвија се око покушаја брачне посреднице Фјокле Ивановне у извођењу Весне Јаковљевић, да договори удају средовечне трковачке кћерке Агафје Тихоновне (ДијанаСабо). Брачна посредница поиграва се жељама и мотивима петорице удварача Ивана Кузмича Поткољесина (ЗоранРужичић), Балтазара Балтазаровича Жевакина (ЗоранРадуловић), Никанора Ивановича Анучкина (Марко Бошњак), Ивана Павловича Кајгане (Слободан Радоњић), Алексеја Димитријевича Старикова (Немања Бокић). У игри просаца и невесте активно учествују и младина тетка Арина Пантељејмовна (Гордана Мештер) и пријатељ Поткољесина Ива Фомич Кочкарјов (Винко

Ступар), као и служавка Дуњаша (ЈеленаЂурица) и слуга Стјепан (СтанојеРнић). Редитељу Владимиру Лазићу је рад на овој представи прва сарадња са црвеначким позориштем. До сада, он је у својој богатој каријери потписао преко 100 позоришних остварења и примио преко 20 признања за свој рад. М. Кековић

ponedeqak7.novembar2011.

ПОТЕНЦИЈАЛИКИКИНДЕПРЕДСТАВЉЕНИУИТАЛИЈИ

Инвеститори тражесигурност

КИКИНДА: На позив Енца Амирантија, генералног менаџера италијанске групе СЕА, који је у некадашњој кикиндској фабрици „Превоз” отворио фирму „Г Грапикс”, члан Општинског већа Бранислав Чолак и покрајински по-

БраниславЧолак

сланик Саво Добранић, боравили су у Италији. На скупу који је прошле седмице уприличио Марио Марота, градоначелник места Лиматоли у близини Напуља, одвијао се разговор са представницима 30ак италијанских компанија из покрајине Кампанија.

- Представили смо град и општину, као и повољности за потенцијалне инвеститоре. Ту нам је помогао Енцо Амиранти који је похвалио нашу средину и сарадњу са локалном самоуправом и покрајинском администрацијом - каже Бранислав Чолак. Представници Кикинде имали су прилику да обиђу део фирми које су заинтере соване да раде Кикинди. Потенцијалне инвеститоре највише је интересовала безбедност. - Лоша слика о Србији још увек је присутна у свету. И ту нам је помогао Енцо Амиранти, који је летос отворио погон за пуњење кертриџа и који је уверио своје колеге да се осећа сигурније у Кикинди него у Напуљу - објашњава Чолак. Повољан утисак о Кикинди, као добром месту за улагање, појачава и чињеница да је власник „Г Грапикса” недавно купио некадашњу фабрику „25. мај” јер му је потребан већи простор за производњу. До краја године, а најкасније у првој половини јануара, привредници из Италије узвратиће посету. А.Ђ.

Представљањеновогјела

У КИКИНДСОМ РЕСТОРАНУ„РАДНИЧКИДОМ“

„Сова”натрпези

КИКИНДА: Кикинда, као највеће зимовалиште сова ушара на планети, добило је нови кулинарски специјалитет. У ресторану „Раднички дом“ представљено је ново јело, под називом „сова“ и истоимено пиће. - На овај начин, уз локалну самоуправу и Туристичку организацију, подржавамо промовисање туристичких потенцијала општине - истакла је директорица ресторана Јасмина Миланков. - За све наше суграђане и госте Кикинде припремили смо коктел и јело „сова“ чији је основни састојак пилетина, помешана са преливима. Ресторан је најпре започео промоцију јела од лудаје, као бренд који најдуже постоји у Кикинди, након тога на јеловник је уврштено и јело „кика“, по скелету мамутице, нађене у нашем граду, а сада је у понуди и јело

„сова“ као најмлађи кикиндски бренд. Нови додатак на менију осмислио је кувар Петар Димић. И коктел и храна припремљени су од намирница карактеристичних за наше поднебље: пилеће месо, поврће, воће, сок од лудаје, домаћа ракија и други састојци, те се специјалитет може служити читаве године. - Основа за коктел је домаћи сок од бундеве – објашњава Миланкова. – Додата је још једна врста сока и мало ракије од кајсије. Комбинација је интересантна, те очекујемо позитивне ре акције наших гостију. Јасмина Миланков задовољна је на који начин су гости прихватили јело „кика”. Од 11. фебруара, када је промовисано до данас, продато је више од хиљаду порција. А.Ђ.

vojvodina

dnevnik

c m y

12

АКЦИЈА„ВОЛОНТИРАМ,ЗАТОШТОВОЛИМСВОЈГРАД”

Уређено игралиште у Карађорђевом парку ЗРЕЊАНИН: Уређењем дечјег игралишта у Карађорђевом парку, завршена је волонтерска акција запослених компаније „Филип Морис” у Србији, под називом „Волонтирам, зато што волим свој град”, која је у октобру спроведена у 15 градова широм земље. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов оценио је да се акција сређивања и улепшавања простора у Карађорђевом парку, у центру града, подудара са тежњом градске управе да унапреди стање спортских објеката, паркова и игралишта за децу. - На томе стално радимо, свесни значаја промоције здравих животних навика, па смо у складу с тим недавно обновили Дом борилачких спортова и кошаркашке терене. Драго ми је што су запо-

Волонтерикојисууредилипарк

слени у „Филипу Морису” такође препознали значај очувања Карађорђевог парка, фантастичне природне оазе, којом се ретко који град може похвалити. Фарбањем

клупа, сређивањем игралишта и редовним одржавањем овог простора, сви заједно стварамо добар амбијент за одрастање наше деце - изјавио је Михајлов.

Менаџерка за комуникације и донације компаније „Филип Морис” Маја Шотра казала је да је оно што акцију чини значајном чињеница да осим тога што на врло конкретан начин помаже да град буде још лепши, она ширењем волонтерског духа међу колегама, пословним партнерима и суграђанима доприноси општем бољитку друштва у којем живимо. Акција „Волонтирам, зато што волим свој град” први пут је покренута прошле године захваљујући идеји и доброј вољи запослених у „Филип Морису”. Током минулог лета они су прикупили 19.000 књига из својих приватних и компанијских фондова, и донирали их библиотекама и установама за старе у 15 градова широм Србије. Ж.Б.

ПРЕКОГРАНИЧНАСАРАДЊАВРШЦАИРУМУНСКОГГРАДАДЕТЕ

Црквеосветљененовом технологијом

ВРШАЦ: Ова гарнитура општинске власти Вршца већ трећу годину успешно реализује бројне пројекте са пограничним општинама и жупанијама у Румунији, уз коришћење ИПА фондова Европске уније. Вредност учешћа из ИПА Фонодова у тим пројектима за вршачки део износи преко 4,5 милиона евра, а до краја овог месеца завршава се пројекат вредан 865 хиљада евра уз учешће вршачке општине од 15 одсто. Две пограничне општине Вршац и Дета раде на занимљивом пројекту осветљавања верских објеката у оба града. У Дети је већ постављена расвета на четири објекта, румунске православне, затим, римокатоличке цркве, водоторња у Дети и православне цркве у Опатици крај овог града, а Вршцу тај посао предстоји. Делегација Вршца је обишла објекте у Дети, где је примењена нова технологија у осветљавању. Председник Скупштине општине Вршац Стевица Назарчић је, у сусрету са представницима медија обе земље, рекао да овај пројекат

доприноси бољој туристичкој понуди две општине и очувању културног наслеђа мултиконфесионалног Баната. - Поступак је у потпуној сагласности са европским законодавством и осветљени верски објекти ће као нове туристичке тачке бити укључене у понуду региона применом модерног и за коришћење ефикасног приступа - рекао је Назарчић. Председник општине Дета Петру Роман је рекао међусобна сарадња локалних власти, као природних партнера у заједничком економском, социјалном, културном наступу кроз бројне и различите инвестиционе програме води побољшању односа и квалитетнијем животу за становништво у овој пограничној области. Менаџер пројекта Александар Милосављевић је рекао да је у овоме примењена потпуно нова технологија која омогућава широки спектар квалитетног осветљавања са изузетно малом потрошњом енергије, такозвано ЛЕД осветљење. У Вршцу ће се на тај начин по-

Једна од осветљених цркава у Дети

ставити систем за осветљавање на саборној цркви Светог Николаја, римокатоличкој цркви Светог Герхада и румунској православној цркви. Радови се изводе по пројекту Завода за заштиту споменика из Панчева и треба да се заврше до краја овог месеца. Све ово сигурно

ће допринети лепшем изгледу старог језгра где су фасаде бројних грађевина већ реновиране и град под кулом ће сигурно постати још занимљивији и лепши за туристе и навијаче учесника ЕП у рукомету крајем јануара идуће године. Р.Јовановић

МИРОСЛАВ ВАСИН У РАДИЧЕВИЋУ ОТВОРИО КУД „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ”

Лаптопмладимчлановима РАДИЧЕВИЋ: Не може се рећи да у најмлађем насељу бечејске општине Радичевићу није било активности у области културе, поготово ако се има у виду да већ низ година успешно делује Драмски студио „Феникс 98“ или да у оквиру бечејског АНИП „Ђидо“ егзистира вредна фолклорна секција, али је недостајало више организованог рада и у другим сегментима културног стваралаштва. Управо из тог разлога ових дана је формирано КУД „Бранко Т. Радичевић“ и отворена канцеларија Друштва у оквиру месног Дома културе, где је, тим поводом, одржан пригодан програм у продукцији новог Друштва и њихових пријатеља ђидоваца из Бечеја. - Циљ оснивања Друштва је да младима и осталима у селу омогућимо да што квалитетније проводе слободно време, где ће научити да се друже, глуме, играју,

Мирослав Васин и Будислав Медурић уручују деци лаптоп

певају, свирају... Овом приликом морамо да се захвалимо подршки од стране Савета МЗ, који нам је уступио простор Дома

ИвиАндрићу участ РУМА:Данас ће, у Холу румског Култруног центра, са почетком у 19 часова, бити одржана трибина у част Иве Андрића и педесетогодишњице од како је добио Нобелову награду. На тибини ће учествовати драмски уметници ЉиљанаБлагојевић,РадаЂуричини Владимир Грбић, као и гудачки трио сремскомитровачке Музичке школе „Петар Кранчевић“. Трибину организује НВО „За здрав живот“, а улаз је бесплатан. Ј.А.

културе за наше активности и канцеларију под истим кровом, затим логистичку и финансијску подршку локалне самоуправе Бе-

чеј, али и Владе АП Војводине и привредника из села - рекла је на свечаности поводом почетка рада новоформираног КУД „Бранко Т. Радићевић“ председница Сузана Ђукић. Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је свечано отворио канцеларију Друштва, а он и заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић уручили су младим чланицама новоформираног Друштва лаптоп за њихове и потребе недавно формираног Удружења жена по имену „Мак на конац. Потом су браћа Владимир и Ђорђе Ђукић, у пратњи оркестра АНИП „Ђидо“ одсвирали коло и најавили садржајно богат програм у ком су премијерно учешће узели рецитатори и фолклорци новоформираног Друштва и њихови гости „ђидовци“ из Бечеја. В.Јанков

Промоција три књиге

ЗРЕЊАНИН: У организацији Независног друштва новинара Војводине, вечерас, у 19 часова, у зрењанинском Позоришном клубу “Зелено звоно”, биће одржана промоција три књиге – “Приче из доњих предела - Берлински текстови”, аутора Ласла Вегела, “Плавушина дилема” Теофила Панчића, и “Балканска лађа у олуји” Мирка Ђорђевића. О књигама ће говорити њени аутори, као и новинар Недим Сејдиновић и књижевна теоретичарка Владислава Гордић Петковић. Модератор разговора је председник НДНВ Динко Грухоњић. По завршетку разговора о књигама, биће приказан филм “Тврђава Европа” аутора Желимира Жилника. Ж.Б.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

13

JO[JEDNOSAMOUBISTVOPOLICAJCA

Ubio se na radnom mestu PolicajacDaliborPeri{i} (26)izMedve|eizvr{iojeupetak uve~e samoubistvo na stra`arskom mestu pri Ministarstvuunutra{wihposlovaSrbije,uUliciknezaMilo{auBeogradu.Wegajesaranomnaglaviprona{aokolega,na~ijipoziv je ubrzo stigla i hitna pomo}kojagajeodvezlauUrgentnicentar,gdejeparsatikasnije preminuo. Dalibor Peri{i} jebiopolicajacUpravezaobezbe|eweMUP-aisamoubistvoje po~inionasvomradnommestu. Ovoje,ina~e,petislu~ajove godine da pripadnici MUP-a izvr{e samoubistvo, a posledwisedesiopretrimesecauPo`arevcu, kada se policajac tako|e ubio hicem iz slu`benog pi{toqa.

Povodomovogtragi~nogdoga|ajareagovalojeUdru`ewepolicije „Solidarnost”, koje je apelovalo da se unapredi rad Odseka za psiholo{ku prevencijuMUP-a. - Kao strukovno Udru`ewe policajaca,smatramodajekrajwevremedaseovopitawere{i adekvatnimodgovorimaidaseu {tokra}emrokuOdsekuzapsiholo{ku prevenciju MUP-a obezbede tehni~ki uslovi, ali pre svega apsolutna samostalnost u radu, koju sada nemaju. Ministar policije Ivica Da~i} i direktor policije MiodragVeqovi} pokazalisuinteresovawe za re{avawe ove problematike,aoddr`aveo~ekujemofinansijskupodr{ku-saop{tilojeovoudru`ewe. E.D.

BRANKUJOCI]UAPELACIONISUDSMAWIOKAZNU

Godina zatvora za falsifikat

ApelacionisuduBeograduprepoloviojekaznuoddvegodinezatvorabiv{emdirektoru„Puteva Srbije” Branku Joci}u i pravosna`no ga osudio na godinu dana zatvorazbogfalsifikovawaslu`beneisprave. Sud je zbog zastarelosti krivi~nog gowewa odbio optu`bu protivJoci}azakr{eweZakona obuxetskomsistemu,odnosnopro-

bijawe dozvoqenog buxeta predu- ze}a.ProtivJoci}a,kojisenalaziupritvoruod7.majaovagodine, Tu`ila{tvozaorganizovanikriminaljepodiglooptu`nicukojom ga, sa jo{ 11 osoba, tereti da su o{tetili„Puteve”zapolamilijarde dinara, odnosno za oko pet milionaevra. Optu`nicomseteretedasuod2005.do2007.zaradove na regionalnim i magistralnim putevima naplatili ugradwu 100.000 tona asfalta vi{e nego {tojebilougra|eno. Uobrazlo`ewutesudskeodluke,navodisedajesuduva`io`albuJoci}evihbranilacaipreina~io prvostepenu presudu Prvog osnovnogsudauBeogradunakaznu zatvoraodjednegodinezbogfal-

sifikovawa slu`bene isprave. Optu`badajeJoci}izvr{iokrivi~nodeloizZakonaobuxetskom sistemujeodbijenazbogapsolutne zastarelostikrivi~noggowewa. -Imaju}iuvidudaolak{avaju}im i ote`avaju}im okolnostima na strani okrivqenog prvostepeni sud nije dao odgovaraju}i zna~aj, a cene}i protok vremena od izvr{enog krivi~nog dela, to je prvostepena odluka preina~enaiupogleduodluke o kazni - navodi se u obrazlo`ewu. Joci} je ogla{en krivim i osu|en, jer je 2005. i 2006. kaoodgovornolice„Puteva Srbije” slu`bene isprave sa neistinitom sadr`inom overio svojim potpisom i slu`benim pe~atom, a potom ih upotrebiokaodajeistinita,predav{iihVladi Srbije radi davawa saglasnostinatedokumente. Re~jeoProgramuradova na odr`avawu, za{titi, izgradwi i rekonstrukciji magistralnih i regionalnih puteva Republikeza2005,gdejeupoglavqu„Ulagawa„unetneistinitpodatak da su nepla}ene obaveze na dan 31. decembar 2004. bile 6.261.200.000 dinara, iako su, po kwigovodstvenoj evidenciji, iznosile7.255.961.481dinar. UProgramuza2006.godinu,upoglavqu „Ulagawa„unetjeneistinitpodatakdajeukupaniznosneispla}enih obaveza na dan 31. decembra 2005. bio pet milijardi dinara, iako su, po kwigovodstvenoj evidenciji, neizmirene obaveze prema dobavqa~ima iznosile 11.508.033.638dinara. (Tanjug)

U privatizaciji 695 osumwi~enih USrbijijeuposledwihdeset godina pokrenut krivi~ni postupakprotiv695osumwi~enih zazloupotrebeuprivatizaciji, podaci su Republi~kog tu`ila{tva. U evidencijama tu`ila{tva postojebrojnipredmetizakoje senemo`eutvrditidaliseodnoseiskqu~ivonaprivatizacijujersuoni,kakojenaveloTu`ila{tvo, uni{teni, shodno ZakonuoarhivirawuiPravilniku o upravi u javnim tu`ila{tvimazbogprotekavremena. U odgovoru na pitawe poslanikaPUPS-a,Sini{eStamenkovi}a, Tu`ila{tvo je navelo dajeod1.avgusta2001.do1.oktobra2011,zasvakrivi~nadela koja se odnose na privatizaciju prijavqeno 1.391 lice, a da je krivi~ni postupak pokrenut protiv695. Tu`ila{tvo je navelo da su zbogzloupotrebeslu`benogpolo`aja u tom periodu podnete krivi~neprijaveprotiv769li-

ca,adajekrivi~nipostupakpokrenutprotiv376osumwi~enih. Protiv 214 lica krivi~ne prijave su podnete zbog zloupotrebeovla{}ewa,apostupakje pokrenut protiv wih 123. Zbog utaje poreza podnete su prijave protiv 194 lica, a postupak je pokrenutprotiv143.Protiv41 licasupodneteprijavezafalsifikovawe slu`bene isprave, dokjekrivi~nipostupakpokrenut protiv 24 osumwi~ena. Tu`ila{tvo je navelo da su zbog primawamitakrivi~neprijave podnete protiv {est lica, a da je postupak pokrenut protiv dvojeosumwi~enih.Zbogkorupcijeuprivatizacijiutomperiodupodnetesukrivi~neprijave protiv ~etiri lica, a nije pokrenutnijedanpostupak. Od2001.privatizovanojeoko 2.600 preduze}a, od ~ega je prihodbiookotrimilijardeevra, araskinutojevi{eod600kupoprodajnihugovora. E.D.

„DNEVNIKOVA”TEMA:UPRKOSZAPLENAMAIHAP[EWIMA, TE[KOSESUZBIJATRGOVINANARKOTICIMA

Za nove dilere uvek ima kandidata do zavisnika, spadne i na deset Krupne ribe, organizatori poodsto droge, pa se predozirawa sla, izbegavaju svaki kontakt. de{avajuupravokadnekonaleti Zaradesuogromne,idesetostruna ~istu drogu i to se neretko ke. Na~in rada im je razli~it, dovitqivisuipazedadokazine kobnozavr{ava. Jedan iskusan policijac ova- budu kod wih. Ipak, dokazali kvusituacijuopisujere~ima:Da smo i velike isporuke. Ima i nijenarkomana,nebibilonidi- maloletnika me|u prodavcima, lera.Ondodajedaglavniorgani- onisenajvi{ebavemarihuanom, zatoriposlanineviderobu,te ali bilo je i slu~ajeva kad smo danijesamopolicijadu`nadase ih zaticali s heroinom - ka`e bori protiv ove po{asti ve} i na{sagovornik. On dodaje da je kokain jo{ porodica, {kola, mediji i celo uvek droga malo imu}nijih, ali dru{tvo. – Me|u uhap{enim krijum~a- dajemnogodostupnijinegopre. –Nekidilerinekoristedrorima narkotika u ju`noj Ba~koj najvi{e je mladih Novosa|ana, gu,dokimaionihkojido|u„razaliseneretkopojavquju idr`avqniCrneGorei Bosne i Hercegovine, Cenovnikdroge kaoigra|aniSanxakai uNovomSadu KosovaiMetohije.Drogasesjuga{aqekaBeo- amfetamin–„spid”: 10evragram gradu,NovomSaduiSu- ekstazi: 2evratableta botici – ka`e za „Dnev- marihuana–„skank”: 5evragram nik” operativac u grupi heroin: 20evragram za subijawe krijum~arekvalitetando30 waopojnihdrogaunovo- kokain: 40–70evragram sadskoj Policijskoj upravi.Heroin„balkanskom rutom” dolazi iz Turske, vaqeni”, tako da se s wima ne odnosno Avganistana, i kanali- mo`e pri~ati. Ipak, obi~no ^estezapleneneuti~umnogonaponududrogenatr`i{tu ma preko Kosova sti`e do San- „padnu”prenego{tose„urade„. jedandodvaputadnevno,aistim vamestadolazedrugi.Umnogim xaka pa ide daqe na sever. Sve Nekiodwih,kaddolijajuidovetempom se ispisiju i krivi~ne zaplenama, osim narkotika, pa- vi{ejeuponudimodifikovana, demo ih u slu`bene prostorije, prijavezaovadela. ra,vagica,pi{toqa,zati~esei ve{ta~ki uzgajana marihuana – tra`e Hitnu pomo}. Mi im to obezbedimo.De{avasedapadnu Tako su polovinom meseca u unesvestiz~istamira,mo`dai Novom Sadu uhap{ena dvojica Dvezaplenenadan izstraha–ka`enovosadskiopedr`avqana Crne Gore i jedan rativac. Novosa|anin pod sumwom da su Pripadnicinovosadskekriminalisti~kepolicijesuuprvih Kod nas je od sineteti~kih ugovoriliprodajuvi{eodpola devetmeseciovegodineimaliprose~nogotovodvezaplenednevdroga najzastupqeniji amfetakila heroina. Pri li{ewu slono(502)iuwimazateklivi{eod18kilogramamarihuane,2.766 min,iliu`argonu„spid„,i„ekbode,zate~enisu,kakotoobi~grama heroina, 74 grama kokaina, 614 grama ha{i{a, 412 grama stazi„. Ima sinteti~kih supno biva, vagice za razmeravawe amfetamina,43komadaekstazija,58komadaLSD-a,vi{eoddeset stanci koje kod nas jo{ nisu na droge i znatna svota doma}eg i kilogramadrugihvrstaprahaioko2.000ostalihtableta. spiskuopojnihdrogajersre}om, stranognovca. jo{nisuprisutnenana{emnarNedequdanaranijepodnetaje krivi~naprijavazbogistognar- smesa s kojom se droga miksa da „skank”,koja~estodolaziizCr- kotr`i{tu.Upitawuje„em-dikotika protiv dvojice Novosa- bi se dobila ve}a koli~ina. Pa neGoreiAlbanije,aliselabo- em-ej” – re~ je o supstanci „mefedron”, koja se koristi za br|anaijednogTemerincakojisu se pri hap{ewama kod dilera ratorijepojavqujuikodnas. `i rast biqaka. Kori{}ewem - Nekada je te{ko dokazati sedu`ebaviliovim„biznisom„. pronalaze jo{ i paracetamol, ove materije, koja se rastvara u Tako|e, u ku}i na ulazu u Novi kofein,{e}erimlekouprahu, poslove oko droge. Krijum~ari Sad prona|ena je laboratorija soda bikarbona, talk, pa ~ak i moguostavitiparenajednomme- vodi, izazivaju se ozbiqne poM.Vuja~i} za proizvodwu droge, odnosno zidarskigips.Dokprahnedo|e stu a robu preuzeti na drugom. sledice.

Prenekolikodanaosumwi~enizanedozvoqenuproizvodwui stavqaweuprometnarkotikaje pobegao s tre}eg sprata zgrade nanovosadskomTelepukadjepolicijado{ladapopri~aswim. Onje,uprkosbekstvu,ipakubrzo li{enslobode.Ovajslu~ajpripadnika kriminalisti~ke policijeve}sadjebajatjersezaplenenarkotikauprosekude{avaju

modifikovanemarihuane–skanka.Tomprilikomtako|ejepodneta prijava protiv ~etvoro osumwi~enih. a zasadi indijske konopqesunetakodavnoprona|eniiuba{tijedneku}euSavinomSelu. Organizovane kriminalne grupeseli{avajuslobodesvaki ~as, a ~ini se da, koliko god se dilerasklonisulice,nawiho-

POGIBIJADVOJICEKAMERMANAUSUBOTICIMO@DAJEMOGLABITISPRE^ENA

Raskrsnica nije bila obezbe|ena Saobra}ajnanesre}akojasedogodilaupetak,kadasutokomsnimawapoginuladvakamermana,ponovojepokrenulapitawebezbednosti saobra}aja u samom centru Subotice. Raskrnica kod glavne Po{te i O©[ „Ivan Goran Kova~i}”ve}jeozna~enakaocrnata~ka u Subotici, jer iako postoji sva neophodna vertikalna i saobra}ajna signalizacija,  ~este su nesre}e sa tragi~nim posledicama.Premare~imaDarkaAnteqa, predsednik Gradskog saveta za bezbednost saobra}aja, ovo mesto jepoznatokaokriti~nopogotovo uprepodnevnim~asovima,zbogjako gustog saobra}aja, pri ~emu u momentu tragi~nog slu~aja nije bilapropisnoobezbe|ena -Pravosudniorgani}edautvrdedalije{lepermogaodasezaustaviranijeilinije,zbogtereta kojijeprevozio.Sadrugestrane, mestojetrebalodabudeobezbe|eno.Kadasesnimaspot,kao{toje bilo u ovom slu~aju ili orezuje grawe ti radovi se prijavquju

MUP-u ili komunalnoj policiji da bi se obezbedila raskrsnica. Ko je trebalo da tra`i dozvolu utvrdi}e istraga. Oni su profesionalnoradilisvojposao,ina`alost,nastradalisu-ka`eAnteq. Prema wegovim re~ima, problemte{kihkamionakojiprolazekrozcentargrada,ve}godinama predstavqaproblemkojisemora re{avati. -Ranijihgodinasmopokrenuli pitawedasepostaveure|ajikako bi znali kolika je nosivost te{kihkamiona,alitonijeura|eno.Verujemda}emouvo|ewemvideo-nadzora,kojibitrebalodaza`ivi do kraja godine, uticati na smawewebrojanesre}a.Tragedija koja se dogodila, ponovo pokre}e pitaweobilazniceizabraneulaskakamionimaugrad.Ve}dvedecenijekrozcentarSuboticednevno protutwi oko 800 {lepera i drugihte{kihkamionakojimanije mesto u centru grada- rekao je Anteq,dodav{idasuno}nemoto-

trkeunasequRadijalacjo{jedna velika potencijalna opasnost za bezbednostugradskomsaobra}aju. Usuboti~kojpolicijika`uda sviradovikojibimoglinabilo koji na~in da ugroze bezbednost saobra}aja moraju da budu prijavqene MUP-u i gradskoj upravi kakobiimseobezbedilaadekvat-

na za{tita. Snimawe reklamnog spotaupetaknijebiloprijavqenopoliciji.Kakonamjeobja{weno, izvo|a~ radova preduze}e „Selma”,kojejeiznajmilovozilo sakorpomfirmi„Homefaktori” trebalo da tra`i dozvolu za snimawespotakakobiseobezbedila raskrsnica. S.Ir{evi}

SUDBINASEPOIGRALASAJEDNIMVR[A^KIMLOPOVOM

Posle kra|e pobegao u komandirovu zgradu Jedan malerozni lopov poku{aoje proteklog vikenda da obije automobil u centru Vr{ca,alijeimaopehdaganana bizaran na~in, na delu uhvati komandir Stanice policije u ovomgradu.Ovajnesvakida{wi doga|ajve}danimaseprepri~avauVr{cu,pri~emusejednako isti~enedostataksre}elokalnog lopova kao i dobra kondicija prvog ~oveka vr{a~ke policije.

Naime,komandir@ivkoJovanovi} je van du`nosti po{ao sa suprugom u kupovinu kada je kod zgradeGradskeku}e,naleteojena N. K. (27) iz Vr{ca koji je poku{avaodaobijeautomobil – Bio sam u civilu kada sam primetio osobu iz kriminogene sredine kako se mota oko jednog automobila.Supruzisamrekaoda sesklonisastrane,ajasampolakokrenuopremawemu–pripoveda komandirJovanovi}.

Primetiv{i Jovanovi}a kakomu se pribli`ava, lopov je pobegaopri~emujezaskrovi{teodabraoupravoulazukojem`ivikomandirvr{a~kepolicije. – Poku{ao je da pobegne, i to ba{uzgraduukojoj`ivim.Prvo sampri{aoautomobiluivideoda jeprozorrazbijen.Pozvaosampatrolu na uvi|aj, a zatim u{ao u zgradu i u ulazu zatekao osumwi~enog. Legitimisao sam ga i bez ve}eg otpora li{io slobode –

prepri~avapokoznakojiputovaj doga|ajJovanovi}. Svejeura|enokaoiznekoguxbenika o pravilima postupawa prilikom hap{ewa u takvim prilikama. A da je ba{ sve to bilo bezopasnoilako,kakoonskromno pri~a–inijebilo.Naime,istragomjeutvr|enodajeN.Kprozor naautomobilurazbiosve}icomza auto,aliidajekodsebeimao~ak dvano`a,odkojihjedansase~ivom od16centimetara. R.Jovanovi}

RePORTA@e

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

c m y

14

MNOGI NOVOSA\ANI ODLU^I[E DA STAROST NE DO^EKAJU NEPISMENI

Mamaradidoma}i,decagapregledaju D

vadest pet u~enika u {koli za obrazovawe odraslih „Sveti Sava” u Novom Sadu mirno sedi u skamijama, a u~iteqica na tabli pi{e zadatke iz matematike. U odeqewu ti{ina, svi pa`qivo prate i polako prepisuju brojeve i slova, pomalo nesigurni - da li su napisali sve kako treba. Jedna od wih je i dvadesetosmogodi{wa Indira Beri{a, koja je prvi put u `ivotu sela u {kolsku klupu, a zahvaquju}i pilot pro-

Indira se stidi, spu{ta glavu, ne `eli da pri~a s novinarima, ka`e sramota je, Na kraju ipak pristaje i ushi}eno ka`e da je sre}na {to je nau~ila da se potpi{e. - Iz Velikog rita sam i imam sedmoro dece, svi idu u {kolu i vrti}, pa sam i ja re{ila da nau~in da ~itam i pi{em, kako bi se {to pre i lak{e zaposlila. Volela bih da radim u „^isto}i”, a kada to ka`em mojima kod ku}e deca me zafrkavaju, ka`u:

Nemaekonomisawaadasera~unnezna

jekatu „Druga {ansa” Ministarstva prosvete i nauke, koji se odnosi na funkcionalno osnovno obrazovawe odraslih starijih od 15 godina.

