Issuu on Google+

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 5. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23338 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : IAKO JE POTRO[WA PLINA PREMA[ILA ISTORIJSKE MAKSIMUME, U SRBIJI BEZ ZAVRTAWA SLAVINA

Restrikcija gasa ne}e biti!

str. 5

NASLOVI

Malo snega, vi{e zime

INTERVJU NEdEqE

Olivera Kova~evi} Crwanski str. 8

Teofil Pan~i} Zatrpani i odtrpani

Stjepan Mesi}

Rutina dobrih namera

NEdEqA

PONEdEqAK

UTORAK

SREdA

^ETVRTAK

PETAK

Najvi{a temperatura -8°S

Najvi{a temperatura -9°S

Najvi{a temperatura -8°S

Najvi{a temperatura -5°S

Najvi{a temperatura -5°S

Najvi{a temperatura -10°S

EKS KLU ZIV NO: RANKO KRIVOKAPI], PREdSEdNIK SKUP[TINE CRNE GORE, O „AFERI NIKOLAIdIS”, SPC, POdR[CI KANdIdATURI VUKA JEREMI]A...

SINdIKATI I STRANKE

Birawe mlado`ewe str. 5

\or|e Randeq Podvi`nik

Bora Oti} Zima

Gavrilo Gruji} Zrak sunca u op{toj pomra~ini

U Srbiji se nastavqa obra~un s \in|i}em Tamogdesadproterujupisce,uskoro}eproterivati mnoge druge, prokomentarisao je „slu~aj Nikolaidis” u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku”predsednikcrnogorskogparlamentailider tamo{wegSDP-aRankoKrivokapi}.Onjepritomedemantovaodajepredvodnikstruje„ekstremnih crnogorskih nacionalista” nazvav{i te tvrdwebesmislicama.„Moglobibitidasamza uzdizawe evropske Srbije do 2000. godine u~inio vi{e nego sada{wi vrh Republike Srbije”, ka`eKrivokapi}.Govore}ioaktuelnomodnosu dve dr`ave, prvi ~ovek parlamenta Crne Gore ocewuje da je u pitawu „muzi~ka partitura koja

se, u istom tonalitetu, ali sa razli~itim ritmomipauzama,svirajo{od19.veka”.„Istisu istrumentinakojimsesvira,poputzloupotrebe SPCupoliti~kodestruktivneciqeveiideologijevelikodr`avqaoddelaintelektualneelite iz Srpske akademije nauka i umetnosti, pa do subverzivnog delovawa bezbednosnih slu`bi. Dobrojetoopisao~akinekada{wipredsednik CrneGore,akasnijeMilo{evi}evpremijerMomirBulatovi},kojijerekao:Akojemeradobre vlastiuCrnojGoriposlu{nostpremaBeogradu, ondaCrnojGorinetrebajunivlastniDr`ava”, opisujeRankoKrivokapi}. str. 2

E K S K L U Z I V N O : ALEKSANdAR II KARA\OR\EVI] GOVORI ZA „dNEVNIK” POVOdOM dIJAMANTSKOG JUBILEJA BRITANSKE KRAqICE ELIZABETE II

SLOBOdAN KA^AR

Dandi je bio ~ovek

str. 15

Kuma }e vladati du`e od Viktorije Britanska kraqica Elizabeta II sutra }e obele`iti dijamantski jubilej – {est decenija na prestolu jedne od najmo}nijih dr`ava sveta.Krvi`ivotsrpskedinastije Kara|or|evi} prepli}esesabritanskomkrunom, u ~ijem naslednom redu je najs tar iji sin pres tol on asledn ik a Aleks and ra II, princPetar,zvani~nona92. mestu. „Kraqica je moja kuma.IotackraqiceElizabeteII,kraqYoryVI,tako|emi jebiokumnakr{tewu,kaoi mom ocu, kraqu Petru II”, pri~a nam prestolonaslednikAleksandar. str. 12

2

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

CITATI

INTERVJU

akon te{kih re~i izgovorenih posledwih dana u Beogradu zbog autorskog teksta „[minkawe politi~kog monstruma”Andreja Nikolaidisa, savetnika predsednika parlamenta Crne Gore Ranka Krivokapi}a, kao i veomao{treprotesnenote, koju je povodomtog~lankauputilo Ministarstvo spoqnih poslova Srbije, za mnoge je bila potpuno iznena|ewe vest da }e Podgorica bez ograde podr`ati kandidaturu Vuka Jeremi}a za mesto predsedavaju}eg Generalne skup{tine UN. – Konstanta spoqne politike Crne Gore je uspostavqawe najboqihmogu}ihodnosasasvojimsusedima,pautomduhuituma~imnajavu Ministarstva spoqnih poslova o podr{ci kandidaturi ministra Jeremi}a.Pohri{}anskomna~elu: kotebekamenom,tiwegahlebom– obja{wava u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku” predsednik crnogorskog parlamenta i lider tamo{wegSDP-aRankoKrivokapi}. l Ipak, „slu~aj Nikolaidis” spustio je odnose dve dr`ave na nikad ni`i nivo od crnogorskog priznawa kosovske nezavisnosti? – Ovo je tek jedna od tri protestnenoteusamogodinudanaizme|uCrneGoreiRepublikeSrbije.Itojasnopokazujekontinuitet na{ih odnosa kao nezavisnih dr`ava.UdvanavrataseCrnaGora morala braniti na ovaj na~in: od StrategijeVladeSrbijeoinstrumentalizovawu Srba u regionu, a potomiodme{awaRepublikeSrbije u spor jedne eparhije Srpske pravoslavne crkve protiv dr`ave CrneGore. Ina~e, taj „slu~aj Nikolaidis” je samo primer kako se po metodu kardinalaRi{eqea„dajtemibilo kojure~enicuizbilokojekwigei posla}u autora na ve{ala“, vodi obra~unsaslobodomstvarala{tva imisli.AndrejNikolaidisro|en jeuSarajevuiratnijeizbeglica, antiratni pisac, laureat Evropskenagradezakwi`evnostkojumu je dodelila Evropska komisija u novembru 2011. Dobitnik je pregr{tregionalnihnagrada.Itaji takavautor,poRi{eqeovskommetodu, postaje “teroristi~ka pretwa” za jednu dr`avu i jedan entitet,~ijisekompletandr`avnivrh izdevedesetihnalaziuHagu,optu`en za najte`e zlo~ine na evropskomtluuposledwihpolaveka. DaparafrazirampesnikaHajnrihaHajneaopaqevinikwiga-ta-

U Srbiji se obra~un s

N

U~ini}emo sve da se u narednom periodu stvori politi~ka atmosfera u kojoj bi napredak u razgovorima vezanim za Kosovo i sva druga regionalna pitawa pomogli da do|e do pozitivnih odluka za Srbiju

Sjediwene Dr`ave bi trebalo da poka`u vi{e razumevawa i sluha za stavove Srbije u vezi sa pitawem Kosova, jer bi svojom sada{wom politikom mogle da oteraju Srbiju na drugu stranu

Vuk Jeremi}, {ef srpske diplomatije

Ivica Da~i}, ministar policije

ODR@AN OSMI PROGRAMSKI KONGRES LSV

Kragujevac za glavni grad redsednik Lige socijalunutra{we stvari ove zemqe od demokrata Vojvodine Nestraneaktuelneklikenavlastiu nad ^anak pozvao je na RuskojFederaciji. Osmom programskom kongresu –Nikoodnasnemani{taprostranke,odr`anomju~euKulturtiv bratskog i prijateqskog runomcentruZrewanina,svepartiskognaroda,protivnarodakojije je koje se danas zala`u za decendao najve}a imena u umetnosti. tralizacijuiregionalizaciju,da Ali,tonemanikakvevezesaaktuzajedno ne{to urade za „na{u zaelnomvla{}uuRusijikojajepojedni~kudomovinuRepublikuSrslalaA.Konuzinazaambasadora, biju”. Pri tome je ^anak predlodau~ipametiqudeuSrbijitime `iodaprvikorakbudedaseglav{to }e ih gurati u konflikte sa ni grad prebaci iz Beograda u svojimokru`ewem,koji}eodwih Kragujevac. praviti topovsko meso, da ne bi, –Siguransamdabibilodobro slu~ajno,EvropaiEvropskaunija zaSrbijudaserazdvojecentarbibili od Atlantika do Crnog moznisa,finansijaipoliti~kicenra, nego da bi Srbija bila jedna tar.Uzto,neverujemdabiuKramalaoazaukojoj}emo}idasepragujevcuneonacistiba{moglitaveruskevojnebazezaelementarne kodapraveparaduidiktirajukanepogode i vanredne situacije. ko da se ko ponaUostalom, za{to {a,kao{toradeu sada niko ne pita Beogradu. A znate ~emu slu`i ruska U Kragujevcu liza{to?Zbogtobaza u Ni{u za neonacisti ne bi ga{touKragujevvanredne situacimogli da diktiraju cu nema porodice je, ako ovo sa snekoju nacisti nisu kako da se ko pona{a gom nije vanredna kao {to to rade zaviliucrno–posituacija. Za{to ru~ioje^anak. nepomognusasneu Beogradu On je ponovo gom, nego nam po(Nenad ^anak) upitao za{to Vojma`usanaftom,i vodina nema svoju to uglavnom tako policiju, svoje zakonodavstvo i {to je odnose, {to poma`u da se sudstvo.Powegovimre~ima,toje isisa sve {to je ostalo pod zeiz razloga {to „zla savest ne da mqom–rekaoje^anak. vlastodr{cima u Beogradu da zaNaju~era{wemKongresupredboraveono{tosestalnotrudeda stavqeni su i kandidati LSV za mi Vojvo|ani zaboravimo”. A to gradona~elnike Novog Sada i je,rekaojeliderLSV,daseVojvoZrewanina–AleksandraJerkovi dina u ovakvom polo`aju na{la Bojan Kostre{. Aleksandra Jerdr`avnim udarom koji je SlobokovjerekladaNovomSadutreba danMilo{evi}napravio1988.gogradona~elnikkome}esmetatito dine sru{iv{i ustavni poredak {to je gradona~elnik Beograda SFRJ. drugapova`nostiosobauSrbiji, –Mismobilifederalnajedia prvi ~ovek vojvo|anske prestonicasasvojimzakonodavnim,sudnicenijetre}a. skim i izvr{nim organima vla– Znamo da Novom Sadu treba sti, imali smo Predsedni{tvo i gradona~elnikkoji}eobezbediti Vrhovni sud, a sada treba da smo da 1. i 2. februara glavna vest u presre}ni{tosmousituacijida novosadskimmedijimanebudenonamovdeostanusvepareodpecavi sistem naplate autobuskih karo{kihdozvola–kazaoje^anak. rata u Beogradu, nego da to bude Komentari{u}i aktuelno staro|endan na{eg grada. Nama je weusrpskomdru{tvu,onjenaveo Novi Sad glavni grad – dodala je dadanas`ivimoudr`aviukojoj Aleksandra Jerkov, dok je Bojan je„dovoqnodaseobu~enavija~ki Kostre{ je zamerio Gradskoj dresilimantija,ispodkojeho}e upravi u Zrewaninu, predvo|enoj da proviruje maskirna uniforDemokratskom strankom, da nije ma”, i da vi{e niko ne mo`e da dovoqnouradilazanajve}ibanatprimeti najo~iglednije stvari. skigrad,napomiwu}idajekona~Kako je istakao, `ivimo u drunodo{lovremeda„LSVpreuzme {tvu koje nema snage ni da se sukormilo”. prostavi brutalnom me{awu u n @eqko Balaban

P

RANKO KRIVOKAPI], PREDSEDNIK

mogdesadproterujupisce,uskoro }eproterivatimnogedruge.Izato mijete{kozbogsudbinekojajezadesilagospodinaSretenaUgri~i}a.No,tojejo{jedanodobra~una sapokojnimZoranom\in|i}em. l Da li se Vi sla`ete sa ocenom Va{eg savetnika da bi „upotreba dinamita i pu{aka sakrivenih u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavqali dvadesetogodi{wicu postojawa RS” predstavqala „civilizacijski iskorak” i „poetsku pravdu”?

l A da li se sla`ete sa Nikolaidisovom ocenom, iznetom u istom tekstu, da „kada bi Podgorica smawila pqa~ku i pohapsila tajkunsku |ubrad, pritisak Beograda time ne bi postao slabiji, ali bi svakako bio mawe efikasan”? – Crna Gora, kao uostalom i ostale dr`ave regiona, ima problema sa posttranzicionim fenomenima.Kadaseradiotajkunimai posledicama perioda tranzicije, mislim da nema gotovo nikakve razlikeizme|uCrneGoreiSrbi-

Promene se kad do|u na vlast

l Nedavno je u Podgorici boravio Tomislav Nikoli} i lepo se izdivanio sa Milom \ukanovi}em. Da li ostajete pri oceni da „ve}ina srpskih lidera gradi dobre odnose sa Crnom Gorom dok ne oja~aju na unutra{wem planu; ~im se taj status promeni, raste i potreba da se prema Crnoj Gori manifestuje ta snaga na pogre{an na~in”? –KakosejedininisamsreosagospodinomNikoli}em,prilikomwegovogboravkauPodgorici,nebih`eleodakomentari{emkonkretanslu~aj.Mojstav,kojistecitiraliupitawu,je samozakqu~akkojiseprostoname}e,akonistezaboravili{to sesvede{avalonaovimprostorimauposledwihdvadesetgodina.Mnogiopozicionipoliti~arisuuCrnojGoritra`ilipodr{ku,auvremeMilo{evi}aiza{titu,dabikasnije,sapozicijevlasti,potpunomewaliretoriku,paipokretalikonkretneaktivnostipremaCrnojGori,kojesenikakonebimogleokarakterisatikaoprijateqske. – Andrej Nikolaidis je prvenstvenojedanodnajboqihkwi`evnikamla|egeneracije,patekondamojsavetnik.Zamislitekadbi po istom modelu teretili predsednika Milo{evi}eve SRJ – autora“Vremenazla”–dajedela pisao u predsedni~kom svojstvu. Ili Ivu Andri}a tretirali kao pisca pod teretom ambasadorske funkcije u Tre}em Rajhu . Dakle, Nikolaidisovajtekstnijenipisao ni potpisao u svojstvu savetnika. I drugo, kada sagledate tekst u celini,viditedajeupitawumetafora na temu klasne svesti i ne mogudaverujemdasujemojiprijateqiuRepubliciSrpskojshvatilikaopretwu.