„Mama sedi i radi doma}i, a mi }emo da pregledamo”. Mu` me tako|e podr`ava i samo se pita {to ranije nima i{la u {kolu pri~a Indira i dodaje da od svih

predmeta najvi{e voli srpski jezik. Ona nije jedina koja je dobila drugu {ansu, i Indirina drugarica iz klupe trideset{estogodi{wa Melita Salaki, dobila je drugu {ansu da nau~i da ~ita i pi{e. Ona je dodu{e zavr{ila prvi razred osnovne {kole, ali zbog ~estih selidbi nije nastavila sa {kolovawem... I ova Novosa|anka bi volela da se zaposli u „^isto}i„, a ako joj plan ne uspe pristala bi da radi bilo gde. Na nastavi ima i mu{karaca, koji su se do ju~e potpisivali palcem, ali su i oni re{ili da krenu put znawa. Me|u wima je i Elfan Kova~ev koji ima 31 godinu. Potpuno je bio nepismen, a sada je nau~io da se potpi{e, a od svih predmeta najvi{e volo matematiku i engleski. Kada zavr{i osnovnu {kolu, `eleo bi da nastavi daqe da se usavr{ava, a `eqa mu je ra radi na ra~unaru. Ovo su samo neke od pri~a od do ju~e nepismenih Novosa|ana. Direktor {kole Borislav Savi} ka`e za „Dnevnik” da u Novom Sadu ima oko 25.000 nepismenih qudi, a pod tim se smatraju oni koji nisu zavr{ili osmogodi{wu {kolu. Zbog toga je i navala za ovaj program bila velika. Imaju 85 polaznika, od ~ega prvi ciklus (potpuno nepismeni) poha|a 36 |aka, uglavnom romske populacije. - Polaznici }e biti i materi jal no sti mu li sa ni, jer bi

HOBIJI U KU]I KOVA^EVI]A

PRE^ANSKA LEKSIKA

Dedascve}em, dameskistom

Opasuqivawe

O

pasuqivawenijegajewepasuqa, wegovo brawe, vilama mla}ewe,~aknivejawena{oru(kaou „Pop ]iri i pop Spiri”), mada je i to ozbiqanidugposao,ve}“tretirawe” nekoga dok ne promeni mi{qewe, dotle nepovoqno. “Te{ko ga je opasuqiti!”,“Nikakodagaopasuqimnimilom, nisilom!”,“Tajsenedaopasuqiti!Zainta~io se pa tera svoje, ba{ uprkos svima!” – naj~e{}e su re~enice onih kojisebo~edanekogavratenaregularan, pozitivan put pona{awa, a naro~itomi{qewa. Opasuqivawe je gotovo uvek dobronamernaipunabrigerabota.Preduzimajugaobi~nostariji~lanoviporodicekadprimeteiliimnekodojavida koodmla|arijeodska~eodop{teprihva}enih na~ela. U lo{em pravcu, naravno. Ako se isti~e kako treba, opasuqivawutumestanema.Mo`dasamo blagim savetima da ne digne nos previsoko. Opasuqivawe mora daseobavqatiho,uporno,nekad vrlo dugo. Nije lako zagulu ubediti u to da nemapravo. Opas uq iv aw a ima i u poslovima.Nekadjeneophodno o`valaviti dok ubedi{ kompawone kako da se obavi zajedni~ki posao. Ne shvataju su{tinu, ne vide daqe od lule. “Jedva sam kom{iju opasuqio dakontrahira`ito.Jave}trigodine nemamkubureposlevr{idbe!”,hvalio sejedan,aposlesesamopasuqiokad je~ekaodoBo`i}adamuzadrugaplati julsku `etvu. Ipak, ra~una se da opasuqivawe u na~elu ima dobre rezultate. Potpuno je nejasno otkuda pasuq, Phaseolus vulgaris, fa`ola, u tako va`nomprocesukao{tojeopame}ivawenekoga.Mo`dazbogonihbaba-vra~ara {to su nekad gledawem u rasuta zrna pasuqa proricale sudbinu, ili zboguvekvisokeceneovogsvetskipoznatog povr}a. Kao, ako ima{ dosta pasuqa, siguran si, bezbedan, pa si i pametniji. Imapasuqaujo{nekolikoposlovica.„Prostojekaopasuq”,ka`ejedna. Naravno–pogre{no.Drugaje,pak,po-

gre{na i u samom citirawu. „To ne vredinipi{qivaboba!”Bobje,naravno, pasuq na hrvatskom, nekad i ruskom, a “pi{qiv” ne postoji. Postoji `i`qiv bob, onaj {to ga je na~eo `i`ak.E,tajzaistani{tanevredi! Zdrav pasuq je, pak, biqka koja je osvojilasvetzbogizvanrednehranqivosti, dobre rodnosti i osobine da mo`edase~uvadugo.Domovinamuje SredwaiJu`naAmerika,gdejeisada vode}akultura(Braziljeiovdeprvak sveta).Indijancisugaveomapo{tovalikaojednuod“trijusestara”,biqaka {tosuihgajilizajedno,unekojvrsti simbioze.Kukuruzjedavaooslonacpasuqu, ovaj je oplemewivao zemqu azotom, a vlagu je ~uvala bundeva, svojim ogromnimlistovima. Igu{ilakorove. TajreceptjenekadauspevaoiuVojvodini, ne po savetu Indijanaca, ve} su sepaorisamiopasuqili.Ina~e,pasuq je osvojio Evropu tek u 17. veku, ima vi{e od 70 poznatih(dobrih) sorti. Uvek je u mahunama (od ~etiri do {est zrna),aznadabude potpuno crn, te beo kao biser, ali i {aren (~uveni pinto-bin), qubi~ast, ru`i~ast,sme|ilicrven. U Andima se gaji sorta zvana “nuna”, pasuq veli~ine i izgleda golubijeg jajeta koji se koka, kao kukuruz. Pasuq je hrana siroma{nih, ali ga cene i veliki gurmani. Ima i neke mane.Mo`eidaotrujeakosekuvana temperaturini`ojod80stepeni.Zna tosvakadobradoma}icapagaprokuva bar desetak minuta uz kqu~awe, pa tu vodu baci. ^uven je, ne samo kod nas, vojni~kipasuq.Ucelomsvetusesitan beli, spremqen sa suvim mesom, zove mornari~kipasuq.Legendaka`edaje “papula”,nekavrstapireaodbelogpasuqa, dobro za~iwena tucanom paprikom, bilo omiqeno Kara|or|evo putni~kojelo.Vo`dnijekretaoniubojni u trgovinu bez punog zastruga papule. Nisugamogliopasuqitidajejednoli~na ishrana pogre{na. A nisu, bogami, smelinidapoku{aju! Pavle Male{ev (Gra|azakwigu„Triredriba pliva/Divaniore~ima”)

trebalo da im budu pokriveni putni tro{kovi, kao i materijali koji }e im bi ti po trebni za u~ewe. „Druga {ansa“ se sastoji iz tri ciklusa, prvi se odnosni na ste~eno znawe od prvog do ~etvrtog razreda, dru gi za pe ti i {esti, a posledwi pod ra zu me va se di mi i osmi raz red, kao i praksu, te se pola zni ci mo gu ukqu~iti u bilo koji ciklus, zavisno od stepena dosada{weg obrazovawa - objasnio je direktor Savi}. Tako|e, ovaj vid do o bra zo va wa je [tosepropustiloumladosti,nadokna|ujeseuzrelodoba prilago|en tr`i{nim tra`wama, te }e |aci koje su ukqu~ene u „Drugu {an- vratnu donaciju Evropske unije imati predmete poput predu- su“. Poseban akcenat bio je i na od ~etiri miliona evra. Ogledzetni{tva, digitalne pismeno- obuci andrago{kih asistenata na faza osnovnog obrazovawa sti... Nastava je organizovana u ~ija je uloga da poma`u odra- odraslih realizova}e se u napopodnevnim ~asovima. Nakon slim polaznicima da se lak{e redne dve {kolske godine, a plazavr{ene {kole |aci }e dobi- (re)adaptiraju na {kolski si- nirano je da do 4.000 odraslih na ti diplome i sertifikate da su stem i zavr{e osnovno obrazo- ovaj na~in dobije „Drugu {ansu“ uspe {no za vr {i li osnov nu vawe, ali i da asistirau nastav- da `ivi boqe. Zainteresovani {kolu i neki od kurseva za ko- nicima. gra|ani treba da se prijave je dobijau zvawe polukvalifiProjekat „Druga {ansa“ – osnovnoj {koli koja u wihovom kovani radnik. Razvoj sistema funkcionalnog mestu prebivali{ta realizuje Kako bi projekat profunkci- osnovnog obrazovawa odraslih u projekat. onisao obu~avani su i predmet- Srbiji pokrenulo je MinistarQiqana Nato{evi} ni nastavnici u svim {kolama stvo prosvete i nauke, uz bespofoto:B. Lu~i}

domu apatinske porodice Kova~evi} `ive tri generacije, koje se kao mentalnom gimnasti kom od sva ko dnev nih pro ble ma brane posebnim hobijima. Tako pater familijas - deda Ilija, ve} punih {est decenija uzgaja cve}e. Nije bio raspolo`en za slikawe, ali jeste da pri~a o svojoj pasiji.

U

Mili~inicrte`i

- Cve}e sam zavoleo uz majku, a kasnije sam zajedno sa suprugom Milom napravio pravu malu oazu. Na vo}waku ima oko 140 stabala i 14 razli~itih vrsta. U plastenicima gajimo ru`e i jesewe hrizanteme, a kod ku}e u oko 400 saksija oko 100 vrsta cve}a -ka`e Ilija, veliki qubiteq cve}a.

Najdra`i cvet mu je orhideja, a da bi se uspe{no bavio svim svojim poslom, nabavqa stru~ nu li te ra tu ru. Uz su prugu, poma`e mu i snaja Lidija. Ona u slobodno vreme slika jo{ od mladosti. Samouka je, slika tehnikom uqe na platnu i uglavnom su to motivi iz prirode, selo, reka, livada... Ima oko 50 slika i do sada je imala ~etiri samostalne izlo`be. Pored sli ka, Li di ja oslikava jaja i ukrasne tikve. - Na vo}waku uzgaja mo ukra sne ti kve, kada narastu uberemo ih, o~istimo i ostavimo da se su{e godinu dana. Onda uzmem boje i ~etkicu i pustim ma{ti na voqu. Svaka oslikana tikva je unikat. Uglavnom ih poklawam, a neke sam i prodala u Bosnu i u Hrvatsku - pri~a Lidijame|cve}emitikvama Lidija. Trinaestogodi{wa Milica, najmla- da crta i ikone i stripove. U~estvova|i ~lan porodice, talenat za crtawe je la je na konkursu pod nazivom „Sa~uvajnasledila od mame. Najvi{e voli da cr- mo planetu“, gde je u konkurenciji preta obi~nom olovkom. Naj~e{}i motivi ko 200 radova osvojila drugo mesto. wenih radova su likovi iz bajki. Voli J. Prel~ec PU[KE UMESTO TOPOVA: Promenilasevremena, ali je Savez rezervnih vojnih stare{ina i daqe jedna od najbrojnijih organizacija u Srbiji, sa ~lanstvom ~ijom se revno{}u,apogotovubrojno{}u nemogupohvalitinimegalomaniji sklone partije. Naredovnomdru`ewuwihovefilijaleuAlibunaru veterani sa ~inovima od vodnika do generala su evociraliuspomenenamilitarni`ivotikomandni sta` po kasarnama od ^rnomeqa do Ki~eva, a pucawem iz vazdu{ne pu{ke hteli dokazati kako su, i bezkompjuterskogsoftvera, bili precizni sa te{kimhaubicama. R. Jovanovi}

dru[tvo

dnevnik PRE@IVETI GRAD

Imanadezaone kojise(jo{)~ude lo{imvestima Jednom u budu}nosti, kada skupimo hrabrosti da se otvorenih o~ijuosvrnemoizasebe,vide}emo ovu nedequ. Re}i }emo „be{e to sedmica u kojoj su stradale kom{ije,neponovilase”.Ne}etobitiprviputdanamnadeistrahovi klizenizvetar,lewo,tromo,ba~eneizustanaulicu.Ute{nelepe`eqe,izpristojnostiuvijeneu molitvu, {aqemo sebi i drugima predugo da bismo se ta~no prisetilikadajesveoti{lodo|avola. Kadjebilote{ko,date`enesme biti. Nepostojitrenutakkadasunakaradne stvari nadja~ale i nadbrojale one dobre. Uni{ten ~ovek,paidru{tvo,dodnasti`upostepenim razarawem, tokom kojeg

nestignuiline`eleredovnopogledatiizasebe.Duhimneprati telopasedrugarskirazi|uvremenom.Kadaosobailidr`avapuknu brzo,naglo,zasobompravemo}an vircrnilakojiuvla~iiubija,ali se obrisi qudskosti, na{e ju~e i

Me|u nama postoje i oni koji se jo{ ~ude lo{im vestima: za wih imanade. Jedneprole}neno}i,gradmeje saleteo i grubo objasnio za{to lo{estvaripobe|ujudobreitog sam se mraka prisetio danas. Te mijepozneve~erio~ajni~kitrebalakartonskakutija,zape}ili televizor. Kada sam obleteo {estugrupukontejnera,shvatiosam daneznam{taradim.\ubretari sumepretekli,obegrupe,oni{to supla}enidaodnosesme}eioni {toodwega`ive.O~ajan,re{io sam da se vratim bez plena kada samupoluosvetqenojuli~icivideokqu~evenadrvetu! Na skupoj, sna`noj planinarskoj kop~i od aluminijuma visio je bitan sve`aw kqu~eva: od stana, dobrog automobila, ko zna ~ega. Nalaza~ je alkupa`qivozavezaogran~icomvrbe,tikuztrotoar, pokraj ispravne bandere, u visinio~iju,paakosevlasnik seti na vreme – na}i }e. Mo`da bi taj sitan, a krupangest,pro{aoneopa`enoranije,ali2011.meje podsetio na to da pristojnostpostoji,samone}edaje reklamiraju. Tr`i{te joj nije nakloweno, mala potra`wa – niska cena. Pro|ohporedkqu~eva,uverenu toda}eihba{gazdapokupitijerleposelepimvra}a,paikadajeslu~ajno.Posebnokadajeslu~ajno. Danisamtuzastao,verovatno ne bih nabasao na mla|anogRomakojijeraskrsnicu daqe tovarnim biciklom radio {tave}~inequdiuwegovompolo`aju. Vr{qao je po kontejneru kojimejeprethodnorazo~arao,s uredno spakovanim kutijama raznih veli~ina. Rekoh mu zdravo,

Danassubrutalnostipostalesvakodnevne, ~ovekkadlegnenemo`eo~istitidanodwih, akove}nijeizgubio`equzadodiromnormalnosti sutra,uveknaziruizalicaiskrivqenog od besa, umora i neznawa. I dr`ava, kao ~ovek, mo`e biti neura~unqiva, va`no je ne{to joj i oprostiti. Bitno je gledawem iza sebe prepoznati ludilo spontanog pada, koje }e pro}i kada i ogrebanakolena,a~oveknastaviti da hoda iznad zveri. Bez toga, lepe`eqeimolitvenevredevi{eodvazduhakojimsuispuwene. U sedmici kada su stradale kom{ije,ubijenjepolicajac,prebijen homoseksualac i osaka}en pas.Netakodavno,bitinapogre{nom mestu u pogre{no vreme zna~ilo je ne{to sasvim drugo: proma{iti autobus, sesti ispod golubakadamujete{ko,zdru`iti sesdosadwakovi}emitako.Danas su brutalnosti postale svakodnevne, ~ovek kad legne ne mo`e o~istitidanodwih,akove}nije izgubio`equzadodiromnormalnosti.Du{evnagladnamjepojela hrabrost i qubav, a one su jedno.

on}utiiradi,japonovim,sonim „dru`e”,ovajsetr`eipreblede. Pri~am{tamitrebaparekohda trgujemo.De~koidaqe}utkegleda,hteobidanestanejerkojo{od Romai{tatra`i,pajo{qubazno. Govorimmuza{tomitrebakutija, ovaj se predaje i skru{eno mi dozvoqava da pogledam. Oprezan je,pratime,prestaojedarovari. Na|ohkutiju,ponudimmupetdinara. Zanemeo. „Hajde, evo deset, ali to je to”. Mladac se uste`e, prelomiite{kore~e:„Aj’boqe cigara,akomo`e„. Dammutriikrenemku}i.Nije miotpozdravio,alijegledaokuda idem, i najva`nije, da li se vra}am.Ipolicajac,igej,ipasumladom~oveku,kojidobroznakakoje bitinapogre{nommestuupogre{no vreme. Drugi mlad ~ovek se vra}aoku}iskutijom,prokliwu}i.[tomugraddadelepo,pobimu ru`nim iza }o{ka, pa danas pa`qivijetra`i. I. Mihaqevi}

Najvi{epritu`bi izoblastirada Pomo}nica poverenika za za{titu ravnopravnosti KosanaBeker izjavilajedaseod svih do sada dospelih pritu`bigra|ana34odstonaneki na~in odnosi na pitawe rada i zapo{qavawa. Ona isti~e da to govori da su odrasle osobe najosetqivije kada je u pitawu egzistencija i da ih zatosvenatompoqu„duboko dira„,takoda~estotra`esve mehanizmeza{tite. Beker ka`e da poverenica postupa na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, a da je mobing regulisan Zakonom ospre~avawuzlostavqawana poslu: -Dostasequdijaviloiwihovepritu`besuseodnosile na mobing, ali mi nismo nadle`nizatoosimuslu~ajuako

taj mobing ima obele`je diskriminacije. Prema podacima iz Ministarstvaradaisocijalnepolitike,uprvihsedammeseci ove godine Inspekcija rada jeufirmamaizvr{ilavi{e od 4.000 nadzora po slu`benojdu`nosti,od~egajeprocesuirano 165 slu~ajeva mobinga, a desetak slu~ajeva je zavr{ilo na sudu. Po zahtevuradnika,inspekcijajeodlazila u wihove firme 92 puta, 47 zahteva uputile su `ene, dok su 45 zahteva uputili mu{karci. Procesui- ranesugotovosveprijaveza mobingizasadajedoneto15 re{ewa i 49 zakqu~aka, a podnetojeidevetzahtevaza pok ret aw e pos tupk a pred nadle`nimsudom.

ponedeqak7.novembar2011.

15

U SRBIJI SVAKI [ESTI STANOVNIK ALKOHOLI^AR

Pijutugudarazbiju Napravqena je prva tipologija srpskih zavisnika od alkoholakojajepokazaladasunaj~e{}i tipovi zavisnika od alkohola kod nas anksiozni i depresivnipijanaci.Svaki{esti stanovnik Srbije je alkoholi~ar,advetre}inemladihjesvojeprvopi}epopilouporodici uzprisustvoiodobreweroditeqa. Srbija je, pokazalo je istra`ivawe Instituta za javno zdravqe “Milan Jovanovi} Batut” , ~etvrta zemqa po potro{wialkoholauEvropi.Prose~an alkoholi~ar, bez obzira na pol,starje45godina,amladiu Srbiji prvo pijanstvo do`ive sa 13,5 po godina, dok svaki ~etvrti sredwo{kolac redovno konzumira alkohol. Kako alkoholizamnijesamopodmuklabolest pojedinca, kako je to ocenio psiholog @arko Trebje{anin,ve}idru{tvauceliniSrbijamorapodhitnadaprona|e na~in da smawi upotrebu alkohola.Jer,devetputavi{equdi usvetuumreodposledicapreteranekonzumacijealkoholanego od odroge. Samo dva procenta alkoholnih zavisnika dobije adekvatan tretman i le~ewe i ti alarmanti podaci tra`e od celog dru{tva da promeni pristup u tretirawu pacijenata obolelihodalkoholizma,alii od zdravstvenih institucija da uvedu novi tretman u wihovom le~ewu. Poseban akcenat, a pokazalojetoiovoispitawe,mora se staviti na porast upotrebe alkohola u `enskoj populaciji i me|u adolescentima jer wihovbrojrasteizgodinuugodinu. Rezolucija Svetske zdravstveneorganizacijaizmajapro{le godine obavezala je i evropski region SZO, a samim timiSrbiju,daobezbedifinanijske i qudske resurse za prevenciju i smawewe {tetne upotrebe alkohola. Prema re~ima drPeri{eSimonovi}a,dr`avnog sekretara Ministarstva zdravqa, Srbija kao deo evropskog regiona specifi~nija je utoliko{toseovdebele`ipo-

ve}an nivo konzumirawa alkololai{teteusledwegoveupotrebe su svakog dana sve ve}e i ve}e. U brojkama, kako napomiwe,tozna~idaje40odstolo{eg zdravqaipreranesmrtiposledicaalkohola,saobra}ajnihnesre}akojesu~estoizazvanepi}em i pu{ewem. Republi~ka

}avadavaweadekvatnogterapijskogpristupapaiboqihrezultatale~ewa.Jer,nisusvialkoholi~ari isti i potrebno je za svakog od wih odrediti kojem tipu zavisnika pripada, a tek zatim napraviti odgovaraju}u strategiju izle~ewa. Istra`ivawejepokazalodaseuSrbiji

Ne pije tek svaki deseti akademac Vi{eodpolovinestudenataitre}inastudentkiwaUniverzitetauNovomSaduseopijasvakenedeqe,pokazalisurezultatianketeZavodazaza{tituzdravqastudenata.Uzto,oko30odstostudenataseopijapovremeno,asamo12odstoihnekonzumiraalkohol.Zabriwavaju}ejeto{toihpijanstvo~estovodiu seksualneodnosesanepoznatimosobama,kaoito{tosuutim situacijama momci vi{e skloni tu~ama i nasilnom pona{awu. LekariuZavoduplanirajudatokomnarednogmesecapokrenuserijuradionicakakobistudentimapredo~ililo{estranealkoholaiu~iniline{todasesmawiopijaweme|uakademcima. stru~na komisija za borbu protivalkoholizmaizradilajenacrt predloga Nacionalne strategije za borbu protiv alkoholizma kojom se, izme|u ostalog, predvi|auvo|ewedruga~ijegle~ewa na svim nivoima zdravstvene za{tite za pacijente oboleleodalkolizma. Veliki problem u boqoj i efikasnijojborbiprotivalkoholizma u Srbiji predstavqa i nedostataksistemskihpodataka oalkoholi~arima{toonemogu-

mogu dijagnostifikovati dva tipa alkoli~ara. Tako alkoholi~ari tipa dva, kako se on naziva u medicini, su anksiozni, wimaalkoholpredstavqana~in da razre{e konflikt i frustracije. Ovi tipovi alkoli~ara imaju nisko samopouzdawe i emocionalnosunestabilni.Alkoholi~aritipatri,pak,koriste alkohol kao antidepresiv, kako bi popravili raspolo`ewe,auo~qivesuisuicidnetedencije.Veomajeva`no,ukazuju

stru~waci,utvrditiokojemtipualkoholizmajere~kakobise na osnovu toga odredila prava terapijska metoda le~ewa zavisnika. Posebanproblempredstavqa sveve}ibroj`enaimladihkoji se odaju alkoholu  jer oni to ve{tokriju,akadaseotkrijepo pravilujeve}kasnoipotrebno je mnogo vi{e vremena da bi se onivratiliunormalu.Porodica~estosvesnokrije~iwenicu da`enailidetepijejerne`eledanai|unaosudusredine,odnosno jer ih je sramota pa problem guraju pod tepih. No, tada suirukestru~wacimadapomognuzavisnicimavezanejersuizgubqenedragocenegodine,aalkoholizamtolikoovladaodasu posledice te{ka oboqewa, pa ~estoismrt. Dr @arko Trebje{an skre}e pa`wudaosobakojazloupotrebqava akohol naru{ava svoje fizi~ko, ali i mentalno zdravqe,kvari,razaraiprekidaodnose sa svojom socijalnom okolinom, porodicom, voqenom osobom, kolegama i prijateqima.Anksioznipijancisete{ko snalazeustresnimsituacijama, ~esto imaju problem s nesanicom,nemajusamopouzdawe,emocionalno su nestabilni i te{koostvarujuvezesdrugimqudima. Naj~e{}e imaju dominantnepartnerekojiihnakraju i odvode na le~ewe. U wihovim vezama alkohol igra centralnu ulogu, skoro kao tre}e lice. Depresivni pijaci su tako|e emocionalno nestabilni, sebi postavqaju visoke ciqeve koje te{ko ostvaruju pa retko kadaose}ajuradost.^estosusocijalno anga`ovani i poku{avajudado|udoliderskihuloga. Drugiqudiihdo`ivqavajukao pedantne ili kao osobe gladne mo}i,te{kopateakonedobiju odobravawe od drugih qudi, a ako im lo{e krene tra`e krivicu u drugima. Oni imaju epizodni stil uzimawa alkohola – mesece apstinencije smewuju periodi te{kog opijawa, a najvi{epijuujesenizimu. Q. Male{evi}

SVE VI[E SLEPE DECE U SREDWEM BANATU

MalojKatarinifalio~najabu~ica Zrewaninska Me|uop{tinskaorganizacijaslepihislabovidih, jednom prilikom je ukazao wen predsednik Vladimir Panin, nikada nije imala vi{e ~lanova. Ali, ono {to dodatno zabriwava,preciziraojeon,jesteto{tojeme|uwimasvevi{edece.Paninjenaglasiodaod ukupnog broja ~lanova iz sredweg Banata, ~ak desetak odsto ~ine deca kojima se posve}uje posebna pa`wa, naro~ito kada jeupitawuwihovo{kolovawe. Timali{ani,ka`uuovojorganizaciji, najstarijoj te vrste u Srbiji, ne samo da nemaju dru{tveneigreprilago|enewihovim potrebama, ve} ne poseduju niosnovnapomagalau{kolama.

Javnost u Zrewaninu ba{ ovih dana je saznala za te{ku sudbinu{estogodi{weKatarine\urin izMelenaca,u~enice jedine specijalizovane {kole zadecuo{te}enogvida“Veqko Ramadanovi}” u Zemunu. Mala Katarina ro|ena je slepa, bez jedneo~nejabu~ice.Zbogtognedostatka preti opasnost da joj lice bude deformisano, ukolikopodhitnonebudepodvrgnuta lekarskoj intervenciji. A taj zahvatpodrazumevaugradwuimplanta, za {ta je potrebno izdvojiti blizu 500.000 dinara. Me|utim, Katarinini roditeqi, skromnih materijalnih mogu}nosti, s obzirom na to da u familiji radi samo otac @eq-

ko, nisu u mogu}nosti sami da obezbedetepare. -Akojojlekarineugradeimplant,kodKatarine}edo}ido deformiteta kosti, posle ~ega joj se lice i glava ne}e simetri~norazvijati.Takodabikasnijeimalajo{vi{eproblema. Ovu intervenciju trebalo je uraditiranije,alijena{edete imaloproblemaisapovi{enim {e}erom i {titnom `lezdom, panismosmelidajepodvrgnemo lekarskomzahvatu.Intervencijujepotrebnoodraditidokraja godine, posle ~ega bi usledile jo{dve–obja{wava@eqko\urin. Dok ~eka na pomo} qudi dobre voqe, {estogodi{wa devoj-

~icaiznajve}egbanatskogsela Melenaca trudi se da radi sve ono{toiwenivr{waci.Kada je kod ku}e, najvi{e vremena provodi sa bratom Savom, a u {koliseigrasadrugomdecom. Da joj detiwstvo i kasniji `ivotnebibilidokrajauni{teni, weni roditeqi apeluju na svehumanegra|anedasejavena telefon porodice \urin 023 732 975 i raspitaju se kako da, nov~animprilozimaiuplatama na `iro ra~un “Hipo Alpe Adriabanke”4097–7600–1649 –8201(@eqko\urin),uskladu sa svojim mogu}nostima, pomognumalenojKatarinidaseizborisapreprekamakojejojje`ivotnametnuo. @. Balaban

VESTI Nostrifikacijom diplomaprotiv odlaskastru~waka MinistarveraidijasporeSr|anSre}kovi} smatra da je neophodna podr{ka i drugih resornih ministarstva i relevantnih akademskih institucija da bi proces nostrifikacije diploma bio ubrzan jer je to „mo`da i najve}a prepreka za povratak na{ihqudiizdijaspore“. -Srbijasedvedecenijeunazadsuo~avasa izazovom odlaska visokokvalifikovanih stru~waka,odnosno“odlivommozgova”,kao isawihovomreintegracijompopovratkuu zemqu. Iskustvo pokazuje da je ve}ina pripadnika srpske dijaspore postigla zavidne rezultate na profesionalnom planu, pa bi bilomudrokadabisewimapru`ila{ansa da podele svoja znawa sa zemqom porekla rekaojeSre}kovi}. Wegovo ministarstvo je, kako tvrdi, u svojojstrategijirazmatralopitawekori-

{}ewa znawa i ve{tina visokoobrazovne radnesnagekojajeoti{laizSrbije,kaoi utvr|ivaweokvirazaunapre|ivawesaradwe sa nau~nom i stru~nom dijasporom, ali da“idaqepostojemnogepreprekezareintegraciju visokokvalifikovanih povratnika”.

Racionalizacija potro{weuzdravstvu Potro{wauzdravstvenomsistemuSrbije se mora racionalizovati pre svega koncentracijom najskupqih intervenicija na pojedine zdravstvene centre, izjavio je direktor Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe(RFZO)AleksandarVuksanovi}. -Medicinajejakoskupa,aracionalizacijeseuvremeekonomskekrizevr{eiu mnogo razvijenijim zemqama od Srbije, poput Velike Britanije. U Srbiji }emo morati da preispitamo odre|ena prava zdravstvenih osiguranika, kao i da koncentri{emo najskupqe intervencije na

pojedinecentre,dasenedupliraju–smatraVuksanovi}. Onjenaveoda}epravaosiguranikabiti preispitanaiudogovorusaudru`ewimabolesnikabitiukinutaonakojasuluksuz,odnosnoda}ese{tedetigdegodjetomogu}e.

Albanskihakeri napalisrpskisajt Centar za evroatlantske studije iz Beogradasaop{tiojedasuinternetsajtteorganizacije napali albanski hakeri, koji su postavilialbanskizastavu,tekstimuziku. NainternetadresiCentrahakerisupostavilitekstnaalbanskomjeziku,kojiglasi: „Poku{ali su Rimqani, onda i Turci, sve vremepoku{avajuGrci,aondasunareddo{li Srbi, ali niko nije uspeo da uni{ti ovaj narod od Ilira do Albanaca, samo je imepromeweno”. Navedenitekstpratiimuzikaalbanskog porekla, a hakeri su se potpisali kodifikovanimimenimaCYBIMP iKHG.

SPORT

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

c m y

16

TURNIRNABALIJU

Anititulazaro|endan SrpskateniserkaAnaIvanovi}osvojilajeturnirnaBaliju,posledweVTAtakmi~ewe u 2011. godini. Ivanovi}eva je na svoj 24. ro|endan bila ubedqiva protiv [pawolkeAnabelMedineGarigessa6:3,6:0iosvojila11.tituluusvojojkarijeri.Anajetakogodinu zavr{ila sa trofejom, po{to je pobedila u prvom finaluodpro{legodinekadajeslavilaupravona Baliju.Ume~uzatre}emestoNa|aPetrovajesavladalaDanijeluHantuhovusa6:2,5:7,6:0. Ivanovi}evajedobilaspecijalnupozivnicuorganizatoranaBalijukakobibranilatitulu,iakona ovomturniruu~estvujusamoteniserkesaosvojenim trofejemtokomgodine.Sadrugestrane,MedinaGarigesjeosvojiladvetituleu2011.godini(E{toril, Palermo). Ivanovi}eva je dobila prvi gem na svoj servisiakojebilapodpritiskomrivalkena30:30. Anajeodserviralaas,aondauspe{noosvojilaslede}ipoen.Odmahjesrpskateniserkanapalaservis rivalke,sjajnimriternomnajavila{tajojjeuglavi, a onda fenomenalnim drop-{otom stigla do dve brejk lopte. Iskoristila je ve} prvu za 2:0. Ana je rutinski osvojila slede}i gem na svoj servis, da bi potomnastaviladasna`nimudarcimanapadarivalku.Ekspresnojestigladonovetribrejklopte,ali je[pawolkavratilaiizjedna~ila.Ipak,fizi~ki veoma spremna Ana je zahvaquju}i brzini izborila novu {ansu za brejk, ali se Medina Gariges ponovo izvukla zahvaquju}i mre`i. Nije dozvolila petu uzastopnubrejk{ansurivalki,tejesmawilana3:1. Poku{ala je [pawolka da uzvrati brejkom, napala Anu na 30:30, ali je poslala loptu u aut, te je na{a teniserka osvojila i ~etvrti gem. U ovom periodu me~aIvanovi}evajepo~eladavi{egre{i,tejeMedinaGarigeslakosmawilana4:2.Ivanovi}evajenastaviladasigurnoservira,isa6:3dobilaprviset. OstalajeAnafokusiranaiunastavkume~a,sa~uvalajedovoqnosnageuprvomsetu,tejeve}nastartudrugogagresivnomigromstigladobrejka.Nastavilajedadominirauovomsetu,bezizgubqenogpoe- najeosvojilaprvigemnasvojservis,aondamo}nom igrom napravila novi brejk, da bi raznovrsnim serivsombrzostiglado4:0.MedinaGarigesjebilanemo}nautimmomentima,mu~ilasenasvakompoenu, aAnajetomaksimalnoiskoristila,teprefektnom skra}enomdijagonalomnapravilanovibrejkza5:0. Me~jetadaidefinitivnobiore{en,jer[pawolkanijepru`ilaniminimalanotpornaserviIvanovi}evekojajesetdobilabezizgubqenoggema,te ostvojilaturnirnaBalijudrugugodinuzaredom.

Ivanovi}eva: Sjajanose}aj Na{a teniserka je bila veoma zdovoqna osvojenim trofejem, kao i igrom u finalnom me~u. -Sjajnoseose}am.Ovojevrloneo~ekivano. Mislimdasamufinaluodigralabesprekoran me~. Nisam mnogo gre{ila. Ovde se ose}am opu{tenoitomidostapoma`e.Do{lasamda se takmi~im, ali istovremeno dosta vremena provodimodmaraju}isenaprelepimpla`ama i spa centrima. Qudi su vrlo dru`equbivi, steklasamdostanovihprijateqaiu`ivamda igramnaovomturniru-reklajeIvanovi}eva, kojajedodaladaje,ipak,isebeiznenadilalaganimtrijumfomnaturnirunaBaliju: -Hvalaorganizatorima{tosumiovegodinedodelilispecijalnupozivnicuzau~e{ena turniru. Ovo je najboqi na~in da proslavim 24.ro|endan.Moramdapriznamdanikadvi{e qudi nije bilo na nekom mom ro|endanu - na{alilaseIvanovi}eva. SaradwasaNajxelomSirsompolakopo~iwedadajesvojerezultate.Ipak,mnogoseo~ekujeodnarednegodine. -Mislimda}eslede}agodinabitivelika. Moram dobro da odaberem koje }u turnire igratiiiskoristimsvoje{ansejer,pogotovo uprvojpolovinigodinenebranimmnogopoena-istaklajesrpskateniserka. Onajeoceniladajemogu}edasevratiuprvihdesetteniserkisveta. -Akoiskoristimsvoje{anseiodr`imdobar nivo igre mogu do prvih deset. To bi bio prvikorak,apotomine{tovi{e-istaklaje Ivanovi}eva. Teniserkiiz[panijanijepreostaloni{ta drugonegoda~estitana{ojigra~ici. -Anajeigralajakodobro,takojejakoudarala lopticu, a meni ni{ta nije polazilo od ruke.Onajete`akprotivnik,bilajenajboqa teniserkanasvetujednovremeimogudabudem zadovoqnaprethodnomnedeqom-reklajeGariges. Odbranilatrofej:AnaIvanovi}

Federer pobedio Roxer Federer osvojio jeturnirserije500urodnom Bazelu, pobediv{i u finaluJapancaKeijaNi{ikorijasa6:1,6:3posle 72minutaigre.^etvrtom teniseru sveta to je tek drugi trofej ove godine, prvinakonjanuaraitrijumfa u Dohi, ali i ~ak 68.ukarijeri. Fantasti~ni [vajcaracjetakoodbraniotitulu u Bazelu, a ovo mu je ukupno peti trijumf u rodnomgradu.

TURNIRUBAZELU

NenadZimowi}iMajklQodra osvojilitrofej NenadZimowi}iwegovdublpartnerMajklQodraosvojilisuATPturnirserije500uBazelu,u konkurenciji parova. Srpsko-francuska kombinacija je u svom osmom finalu ove godine savladali biv{egZimowi}evogpartneraKana|aninaDanijelaNestoraiBelorusaMaksaMirwegsa6:4,7:5,posle75minutaigre.Zimowi}iQodrasunastavili saodli~nomformomudrugomdelugodinepo{tosu osvojili ~etvrti turnir, posle Va{ingtona, MontrealaiPekinga. Zimowi} i Qodra su dobro otvorili me~, rano napravili brejk te poveli sa 2:0. Rivali su im uzvratilibrejkom,alijesrpsko-francuskakombina-

Ititulairevan{:QodraiZimowi}

cija i pored o~ajnog drugog servisa (38 posto) napravilajo{jedantedobilaprviset6:4.MnogoboqesuserviraliSrbiniFrancuzudrugomsetu,a ~imimseukazala{ansazabrejkiskoristilisuje itako|epoveli2:0.Zimowi}iQodrasuservirali zame~prirezultatu5:4,alisudopustilirivalima danapraveprvibrejkudrugomsetuiizjedna~ena 5:5.Me|utim,Zimowi}iwegovpartnerodmahpraveribrejk,apotomnegre{eponovonasvojservis, koristeprvume~loptisa7:5dobijajudrugiseti osvajajutituluu[vajcarskoj. Ovompobedomrevan{iralisuseNestoruiMirwijemzaporazufinaluturnirau[angaju.

SVETSKIKUPZAODBOJKA[ICEUJAPANU

Na{edamesemalomu~ile Srbija-Kenija3:1(19:25,25:22,25:11,25:11) NAGANO: HalaBeliprsten, gledalaca:1.277,sudije:Nastase (Rumunija),Paskvali(Italija). SEBIJA: Brako~evi}, @ivkovi} 5, Krsmanovi}, Male{evi} 17, Molnar 6, Antonijevi}, Vesovi} 2, Bjelica 15, Ninko-

vi} 7, Ra{i} 14, Veqkovi} 2, ]ebi}(l) KENIJA: Makuto 13, Vange{i, Kisa 3, Jepngeti~, Vawa 2, Odiambo, Murambi, Maijo 10, Moim11,Kadambi10,Tarus(l), Bosire.

Odbojka{ice Srbije zabele`ile su drugu pobedu na Svetskom kupu u Japanu, a u posledwem susretu prve runde bile su boqeodprvakaAfrike,reprezentacije Kenije. Samo zbog opu{tenogulaskaume~,Terzi}eveizabranicesuizgubilepr-

IZJAVEPOSLEUTAKMICE

Terzi}:Slabamotivacija Iakojena{areprezentacijazabele`iladrugupobedunaSvetskomkupu,selektorZoranTerzi}nijebiozadovoqanna~inomna kojisuwegoveizabranicedowedo{le. -Odpo~etkame~aigralismoveomanemotivisanoite{kojebilodasevratimouutakmicu.Nadamseda}eovobitiposledwiput naovomturnirudanamsetakone{tode{ava.^estitamKenijizato{toizrstauveomadobrureprezentacijui`elimjojdanastavesdobrimradom-rekaojeTerzi}. JovanaBrako~evi}jo{seoporavqaodoperacije,alijezame~ sKenijombilausastavu. -Biojeovote`akme~zanas,presvegaupsiholo{komsmislu, zbog povrede Malagurski u prvom susretu. Odigrali smo boqe u drugomdeludruogsetaizadr`alidobarnivodokrajame~a.Sre}nasamzbogpobedeinadamseda}emonastavitikontinuitetigarakojesmoprikazivale~itavogleta-istaklajeBrako~evi}eva. Jovanina{akejesveboqe. -[akamijeboqeimogudatrenirammawe-vi{enormalno.Ako mepitatedali}udaigramsJapanom-ho}uinadamsenovimpobedamana{ereprezentacije.

Agrupa DominikanskaR.-Italija Argentina-Al`ir Kina-Japan Bgrupa Srbija-Kenija Nema~ka-Brazil SAD-Koreja 1.SAD 2.Italija 3.Nema~ka 4.Brazil 5.Kina 6.Srbija 7.Argentina 8.Japan 9.Domink.R. 10.Al`ir 11.Kenija 12.Koreja

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 1 1 1 1 1 2 2 3 3 3

9:1 9:3 7:3 7:4 8:5 6:4 6:5 6:6 4:6 1:9 1:9 0:9

0:3 3:1 3:2 3:1 1:3 3:0 9 8 6 6 6 6 6 4 3 0 0 0

visetsprotivnikomkojijepo renkingu mnogo ispod wih, ali kadasuizjedna~ilestvarisudo{lenasvojemesto. Na{ selektor me~ j po~eo s rezervnom tehni~arkom Bojanom @ivkovi}, kao i sa Nata{omNinkovi}namestusredweg blokera. Na{ devojke su brzo povele9:4,alijeKenijadobrim blokom uspela da ostane u malom zaostatsku sve do sredine seta(16:13).Snekolikoblokova na Bjelici i iskori{}enim kontrama, posle dobrih odbrana, Kenija je napravila seriju 6:0 i povela. Poraslo im je samopouzdawe i zaslu`eno su dobileprviset. Srpkiwe su boqe po~ele i drugisetikontrolisalesituaciju na terenu sa dva-tri poena prednosti. Molnarova i Male{evi}eva bile su raspolo`ene, {to je bilo dovoqno za 14:11. Usledila je serija Kenije 5:0 (tri bloka i dve gre{ke Srbije)kojajepre{lauvo|stvo.Gre{kerivalabilesusaveznikna{ih devojaka  i pogurale ih ka vo|stvu(19:18),kojesuzadr`ale

TijanaMale{evi}probijakenijskiblok

do kraja set i prili~no te{ko izjedna~ile-1.1. Prva dva seta bila su zanimqivaineizvesna,doksuostala dva bila potpuno suprotna, jer je na terenu postojala samo jednaekipa.UobasetasuKenijke bile dostojan protivnik samo do prvog tehni~koh tajmauta,alisuve}dodrugogbileu velikomzaostatku.Proradioje servis na{ih odbojka{ica, posletogaiblok,a@ivkovi}eva jezbogboqegprijemamoglaboqedarazigravana{enapada~e.

Srbija je u tre}em i ~etvrtom setu dozvolila Keniji svega 22 poena,ukupnoiuvelikomstilu opravdala ulogu favorita u susretusnajboqomekipomCrnog kontinenta. DanasjenaSvetskomkupudan pauze, koji }e ekipe iskoristitizaselidbuudrugegradove,a na{edevojke}eudrugojrundiu Tojami odigrati dva me~a, s vice{ampionom Evrope Nema~kom i aktuelnim olimpijskim pobednikomBrazilom. M.R.

SPORT

c m y

dnevnik

SVE PO STAROM U SUBOTICI – SPARTAK I DAQE BEZ POBEDE

Golubovijo{ dobroipro{li Spartak Zlatibor voda – Hajduk 1:1 (0:0) SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca oko 1.000. Sudija: Glo|ovi}(Vrbas).Strelci: Noskovi}u85.minutuzaSpartak ZV,Vujaklijau56.minutuzaHajduk.@utikartoni:[arac,Stevanovi}, Mlivojev, Pu{kari} (SpartakZlatiborvoda),]ovin, Fejsa,^ovilo(Hajduk). SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 6 (85. Milivojev), Milankovi} 6, Ota{evi} 6,5, Joksimovi} 6,5, Simovi}6,5,[arac6,5(63.Noskovi} 7), Miri} 6,5, Torbica 6,5,Pu{kari}6,5,Despotovi}6 (57.^ovi}6) HAJDUK: Bra} 7, Pauqevi} 6,5, Lali} 7, Jovanovi} 7, Fejsa 6,5,^ovilo6,5,]ovin6,5,Novkovi} 7, Maksimovi} 6,5, Vujaklija7(87.Kvinsi),Haxibuli} 6,5(90.Paunovi}) Sve je po starom u Subotici, fudbaleri Spartak Zlatibor vodeidaqetra`ereceptzapobedupreddoma}ompublikom.Golubovisuuspelidapostignugol u superliga{kom me~u na Gradksomstadionu,alijeonbionedovoqan za pobedu. Bili su Su-

AleksandarNoskovi},strelaczaSpartakZV

boti~aniuneugodnojsituacijiu ve}em delu drugog poluvremena, gostisuvodilisa1:0,auloguxokeraopravdaojeAleksandarNoskovi},kojijegolompetminuta prekrajaspasaoSpartakporaza. Pootvarawuutakmicesemoglo nagovestiti da }e golubovi mo`da biti bli`i pobedi, Miri} je aistirao Despotovi}u,

PARTIZAN SLAVIO I U BOR^I

Niskaod desetbisera Na prvenstvenu pauzu  fudbaleri Partizana oti{li su pobedomnadBSK–om(1:0).Time je nastavqen trijumfalni nizod10me~evainapravqena dobra uvertita pred dolaze}i ve~itiderbi.Crno–beli,osim

- Zadovoqan sam pobedom na te{kom gostovawu. Pri~ao sam da je BSK ekipa koja igra izuzetnokvalitetnoovesezoneida imjete{kodatigol,alimismo na sre}u uspeli. Prvo poluvreme smo igrali jako dobro, stvarali {anse i radili ono {tosmoseidogovorili. Me|utim, ponovilo se da smo u nastavku bili nervozni,{tonamsenasre}u nije osvetilo. Posle svega zadovoqan sam da smosa~uvaliplus~etiri boda u odnosu na Crvenu zvezdu – rekao je trener PartizanaStanojevi}. Vladimir Volkov ponoviojedobrupartijuna svojojlevojstraniinajaviopovratakustaruformu.Onseslo`iosare~ima{efastruke. - ^estitam Bro~i na fer igri. [to se nas ti~e, zaslu`eno smo slavili, kontrolisav{i me~ u ve}emdelu.Moglismoda pobedimo i ubedqivije, nismo,pasmostrepelido samog kraja. Najva`nije Vra}aseuformu:VladimirVolkov je da smo pobedili – rebodova,dobiliiraspolo`enog kaojeVolkov. nap ad a~ a Mark a [}ep ov i} a, Crno – beli }e do petka trestrelaczatriboda,{tojeovoniratiuBeogradu,kadaputujuu gaputabilodovoqnodadobije Rumunijunaprijateqskime~sa aplauzenavija~a. Petrolulom. I. Lazarevi}

Operisan NevenSuboti} Reprezentativac Srbije i {taba Borusije Jirgen Klop prvotimac nema~kog bunde- izjavio je da }e neigrawe Susliga{aBorusijeizDortmun- boti}a biti veliki hendikep da Neven Suboti}, kome je na za tim uo~i derbi utakmica utakmici protiv Volfsburga protivBajernai[alkeaiduslomqenajagodi~na kost, operisan je, saop{tiojeklub.U saop{tewu se navodidasuSuboti}u,u tokudvoipo~asovne operacije, u gorwu vilicu umetnuta tri implanta, a jedanuo~nudupqu. Suboti}jete{ko povre|enkadagaje, Mesecipovanterena: NevenSuboti} prilikiom jednog vazdu{nog duela, fudbaler ela u Ligi {ampiona protiv VolfsburgaSotirosKirjakos ArsenalaiOlimpikaizMarudariolaktomuglavu.Prema seqa. prvim procenama lekara, on Suboti}evo mesto u ekipi ne}e mo}i da igra u narednih zauze}eFelipeSantana. mesecipodana.[efstru~nog

aliseovajinijeproslavio.No, bilojetosveodopasnijihsituacijauprvihpolasataigrepre golom Hajduka, koji je dobro slo`io karte u odbrani.U 33. minutuSpartakjeimaoodli~nu priliku, Pu{kari} je bio asistent,a[aracjemoraoboqeda reaguje.Ovako,Bra}jestigaoda loptuprosledioukorner.

Ponovo je Despotovi} imao prilikunaotvarawudrugogpoluvremena, a ponovo je ostao utisak da je mladi reprezentativac morao boqe. Gosti su potom kreirali nekoliko napada, prvo je u 55. minutu dobar {ut Maksimovi}a jo{ boqe zaustavio Aleksi}, a minut kasnije Hajdukjestigaodovo|stva.Veliki posao je odradio Novkovi}, koji je pro{ao Miri}a i Stevanovi}a, asistirao Vujakliji koji sa tri metra matira svogbiv{egsaigra~aAleksi}a. Tek tada je Spartak po~eo da igra onako kako je to publika o~ekivala od prvog minuta, agresivnije. Re|ale su se poluprilike, Torbica je {utirao preko gola, Pu{kari} pogodio `ivizid,apotomje,u71.minutu, Miri} glavom pogodio stativu, a nije uspeo ni Noskovi} daizgu`veodbijenuloptusmestiumre`u.Kona~no,u85.mintususenaporiSpartakaisplatili, Josksimovi} je uposlio Noskovi}a,ovajmatiraBra}ai doneobod,maluutehuzajo{jedno slabije izdawe golubova u Subotici. N. S.

ZVEZDA SE MU^ILA I PROTIV ROMANTI^ARA

Neshvatqiv paduigri

Mo`da se treneru Zvezde Robertu Prosine~komzaistadopadakakoigrawegovaekipatokom sezone, ali takvo mi{qewe se ne poklapa sa stavom navija~ke armijekojapru`anesebi~nupodr{kusatribinai ove jeseni. Pod imperativompobede,kakobise zadr`ao korak za vode}im Partizanom, uspeli sucrveno-belidamatirajuromanti~are,upotpunoizjedna~enomsusretu. ^eta sa Stare Karaburme opasno je pretila u pojedinim delovima utakmice,pasusemogli ~utiizvi`ducinara~unadoma}ina. - Moramo boqe da igramo, jer na adekvatnomnivoubilismosamou Borhajebiostrelactre}egZvezdinoggola prvih20minutasusreta-kratkoje Zvezdin trenutak Andrija Kalukonstatovaopomo}nitrenerZve- |erovi}. zdeSlobodanMarovi}. Centrafor Beogra|a se najzad Poprviput,odkadajepreuzeo raspucao, dva puta za dva minuta kormilio beogradskog kluba, Ro- pogodiogolromanti~ara. bert Prosine~ki se nije pojavio -Radujemsegolovima,onidononapreskonferenciji.Razlozini- seneophodnosamopouzdawei`esupoznati. qu za jo{ boqim radom. Pauza u Zvezda je ovoga puta uspela prvenstvu}enamdobrodo}i,dase brzim golovima probu|enog Ka- maloodmorimoapotomprionemo lu|erovi}a da stekne prednost, napripremekakobifini{sezoalijenejasnoza{tojeritampo- ne do~ekali u pravoj formi. Natom pao. Nije bilo razloga za damseda}emoeliminisatislabonervozu. stikojenasprate.Rasporedjezgu-^estonamsede{avajuteneo- snutite`ak.O~ekujenasgostovabja{wive situacije, da primimo weJagodini,pave~itiderbi,azagol odmah nakon {to obezbedimo timiokr{ajisaRadomiVojvodivo|stvo. Nije problem da rival nom.TujeiKupduelsaSmederezatresemre`u,alijesteono{to vom. @elimo maksimalan u~inak potomsledi.OfkBeogradjepre- naobafronta-istakaojeKalu|euzeo sve konce igre u svoje ruke, rovi}. svedona{egtre}egpogotkaufiPauza }e prijati Lazovi}u i ni{ukojijere{iopitawepobed- Kaduu,dvojicipovre|enihigra~a, nika. Ove slabosti moramo eks- kojisuodvitalnogzna~ajazaigru presno da otklonimo ako ho}emo Zvezde, da se potpuno oporave za dautrcizatitulombudemouspe- isku{ewa na kraju jeseweg dela {ni-realnojesagledaoaktuelni sezone. Z. Rangelov

Napomolutrampa Tevez–DiMarija? ^elniciengleskogMan~estersitijaspremnisunarazmenufudbalerasamadridskimRealom,pokojojbinaIstlendsdo{aoAnhel DiMarija,dokbiu[panijuoti{aoKarlosTevez.EngleskimedijiprenosedajeRealzainteresovanzaTeveza,alibi`elelidaga dovedusamonapozajmicu. NavodnobitoMuriwudalomogu}nostdakombinujesatrinapada~anadvafronta,jerArgentinacnemo`edanastupauLigi{ampiona.Me|utim,Siti`elidaTevezazamenizaDiMarijuidadoplati,alite{ko}eMerengesipristatinatakvusoluciju.Iakoje bilonekihnaznakadaMuriwonijezadovoqanDiMarijom,onto nikadanijerekao. -Nisumipotrebninoviigra~iujanuaru-nedavnojeizjavioMuriwo.

ponedeqak7.novembar2011.

17

JELEN SUPERLIGA – 11. KOLO IVAWICA:Javor-Vojvodina SMEDEREVO:Smederevo-Rad BEOGRAD:BSK-Partizan ^A^AK:Borac-Jagodina LU^ANI:Metalac-NoviPazar BEOGRAD:Crvenazvezda-OFKBeograd SUBOTICA:SpartakZV-Hajduk KRAGUJEVAC:Radni~ki1923-SlobodaPoint

0:0(0:1) 0:0(0:1) 0:1(0:1) 0:0(0:1) 1:1(1:1) 3:1(2:1) 1:1(0:0) 2:1(2:0)

1.Partizan 11 10 0 1 23:4 30 2.Crvenazvezda 11 8 2 1 22:6 26 3.Radni~ki1923 11 5 6 0 17:8 21 4.Sloboda 11 5 4 2 14:11 19 5.Vojvodina 11 4 6 1 19:8 18 6.Jagodina 11 5 3 3 13:8 18 7.SpartakZV 11 3 6 2 10:11 15 8.Hajduk 11 4 3 4 10:14 15 9.OFKBeograd 11 4 1 6 12:16 13 10.Rad 11 3 3 5 13:9 12 11.BSKBor~a 11 3 3 5 7:13 12 12.Javor 11 3 2 6 6:13 11 13.Smederevo 11 3 1 7 7:14 10 14.Borac 11 1 4 6 4:12 7 15.NoviPazar 11 1 4 6 5:20 7 16.Metalac 11 0 4 7 5:20 4 U slede}em kolu (19:/20.novembra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina-Smederevo,KULA:Hajduk-NoviPazar,SUBOTICA: SpartakZV-Javor,BEOGRAD:Rad-BSKBor~a,Partizan-Borac,JAGODINA:Jagodina-Crvenazvezda,BEOGRAD:OFKBeograd-Radni~ki1923,U@ICE:SlobodaPoint-Metalac.

UZ SLABO IZDAWE VOJVODINE U IVAWICI (0:0)

Poglednatabelu neprija S dosta optimizma i s velikim -PlasmanupolufinaleKupaje o~ekivawima otputovali su fudna{velikiciqovejeseni.Imali baleriVojvodinenagostovaweJasmousubotuprilikudajakodobro voru.Iakosuznalidadoma}inniupoznamo Ivawi~ane i ve} sada je ni malo naivan rival, posebno smosvesnidanas~ekate{kautakkadaigrakodku}e,Novosa|anisu, micaidanamniukomslu~ajune}e pozivaju}i se na sopstveni kvalibiti ni malo lako da ostvarimo tet,verovalidamogudaseizbore `eqe. Ipak, ne}emo imati alterzasvatribodaipribli`eplasmanativu u tom susretu i ne sumwam nunatre}upozicijuSuperlige. da}emopobediti,iakoneo~ekujem Sada, kada je utakmica pro{la, lepfudbal.Bi}etotvrdautakmijedinstven zakqu~ak onih koji su ca,alinasuwojne}einteresovati pratili me~ je da su crveno-beli ni{ta osim pobede i ulaska me|u odgrali mo`da i najslabiju utak~etirinajboqeekipeutomtakmimicuidaremijem(0:0)mogudabu- ~ewu. duitekakozadovoqnisobziromnarazvojdoga|ajanaterenuuIvawici. -Nismodobroodigralisusret s Javorom - priznao je i odli~ni desni bek Vojvodine MiroslavVuli}evi},nekadai sam igra~ Ivawi~ana. - Ne znam {ta je bio razlog na{e slabeigre.Pripremalismose veomaozbiqnozaovuutakmicu i znali smo da nas ~eka ozbiqan rival, kojem doma}i teren donosi specifi~nu prednost. Znali smo da ne}e bitipunoprilikaidamoramo da poku{amo da realizujemoprvukojanamseuka`e,ali wihgotovodainijebilo. Da li vam je nedostajao Giorgi Mereba{vili, plejmejkerkojiovejeseniigrauveo- MiroslavVuli}evi}(sloptom) madobrojformi? Foto:www.fkvojvodina.rs -Svakakodanamjenedostajao,jerbinamwegovna~inigredoPartizaniCrvenazvezdasu,uodstazna~io.-Ipak,Vojvodinaima nosu na Novosa|ane, stvorili punokvalitetnihigra~ainezavi- ogromnu prednost na prvenstvenoj siodigrawajednog,makakodaseon tabeli.Crno-belivambe`e12,abezove. Nismo odigrali dobro i si- ogradskicrveno-beliosambodova? gurnojedanamnijenimaloprijat-Ralikajestevelika,alibi}eu nokadapogledamotabelu.Sadanam prvenstvujo{dostaneo~keivanih predstoji15danapauzeuprvenstvu reultata. Ne odri~emo se prveni moramo predstoje}e vreme da isstvaizasada,kakoznamoiumemo, koristimo na najboqi mogu}i namoramodastignemodotre}egme~in. Treniramo veoma dobro i tostanatabeliidanawemuprezi-

Dvaslobodnadana PosleutakmiceuIvawici,{efsru~nog{tabaVojvodineDejan Vuki}evi}svojimu~enicimadaojedvaslobodnadana. -ZbogobavezakojaimareprezentacijaSrbije,prednamajepauza od15danainastoja}emodajeiskoristimoza{toboqupripremuza fini{jesewegdelaprvenstva-rekaojesportskidirektornovosadskog superliga{a Miodrag Panteli}. - Tokom pauze odigra}emo i treningutakmicusBe`anijom,kojajenaprogramuuutorak,15.novembra.PrioritetisunamplasmanupolufinaleKupaSrbije,ali iosvajawetre}egmestanatabeliudoma}em{ampionatu.Kadasve teobavezeodradimo,usledi}eanalizeu~inkaekipetokomjesenii planovi{tanamikakovaqa~initinaprole}e. kompauze}emonastojatidatajrad jo{ unapredimo kako bismo u fini{ jeseweg dela prvenstva u{li maksimalno spremni da se do~epamotre}egmesta,{tonamjeiciq. Uz to, posle pauze (23. novembra) o~ekujenasisusret~etvrtfinala Kupa Srbije, novi duel s Javorom, ali}emouwemumibitidoma}ini. Kup za Vojvodinu ima posebnu va`nost?

mimo.Dabismoutomeuspeli,mora}emodau|emouserijupobedai daseneobaziremopunonato{ta rade rivali. Treba da budemo fokusirani na sami sebe i igre koje pru`amo, da nastavimo s dobrim radomuVeternikuidaufini{jeseweg dela {ampionata u|emo re{enidabele`imopobedeunizunaglasiojeVuli}evi}. А. Predojevi}

18

sport

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

KUPNACIJA

EKIPNOPRVENSTVOEVROPE

Kasnobu|eweorlova

^etvorka sTurcima

Srbija-^e{ka23:24(10:15) VR[AC: Hala Milenijum. Gledalaca oko 2.000. Sudije: Volodkov i Zotin (Rusija). Sedmerci: Srbija 2 (1), ^e{ka 4 (3). Iskqu~ewa: Srbija 14, ^e{ka 2 minuta. Crveni karton: Darko Stani} (Srbija) u 60. minutu. SRBIJA: Stani} (11 odbrana, 1 sedmerac), Mili}, Marjanac (5 odbrana), [e{um 4, Vujin 5, Nik~evi} 1, \uki} 2, Toski} 1, Ili} 1 (1), Stojkovi}, Rni} 2, Mitrovi}, Nenadi} 2, Pavi} 2, Beqanski 3, Marjanovi}. ^E[KA: Mrkva (16 odbrana), Galija, No~ar 5, Vitek, Vrawi, Kube{ 1, Motl, Jiha 5, Filip, [obol 5 (2), Horak, Mraz, Juri{ek 3, Hiwek, [ik, Sklenak 4 (1). Rukometa{i Srbije izgubili su od ^e{ke 24:23 na Kupu nacija, u me~u koji se igrao u Vr{cu i zauzela je tre}e mesto sa u~inkom od jedne pobede (Hrvatska) i dva poraza (Ma|arska i ^e{ka). Prva je Ma|arska, druga ^e{ka, a posledwa Hrvatska. Srbija je tokom ~itavog susreta igrala slabije nego u prethodnom duelu sa Hrvatskom i tek u fini{u me~a uspela je da do|e do izjedna~ewa. Ali, boqa igra u posledwem kvartalu me~a i stizawe vo|stva gostiju od sedam golova razlike nije bilo dovoqno i za pobedu. ^esi su od po~etka nametnuli izuzetno brz ritam i ve} posle desetak minuta imali su prednost od ~etri gola. To je unelo dodatnu nervozu u na{ tim, koji nikakno nije uspevao da konsoli-

MarkoVujin

duje redove. Reprezentacija ^a{ke je na poluvreme oti{la s predno{}u od pet golova, a sredinom drugog poluvremena bilo je ve} 19:12. Ali tada su se izabranici Veselina Vukovi}a kona~no probudili. Odbrana na{eg tima, na ~elu sa izvanrednim golmanom Darkom Stani}em, zaigrala je mnogo ~vr{}e, a

profunkcionisao je i napad. Orlovi su smawivali zaostatak iz minuta u minut, a drugim golom Milana \uki}a su do{li do izjedna~ewa (23:23) na minut ipo pre kraja. Na minut pre kraja, posle iskqu~ewa Toski}a, ^esi su preko Tomasa Sklenka postigli gol za 24:23, nakon ~ega su doma}i probali da nadmudre pro-

VINER[TEDI[EMU[KASUPERLIGA

Kle~anisru{ililidera KlekSrbija{ume-VojvodinaNSseme3:1(25:20,17:25,25:22,25:17) KLEK: Hala O. [. „Milo{ Grbi}”, gledalaca: 600, sudije: Rogi} i Balanxi} (obojica Beograd). KLEK SRBIJA[UME: Tomi} 14, Crwanski, Kosovqano-

vi} (l2), Z. Ateqevi} 14, M. Ateqevi} 21, Ivkovi} 7, Tanovi}, Tri{i}, Nikoli} 1, Provixalo 4, Petrovi} 2, Slavni} (l1). VOJVODINA NS SEME: N. ^ubrilo, Martinovi}, Stefanovi}, Mirosavqevi} 8, Veselino-

MilanKati}naprijemuservisa

vi} 16, Ivovi} 22, Vrban, Kati} 10, Geri} 13, L. ^ubrilo 3, Stankovi} 1, Kapur (l). Odbojka{i Kleka, pobedom u vojvo|anskom derbiju, zabele`ili su prvi trijumf, a naneli Vojvodini NS seme prvi ovosezonski poraz i u me~u s favorizovanim protivnikom zaradili sva tri boda. Na utakmici u Olimpijskom selu creno-beli su bili bez povre|enog prvog korektora Milije Mrdaka kojeg mladi Kati} nije mogao adkvatno da zameni, a u redovima Kleka istakla su se bra}a Milo{ i Zoran Ateqevi}. U gotovo svim statisti~kim parametrima Kle~ani su bili boqi. Vojvodina je napravila sedam gre{aka vi{e u napadu (11:4), devet gre{aka vi{e iz servisa (17:8), a pri tom je napravila dva as poena mawe (4:6). Gre{ke i kadrovski problemi ko{tali su Vojvodinu prvog poraza u teku}em prvenstvu. M.R.

VaradinkestaleuObrenovcu TENT-Varadin3:1(18:25,25:17,25:21,25:16) OBRENOVAC:Hala SKC „Obrenovac„, gledalaca: , sudije: Lazarevi} ([abac), Simi} (Obrenovac). TENT: Jeli} 4, Mihajlovi} (l1), @uni} 2, Milanovi} (l2), Markovi} 16, Peri{i} 4, Andri}, Pipipovi} 20, Dugi} 6, Raoni} 2, Puzovi} 12, Te{anovi} 13. VARADIN BMG GRADWA: Mal~i} 3, Radanovi} 5, S. Jovi~i} 5, Iri~anin 13, Ra~i}, Mihajlovi} 14, Babi}, Peri{i} 2, Stanimirovi} 3, J. Jovi~i} 5, Pu{owa (l), Kondi}. LIGASRBIJEUSEDE]OJODBOJCI

Kikin|ani maksimalno

Sme~ iz Beograda bio je doma}in tre}eg turnira Lige Srbije u sede}oj odbojci. Feniks iz Kikinde je zabele`io i petu uzastopnu pobedu i osamio se na vrhu tabele. Preostala dva turnira odigra}e se po~etkom idu}e godine u Subotici i Ba~koj Palanci. Rezultati tre}eg turnira: Sme~ (Beograd) – Serva (Ba~ka Palanka) 3:1, Subotica – Feniks (Kikinda) 0:3, Kragujev~ani – Serva 1:3 i Subotica – Sme~ 0:3. Tabela: Feniks (Kikinda) 5 me~eva 15 bodova, Sme~ (Beograd) (5) 10, Serva (Ba~ka Palanka (5) 6, Kragujev~ani (5) 5 i Subotica ~etiri utakmice bez bodova. V.V.

tivni~ku odbranu „cepelinom”. Na`alost, jedan igra~ nagazio je liniju golmanskog prostora i to je ozna~ilo kraj duela. Najefikasniji u timu Srbije bio je Marko Vujin sa pet golova, dok je @arko [e{um postigao ~etiri. ^e{ku je predvodio Jan Sobol sa {est golova, dok je Filip Jiha postigao pet.