je.Svisesusre}emosaistimproblemima,kojihsigurnouve}ojzemqiimavi{e,aliseumawojvi{e vide.Imislimdasvitrebadase bavimo svojim ku}om, da sara|ujemoudelugdejepotrebnazajedni~kaakcijanadle`nihorgana,alii danezavirujemoutu|edvori{te, pogotovokadiusopstvenomimamo iprevi{etogazao~istiti. l [ta je, po Vama, zapravo kqu~ni problem na relaciji Beograd – Podgorica? Svojevremeno ste govorili da je u pitawu „muzi~ka partitura koja se, u istom tonalitetu, ali sa razli~itim ritmom i pauzama, svira jo{ od 19. veka”? – Ta metafora najjezgrovitije opisujena{eodnosenaravniisto-

rijskih iskustava. Isti su istrumenti na kojim se svira i pored promene muzi~ara, poput zloupotrebe SPC u politi~ko destruktivneciqeveiideologijevelikodr`avqa od dela intelektualne eliteizSrpskeakademijenaukai umetnosti, pa do subverzivnog delovawa bezbednosnih slu`bi. Dirigentjetuvo|enodglavnihmuzi~ara,aneobratno.Dobrojetoopisao ~ak i nekada{wi predsednik CrneGore,akasnijeMilo{evi}ev premijerMomirBulatovi},kojije rekao:„Akojemeradobrevlastiu CrnojGoriposlu{nostpremaBeogradu,ondaCrnojGorinetrebaju nivlastniDr`ava“.O~itprimer jetodasezvani~nomStrategijom VladeSrbijeizfebruarapro{le godine te`ilo prekrajawu ustavnogustrojstvaCrneGorekaogra|anskedr`ave.Podse}amnasli~ne dokumente te vrste kao {to je Na~ertanijeIlijeGara{aninaiz 19. veka i Memorandum SANU iz 1986. Ono {to posebno zabriwava jedaje,zarazlikuodtadvadokumenta, ovaj posledwi imao pe~at VladeSrbije,~imejeprviputto postalaizvani~napolitikadr`aveSrbije. l Koliko odnose dve dr`ave dodatno mo`e zakomlikovati eventualna presuda Evropskog suda za qudska prava u Strazburu, kakva god bila, po tu`bi Eparhije budimqansko-nik{i}ke protiv Crne Gore za povra}aj imovine? –Svojimkonkretnimdelovawem ovacrkvatj.wenkleruCrnojGori ugro`ava fundamentalne vrednosnetemeqenakojimajesazdana gra|anska Crna Gora. Wen odnos premadr`avi,crnogorskojnaciji, kulturi, pripadnicima drugih vera i nacija, doga|ajima iz bliske pro{losti,na{imintegracionom procesima,jestetakavdapredstavqa potpuno suprotstavqawe kqu~nim, civilizacijskim pravcimarazvojadana{weCrneGore. UStrategijiVladeSrbije,koju sam malopre pomenuo, SPC figurira kao instrument dr`avne po-

ODJECI TRILATERALE NA JAHORINI

Rutina dobrih namera n Pi{e: Stjepan Mesi} rili~no bombasti~no najavqivani sastanak ~lanova Predsjedni{tva BiH s predsjednicima Hrvatske i Srbije na Jahorini ostat }e, bojim se, zapam}enuprvomeredupotome{tosupredsjednici ostali zameteni u snijegu. Senzacionalnihrezultatanema,anitiihje–realno gledano – moglo i biti. Sam po sebi takav sastanak i nije neka novost, ve} je prije nastavak rutine koja se u proteklim godinama etablirala – dijelom pod okriqem Igmanske inicijative, a dijelom na inicijative {to sam ih poduzimao kao predsjednikRepublikeHrvatske. ^ak i jedini (kako se ~ini) konkretni rezultat–na~elnidogovorHrvatskeiSrbijeda}esepo~initeqimaratnihzlo~ina suditipremamjestuprebivali{ta,~ime}e se izbje}i potjernice, hap{ewa prilikom prijelaza granice i tome sli~no, nije po svojemukarakteruni{tanovoga.Hrvatska je,iopetnamojuinicijativu,jo{prijenekoliko godina uspostavila takav mehanizam sa Crnom Gorom i to sasvim dobro funkcionira.Unekolikojenavratahrvatsko pravosu|e svojim crnogorskim kolegamadostavilomaterijale{tosuseodnosilinaosumwi~enezaratnezlo~inekojisu boraviliuCrnojGoriislijedomtogapokrenuti su procesi i izricane presude. U slu~aju Srbije i Hrvatske (a ja mogu govoritiuprvomeredunaosnovipoznavawahrvatskoga pravosu|a) promatra~ sa strane kojemuscenanijenepoznata,spravommo`e izrazitisumwuuto,ho}eliistiscenarij na jednaki na~in funkcionirati. Tra~ak nadevidimutomekontekstuu~iwenicida }e Hrvatska uskoro u}i u Evropsku uniju, paskandaloznepresudepoputoneizre~ene Srbinukojije„nastaviodjelosvojihpredakakojisuzajednosOsmanlijamateroriziraliHrvate“,ne}evi{ebitimogu}e. Ostaletemeokojimaseraspravqalona Jahorini,ali–temeqemdostupnihinfor-

P

macija–bezikakvihkonkretnihrezultata, nametnule su se same po sebi, uz napomenu kakojepredsjednikTadi}apsolutnoupravu kada ekonomiju progla{ava pitawem svihpitawa.No,odtekonstatacijekojaje ilaikuprili~nobliska,padosuradwekoja bi nam svima omogu}ila da se lak{e izvla~imo i izvu~emo iz ekonomske krize, ~inisedajejo{dalekput,iako}epa`qiviji kroni~ari zbivawa na politi~kom prostorubiv{eJugoslavijebezimalotrudaprona}iiponekolikogodinastareizjave,kakomojetakoipredsjednikaTadi}a,da – naime – zemqe regije moraju sura|ivati na ekonomskom planu, pa i zajedni~ki nastupati na tre}im tr`i{tima, i to u vlastitominteresu. Dotaknutaje,me|utim,ijednavrlozanimqiva, a i zna~ajna tema: re`im na granicama nakon {to Hrvatska u|e u Evropsku uniju. No, najave kako je o tome postignut sporazum~inemisenesamopreurawenima, nego dobrim dijelom i naivnima. Nikakav sporazum o tome, ma koliko bio potreban, nijemogu}bezEU.Zemqeregijetrebajuse najprije obratiti Uniji i objasniti kako bibukvalnoprimjewivawewezinihpropisa na grani~ni re`im izme|u Hrvatske i wezinih susjeda moglo ozbiqno ugroziti te{koismukomostvarenerezultateregionalne suradwe, a tako|er i „izmaknuti tlo pod nogama“ svima koji rade na ponovnom uspostavqawu uzajamnog povjerewa i me|usobnog razumijevawa u regiji. Mo`da bituprimjerNordijskogsavjetabiodobar zaugledawe,~akizakopirawe,ali–vaqa

jo{jednomnaglasiti–otomenajprijetrebarazgovaratisEvropskomunijom,jerHrvatska ve} i sada, nakon zavr{etka pregovorao~lanstvuireferendumaoulaskunije u svim svojim odlukama potpuno slobodna. Zakqu~no, vrijedilo bi jo{ spomenuti kako ~iwenica da se Bosna i Hercegovina nije mogla pridru`iti (ni) sporazumu SrbijeiHrvatskeona~inusu|ewapo~initeqima ratnih zlo~ina (jer trojica ~lanova Predsjedni{tva nisu mogli uskladiti mi{qeweotome)upravobolnosvjedo~idaje BiHidaqeneuralgi~nato~kacijeleregije. Takva kakva jest, ona je naprosto nefunkcionalnaiostat}etakvomsvedokbudeustrojenapremaDejtonskomsporazumui dok se prema tome sporazumu budemo odnosilikaoprema„svetojkravi“.Dejtonjebio jedinoispasonosnorje{ewekadajepostignut,alidanasjebremepodkojimstewecijelaBiH,danasjezanekekao{vedskistol skojegauzimajusamoono{toimsesvi|a,a drugozanemaruju,danasjeparavanizakojega se sakrivaju oni koji neskriveno pri`eqkuju raspad BiH. [to se mene ti~e, uvijek sam smatrao i smatram i daqe da je odr`avawejedinstvene,aliifunkcionalneBiHkqu~nozadugoro~nustabilnostcijeleregije.NemoguprimijetitidajeutomekontekstususretnaJahorinidoniobilo kakav pomak. No, da me se ne bi pogre{norazumjelo,dobrojedajeodr`anitubi praksusvakakovaqalonastaviti,stimeda u trojnu multilateralu budu postupno ukqu~ivane i druge zemqe regije. Ako to uspijemoostvaritiiakotakvimsastancima bude mogu}e udahnuti vi{e politi~ke voqezastvarnepromjeneisposobnostida seostvarekonkretnirezultati,ondajeregijanapravomeputu.Ameni,kaopredsjednikuRepublikeHrvatskekrozpunihdeset godina, mo`e biti samo drago {to sam pomogaotrasirawutogaputa. (autor je biv{i predsednik Hrvatske)

nedeqa5.februar2012.

c m y

dnevnik

SKUP[TINE REPUBLIKE CRNE GORE

KARMA KOMA

nastavqa \in|i}em litike Srbije prema dr`avama iz okru`ewa. Mislim da je time sve re~enoomisijikojuovacrkvaima u Crnoj Gori. A tu`ba o kojoj je re~jesamomalisegmentuukupnom mozaiku oponirawa SPC dr`avi CrnojGori.Svaimovinakojomdanasraspola`eSPCuCrnojGori jedr`avnaimovina,kojajeokupacijom i nasilnom aneksijom Crne Gore iz 1918. oduzeta Kraqevini CrnojGori.OdlukaSrbijedabude deoovogsporanastraniSPCnije dobra poruka i ne doprinosi daqem ja~awu na{ih me|udr`avnih odnosa. l Da li stoji ocena, izre~ena u srcu Podgorice, da ste zapravo Vi predvodnik struje „ekstremnih crnogorskih nacionalista”? –Teratemedasuvim~iwenicamaotpo~nemodgovornaovubesmislicu.Moglobibitidasamzauzdizawe evropske Srbije do 2000. u~iniovi{enegosada{wivrhSrbije.Samonekolikoprimera: Naprole}e1996.smoprofesor Novak Kilibarda i ja okupili u Gra|anskom savezu srpsku opoziciju da je ujediwujemo. Od Zorana \in|i}a,VukaDra{kovi}a,VojislavaKo{tunice…do@arkaKora}a i Vesne Pe{i}. No, to je i dan kada je u „Srpskoj re~i” iza{aotekstoocuVojislavaKo{tunice,kojijezbogtoganapustiosastanak.NamolbuZorana\in|i}a, tokom protesta sam obilazio me|unarodne ~inioce da bih ih sa autoritetom antiratnog politi~ara, sa qudima iz SDP-a, ube|ivali da odustanu od podr{ke „garantu mira“ u post-dejtonskoj Srbiji–Milo{evi}u.Klu~nezemqe su, naime, imale usagla{en stav: “opozicija je vi{e nacionalisti~ka od Milo{evi}a“. A na{a poruka je bila iskrena: ”Ta~na je konstatacija o wihovom nacionalizmu,alioninisuratnama{inerijaidone}edemokratizacijuSrbije”.NekapogledajukoseizCrne Gore me|u prvima obratio demonstrantima sa prozora Demokratskestranke.Sli~nihprimera

ima i previ{e za jedanintervju. U svakom slu~aju, optu`be koje ste naveli deo su iste staretehnologijeetiketirawaiu}utkivawa qudikojinikadanisu bili politi~ki deo onog {to Hag kvalifikuje kao “zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat“. Jedino SDP u sada{wem sastavuSkup{tineCrneGore,osimmawinskihpartija,nijebio deo velikosrpskog projekta tokom ratnihgodina.Tajnamse greh o~igledno ne da oprostiti, pa je svaki Crnogorac po definiciji negacija velikosrpstva a oni velikosrpstvo izjedna~avajusasrpstvom. Kada se upotrebi takvaetiketazanekoga ko je lider jedine autenti~neevropske, gra|anske i antiratne stranke u Crnoj Gori, onda je tovrhunacbe{~a{}a. l Ipak, mnogo je onih koji tvrde da se vlasti u Beogradu i Podgorici „savr{eno dopuwavaju”, odnosno da jedni druge odli~no koriste kao mamac za skretawe pa`we kada kod ku}e ne ide ba{ najboqe? –Sli~neocenesemogu~utiiu delu crnogorske javnosti. Ne sporimdanekozaistaimapotrebuda iuSrbijiiuCrnojGorimanipuli{e ozbiqnim pitawima odnosa dvezemqe.No,~iwenica{toneko manipuli{etimpitawimanezna~idatiprobleminepostojeida ih nije potrebno re{avati , tj. da trebazabijatiglavuupesak.UCrnoj Gori narasta svest o istorijskomkontinuitetuproblema. l Ali kako tuma~ite ~iwenicu da svi susreti dr`avnih zvani~nika Srbije i Crne Gore

3

Zatrpaniiodtrpani

T

odi{u prijateqstvom, qubavqu, razumevawem... da bi koliko sutra opet bile razmewene optu`be za hegemonizam, podr{ku kriminalu... – Uvek u razgovorima sa svojim srpskim kolegama iskreno saop{tavamsvojevi|eweodnosadvezemqe, sa svim problemima koji te odnoseoptere}uju.Ube|ensamdaje takav iskren odnos najve}i dokaz dobrihnamera,prijateqstvairazumevawa. Otvorenim izno{ewem stavova stvaramo klimu poverewa kakvatrebadapostojiizme|uzvani~nika na{e dve bliske dr`ave. Tojepreduslovdabismo,uduhupolitikedobrosusedstvairegionalnesaradwe,re{avaliproblemetamo gde oni postoje. Ostalo mo`e li~itinalicemerstvo,iliizservilnosti,iliiznemo}neagresivnosti. n Miroslav Staji}

e{kodaimai~egaotrcanijegoddosetke kakoje„putareiznenadiosnegufebruaru“, jedino svakako starije i otrcanije odtogasamajetabela,vla`na,hladnaineugodnatvarkojapadanazemqudapokrijesve `iveimrtve,onakoyojsovski,sveosimzveriweg traga koji, naprotiv, efikasno otkriva:eno,pogleda{u~istiinedirnutisne`ni nanos,iugleda{stazukojomjepro{laZver, leposevidiiodaklejedo{laikudasezaputila.Mo`dajeto,tazverootkriva~kasvrha, bila deo bo`ije promisli, jer druk~ije je nemogu}e objasniti ~emu uop{te slu`i ta besmislenai{tetnamokrapojavakojaugrdobnazimskadobadu{manskiprekrijezelenulepotusvetaisakrijejeod~ovekoviho~iju,takodamuseceosvetukojem`ividoimastranimineprijateqskim,sluzavimihladnim.Pa ~oveku ostane samo to da tu`no i nemo}no gledautupojavuteda~ekadajenestane,ida se pod wenim vla`nim tragom ponovo uka`e rodna mu planeta, da ponovo sine u wegovim o~imazelenai{arenalepotatre}egkamena odSunca. Pra{taj, nedu`ni ~itao~e, nije da me ne{tobiloposebnoudarilonapoetskustranu, negoetotako,dugajetobilano},dugairu`nosne`na,pasamdumaootomeikoje~emu drugomdrndaju}iseautobusomodZagrebau petakuve~edoBeogradausubotuujutru,aizme|uZagrebaiBeograda,izme|upetkaisubote, padao je sneg, sneg i jo{ snega, a nas smo{estoro,dvavoza~ai~ak~etvoroputnika,zavejaniodozgoizasoqeniodozdolagano promicali kroz panonsku no} i na koncu se bezbednodovuklikudasmoinaumili,jure}i zanekimsvojimsvrhamaizme|utihdvejuro|a~kih zemaqa u kojima `ive qudi sasvim obi~ni, mada opet i povi{e ~udni: ima li igdedrugdedaqudigovore,mislei`ivetakostrahovitosli~no,adasutolikoulo`iliutodasetakomalorazumeju? Ono {to uop{te nisam znao te no}i dok sam se – uprkos svakome naizgled razumnom savetu – kotrqao niz posavske predele ka u{}u te najdu`e ju`noslovenske reke, jeste dajeteno}ibiloqudisamnogove}imsaobra}ajnim problemima od mene, i to ne makarkojihikakvih,negosuevoli~nopredsednik Srbije i predsednik Hrvatske morali ostatiizano}itinaJahorini,gdesuseina~e na{li ne zarad skijawa nego susreta sa bosanskimglavarima,kojisumno`inanaravno, jer vam je Bosna eto danas takva, zemqa mno`ine. Kako god bilo, i{li su tamo na{i glavari, svi |uture, kanda da nama, svojim podanicima,poka`ukakojeme|uwima,asamimtimime|unama,iznovasveunajboqem redu,{tobi}edaiminijeuspelojersumalo {ta o malo ~emu dogovorili, ali su zato Tadi} i Josipovi} uspeli da se zaglave u smetovima tamo na Jahorini planini – koju

ni sivi soko preleteti ne mo`e, bar ne onaj pomalo kar ak u{ qiv i, onajkoji,siromah, u pesmi `ivi, po{to se u prirodi ne snalazi najboqe – i da vascelu no} (onu istu koju sam ja utro{io klackaju}i se autoputem izme|uwihovihzemaqa,tu`noobespredsedni~enih) provedu tamo, u toj zatrpanoj bosanskoj gori, nepristojno mnogo metara nad nivoommora. A{talisuradilitamotina{ipredsednici,kakolisuubilino}?Sigurnonisu{qemaliilijurilidamelakogmorala,nisuonitakvi, a i ne bi bilo uzorito. Mo`da su igrali dru{tvene igre, mo`da ~etovali i lajkovali, ilisutektrivijalnospavali,amoradasedobrospavanatimvisinama,nakojimaseionakoni{tadrugonemo`eraditi.Nemislimna visinedr`avni~kenegonadmorske. Idoksutakodvana{apredsednikaspokojno lalala, a da ja o tome ba{ ni{ta nisam znao,nasse{estorodoklatilodograni~nog prelaza,zapetmunutapre{lohrvatskukontrolu,dabismoseondanasrpskojstranizaglavili~itavihpedesetipetminuta,izneznanihinamaneobja{wenih,amo`daineobja{wivih razloga. No} je beskrajno sporim korakomodmicalakajutru,snegjesipaoisipao po krovu kao da je ceo svemir re{io da namseistresenaglave,amismo~ekali,~ekali,~ekali...Pukajesre}a,iline~ijitrenutakslabosti,{tosmouop{teikadapro{li, {to jo{ nismo tamo, na granici, na ledini izme|u zemqe jednog usnulog predsednika i zemqe drugog usnulog predsednika, koji eto idili~no ~ekahu da im se prokr~i put, pa da namsevrate,dakakobezsuvi{nihgrani~nih formalnosti.Onesurezervisanezanas,nedostojnepodanike,atata~kauprostoruizme|upodru~janadle`nostijednogidrugogjedanjebezdanilimbukojimo`e{upastiduboko,mo`daitakodubokodatesatima,danima ili mesecima ne prona|u. Evo, nas je prona{lo nakon jednog dugog i besmislenog sata,amoglonasjenikadaneprona}i,~ini mise,inikomeni{ta. I to je ta stvarnost tih na{ih zemaqa i onoga izme|u, a sve ostalo su odvi{e lepe pri~e, dostojne sve~anih vladarskih terevenki.Iotomebitrebalovladaridamisle idau~inedatonestane,alinijeba{daoni znajuidamare,tojeispodwihovogradara. AitaPanonija,bratemili,dubokojetodole,nevidisetosJahorine,gdesuncejo{samono}unesija,alizatonamsijajupredsednici,namese~iniilibezwe. n Teofil Pan~i}

SRPSKI POKRET OBNOVE I DEMOKRATSKA STRANKA – OPTU@BE I KOMENTARI

BorisipaknijeSloba otpredsednik Srpskog pokreta obnove @ika Gojkovi}optu`iojeDemokratsku stranku da vodi „sramnukampawu”protivSPO-a „nana~indostojanre`imaSlobodanaMilo{evi}a”itimedodao jo{ ne{to na temu, ranije otvorenuujavnosti,„vra}alise Srbija u doba devedesetih„. Dodu{e, u izjavi koju je Gojkovi}, ina~enarodniposlanikizSombora, dostavio medijima, on pi{eojednomslu~aju-oveziDS-a i ministra Sr|ana Sre}kovi}a, koga je SPO-a pro{log decembra svrgnuo s mesta potpredsednikastranke.IuvezistimokakojeGojkovi}daqenaveo-obra~unu demokrata sa SPO-om i pokretom„Preokret”. –NaravnodabitobilaprejakakonstatacijadajeDSistiili sli~an sa re`imom Slobodana Milo{evi}a. Ne `elim da budem tendenciozan: naravno da BorisTadi}nijeSlobodanMilo{evi}inaravnodasuzavreme DS-a neke stvari poboq{ane – obja{wava Gojkovi} za „Dnevnik”.–Ali,ono{tonasbolije velika bliskost izme|u DS-a i SPS-a, to wihovo veoma lako usagla{avawe stavova, a koji su ~estodistanciraniodonog{to je bio deo svih programa demokratskih stranaka devedesetih godina. Konkretno, ka`e, re~ je o ~etiri zakona koje su predlagali SPO i druge stranke: otvarawe dosijea, naturalna restitucija, preispitivawe privatizacije i lustracijakoja,dodajeGojkovi}, nikadadokrajanijesprovedena. –Tonamakazujedasenedostatak`eqedasetoostvari,akoji

P

evidentno postoji kod SPS-a, preneoinaDS.Mitotakovidimo – obja{wava potpredsednik Srpskogpokretaobnove.Inapomiwedajeidaqeuverenutoda posledwidoga|ajiuSPO-uimaju vezu sa medijskom kampawom protiv wih, jer „nismo mi mala decapadanemo`emodashvatimodasetakvestvarinede{avajusvimstrankama,alidasamou SPO-usti`uujavnost”. Naime,poslesmeneSre}kovi}azbogwegovogprotivqewanovoj(kosovskoj)politicistranke i saradwi sa Liberalno demokratskom partijom, pobunilo se i nekoliko lokalnih funkcio- neraSPO-a.Onisujavnotra`ili ostavku lidera SPO Vuka

menebilizadr`alabira~kotelo. –Naprostosenijednastranka danasnapoliti~kojsceniSrbije ne pona{a kao Slobodan Milo{evi} i tada{wi SPS, jer uop{tevi{enijetovreme–ka`eLazi}. Onjeurazgovoruza„Dnevnik” podsetio da je Dra{kovi} u demokratskojvlastiod2003.godine, da je bio ministar spoqnih poslova, a da je i danas wegov SPO deo vladaju}e koalicije. Ali, dodaje, ne mo`e se wihov unutarstana~kisukobprenositi u koaliciju „Za evropsku Srbiju”. – Druga stvar, ako neko `eli dapri~aostrankama,ondatreba

SPO se „zamrzao” u parlamentu PoslaniciSrpskogpokretaobnoveurepubli~komparlamentu ne}eu~estvovatiuraduskup{tinskeve}inedok,kakojeobrazlo`enoustrana~komsaop{tewu,nebudurazre{eniSr|anSre}kovi}iSawa^ekovi}i„neobustaviseorkestriranakampawaprotivSPO,kojomdirigujuqudiizvrhadr`avnevlasti”.„ProtagonistiteitakvesramnekampawesuupravoSr|anSre}kovi}iSawa^ekovi},kojisuodlu~ilidaokrenule|aibacesekamenomna SPOkojiihjeipostavionavisokedr`avnefunkcije,apodr{ku zatoimpru`ajuwihovekolegeizvladaju}eosovinedemokratai socijalista”,tvrdiNemawaStarovi},portparolSPO. Dra{kovi}a,azatimsupromptno iskqu~eni iz stranke „zbog nerada”. DemokrateuBeogradusunegiraledastimimajuikakveveze,a predsednikGradskogodboraDSauSomboruSini{aLazi}smatradaDra{kovi}evastrankaizjavama svojih funkcionera, koje su„li~neineadekvatne”,tra`i sebimedijskiprostoripoku{avadasakrijeunutra{weproble-

re}i da je DS unutar sebe imao demokratske procese u proteklih 20 godina – napomiwe Lazi},nabrajaju}ipritomunutarstrana~ke izbore i predsedni~kekandidate:Zorana\in|i}ai Dragoquba Mi}unovi}a, zatim Slobodana Vuksanovi}a i Zorana \i|i}a, pa Borisa Tadi}a i Zorana @ivkovi}a. –S druge strane, imate stranake ~iji liderisutu„zakucani„20godinai

kojisu,poprirodistvari,zasi}eni.Zatonekiodwihpoku{avajudaunesupromeneunutartih organizacija. To je ono ~ega je svakonormalankoposmatrapoliti~kuscenuuSrbijisvestan. Komentari{u}i polemiku DS-aiSPO-a,~lanPredsedsedni{tvaSrpskenaprednestranke IgorMirovi}izNovogSadaka`e da je ranije u politici bilo vi{eideala,adajedanassvepitawematematike,brojaonihkoji glasaju i wihove bezrezervne lojalnosti. –ZbogtogajeDSpo~elavrlo grubodanastupapremadoju~era{wimkoalicionimpartnerima. Nas to raduje. Mi kao oponentska partija `elimo da oni propadnunaizborima,aradujemose {to su u wihovim nastupima i opredelewu ideali dovedeni do nule – rekao je Mirovi} za „Dnevnik”. OnjekazaodaniSNSnijeuspeladaidealkaokqu~politi~keborbepodigneba{napijedestal, ali da je ideal kod konkurencije„zga`eniublatu„,pase zato, smatra, i te wihove me|ustrana~ke rasprave svode na goli obra~un oko „brojeva i interesa”. Paradoksalnoje,kakotoka`e Mirovi},dajedanasmnogovi{e nego devedesetih razvijena partijskadr`ava. –Devedesetihseimimostranaka moglo napredovati i zaposliti i mogao se stvarati privatni biznis {irih razmera, {tojeparadoksalno,aliistinito,mnogovi{enegodanaskadaje svepodkontrolomDS-a.Bilaje ondaizra`enijaislobodagovora,mi{qewaijavnogdelovawa.

DSiSPSveoma lakousagla{avaju stavovakojisu~esto distanciraniodonog {tojebiodeo programademokratskih stranakadevedesetih (@ikaGojkovi},SPO)

Nijednasestranka danasnapoliti~koj sceniSrbijenepona{a kaoSlobodan Milo{evi}itada{wi SPS,jeruop{tevi{e nijetovreme (Sini{aLazi},DS)

A brojni su primeri i u drugim oblastima–navodiMirovi}. Kaoilustraciju,onnavodida u oblasti kulture danas postoji „dirigovani sau~esni~ki odnos„ izme|u pojedinih kulturnih poslenika koji su na „politi~kofondovskom miqeu„ vladaju}ih stranaka i imaju prednost u odnosu na one druge koji `ele da budu apsolutno nezavisni i slobodni.Bilojetogairanije,priznaje, ali smatra da su to bili „sporadi~ni slu~ajevi”, dok su danas„pravilosakojimsegotovosvimire”. – U tome le`i najve}a opasnost. Devedesetih godina se opozicionestrankeiraznikrugoviu{irojjavnostinisuslagalisamnogimtemamaijavnosuto izra`avali. A danas je neslagawezatvorenoilijepostaloprivilegija politi~kih stranaka koje, naravno, nemaju i monopol nadtimprocesom.Javnostjepot-

punozanemarena.Akrivaczato jeDS,kojajestvorilatakavparapoliti~kiimedijskisistem– tvrdifunkcionerSNS-a. No,to{toMirovi}navodisu za demokratu Lazi}a „neta~ni, subjektivni i neodgovorni” komentari.O~iglednoje,smatra,da seve}vodipredizbornakampawa idaSNStakopoku{avadaprivu~e{tovi{ebira~kogtela. – SNS treba najpre da uveri gra|anedasuzaistazaevropske vrednosti.Ovako,tojemo`dasamotrendinameradasedopadnu bira~ima – ka`e Lazi}. I  podse}anatodajeMirovi}itekako bionapoliti~kojsceniuvreme kadasudono{enizakonikojisu spre~avali slobodu re~i i kada je bilo mnogo mawe medija, a da ih je danas mno{tvo, privatnih, pisanihielektronskih,tedaje „nemogu}e da ih jedna stranka potpunokontroli{e„. n Sne`ana N. Kova~evi}

4

obzirom na argumenatcijuiocenekojesusemogle ~uti u raspravi koja se predUstavnimsudomSrbijevodi povodom incijative za ocenu ustavnosti Zakona o nadle`nostimaiStatutaVojvodine,akoju su podnele poslani~ke grupe DSS i NS, postavqa se pitawe da li su i motivi pokretawa i sam tok ovog procesa u pravnim ili ~isto politi~kim vodama. Odnosno,dovodilisupitawekakav-takav ustavni kompromis o ograni~avawu centralne vlasti pokrajinskom i lokalnom autnomijom, s obzirom na sklonost ne ba{ bezna~ajnog dela ovda{wih politi~kih aktera da teritorijalnu samoupravu prihvataju tek kao puku amdinistrativnu podelu dr`avne teritorije, koja ne ukqu~uje i vertikalnu podelu mo}i.Mo`dajeizbogtogaprvi ~ovekUstavnogsudaSrbijeovih danaprocenioda}eprocespovodom inicijative DSS-a i NS-a biti„dugimukotrpan”. Politi~ki analiti~ar dr Jovan Kom{i} smatra da je uloga Ustavnogsudaveomava`nauovakvimprocesima,kakobiseonemogu}ilo da se ta pitawa svedu na trenutne odnose politi~kih snagaistrana~keinterpretacije pravne norme iz ugla aktuelnog momenta, {to je kod nas ~estoslu~aj. –Na`alost,pitaweautnomije Vojvodineodsamogpo~etkarealizacijeustavnihnormipolitizovanojeodstraneodre|enihpoliti~kih partija. I sude}i po ideolo{kimpozicijamaizahtevima tih partija i wihovih istaknutih zvani~nika, koji uz to imaju i neke profesionalne titule,tujere~oklasi~nojpoliti~koj instrumentalizaciji jedneozbiqneteme,odnosnote`wi daseostvari{tojeve}amogu}a politi~ka dobit, posebno u predizbornommomentu–ocenio jeKom{i}za„Dnevnik”.

S

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

POLITI^KA ILI PRAVNA PRIRODA PROCESA PRED USS O VOJVO\ANSKIM NADLE@NOSTIMA

Izme|u evropske i Srbije 19. veka Me|utim, samo otvarawe raspraveovojvo|anskomStatutui Zakonuonadle`nostima,powegovimre~ima,nebismelonikoga da iznenadi, napomiwu}i da natakveraspravetrebadasenavikavamo ako ho}em da budemo pravnadr`va. –Nemogusvapitawadokraja biti precizirana ustavnim odredbama. Uostalom, kad su nastajale regionalne dr`ave poput [panije, postojao je niz otvorenih pitawa oko institucionalnog regulisawa regio- nalnihautonomija,{tojetako|e re{avano preko instituta ustavnogsuda–naveojesagovornik„Dnevnika”. Kom{i} je ukazao da Ustav Srbije ograni~ava centralnu vlast, ali na~elnim odredbama, {tojebilaiosnovazadono{ewe Statuta i Zakona o nadle`nostima, koji su potvr|eni u republi~kom parlamentu. On je pritomedodaodaUstavtako|e omogu}avaidacentralnavlast pokrajinama poveri odre|ene nadle`nosti. No, kako ukazuje na{ sagovornik, pravna pitawa u svojoj matrici uvek imaju politi~kuprirodu.Auaktuelnom slu~aju,smatraKom{i},re~jeo poku{aju da se ospori zapravo “ne{to{tojesadr`ajevropeizacijeSrbije”. –AautnomijaVojvodinejeste konkretan plan evropeizacije Srbije–kategori~anjedrKom{i}.