SUPERLIGA(@) TENT - Varadin 3:1 Vojvodina - Radni~ki (B) 2:3 NIS Spartak - Dinamo 3:1 Jedinstvo (U) - Kolubara 1:3 Vizura - C. zvezda odgo|eno 1. Spartak 2. C. zvezda 3. Kolubara 4. TENT 5. Varadin 6. Vizura 7. Jedinstvo 8. Radni~ki 9. Vojvodina 10. Dinamo

4 3 5 5 5 4 5 5 5 5

4 3 3 3 3 2 2 2 1 0

0 0 2 2 2 2 3 3 4 5

12:6 10 9:2 9 11:7 9 10:7 9 11:8 9 10:8 8 10:8 6 6:13 4 5:13 4 5:15 1

Klek S. - Vojvodina Radni~ki (K) - Partizan Spartak (Q) - Ribnica Jedinstvo (SP) - @elez. M. radnik - C. zvezda

PRVALIGASRBIJE

Izvanredni ^aba[uqok Potisje-Radni~ki(S)4:3 KAWI@A: Sportska hala Bawe Kawi`a, gledalaca 100. Sudije: K. Dawi (Subotica) i L. Bor{o{ (Senta). Delegat: P. Borozan (Beograd). Rezultati - 55 kg: [poqari} (Radni~ki) 0:1 bez borbe, 60 kg: Gazdag - Rizvanovi} 1:0 (4:1, tehni~ki tu{), 66 kg: Luka~evi} - D. [tefanek 0:1 (0:3), 74 kg: Zeldi - N.

na~inili preokret. Veteran Senad Rizvanovi} mla|anom Kristijanu Gazdagu mogao je da parira samo u prvoj rundi i izgubio je tehni~kim tu{em, a bodove za goste iz izvojevali su Danijel i Ninoslav [tefanek pobedama nad Nikolom Luka~evi}em i Norbertom Zeldijem. Preokret je u 84 kg zapo~eo Endre Molnar nadvisiv{i na poene Slavena Dokmanca, a po-

1. C. zvezda 5 2. Vojvodina 5 3. Radni~ki 5 4. M. radnik 5 5. Partizan 5 6. Ribnica 5 7. Jedinstvo 5 8. Spartak 5 9. Klek 5 10. @elezni~ar5

3:1 3:1 3:1 3:0 2:3

5 0 15:6 13 4 1 13:5 12 3 2 12:8 10 3 2 11:9 10 3 12 11:8 8 2 3 9:10 6 2 3 8:10 6 2 3 9:12 6 1 4 7:13 4 0 5 1:15 0

@elezni~ar (L) - Sme~ 5

3:0

PRVALIGA(M) VGSK - Obili} Borac - Dunav volej Novi Pazar - \erdap Jagodina - Spartak (S)

1:3 3:0 1:3 3:2

KUPSRBIJE

Gostizaslu`eno @AK-Bawica10:13(2:2,6:3,0:3,2:5) KIKINDA:SC Jezero, gledalaca 150, sudije: Golijanin (Beograd) i Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e: @AK 11 (6), Bawica 9 (5). @AK: Arizanovi} (7 odbrana), Ra|enovi} 1, Kiri}, Budurin, Trkuqa 2, Nosovi} 1, Duda{, Arwo{, ]iri}, Aleksi} 3, Restovi} 3, Mar~eta, Xapa. BAWICA: Risti~evi} (6 odbrana), Asanovi} 1, Mitrovi}, Mijailovi}, Radulovi}, Ili} 1, \or|evi}, Babi}, Vico 1, \ori} 2, Mani} 2, Simi} 2, Gogov 3.

nija 4 (8), 12. Gr~ka 4 (7,5), 13. Holandija 4 (6,5), itd. Ekipa Gruzije, rodna zemqa dve legendarne svetske prvakiwe None Gaprida{vili i Maje ^iburdanidze, bila je prvi pravi test za na{e {ahistkiwe. Posle tri remija ostale su da igraju prve dame dve ekipe, a u zavr{noj sceni uspe{nija je bila Nana Xagnidze i tako smo na kraju do`iveli ~astan poraz od favorizovane Gruzije. Srbija (14) – (3) Gruzija 1,5:2,5, (Bojkovi} – Xagnidze 0:1, ^oqu{kina – Javaki{vili remi, Stojanovi} – Kurcidze remi, Drqevi} – Melia remi). Rezultati 3. kola: Rusija – Rumunija 4:0, Srbija – Gruzija 1,5:2,5, Ukrajina – Holandija 3,5:0,5, Nema~ka – Jermenija 1,5:2,5, ^e{ka – Turska 2:2, [vajcarska – Poqska 0,5:3,5, Gr~ka - Ma|arska 2:2, Izrael – Bugarska 1:3, Francuska Crna Gora 2,5:1,5, Azerbejxan [panija 0:4, Slovenija – Litvanija 3:1, Hrvatska - Austrija 3:1, Letonija - Norve{ka 3,5:0,5, Italija – Engleska 1:3. Plasman: 1. Rusija 6 (10), 2. Ukrajina 6 (9), 3. Gruzija 6 (7,5), 4. Jermenija 5 (4), 5. Srbija 4 (9), 6-7. [panija, Slovenija 4 (8,5), 8. Poqska 4 (8), 9. Bugarska, Francuska 4 (7), 11. ^e{ka 4 (6,5), 12. Rumunija 4 (5,5), itd. B.D.

SUPERLIGA(M)

PRVALIGA(@)

Iako su osvojile prvi set na te{kom gostovawu u Obrenovcu, odbojka{ice Varadina BMG gradwe pora`ene su od TENT-a. U tri perioda igre koje su dobile Obrenov~anke, Novosa|anke su imale snage da izbore egal do sredine setova, ali vi{e od toga nisu mogle. Boqi prijem servisa bio je saveznik doma}ih, a ~ak 13 vi{e poena iz bloka (19:6) doneli su Obrenov~ankama nova tri boda. M.R.

U tre}em kolu Ekipnog prvenstva Evrope u {ahu(Porto Karas, Gr~ka) mu{ka reprezentacija Srbije potukla je do nogu ekipu Turske. Iz ekipe je izostao [olak (verovatno) da se ne bi zamerio sunarodnicima svoje supruge jer bila nam je potrebna visoka pobeda da odr`imo planirani bodovni i poenski ritam. Turska (34) – (18) Srbija 0:4 (Jilmaz – Ivani{evi} 0:1, Kan – Damqanovi} 0:1, Firat – Kova~evi} 0:1, Ali Marandi – Perunovi} 0:1). Rezultati 3. kola: Gr~ka - Azerbejxan 1:3, Rumunija - [panija 1:3, Rusija - Holandija 2:2, Hrvatska Ukrajina 1:3, Ma|arska - Nema~ka 1,5:2,5, Izrael - Francuska 1,5:2,5, Bugarska - Poqska 2,5:1,5, Engleska – Jermenija 2:2, Letonija - ^e{ka 2:2, Turska - Srbija 0:4, Crna Gora - Moldavija 1:3, Slovenija Italija 2:2, Gruzija - [kotska 3,5:0,5, Norve{ka - Danska 0,5:3,5, Finska - [vedska 1,5:2,5, Litvanija - [vajcarska 3:1, Vels - Austrija 0:4, Kipar – Makedonija 0:4, Luksemburg - Island 1:3. Plasman: 1. Azerbejxan 6 (8,5), 2. [panija 6 (8), 3. Ukrajina 5 (8,5), 4-5. Rusija, Francuska 5 (8), 6, Nema~ka 5 (7,5), 7. Bugarska 5 (7). 8. Srbija 4 (9,5), 9. Gruzija 4 (9), 10. Moldavija 4 (8,5), 11. Rumu-

Derbi za~eqa 4. kola Kupa Srbije zaslu`eno je pripao ekipi Bawice - 13:10. Doma}in je bio boqi u drugoj ~etvrtini, da bi gosti u naredne dve nadoknadili minus i pre{li u vo|stvo, koje su do kraja me~a sa~uvali.U ekipi Bawice boqi od ostalih bili su Gogov i golman Risti~evi}, a u ekipi doma}ini sa po tri pogotka istakli su se Aleksi} i Restovi}, kao i golman Arizanovi}. M.S.

Okr{ajsuperte{ka{a:[uqokjenaple}apolo`ioGavri}a

[tefanek 0:1 (tu{ u 2. minutu), 84 kg: Molnar - Dokmanac 1:0 (3:1), 96 kg: [uqok - Gavri} 1:0 (tu{ u 4. minutu), 120 kg: Farago - Jurkobi} 1:0 (3:1). Uzbudqiv i neizvestan rva~ki me~ odr`an je u Bawi kawi`i. Somborci su poveli sa 3:1, ali su doma}ini u te`im kategorijama

tom je na scenu stupio iskusni ^aba [uqok, koji je u izvanrednom tempu u 4.minutu polo`io na ple}a Mladena Gavri}a. U odlu~uju}em okr{aju superte{ka{a Kristijan Farago je na poene nadvidsio Mila Jurkovi}a, pa su minimalnu pobedu (4:3) slavili doma}ini. M.Mitrovi}

NEMADOGOVORAUNBALIGI

Igra~iodbiliponudu Sindikat NBA igra~a odbio je ponudu vlasnika klubova koji su im ponudili 51 odsto profita, a ukoliko je ne prihvate do srede ima}e samo 47 odsto, prenose ameri~ki mediji. Komesar NBA lige Dejvid [tern odbio je da okarakteri{e ponudu klubova kao ultimatum, istakav{i da su vlasnici spremni na dogovor sa igra~ima. - @elimo da omogu}imo Uniji igra~a dovoqno vremena da razmotre na{u posledwu ponudu, nadamo se da }e je prihvatiti - rekao je [tern.

Predsednik Sindikata igra~a Derek Fi{er rekao je da su igra~i ponudili fer sistem od oko 51 odsto zarade od profita. Ponudu lige okarakterisao je kao sistem koji nije fer jer je profit u tom slu~aju u stvari 50 odsto. - Napravili smo korake koje smo morali kako bismo ovaj dogovor u~inili ekonomi~nim. Ovo je jo{ jedan tu`an dan za na{e navija~e. Mi smo pokazali dobru voqu - rekao je Fi{er. Komesar NBA lige Dejvid [tern ponovio je jo{ jednom da se nada skorom dogovoru klubova i igra~a.

SPORT

c m y

dnevnik

ABA LIGA

Neophodnapozitivna energija

91:67 (16:10, 27:16, 19:18, 29:23)

Danilo An|u{i}

minus dva, ali je u nastavku napravila nekoliko po~etni~kih gre{aka, proma{ili su Zagrep~ani previ{e slobodnih bacawa, i Partizan je to iskoristio. An|u{i} je poga|ao trojke, Ejsi Lo igrao je odli~no, razigrao se

i na po~etku sezone uspavani Raduqica, pa je Partizan na poluvremenu imao mo`da i previsokih 43:26. U drugih 20 minuta nije bilo di leme ko }e zabele`iti po bedu. Ko {ar ka{i Ci bone igrali su sa mnogo mawe `eqe, trener Par ti zana to je iskoristio i pru`io priliku svim igra ~ima. U fini{u tre}e deonice crno-beli su stigli do 24 po ena vi {ka (62:38), Cibona se vratila po~etkom ~etvr te na 15-ak, ali je u fi ni {u ipak pretr pe la te`ak poraz. U posledwoj ~etvrtini potpuno se razigrao miqenik publike Ra{ko Kati}, Partizan je u nekoliko navrata imao maksimalnih plus 27 i na kraju je slavio ubedqivu pobedu.

PRVA @ENSKA LIGA

VawaGrbi}odlu~ilapobednika ^elarevo – Jagodina 75:72 (18:15, 10:20, 19:19, 28:18) ^ELAREVO: Sala O[ ’’Zdravko ^elar’’, gledealaca 150,sudije:Nata{a Virijevi}, Nikola Veselinovi} i Bogdan Vasiqevi} ^ELAREVO: Vasi} 12 (4-4), Miq. Rado{evi}, [trbac 22 (5-2), Domazet, Milutin, Mar. Rado{evoi} 12, Lalovi} 2, Vu~eti}, Ninkovi}, Grbi} 5 1_1), Mari} 22 (7-6). JAGODINA: Nikoli}, Ru`i} 20 (10-6), Dimitrijevi} 2, Brankovi}, Petkovi} 2, Potpara 4 (42), Smiqi}, Stevanovi}, Grubor 19 (9-5), Stojanovi}, Kova~i} 22 (2-2), Zlatanovi} 3.

19

UZ PORAZ VOJVODINE U DERBIJU SA ZVEZDOM

Partizanlako protivCibone BEOGRAD: Hala „Pionir”, gledalaca: 4.260, sudije: Pukl (Slovenija), Boltauzer (Slovenija), Jovanovi} (BiH). PARTIZAN: Lou 7, Kecman 4, Raduqica 12, Jaramaz 6, Lu~i} 8, Milosavqevi} 9, Kati} 11, Bo`i}, ^akarevi} 7, \eki} 5, An|u{i} 14, Pekovi} 8. CIBONA: ^ejs 16, Suton 4, Barbur 11, Rude`, Mar~inkovi}, Krapi}, Lali} 10, Rozi} 3, Harper 4, Vragovi}, @i`i} 10, Kova~evi} 9. Ko{arka{i Partizana pobedili su Cibonu u „Pioniru” 91:67, u {estom kolu regionalne ABA lige. Neo~ekivano lako crno-beli su iza{li na kraj sa najtrofejnijim hrvatskim timom, a u strelce se upisalo 11 od 12 igra~a doma}e ekipe. Partizan je motivisano po~eo duel, no{en samopouzdawem nakon prve pobede u Evroligi, a to se odrazilo i na igru i na rezultat. Crno-beli su u prvih deset minuta pogodili tri od pet {uteva za tri poena, razigrao se ^akarevi}, Pekovi} je bio poslovi~no nezaustavqiv, pa je na prvom dvominutnom odmoru bilo 16:10 za doma}ina. U drugom kvartalu {ut crno-belih bio je jo{ boqi. Cibona je u prvom delu druge deonice uspela da se u nekoliko navrata pribli`i na

ponedeqak7.novembar2011.

Go{}e iz Jagodine su imale po~etno vo|stvo, da bi se ~etvrtina zavr{ila predno{}u doma}ih ko{arka{ica. No, u nastavku iskusne go{}e su rezultat preokrenule u svoju korist i na odmor oti{le s predno{}u -28:35.U tre}oj deonici rezultatski se ni{ta nije promenilo, da bi u posledwoj doma}e ko{arka{ice odigrale sjajno, na~inile seriju od 13:0 i povele. U posledwih 30 sekundi u{lo se rezultatom 72:72, Vawa Grbi} krade loptu, posti`e dva poena, i iz dodatnog slobodnog bacawa postavqa kona~an rezultat 75:72, na zadovoqstvo navija~a. V. Vu.

U derbiju 4. kola Kupa Srbije vaterpolisti Crvene zvezde zaslu`eno su savladali novosadsku Vojvodinu 12:10. Izabranici Dejana Savi}a vi{e su `eleli pobedu i na kraju su je i izvojevali. Sve vreme utakmice dr`ali su sve konce igre i rezultata u svojim rukama, a Novosa|ani nisu uspeli da prona|u svoju igru. Jednostavno,

psiholo{ku prednost. Na{e najja~e oru`je, jaka odbrana, nije delovalo. Nismo ispo{tovali ono {to je od nas o~ekivao trener Dejan Stanojevi}. Na{ sistem da u utakmici idemo na {to mawe primqenih golova u ovom me~u nije funkcionisao, primili smo puno golova, {to ne bi smelo da nam se de{ava. Jednostavno, ni{ta nas nije i{lo, kao odgovor na na{ jak

stati u polufinalu fajnal-fora Kupa Srbije, tako da drugo ili tre}e mesto i ne zna~i mnogo. - Oni su u ovo trenutku spremniji, a mi smo izgleda sagoreli u `eqi da pobedimo. Moramo ovo {to pre da zaboravimo, jer nas u sredu o~ekuje me~ sa nema~kim [pandauom u Ligi {ampiona na na{em bazenu, a Zvezdu revan{ me~ osmine finala LEN Kupa sa rumun-

Kapiten Vojvodine Vladimir Cuki}

wihovo najja~e oru`je, a to je jaka odbrana, u duelu sa Zvezdom uop{te nije funkcionisalo. Ono {to krasi igru Novosa|ana, a to je da u prve dve ~etvrtine lome rivala jakom i agresivnom odbranom, a onda da ga u naredne dve slome, nije se videlo u ovom derbiju. - Radimo i treniramo puno i `eqni smo da se dokazujemo i poka`emo da smo boqi tim nego {to smo to bili pro{le godine, ali jednostavno smo u nekoj minus fazi, {to se videlo u duelu sa Zvezdom. Wima svi komplimenti- zaslu`eno su nas pobedili. O~igledno su trijumf `eleli vi{e od nas i sada su stekli

Foto:F.Baki}

presing uspevali su da pro|u individualnim akcijama. Kao posledica lo{e odbrane javila se nervoza, pa ni napad nije najboqe funkcionisao. Oni su sve dr`ali u svojim rukama - kriti~an je kapiten Novosa|ana Vladimir Cuki}. Priznaje da je svima te{ko pao ovaj poraz, ali da svi moraju da se skupe i da iz ove utakmice izvuku pouke. Nada se da }e se ekipa ubrzo vratiti na stari kolosek, jer je na startu sezone u duelu sa Partizanom, koji je izgubila 7:5, pokazala da mo`e puno boqe i vi{e. Dodu{e, ovaj poraz od Zvezde i nije tako zna~ajan, jer je ve} bilo poznato da }e se ova dva tima sa-

skom Oradeom u Beogradu. Mislim da }emo u duelu sa timom iz Berlina uspeti da se vratimo i poka`emo da vredimo i da }e se isplatiti na{ svakodnevni mukotrpni rad. No, ne}e nam biti lako sa [pandauom, oni su u prvom kolu izgubili samo sa golom od dubrova~kog Juga, koji pretenduje na prolazak u ~etvrtfinale - rekao je Cuki}, dodav{i da je ekipi potrebna pozitivna energija za duelu u sredu. Duel drugog kola Lige {ampiona izme|u Vojvodine i [pandaua igra se u sredu u 19 ~asova na bazenu Spensa. G. Malenovi}

MEMORIJAL „NIKOLA DROBAC” U @ABQU

Po~astiStrahiwiKuki}u @ABAQ: Sportski centar, gledalaca 300, sudije: Gligi} (Futog), Sari} (Kragujevac), Ru`i} (Rumenka), M. i D. Pani} (@abaq). Rezultati, finale - pioniri, 35 kg: Danijel Jankovi} ([ajka{i) - Jovan Mitrovi} (F 89) 2:0, {kolarci, 46 kg: Sebastijan [a}iri (Lubus) - Radosav Pavlov ([ajka{i) 2:0, juniori, do 54 kg: Milan Osatkovski ([ajka{i) Stefan Sekuli} (Podgorica) 2:0, do 57 kg: Stefan Virag (Banat) - Aleksandar Goli} ([ajka{i) 2:0 (prekid u 3. rundi), mladi, 75 kg: Marko Bo`ovi} (Podgorica) - Venko Aqe` (Slovenska Bistrica) 2:0, do 91 kg: Hohaj Labinos (Slovenska Bistrica) Armin Pra{ovi} (Herceg Novi) 2:0, seniori, do 64 kg: Strahiwa Kuki} ([ajka{i) - Aleksandar Brajkovi} (Herceg Novi) 2:0 (diskvalifikacija u 1. rundi), do 75 kg: Nemawa Zavi{i} (F 89) - Ivan Lovri} ([ajka{i) 2:0 (prekid u 2. rundi), `ene, do

54 kg: Tamara Miloradovi} (Gif) - Larisa Portir (Slovenska Bistrica) 2:0, do 57 kg: Marija Pavlov ([ajka{i) - Bojana Rani} (Crvena zvezda) 2:0. Poluvinala - pioniri: Milan Radu (Kikinda) - Du{an Gerdijan (Cement) 1:1, Danijel Jankovi} ([ajka{i) - Jovan Mitrovi} (F 89) 0:2, {kolarci: Radoslav Pavlov ([ajka{i) Vladimir Zlatanovi} (F 89) 2:0 (prekid u 2. rundi), Vitomir Beqevi} (^arnok) - Danilo Mila~i} (Herceg Novi) 0:2, juniori: Sebastijan [a}iri (Lupus) - Denis Gori{ek (Slovenska Bistrica) 2:0, Milan Osatkovski ([ajka{i) - Stefan Virag (Banat) 2:0, mladi: Vawa Ba~i} ([ajka{i) - Daut Sulimani (Cement) 2:0, Denis Memetovi} ([ajka{i) - Venko Aqe` (Slovenska Bistrica) 0:2, seniori: Strahiwa Kuki} ([ajka{i) Danijel Domonko{ (Kikinda) 2:0 (diskvalifikacija 2. rundi), Marko Bo`ovi} (Herceg Novi) - Nemawa Zavi{i} (F 89) 2:0,

Najuspe{niji pojedinci `abaqskog memorijalnog turnira

Aleksandar Trajkovi} (Herce Novi) - Ivan Lovri} ([ajka{i) 0:2, Armin Pra{ovi} (Herceg Novi) - Bojan Zavi{i} (F 89) 2:0 (diskvalifikacija u 3. rundi), juniorke: Marija Pavlov ([ajka{i) - Larisa Portir (Slovenska Bistrica) 2:0.

U organizaciji Bokserskog kluba [ajka{i, a pod pokroviteqstvom Op{tine i MZ @abaq, kao i op{tinskog Sportskog saveza, odr`an je drugi me|unarodni memorijal „Nikola Drobac”, u znak se}awa na osniva~a i prvog trenera klu-

Najboqi @iri, u sastavu Jovan Pani}, Miodrag Jawo{, Milanko Jovi~i} i Branko Staji}, proglasili su najboqe pojedince. Za najboqeg boksera izabran je Strahiwa Kuki} iz doma}eg kluba [ajka{i, najboqi junior je Milan Osatkovski ([ajka{i), pionir Danijel Jankovi} ([ajka{i), najboqi par su Radoslav Pavlov ([ajka{i) - Sebastijan [a}iri (Lupus), mladi bokser Marko Bo`ovi} (Podgorica), dok je najboqa u konkurenciji dama Marija Pavlov ([ajka{i).

Egzibicija Posle polufinalnih borbi odr`an je profesionalni egzibicioni me~, a snage su odmerili Du{an Pa{i} (Sombor) i Dragomir Vu~kov (@abaq). Egzibicioni me~ je imao promotivni karakter i zavr{en je nere{eno. ba doma}ina. Dvodnevni turnir okupio je takmi~are iz Slovenije, Crne Gore i Srbije, pa su poklonici boksa imali priliku da u`ivaju u dobrim i kvalitetnim borbama. Turnir je bio u znaku do ma}eg tak mi ~ara Strahiwe Kuki}a, koga je `iri proglasio za najboqeg borca turnira, a nagradu mu je uru~io sin po koj nog Ni ko le Ili ja Drobac. Najve}u pa`wu izazvala je doma}a takmi~arka Marija Pavlov, ina~e juniorska evropska

Najboqi bokser turnira Strahiwa Kuki}

prvakiwa koja je u finalu pobedila dr`avnu prvakiwu Bojanu Rani} iz Crvene zvezde. Zanimqiv me~ vi|en je u konkurenciji {kolaraca, gde su Pavlov i [a}iri odboksovali najborbenije i izmamili aplauze solidnog popuwene dvorane. U konkurenciji pionira Danijel Jankovi} je uzvratio Jovanu Mitrovi}u za polufinalni poraz. U kategoriji mladih boksera dobra borba vi|ena izme|u Crnogorca Marka Bo`ovi}a i Slovenca Venka Aqe`a. Pobedio je Crnogorac i tako se revan{irao Slovencu za poraz sa Vojvo|anske zlatne rukavice. - BK [ajka{i mogu da dobiju najvi{u ocenu za organizaciju - rekao je selektor selekcije Vojvodine i trener svih mla|ih selekcija BSS Tomislav Anteq. - Video sam nekoliko novih boksera iz srpskih klubova, dok su se iskusni boeci pokazali u odli~nom svetlu. Izdvojio bih borbe u kategoriji

do 60 kg Vawe Ba~i}a i Dauta Sulimanija i u 75 kg izme|u Denisa Memetovi}a i Denica Aqe`a iz Slovenije, kao i finalni me~ {kolaraca Pavlova i [a}irija i u konkurenciji mladih boksera Venka Aqe`a i crnogorca Marka Bo`ovi}a. Evropska juniorska {ampionka Pavlova boksovala je sa najboqom seniorkom Bojanom Rani} i u jednom fantasti~nom me~u za nijansu bila boqa. Predsednik BK [ajka{i Jovan Pani} je rekao: - Zahvalio bi se i sjajnoj publici koja je oba dana popunila tribine u hali. Kvalitet je bio na zavidnom nivou, {to me posebno raduje. Planiramo da slede}e godine turnir podignemo na jo{ vi{i nivo i da dobije {iri me|unarodni karakter. Ovo je dobar uvod za kandidaturu @abaqa za organizaciju Evropskog prvenstva za seniorke 2013. godine. J. Gali}

20

sport

ponedeqak7.novembar2011.

VELIKA NAGRADA VALENSIJE

PRVA LIGA SRBIJE

Stoner potvrdiotitulu Australijanac Kejsi Stoner pobedom je zavr{io ovogodi{wi {ampionat sveta u Motociklizmu u kraqevskoj klasi. [ampion je slavio na Velikoj nagradi Valensiji, posledwoj trci u {ampionatu i tako zabele`io 33. pobedu u karijeri. On je u dramati~nom fini{u slavio za 15 hiqaditinki ispred Amerikanca Bena Spiza, dok je kao tre}i kroz ciq pro{ao Italijan Andrea Doviciozo. Posledwa trka protekla je u znaku Stonera, ali i odavawa po{te Marku Simon~eliji, koji je pre dve nedeqe tragi~no izgubio `ivot na Velikoj nagradi Malezije. U ~ast mladog italijana ju~e u 10.10 ~asova voza~i iz sve tri klase, wih oko 80, izvezli su po~asni krug, a i svaki od wih se na svoj na~in potrudio da

boda. Na drugom mestu na{ao se [panac Mark Markez sa 251 poenom, dok je tre}e mesto u generalnom plasmanu pripalo Italijanu Andrei Janoneu sa 177. U klasi do 125 kubika na posledwoj trci u Valneiji titulu je obezbedio [panac Nikolas Terol. On je zavr{io na drugom mestu sa 3.216 sekundi zaostatka za pobednikom, sunarodnikom Maverikom Viwalesom, a titulu mu je jo{ ranije tokom trke obezbedio najve}i konkurent Francuz Johan Zarko, koji je nakon jedne gre{ke ispao sa staze. Tre}i je bio, jo{ jedan [panac, Hektor Faubel. Nikolas Terol je ovogodi{wi {ampionat okon~ao sa 302 boda, dok je drugoplasirani Johan Zarko ostao na 262. Maverik Viwales zauzeo je tre}e mesto u generalnom plasmanu sa 248 bodova.

I ove sezone najboqi: Kejsi Stoner

nastradali voza~ bude prisutan u Valensiji. Stoner je vodio do tri kruga pre kraja, a onda ga je obi{ao Spiz, ali je Australijanac, ipak, bio boqi u fini{u. Ve} u prvoj krivini trke u kraqevskoj klasi Alvaro Bautista je sa staze izbacio Valentina Rosija, Nikija Hajdena i Rendija de Punijea i to sve voza~e koji su mogli da konkuri{u za pobedu, tako da je malte ne trka ve} tada bila re{ena. Ovo je bila posledwa trka za Lorisa Kapirosija, koji se povla~i posle 22 sezone. Italijan je trku u Valensiji zavr{io na devetom mestu. Jo{ ranije titulu je obezbedio Stoner, koji je sakupio 350 bodova, drugi je [panac Horhe Lorenco (260), koji nije vozio u Valensiji, jer je u Maleziji do`iveo udes i ostao bez dela prsta, a tre}i je Doviciozo (228). U Moto 2 klasi u Valensiji je pobedio Italijan Mikele Piro, koji ina~e vozi za ekipu Gresini, za koju je vozio i Marko Simon~eli. Drugo i tre}e mesto osvojili su Finac Mika Kalio i [vajcarac Dominik Agerter. Novi svetski {ampion u Moto 2 Nemac [tefan Bradl nije zavr{io trku zbog izletawa sa staze, a prvenstvo je okon~ao sa 274

Rezultati - Moto GP: 1. Stoner (Australija, Honda) 48:18,645, 2. Spiz (SAD, Jamaha) +0,015, 3. Doviciozo (Italija, Honda) +5,936, 4. Krat~lou (V. Britanija, Jamaha) +8,718, 5. Pedrosa ([panija, Honda) +9,321 itd. Generalni plasman: 1. Stoner (Australija) 350, 2. Lorenco ([panija) 260, 3. Doviciozo (Italija) 228, 4. Pedrosa ([panija) 219, 5. Spiz (SAD) 176 itd. Moto 2: 1. Piro (Italija, Morivaki) 46:22,205, 2. Kalio (Finska, Suter) +6,150, 3. Agerter ([vajcarska, Suter) +6,363, 4. Vest (Australija, MZ-RE Honda) +8,843, 5. Nojes (SAD, FTR) +9,229 itd. Generalni plasman: 1. Bradl (Nema~ka) 274, 2. Markez ([panija) 251, 3. Janone (Italija) 177, 4. De An|elis (San Marino) 174, 5. Luti ([vajcarska) 151 itd. Klasa do 125 kubika: 1. Viwales ([panija, Aprilija) 41:44,138, 2. Terol ([panija, Aprilija) +3,216, 3. Faubel ([panija, Aprilija) +7,460, 4. Vasgez ([panija, Derbi) +14,560, 5. Folger (Nema~ka, Aprilija) +18,451 itd. Generalni plasman: 1. Terol ([panija) 302, 2. Zarko (Francuska) 262, 3. Viwales ([panija) 248, 4. Kortese (Nema~ka) 225, 5. Faubel ([panija) 177 itd. G. M.

@ENSKA SUPERLIGA

[ampion bezproblema

Mnogouzbu|ewa naSlanojbari Proleter - Mladenovac 3:1 (2:1) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija: Luki} (Beograd). Strelci: @igi} u 27. S. Bogunovi} u 40. i Ra{iovan u 48. (iz penala) za Proleter, a Bakovi} u 29. minutu za Mladenovac. @uti kartoni: Jablan, @igi}, Zec, Vukasovi} (Proleter), Ka{i}, Pavkovi}, Paunovi} (Mladenovac). Crveni kartoni: Desnica, trener Lalatovi} (Proleter), trener Radakovi} (Mladenovac). PROLETER: D. Bogunovi} 7, Jablan 7, Asani 7, S. Bogunovi} In|ija-Banat Radni~ki(S)-NoviSad Mladiradnik-Napredak ^ukari~ki-Sloga Be`anija-DowiSrem Sin|eli}-Teleoptik Proleter-Mladenovac Srem-Radni~ki(N) Kolubara-Mladost(L) 1.Radni~ki(N)14 2.Teleoptik 14 3.Kolubara 14 4.DowiSrem 14 5.Banat 14 6.NoviSad 14 7.Sloga(K) 14 8.Proleter 14 9.Be`anija 14 10.Mladenovac14 11.In|ija 14 12.M.radnik 14 13.Sin|eli} 14 14.Mladost(L)14 15.Radni~ki(S)14 16.Srem 14 17.Napredak 14 18.^ukari~ki 14

8 7 8 6 6 6 6 7 4 5 5 4 4 3 3 2 1 2

3 4 1 5 5 3 3 0 8 4 3 4 3 6 6 8 8 4

3 3 5 3 3 5 5 7 2 5 6 6 7 5 5 4 5 8

20:13 21:7 17:14 12:6 15:10 18:17 13:13 13:15 10:6 18:20 17:18 12:14 18:21 9:12 9:13 13:14 5:12 12:27

2:2 0:0 2:0 1:0 0:0 0:2 3:1 0:1 0:0 27 25 25 23 23 21 21 21 20 19 18 16 15 15 15 14 11 10

U slede}em kolu (12/13.novembra) sastaju se: Banat - Proleter, Novi Sad-Be`anija,DowiSrem-Kolubara, Teleoptik - Srem, Mladost (L) Sin|eli}, Sloga (K) - Radni~ki (S), Mladenovac - ^ukari~ki, Napredak In|ija,Radni~ki(N)-Mladiradnik.