Powegovimre~ima,ovdejezatoproblemufilozofskompoimawu autnomije i podele mo}i, po{to ima onih pravnika i politi~ara koji dr`avu jo{ uvek tretiraju kao hijerarhizovanu, odnosnokaodr`avu19.veka. –Me|utim,evropskatradicija konstitucionalne demokratije podrazumeva prilago|avawe politika i institucija heterogenoj i pluralnoj dru{tvenoj osnovi,ukqu~uju}iivertikalnu podelumo}i–ukazaojeKom{i}. I profesor Pravnog fakultetauBeogradudrStevanLili} oceniojedainicijativazaosporavaweustavnostizakonaonadle`nostima nije zasnovana na pravnimargumentima,ve}napoliti~kim. –Mislimdajeovainicijativaveomapoliti~kimotivisana, {tosepotvr|ujeitimedasuje podnele dve poslani~ke grupe, koje u svom programu zagovaraju centralisti~ki model Srbije – kazaojedrLili}zana{list. Lili} napomiwe da Ustav Srbije, uprkos wegovim brojnimprotivre~nostima,ipakgarantuje pravo na pokrajinsku autonomiju. Druga je stvar, dodaje, {to pojedine politi~ke partijeipaksmatrajudatotako netrebadabude,ve}poku{avajudatuautonomijusvedunaadministrativnu. –Ovdeseizgledaotvarapitawe treba li Srbija da bude dr`ava sa odgovaraju}im pokraji-

nama ili regionima, ili, pak, treba da bude centralizovana dr`ava.Obetepoliti~kepozicije jesu legitimne, ali Ustav stojijasnonastanovi{tudapostoji pokrajinska autnomija. Naime,u~lanu12.Ustavaizri~ito pi{e da je dr`avna vlast ograni~ena pokrajinskom autnomijom i lokalnom samoupravom. To zna~i da je pokrajinska autonomijazagarantovana.Realno, to se prakti~no odnosi na autonomiju Vojvodine, iako UstavgovoriioautonomijiKosova i Metohije i to kao o su{tinskoj autnomiji, ali je to pitawe u potpuno drugom kontekstu u odnosu na vojvo|ansku autnomiju, jer prakti~no nije dostupno. Uostalom, nije donet ni zakon koji bi definisao su{tinskuautnomijuKosovaiMetohije,iakojetobilaobaveza– ukazuje profesor Lili}, dodav{idaUstavomogu}avaiformirawenovihpokrajina. Lili},ina~e,smatradajepokrajinska autonomija posebno pitaweiukontekstuevropskih integracijaSrbije.Naime,onje ukazaonatodaUstavSrbijestatus pokrajina odre|uje razli~itoiuzdostakontradiktornosti i protivre~nosti. To je, uostalom, uo~ila i Venecijanska komisija u analizi Ustava, u kojoj je posebno apostrofirala pitawe pokrajinske autnomije uz ocenu da ono mora da se doradi. OnjeoceniodajeZakononadle`nostima APV, donet 2009. godine,uskladusaUstavom,kaoi dajetajZakondoneturepubli~kom parlamentu, koji je dao i prethodnu saglasnost za Statut Vojvodine. Stoga, po wegovim re~ima,razlozizbogkojihseti akti osporavaju svode se neodr`ivu argumentaciju po kojoj se tim aktima navodno ograni~ava zakonodavna nadle`nost centralnevlasti. n Branka Dragovi}-Savi}

DSS PREDSTAVIO PROGRAM EKONOMSKOG RAZVOJA VOJVODINE

Ko{tunica: Samo neutralnost donosi napredak emokratska stranka Srbije adastrankakojuvodinudiodgovor predstavilajeju~euNovom kakotouraditikrozsvojeprograSadu svoj Program ekonommerazvojakojigovoreopoqopriskog razvoja Vojvodine, za koji je vredi,industriji,energetici,grapredsednik stranke dr Vojislav |evinarstvu, saobra}aju, turizmu, Ko{tunicarekaodaje„prvi,prajavnomiprivatnomsektoru,putnoj viirealniprogramrazvojaseverinfrastrukturiiza{titi`ivotne pokrajine, koji se zasniva na nesredine. idejiDSS-adazemqasvojubudu}Navode}idajeuVojvodinibroj nosttrebadagradinapoliti~koj stanovnika opao za 100.000, da je ivojnojneutralnosti”.Ko{tunistopa zaposlenosti pala sa 44 odca je na strana~kom skupu, koji je stou2010.na35procenatau2011. odr`anuNovosadskomsajmu,rekao godini,dajenezaposlenostve}aod da vlast u Vojvodini „neprekidno republi~kog proseka i da je prozasipa evropskim bajkama“, da je {lognovembraiznosila24odsto, EUpretvorilau„dogmuva`nijuod dokjenanivouSrbijebila23pro`ivota“,adasedanasupokrajinii cenata, kao i da vojvo|anska sela celojzemqi`ivinajgoreuposledodumirutedaje20.000ku}aprazno, wihdesetakgodina. –Na{ekonomskiprogram se zasniva na jasnoj ideji da „Ogromna energija interesSrbijenijedapostarasipala se da se podr`avi ne ~lanica EU. Naprotiv, Vojvodina, pa ni ustavqivawe interesSrbijejedabudepowene autonomije ne}e biti liti~kineutralnaidarazvija{toboquekonomskusanimalo lak posao” radwu i sa dr`avama ~lanicama EU i svim dr`avama kojeimajuinteresdanaobostranoj predsednikDSS-ajerekaodajeto koristi sara|uju sa Srbijom – redanas realno stawe u pokrajini i kaojeKo{tunica. dajepotrebanvelikitruddasepoPowegovimre~ima,neuporedikrenewenrazvoj. vojeve}akoristdaSrbijabudepo–Posebnozabriwavanaru{avaliti~kineutralna,negodapostawe ustavnog poretka Srbije, usvane~lanicaEU,atoseposebnoodjawemneustavnogStatutapokrajinosinapoqoprivreduzemqe.Onje ne–kazaojeKo{tunica.–Osnovni oceniodajerealnijedasesrpska ciqDSS-ajestesna`anprivredni poqoprivreda„nave~itomputuza razvoj Vojvodine, koji omogu}ava EU“ uni{ti, nego da napreduje. A Ustav Srbije. Zato je od neprocepoqoprivreda,kakojenaveo,„nije wiveva`nostizadugotrajanistadogma,ve}sam`ivot,inijenamse bilan razvoj Vojvodine da se Staigrati sa wenom sudbinom zarad tutpromeniiupotpunostiusklalepih,alipraznihpri~aipropadi sa ustavnim odredbama. Ni magandeorajuEU“. we,nivi{e. Ko{tunicajekazaodajeVojvoPo wegovim re~ima, ogromna dinidanasprekopotrebansna`an energijarasipalasedase„podr`aekonomskirazvoj,ane„zamajavawe vi Vojvodina“ pa i ustavqivawe naroda“kako}eEUdare{avanaweneautonomijene}ebiti„nima{eprobleme. lolakposao“. –GotovojenepristojnodaqeobProgram ekonomskog razvoja mawivati gra|ane kako }e EU da Vojvodine detaqno je predstavio nampoklawapare.Nikadanijebipotpredsednik DSS-a i predsedlo, a nikada i ne}e biti besplatnik Ekonomskog saveta stranke nogru~ka–dodaojeliderDSS-ai NenadPopovi},kojijejedanodweistakaodasamogra|aniSrbijemogovihautora.Popovi}jekazaoda gudastvoreboquibogatijuzemqu, jere~ostrate{komdokumentuko-

D

jim se trasira put ka ekonomskom oporavkuVojvodine,adasuutome dvanajva`nijaciqa–zapo{qavawe i razvoj vojvo|anske privrede. Powegovimre~ima,izaovogdokumenta stoje stru~ni i odgovorni qudi, ekonomisti i privrednici, strana~keinestrana~keli~nosti. Uprogramu~ijajedeviza„Zaboqi `ivot Banata, Ba~kei Srema“ navodiserealizacijaenergetskog sporazuma sa Rusijom po kome bi Vojvodinabila„naftno-gasno~vori{te Balkana“, modernizacija petrohemijskog kompleksa koja bi trebalo da donese godi{wi izvoz od500milionaevra,sanacijakanalaDunav-Tisa-Dunavinavodwavawe 500.000 hektara oranica, izgradwalukaimultimodalnihterminalanaDunavukao „koridoru zapo{qavawa“ , modernizacija `elezni~ke prugeodSuboticeprekoNovogSadadoBeogradatakoda setarelacijaprelazizane{tovi{eodsata... Skupu su se obratili i predsednik Pokrajinskog odbora DSS-azaVojvodinuBranislavRistivojevi},kaoiprvi~oveknovosadskogodboraBorkoIli},nosilac izborne liste te stranke za NoviSad.Ristivojevi}jeokupqenepozvaodapodr`eProgramekonomskog razvoja Vojvodine DSS-a i da hrabro i bez straha mewaju stvarnost. – Da su na{i preci mislili da stvarnostnemo`edasemewa,ovde bi jo{ uvek bila Austrougarska. Ali,nije–rekaojeRistivojevi}. Ili} je, pak, kazao da je Novi Sadnekadabiogradukomesuradilefabrikeigradkulture,Srpska Atina,adajedanas„provincija“u kojoj,kakojenaveo,nemainvesticija, a gradona~elnik, sa ameri~kim ambasadorom, otvara suvenirnicunakejuiumestoobe}anihmostova di`e „mosti}“ kod Ribarskogostrva. –Onikojisuodgradanapravili provincijumorajudaodudabiNoviSad`iveo–poru~iojeIli}. n Sne`ana N. Kova~evi}

GDE SMO I KUDA IDEMO: TELEKOM SRBIJA, @ELEZARA SMEDEREVO...

Sve }e to narod platiti Pi{e: Pavle Mihajlovi} regodinuipodana,glavnaraspravaumedijimabilajedali VladaSrbijetrebailinetreba da proda svoj udeo u „Telekomu Srbija”. Tada je premijer Cvetkovi} izjavio: „Ekonomska nauka je kaoaksiomstaviladajeprivatnasvojinaefikasnijaoddr`avne.Prodaja’TelekomaSrbija’usu{tini zna~idajednopreduze}eizmaweefikasnijegoblika svojine prebacujemo u efikasniji svojinski oblik.Tojeirazlogza{toSrbijauop{teprodajeakcije„. Ufebruarunarednegodinekrenulesudakru`e informacijedaprodajane}ei}iglatko.Premijer jetadaizjaviodabezstrate{kogpartnerainovih investicija„Telekom”nemo`edaopstanenakonkurentnomtr`i{tu.Istakaoje,tako|e,dane}eprodavati„Telekom”posvakucenu,alidabiprodajabilaveomapo`eqnakakobisepokriodeficitbuxetaiizbeglodaqedr`avnozadu`ivawe. Bezmalogodinudanakasnije,umnogogorimekonomskimifiskalnimprilikama,VladaSrbijeodlu~ujedase„TelekomSrbija”zadu`iza470milio- naevraidaotkupipaketakcijakompanijeOTEza 380milionaevra.Ostatakodnovogkreditaidena refinansirawestarog.Premijersadaporu~ujedasu „svi na dobitku”, dok generalni direktor tvrdi da }ekompanijabitiuspe{nija,iza}inaberzuivratitikredite. Otkupakcija„Telekoma”samojejedankorakdaqe od liberalizacije tr`i{ta telekomunikacija. Godinamanikonegovoriotomedaseponudijo{licenci za mobilne operatere, ve} dr`ava direktno poma`edominantanpolo`aj„Telekoma”krozgarancijukreditaidirektanotkupusluga,asadaikroz dokapitalizaciju.Ostaleelementeliberalizacije svi,paiVladaSrbije,osptrui{uiusporavaju.Jediniizvestanishodjedadaqeliberalizacije-nikako ne}ebiti. Jer, kako bi dr`ava opravdala sada{wi potez i omogu}ilada„Telekom”zaistavratidugoveinasta-

P

vidapraviprofit,jediniizborkojisename}eza Vladujedanastavida{titiipodr`avadominantan polo`aj„Telekoma”.Ato}enajboqeuraditipreko nastavka ograni~avawa novih ulazaka na tr`i{te. I sve to }e gra|ani Srbije platiti kroz lo{ije i skupqeusluge. Sadrugestrane,jedanodargumenatazaprodajuje i besplatna podela akcija gra|anima i sindikatu. Kadamaloboqerazmislimo,svetootprilikezna~i slede}e:„Telekom”jeuna{eime,paramakojejepozajmiozana{ra~un,otkupioakcijedabiihpoklonioradnicimakojisuve}dugopovla{}eni.Agra|ani kojima budu podeqene akcije svakako ih ne}e dobitibesplatno,jerjesveve}topla}enokrozskupqeilo{ijeuslugenazatvorenomimonopolizovanomtr`i{tu. Prethodnimehanizamneslavnoseponavqausvakompojedina~nomprimeruintervencionizma.Prilikomotkupa@elezareuSmederevuzajedandolar, ponovovidimo`rtvovawerazumneekonomijezarad kratkoro~nogsocijalnogipoliti~kogmira.UVladiSrbijenimaloneskrivajudajeovobilasocijalnamerakakobisespasilaradnamesta.Me|utim,kada`elezarakrenedagomiladugove,sve}etogra|aniSrbijeplatitikroznovozadu`ivawe.Dasedr`ava nije me{ala, privatno restrukturirawe ili dokapitalizacijabimo`daspasilifirmu.Ovakoje mogu}edasevrlobrzosuo~imosa~iwenicomdaje prostoneisplativoda`elezarapostojiuSmederevu,ukolikonikonebudespremandau|eustrate{ko partnerstvoilidajeotkupi.Takobigra|aniSrbijeponovopostalitaocimastodontakojiodumire. Dr`avanijesposobnadaefikasnovodiekonomiju. Resocijalizacija strate{kih grana udaqava Srbijuodefikasnetr`i{neprivrede.Bezliberalizacije kqu~nih sektora ne}e do}i do otvarawa novihradnihmesta,ni`ihcenaiprosperitetazagra|ane.Ekonomskiprincipisenisupromenili,samo suvremenate`aaizboribli`i.Dokgodkompanije ubitnimivelikimgranamabudusocijalneipoliti~ke, a ne ekonomske institucije, gra|ani Srbije grca}eudr`avnimdugovima,neefikasnostiiosaka}enomprivrednomrastu. (autor je ekonomski analiti~ar)

c m y

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

5

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: PRI^A O BROJU SINDIKALNIH GLASOVA BAJKA ILI REALNOST?