Momenat iz duela Proleter–Mladenovac

8 (Radovi} 7), @igi} 8, Desnica 7, Ra{iovan 8, Krasi} 7 (Gali} 7), Damwanovi} 8 (Vukasovi}), Sekuli} 7, Zec 7. MLADENOVAC: Radi} 6, Stamenkovi} 7, Maksimovi} 6, Ka{i} 7, Tucakovi} 7, Mateji} 6, ^oki} 6 (An|elkovi} 6), Mirovi} 6 (Mizdrak 6), Pavkovi} 6, Bakovi} 7, Paunovi} 6 (Krstonijevi} 6). U utakmici prepunoj uzbu|ewa, osim ~etiri gola dvojica igra~a morala u Urgentni centar (Krasi} zbog preloma prsta, a ^oki} zbog potresa mozga) i pokazana su tri crvena kartona, doma}i su stigli do vredne i zaslu`ene pobede. U 27. minutu stigao je Proleter do vo|stva: na 25 me-

1, Ni{avi} 8, Pop-Lazi} 2, Dragoqubovi}, Milanovi} 2, Mange Gonzales 2. Lider na tabeli je o~ekivano nanizao {estu uzastopnu pobedu, ali su ga doma}e rukometa{ice po{teno namu~ile u prvih 30 minuta. Po`rtvovane i uporne in|ijske rukometa{ice vodile sa 2:0, 4:2 i 13:9, ali je to bilo sve {to su mogle da u~ine protiv sna`nijeg i iskusnijeg zaje~arskog sastava. Go {}e su, na i me, po ~et kom dru gog po lu vre me na na pra vi le ne do sti `nu raz li ku, po sti gle su se dam ve za nih go lo va, ni su pri mi le ni je dan, sti gle do 15:23, pa wi ho va po be da vi {e ni je do la zi la u pi ta we. Da. Vi}enti}

Foto:D.Ivani}

tara od gola fauliran je brzonogi Zec, slobodan udarac majstorski je izveo Sekula Ra{iovan, a kapiten @igi} neometan glavom poslao loptu u mre`u. Kratko je trajala radost doma}ih, jer je Bakovi} poslao loptu iza le|a Bogunovi}a. Dugo }e Mladenov~ani `aliti za {ansom Pavkovi}a u 39. minutu, na{ao se o~i u o~i sa golmanom doma}ina koji je uspeo da spase svoju mre`u. U slede}em napadu, nakon dodavawa Sekuli}a, Sa{a Bogunovi} je iz gu`ve vrhom kopa~ke uspeo da matira Radi}a. Tek {to je po~elo drugo poluvreme, nesmotreno je Mateji} u kaznenom prostoru oborio Damwanovi}a, a sudija Luki} pokazao

na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Sekula Ra{iovan. U 61. minutu puno uzbu|ewa, u vazdu{nom duelu ^oki}a i Desnice napada~ Mladenovca ostao je da le`i na terenu, pa je hitna pomo} prebacila u Urgentni centar, kao i nekoliko minuta ranije povre|enog Ogwena Krasi}a. U velikoj gu`vi koja je nastala najgore su pro{li igra~ Proletera Momir Desnica i oba trenera, Lalatovi} i Radakovi}, koji su morali na tribine. Mada sa desetoricom igra~a, gotovo 25 minuta doma}i su uspeli da sa~uvaju prednost, ali su imali preko brzonogog Gali}a i dve lepe prilike da na kraju do|u i do ubedqive pobede. M. Popovi}

Ni{lijepregazileSavu Srem - Radni~ki (N) 0:1 (0:1) SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 250, sudija: Simovi} (Lov}enac). Strelac: Simov u 26. minutu. @uti kartoni: Vuka{inovi}, Baji}, Jankovi} (Srem), a P. Stamenkovi}, B. Stamenkovi} (Radni~ki). SREM: Baji} 7, Mili} 6, Vasiqevi} 7, Baqak 6 (Stani} 6), Tatomirovi} 7, Milosavqevi} 6 (Nikoli}), Jankovi} 7, Milo{evi} 6, Vuka{inovi} 7, Obradovi} 6, Tale 6 (Nenadovi} 6). RADNI^KI: Vaskovi} 7, P. Stamenkovi} 7, N. Stamenkovi} 6, Dojki} 7, Simov 8, Peji~i} 6, Miti} 6 (Paunovi} 7), Milenko-

Realopet ho}eVidi}a [panski Real iz Madrida zainteresovan je da kupi srpskog {topera i kapitena fudbalera Man~ester junajteda Nemawu Vidi}a u letwem prelaznom roku, prenose {panski mediji. Vidi} je posledwih nekoliko godina bio ~esto na meti kraqevskog kluba, ali nikada nije do{lo do konkretnih poteza. Prema informa-

@elezni~ar MC - Zaje~ar 21:31 (14:15) IN\ IJ A: Sport ska ha la,le da la ca: 250. Sudije: Danijela Kova~evi} (Crvenka) i Milica \aji} (Ba~ka Palan ka). Sed mer ci: @e le zni ~ar MC 11 (7), Zaje~ar 4 (2). Iskqu~ewa: @elezni~ar MC 10, Zaje~ar 20 minuta. @ELEZNI^AR MC: Cveti}, Po po vi} 2, Jak {i} 3, Predojevi} 3, Vasi}, Jezdimirovi} 4, Rupi}, Jankovi}, Pajki}, Jezdi} (7 odbrana), Orlovi} 1, (1), Mili}, Stani}, Suqanovi},` (2 odbrane, 1 sedmerac), Veraja 8 (6). ZAJ E^ AR: Mi {ko vi} (6 odbrana, 3 sedmerca), Mati} 1, Pavi}, Peraica, Barto{i} 3, Eri} 6, Stoiqkovi} 5 (2), Pislaru Tereza (6 odbrana), Vrdoqak, Vu~kovi} 1, Nikoli}

dnevnik

Nemawa Vidi}

cijama sa Pirineja, ~elnici Reala spremni su da ponude Man~ester junajtedu 10 miliona funti za Nemawu Vidi}a. Sa Santijago Bernabeu veruju da }e Aleks Ferguson pristati na tu sumu novca, pogotovo ako se uzme u obzir ozbiqna smena generacija u timu crvenih |avola, naro~ito u posledwoj liniji tima, gde se najozbiqnije kao {toperske opcije name}u Kris Smoling i Fil Xons.

vi} 6 (Miqkovi}), B. Stamenkovi} 6, Jovanovi} 7, Man~i} 7 (Sto{kovi}). Mitrov~ani protiv ~vrste ekipe Ni{lija nisu uspeli da ostvare prvu pobedu na svom terenu. Istina, krenuli su agresivno, ali bez prave zavr{nice. Ni{lije su se opredelile za brze kontre i ve} u 8. minutu Miti} je iz slobodnog udarca, sa ivice kaznenog prostora, uzdrmao pre~ku golmana doma}ih Baji}a. U 20. minutu iskusni Vuka{inovi} imao je priliku da bele sa Save dovede u vo|stvo, ali golman Ni{lija Vaskovi} to nije dozvolio. U 26. minutu iz gu`ve u kaznenom prostoru doma}ih

najboqe se sna{ao Aleksandar Simov i znala~ki je matirao, ina~e sigurnog golmana doma}ih Baji}a i doneo veliku radost gostima. U nastavku, mladi trener belih sa Save Miroslav ^avka je sa tri izmene poja~ao napad. Ali, to se pokazalo kao gre{ka, jer se rezervista doma}ih Nenadovi} povredio i morao je da napusti teren, tako da su Mitrov~ani u fini{u igrali sa igra~em mawe. I pored toga, poku{ali su da poravnaju rezultat, ali iskusni golman Radni~kog Zoran Vaskovi} nije se dao iznenaditi. R. Artukov

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Ofanzivom dobodova Dunav - Vr{ac 2:0 (1:0) STARI BANOVCI: Igrali{te FK Dunava, gledalaca 400, sudija: Pa{tar (Subotica). Strelci: Ilisi} u 7. i A{}eri} u 53. minutu. @uti kartoni: Jaguzovi} i Jerkovi} (Dunav), a Rankov (Vr{ac). DUNAV: Kne`evi} 7, Jaguzovi} 8, Javorac 7, Ilisi} 8, Ka~ar 7 (Kokir 7), Filipovi} 8, A{}eri} 8, Zogovi} 7, Furtula 7 (Mili~i}), Haska 7 (Vidakovi} 7), Jerkovi} 8. VR[AC: [aranov 7, Petrovi} 6 (Motorov 6), Beqin 6, Rajda 6, Rankov 7, Kowevi} 6 (Dubi~anin 6), Kalin 6, Stija~i} 6 (Sarajlin 7), Ranimirov 6, Mihajlovi} 6, Babi} 6. Alasi iz S. Banovaca su od prvog zvi`duka sudije krenuli ofanzivno ka golu gostiju iz Vr{ca i ve} nakon 30 sekundi Ilisi} je proma{io zicer, da bi u 7. minutu ima popravni i postigao prvenac u dresu Dunava. Ni{ta se zna~ajnije nije doga|alo sve do 53. minuta kada je, nakon duplog pasa Ilisi}a, A{}eri} skrenuo loptu u gol iza nemo}nog golmana [aranova. Do kraja utakmice alasi propu{taju nekoliko izglednih prilika, a vredna pomena je i {ansa iz sudijske nadoknade kada je A{}eri} topovskim {utem pogodio stativu. Od gostiju se vi{e o~ekivalo, me|utim, odli~ni puleni trenera Bo{waka nisu im dali mnogo nade da mogu posti}i pozitivan rezultat. G. Kova~i}

VeternikViskol-Senta 6:0 Ba~kaTopola-Kikinda 3:0 TekstilacItes-Zadrugar2:0 Cement-Mladost(BJ) 0:2 Sloga(T)-^SKPivara 1:2 Radni~ki(NP)-Dolina 3:2 Pali}-Radni~ki([) 1:0 Dunav-Vr{ac 2:0 1.Radni~ki(NP)129 2.^SK 12 9 3.Tekstilac 12 5 4.Senta 12 5 5.Mladost(BJ)12 5 6.Radni~ki([)12 5 7.Kikinda 12 5 8.Dolina 12 5 9.Pali} 12 4 10.Dunav 12 5 11.Veternik 12 4 12.Cement 12 4 13.Sloga(T) 12 4 14.B.Topola 12 3 15.Zadrugar 12 4 16.Vr{ac 12 3

3 0 4 3 2 2 2 2 4 1 3 3 2 3 0 0

0 3 3 4 5 5 5 5 4 6 5 5 6 6 8 9

22:7 18:10 13:10 18:18 14:10 13:13 16:19 14:18 16:14 14:17 22:18 11:14 11:12 8:12 16:26 8:16

30 27 19 18 17 17 17 17 16 16 15 15 14 12 12 9

U slede}em kolu (12/13.novembra) sastaju se: Radni~ki ([)-VeternikViskol,Vr{acPali},Dolina-Dunav,^SKPivara - Radni~ki (NP), Mladost (BJ) - Sloga (T), Zadrugar - Cement,Kikinda-Tekstilac,Senta-Ba~kaTopola.

STUdenTSki dnevnik

c m y

dnevnik

PREZENTACIJE PROGRAMA MOBIlNOSTI

Iskustvasprograma Erasmus Mundus jama u okviru programa Erasmus Mundus – master studije, doktorske studije, Basileus, JoinEU SEE. Studenti Univerziteta koji su se vratili s nekih od ovih programa }e govoriti o svom iskustvu, a dodatno }e biti predstavqenei druge mogu}nosti za studije ili razmenu u inostranstvu. Raspored prezentacija mo`e se na}i na sajtu Novosadskog univerziteta. A. Va.

U ciqu boqeg informisawa studenata i osobqa Univerziteta u Novom Sadu o stipendijama za programe mobilnosti koji su na raspolagawu studentima, nastavnim i nenastavnim radnicima Univerziteta u Novom Sadu,Kancelarija za me|unarodnu saradwu, uz podr{ku fakulteta, organizuje seriju promotivnih aktivnosti u narednim nedeqama. Fokus prezentacija bi}e na stipendi-

ponedeqak7.novembar2011.

21

]ulumovidaninaFTN-u U sve~anoj sali Fakulteta tehni~kihnaukasutrau11~asova odr`a}e se tradicionalna manifestacija „]ulumovi dani“.Dru{tvozapopularizaciju naukeiumetnosti„NoviSad„,u saradwi s Fakultetom tehni~kihnauka,tradicionalnoorganizujeovumanifestacijuuznak se}awanaprofesora@ivojina ]uluma, istaknutog nau~nog

radnika, u ~ijoj se biografiji posebnoisti~eradnapromocijiipopularizacijinauke. Poslepozdravnere~idekana Fakulteta tehni~kih nauka i predsednika Dru{tva za popularizaciju nauke i umetnosti „NoviSad„ profesoradr Ilije ]osi}a,uumetni~komdeluprograma u~estvova}e Ivan Daji}, student~etvrte godinesolope-

vawa u klasi profesorke mr Milice Stojadinovi} na AkademijiumetnostiUniverziteta u Novom Sadu, uz klavirsku pratwuMajeGruji}, azatim}e predsednikCentrazaevaluacijuuobrazovawuinaucidrPero [ipka odr`ati predavawe na temu „Stawe nau~ne publicistike u Srbiji: formalno, stvarnoimogu}e“. D. D.

NA EVROPSKOJ NUTRICIONISTI^KOJ KONFERENCIJI U MADRIDU

ANKETA

Nagradaasistentkiwi Tehnolo{kogfakulteta

Nata{aAtlagi}MinaJawi}\ulaFajtnerNemawaMarinkovDarjaKrek

STUDENTI O STUDENTSKIM ZAHTEVIMA

Blokadomsene}eni{taposti}i Protesti, kao i blokada studenataFilozofskogfakulteta, ve} danima su u `i`i javnosti. Zahtevi koje studenti imaju odnosesenaupisirangirawe,nepostojawe apsolventskog statusairokova,visine{kolarinai ostalih tro{kova tokom studirawa.Iakonekibudu}iakademci uveliko vode bitku s Ministarstvom obrazovawa, ve}ina ih je jo{ uvek distancirana. [tamisleoprotestima,kaoio

wihovomishodu,pitalismostudente Univerziteta u Novom Sadu. Nata{a Atlagi}, DIF: Izgledadasesveuovojdr`avire{ava protestima i blokadama pasuistudenti,pou~enitimiskustvom, po{li istim koracima.Alimislimdatonijere{ewedadobijupozitivanodgovor nasvojezahteve. Mina Jawi}, Pravni fakultet:Lepoje{tosetrudedana-

prave neku promenu, ali ne verujemda}edobitii{taodsvojihzahteva.Onijesurealni,ali ovim putem te{ko da }e i{ta posti}i. \ula Fajtner, Filozofski fakultet:Zahtevijesunamestu, aliblokadomne}eni{taposti}i, poznato je jo{ s Filolo{kog u Beogradu da tim putem te{komogui{tadobiti. NemawaMarinkov,Filozofski fakultet: Bilo bi lepo da

im se ostvare zahtevi, ali ni{taodtogane}ebitiisamogubimo vreme. Realno, ko ne bi `eleo jeftinije {kolovawe, alisumwamupozitivanishod. Darja Krek, FTN: S nekim zahtevima se sla`em, s nekima ne. Ne mogu svi biti na buxetu sa48bodovajer,jednostavno,za to para nema. Ja sam za to da se praverang-liste,kakojeiplanirano. Alisa Varga

Mladanau~nicaiasistentkiwaTehnolo{kogfakulteta Senka Vidovi} dobilajedrugu AKSONnagradunaEvropskoj nutricionisti~koj konferencijiFENS,odr`anojod26.do 29. oktobra u Madridu, za najboqe usmeno izlagawe „Pronala`ewe optimalnih uslova zaekstrakcijubosiqka”. –Istra`ivawaokojimasam govorilasuouticajuhranena ~ovekaiwegovozdravqe–ka`eSenkaVidovi}.–Toje~ist in`ewerski rad, u kojem su opisanipomenutiuslovisciqem da se objasni kako ekstrakt mo`e imati najve}e antioskidativnodelovawe. Po re~ima mlade nau~nice, naKonferencijiuMadriduje SenkaVidovi}govoriuMadridu bilo vi{e od 2.500 u~esnika, vi{eod250usmenihprezentacija zbogishrane,alidasetonede{aistra`iva~a iz oblasti medici- vajerimajukulturuispijawavina ne,tehnologije,hemije,nutricio- –ka`eSenkaVidovi}. nizma,psihologije. FENSseodr`avajednomu~e–Temesubileveomazanimqi- tiri godine i okupqa svetske ve,popututicajacrvenogibelog stru~wake iz oblasti nutriciovinanakardiovaskularnebolesti nizma.Kakojenajavqeno,naredna i francuskog paradoksa – da bi konferencijaodr`a}ese2015.goFrancuzitrebalidaimajuveliki dineuBerlinu. problem s pomenutim bolestima A. J.

BRITANSKI ^ASOPIS OBJAVIO lISTU NAJBOQIH UNIVERZITETA NA SVETU Britanski~asopis„TimesHigher Education„ zajednosagencijom„Tomson Rojters„ drugi put je sastavio svoj rejting najboqih univerziteta,kojimjeobuhva}eno400visoko{kolskihustanovanasvimkontinentima,amestoliderapripaloje Kalifornijskomtehnolo{kominstitutu,Kalteh(94,8poena),kojije neprikosnoveniHarvard,kojijena prvoj poziciji dominirao punih osamgodinaotkadsesastavqarejting,odgurnuonadrugupoziciju,da je podeli s Univerzitetom Stenford,spo93,9poena.Na~etvrtom mestu je Oksford (93,6), na petom Prinston s 92,9, slede: Kembrix (92,4),Tehnolo{kiinstitutuMasa~usetsu (92,3), Imperijal kolex iz Londona (90,7), Univerzitet u ^ikagu (90,2), Univerzitet Kalifornijas89,8poena. Uprvihdesetovogodi{weg,jeseweg rejtinga, su sedam ameri~kihuniverzitetaitriengleska,a uprvojpolovinirang-liste,me|u 200 univerziteta, vi{e od tre}ine su iz SAD, ~ak 75, iz Velike Britanije32;natop-listi50najuspe{nijih30jeizSAD,paovedve zemqezauzimajuvode}epozicijeu svetu u sferi visokog obrazovawa.Natop-listisuipo12nema~kihiholandskihvisoko{kolskih

KaltehuKaliforniji potisnuoHarvard ustanova, devet kanadskih, sedam australijskih, a tako|e i univerziteti iz [vedske, Danske, Finske, Belgije, Irske, Izraela, Ja-

I pored razli~itih razmera i struktura, tri univerziteta lidera (Kalteh, Harvard, Stenford) imaju ne{to zajedni~ko: svi su oni privatni, raspola`u sigurnim materijalnim fondovima i nalaze se u SAD pana, Kine, Tajvana, Singapura, Ju`noafri~ke Republike, dok je ~uveni Moskovski dr`avni univerzitettekna276.mestu. Natop-listunisudospeliuniverziteti koji se bave vrlo ret-

kim specifi~nim oblastima istra`ivawa, kao ni oni koji objavquju malo radova. Rejting je napravqennaosnovu13pokazateqa, odkojihsvakiu~estvujeukona~noj oceni. Visina iznosa koje kompanije izvan ustanove ula`u po jednom zaposlenom na univerzitetu, namewenog istra`iva~koj delatnosti, ~ini 2,5 procenta kona~ne ocene.Odnosbrojastranihsaradnikapremabrojudoma}ihnauniverzitetudonositri,aodnosbroja stranih studenata prema doma}im dva procenta. Op{ta reputacija(nau~nadelatnostikvalitet nastave)nauniverzitetudobijena na osnovu ankete koju je sproveo „ThomsonReuters„ uzu~e{}e13.388 nau~nika, donosi op{toj oceni ~ak15procenata,dokodnosbroja saradnika prema broju studenata ~ini4,5odstokona~neocene. Nau~nareputacijanaosnovurezultataankete(kojajespomenuta)ukon-

KalifornijskiuniverzitetKaltehnajboqinasvetu

kretnimoblastimadonosi19,5odstoukona~nojoceni.Vrednujesei odnos odbrawenih doktorskih disertacijapremabrojukandidataza magistre – s 2,25 procenta, kao i odnosdoktorskihdisertacijapre-

ma ukupnom broju saradnika – sa {estprocenata.Prose~nibrojpublikacija koje se citiraju, relativnazastupqenostraznihoblika istra`ivawa, pripremawe na osnovama analize ~iwenica iz

12.000nau~nih~asopisatokompet godina~ini32procentau~e{}au kona~noj oceni univerziteta po rejtingu„Tajmsa„. Vodi se ra~una i o visini prose~neplatezaposlenihkojadonosi 2,25 procenta. Ocewuje se i iznos prose~nesumenovcapojednomzaposlenomkojaseizdvajazanau~na istra`ivawa. Prose~an broj objavqenih studija u odnosu na jednog saradnika u nekom od 12.000 verifikovanih,ve}pomenutihnau~nih ~asopisa, donosi univerzitetu 4,5 procenta,audeodr`avnognovcau celokupnoj istra`iva~koj delatnosti univerziteta vrednuje se s 0,75procenata. Harvardski univerzitet, najpoznatiji svetski brend koji je, po mi{qewunekihanaliti~ara,skupqi od „Pepsi-Kole„, „Najkija” ili„Sonija„,prepustiojeprvupoziciju nekom drugom. Najinteresantnijejeto{tojesvode}egmesta ovaj univerzitet s 375-godi{wim trajawem, svrgnula znatno mla|aineuporedivomawanau~noobrazovna ustanova, tako|e iz SAD, postav{i tako univerzitet broj jedan u svetu. U Kaltehu ima ukupno294profesora,nau~nika,a odwihsu~ak32laureatiNobelovenagrade. A. Va.

VA@NI TElEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu,internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

„СЛОБОДНА ЗОНА” СЕДМИ ПУТ

У МУЗЕЈУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ

Ангажовани филмови из целог света

У сусрет стотој годишњици српског филма

Текући филмски фестивал “Слободна зона“, у Београду, у свомседмом издању (од 4.до 9. новембра) представља 40 документарних и играних ангажованих филмова о најактуелнијим

Панахија,коме је недавно у Техерану,међутим,потврђена шестогодишња казна затвора и 20-годишња забрана режирања, слободног кретања и медијског појављивања.

ЏафарПанахиу„Овонијефилм”

друштвеним и политичким темама из целог света. Уз присуство двадесетак гостију, представиће и разноврстан пратећи програм, који ће допринети промишљању неких од горућих тема данашњице. „Слободн зона“ је свечано отворена у Дворани Културног центра Београда,а програм почео филмом “Ово није филм” иранског редитеља Џафара Панахија, који представља његов одговор на услове кућног притвора у којем је од краја прошле године. “Ово није филм”прокријумчарен је из Ирана на УСБ стику скривеном у колачу,а снимљен је у Панахијевом стану и лишен готово у потпуности редитељског поступка. Слободна зона се пројекцијом тог минималистичког филма придружује захтевима за слободу за

Како су селектори Рајко Петровић и Бранка Павловић уочи Фестива најавили гладаоци ће видети низ ангажованих филмова,углавном документарних,међу којима је и филм “Депонија” Луси Волкер,номинован за Оскара, који прати уметника и фотографа Вика Муниза на његовом сентименталном путовању кроз бразилски Јардим Грамаћо,највећу депонију на свету. Међу најважнијим ангажованим филмовима из овогодишње фестивалске понуде су и “Black Power Midtape 1965-1970”, “Bombay Beaцх”, “Црвена капела”,те добитници награда на значајним фестивалима, попут: “Заустављен на путу”, “Зидови” и “Опроштај крви”. Слободна зона представиће и највећи и најважнији шведски фестивал документарног филма,

Темпо,а у присуству аутора,публика ће имати прилику да погледа наслове као што су “Љубав у доба рата”, “Покајници”, “Моје срце таме”и “Зов крви”. У госте долазе и дипломци престижне Лондонске националне филмске школе, предвођени Срђаном Кечом,једним од ранијих селектора Слободне зоне,који ће се представити филмом “Писмо оцу” који је уврштен у програм наредног ИДФА у Амстердаму. Посебна програмска линија седме “Слободне зоне“ посвећена је женама и женским темама,а најављена је и селекција “Јуниори селектори”. Осим у Дворани КЦБ-а,седма “Слободна зона“ се одвија и у Дому омладине Београда, а уз главни,нуди и неколико пратећих програма. Поводом 20година рада Фонда за отворено друштво у Србији, Слободна зона приказује ревију филмова које је подржала та фондација,а међу њима су “Видимо се у читуљи”Јанка Баљка,“Полудели људи” Горана Марковића и “Marble Ass” Желимира Жилника,који су притом и међу најзначајнијим документарним филмовима у последње две деценије у Србији. Приказивање тих филмова је, према наводима организатора, и повод да се промисли под којим условима култура подстиче промене и ствара простор за слободне изборе и квалитетан развој друштва. Фестивал “Слободна зона“,који организује Културни центар Реџ,подржали су Фармаком концерн и Фонд за отворено друштво, а подршку су пружили и Реконструкција Женски фонд, Министарство културе Србије, Општина Стари град и Француски институт.

Музеј Југословенске кинотеке овог ће месеца, у сусрет стотој годишњици српског филма, приказати рестаурисане копије класика српског филма,а на програму су и циклус посвећен 75-годишњици Шпанског грађанског рата,као и подсећања на стваралаштво недавно преминулих Серђа Бонелија и Клифа Робертсона. Новембарски програм Кинотеке је отпочеопромоцијом књиге “Соња Савић - отворена страица”,коју су приредили Зденка Томић и Миломирка Цица Јововић, а објавила Интелекта Ваљево. Кинотека је одала почаст Соњи Савић (1961-2008)и у септембру, поводом 50.рођендана те култне глумице и свестране уметнице. У оквиру циклуса “Еротикон наших предака”,којисесастојао од 11 наслова, а одржан је од 2. до 5. новембра, на почетку су приказан филмовима “Центар света” и “Дон Жуан је била жена”. Циклус је завршен остварењима: “Последњи танго у Паризу”(1972)Бернарда Бертолучија, “Егзотика” (1994) Атома Егојана и “Екстаза”(1933)Густава Махатија.

„Софка”РадошаНоваковића

Јовановић, Мила Ђукановића, Живорада Жике Митровића, Жоржа Скригина,Миће Поповића,Војислава Нановића,Леонида Лукова,Јована Живановића,Мирослава Антића, Владимира Павловића, Љубомира Радичевића, Анжеја Вајде,Младомира Пурише Ђорђевића, Саве Мрмака и Владана Слијепчевића. Биће приказани и филмови Светозара Боторића, првог срп-

Пријаве за Кустендорф до децембра Организатори Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф продужили су рок за пријављивање учесника за такмичарски део програма до 1.децембра,саопштила је данас прес канцеларија те манифестације. Пети међународни филмски и музички фестивал Кустендорф биће одржанод 17.до 23.јануара 2012. године у Дрвенграду на Мокрој Гори,ааутори чији филмови будууврштени у такмичарски део програма бићеобавештени до 15.децембра.Фестивал Кустендорф посвећен је будућим филмским ствараоцима,као ивећ афирмисаним ауторима филма.

У такмичарском делу програма биће приказани филмови студенатафилмских школа из целог света и младих неафирмисаних аутора, а међународни жири доделиће награде најбољим остварењима. Аутори могу да пријаве филмове у трајању до 45 минута било когжанра.Формулар за пријављивање и пратећи програм доступни су наИнтернет адреси www.kustendorf-filmandmusicfestival.org. Филмски фестивал Кустендорф организује продуцентска кућа „Раста интернешнел”,а покровитељ манифестације је Министарство културе,информисања и информационог друштва Србије.

„Карађорђе”ЧичаИлијеСтанојевића

Поводом стогодишњице српског филма,Кинотека ће приказати од 6. до 15. новембра рестаурисане домаће класике,почев од “Софке” (1948) Радоша Новаковића и филмова “Дубровник ‘Град св. Влаха’” (1938) Макса Калмића и “Голгота Србије” (1940)Станислава Кракова. Међу 20 филмова су и дела Столета Јанковића, Софије Соје

ског продуцента,а потом и култни филм Слободана Шијана “Ко то тамо пева”(1980). За 30. новембар најављена је свечана пројекција дигитално рестаурисане верзије филма “Карађорђе” (1911) редитеља Чича Илије Станојевића и сниматеља Луја де Берија,у продукцији Светозара Боторића.Том приликом биће представљена и књига о Бо-

торићу и промовисана поштанска марка посвећена јубилеју српског филма. Дела везана за Шпански грађански рат,поводом 75годишњице, на програму су од 16. до 20. новембра, а биће приказано 12 остварења. У знак сећања на Клифа Ричардсона (1923-2011),1.новембра су приказани филмови “Цена љубави”и “Стар 80”,а 28.новембра јенапрограму “Спајдермен”,“Трка са смрћу”и “Касно је за хероје”. У част Серђа Бонелија (19322011), 21. новембра на програму су “Џеремаја Џонсон”,“Смрт,љубав,смрт”и “Текс Вилер”. У Студију за електронске медије “Влада Петрић”,15и 16.новембра биће представљен и нови дводелни филм Мартина Скорцезеа о Џорџу Харисону “Џорџ Харисон: Живот у стварном свету” (2011), који садржи и многе до сада неемитоване материјале и интервјуе са члановима његове породице и блиским сарадницима.Филм садржи до сада неемитоване материјале и интервјуе са Оливијом и Дани Харисон,Пети Бојд,Полом Макартнијем,Рингом Старом,Јоко Оно, Џорџом Мартином, Ериком Клептоном, Ериком Ајдлом, Теријем Гилијамом и другима. После смрти Харисона 2001. године,његовој удовици Оливији више продуцената нудило се да направи филм о његовом животу. Све их је одбијала док није срела Скорцезеа и пристала на понуду да уради филм,који је она продуцирала.

У БИОСКОПИМА У НОВЕМБРУ И ДЕЦЕМБРУ

Комедија, акција, драма и цртаћ Током овог и наредног месеца заредовнибиоскопскирепертоар дистрибутерскакућа„Тарамаунт“ је обезбедила неколико наслова, чинисезасвеузрасте -одкомедије,акције преко драмедодугометражногцртаћа. После премијере на „Синеманији“у биоскопима од 10.новембра наћи ће се „Пљачка с врха“, акционакомедија редитељаБрата Ратнера са глумцима: Едијем Марфијем,Беном Стилером,Метјуом Бродериком, Теом Леони, Габороуреy Сидибе, Кејси Афлек. Даѕкле Стилер и Марфи предводе сјајну глумачку екипу у овој комедији о вредним и поштеним радницима који желе да се освете преваранту са Вол Стрита. Кад запослени у луксузној зграду у Централ Парку открију да је милијардер који живи у пентхаусу украо њихову пензију, сковаће невероватан план –отеће од њега оно што им и припада... Акционафантазија„Бесмртници“ (Immortals) која у биоскопе улази17.новембра новијефилм визионарског редитеља Тарсема Синга („Ћелија“, „The Fall“) и продуцената Ђанија Нунарија („300“),МаркаКентона(„300“)и РајанаКаваноуа(„Борац“).Речје опричиепскихразмераоиздаји, освети и судбини у филму „Бе-

смртници“, најављује се, спектакуларној 3Д авантури. Када краљ опседнут тиме да буде најмоћнији на свету, сравни са земљом древну Грчку у потрази за легендарним оружјем,херојскимлади сељанин успротивићемусеуовојузбудљивој мисији. Брутални и крволочни краљХиперион(Мики Рорк) и његова убиствена војска из Хераклиона дивљају по Грчкој у потрази за давно изгубљеним Епирским Луком. С тим непобедивим Луком, краљ ће моћи да збаци с власти богове саОлимпаидапоста- Изфилма„Мачакучизмама” ненеприкосновенигосподар света. Немилосрдно ефи- у делту Мисисипија 60-тих годикасни,Хиперионињеговелегије на, филм „Служавке“ говори о уништавајусвепредсобомииз- Скитер (Ема Стоне, „Зомбигледа да ништа не може да зау- ленд“),јужњакињи која се враћа с колеџа одлучна у томе да постане ставизлукраљевумисију... Такође,од17.новембраубио- писац, али ће окренути животе скопеуСрбијикрећедрама„Слу- својих пријатеља наглавачке, као жавке“ (Тhe Help) у режији и по и мали град у Мисисипију, када сценарију Тејт Тејлор са глумач- одлучи да интервјуише црнкиње комекипомукојојсу: Вајола Деј- које су цео живот провеле чувајувис,Брyсе Далас Хауард,Октави- ћи децу цењених јужњачких поја Спенсер, Ема Стоун. Смештен родица. Номинована за Оскара,

Виола Дејвис игра Ејбилин, кућну помоћницу Скитерине најбоље другарице,која ће прва да проговори –на запрепашћење њених пријатеља из црначке заједнице. Упркос томе што Скитерино дугогодишње пријатељство виси о концу,она и Ејбилин ће наста��ити њихову сарадњу и ускоро ће и друге жене доћи да испричају своје приче, а испоставиће се да итекако имају шта да кажу...

Дама „Дуг“ (Тhe Debth) ћесеприказиватиод24.новембра.Редитељ је Џон Маден, а главнеулогесуповерене Хелен Мирен, Сем Вортингтон, Џаспер Кристенсен, Мартон Ксокас, Том Вилкинсон...Према нјавама то је снажна прича о Рејчел Сингер, бившој агентици Мосада која је настојала да ухвати и изведе на суђење озлоглашеног нацисту, ратног злочинца –Хирурга из Биркеноа (Аушвиц)у тајној израелској мисији која се завршила његовом смрћу на улицама Источног Берлина.  Тридесет година касније, појављује се човек који тврди да је тај доктор,и Рејчел мора да оде у Источну Европу да разоткрије истину... Љубитељецртаћаод1.децембра  у биоскопима очекује „Мачак у чизмама“ (Puss in Boots) у 3ДверзијиирежијиКрисаМилера. Зависно да ли ћете гледати надсинхронизовануилититловану верзију, у филму ћете чути гласове: Марка Живића или Антонија Бандераса, Александре

Томић или Селме Хајек, Ненада Ненадовића или Зака алифианакиса,Драгана Вујића Вујкеза или Била Боба Торнтона. Укратко: Много пре него што је упознао Шрека, легендарни Мачак у чизмама кренуо је на херојско путовање,заједно са великим умом Хамптијем Дамтијем и „намазаном“ Кити Мекошапић, да украде чувену Гуску која леже златна јаја. То је авантура за девет живота! Од 15. децембра у биоскопма ћебитинајновијинаставаксеријала„Немогућамисјија–Протокол дух“ (Мission Impossible – Ghost Protocol) редитеља Бреда Бирда.УзнеизбежногТомакруза у филму играју и Џереми Ренер, СајмонПег,ПолаПатонидруги. Двоструки добитник Оскара Бред Бирд,заједно с продуцентима Томом Крузом и Џеј Џеј Абрамсом, режирао је ову акцијом набијену шпијунску авантуру.Због тога што је Ес-Ен-Ем-ов оперативац Итан Хант окривљен за терористичко бомбардовање Кремља,председник ће покренути „Протокол Дух“и порећи било какву повезаност са њим и остатком агенције.Остављен без средстава и подршке,Итан ће морати да пронађе начин да скине љагу са имена агенције и спречи поновни напад. В.Ц.

У УЖИЦУ СУСРЕТ ПОЗОРИШТА НЕКАДАШЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Фестивал без превода ВечерасћеуУжицу бити отворен 16.Југословенски позоришни фестивал -Фестивал без превода на коме ће први пут наступити и театри из Словеније и Републике Српске.Селектори фестивала Бојан Муњин,хрватски позоришни критичар и Зоран Стаматовић, директор Народног позоришта Ужице, одабрали су седам позоришних комада у конкуренцији за награде фестивала,Ардалион. “Надамо се да овогодишњи избор представља репрезентативни пресек сезоне у Хрватској,Словенији, Црној Гори, Србији и Републици Српској и да представе својом актуелношћу одражавају дух нашег времена и да квалитетом могу оправдати реноме ужичког фестивала”,саопштио је Муњин. Публика фестивала видеће седам представа:“Када сам био мртав” Словеначког народног гледали-

шта из Љубљане (Ернст Лубић/ режија Диего Дебреа), “Ласице” ЦНП из Подгорице (Бојана Мијовић/Стеван Бодрожа),“Радничка хроника”НП Бања Лука (Петар Михајловић/Ана Ђорђевић). Такође,и две представе београдског Атељеа 212“Отац на службеном путу”(Абдулах Сидран/Оливер Фрљић) и “Господа Глембајеви” (Мирослав Крлежа/ Јагош Марковић),”Киклоп” Сцена Велика Горица Загреб (Еурипид/Ивица Буљан)и “Није смрт бицикло (да ти га украду)”ЈДП Београд (Биљана Србљановић/Слободан Унковски). Фестивал ће битизавршен представом у част награђених “Проклетом авлијом” копродукцијским пројектом Казалишта Вировитица,НП Ужице и Театра ЛКабаре Тузла,у режији Небојше Брадића у част 50.годишњице Нобелове награде Андрићу.

НОВО ИЗ „ПРОМЕТЕЈА”

Свет детињства и матерњег језика Новосадском песнику и прозном писцу Ненаду Грујичићу овихданајеизашланова,тринаеста књига поезије ‘’Вијадукт’’. Издавач је новосадски „Прометеј“, који је до сада већ објавио тринасловаовогаутора:поезију ‘’Приче из потаје’’, ‘’Шајкашки сонети’’ироман‘’Мужадуша’’. Овапесничкаколекција сачињена је из три поеме: ‘’Вијадукт’’, ‘’Покривање куће’’ и ‘’Жабар’’. Тако Грујичић обнавља у савременом српском песништвуреткупесничкуформу– поему,укојојсеелементилирске поезијепреплићусанаративним. Ова лирска књига са натуралистички снажним призорима из живота доноси крајишки амбијент где се као топонимски епицентар јавља Гомјеница, место песникове ране младости. Три поеме у слободном стиху чине кохерентнуцелинуидајукњизи тематскупуноћуимотивскууједначеност, наводи рецензент ПредрагБјелошевић. Поема ‘’Вијадукт’’ предочава слику грађења асфалтног пута шездесетих година 20. века. Насликани су живи ликови обичног света,призори изприроде,изци-

10. ɧɨɜ. ɱɟɬɜɪɬɚɤ

12. ɧɨɜ. ɫɭɛɨɬɚ

13. ɧɨɜ. ɧɟɞɟʂɚ 15. ɧɨɜ. ɭɬɨɪɚɤ 17. ɧɨɜ. ɱɟɬɜɪɬɚɤ 22. ɧɨɜ. ɭɬɨɪɚɤ 23. ɧɨɜ. ɫɪɟɞɚ

клусагодишњихдоба,тачке додирановеистарецивилизације.Поема има шеснаест целина које се завршавају насловима најчувени-

лирскатворевинакојуповремено пресецајудесетерачкидвостихови ојкачког народног блага. Песник слика упечатљиве призоре пуне локалних звукова и светла. Главну нит чини старо козарско коло и снага певача у колу, који се мегдански надгорњавају у стварањуидопевавањулирских, духовитих и барапских двостиховапопутантичкиххорова. Локална тема покривања куће подигнутајенауниверзалниниво, анамаховедатајојјеимитолошкадимензија. Трећа поема ‘’Жабар’‘ доноси интимни свет младог лирског јунака и његовог оца који ноћу у шумским барама карбитном лампомловижабе.Готово митска фигураоца овде је спуштена уголи живот у пуној својој једноставностии племенитости. До оваквог поетичког обрасца се може доћи чишћењем духа од апстрактних фраза и конвенција, заборављањем свегаартифицијелног и наученог, а Грујичићу је то изванредно успело. Кроз њега свет се пева сâм, свет детињства, оца,мајке,земљеиматерњегјезика,закључујерецензент. Р. Л.

јихсевдалинки:„КоликојеПриједор Поље“, „Низ поље иду бабо сејмени“, „Дјевојка соколу зулум учинила“. Тиме је поема добила јошједнуважнудуховнунијансу поднебља. Поема ‘’Покривање куће’’ структурирана је као сложена

Ɇɢɯɚʂ ȼɟɪɟɲɦɚɪɬɢ: ɑɈɇȽɈɊ Ɋ: ȭɟɪɻ ɏɟɪʃɚɤ

ɉɪɟɬɩɥɚɬɚ ɂɲɬɜɚɧ ɇɟɦɟɬ ɉ. Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɇɚɪɨɞɧɨɝ ɩɨɡɨɪɢɲɬɚ „ɑɢɤɢ Ƚɟɪɝɟʂ” ɢɡ Ɍɟɦɢɲɜɚɪɚ Ⱥɧɞɪɟɫ Ɇɚɪɢɚɧɨ Ɉɪɬɟɝɚ-ȿɪɜɢɧ ȿɪɟɲ-ɑɚɛɚ Ʉɢɲ-Ʉɚɬɚ ȭɚɪɦɚɬɢ

19 ɫɚɬɢ

ɈɉȺɋɇȿ ȼȿɁȿ Ɋ: Ɂɨɥɬɚɧ ɉɭɲɤɚɲ Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɇɚɪɨɞɧɨɝ ɩɨɡɨɪɢɲɬɚ „ɑɢɤɢ Ƚɟɪɝɟʂ” ɢɡ Ɍɟɦɢɲɜɚɪɚ Ⱥ. ɉ. ɑɟɯɨɜ: ȼɂɒȵɂɄ Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ

19 ɫɚɬɢ

Ɇɢɯɚʂ ȼɟɪɟɲɦɚɪɬɢ: ɑɈɇȽɈɊ ɂ ɌɂɇȾȿ Ɋ: ȭɟɪɻ ɏɟɪʃɚɤ ɉɪɟɬɩɥɚɬɚ ȳɚɧɨɲ ɇɚɻɝɟɥɟɪɬ

19 ɫɚɬɢ*

Ɇɢɯɚʂ ȼɟɪɟɲɦɚɪɬɢ: ɑɈɇȽɈɊ ɂ Ɋ: ȭɟɪɻ ɏɟɪʃɚɤ ɉɪɟɬɩɥɚɬɚ Ʌɚʁɨɲ ɒɨɥɬɢɲ

19 ɫɚɬɢ*

ɌɂɇȾȿ

ɆȺȳɋɌɈɊ ɂ ɆȺɊȽȺɊɂɌȺ

Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ ɇɨɜɨɫɚɞɫɤɨ ɩɨɡɨɪɢɲɬɟ- ȭɚɱɤɚ ɫɰɟɧɚ “ɒɚɪɟɧɟ ɢɫɤɪɢɰɟ”

ɎɈɅɄ ȺɇȾ ɋWɂɇȽ

19 ɫɚɬɢ* 19 ɫɚɬɢ*

Ɋ: Ɂɨɥɬɚɧ ɉɭɲɤɚɲ Ɂɨɥɬɚɧ ȿɝɪɟɲɢ: ɉɈɊɌɍȽȺɅ Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ

25. ɧɨɜ. ɩɟɬɚɤ

Ɂɨɥɬɚɧ ȿɝɪɟɲɢ: ɉɈɊɌɍȽȺɅ Ɋ: ɒɚɧɞɨɪ Ʌɚɫɥɨ

26. ɧɨɜ. ɫɭɛɨɬɚ

Ȼɟɥɚ ɋɟɝɟɞɢ ɋɚɛɨ: ɄȺɆȿɊɒɉɂɅ Ʉɨɥɟɤɬɢɜɧɚ ɪɟɠɢʁɚ

30. ɧɨɜ. ɫɪɟɞɚ

23

УСПЕX НОВОСАДСКОГ ПИЈАНИСТЕ НА ПИЈАНИСТИЧКОМ ТАКМИЧЕЊУ У КИНИ

Младену Чолићу друга награда Новосађанин Младен Чолић, којијесвојупијанистичку каријеру пре неколико година с успехом наставио у Француској, освојио је другу наградуна2.интернационалном пијанистичком такмичењу у Кини (Hong Kong – Shenzhen). Прво и треће место припало је такмичарима изРусије. Овај млади пијаниста, родом из Новог Сада, који је с највишим успехом завршио основнеимагистарскестудије на Академији уметности у Новом Саду, као и на париском Конзерваторијуму, постигао је још један изванре-

дануспех.Чактридесетакнаграда освојио је Младен Чолић у досадашњој каријери, међукојимасеиздвајајупрве награде „Марија Каналс“ у Барселонии„ПремиоХаен“у Хаену, „Сергеј Рахмањинов“ уРусији,идруганатакмичењу„Владимир Крајњев“ у Украјини,идруге. Након многих наступа у Европи, Младена Чолића ускороочекујеамерички„деби“. Крајем ове године, наш млади пијаниста наступиће првипутуАмерицинасолистичкомконцертукојићебитиприређеннаУниверзитету уБостону. Н. П-ј.

Младен Чолић

ПРЕМИЈЕРА ЛЕОНКАВАЛОВИХ „ПАЈАЦА” НА СЦЕНИ „МАДЛЕНИJАНУМА”

Модерно, сценски богато визуелизовано приказаније С истом креативном страшћу и младалачком тежњом ка иновативности, с којима је 2006. у Театру и опери „Мадлениjанум“ радио Вердијеву „Травијату“ (обновљену почетком 2011), руски редитељ Јуриј Александров пришао је и новој премијерној поставци опере „Пајаци“ Руђера Леонкавала,а крајњи резултат је у суштини духовита и шармантна представа, упркос тежини либрета заснованог на садржају натуралистичке драме, односно новинског чланка у коме је описан

обиљем комичних али и гротескних ситуација, преласком из фикције у тешку реалност,те многим провокативним детаљима.Тиме је отворено и питање значења позоришне игре и театралности, што као одговор потврђује идеју да су свет и по��орница исто,те да свако од судеоника игра своју ролу, све до спуштања бинских и животних застора. „Вицкаста“,веома разиграна,али и окрутна драма с пет ликова који се суочавају са собом и судбином (а у којој, по основној идеји о срећном

виши тумач лика кловна Арлекина (иначе стални гост „Мадленианума“)и овде,иако интонативно колебљив,још једном потврдио свој дар за комику. Своје глумачке и вокалне способности и сценску покретљивост (памтимо је као незаборавног Оскара у Вердијевом „Балу под маскама“)максимално је искористила Софија Пижурица као Неда, чији је преображај у фаталну жену, али и неодлучност да напусти мужа, изванредно представљен непрекид-

истинит догађај из тадашње судске праксе.У складу с тезом да је у најновије време главни аутор сваког музичко-сценског извођења редитељ, Александров је у свом “виђењу“ веристичке Леонкавалове двочинке (већини углавном познате као у један чин склопљене опере која се најчешће изводу у „пару“с другим бисером и врхунцем истог оперског жанра,Маскањијевом „Кавалеријом рустиканом“)радњу сместио у актуелно време.Савременим костимима и донекле „кич сценографијом и костимима“ (мислимо на 2. чин) Вјачеслава Окуњева (такође заслужног и за успех мадленианумске „Травијате“)и потенцираном,значајно обогаћеном „певачком“глумом,подједнако јеосветлио и мелодраму и комедију, љубав и мржњу, паралелизам збивања у животу и на позоришним даскама, односно све неопходне контрасте на којима је заснована радња,нарочито наглашавајући интензитет емоција,скоро опипљив због њихове вулканске снаге. Суверено режирана, веома живахна и реална представа, обилује уверљивошћу и искреношћу предавања, а веома млад, уигран хорски састав,постављен с обе стране бине као публика у публици,посматра,и попут античког хора коментарише збивања на импровизованом подијуму гостујуће глумачке трупе,на којој се позоришне згоде преплићу са збиљом у свакодневици протагониста.Тако је овде живот постао театар, а улица претворена у сцену, с

завршетку,као и у Александровљевој „Травијати“, сви остају живи, и на крају прекинутог љубавног састанка у комаду и у стварном битисању тумача ликова у представи), испричана је дакле као модерно, сценски богато визуелизовано приказаније (неки моменти у првом, асоцирају на други чин Пучинијевих „Боема“у париском Латинском кварту), с великом дозом полетности, у којем од почетка подједнако уживају сви певачи-глумци.Сви актери играју с чврсто доследним односом према ликовима,тумачећи их прецизно и интелигентно,страсно и уверљиво. Ми, који смо се с премијерном поделом „Пајаца“ на новосадској сцени срели 1994.године,када су у њој дебитовали у улози Силвија Жељко Лучић,данас један од највећих светских баритона, и Никола Давид,као Бепо (Арлекин),потоњи успешни тумач бројних карактерних рола и софистицирани концертни певач на немачким подијумима, са занимањем смо, после седамнаест година, у истим партијама гледали такође новосадске уметнике: баритона Васу Стајкића и тенора Горана Стргара.Бољи утисак у улози Силвија оставио је,изгледом „мафиоза“ (али и „скулптурализовано-еротизованог“поклона Неди/Коломбини у 2.чину)лепим гласом и добром вокалном интерпретацијом,наш „лепи Васа“,док је у двострукој улози Бепа-Арлекина, симпатични тенор „корелијевског“ стаса, свакако нај-

ним,готово опсесивним пресвлачењем. Одличан у двоструком гротескном лику Тонија/Тадеа,уверљивих реплика како у љубомори и сарказму,тако и у љубавним изјавама и жудњи за Недом која га презире,био је Алекса Васић,поузданог и квалитетног,сочно обојеног бас-баритонског тембра. Најзад, али на првом месту,у улози насловног јунака опере,несрећног вође трупе Канија,Нединог мужа,бриљирао је,и до сада изузетан у свакој партији коју интерпретира у Опери Народног позоришта,страствени тенор Хон Ли,уверљив и као главни глумац у путујућој трупи,и као болом растрзан,љубоморан и преварени супруг,а надасве као моћни певач изгарајуће осећајности и експресивности сваког тона и музичког дамара.Посебно је изненадила подела пролога који је уместо једном (обично баритону),редитељ Александров поверио тројици извођача. Широко постављен,лајтмотивима прожет,коментаторски „расположен“и изражајно допуњујући,прави симфонизирани,добро усклађен оркестар,с адекватном драматичношћу и градацијама, али и финијом камерном прозрачношћу у 2. чину, темпераментно је (и у „глумачке“задатке, на почетку извођења укључен) водио Станко Јовановић, компатибилан са захтевима ауторског тима,као и у претходном,већ више пута спомињаном,веома добро оцењеном заједничком „вердијанском“ пројекту. Марија Адамов

19 ɫɚɬɢ*

24. ɧɨɜ. ɱɟɬɜɪɬɚɤ

29. ɧɨɜ. ɭɬɨɪɚɤ

ponedeqak7.novembar2011.

ɂ ɌɂɇȾȿ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

Ɇɢɯɚɢɥ Ȼɭɥɝɚɤɨɜ:

c m y

kultura

dnevnik

Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɭ ɇɨɜɨɦ ɂɬɟɛɟʁɭ

ɀɢɥ Ʌɟɪɨɚ: ȺɅȺȻȺɆȺ Ɋ: Ɋɚɯɢɦ Ȼɭɪɯɚɧ Ƚɨɫɬɨɜɚʃɟ ɭ Ⱥɞɢ

ɋɈɇȽ

ɀɢɥ Ʌɟɪɨɚ: ȺɅȺȻȺɆȺ Ɋ: Ɋɚɯɢɦ Ȼɭɪɯɚɧ

ɋɈɇȽ

19 ɫɚɬɢ* ɦɚɥɚ ɫɚɥɚ 19 ɫɚɬɢ* ɦɚɥɚ ɫɚɥɚ

19 ɫɚɬɢ ɇɨɜɢ ɂɬɚɛɟʁ 19 ɫɚɬɢ* 19.30 ɫɚɬɢ Ⱥɞɚ

* ɋȺ ɉɊȿȼɈȾɈɆ

ɉɨɡɨɪɢɲɬɟ ɡɚɞɪɠɚɜɚ ɩɪɚɜɨ ɧɚ ɩɪɨɦɟɧɭ ɩɨɫɬɨʁɟʄɟɝ ɪɟɩɟɪɬɨɚɪɚ Ʉɚɪɬɟ ɫɟ ɦɨɝɭ ɤɭɩɢɬɢ ɧɚ ɛɥɚɝɚʁɧɢ ɇɨɜɨɫɚɞɫɤɨɝ ɩɨɡɨɪɢɲɬɚ-Úʁɜɢɞéɤɢ ɋɡíɧɯáɡ ɨɞ 16 19 ɱɚɫɨɜɚ ɢɥɢ ɪɟɡɟɪɜɢɫɚɬɢ ɧɚ ɬɟɥ: 021/ 525-552 ɢ 657-2526 www.ɭɜɫɡɢɧɯɚɡ.ɰɨ.ɪɫ -ɟ-ɦɚɢɥ: ɫɡɢɧɯɚɡ@ɟɭɧɟɬ.ɪɫ, ɭʁɜɢɞɟɤɢɫɡɢɧɯɚɡ@yɚɯɨɨ.ɰɨɦ

24

svet

ponedeqak7.novembar2011.

BOMBA[I

ARAPSKALIGAZABRINUTAZBOGSITUACIJEUSIRIJI

UNigeriji 150mrtvih LAGOS: U seriji bomba{kih napada i pucwavi u gradu Damaturu na severoistoku Nigerije poginulo je 150 qudi, saop{tili su nigerijski zvani~nici.”Bio sam ukqu~en u prebacivawe tela u mrtva~nicu. Li~no sam izbrojao 150 tela”, izjavio je ju~e u bolnici AFP-u zvani~nik agencije za spasila~ke operacije, koji je insistirao na anonimnosti. Crveni krst je prethodno saop{tio da je u napadima islamista u Nigeriji poginulo 63 qudi, dok je policija saop{tila da su `ivot izgubile 53 osobe. Ve}ina qudi poginula je u bomba{kom napadu na trospratnu vojnu zgradu i kasarne u Damaturu, glavnom gradu nigerijske dr`ave Jobo, izjavio je u subotu zvani~nik nigerijskog Crvenog krsta Ibrahim Bulama. Druge mete napada bile su crkve, policijske stanice i jedna banka. (Tanjug)

Tenkoviotvorilivatru nacivile HOMS: Najmawe 13 civila je ubijeno a na desetine je raweno u vatri koja je osuta iz tenka u Homsu, gradu pod opsadom sirijskih bezbednosnih snaga, a Arapska liga izra`ava ozbiqnu zabrinutost zbog nastavka vi-

rama, popeo se na najmawe 89 u oru`anim akcijama sirijskih bezbednosnih snaga i poku{aju da slome vi{emese~ne proteste protiv predsednika Ba{ara al-Asad. Generalni sekretar Arapska liga Nabil al Arabi naveo je da je svearapska organizacija ozbiqno zabrinuta zbog aktuelnog nasiqa i apeluje na Damask da se pridr`ava koraka koji su dogovoreni ove nedeqe sa ostalim arapskim dr`avama u za{titi civila i okretawu konfuznog stawa u zemqi ka dijalogu. „Neuspeh arapskog re{ewe vodio bi do katastrofalnih rezultata po situaciju u Siriji i regionu u celini”, upozorio je al Arabi u saop{tewu, navodi britanska agencija. (Tanjug)

Berluskoni:Italijamo`e daseizvu~eizkrize

Napadnavernike KABUL: Najmawe {est qudi poginulo je ju~e u Avganistanu, a 20 je raweno kada je bomba{ samoubica aktivirao eksploziv u severnoj provinciji Baglan, saop{tili su zvani~nici. Me|u poginulima su i dvojica zvani~nika lokalne policije, prenosi AP. Bomba{ je digao sebe u vazduh dok su vernici ~estitali jedni drugima po zavr{etku rane jutarwe molitve.Portparol regionalne policije Lal Mohamad Ahmadzai rekao je da su me|u ubijenima komandant lokalne policije i jo{ jedan zvani~nik. (Tanjug)

{emese~nog krvoproli}a u Siriji. „Cele zgrade su razru{ene u tenkovskoj vatri. Qudi koji su pogo|eni na ulicama, umiru od rana na licu mesta jer niko ne mo`e do wih da do|e”, naveo je ju~e lokalni sirijski aktivista, prenela je agencija Rojters. Broj `rtava me|u civilima u Homsu od utorka i uo~i poslave najve}eg musli man skog praznika Kurban baj-

RIM: Italijanski premijer Silvio Berluskoni tvrdi da jo{ uvek ima dovoqnu podr{ku u paralamentu da sprovede preko potrebne reforme i spase Italiju od finansijske propasti. Obra}aju}i se ju~e jednom politi~kom skupu preko audio linka, italijanski premijer je rekao da ima dovoqan broj poslanika za usvajawe reformi koje }e, kako obe}ava, pokrenuti italijansku privredu i suzbiti dug, prenosi Rojters. Berluskoni je ponovo odbacio pozive da podnese ostavku, re-

kav{i da bi time ustupio mesto „marionetskom” premijeru. On smatra da je boqe da wegova vlada ostane na vlasti, uprkos razmiricama, nego da budu raspisani novi izbori. Posledwe ankete javnog mwewa pokazuju da je popularnost italijanskog premijera pala na rekordno niski nivo od samo 22 odsto. Desetine hiqada demonstranata okupile su se u subotu u Rimu na protestnom mitingu u organizaciji najve}e levi~arske partija sa koga je upu}en zahtev italijan-

skom premijeru Silviju Berluskoniju da podnese ostavku. „Silvio napoqe” pisalo je na jednom od panoa koji je nosila velika grupa koja je u~estvovala na mitingu u organizaciji Demokratske stranke, Neki od demonstranata bili su posebno ozloje|eni zbog ~iwenice da su svetski lideri na samitu G-20 stavili italijansku ekonomiju pod nadzor zbog nedostatka poverewa u Berluskonijeva obe}awa o reformama. (Tanjug)

dnevnik

Izve{tajkojimo`e zapo~etinovirat TEHERAN: Sporni izve{taj Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o iranskom nuklearnom programu, koji treba da bude objavqen narednih dana, zasniva se na „falsifikovanim” podacima, izjavio je ju~e {ef iranske diplomatije Ali Akbar Salehi. O~ekuje se da }e u izve{taju, koji treba da bude

Ali Akbar Salehi

obelodawen u utorak ili sredu i koji bi, kako je navela Agencija „Frans pres”, mogao da bude okida~ za sukob sa Izraelom, biti navedeno da je Teheran sa~inio nacrte za proizvodwu nuklearnih bojevih glava i da sada razvija rakete nosa~e. „Verujem da tim dokumentima nedostaje autenti~nost. Ali, ako insistiraju na tome, neka ga objave. Boqe suo~iti se sa opasno{}u nego stalno o~ekivati opasnost”, rekao je Salehi posle razgovora sa {efom diplomatije Burundija, Ogustinom Nsanzeom. „Vi{e puta smo ponovili da su ti dokumenti neosnovani. Na primer, novac mo`e da se falsi-

fikuje, ali je i daqe falsifikovan novac. Takvi su i ti dokumenti”, kazao je Salehi.Iransko nuklearno pitawe, prema wegovim re~ima, za IAEA nije tehni~ko niti legalno, ve} politi~ko pitawe. „Kada bi se (IAEA) bavila tim pitawem kao da je samo tehni~ko ili legalno, tada bi navela da je sve u vezi s tim pitawem transparentno”, dodao je on. Francuska agencija je napomenula da se, na osnovu spekulacija izraelskih medija proteklih dana, strahuje da }e Izrael iskoristiti izve{taj agencije UN kao izgovor za po~etak vazdu{nih napada na iranska nuklearna postrojewa. Izraelski predsednik [imon Peres upozorio je preksino} da je napad na Iran „sve izvesniji” po{to izraelska obave{tajna slu`ba strahuje da je Teheran nadomak ciqa da proizvede nuklearno oru`je. Izrael je proteklih dana testirao balisti~ku raketu i odr`ao velike manevre civilne odbrane, mada tvrdi da nijedan od tih doga|aja nije povezan sa izve{tajima o mogu}em ratu. Izve{taj IAEA, kako tvrde diplomate, ne sadr`i eksplicitne optu`be da iranski nuklearni program ima vojne svrhe. Teheran je u vi{e navrata tvrdio da je program namewen iskqu~ivo za proizvodwu struje. Direktor IAEA Jukija Amano rekao je u septembru da je agencija „sve vi{e zabrinuta” zbog mogu}e vojne dimenzije iranskih nuklearnih aktivnosti. (Tanjug)

OlujaipoplavepogodilejugFrancuske,ItalijuiTajland PARIZ, BANGKOK : Obilne padavine i poplave na jugu Francuske tokom vikenda odnele su tri `ivota i primorale oko 600 qudi na evakuaciju, a desetak ju`nih oblasti je jo{ uvek u stawu pripravnosti. Nabujale reke preplavile su bedeme, a nekoliko stotina qudi je ostalo zaglavqeno zbog poplavqenih ku}a i ulica. U jugoisto~nom priobalnom gradu Bawol an

Fore, mu{karac i `ena, starosti 71 godine, stradali su od trovawa ugqen monoksidom, dok su poku{avali da izbace vodu iz svog podruma. Policija je saop{tila da su u utorak na{li telo 51-godi{weg besku}nika koga je odnela voda u ju`nom regionu Ero. Na jugoistoku Francuske, du` obale i na Alpima, evakusiano je oko 600 qudi, preneo je Rojters. Vatrogasci su pomogli u spasava-

wu oko 1.200 qudi koji su pogo|eni olujama, a helikopterima su izbavili oko 30 osoba. U 12 ju`nih regiona je ostalo na snazi „naranxasto” upozorewe, drugo po visini upozorewe za nevreme, koje je ju~e va`ilo u 16 oblasti. Regioni pogo|eni nevremenom su alpska oblast i podru~ja na malim nadmorskim visinama blizu Pirineja, na jugozapadu Francuske. Radio „Evropa 1” javio je da je

nivo reke Var, na jugoistoku, za prethodna dva dana porastao sa 1,5 na pet metara. U petak je u poplavama u \enovi stradalo najmawe sedmoro qudi, posle vi{e dana olujnih ki{a u severnom i centralnom delu Italije, gde je pognulo 10 qudi. Poplave u Tajlandu odnele su vi{e od 500 `ivota, dok zaga|ena voda nastavqa da se {iri ka severnom delu Bangkoka, blokiraju-

}i puteve i pruge. Vlada je ju~e saop{tila da je u poplavama {irom zemqe, izazvanim tromese~nim pquskovima i najgorim u posledwih pet decenija, od jula poginulo najmawe 506 qudi. Poplava je ju~e zahvatila ~uvenu pijacu ^atu~ak, jednu od glavnih turisti~kih atrakcija u severnom delu grada.U nastojawu da spre~e {irewe vode u Bangkoku, radnici su podigli {est kilometara dug na-

sip od vre}a sa peskom. Vlada je pozvala stanovnike osam od 50 distrikta na evakuaciju, a ju~e su saop{tile da su vlasti Bangkoka otvorile 231 evakuacioni centar, koji mogu da prime vi{e od 65.000 qudi. Predsednica vlade Tajlanda Jungluk [inavatra najavila je da }e kabinetu u utorak biti predstavqen plan o izdvajawu 3,3 milijarde dolara za obnovu posle poplava. (Tanjug)

PETASTRANASVETA

LI^NOSTI DANIJEL ORTEGA Predsednik Nikaragve Danijel Ortega ima najve}e {anse da pobedi na ju~era{wim izborima, pokazala su istra`ivawa javnog mwewa, ~ime bi postao prvi predsednik koji je osvojio drugi uzastopni mandat u toj dr`avi od kada je sandinisti~ka koalicija sru{ila diktatorski re`im 1979. godine.Ortega je popularan zbog unapre|ewa {kolstva i zdravstva.

HUAN KALDERON Pripadnici Revolucionarnih oru`anih snaga Kolumbije (FARK) odbacili su ju~e poziv kolumbijskog predsednika Huana Manuela Santosa Kalderona da se demobili{u. FARK je javio da }e nastaviti borbu, posle ubistva svog vo|e Alfonsa Kana u petak, u akciji vojske na jugozapadu Kolumbije. FARK je najstarija i najve}a levi~arska pobuweni~ka grupa u Kolumbiji.

RASEL KROU Australijski glumac Rasel Krou pregovara za jednu od vode}ih uloga u novom filmu studija Vorner bros pod nazivom „Zimska pri~a”. Prema pisawu {tampe, Krou bi trebalo da tuma~i lik negativca u adaptaciji istoimenog romana Marka Helprina iz 1983. ~ija je radwa sme{tena u imaginarnom Wujorku, a glavni likovi su devojka koja umire, lopov i beli lete}i kow.