Birawemlado`ewe bezkr~mara apapirusuradniciuSrziranawenupoliti~kuorijentakojisusetimakcijama{titili– bijiimalisveaustvarciju, u razmenu  za povlastice po kao{tojebioslu~ajsasindikanosti ni{ta. Wihovi dolasku na vlast. To pokazuje dutima zaposlenih u prosveti – visindikalniliderisusapoliti~boku politi~ku dezorijentaciju, {edugoro~no{kodesindiaklnom kim strankama koje danas ~ine kako sindikalnih vo|a, tako i organizovawu nego {to slu`e da vlastpotpisaliOp{tikolektivukupnogpoliti~kog`ivotauSrprivukunove~lanove. – Sindikalno rukovodstvo veniugovorkojijeodmah“zamrznut” biji.Zanimqivoje,uzto,daekolikih organizacija potpuno je i nikad potom nije “odmrznut”. nomskiprogramstranakanijeono odvojeno od ~lanova, pa kao {to Potpisalisusocijalnisporazum, {to te vo|e imaju prvenstveno u ~lanstvonekontroli{erukovodi to u prisustvu predsednika i vidu kad sa wima pregovaraju. stvo, tako ni rukovodstvo ne mopremijera dr`ave, koji je ostao Uostalom,kakobitoimogloda `edauti~ena~lanove.Eventualmrtvoslovonapapirudodanadaodre|ujewihovizborkadave}ina nidogovorizme|usindikatainena{weg.Sadadeotihistihsindistranaka nema razvijene ekonomkalnih vo|a danima razgovara sa skeprograme–ka`eprofesorLapredstavnicimapartijakojesuih zi}. dobrano“izvozale”,sveu`eqida Ondodajedazadataksindikata ili sa wima sklopi koalicioni nijeda{titizaposleneoddr`ave dogovorkoji}eimomogu}itiulave} od poslodavca, {to zna~i da zakunovuvlastilida,uslu~aju bisesindikalnevo|e,uslu~ajuda danatompoquneprona|e“srodnu isameposleizborapostanuvlast, du{u”,samiidunaizboreuvereni na{leu“konfliktuinteresa”za da,kakotoisti~eQubisavOrboonaj deo zaposlenih kojima je drvi}, predsednik Saveza samostal`ava poslodavac. Kako je dr`ava nih sindikata Srbije, mogu osvoSrbijajo{uveknajve}i,apokazajitiisvihpetodstoglasova,{to loseinajboqigazda–jerjedino zna~icenzus! ona zapo{qava i ispla}uje plate Akovi{ezaistane}emopri~anavreme–ondabiseuproblemu tibajkeve}seokrenutisurovoj na{lonajve}einajbrojnije~lanstvarnosti,kakotoovihdanapostvo.Itoono,zapravo,kojedanas ru~ujeprvi~ovekSrbije,ondase jedinoimasindikalnumo}. kepoliti~kestrankebiobinajsaovako“olako”obe}anomsnagom No, i pored toga {to “dobro” verovatnije{tetanzaobestrane, nesmeujavnostizlaziti.Jer,re`ive oni kojima je dr`ava gazda, jerbisenakrajuijediniidrugi alnosnagasvihsindikatauSrbitonikakonedajepravosindikalosetili izneverenim: stranke ne ji,aimaihpreko20.000,nijeravnimvo|amakojiprimajuplateod natompostotkuglasa~a~akika~lanarinedaodlu~ujuuimezapobidobilenoveglasa~enitisinda bi oni zaista svi poslu{ali slenim s kim i kada }e ulaziti u dikatipovlastice,ilibaremnisindikalnevo|eiglasalizawih politi~kisavez.Niti,uostalom, kom taj dil ne bi doneo ne{to ilizaonekojeoniuovomvremenu imagarancijeda}eradniknatajopipqivo, osim, dakako, naju`im „birawamlado`ewe”–izaberu. nom glasawu poslu{ati “savet” rukovodstvima stranaka i sindiNaime,nespornojeda kata: i jedini i drugi dobisuuevropskimzemqama li bi na raspolagawe jo{ Eventualni dogovor izme|u sindikati ~esto bili jedno sredstvo za manipulapovezani sa politi~kim sindikata i neke politi~ke stranke ciju – obja{wava na{ sagopartijama, naj~e{}e sobio bi najverovatnije {tetan za obe vornik. cijaldemokratskimapoBiv{a ministarka socistrane, jer bi se na kraju i jedini nekadisadesno-populijalne politike Gordana i drugi osetili izneverenim sti~kim,alinetako,obMatkovi}, sada savetnik ja{wava za na{ list predsednika dr`ave, u inprofesorMladenLazi} tervjusana{listiistakla saFilozofskogfakultetauBeoonogakogapla}adaga{titiane je da se sti~e utisak da se od pogradukojisegodinamabavisindidavodipolitiku. ~etkademokratskihpromenauSrkatima,daseizredovasindikal–Ovda{wesindikalneorgani- bijiu~vrstiloverovawedajedino nihvo|aregrutuju~lanovivlade. zacijeve}suvi{eoddvedecenije mandati u Narodnoj skup{tini –Tesuvezekori{}eneradimou dubokoj krizi: broj ~lanova se ne{to zna~e; drugim re~ima, da bilizacije ~lanstva tokom predsmawuje, sindikalno rukovodstvo drugi pravci i modeli delovawa, izborne kampawe, odnosno radi nemastvarnidemokratskilegiti- doliucenekrozglasaweuparlapomo}i ideolo{ki srodnim mitet, a sindikalne akcije ogra- mentu, ne obezbe|uju promene. strankamadado|unavlastuo~eni~enesuskoroiskqu~ivonalo- Profesor Lazi} se sla`e sa takivawu da budu}a vlada za{titi kalninivo.Setimosesamopotpu- kvom ocenom, dodaju}i da su, i to interese zaposlenih. Ono {to, nog sloma poku{aja rukovodstva zbog potpunog uru{avawa svega me|utim, sada{wu politi~ku aksindikatadapro{legodineorga- {to predstavqa demokratiju, na tivnost SSSS najvi{e razlikuje nizujuprvomajskeproteste–isti- dana{wojsrpskojpoliti~kojsceod takve tradicije jeste “neideo~eprofesorLazi}. nisamostrankeostalekaokoleklogi~nost”, odnosno spremnost Powegovimre~ima,~akiuspe- tivniakterikojiodlu~ujuivlarukovodstva da ponudi saradwu {ne akcije pojedinih sindikata, daju–pasezbogtogabezwihnibilokojoj(ve}oj)stranci,bezobzbog evidetno sebi~nih interesa {tainemo`e.

N

– Krajem devedesetih, pored opozicionih politi~kih stranaka, zna~ajnu ulogu u dru{tvenim promenama imala su dva oblika kolektivnog delovawa: dru{tveni pokret i nevladine organizacije. Energija i masa dru{tvenih pokreta osigurala je kqu~ne resursezapromenuvladaju}egre`ima,doksunevladineorganizacije pomagaleopozicionimstrankama u mobilizaciji tih pokreta – navodiprof.Lazi}.

„DNEVNIK”SAZNAJE: I PORED VELIKE POTRO[WE PLINA ,U SRBIJI BEZ ZAVRTAWA SLAVINA

Restrikcija gasane}ebiti! D

Sindikati su, dodaje sagovornik„Dnevnika”,utomprocesubiliilipotpunopasivni–SSSS– ili su igrali marginalnu ulogu pridru`uju}i se strankama odnosno pokretima – UGS ”Nezavisnost”. –Upravozbogtakveuloge,sindikati nisu ni uspeli da barem smawetempoopadawasindikalno organizovanogdelazaposlenih,a opadaju}e ~lanstvo gubilo je potencijal za efikasniju odbranu vlastitihinteresa.Takojenazadovawesindikataproceskojisam sebepodsti~e.Kakosuume|uvremenudru{tvenipokretinestali sa javne scene, a nevladine organizacijeizgubilezamahzajednos materijalnim sredstvima ~iji je priliv iz inostranstva velikim delom presu{io, na politi~koj sceniostalesusamostrankekao kolektivni akteri – zakqu~uje profesor Lazi}. – Me|utim, morabitijasnodastrana~kamonopolizacija politi~kog poqa delovawa vodi i sam demokratski poredak u povla~ewe. Jer, javna kontrola stranaka neophodan je korektivpartijskepolitike,kojasebezdrugihkolektivnihaktera, ukqu~uju}i tu i sindikate, svodi na puko zastupawe oligarhijskihinteresa. n QubinkaMale{evi}

irektor „Srbijagasa” Ina~e,pore~imadirektoDu{an Bajatovi} izja- ra„Srbijagasa”,na{azemqa vio je za „Dnevnik” da ne}e osetiti ni posledice restrikcijagasane}ebiti,i nove „gasne krize”, koja popored ~iwenice da je potro- novopotresaEvropu.Podse{wa ovog energenta posled- timo,uBriselujesaop{teno wih dana prema{ila dosada- dajeiznenadasmawenosnab{weistorijskemaksimume. devawe osam ~lanica EU ga– Trenutno u potpunosti som iz Rusije: Austrije, Bugasom iz skladi{ta Banat- garske,Gr~ke,Italije,Poqski Dvor supstitui{emo ne- ske,Rumunije,Slova~ke,ali {to umawene isporuke gasa iMa|arske,prekokojeruski iz pravca Begas sti`e do regova. Ukolinas.KakojesaI gas se mora ko ne bude neo p { t i l a kih ozbiqniEvropska koracionalno jih havarija, misija,„Rusija tro{iti, svi potro{a~i trenutno ima ba{ kao i struja }e redovno doproblema sa (Du{an Bajatovi}) bijati dovoqizuzetno nine koli~ine skim temperagasa,~akiTEturama i poTO u Novom Sadu, koja pro- trebnojojjevi{egasadagreizvodielektri~nuenergiju– jesvojegra|ane”. rekaonamjeBajatovi},doda–Najpre,kadado|uovakve ju}i da se i gas, ba{ kao i zim e svi pol it i~k i arg ustruja ~ija je potro{wa ta- menti padaju u vodu i ostaje ko|edostiglavrh,moratro- samo jedan: da li gasa ima {itiracionalno. ili nema. I to moramo da Iz Banatskog Dvora se shvatimoimiuSrbiji,ane ovih dana dnevno povla~i da na sve zaboravimo kada oko 4 miliona kubika gasa, pro|u zima i kriza snabdeiz doma}e proizvodwe se ra- vawa. Stoga moramo nasta~una na jo{ milion kubika, viti da radimo na izgradwi dokseizskladi{tauMa|ar- drugefazeBanatskogDvora skoj uvozi oko dva miliona inanovomskladi{tuuSrpkubika iz kvote koja je jo{ skomItebejuidase{topre lane rezervisana. U svakom rea l iz uj e proj ek at Ju` ni slu~aju, energetska slika je tok.Naprosto,{tovi{enotakva da je „Srbijagas” ju~e vih izvora gasa, to ve}a simogaodapomogneiSarajevu, gurnost snabdevawa – porukojijebionaivicidapotpu- ~iojeBajatovi}. noostanebezgasa. n MiroslavStaji}

DOMA]A VALUTA SVE POPULARNIJA KOD BANKARA I KLIJENATA

Sadinaromjeizvesnije rose~an `iteq Srbije `eli da ima posao i platukojommo`edapokrijetro{koveijo{barmalko damuostane.Tolikodamo`eda podigne kredit i vra}a ga bez odricawa i straha. Na`alost, ovetakoobi~neiskromne`eqe danas u zemqi Srbiji nije lako ispuniti.Akojezautehu,ne{to nade u ovu pri~u uneo je guvernerNarodnebankeSrbijeDejan [o{ki},kadaje,obja{wavaju}i {tanamvaqa~initiako`elimo zdrav finansijski sistem sa ni`im kamatnim stopama i ve}imprivrednimrastomuzmawu nezaposlenost, poru~io da – trebadaseokrenemodinaru. Ve}im u~e{}em dinarskih kredita, bez valutne kaluzule, obrazlo`iojeprvi~ovekNBS, stvarajuseuslovizani`uistabilniju referentnu stopu centralnebanke,asamimtimotvaraseputizamawekamatenasve zajmove u doma}oj valuti. I upravo ova ideja izgleda da ve} nailazi na plodno tlo u bankama. Jer, dinarski zajmovi nisu vi{eretkost,naprotiv. Uostalom, klijenti, koji su pre nekoliko godina prilikom podizawa zajma jedino gledali kolikaimjeratauevrimapaje onda prera~unavali u dinare – dobranosuseopekli,jertosada nije ni blizu onog {to je bilo

P

na po~etku otplate. Zbog svega togaine~udidasekodonihkoji se upu{taju u kreditne aran`mane izvesnost najvi{e ceni, te su stoga zajmovi u dinarima sa fiksnom kamatom sve popularniji. Pri tome, sve ih vi{e nudenesamodoma}ebanke,nego ioneosnovanegr~kim,austrijskim,ma|arskimkapitalom... –Zadu`ivaweudinarimasmawujedeviznirizikatojesvaka-

u~estvuje.Uostalom,zaklijenta jeidealnodasezadu`iuvaluti ukojojimaprimawa. Zasadase,zapravo,kaonajve}i problem detektuje mali izvoridinaraistopekojesunaj~e{}eve}enegokodindeksiranih zajmova. No, Koulompouros navodidaseEFGtrudidaizvore dinarskih sredstava obezbedi kroz atraktivne ponude {tedwe, jer bez toga, dodaje, i

Fatalna veza sa evrom Kako}eseovegodinekretatikursevra-pitawejekojeveoma mnogozanimaonekojivra}ajuzajmoveindeksiraneuovojvaluti. Dinarjeprethodnihsedmicaslabio,pasusemedijitimeveoma mnogobavili. –Uzrocislabqewadoma}evalute~estoseobaj{wavajumawim prilivomkapitala–obja{wavaNikolaosKoulompouros.–Ovogaputaoscilacijedinarasuuskladusatrendovimaikretawem ponudeitra`wesvihvalutanaglobalnomnivou.Netrebazaboravitidajedinar~akja~aouposledwevremeakogaporedimosa drugimvalutamauokru`ewu.Usvakomslu~aju,veomajenezahvalnodavatiprognozezanaredniperiod,ali}esvakakodaqakretawazavisitiodde{avawauevrozoni–zasvepaizadinar. kouinteresubanaka,klijenata, pa i celokupnog tr`ita – ka`e za„Dnevnik”NikolaosKoulompouros,direktorsektorazake{ kredite i kreditne kartice u Eurobank EFG. – Drugim re~ima,pove}awedinarizacijajedobraidejaiina{abankautome

nema rasta dinarskih zajmova. Uz to, akcenat je i na sigurnosti kredita, te je stoga, navodi na{ sagovornik, veoma va`no uskladiti iznos rate sa realnimprimawimaklijenta. Kakonamjere~enouKomercijalnoj banci, ova ku}a odo-

bravazajmoveudinarimadosume od 800.000 dinara sa rokom otplatedo77meseci.Izvr{ni direktor za marketing Komercijalne banke Goran Mili}evi} potvr|uje nam da vlada velikointeresovawezadinarske zajmove, s tim da, razumqivo, klijenti u trenutku uzimawa kredita`eledaimajujasnodefinisanupozicijuotplate. –Kamatnastopazadinarske zajmove je fikasna i iznosi 20,50 odsto godi{we za prve trigodine.Nakontogasera~una{estomese~nibelibor,presek dinarskih stopa na me|ubankarskom tr`i{tu, plus 7,5 odsto. Za kredite sa deviznom klauzulomkamataje11,95odsto fiksno.Prednostjetunastrani indeksiranih zajmova. Tek kada se u du`em roku stabilizujutr`i{nasituacija,cenei referentnakamata,iuslovi}e biti sli~niji – navodi Mili}evi} i ka`e da se klijenti uglavnom odlu~uju za indeksiranizajamakoimajuumomentu uzimawa kredita sredstva za u~e{}e. U suprotnom, dinari su jedinaopcija. –Uovomtrenutkuba{imamo kampawu vezanu za dinarske kredite –navodi Darko Pje{~i}, direktor Direkcije za upravqaweproizvodimazasta-

novni{tvouOTPbanci.–Klijenti mogu da biraju zajmove sa fiksnom ili promewivom stopom.Kodnasjekamatazadinarske kredite za refinansirawe {estomese~nieuroborplus5,99 odsto a to je sada 16,79 odsto. Kodindeksiranihkreditatoje euribornaistomgodi{wemnivouplus15,99,odnosnoiznosi 17,40odsto. Pje{~i}napomiweidasucene plasmana u dinarima vezane zacenu{tedweudinarima–jer sada je samo 2,4 odsto pologa u doma}ojvaluti.Dakle,powegovoj oceni, kada bi monetrane vlastiuspeledaodr`estabilnost dinara na du`i period i bez ve}ih oscilacija, vratilo bisepoverewegra|anau{tedwuudoma}ojvaluti.Ajo{kada biinflacijabilanaprojektovanom nivou NBS, rezultat bi bioni`ekamateasamimtimi jeftinijidinarskikrediti. HipoAlpeAdrijabankanudi klijentima fiksne kamate za

ke{irefinansiraju}ekredite udinarima.Stopesenominalno kre}uod19,50odstogodi{we. – Ove godine }emo pa`qivo oslu{kivati potrebe i mogu}nostiklijenata,uzimaju}iuobzir jaku konkurenciju, regulativuNBSistriktnopo{tovaweZakonaoza{titikorisnika finansijskih usluga. Dinarske izvore na}i }emo kroz pove}awedepozitaikori{}ewemnovca koji je trenutno plasiran u RepopapireNBSidr`avnezapiseMinistarstvafinansija– obja{wava Du{an Mihajlovi}, direktor sektora upravqawa prodajom ove ku}e. – Klijenti sve vi{e cene sigurnost, transparentnost i pogotovo garancijuda}epovoqniuslovi,koje dobijuutrenutkuuzimawakredita, ostati nepromeweni. S druge strane, i daqe va`i pravilodajezasveklijentenajoptimalnijizajamonajkojimo`e daseotplatibezte{ko}a. n Du{ankaVujo{evi}

6

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

„DNEVN IK”IST RA@ UJ E: VOLIMO LI

Strah od leta kukavi~jeg riznawe pojedinca da pose}uje psihijatrauna{emdru{tvuoduvek se smatralo vrhunskom hrabro{}u.Ali,tenavodnelovorikenikad nisu bile ni{ta drugo do veoma bolne stigme.Zarazlikuoddobrogdelasveta, kodnasslikeizlegendarnogfilma„Let iznad kukavi~jeg gnezda“ o psihijatrijskim pacijentima te{ko blede u kolektivnojpercepcijioonimakojiizrazli~itih razloga imaju potrebu za zatra`e pomo}odpsihijatara. Onikojisu,ipak,prinu|enidapose}ujupsihijatrijskeklinike,trudesedato ~ineunajstro`ojtajnosti,aprine`eqenimsusretimaspoznanicimaprimorani su,upravoizstrahadanebudustigmatizovani,dapose`uzaarsenalomizgovora. Mnogi stoga re{ewe vide u poseti privatnoj psihijatrijskoj praksi, no neki, opetizstrahadanebuduvi|eni,{tedro koristemogu}nostku}nihposeta. –Ovodru{tvoprostovolidastigmatizujemarginalnegrupe,mawineivulnerabilne, uop{te sve one koji odstupaju na bilo koji na~in od op{te matrice – ka`epsihijatarNeboj{aBara~kov.–Takavjeodnosipremapsihijatrijskimpacijentima, iako je me|u wima, {to se obi~no ne zna, najvi{e onih sa bra~nim problemom, problemom u~ewa, nesanice ijo{mnogotoga. No,kadsekodnaska`edasuto„psihijatrijski pacijenti”, odmah se pomisli na ne{to neizle~ivo, ne{to opasno po dru{tvoauglavamasevrteslikeizolovanihbolnicanakrajugradasaagresivnimpacijentima. – Ta predrasuda se toliko ukorenila daidanasmo`etevidetinalicimavisokih zvani~nika, pri poseti psihijatrijskim klinikama, odre|enu nelagodu kad trebadau|unaodeqewe,vaqdaizstraha daimnebinekopri{ao–ukazujeBara~kov. U Sjediwenim Dr`avama, gde se godi{webele`ivi{emilionaposetapsihijatrima,teseoniodavnonestigmatizuju – naprotiv, seanse kod psihijatra su postale op{te mesto u ameri~kim filmovima i serijama, ambulantno se najvi{e le~e tzv. problemi modernog ~oveka – najvi{eanksiozniporeme}ajiidepresije. Na{ sagovornik, koji i sam ima privatnu psihijatrijsku ordinaciju, navodi daikodwega70-80postopacijenatadolazisaproblemimapoputpoputfobijai pani~nihnapada,teidepresije: – U bolni~koj praksi najvi{e je onih sa shizofrenim i paranoidnim poreme}ajima,itojeono{tosekodnas,iztotalnezablude,najvi{estigmatizuje.Naime,samopromilpacijenatastakvimporeme}ajimaumedabudeagresivanitosu oni koji ne `ele da prihvate terapiju. Oni,pak,kojijeprihvate,atojezasluga dostignu}amoderneterapije,mogudarade, da zasnivaju porodice i da funkcionalno budu ~lanovi dru{tva. U svetu se odavno vi{e ne primewu lekovi ~ija je svrhabiladaoborepacijentaidaonspava22satadnevno. Bara~kovprime}ujedaseuna{emdru{tvu, me|utim, o mogu}nostima moderne terapije le~ewa te`ih psihijatrijskih obolewanepri~anitipostojinaro~ito

P

KAKO JE KATARZA @ARKA LAU[EVI]A POSTALA PREDIZBORNI KOLA^

Instrumentalizacija jedne tragedije ezmalo20godinadelijednogod najtalentovanijih glumaca na Balkanu,@arkaLau{evi}a,od dvostrukogubistvauPodgoricidopomilovawakojegajezateklouWujorku. Utedvedecenijestalojeprekogodinuipoistrage,ne{tovi{epritvora, ~etirigodineisedammesecizatvora, snimawe dva filma pod oru`anom pratwomzbogbojazniodosvete,dabi potom usledio egzil. U Sjediwenim Dr`avama je do~ekao i novu presudu crnogorskogsudate{ku13godina.Tamojezapo~eoborbuzaameri~kodr`avqanstvo, zavr{io kwigu „Godina pro|e,dannikad”iostaozate~enwenimvelikimuspehomuSrbiji. Upravo na uspehu te kwige, koja je, navodno, prodata u preko 300.000 primeraka,iprestajepri~ao@arkuLau{evi}u,glumcukojijeodubiceivelikog tragi~ara pre{ao te{ku katarzu ne bi li dobio oprost i simpatije od velikog dela srbijanske javnosti. Tu, me|utim,po~iwepri~aomedijskojra{omonijadihrawenojnajtananijimdetaqima@arkovetragedije,besomu~no razvla~enoj po etrima i novinskim rolnama.Zapotrebepromocijekwige izdava~jeu~iniosve{tobiseio~ekivaloodtabloidnihnovina,autorje postaotemaokojojjesvakoimao{ta da ka`e, pa su u taj golemi talas uroniliipoliti~ari. Ministarka pravde Sne`ana Malovi} vi{e je puta komentarisala Lau{evi}evslu~ajjasnostavqaju}ijavnosti do znawa da je nova presuda crnogorskog suda neva`e}a. Predsednik SrbijeBorisTadi}jedecembraminulegodinepotpisaowegovopomilovawe, da bi {lag na tortu dodao Ivica Da~i},odnev{i(!!)muuWujorkdr`avqanstvoipaso{. Ovi potezi doma}ih politi~ara, osimbrojnihsimpatija,zasobomsupo-

B

vukliive~itopitawena{egdru{tva: jesmolisvijednakipredpravdomiko jeovdezadr`avusinprvenac,akobosonogo pastor~e. Drugim re~ima, mo`emolimismrtniciod,silomprilika,izabranihvlastio~ekivatidanam poslepadapomognepriustajawu? SociologRatkoBo`ovi}za„Dnevnik”ka`edaseoddr`ave,anaro~ito politi~ara u predizbornoj kampawi, uvek mo`e o~ekivati selektivnost. Onka`ekakoineki„mali”qudiimajusli~nihproblema,alisezawihnikadnesazna.

Ostajesumwadasu politi~ariuop{te pro~italio~emuje to@arkopisao –Tojetako.Qudipoznatiujavnom `ivotu,ostvareniusvojimprofesijamaiomiqeni,zasobomvukutakvereakcijeitonemo`emonikakoizbe}i. Dr`imdabinajboqebilokadabizakonbioistizasve,itonetrebadokazivati,aliu`ivotutonefunkcioni{enatajna~in–ka`eBo`ovi}. Po wegovim re~ima, od izlaska kwige„Godinapro|e,dannikad”,slu~ajLau{evi}jepostaomnogovi{eod kampaweimnogovi{eodnesporazuma pojedincasdru{tvom. – Se}am se kakve su bile reakcije qudi 1993. godine kada se ~itava ta tragedija dogodila. Se}am se i u kakvomsmotadanasilnomvremenu`ivelii{tajeLau{evi}preubistvasve pre`ivqavao.^inimisedajeonbio `rtva okolnosti teskobe i straha u kojimasmo`iveliiwegovapri~a,posmatrana iz te vizure postaje mnogo komplikovanija – obja{wava Bo`o-

vi}. – Ona nadilazi dnevnopoliti~ke pri~eikalkulacije. Sagovornik „Dnevnika” napomiwe dajekodnas,upredizbornojigri,sve podre|eno pridobijawu glasa~a, te se stogasvepomerakaformipreteranosti, {to nije mimoi{lo ni slu~aj @arkaLau{evi}a. – U Srbiji sve jednog trenutka postaje instrumentalizovano i to je poenta~itavepri~e.@arkovasudbinaje ba{ pogodna za sticawe politi~kih poena,jeruovda{wojjavnostipostoje velikesimpatijezawega.Postojiradoznalost velikog broja qudi koji pri`eqkuju da se u~ini ne{to druga~ijeodsudskihpresuda.Sadrugestrane,nalazisespremnostpoliti~arada takvu situaciju iskoriste – smatra Bo`ovi}. Napitawemoguliqudizakojejavnostneznaodpoliti~araidr`aveda o~ekujusli~ananga`man,Bo`ovi}ka`e da je i takvo posmatrawe slu~aja deona{egmentaliteta. – Tu je pitawe kako mi razumemo i vidimoautoritete.Kadasebilokoji ~ovekizbavqujeiznevoqe,jatopodr`avam.Podr`avamdasenekoneosudi nave~itoumirawe,nave~nudiskvalifikaciju i to {to su uradili Tadi}, Da~i} i drugi za Lau{evi}a potpuno jenamestu.Drugajestvar{tosuoni svetoradiliusvrhuprikupqawasimpatijaiglasova–ka`eBo`ovi}. Inakraju,daponovimoinformaciju o tira`u. Lau{evi}eva kwiga prodatajeupreko300.000primeraka.Ada li ju je i pro~italo 300.000 qudi, te{ko je re}i. No, znaju}i joj sadr`aj, ostajesamosumwadasujepoliti~ari ipakpresko~ili.Jer,dasuzaistapro~italio~emuje@arkoikakopisao, te{ko da bi od svega pravili predizbornupropagandubezkrajaikonca. n PetarKlai}

interesovawedaseotomegovori.Abez toga,ka`e,lakoopstajeslikaopacijentimakojisuskloweniunekoizolovano zdawe, daleko od o~iju, sa zakqu~anim vratima i izgubqenim kqu~em. Kao najboqaopcijazasve–izajavnostizapacijente No,usvemutome,stigmatizacijejeobuhvatilaisamepsihijatre.Na{sagovornik napomiwe da se to najboqe vidi po lokacijamapsihijatrijskihklinika,koje su uglavnom udaqene od centralnih bolni~kih kompleksa. Psihijatri se

obi~nodo`ivqavajukaonu`nozlo,dodajedrBara~kov. Burnidoga|ajiuprotekledvedecenije ostavilisuduboktragnamentalnozdravqenacije,{tojerezultiraloporastom razli~itih psihijatrijskih problema. Neki su dobili manifestacionu pojavu, poputagresivnostiistopeubistava,ali jeistotakoporastaoibrojonihkojisei daqezadr`avajuunutar~etirizida. –Dru{tvojetouo~iloipo~elojeda tra`iizlaziztogproblema–ukazujedr Bara~kov. – Dru{tvo je tako tiho odo-

NEDOVOQNO SEKSUALNO OBRAZOVAWE U [KOLAMA

Decu (ne) donose rode okjeseksidaqetabutema u Srbiji i roditeqi pri samoj pomisli na „ono” crvene, statistike govoredaseuna{ojzemqigodi{we uradioko200hiqadaabortusa. Pri tome je, prema relevantnimistra`ivawima,samolane zabele`eno vi{e od deset hiqadamaloletni~kihtrudno}a! Seksualna edukacija je sastavnideo{kolskihprogramau ve}ini zapadnih zemaqa. U [vedskoj seksualno vaspitawe postojiod1955.godine,auskloputogpredmetadecase,izme|u ostalog, informi{u o polno prenosivim bolestima, kontracepciji i homoseksualnosti. Kod nas se, me|utim, uglavnom svesvodina lekcije oreprodukciji na~asovimabiologije,dok drugihodgovoranapitawakoja suitekakova`na –nema. Koordinatorka omladinskog programakojisebaviovimpi-

D

tawima, Danijela Kora} Man- interneta,vr{wakaimedija. Psiholog De~ije bolnice u di},ka`edajeseksualnovaspitawe preko potrebno u {kola- Novom Sadu Tatjana Kisi} kama, i to od najranijeg detiw- `e da je ova tema nedovoqno stva,tedajepogre{nomi{qe- otvorena, a razlog se nalazi u funkciji dinamike same porowedasedecainteresujuzaseks tekkadau|uupubertet. dice, pre svega na relaciji ro– Pogre{an je diteqi-deca. stav da decu tek – Na osnovu kada dostignu Seksje jednaodtema iskustava ste~efizi~ku zrelost nog u praksi, okojojroditeqi po~iwu da zanislobodnomoguda jakomalopri~aju maju teme vezane ka`em da je to sasvojomdecom za seks. Potrebsamojednaodtenojedanemastima o kojoj rodidaidaseotvorenootomepri- teqi jako malo pri~aju sa svo~a– ka`eMandi}evaidodajeda jomdecom– navodi TatjanaKiuvek do|e faza kada roditeq si}. vi{enijemerodavandadajeodPo wenimre~ima, samatemagovore,teje{kolaba{tadava- tikamo`edaseubaciuposto`an faktor. – U {kolama mi- je}e nastavne predmete u {kosle da to treba roditeqi da lama,kao{tosubiologijaili urade,asadrugestranerodite- fizi~kakultura,ada,prilagoqimisledatotrebanekodru- |eneuzrastu,informacijeuvegi i na kraju se deca, ~esto po- zisaseksommogudaseplasiragre{no, informi{u uz pomo} juuokvirutematskih celinai

namla|emuzrastuuni`imrazredima. Najve}a zabluda je, ina~e, da seseksualnostsvodiiskqu~ivo napolneodnose.Zatoroditeqi jo{ uvek ne mogu da se otarase ose}ajastidaipredrasudakada jeseksupitawu.Ovojerazlogi za{toseovakvetemenevoqnoi retkopote`u. Ina~e,isamadeca su razli~itog mi{qewa. Uglavnomsesme{kajunatapitawairetkokooseksuotvoreno pri~a, naro~ito sa roditeqima. Jedan u~enik osmog razreda iz Novog Sada nam obja{wava da o seksu razgovara sa vr{wacima, ali da pretpostavqa da nije dovoqno informisan, s tim da ubacuje i opasku „da je jo{ rano za to”. Ovaj osmak na kraju priznaje i da sa roditeqimanikadanijepri~ao natutemu,arazlogje{to–nikadanijenipitao. n AleksandraDudvarski

nedeqa5.februar2012.

c m y

dnevnik

7

PSIHIJATRE?