Danaspo~iwesu|eweKarlosu[akalu PARIZ: U pariskom sudu danas po~iwe su|ewe nekada najpoznatijem svetskom teroristi Karlosu [akalu za ~etiri napada koja su se zbila pre skoro tri decenije, a presuda bi mogla da odredi wegove izglede da se ikada na|e na slobodi. Pred po~etak su|ewa u specijalnom antiteroristi~kim sudu, koje }e, prema procenama, trajati {est nedeqa, 62-godi{wi Karlos, ~ije je pravo ime Iqi~ Ramires San~es, rekao je u intervjuu francuskom radiju da je wegov karakter prilago|en ovakvoj vrsti borbe. [akal je kazao da i daqe sawa o tome da }e jednog dana napustiti Francusku i vratiti se u rodnu Venecuelu. „Prva stvar koju }u uraditi ako iza|em bo`ijom voqom... Po~e}u sa medenim mesecom. Sa tim kasnim vi{e od deset godina”. Ven~awe u zatvoru 2001. sa wegovom advokatkiwom Izabel

Kutan-Peir, koja mu je tre}a `ena, karakteristi~an je potez za Karlosa, ba{ kao i nedozvoqeni intervju pred su|ewe zbog kojeg je dospeo u samicu, gde je boravak okon~ao posle desetodnevnog {trajka gla|u. Najve}i deo sveta pamti Karlosa „[akala” kao ~oveka koji je putovao svetom i prkosio zapadnim obave{tajnim slu`bama. Za pripadnike revolucionarnih pokreta iz 1970-ih godina va`io je za `ivu Iqi~ Ramires San~es legendu. Ramires je najpoznatiokon~ana akcijom izraelskih ji po otmici ministara nafte komandosa. zemaqa OPEK-a 1975, posle koPostoji sumwa o wegovoj uloje je do~ekan kao junak kada je sa zi u masakru izraelskih sportisvojim taocima stigao u Al`ir, sta na Olimpijadi u Minhenu kao i po palestinskoj otmici 1972. godine. ^esto je bio zafrancuskog aviona 1976. koja je {ti}en mutnim savezima tokom

Hladnog rata. Bezbednih mesta za skrivawe i saveznika bilo je sve mawe posle pada komunizma 1989. Pripadnici francuske obave{tajne slu`be uhapsili su Karlosa 14. avgusta 1994. u Kartumu i prevezli su ga u Pariz. „Ja sam profesionalni revolucionar. Svet je moj domen”, kazao je na su|ewu 1997. na kojem je podigao levu pesnicu u vazduh kada je osu|en na do`ivotni zatvor. Sada je pred Ramiresom „trenutak istine”, po{to }e specijalni antiteroristi~ki sud koji nadzire grupa anonimnih sudija, odlu~iti o optu`bama za ~etiri bomba{ka napada 1982. i 1983. u Francuskoj u kojima je 11 qudi poginulo, a 140 je povre|eno.U izgradwi optu`nice, tu`ila{tvo je podatke prona{lo i arhivima obave{tajnih slu`bi komunisti~kih zemaqa u kojima se Karlos krio tokom Hladnog rata, pre svega Demokratske Republike Nema~ke i Ma|arske.

BALkAn

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

25

PREDSEDNIKGR^KEPAPUQASPOZVAOPARTIJENASARADWU

Samarastra`iizbore, Papandreukoalicionuvladu ATINA: U Gr~koj su ju~e nastavqeni razgovori politi~kih lidera radi pronala`ewa re{ewa za du`ni~ku krizu koja preti da gurne zemqu u bankrotstvo i izbaci je iz zone evra. Gr~ka mora da do kraja godine ratifikuje plan o paketu pomo}i Evropske unije koji ima za ciq izvla~ewe te dr`ave iz du`ni~ke krize, saop{tio je ju~e portparol gr~ke vlade Ilias Mosialos. Portparol vlade je rekao da je na evropskom samitu, gde je plan dogovoren, odre|en rok za wegovu ratifikaciju u gr~kom parlamentu do kraja 2011, Gr~ki predsednik Karolos Papuqas pozvao je na saradwu kako bi se na{lo re{ewe za politi~ku krizu, posle burne sedmice u kojoj je premijer Jorgos Papandreu najpre najavio, a potom povukao plan o referendumu o paketu pomo}i EU, kao i glasawa u parlamentu o poverewu vladi. Ova drama u Gr~koj izazvala haos na svetskim berzama.

SamarasiPapndreu(arhivskisnimak)

Ve}inaGrkazavladunacionalnog jedinstva Ve}ina Grka zala`e se za vladu nacionalnog jedinstva, koju je premijer socijalista predlo`io desni~arskoj opoziciji, a wih 80 odsto `eli da zemqa ostane u zoni evra, pokazala su istra`ivawa ~ije je rezultate ju~e objavila gr~ka {tampa. Prema anketi instituta Alko, 52 odsto ispitanika zala`e se za vladu nacionalnog jedinstva. Wih 36 odsto smatra da je izlaz iz politi~ke krize u prevremenim izborima, {to tra`i i desnica. Drugo istra`ivawe, instituta Mark, pokazuje da je za koalicionu vladu 45 odsto Grka, a za izbore wih 42 odsto. U tom istra`ivawu 10 odsto anketiranih izrazilo je `equ da na vlasti ostane socijalisti~ka vlada.

U buxetu ostalo novca za jo{ svega pet nedeqa pa neizvesnosti doprinose i trvewa

iz me |u vla da ju }ih so ci ja li sta i opozicionih konzervativaca, koji su ponudili raz-

li~ite planove za izlazak iz }orsokaka. Premijer Papandreu smatra da samo koaliciona vlada, koja bi bila na vlasti jo{ najmawe nekoliko meseci, mo`e da izvede zemqu na put nacionalnog spasa i obezbedi finansijsku pomo} od me|unarodnih kreditora pre nego {to Gr~ka potpuno isprazni kasu, preneo je Rojters. Lider opozicione Nove demokratije Antonis Samaras, me|utim, odbacuje tu ideju i tra`i Papandreuovu ostavku i prevremene izbore po~etkom decembra. „Tra`imo formirawe kratkoro~ne prelazne vlade kako

ZAGREBA^KISUDRAZMATRAIDRUGUOPTU@BUPROTIVBIV[EGPREMIJERA

Sanaderosumwi~endaje uzeomito10milionaevra ZAGREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader trebalo bi danas da se pojavi pred optu`nim ve}em zagreba~kog @upanijskog suda i izjasni se o drugoj optu`nici koja ga tereti za primawe mita od predsednika uprave ma|arske naftne kompanije MOL. Ve}e }e odlu~ivati o osnovanosti druge optu`nice kancelarije za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) koja ga tereti za primawe 10 milion evra mita od predsednika uprave MOL-a @olta Hernadija u zamenu za prepu{tawe upravqa~kih prava u Ini toj ma|arskoj naftnoj kompaniji. Na kon po ~et ka su |e wa za ratno profiterstvo u slu~aju „Hypo„ u kojem se tereti kao biv{i zamenik ministra inostranih poslova, Sanader }e se pred sudijom Jasnom Smiqani} suo~iti s prvom optu`nicom koja ga tereti za korupciju dok je bio premijer i jedan od ~elnih qudi u dr`avi, navela je Hina. Sednica

optu`nog ve}a, najavqena za 8.30 sati, zatvorena je za javnost, a na woj bi Sanader trebalo da se izjasni o optu`bi da je zloupotrebio premijerski polo`aj i primio mito od ~elnika MOL-a. Na sednici ve}a USKOK }e ukratko izneti rezultate istra-

Pored prepu{tawa upravqa~kih prava u Ini, USKOK tvrdi da se Sanader za 10 miliona evra trebalo dogovoriti i o sklapawu ugovora o izdvajawu poslovawa Ine u oblasti gasa, to jest onog dela koji stvara gubitke, a koji bi preuzela Hrvatske. Optu`nicom je predlo`eno

Petodnevnaturneja austrijskogsekretara BE^: Austrijski dr`avni sekretar za evropske i me|unarodne poslove Volfgang Valdner po~eo je danas petodnevnu posetu zapadnom Balkanu, u okviru koje }e posetiti Makedoniji, Kosovo i Metohiju i Albaniju. Kako je najavqeno u Be~u, Valdner }e razgovorati sa predstavnicima vlada i nevladinih organizacija o pribli`avawu EU i bilateralnim pitawima. U Makedoniji su planirani susreti sa premijerom Nikolom Gruevskim i

ge i dokaze na kojima se temeqi optu`nica, a Sanader i wegovi braniteqi mo}i }e da iznesu dokaze koji wemu idu u prilog i da upozore na mogu}e propuste u istrazi i nezakonite dokaze. Ve}e optu`nicu mo`e prihvatiti, odbaciti ili vratiti USKOK-u na doradu, a ako bude prihva}ena, na sudu se dogovara pripremno ro~i{te pred novim ve}em koje treba da odredi po~etak su|ewa i dokaze i svedoke koje }e ispitati na glavnoj raspravi.

je ponovo aktuelizovan kada su Moldavku tu`ili advokat Zoran Piperovi} iz Ulciwa i Podgori~anin Ekrem Jasavi, koji su ranije bili osumwi~eni kao akteri afere. Po wihovoj tu`bi, S. ^. je dala la`ne iskaze o svom tretmanu tokom boravka u Crnoj Gori, gde je, prema ranijim navodima, pru`ala seksualne usluge. \ukanovi} bi trebalo da bude saslu{an u svojstvu svedoka, na osnovu zahteva Piperovi}a, koji je ranije kazao

SARAJEVO: Kurban bajram, jedan od dva najve}a islamska praznika, u Bosni i Hercegovini se obele`ava u senci nedavnog napada vehabije Melvida Ja{arevi}a na zgradu ambasade SAD u Sarajevu i kandidature Palestine za punopravno ~lanstvo u UN. U bajramskoj poruci reisul-ulema Islamske zajednice BiH Mustafa Ceri} je naveo da je Alahova mo} i pomo} u zajednici i zajedni{tvu, jer onaj koji se odmetne od zajednice, {ejtan (|avo) s wim kolo vodi.On je ukazao da se u istinistost ovog u~ewa ovih dana mo-

gao uveriti celi svet, gledaju}i odmetnika od zajednice s kojim je, zaista, {ejtan kolo vodio u sred dana, usred Sarajeva, okre}u}i ga tamo-amo sa kala{wikovim u ruci, {ire}i nemir i strah u gradu, koji je pre`iveo sve strahove ovoga sveta.„Zbog toga, oni koji napadaju muslimansku zajednicu i koji rade na razbijawu zajednistva muslimana u veri prave}i sebi zasebne xamije zloupotrebqavaju i instituciju namaza, i xamije i xemata”, naveo je Ceri} i dodao da za takve Kuran ima samo re~i osude. (Tanjug)

IZBORNAKAMPAWAUHRVATSKOJ

HDZpredporazomzbog korupcije ZAGREB: Hrvatska demokratska zajednica se suo~ava sa porazom na decembarskim parlamentarnim izborima, {to }e biti posledica afera vezanih za korupciju qudi oko biv{eg premijera Ive Sanadera, ali i apstinencije razo~aranih bira-

„Zbog toga je jasno da koalicija ~etiri stranke - SDP, Hr vat ska na rod na stran ka, Istarski demokratski sabor i Hrvatska stranka penzionera ima obezbe|enu parlamentarnu ve}inu”, naveo je on. Pomaci u pro cen ti ma gla so va i

~a te stranke, smatra politi~ki analiti~ar Davor \enero. “Hrvatska se suo~ava sa posledicama korupcije u`eg kruga vlasti oko Sanadera i ta je korupciona{ka pri~a potpuno prekrila politi~ku arenu”, rekao je \enero. Isti~u}i da ovih nedeqa Hrvatska nema predizbornu kampawu u pravom smislu re~i pred izbore zakazane za 4. decembar, \enero ka`e da je, ~ak i da nije bilo afera korupcije , ishod izbora odlu~en kad su ~etiri stranke na ~elu sa SDP-om stvorile predizbornu koaliciju jer je izborni sistem takav da garantuje relevantnu nadzastupqenost najve}oj pojedina~noj listi.

shodno tome broju mandata desi}e se, ne zato {to bi bira~i drasti~no mewali svoje prio-

i da Sanader, ako bude osu|en i presuda postane pravosna`na, dr`avi vrati 10 miliona evra. Istraga se u tom slu~aju od sredine juna vodila i protiv ~elnika ma|arske naftne kompanije @olta Hernadija i biv{eg potpredsednika hrvatske vlade Damira Polan~eca.USKOK je odustao od krivi~nog gowewa Polan~eca, jer nije prona{ao dokaze da je pomogao Sanaderu u zloupotrebi polo`aja. (Tanjug)

da \ukanovi} treba da odgovori da li su on i advokat ikada sreli Moldavku. „\ukanovi} treba da odgovoriti na pitawa koja se odnose na mene i wega, u onom delu gde je ona spomiwala da smo bili zajedno”, naveo je Pi pe ro vi}.\u ka no vi} je u istra`nom postupku demantovao da ima bilo kakve veze sa slu~ajem koji je dobio i politi~ki odjek. „Cela afera je iskonstruisana”, govorio je on. (Tanjug)

predsednikom \or|em Ivanovim. Valdner }e se na Kosovu i Metohiji, kako je najavqeno, susresti sa predsednikom privremene vlade u Pri{tini Ha{imom Ta~ijem, predsednicom Atifetom Jahjagom, ministrom spoqnih poslova Enverom Hoxajem i predstavnicima misija EU i OEBS. U Albaniji, Valdner treba da se sastane sa premijerom Saqi Beri{om, kao i liderom opozicije Edi Ramom i {efom diplomatije Edmondom Haxinastom. (Tanjug)

Praznikusencinapada naambasaduSAD

Sednicaoptu`nogve}a,najavqenaza8.30sati, zatvorenajezajavnost,anawojbiSanader trebalodaseizjasniooptu`bidajezloupotrebio premijerskipolo`ajiprimiomitood~elnikaMOL-a

\ukanovi}danaspredsudom PODG OR IC A: Pred sed nik Demokratske partije socijalista i biv{i crnogorski premijer Milo \ukanovi} trebalo bi danas da svedo~i pred Osnovnim sudom u Podgorici u predmetu povodom afe re „seks-tra fi kin ga”. Afera „seks-trafiking, u kojoj je jedna od glavnih aktera Moldavka S.^, otvorena je u Cr noj Go ri u no vem bru 2002. a zakqu~ena bez sudskog postupka 2004. godine. Slu~aj

bi se uspostavila stabilnost, a potom izbore”, rekao je Samaras u subotu. Antonis Samaras je to ponovio i ju~e naglasiv{i da }e pomo}i u formirawu koalicione vlade samo ako premijer Jorgos Papandreu podnese ostavku. Pedsednikom Papuqasom, koji je pozvao sve strane na prevazila`ewe podela i konsensus.Papandreu, je ju~e razgovarao s Pa pu qa som i iz ja vio da }e pregovori o novoj koalicionoj vladi po~eti uskoro. „Moj ciq je da smesta bude for mi ra na vla da sa rad we”, rekao je on posle tog sastanka. „Nedostatak konsensusa izazvao bi zabrinutost kod na{ih evropskih partnera u vezi s pitawem da li }e Gr~ka ostati u zoni evra.” Vladaju}a partija PASOK poku{ava da obezbedi podr{ku ma lih stra na ka.Gr~ ka vlada je u petak tesnom ve}inom pre`ivela glasawe u parlamentu, koje je predstavqalo kulminaciju burne sedmice za Gr~ku. Iznena|ewa su po~ela u ponedeqak, kada je Papandreu neo~ekivano najavio referendum na kojem bi se gra|ani izjasnili o novom paketu pomo}i EU, uslovqenom strogim zahtevima.Prema tom spora zu mu, kre di tor ske ban ke treba da otpi{u Gr~koj 50 odsto duga, odnosno oko 100 milijardi evra. Kako bi za{titila banke od posledica smawewa gr~kog duga, EU je, tako|e, dogovorila izdvajawe oko 100 milijardi evra za wihovu dokapitalizaciju. Ati na, me |u tim, mo ra da spro ve de ~i tav niz stro gih mera {tedwe kako bi dobila pomo}. (Tanjug)

„Treba o~ekivati da }e nakon izbora biti sastavqena stabilna koalicija koja }e, {to je praksa od 2000. i pored u~e{}e vi{e stranaka koje se ne sla`u u svemu, izdr`ati do kraja pa ne}e biti raspu{tawa parlamenta”, smatra ovaj analiti~ar. [to se ti~e daqe sudbine HDZ-a, \enero veruje da }e se ta stranka oporaviti od poraza, ali }e zbog blokade imovine i ako budu progla{eni krivima, zbog mogu}eg vra}awa sredstava koja su uzeli za crne fondove, biti u te`em materijalnom polo`aju nego ikad. Prema oceni \enera, HDZ }e i pored toga na izborima uspeti da obezbedi relevantan poslani~ki klub, a ankete po kojima }e „Kukuriku koalicija” dobiti 90 a HDZ 35 mandata su potpuno nerealne. „Bira~i HDZ-a, ali i Hrvatske seqa~ke stranke koja je wihov koalicioni partner izbegavaju izja{wavawe jer se uglavnom radi o ni`eobrazovanom ruralnom stanovni{tvu koje apriori odbija saradwu s anketarima, a tu je i fenomen stigmatizacije HDZ-a u javnosti pa nije popularno govoriti kako }e se glasati za wih”, rekao je on. \enero je podsetio da nije retka pojava da stranke na izbo-

Koalicija~etiristranke-SDP,Hrvatskanarodna stranka,IstarskidemokratskisaboriHrvatska strankapenzionerave}imaobezbe|enu parlamentarnuve}inu(Davor\enero) ritete, nego zato {to }e znatniji deo tradicionalnog bira~kog tela HDZ-a apstinirati od izbora razo~arani aferama u koje je ukqu~ena wihova politi~ka stranka, isti~e \enero.

rima dobiju vi{e glasova nego {to su im istra`ivawa najavqivala.HDZ, veruje \enero, ne}e pasti ispod 45 mandata, ima}e otprilike tre}u mandata od ukupno 151 poslanika. (Tanjug)

de^Ji dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

dnevnik

c m y

26

Kraq Sofronije III

I

za sedam mora, iza sedam gora nalazilo se malo selo. To selo se zvalo Sofron. Sofronije III bio je vladar Sofronija. Kraq Sofronije je voleo avanture i stalno su mu na um padale neobi~ne ideje. Tako je jednom kraq odlu~io da se `eni. Naredio je slugama da razglase wegovu odluku. Vest se brzo pro~ula. Majke su ulep{avale svoje }erke, dok su devojke dolazile iz drugih gradova i sela. Do{lo je vreme da kraq za sebe izabere nevestu. Devojke su do{le pred dvorac. Kraq ih je pa`qivo posmatrao. Ugledao je prelepu devojku, koju je majka gurkala prema wemu. Ta devojka se mnogo dopala kraqu Sofroniju. Odlu~io je da se o`eni wome. Devoj~ina majka se mnogo obradovala, ali devojka nije izgledala sre}no. Od kraqevog saop{tewa devojka se uop{te nijednom nije nasmejala.

Dan pre svadbe u dvorac je u{la predivna devojka duge plave kose. Kraq je zanemeo od wene lepote. Bila je to princeza. Predstavila se i rekla da je do{la povodom kraqeve `enidbe. Kraq je rekao da je sebi ve} na{ao nevestu, al da devojka nije bila sre}na i nije htela da se uda za wega, pa je odlu~io da za sebe uzme nevestu princezu. Princeza se zvala Laura. @ivela je u blizini sela Sofroni. Do{ao je i taj dan kad kraq treba da se `eni. Naredio je slugama da pozovu sve seqane iz wenog i kraqevog sela. Pro{lo je sedam dana nakon kraqeve i kraqi~ine svadbe. Kraqica je zatrudnela. Nakon du`eg vremena ,kraqica je rodila malu devoj~icu. Dali su joj ime \ina. Tako je \ina rasla, kraq i kraqica su se ponosile wome. Vawa Vojni}, V-b O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

FilipJovanovi},I-3, O[„SowaMarinkovi}”,NoviSad

Lopta

Razlikenisukazne

B

ila jednom jedna lopta. Ona je imala o~i i usta. Lopta nije bila `iva, ali je volela da pri~a. Volela je da leti me|u zvezdama.

Imajednodetenakrajuplanete, crnejebojeal’jeipakdete, aonajdrugisasevernestrane kaoijatra`imalolepehrane.

Marina Mijailovi}, I-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Akokrene{malodaqe izaviri{u{umarke, sre{}e{maleIndijanke. Dajimpozdrav{toimdru{tvo{aqe.

Moja najdra`a igra~ka

Svismoistijersmodeca, bili`utiilicrni. Nismokrivi{tosmotakvi ineknassvetzbogtoganekazni.

M

oje najdra`e igra~ke su kuca i meda. Jako su mekani i dragi drugari. Igramo se ~ajanke. Moj kuca u~i na{ jezik, a meda mu poma`e. Kada do|e vreme da spavamo, svi legnemo zajedno.

MinaAdamovi},II-5, O[„JovanJovanovi}Zmaj”,SremskaKamenica

Petice Dobitipeticuu{koli, velikelisre}e, osje}a{dasetol’ko dobarose}aj ponovit’ne}e, al’akoima{sre}e, o}e!

U~i{uku}i, dawuino}u, usebigovori{, „peticuho}u”!

Ana Trebaticki, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Lenka Ili}, II-6 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Li~nost koju }u pamtiti Q upka li~nost koja mi „poklawa srce” svaki dan je izuzetno zanimqiva i zna~i mi mnogo! Moja baka se zove Slavica Mari}. Dan za danom oti~e k’o potok koji kroz {umu `ubori i moja baka ima sedamdeset i jednu godinu. Doma}ica je. Ona ima lepr{avu sme|u kosu s divnim loknicama, koje su kao puno ru`a stavqenih u malenu kosicu. Wena humanost me op~iwava. Ona poma`e svima, a naro~ito meni. Kad mi je potreban savet obratim se woj. Wene sme|e o~i me svaki dan obraduju. Kada se nasmeje mo`e da „kupi” ceo svet. Wena istrajnost i `eqa da me usre}i, zadivquje me. Ima meku i svetlu ko`u i kada me pomazi... To je neopisivo! Kada

moja mama radi, ona je uvek do|e da me ~uva, mazi, pazi! Ona svakog po{tuje i voli, poznavala ga ili ne. Woj je svaki dan sre}an s’ obzirom na okolnosti. Moja baka ne zna da vozi bicikl, ali ni ne treba joj, ona ima dovoqno snage. Br`a je u odnosu na mene! To je moja Super baka. Kov~eg qubavi moje bake i mene je uvek zakqu~an, da ta qubav ne bi odlepr{ala. Baka mi je draga zbog svih tih osobina i sposobnosti, ali jednostavno i zato {to je ona moja baka. Jovana Mari}, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Slu{a{nastavnike, popropisuradi{... svakidannovupeticu gradi{!

Na|aAni~i},I-3, O[„\uraDani~i}”,NoviSad

D

Da sam slikar

Nek’pjesmadoka`e, dau~itimora{, iu~itivoli{, sadsesamozapeticu moli{!

a sam slikar, slikao bih sve {to je neobi~no. Cvetove sa svim duginim bojama i {arene kro{we drve}a. Reke bi bile zlatne i srebrne, a ribice bi razdragane plivale u wima. Pti~ice bi letele i pevale prelepe pesmice, sunce bi ra{irilo svoje zrake, a zlatne i srebrne reke i potoci bi zanosno sijali. Po vedrom danu oblaci i pti~ice bi ukra{avali nebo. Zelena travica izgledala bi predivno. A kada bi zalazilo sunce, nebo oko wega i oblaka bilo bi ispuweno crvenom, `utom i naranyastom bojom. Volim prirodu zato {to je puna mirisa i boja.

An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Vladan Jovi~i}, III-a O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

MiladinkaPavlovi},IV-1, O[„JovanJovanovi}Zmaj”,Srbobran

odmor

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

27

Преисторијско село нова туристичкапонуда

Т

уристичка мапа Србије биће богатија за преисторијскоселоиздобавинчанске културе, откривено у Плочнику, код Прокупља, чију је реконструкцију финансирало Министарство културе. Министарство за културу је овејесениуложило 300.000ди-

текла два месеца у оквируЈавнихрадоваНационалнеслужбе за запошљавање, радило је шестособа,арадовејеновчано помоглаиОпштина Прокупље. - У оквиру туристичке презентацијелокалитетаорганизоваћемо костимирану „дивљачкужурку”,накојојће посетио-

Сиднејскипабовисутрадиционалнодобраместазајефтинузабаву

Сиднеј

Мадридскетаберненудезабавууздобарзалогајсведоситнихсати

Мадрид

Највећиаустралијскиглавниград приврхујесвихлистакојеоцењују места у којима се посетиоци могу потпуно распустити, што збогсвојихпријатељскинастројених становника,штозбогмноштва местазацугање. УСиднеју треба посетитицугераје одисторијског значаја,каоштоје паб „ХеројВатерлоа” отвореног1845.или„Лорд Нелсон’сХотела„,најстаријегсиднејскогпаба,основаног 1841.Ако иматедубљиџеп,посетите„БлуХоризон„,уком можетеуживатиу погледунафамознулукуиуживатиудруштвуин-екипе.

Шпанска престоница је најживљи град у земљи познатој по разузданомноћномживоту.Дословцехиљаде бароваиресторана нудеширокспектарприликазаопијање,одтрадиционалнихтавернидоскупих ноћнихклубова.Многисулокалиотвореницелуноћ.ИМадридимабиртијуодисторијскеважности. ТојеТабернаЛасГабриелес,познатакаонегдашњеокупљалиштематадора,каоиистакнутихполитичаракојисууњојводилирасправе укојимасеобликовалабудућностШпаније.

Топградовиза топкапљицу нара за сређивање тог села,изјавила је агенцији Бета директорка Народног музеја Топлице Јулка Кузмановић-Цветкловић, наводећи да су тим средствима израђене и постављене туристичке табле и путокази, покривене кућице, уређене улицеистазекрознасељеиизграђено приступно степениште. -После овога, преисторијска рударско-металуршка насеобина откривена у Плочникуможе крупним словима да буде уписанаутуристичку мапу Србије -оценила је она. На реконструкцији и изградњи преисторијског села у про-

ци,поред тога где икакосуживелиљуди из преисторијемоћи давидеикакосусеоблачили рекла је директорка Музеја. На неолитском налазишту ране металургијекаменогдоба у Плочнику средствима српског Министарства за културу изграђено је јединствено рударско насеље са пет дрвених кућа покривених сламом. Куће су реконструисане на темељима пронђених остатака објеката за становање преисторијских људи и у њима се налазе покућство и грнчарија, такође пронађени током тридесетогодишње кампање археолошког истраживањатогналазишта.

УСрбијипетпосто више туриста

У

првих девет месеци2011.уСрбијије боравилоукупно1,6 милионтуриста,штојепетпостовишенего уистомпериоду прошле године, објавила је Туристичка организација Србије (ТОС).ПремаподацимаРепубличког завода за статистику,од укупног бројатуристадомаћисучинили 63одсто,односнобилоихјенештовишеод један милион или један одстовише. Србијујеупрвихдеветмесецимесеци ове године посетило 590.508странаца,штојеповећање од 13одсто,навео је ТОС. Туристи су у Србији у периоду јануар-септембар остварили 5,3милионаноћења,штојезаседамодстовише него у првих девет месеци 2010.године.Домаћитуристисуоствариличетиримилионаноћења или пет одстовише него у периоду од јануара до септембра 2010.године,а страни1,3милиона,штоје повећање од 15одсто. Меренобројемостваренихноћења,домаћи гостисунајвише боравилиу бањама (44одсто),затим следе планине (29одсто), док су странцивећином боравили у Београду(49одсто),наводисеусаопштењу ТОС.Подаци о броју туриста у Србији не обухватају територију Аутономне Покрајине Косово и Метохија.

С

рце је тамо где је дом,а хотел, односно хотелска соба у којој боравите дефинитивно је место на ком максимално треба да користите главу. Сврха текста наравноније да се туристима и путницима утера страх у кости,него да сенавремеупознате са опасностима које вребају у хотелским собама. Наизглед ситне превенције могу даспрече катастрофу која би могла дапоквари ваше путовање. У наставку доносимо топ пет ствари које никада не би требали да направите док боравите у хотелу у некој страној земљи –за ваше добро.

Не наслањајте се на прозоре У последње време многи упозоравају на слабу сигурност прозора у хотелским собама.У јуну је једна двогодишња девојчица пала кроз прозор хотела у ХинклијууМинесоти.Пре-

ијелисебољеуЕвропи,надалекомистокуили П уземљикенгура?Еволистесветскихметропола гдесеуживаучаримаалкохола.Виихпоређајтепре-

ма личним афинитетима. Иако се у готово сваком градуможетеопитиакопредсобомиматејасанциљ идовољнуколичинуновца,некаместаједноставно пленетрадицијомиведриномдомаћина.Топлиста, наравно,почињенаЗеленомострву.

Даблин,најпознатијесветскоопијалиште

Даблин

Амстердамобилујеразноразнимвидовимазабаве

Амстердам

Холандска престоница није само мека за све поклонике биљнихпрепарата.УАмстердамусубаровипунисвихседамданау недељи,анајпознатијасуопијалиштанаРермбрандтовутргу.Ни четвртцрвенихлампинезаостајезаалкохолномпонудом.После уживањаупиву,којејебројједанпићеуХоландији,утој четвртићенекисмелијипотражитијошнаку разбибригу.

Глас о Ирцима као ноторним испичутурама прочуо се много даљеодњиховогзеленогострва,пајезатоглавниградИрскегарантовано добрадестинацијазаалкохолнерадости.Даблин,дом Гинисовепивареистотине традиционалнихпабова,гарантоваће вамодличанпроводалиимамурлук.Аконамераватедасенапијете уДаблину,почнитерано,јерсераднимданомпабовизатварају пола сата пре поноћи, а викендом пола сата после поноћи. Већинаноћних клубовапићапослужуједодвапосе поноћи.Ако седовољнонапијете,можданаиђетеинанекогвилењака.

Токио Ујапанскомглавномграду нефалиместазаопијање.На располагањусу вампубовиу енглеском стилу, немачке пивнице, спортски барови, вински и, наравно, караоке барови.Најпопуларнијепиће уТокијунијесакенегопиво, али виски му је врло оштра конкуренција.Ипак,пренего што у караоке бару запевате „Токио, Токио, пола сам кафане попио”, имајте на уму даопијањеуједнојоднајскупљих светских метропола нијејефтинспорт. Скупезабавеутокијскимбаровима

Опасности изхотела живела је,али је у болницу превезена у критичном стању.Исте недеље,хотел В у Остину затворен је на неколико дана пошто је с њега отпало неколико стаклених стена с балкона.Повређенојечетворо људи.У другом инциденту истог хотела две жене су пале кроз прозор хотелске собе,а једна од њих је погинула.Можда вам ово није довољно уверљиво, али аутор текста којисепојавиоанаједноминтернетпорталунаписао је да је у Гугл претраживач уписао „падови с хотелских прозора„ те да се појавило довољно резултата за упозорење –не наслањајте се на прозоре у хотелским собама.

Клоните се мини-барова За аутора текста мини-бар спада у исту категорију као и прекривач за кревет у хотелу –постоји,ту је надохват руке,али нема шан-

се да ћу га икада користити.Али многи дођу у искушење дазавире што се све крије у том малом фрижидеру поред кревета. Не наседајте,чоколадица од четири долара или нешто пуно скупље зачас ће се наћи на вашем рачуну. Непотребно.

Некористите стаклене чаше Хотел је легло микроорганизама које за собом остављају путници, гости хотела. Даљински, прекидачи за светло, прекривач за кревет –све то пуно је разних бактерија које не желите у својој близини и опсесивни путници их избегавају.Али том попису треба додати још једну ствар око које су опрезни чак и они мање захтевни гости –стакленучашу.Ипак,њудодирујете уснама.Постоје закони који кажу да се те чаше морају дезинфиковати,али не мо-

жете бити сигурни да особље хотела то заиста ради. Најбоље је или не користити или је неколико минута испрати под врућом водом.Што је сигурно –сигурно је.

Бројсобе некаостанетајна Постоји низ практичнихсавета у Водичу за сигурност хотела,аједноодњихбитребалодазнају сви гости,поготовоженекоје путујусаме.Не дозолите да се на рецепцији наглас изговори број ваше собе! Ако се то догоди,затражите другусобуикључ.Никад незнатеко стоји у предворју хотела и чека баш такву информацију.

Не игноришите рецензије хотела Сваке године ТрипАдвајзер објави пописе најпрљавијиххотелауАзији,Европи,Индији иАмерици.Верујте,нека од тих искустава могубитиравнаноћнојмори.Избегните одседање у неком одтиххотелатакоштоћетепроверитиукаквомсустањуишта о њима пишу на специјализованим страницама.

28

ponedeqak7.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

KUPUJEM razne sitne stvari iz doma}instva: alate, kwige, porcelan, kristal, igra~ke. Telfon: 064/99-45002. 40571 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495. 40872

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Jelisavki Jan~i} Seji

dr Risti Kalemu

dr Risti Kalemu

Dalibor Kalem sa porodicom.

Kalem Gavro i Ogwen.

41051

OG-2

Dana, 4. 11. 2011. godine, u 63. godini preminuo je na{ otac i suprug

Porodice: Bogdanovi}, Kustudija, Letonai i [}epanovi}.

41022

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

dr Risto Kalem Sahrana je danas, 7. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Jovanu Vajdlu O`alo{}eni: supruga Dubravka, k}i Dijana i sin Qubomir.

Kolege iz Foto kino i video Saveza Vojvodine.

41050

41049

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Preminula je moja majka

dr Risti Kalemu od porodice [araba: Voje i Sne`e sa decom.

Jelisavka Jan~i} Seja ro|. Sreti} 1930 - 2011. Po~ivaj u miru majko. Sin Brane. 40996

41032

Opra{tamo se od na{eg dragog i iskrenog prijateqa

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40694

dr Riste Kalema FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate prasi}e i sviwe prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 40986

Porodica Ninkovi}.