iznadtog gnezda brilo potro{wu benzodijazepinailisedativa,kojisugodinama bili me|u 10 najtra`enijih lekova u Srbiji. Tu je, me|utim, problem{tosmoodtihqudiprvo napravili zavisnike, a onda uveli regulaciju po kojoj samo psihijatrimogudaprepisujutakve lekove. Time su psihijatri kona~no dobili na zna~aju, {to jeznakdasesvestipakmewa,ali je to, s druge strane, primer kaskawazadoga|ajima.Kodnasjei

gastroenterologa, nego kod psihijatra. Koliko je popularna kultura iz fimova i serija, poput „Sopranosa”, uticala na nastanak pomodne percepcije o psihijatrima,pitamonakrajuna{egsagovornika.Tojeovdetekuza~etku,odgovaradrBara~kov: –Dolazemiqudikojiuo~eda imajuproblemidasesvakodnevno vrte u krug, i onda do|u kod menedaseizventiliraju,da{to

JO[UVEKSEOSE]AJUPOSLEDICE„PATRIOTSKOG”DIVQAWAHULIGANA

Nelagodaprekoplota ro{la je puna sedmica od zatvarawa Evropskog prvenstva u rukometu, a jo{ se uvek i te kako pri~a i o sjajnoj igri srpskih rukometa{a, o osvojenom srebru,obronzihrvatskihkom{ija, ali i o incidentima koji su zapretilidasvisportskidometi budu potpuno skrajnuti. Dovoqnojebilonekolikodesetinaovda{wihiistotolikokom{ijskih huligana, idiota, kako lepore~eselektorVukovi},da polupajuizapaleautomobilesa registarskim oznakama HrvatskeuBeograduiNovomSadu,da zakuvajutu~uuRumi,odnosnoda uVukovaru,SplituiDubrovnikunapadnuSrbe. A kada na „patriotskim” osnovama divqaju huligani, ondajenajneprijatnijeonimakoji su`ivotnovezanizagranicu,a ba{takojeuPodunavqu,posebnokodBa~kePalankeiIloka, odnosno Ba~a i Vukovara. Granica je ovde najspecifi~nija, jerdvevaro{iudvedr`avedelisamoDunav,avazdu{nomlinijom udaqene su oko dva kilometra. Reka razdvaja, a spaja mostkojije1974.godineuzaplauze preko 100.000 qudi sa obe obale u saobra}aj pustio Josip Broz.Itajmostbukvalnoulazi uposledwe,odnosnoprveulice PalankeiIloka,asvojevremenojeisticanodasugazajedni~kimsnagamagradiledveop{tine – Ba~ka Palanka i Vukovar. No,ipretogmosta,kadajedecenijama brodila legendarna skela „Medved“, qudi su bili, a i sadasvevi{e,upu}eninadrugu obaluzbogtrgovine,posla,rodbine, prijateqa,, iako su posle devedesetihsaobestranegranice postavqeni grani~ni prelazi, carinici i policija dve dr`ave. U ba~kom delu priobaqa po~etkom posledwe decenije pro{logvekanovidomna{lojedosta Srba koji su proterani iz Hrvatske,alijo{ihdosta`ivi u Vukovarsko-sremskoj `upani-

P

daqe obi~aj da pacijenti s anksioznim poreme}ajem najpre godinamaobilazesvemogu}elekare, tro{e i svoje vreme i novac zdravstvenog fonda, da bi naposletku do{li kod nas koji to umemodare{imozaparmeseci. Kolegespecijalistibitomoralidauo~enavreme,alineznam za{totone~ine,verovatnoiiz strahadaneuvredepacijente.A pacijentima je uvek lak{e da prihvatedaidukodkardiologai

se ono ka`e – ne eksplodiraju. Takoimbudelak{e.Ali,dolaze miionikojiimajuvelikuzabludu o ovoj profesiji, pa o~ekuju odmenedaimponudimgotovore{ewezanekudilemu,recimoda lidaprodajustaniline.Ondaje namenidaimobjasnimdajeposaopsihijatra,utakvojsituaciji,dau~inimsvedaseonajkodonese nekakvu odluku – zbog toga nenervira. n DenisKolunyija

ji. Preko mosta vodi najkra}i put od Palanke do [ida, ali i Ne{tinaiVizi}a,dvaselakoja pripadaju Op{tini Ba~ka Palanka, a nalaze se na desnoj, sremskojobali.Me{tanisusvakodnevno upu}eni na grani~ni prelaz kod Ne{tina koji je od sela udaqen kilometar, a od Ba~ke Palanke oko 10 kilometara. Da bi se do{lo do centra op{tineautobusomiliautomobilom, treba pro}i ~etiri carinske konrole, odnosno oko tri kilometra kroz hrvatsko dvori{te.Idokjemostdevedesetih pro{log veka bio zatvoren, a 1999. jo{ pride o{te}en NATO bombama, po~etkom novog veka popravqen je i ponovo spaja dve obale. Tada su qudi u

mosta, na samoj kapiji. Vukovar i Ba~ imaju malograni~ni prelaz,aprekoDunavaploviferibot„Golubica“kojijedonirala Vlada Kraqevine Holandije. Qudisvakodnavneprelazereku, imaju~akiimovinuudrugojdr`avi... Kadasuhuliganilupaliautomobile sa hrvatskim registarskim oznakama u Novom Sadu, odnosnoVeterniku,o{te}enoje i slu`beno vozilo Grada Vukovara. Rukovodstvo Vukovara bilo je gost rukovodstva op{tine Ba~ na utakmici Hrvatska – Francuska. Ba~ki lordmer TomislavBogunovi},kojiznakako jete{koponovoobnovitidobre kom{ijske odnose, s pravom je putemsaop{tewazajavnostbur-

Palan~anisu,ina~e,idodatnoogor~eni nahuligane,jerjejerjezavremeutakmice Srbija–Hrvatskanekijo{uvekneidentifikovani idiotizpublikemetalnimupaqa~empogodiouoko @arka[e{uma,deteBa~kePalanke,kojizbogtoga nijeigraoprotivDanskeufinalu ovomdelupriobaqazaistashvatili Ivu Andri}a za{to je pisao da qudi vekovima `ele da premostereku,alidasebrzonaviknunamostove,tedatekkada seonisru{e,ponovoshvatekolikozna~e. Palan~ane i Ilo~ane i sam `ivot upu}uje jedne na druge. Kom{ije dolaze na palana~ku zelenu pijacu kupuju ono {to je ovde jeftinije, a do centra dve varo{imo`esesti}izapetnaestak minuta biciklom. Ilo~anke ovde dolaze na frizeraj, Ilo~ani popravqaju automobile, ovde kupuju pivo i cigarete jer su znatno jeftiniji, a Palan~anisusvojevremeno,dokse cene nisu iznivelisale, kod kom{ijakupovalibelutehniku, televizore, traktorske gume, motornamaziva...Danassukom{ije kapija Evropske unije, a Ne{tinkopnom,Palankapreko

no reagovao. Sa saradnicima je oti{aouVukovargdejenatrgu pored Dunava putem videobima pra}ena rukometna utakmica Srbija – Hrvatska. I u centru Ba~ke Palanke, gde je tako|e bio postavqen veliki videobim, u vreme utakmice bilo je parkiranookodvadesetakautomobilasaregistarskimoznakamaRepublikeHrvatske,alinijesedesionijedaneksces. Palan~anisu,ina~e,idodatno ogor~eni na huligane, jer je zavremeutakmiceSrbija–Hrvatska u beogradskoj „Areni“ neki jo{ uvek neidentifikovani idiot iz publike metalnim upaqa~em pogodio u oko @arka [e{uma, koji zbog toga nije igrao protiv Danske u finalu, pamo`daizatonismoosvojili najsjajnijeodli~je.@arkojedeteBa~kePalanke,miqeniknavija~a, kom{ija, prijateqa,

{kolskih drugova i jedan je od onih Palan~ana koji su na Evropskom prvenstvu branili boje na{e reprezentacije. Pored [e{uma ovde su u nekada{wemRukometnuklubu„Sintelon“stasaliiigraliPalan~ani Bojan Beqanski, Marko Vujin,DobrivojeMarkovi}izNoveGajdobreiRajkoProdanovi} iz Gajdobre. Za „Sintelon“ je igrao i Dalibor ^utura koji je palan~ki zet ba{ kao i Ivan Nik~evi}. Poznavaoci sporta ka`u da u istoriji nije zabele`enodajedangradi}kao{toje Ba~kaPalankadatolikoreprezentativacaubilokomsportu. Me|utim, zbog huligana i idiotanisuogor~enisamosportisti, navija~i na{e reprezentacijeisvinormalni,razboriti qudi iz ovog dela priobaqa uz granicu. Ogor~eni su i oni kojisarukometomiEvropskim prvenstvomnisuimaliveze.Jedan pedesetogodi{wak, ina~e skoro svakodnevno upu}en na grani~neprelazepremaNe{tinu,jermuostareliroditeqitamo`ive,prviputseosetionelagodnoba{zboghuliganakoji su lupali automobile. Naime, posleutakmiceFrancuska–Hrvatska na carinskom prelazu upitao je  hrvatske carinike, koji ga ve} godinama poznaju kakostepro{li(?)jerstvarno nije znao rezultat. Usledio je kiseo odgovor: parkirajte da pregledamo auto. Nisu carinici u~inili ni{ta {to nije po propisima,alimujebilomalo ~udno,jerponekadaqudimakoji `ive uz granicu hrvatski slu`benici progledaju kroz prste kada je re~ o nekim prehrambenimsitnicamainikosenijena wih`alio.Tekkadajestigaou Ne{tiniodoca~uo{tasedesiloposleutakmiceHrvatskaFrancuska, shvatio je da kada nekouBeograduiliNovomSadulupaipaline{totu|e–onda se to najvi{e oseti ovde, na granici. n Milo{Suyum

ZEMAQSKI DANI TEKU

K

adgodmika`udane„volem“Bana}ane, ja se s tim odmah i slo`im,aliiobjasnimdamenemu~ito{tosuba{onidalinajvi{ezna~ajnihqudiukulturnojistorijimognaroda,negosamoto{tojemojaBa~kajuna~kadalamawe.Jer,kadkrenetemakar iusasvimovla{nonabrajawe–odDositejaiSterijadoVaskaPopedonajve}eg me|uwima(aliime|usvimanama)Milo{aCrwanskog–uzasvaonaimena\ureJak{i}a,TodoraManojlovi}a,Uro{a Predi}a,MladenaMarkova,paidanas MiroslavaAnti}a,VujiceRe{inaiVoje Despotova, ja odmah skromno i s tugom pomislim da su, s ove strane Tise, takvimvelikanimauzramemoglidastanu samo Zmaj i Laza i od savremenijih AleksandarTi{ma.AkoBaraninavratimo Barawcima, ili ako Branka ne priznamoSremcima,negoba{Slavoncima, odaklejeuKarlovcestigao. Ikoje,nakraju,jerovajtekstpi{em zbogDanaNovogSada,najvi{eona{em gradunapisaoiznao?VasaStaji},kwi`evnik, filozof i enciklopedista iz Mokrina. Ko je bio najboqi novinar u istorijiovoglistakojiupravodr`iteu rukama – odmah }u vam kasti: bio je to najne`niji pesnik na{ih puberteta MiroslavAnti}izMokrina.

Vasa Staji} je na mestu do`ivotnog predsednikaMaticeSrpskeumrouprole}e1947.godine,apolagodineranijeu NoviSadsustigladvade~akaizwegovogseladapreuzmusvetiqkukulture– Ra{aPopovkojiidan-danasnaTVBeogradpla{idecusaekranasvojomdedamrazovskom bradom i forama i fazonimapravogGandalfaizGospodaraprstenova,stim{tojeontobioiprete ~uvene filmske trilogije, pa ga je Tolkinsamopreslikaoiprepisao.Istigao je wegov ro|eni brat dr Du{an Popov, kojemjeovakolumnaiposve}ena. Za{tojemojkolegaDRDu{anPopov, taj jedini doktor nauka me|u novinarima, dobio najve}e gradsko priznawe – FebruarskunagraduNovogSada,tobih vam bar lako objasnio, samo kad bi mi dalidaispi{emprvih10-15stranaNedeqnogDnevnika,alipo{toovi{krti urednici to ne}e dozvoliti, onda mi ostaje da vam ka`em: ~lanovi komisije zadodelutogpriznawanikadanisuimalilak{i,apritomizna~ajnijii~asniji posao,nego{tojebilaovajednoglasna odluka. Mojekratkoobrazlo`ewe:Du{koPopovjeuovomgraduve}biosve{toseu kulturi i informisawu moglo biti, a ondajepreskoro20godinaseoinapi-

Podvi`nik sao ne{to {to niko drugi nije mogao i {to niko drugi nikad i ne}e u~initi: sklopio je Enciklopediju Novog Sada u 30 debelih kwiga i na vi{e od 10.000 stranica. Ijo{jedanfle{-bek:kadseonouoktobru 1946. doselio u Novi Sad, po`urio se do na{eg „Dnevnika“ i zaprepa{}enom sekretaru redakcije predstavio kao dopisnik iz Petrograda (dana{wegZrewanina).Za{tojesekretarbio zaprepa{}en:za{to{tojeovajosnovac pred wim govorio istinu. On je zaista bio dopisnik „Dnevnika“, samo {to su svimislilidaimteozbiqneizve{taje {aqenekomnogostarijiiozbiqniji. U „Dnevniku” je bio sve {to se moglo biti, onda nam je darovao i kwigu o na{im novinama („Istorija Slobodne Vojvodine“),uKulturnomcentrunaTribini mladihzawegovogdirektorovawazapam}enojedanijednasedmicanesmedapro|ebezosamprograma,dabitakosimboli~noprodu`ionedequzajedandan),~im su osnovali Televiziju Novi Sad podrazumevalo se da Du{ko Popov bude wen prviglavniiodgovorniurednik.Tamoje

ne samo formirao prvu redakciju, nego jeisnimaodokumentarne filmove u ulozi urednika i scenariste. Za selekciju filmova o Vojvodini dobio je i prvunagradunapoznatomitradicionalnomFestivaluuPortoro`u.AkaopredstavnikJRTtrigodinejebio~lanIzvr{nogodboraEvrovizijeu@enevi. IzTelevizijejepre{aouMaticusrpskugdejenafunkcijisekretarabio12 godina,atamojeve}ipretogabio~lan Izvr{nogodboraMaticeutri~etvorogodi{wa mandata. Kao {to je i sada u wenomUpravnomodboru. Posle@ivana Milisavca trebalo je zavr{iti veliku IstorijuMatice.Iko}etouraditinegoneumorniDu{koPopov.Prihvatioje zadatak, napisao ~etvrti tom Istorije Maticesrpske,asadprivodikrajuirad napetomtomu,kojiobuhvataperiodod 1941. do 1955. godine. Bio je ~lan  i autorVojvo|anskeredakcijeEnciklopedijeJugoslavije,a1982.godinepokrenuo jeEnciklopedijuVojvodine.