Dana 4. 11. 2011. godine, preminula je moja supruga

Jelisavka Jan~i} Seja ro|. Sreti} 1930 - 2011. Sahrana je u utorak, 8. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}en suprug Rada.

41028

40995

^iTUQe l POMeni

dnevnik

3

TU@NO SE]AWE

ponedeqak7.novembar2011.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

3

29

Po~ivaj u miru, a mi }emo te uvek ~uvati u lepom se}awu.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a voqena sestra i tetka

Katica Simin Ka}a Srbislav Jankovi} Bula} Pro{lo je dvanaest godina, a bol i tuga ne prolaze.

Jeleni Mihajlovski

1990 - 2011.

Jelena Mihajlovski

Zauvek }e{ nam nedostajati.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji. 41029

ro|. 1949. godine Duboko potreseni, isprati}emo je danas, 7. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na Petrovaradinskom grobqu Tranxament. O`alo{}ena porodica: brat Slavko sa suprugom i decom. 41035

40928

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 4. 11. 2011. godine preminula na{a draga mama i baka

O`alo{}eni: sestra Melanija, i brat Slavuj sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 64. godini preminula na{a baka, mama i supruga

Zagorka Trajbar Zorica, Nenad i Milorad Gvozdenovi} sa porodicama.

41043

41047

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Studio za strane jezike „Pen” iskreno tuguje povodom gubitka drage prijateqice, saradnice i izuzetnog ~oveka

Nadi

Nada Rujevi}

Zagorke Trajbar

Sahrana je danas, 7. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele u Ba~kom Jarku.

Trebalo je da nam ispri~a{ jo{ neki vic, da nau~i{ jo{ poneku re~ engleskog, da se smejemo jo{ malo... Sada smo nemi i u suzama. Er`ika, Maja i saradnici iz studija.

Vera [ili} ro|. Ristin 1929 - 2011.

od brata Du{ana i snaje Ru`ice.

Porodice: Rujevi} i Pilipovi}. Sahrana je u utorak, 8. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. 41033

O`alo{}eni: sin Mirko, }erka Mirjana - Beba, unuci Milan, Goran i Du{an.

Posledwi kolegi.

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ.

pozdrav

dragom

41034

41039

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage sestri~ine, sestre i tetke

Prestalo je da kuca jedno veliko srce. Sa tugom i bolom opra{tam se od moje drage

41015

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

dragoj

Sindikalna organizacija „Poslovne funkcije” NIS „Naftagasa” s tugom se opra{ta od svog kolege i izuzetnog ~oveka

Dr Risto Kalem

Dr Risto Kalem Zagorke Trajbar

S tugom i osmehom u srcu, Bogdan, Marijana, Nada, Vlada i Josipa.

Porodica Kazancev.

Draga moja Zago, dok `ivim, `ive}e{ i ti u mojim mislima i mom srcu. Tvoja tetka Miroslava.

41044

41042

41045

Posledwi pozdrav po{tovanom i dragom prijatequ

Jawi Kalmar

S ponosom }emo te pomiwati i sa qubavqu ~uvati u na{im srcima.

Zagorke Trajbar

Tvoji: Spomenka, Rada i Mi}a, Nikola i Mira sa porodicama.

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Riste Kalema

ro|. Tadi} 1936 - 2011.

od: sestre Zdravke, sestre Ane, sestri~ine Ru`ice, sestri}a Zorana i unuka Braneta.

Posledwi pozdrav na{em najboqem prijatequ, velikanu na{eg vremena i neizmerno hvala za svu wegovu dobrotu i po`rtvovanost koju je delio svima nama.

Dr Risto Kalem Plemenitom ~oveku, vedrog duha i lekaru humanisti, posledwi pozdrav.

dr Risti Kalemu

Miroslav Kla{wa, \oko Jakovqevi} Marinko Mili~i} i Milorad Mihajlovi}.

Mirko [umaruni} sa porodicom.

OG-1

41046

41030

41031

41040

Sa dubokim bolom opra{tamo se od na{e drage sestri~ine i sestre

Radomiru Amixi}u od: oca Vlade, majke Doste, sestara \uje, Jele i Jovanke sa porodicama.

41038

Posledwi pozdrav dragom ocu, suprugu i dedi

Posledwi pozdrav

Zagorke Trajbar

Uvek }e{ biti u na{im srcima, uvek voqena i nikad zaboravqena.

Dr Risto Kalem dr Risti Kalemu \enerale, i ve~nim putem nastavi okom bistra... Porodice: Olu{ki, Ili} i @ivanovi}. 41036

iskrenom prijatequ, velikom ~oveku i drugu od wegovih Risti}a iz Novog Sada.

41048

Tvoji: Sowa, Veqko, Sini{a, Sa{a i Sandra.

41041

Radomiru Amixi}u od: supruge Stanije, }erke Nedeqke i Stojanke, zet Safeta i unuke Sanele sa porodicom. 41037

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30

tv program

ponedeqak7.novembar2011.

Добро јутро,Војводино Један на један Зелени сат Вести Стање на путевима Чари риболова ТВ баштина Кухињица

06.00 07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Аналија Била једном једна недеља Улови трофеј Врбаска хроника Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Глас Америке

Треће доба Вечита је дилема: Да ли своје најближе – болесне, старе и изнемогле, збринути у породични или старачки дом?НашаекипајеуГеронтолошкомцентру„НовиСад“, односно у домовима за пензионереистаралицанаНовомнасељуиуФутогу,добила одговор на питање да ли су они усамљени, понекад и заборављени. Уредникисценариста:МиладинЈовић (РТВ 1,15.10)

16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 21.40 22.00 22.30 23.00 00.30 00.55 02.30

Вести Додати живот годинама Знање имање Вести О времену и досади Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Треће доба:Да ли су заборављени ТВ Баштина ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Судија Мастранђело Мали концерт Војвођански дневник Дунав,заувек Краљева гарда,филм Један на један Судија Мастранђело Номус2004.

06.30 06.55 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.33 00.30

Кухињица –мађ. Најлепше бајке света Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Мађарска народна музика Певана поезија 2011.(мађ) Прошлостобавезује (мађ) Изнашеархиве(мађ) Вести (мађ) Заједно Живопис Широки план (рус) Добро вече,Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица –мађ. Наши дани (мађ) Омладинскаемисија(мађ) Прах времена,филм ТВ Баштина ТВ Продаја

12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10

06.30Новосадско јутро 08.30Храна и вино 09.00Вести 09.05Интерна истрага 09.50Агро дан 10.00Вести 10.05Радионица 10.30Ленија 11.00 Вести 11.05 Серија 12.00Вести 12.07Године пролазе 12.30Цртани филм 12.40Неон сити 13.00Вести 13.05Интерна истрага 13.50Агро дан 14.00Вести 14.05Ево нас код вас 15.00Вести 15.05Серија 16.00Објектив (слов) 16.10Вести 16.15Објектив (мађ) 16.30Витраж 17.05Храна и вино 17.30Новосадско поподне 18.45Неон сити 19.00Објектив 19.30Објектив (слов) 19.45Објектив (мађ) 20.00Спринт 20.30Истрага 21.00Интерна истрага 21.45Неон сити 22.00Објектив 22.30Серија 23.10Неон сити 23.20Године пролазе

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 09.56 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30

02.16 03.00 03.16

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Вести Лов и риболов Еко караван Вести Атлас света Дневник Спорт плус Рукометна фантазија, спортски програм Евронет Злочиначки умови Мекбрајд:Тојеубиство, госпођо,филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Икар,филм Вести Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Јединица Ноћни биоскоп:Мекбрајд -Тојеубиство,госпођо,филм Отворена врата Вести(04.00,05.00) Еко караван

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 16.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 21.15 23.30 00.00 00.15

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001ноћ Ексклузив Вести Експлозив Први глас Србије Срећне вести Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Филм:Играјсвојуигру Експлозив Ексклузив Трачара

12.45 12.50 13.35 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.07 22.45 22.45 22.50 23.35 23.50 00.02 00.48

Џорџ Клуни

Играј своју игру 06.30 Евролига,магазин 07.30 ТВС 10.00 Преглед АТП Мастерс Валенсија 11.00 АТП Мастерс Париз 17.00 Преглед АТП Мастерс Базел 18.30 Преглед Премијер лиге 19.30 АТП Мастерс Париз 23.30 Тенис 00.30 Преглед Премијер лиге 01.30 Преглед АТП Мастерс Базел 02.30 Једрење –34.Амерички куп

Само неколико сати након што је пуштен из затвора,Дени Оушн почиње тражи увежбану екипу,једанаесторо пљачкаша који ће опљачкати централни трезор који користе три велика казина у Лас Вегасу... Улоге: Џорџ Клуни, Бред Пит,Мет Дејмон,Џулија Робертс,Енди Гарсија,Берни Мек,Елиот Гулд,Скот Кан Режија: Стивен Содерберг (Прва,21.15)

07.07 07.43 07.46 07.52 07.55 08.00 08.24 08.27 08.37 09.02 09.21 09.49 10.00

Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Визуелна загађеност Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Вреле гуме

МајкТајсон

Тајсон Документарнифилмоконтроверзном спортисти, двоструком светском прваку у боксу Мајку Тајсону. Филм је спојархивскихснимакаиделова интервјуа који је легендарнибоксердаоЏејмсуТобаку, током лечења од болестизависности. Улоге: Мајк Тајсон, Милс Леј,ТреворБербик Режија:ЏејмсТобак (РТС2, 22.00) 10.30 10.55 11.25 12.01 12.35 13.06 14.06 14.31 14.48 15.16 15.29 16.00 16.45 17.15 18.15 18.45 19.15 20.00 20.35 21.05 22.00 23.35 00.05 01.01 01.28 02.13

dnevnik

c m y

30

Магазин Лиге шампиона Клиника вет Живот са музиком Воxал,музика Владе Тошича Животна средина и здравље Трезор Визуелна загађеност Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича 52.октобарскисалон Сат Све боје живота Породица Сопрано 46.мокрањчеви дани Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго ПасивнаградњауСрбији Породица Сопрано Тајсон,док.филм Рок Вилиџ 2011. Трезор 52.октобарскисалон Сат 46.мокрањчеви дани

07.00Маратон 08.05Кефалица 08.10Двоугао 08.15Иза вести 08.40Милица² 09.00Здравље и Ви 09.30Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.30 Милица² 11.45 Филм:Лака врлина 14.00Вести 14.30Иза вести 15.00 Шарено 16.30Ред и закон 17.30Чист рачун 18.00Вести 18.30Двоугао 18.35Коров 19.00Без трага 20.00С.О.С. 20.30Милица² 20.45Филм:Едисон 23.00НЦИС 00.00Вести 00.15С.О.С 00.45Милица² 01.00Филм:Убиј ме нежно

06.15 07.00 07.05 07.30 08.00 08.15 08.30 09.30 10.00 10.40 11.05 11.30 12.00 13.50 14.45 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 22.05 23.00 23.35 00.05 00.10 01.15 01.40

Долина сунца Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Топшоп Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Интернат Истражитељи из Мајамија Топ шоп Доме,слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија Инсајдер Више од живота Вести Б92 Између две ватре Шта да обучем? Доушници Саут Парк УкључењеуБ92Инфо

Инсајдер Инсајдер открива шта се све дешавало у вези са куповином вакцина против свињског грипа? Како се догодило да због већег броја посредника, Србија на крају плати вакцину дупло више него Швајцарска? Како је у Србији извршена регистрација непотпуно испитане вакцине? (Б92,21.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бy Дуле и Радојка 10.30 Све за љубав 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз,породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бy Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Јавна тајна 00.15 Наслеђе једне даме 01.15 Ноћ у јуну 02.00 Филм:Саут централ 04.00 Филм:Рат викендом

Миломир Марић

Ћирилица Професор Душан Шићански је један од пионира уједињења Европе који је евроинтеграцијама посветио читав живот и који им је остао веран и данас у време свеопште економске кризе. Код њега су студирали и докторирали многи европски лидери... Аутор:Миломир Марић (Хепи,20.00) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30 03.15 05.15

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеори –моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда –Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорсленд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеори –моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда –Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Црвени орао Телешоп Вести Главна улога Телемастер Насловна страна,квиз Црвени орао Вести Ћирилица Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7живота Ћирилица Насловна страна,квиз

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00Уз кафу,07.30Бели лук и папричица,08.30 Цртани филм,09.00Одељење за убиства,10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот,16.00Освета,17.00Ретроспектива недеље,18.00Одељење за убиства,19.00Објектив,19.30Цртани филм,20.00Спортски програм,21.00Фешн стори,22.00Објектив,22.30Кућа 7жена,00.00Објектив,00.30Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље, 13.00Фокус,13.45Топ шоп,16.00Здравље и Ви, 17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар,22.00 Холивуд,22.25Бање Србије,23.05Фокус,23.45Туристичке разгледнице,00.00 Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00Дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти,16.30Док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран,12.00Спорт из другог угла,13.00Метрополе и регије света,14.00Инфо К9,15.00Доказ стварања,16.00Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер,20.15Отворени екран,21.15Бележница,22.15Бибер,22.30Инфо К9, 23.00Филм,00.30Бибер,01.00Излог страсти,02.30Ноћни програм

12.00Срем на длану:С.Митровица,13.00Џубокс,14.30Ловци на змајеве,15.00Доктор Ху, 15.45Кухињица,16.15Путвина,17.00Новости 1,17.15ТВ хроника:Срем на длану:Шид,18.10Између редова,19.00Новости 2,19.30Ловци на змајеве,20.00Доктор Ху,20.45Спорт СТВ-а,21.15Документарни програм,22.00Новости 3,22.30Шоу програм:Парови,23.30Између редова,00.15Глас Америке

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00До краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00Одговор,21.05Тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм

dnevnik

ponedeqak7.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише:Милан Живановић 08.35 Све о псима,мачкама, љубимцима 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Џон,Кејт и осморо деце 11.20 Мали људи,велики свет 12.15 Л.А.Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон,Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима,мачкама, љубимцима 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Лепота по сваку цену 20.55 Тајна трудноћа 21.50 Гојазни тинејџери 22.45 Др Џи:Форензични патолог 23.40 Л.А.Инк 00.40 Лепота по сваку цену 01.40 Тајна трудноћа

08.00ПравиХамлет 09.00Капијапросвећења 10.00СтопамаЧајковског 11.00 Кракатау–последњидани 12.00Героуовзакон 13.00Импресионисти 14.00Снимањерата 15.00Косизаправоти? 16.00Најгорипословиуисторији 17.00НепотопивиТитаник 18.00ЈеленаТројанска 19.00Инуитскаодисеја.освајање Новогсвета 20.00КајањеЏејнОстин 21.30Великинаучници 22.00Снимањерата 23.00Косизаправоти? 00.00Најгорипословиуисторији 01.00НепотопивиТитаник

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легендаозмају ЗавераРозвел Легендаозмају Дигсвил ЗавераРузвел ЏонВац Хајдук Шугархил Екстремисти СрећапородицеКатакурис Штарадишвечерас Еротскифилмови

Шугархил Прекаљени, бескомпромисни дилер Ромело Скагс одлучуједанапустисвојпропалипосаоизапочненовиживот са девојком. Међутим, убрзосхватадајеизлазакиз зачараног круга далеко тежи одуласка... Улоге: Весли Снајпс, Михаел Рајт, Кенги Александер Режија:Леон Иkасо (Синеманија, 16.00)

07.00 Добројутро,Хрватска 09.07 Краљвинограда 10.10 Погледубудућност,док. серија 11.08 КодАне 11.21 Благосветскихпијаца,док. серија 12.00 Дневник 12.34 Кадзаволим,времестане 13.20 Свећебитидобро 14.16 Трећедоба 14.48 Алиса,слушајсвојесрце 15.32 Гласдомовине 16.02 Културнабаштина 16.25 Хрватскауживо 17.42 8.спрат,токшоу 18.33 ОдЛаркРајсадо Кендлфорда 19.30 Дневник 20.34 Проводииспроводи 21.10 ПулсХрватске 22.28 Светпрофита 23.05 Дневник3 23.39 ЗвукХоливуда-МаксСтајнер ињеговинаследници,док. филм 00.30 Уканцеларији 01.11 ДрХаус 01.53 Безтрага 02.33 Жица 03.28 Скицазапортрет

06.00 08.00 09.35 11.45 13.15 15.05 16.55 18.20 20.05 21.00 22.00 23.40 00.10 01.50 03.20 05.05

Гвоздени човек 2 Главна улица (2010) Дволичност Посебна веза Паклене улице Под сунцем Тоскане Фантастични господин Фокс Ондин Камелот Царство порока Створени једно за друго Досадно на смрт Белина Путеви рата Предатори Дијагноза:схизофренија

Дијагноза:Убиство НешБриџис Закониред Дијагноза:Убиство НешБриџис Вокер,тексашкиренџер Закониред Дијагноза:Убиство Ургентницентар Вокер,тексашкиренџер НешБриџис Ургентницентар Хаваји Филм:СедамСинбадових авантура

07.35Кобра11 09.45ЕксклузивВикенд 10.30Вечераза5 11.25Емператриз 13.15Ружаветрова 14.10Крвнијевода 15.05Кобра11 16.55РТЛ5до5 17.05Вечераза5 18.00ЕксклузивТаблоид 18.30РТЛДанас 19.05Крвнијевода 20.00Ружаветрова 21.00Кости 21.50Хавајифајв 23.35РТЛВести 23.50ЦСИМајами 01.35Астрошоу 02.35Кости 03.20РТЛДанас

СЕРИЈА

Хавајифајв

Шаде

ШадеиЛени Кравицспецијал У најновијем издању Музичког специјала Анте Батиновића о својим последњим албумимаговореШадеиЛениКравиц. Аутор: Анте Батиновић (ХРТ 2, 19.30) 08.20 08.45 09.30 10.00 10.45 12.15 12.40 13.00 13.15 14.30 14.55 15.20 15.50 16.05 16.15 16.45 17.10 18.00 18.20 18.35 19.05 19.30 20.00 20.45 21.20 22.10 22.50 23.10 00.05 00.50 01.20

Михаел Рајт

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Плесненоте Школскисат ЧетворопротивЗ Алиса,слушајсвојесрце Певајмојупесму,музички шоу Баштованка Јеловнициизгубљеног времена ФотографијауХрватској Дадлијезакон,филм Х2ОУзмаловоде! Еџмонт Школскисат Тонитон Руперт МалаТВ Поштарпет,цртани Хрватскикраљеви,докигранасерија Регионалнидневник Жупанијскапанорама Мењамсвет ПатакФрка Музичкиспецијал Животидедаље Трауматологија ДрХаус Безтрага Путемевропскихфондова Жица Закониред Старимомци Монк

08.00 Противњеневоље:Прича керибук 10.15 Одбеглекћерке 12.00 ПовратакнаулицеСан Франциска 13.30 Мојагрознагодина 15.15 Противњеневоље:Прича КериБук 17.30 ЗавераШамрок 19.15 Чланицаклуба 21.15 Бољемртав 22.45 Преговарач 00.30 Мојагрознагодина! 02.30 Противњеневоље:Прича КериБук

08.00Пољуби ме за збогом 10.00Стани или ће моја мама пуцати 12.00Утакмица 14.00Прва лига 16.00Један круг 18.00Замишљени злочини 20.00Ухвати Картера 22.00Пљачка 00.00Лезбејке из снова 02.00Вруће евро-лезбејке

Нафото-снимањудевојака у купаћим костимима за топ спортмагазин,којесеодржаватрадиционалноједномгодишње, светски реномирани фотографјеубијен.Данимислидајеовајслучајнајбољи од свих које је тим Хаваји фајфикададобио. Улоге: Алекс О Лаглин, Скот Кан, Данијел Дае Ким, Грејс Парк (РТЛ, 21.50)

Грејс Парк

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Какотораде? Уделићусекунде Преживљавање Лимарскарадионица/Лондон Генералка Америчкичопери Прљавипослови Опасанлов Разоткривањемитова Врхунскоградитељство Преживљавање Какосеправи? Какотораде? Преживљавање Опасанлов Угаљ Потрагазаприроднимгасом Разоткривањемитова Преживљавање Опасанлов

08.30 08.45 09.45 11.45 13.00 14.15 16.15 17.00 17.30 18.30 20.45 21.00 21.30 22.25 23.00 00.00

Мотоспортови Аутомобилизам Уметничко клизање Дизање тегова Маратон Уметничко клизање Дизање тегова Тенис Фудбал Дизање тегова Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Борилачки спорт Дизање тегова

Војвођанин на српској низбрдици

З

а нешто више од месец дана Берлинског кон- градске гимназије. Али ја у статистику, то је као мугреса, на којем је учествовао као члан делега- за у Шишатовцу!” Иако због чврстог обећања професуре на Високој ције Кнежевине Србине, срушени су сви идеали и надања Лазе Костића. О томе је детаљно, из школи није прихватио ни место управника Народдана у дан, писао не само пријатељима него и штам- ног позоришта у Београду, пропао је на оба избора. пи, посебно прашком листу на немачком језику Наводни, свемоћни министар просвете Стојан Но„Епоха„. Српско питање је дошло на ред баш на Ви- ваковић нерадо је гледао на војвођанске дођоше. И довдан, 28. јуна 1878, након чега је Аустро-Угарска ко зна докле би се се све то развлачило да поновдобила право да окупира Босну и Херцеговину па ним доласком у Београд није побрао симпатије кнету заведе ред, а у Новопазарском санџаку држи свој за Милана, који му је обећао место секретара Нагарнизон. То је била висока цена извесног терито- родне банке! Уместо тога, запослен је у Прес-биријалног проширења и добијене независности Ср- роу, а владаревим указом од марта 1880. примљен бије и Црне Горе. је за контрактуалног секретара I класе Српског поЗа Србе је то био „пораз победе„ јер је Хабзбур- сланства у Петрограду с годишњом платом од 3.283 шка монархија без великих жртава добила власт и динара и додатком од 4.041. кључ за решење свих крупних питања целог Балкана. Шеф српске делегације Јован Ристић примио је према монархији две обавезе: да с њом склопи трговински споразум и изгради пругу од аустријске до бугарске и турске границе за три године. Лаза се нашао у политичко-егзистенцијалном лавиринту, с последњим форинтама, на бечкој улици и „српској низбрдици„, с лабавим Ристићевим обећањима У биткама побеђивала, на Берлинском конгресу поражена Србија Због болести, али и других неспоразума, у Руо запослењу. Просто је невероватно како је олако одбијен од „места„ у Бадену, Лизингу, катедри пра- сију је стигао тек почетком августа. Пре свега од ва, дописника из Ниша, намештења у дипломатији, домаћина, које је упознао на Берлинском конгребарског конзула, па чак и управника СНП-а у Новом су, али о њима није имао баш високо мишљење: „У званичан посао захуктао сам се. Написао сам Саду. Добро се уверио у то како његови тзв. пријатељи пред другима добро наричу о његовој судби- до сада три дипл. ноте, од којих је једна, у дунавни, а кад су у прилици да нешто конкретно ураде, ском питању, постигла непосредну цел. Ствар је врло проста, скоро механичка била, али има диплома„нису га се сећали„. Чак је пропао на изборима за посланика, и то у та, који ни тога не сврше формално, као нпр. мој својој родној Шајкашкој. Траљаво вођена кампања, шеф Мирослав Протић, који је исту имао још пре али и разне смицалице, окренули су бираче и он је два месеца да сврши„. Лаза је био радо виђен гост на забавама, у клубу добио у тителском срезу 48 гласова мање од извесног Петра Стојковића. Пораз је дошао у најгорем славјанофила, међу књижевницима, научницима, уметницима. Касније је своје тренутку и Костић, не без успомене забележио: горчине, пише Валтазару Бо„Кад је реч о руској интелигишићу: И поред чврстих обећања, генцији, може се говорити са„Јављају ми да је влада Ла з а је остао без ме с та мо о словенској странци, која потрошила преко 20.000 фопрофесора Високе школе и је скоро увек у контакту с ринти и сав арсенал да ме утицајним круговима, иако је сурши и успела је. То ми је управника Народног позоришта међу националистима у мапоследњи покушај да настау Београду јер је свемоћни њини. Један од најугледнијих вим политичку ролу. Како је српски министар просвете вођа је профосор славистике то јалов и неблаготворан поСтојан Новаковић нерадо и критичар Владимир сао, тек онда човек осети, гледао на војвођанске дођоше Iвановић Ламански. Ја сам се кад се дубље и активније с њим познавао још од шездеупусти у науку„. Дубоко разочаран, у писетих година, кад сам га прасму Ристићу је чак запретио да ће тражити посао тио по манастирима у Фрушкој гори, где је претраод аустроугарских власти у Босни. То је уродило живао библиотеке и архиве. У Петрограду сам имао плодом јер је увек добро обавештена бечка поли- чешће прилике да по неколико сати ћаскамо поред ција евидентирала апанажу од 100 талира месеч- самовара. Обично смо причали о политици и књино, коју је Костић почео да прима од средине жевности. Једне вечери дође на ред окупација Бо1879. из Београда. Но, и даље конкурише за места сне. Нисам никад покушавао да бацим на то одгона катедрама психологије, логике, па чак и стати- ворност на Русију јер сам тада и сам био у Берлину стике. О томе у писму Јовану Бошковићу сам об- и видео да није могло другачије„. јашњава: Већ после четири месеца и ова Лазина дипломат„Статистика и опште државно право никад нису ска мисија неочекивано је неславно завршена откабили моја специјалност, и мене позвати на те кате- зом. Свему је претходио тзв. царински рат с Аустродре је хумбург. Државно право још и којекако. Као Угарском, због којег је пала Ристићева влада. Кнез бивши члан парламента и журналиста имам толико Милан је власт поверио крајњој десници, а Костић, појма о главним резултатима науке да се не бих као истакнути либерал и „Ристићевац„, остао је на осрамотио пред оним клипанима што излазе из бео- цедилу.

Књигу Милана Живановића „ЛАЗИН КРОС ЖИВОТУ УЗ НОС 1841–1910”, у издању “Прометеја”и „Тиског цвета”можете уз попуст од 20одсто купити за 640динара у новосадској књижари “Мост”(Змај Јовина 22,тел.021/529–899). Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak7.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Понедељак је, мора се радити и зарадити,безобзиранатодалисте седовољноодморилитокомвикенда илине.Радњесупунеприспелеробе,убрзоћеипразници,штоподразумевапоклоне,шопингитрошкове.

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

7.novembar2011.

Месец пролази кроз ваш знак па ћете данас и сутра срцем и душом доживљавати све што радите и што вам се дешава. Озбиљност и одговорност према другима је база за успешнеконтакте.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Окренутистепартнеруијавности. У некој љубавној игри више особа можебитиактуелно.Неподношљива лакоћапостојања!Данасћетелепои добро комуницирати и пословати. Искориститешансе.

Амбициозни сте и борбени, у довољној мери да покажете своју одлучност у каријери. Има да вас слушајуипослушају!Доброрасположењеуприватномпослувамидеуприлог.Краћипут?

Лавовскисеборитеналичномплану и тачно знате шта хоћете. Самосталноделовањејеувекнајуспешније. У партнерству владају заводљивостипоезија,инспирацијаиидеализам,пролазногкарактера.

Почетакраднеседмицећеделовати помало угрожено и недовољно стабилно,збогнекихскривенихоколности. Уоснови,пословнисусретии договорисусасвимдобрииводе одређенимпутем.

NenaRadaшin, astrolognena.r@eunet.rs

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Поведитерачунаореалностиипоследицамаоногаштожелитеирадите. Разграничите могуће од илузија које су саме себи циљ. Заводљиви стеовихданаитешко онојособи коју пожелитезасебе!

Уљубавномодносуостварујетевеома добру комуникацију и разумевање, што вам је и потребно на известан начин. Појавите се у јавности и будите оптимиста, спонтани дипломатаистрпљивииграч.

Најбоље пословне комбинације склапатеизазатворенихврата,унеком виду тајности и чувања својих планова. Тако и у љубавном односу, никонеморазнатининаслутитишта вамседешава.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уколико будете ишли на пословно путовање, можете очекивати обећавајућерезултатеиразумевањесклијентима.Уколикожелитебилоштаважнодасаопштитебилокоме,учините тоданас,опуштено.

Делујете идеалистички, с далекосежним циљевима који вас држе високоизнадземље.Каодастеусвом светукојипокушаватедауклопитеи остварите у контакту с другима. Не дајтесепреварити!

Иматеповољнуатмосферунарадном месту и могућност да склопите добре уговоре, сарадњу која доноси тренутнерезултате.Будитеслободни у истраживању тржишта и зараде. Подршканадређених.

TRI^-TRA^

Прстендражи одмужа V REMENSKA

ОблачнО

Vojvodina NoviSad

14

Subotica

15

Sombor

14

Kikinda

15

Vrbas

14

B.Palanka

14

Zreњanin

16

S.Mitrovica 14 Ruma

14

Panчevo

15

Vrшac

16

Srbija Beograd

15

Kragujevac

14

K.Mitrovica 16 Niш

НагађањахоћелистарлетаКим Кардашијан задржати веренички прстен вреданокомилионипоевра,којијојје даосупругКрис Хамфрис,одкогажели да се разведе, разрешила је њена мајкаКрис Џенер. -Именејеизненадиласовимразводом,алиморајудапрестанудајеосуђују. Што се прстена тиче, поклон је поклон.Иубонтонупишедатребазадржати поклон. Али, мислим да то не бринеКим.Нерадисетуниопоклониманионовцима,већотомекакосеона осећа и о двоје људи којима се живот мења - закључила је Кимина мајка Крис. Америчкој старлети очигледно дијамантскипрстеннијетакобрзодозлогрдио попут кошаркаша Криса којег је оставиланаконсамо72данабрака.

PROGNOZA

16

Evropa

и ветрОвитО

Madrid

NOVI SAD: Vetrovitoipromenqivoobla~no.Duva}epoja~anjugoRim isto~nivetar,saudarimado80km/h.Pritisakiznadnormale.Minimalnatemperatura7stepeni,amaksimalnaoko14. London VOJVODINA: Duva}epoja~anjugoisto~nivetar,sanajja~imudarimauju`nomBanatu,gde}edostizatibrzinuoko100km/h.Bi}epromenCirih qivoobla~no,uztemperatureidaqeiznadproseka.Ponegdenazapadu Berlin Vojvodinemogu}akratkotrajnaki{a.Minimalnatemperaturaod5stepeniuSomborudo11uVr{cu,amaksimalnaod14do16. Be~ SRBIJA: Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i PodunaVar{ava vqu,sanajja~imudarimauju`nomBanatu,odoko100km/h.Bi}epromenqivoobla~noi malosve`ije,aliidaqeiznadproseka.PonegdejemoguKijev }akratkotrajnaki{a,uglavnomnazapaduSrbije.Minimalnatemperaturaod-1najugudo11stepeni uVr{cu,amaksimalnaod12do17stepeni. Moskva PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Uutorak}eidaqeduvaOslo tipoja~anjugoisto~nivetaruPomoravquiPodunavqu,satendencijom slabqewa krajem dana. U sredu i ~etvrtak slabiji vetar i prete`no St.Peterburg sun~anovreme. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROG NOZA ZA SRBIJU: Relativnonepovoqnabiometeorolo{kasituacijazave}inuhroni~nihbolesnika. Oprez se savetuje osobama sa sr~anim i cerebrovaskularnim problemima. Nervoza, neraspolo`ewe i smawewe radne sposobnosti su mogu}e meteoropatske reakcije, naro~ito u ko{avskompodru~ju.

16 21 14 12 14 12 9

VIC DANA Плавушаподиженовац набанкомату,аизањестоји другаплавуша: -Аааа!Виделасамтвојпин. Тосучетиризвездице. -Какосиглупа, нисузвездиценего1549!

4 -2 6 4 20

Pariz

15

Minhen

15

Budimpe{ta

14

Stokholm

9

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

1(-9)

Slankamen

158(0)

JaшaTomiћ

Apatin

65(-11)

Zemun

235(5)

Bogojevo

68(-13)

Panчevo

264(6)

Baч.Palanka

99(-9)

Smederevo

446(2)

NoviSad

95(-6)

Tendencijaopadawa istagnacije

SAVA

N.Kneжevac

151(-1)

Tendencijastagnacije

Senta

220(-1)

STARIBEGEJ

NoviBeчej

296(0)

Tendencijaopadawa

Titel

146(0)

NERA

Hetin

62(2)

TISA

20(1)

Tendencijastagnacije

Tendencijastagnacije

S.Mitrovica 116(-31) Beograd

Kusiћ

193(5)

35(-1)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 7.novembar 2011.