Azaovajposao–EnciklopedijaNovog Sada - koji je gospodin Popov zapo~eo 1993.godine, nesamodanemaprimerau na{em podnebqu i na prostorima biv{eJugoslavije,negosetakvimpoduhvatommo`e,kolikonamjepoznato,podi~itisamo{estgradovanasvetucelom: ana{Du{anjenesamoinspiratoripokreta~,glavniiodgovorniurednik,nego i glavni, a prvih godina i jedini autorsvihtihenciklopedijskihodrednica. Iz jednog pogleda na svaki segment wegovog sveukupnog delovawa, rada i uspeha, tih pravih podviga, neminovno padanaumsamojedanlajtmotiv,jedna asocijacijakojasename}eusvakompoglavquwegovekwige`ivota:svakiovaj poduhatnesamodajezahtevaocelog~oveka, nego bi u sre}nijim i ure|enijim dru{tvima iza svakog od wih stojali celi instituti. Zato zahvalno potomstvo,aistotakoisvionisavremenici ukojimanajmawezlobeisurevwivosti ima,zatakvequdeimajusamojednu,ali pravure~:podvi`nik.Itojena{drDu{an Popov, podvi`nik me|u nama zahvalnim savremenicima i saputnicima napo~etku21.veka,dakleinarazme|i milenijuma. n \or|eRandeq

8

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

[ O R O M

@ene su kadgod zimi sedile nuz pe} na {amli, grejale i ~uvale to {to imadu. Sotim nije bilo sigre, u svakoj ku}i je bilo puno dece i navek treba jo{ koje, bilo je posla za sve djedared je sad ode kod nas zdravovelikamukakadpada snegikadjezima.Kadjezimaondakjenavekbiloladnoipado jesneg.Ovo{tojesad,tojeimitacija, nit je ladno nit veje zapravo. Pridkrajsvakegodine{tampajuse novi kalendari i dele narodu, da svetvidikadjezimaikad}ebiti ladnoibelo.Takeislikeme}eduu kalendar,daseomavidi{tanas~ekadokneotkinemoitajlist. Sadnascirkuziraju,tenemaovog tenemaonog,tenemogudapo~iste sneg,tenemogunitikoji~isteda do|ujeljezavejano.Ministarseizviwava narodu {to nije po~i{}en sneg.Kadgod,slu{osamdivandaje bilodruk~ije.Kadpadnesnegkrenu xandari{orompakadvidedaprid nekom ku}om nije po~i{}eno, oma odukodlekaraipo{qugadaidetamo da vidi {ta je s doma}inom, od ~egabolujekadsnegne~isti,mo`da mu treba nekog leka. Ode lekar pa

O

S

INTERVJU NEDEQ

B O R O M

kadsevratiireferi{exandarima dajegazdazdravaldajelewidane marizasneg,opravesexandariiponesu {ta im od alata treba pa ajd kodtoglewogga{e.Kadu|uuavliju, pitaju samo ko je gazda i ni{ta vi{e. Kad se javi gazda, odnak ga pridsvimuku}animadobronalupaju i osramote s tim winim korba~om, da svi vide i upamte kad sneg nije bio po~i{}en. Pamtile su to bardvegeneracijeijednotrideset zima ustajali su prvi u {oru i ~istilijo{dokjebilapomr~ina. Slu{am{tatinovinaridanaske divanidunarodu,samopravidustravudajezdravoladnoidasenikudne kre}e bez preke potrebe. To je sad do{lanaredtanovasortalipavih imekanihnovinara,tih{tosuzimeprovodilinuzradijatorei{to seranesotimzeqemisemewem.Di daimibudetoplokadjeduto{to jedu’tice.Gledajtekakosuticeziminaje`ene,odte’ti~ijeraneniko seugrejonije. Oba{ka {to nam se dana{wa omladinaionikojiseose}ajumladimmodirajuikadjezima.Znalose kadgodkakosesvetobla~i.[ubara se nosila od Mitrovdana do \ur|evdana,restojebiloza{e{ir.Danaske ni {e{irxije posla nemaju. Mu{ki su nosili ko`we ~ak{ire, {trikanedebele~arape,klompepuneslame,pr{wakegore,nakurwake dole,rukaviceodreslovaod~ak{ira,opaklijepreko,akojeba{bilo zdravoladnoilakosuteralikowe usonicama.Bilisubrkatipaimni nosnijemogoodoledaozebe.Niko seutodobazimenijebojo.Zimise tuklopomasnojijakojrani,belom luku, vinu i pitijama, hurkama, {vargli, kobasicama, kiselom kupusu,krompira~i,pe~enimbundevamaibundevari,vru}ommlekuisprstaskorupa,vru}im~varcima,vru}om krompiru u ~ak{ira. Ako se

Zima ba{kogodmalkoirazbole,le~ili Danaske svet ide {orom i jede. sugaspramgodina,{erbetom,dumPosle ni ne znadu dal su jeli il stomilkuvanimvinom. nisu,tepazinalimuzine,tepazi Duga~kega}eutodobanosilisu nagrbavasfalt,tepazidanebusviimu{kii`enske,mi{kidu`e de{musavgledatenarod,tepazi a `enske kra}e, da ne vire ispod danezakasni{,pazidi}e{baciaqina,tunijebilo{ale.Ovo{to ti{taniclukadpojede{idokradanaskezovu`enskega}e,teniprojanitzna{kolkonit{tasijeo. tiv komaraca nisu dobre, tolko su Ize{taku’ranu.Kadgodnikowiretkeiprovidne.Takemoguda ugrejedu samo onog {to u wi gleda.@enesukadgodzimisedilenuzpe}na{amli,grejale i~uvaleto{toimadu.Sotim nije bilo sigre, u svakoj ku}i jebilopunodeceinavektreba jo{ koje, bilo je posla za sve.Obla~ilesuse`enezimi udebeleaqine,povezivalesu debelemarame,sle|aokokrsta rogaq od debele vunice i jedantakiprekoglave,namaramu,akoba{izlazedigodnapoqe. Upe}selo`ilozajutra,kad jedobroukadei{lesutepsije Kako nam je sada sve lepo... il lebac, zavisi koji je bio dan i manisudalidajeduuhodu.Dobili {tasunaumile,daldacvr~iilda su {ta im sleduje u jasle a posle, {apu}eu{erpewi.Celaku}ajemikadseradi,taj{tojeteoda`vakrisalanavru}lebac,fri{ku’ranu, ne{togodsnogu,dobijobikorpu kupus il beli lukac. Toj de~urliji od `ice na wu{ku, da ne pravi nikonijekupovovitamineudu}anu, {tetunakukuruzuilkakvomdrunikoihnijenutkoimoqakodajedu. gomzequ.Redajebilozasve. Znalosekadse{taradii{lus.Ko Nije kadgod bilo ni radija ni neje’tajostanegladandoru~kail televizije ni termometara. Tove~ere.Tekmlogogodinaposleneplomersuimalilekariavru}inu kistru~wakjeizumoapetit.Dokto iladno}unarodutodobanijemenije izumo, sve je pucalo iza u{iju rio.Kadjevru}inaraskomotesei kadje~eqadsedilazaastalomikad razga}eakadjezimaobukusekako sejelo.Poslejebiloiribqeguqa treba. Trajala je zima nekad zaikojekakvih{pecijazatajapetit, pravo.Kadstegnespo~etka,nepodanamdecaboqejededu.[tovi{e pu{ta do prole}a. Taki je bio i {pecija to lo{ija ’rana, valda im zimskiraspustza|ake,daneiduu zatoipi{edutozaapetit. {kolu kad je najladnije. E, ondak

seneki{tojezimovonuzradijatorsetiodatreba|acimadruk~iji raspust pa sad kad zaiveri kad mu je vreme, deci ukidaju {kolu zbogzime. Kadjepravazimaondaksegvo`|elepizaprste,kodaimalepka nawima,anije,samojeladno.Kad je tako bilo ondak se i divanilo da je ladno i da je napoqu dobro steglo.Alseniondaknikozime bojonije,tadibi,zmado|eipro|e. Lepili smo kadgod i jezik za oluk. I oluk je bio gvozdeni pa kadkogodnaslonivr~akjezikaaonseomazalepiodladno}e.Bilojeionihneve{tihpa kad malko ja~e stisnu i du`e dr`e jezik na ladnom, zalepi sezapravo.Ej,dojebilamuka daseposleodlepi.Bezjezika ~eqade ne ume da divani. Ondak taj samo mlatara rukama, mumla i pokazuje prstom na oluk i jezik. Pu{tali su ga malko da nau~i kako treba i upamti, ondak neko otr~i po voduizlonca{tostojiukraj {poreta, jedna cimenta od po litre bude dosta da se ugreje topar~ediseonajzalepio,da vrati jezik di mu je mesto i da upamtigre{ku. Kanda zato danas niko ni ne pru`ajezik,bojesedasedigodne zalepinaladno}i.Xandareikorba~eukinulademokratija,narodu ogadilizimuoni{tosvaki~asjavqajudajeladnoigadno,daniko nikudneide. Gledamkakonamjesadsvelepo, ~istoiravno.Nigdinema|ubretanuzput,nemarupanaputu,nema parloga i neuzorane zemqe, nema vaga{a u ataru. Samo belina, milinaiti{ina.E,alne}edugo,ne pada sneg da pokrije breg neg da svakazverkaostavisvojtrag. n BoraOti}

I REPREZENTATIVNIM PUBLIKACIJAMA ^UVA SE KULTURNO NASLE\E

P

Bezre~inemapotpuneslike

reobra`aj Sentandreje zahvatio je sve vidove dru{tvenog `ivota. Varo{ esnaflija, Srpskog privilegovanog trgova~kog dru{tva i iskusnih vinogradara–podrumara ubrzopodi`e glavu, stresa sa sebe izan|alu koprenu levantskih navika, upiwe se iz petnih `ila da se poka`e u novom ruhu, da se doka`e pred sobom i pred radoznalim pogledimasuseda i onih iz udaqenijih varo{i po celoj karlova~koj mitropoliji. I doista, Sentandreja je oko sredine XVIII veka brzo uznapredovala i ukqu~ila se u op{ti ekonomski procvattako vidqiv u najve}em broju ugarskih varo{i i varo{ica, a pogotovo u onim gde su pored Ma|ara `iveli i Srbi i Cincari. ronmene su bile nagle. Vidne iz godine u godinu... Odlomakjeovoizsjajnemonografije „Sentandreja –srpskepovesnice”akademikaDinkaDavidova,kojujelaneupovodu{estdecenija postojawa objavio Pokrajinski zavodza za{tituspomenikakultureusaradwisanovosadskim „Prometejem”iSrpskomakademijom nauka i umetnosti. Izuzetno izdawe, nagra|eno lane i na Beogradskom sajmu kwiga,temeqna je studija o `ivotu najsevernijeg centrasrpskekulture,po~evodVelikogbe~kogrataipotoweVelikeseobeSrba,nakon koje je varo{ i nikla na jednoj pustoj dunavskoj dolmi,pa sve narednih 300 godina, do otvarawa Muzeja Budimske eparhije, {to je bio, po re~ima samog autora, „najzna~ajniji kulturnoistorijski doga|aj XX veka u Sentandreji”. Ipak,naro~itajepa`wa –atojeicentralni deo monografije – posve}ena sentandrejskim crkvama: Sabornoj, Preobra`enojskoj, Blagove{tenskoj i Po`areva~koj, kao i jo{ trimakojeodavnovi{enisuradostibrigasenandrejskihSrba –]iprova~kom,Opova~koj iZbe{koj.Ina~e,uop{tenijeslu~ajno{to je monografija „Sentandreja – srpske povesnice”iza{laba{ugodinijubilejaZavoda,s obziromna~iwenicudasuupravolanevojvo-

„Stambenepalateuvojvo|anskimgradovima |anski za{titari okon~ali prvu fazu reviodbarokadoistorizma 1718–1914”.Ovastuzije spomeni~kog nasle|a Budimske eparhije dijajedinstvenajenesamopotome{toanaipo~elivelikikonzervatorskiposaonanajlizira ulogu ovih objekata u urbanoj strukstarijem sentandrejskom ikonostasu, koji je turipre~anskihvaro{i,negoi{tosezahvasvojevremeno iz Saborne prenet u Po`arequju}iwojnajednommestumoguprona}ideva~kucrkvu. taqneanalize 23zatajperiodkqu~nazdawa: –Na{jeciqdakulturnuba{tinunateriodHaxi}eveku}euNovomSadudoLoti}eve torijiVojvodine,kaoidrugespomenikekulku}euVr{cu,odpalateJovanaBrankovi}au ture na ~ijoj smo za{titi anga`ovani, priSomborudopalateIlionuSremskimKarbli`imo{irojpopulaciji.Jer,nijedovoqno lovcimaipalateVojni}uSubotici... samoto{toseizuzetnomnogoradinaterenu, Kona~no,udecembrujeiz{tampeiza{la ve} nam je ciq i da sve rezultate tog rada monografija „Manastir Bo|ani” Qiqane predstavimojavnosti.Itopodjednakostru~Sto{i}.Popredawu,ovajjemanastir,podignojilai~koj,odnosnoarheolozima,arhiteknutubliziniva`nogsredwovekovnogutvrtama,muzeolozima...aliidoma}imistranim |ewaBa~,zadu`binaizvesnogsrpskogtrgovgostima,koji`eledaonekimva`nimzdawica iz Dalmacije imenom Bogdan, koji se, ma, crkvama, kapelama, ikonostasima, ikonaoslabqenog vida, po poma...saznajusve,dadobiju vratku iz Budima ovde wihovu potpunu sliku, a U pri pre mi su mo no gra fi je zaustavio da predahne. ne samo detaqe –ka`e za „Dvorci, letwikovci i Naobli`wemsekladen„Dnevnik” direktor Zacu umio i– iscelio, navodaZoranVapa. kurije u Vojvodini”, kao kon ~ega se zavetovao Izizdava~keradionii „Rimokatoli~ke crkve Bogorodicida}ejojna ce ove institucije tako u Voj vo di ne” ovom mestu sagraditi susupro{legodineizahram.Ipak,zasvetumet{le jo{ tri monografinostiodlekovitevodemnogojeva`nija~ije. O „Gradini na Bosutu”, ~iji su autori dr wenicadasezidnoslikarstvomanastiraBoPredragMedovi}iIldikoMedovi},na{je |anismatramestomgdejeutihnulastaracrlistpredvesedmiceve}op{irnopisao.Podsetimo, u pitawu je reprezentativno delo u kvenainiklamodernasrpskaumetnost.Aza kojem su detaqno obra|eni rezultati obim- to je prevashodno zaslu`an Hristofor @enihistra`ivawanaovomzna~ajnomlokalitu farovi}, ~iji bo|anski `ivopis zauzima ublizini[ida,jedinstvenompogotovo~eti- icentralnideomonografije~ijijesadr`aj ri metra debelim naslagama naseobinskih istovremenodatnasrpskomiengleskomjeslojeva,kojipredstavqajusvojevrstanbukvar ziku. – Trudimo se da sva na{a izdawa budu ne zastarijegvozdenodoba,jerseudetaqevidi razvojkulturagotovoodgodinedogodine,od samo sa sa`etkom na engleskom ili nema~naseqadonaseqa...Uzto,ovamonografijapr- kom jeziku, ve} da u potpunosti budu dvojeviputdonosiprikazosnovnekonstrukcijei zi~na.Jedanodrazlogazatoje{tosena{alogi~anizgledku}aipoluzemunicaiztogpe- stalnarazmenapublikacijasa 80adresa{iriodapraistorije,kaoisamusadr`inustam- romEvrope,akojanijezamrlanitokomdevedesetih, ubrzano {iri na nove partnere benihobjekata. U saradwi sa „Prometejem” objavqena je, posredstvom me|unarodnih projekata na kopak, monografija Bogdana Jawu{evi}a jimau~estvujemo, a odskora i zahvaquju}i

kancelarijiAPVuBriselu –navodiVapa.– Radise,naime,oizuzetnozna~ajnojreferenci.Jer,kadaseutimprvimkontaktimapredstavimona{embudu}empartneruiovakoreprezentativnimizdawima,tojeizuzetanpo~etakkoji{iromotvaravrata,jerpredstavqapotvrdudanismonekokoostajesamou kategoriji pri~e da ne{toho}e, ve} na ovaj na~innedvosmislenopokazujemodaimo`emoiznamo. Posebnopoglavqelawskogizdava~koganga`ovawaZavodajepublikacija „Gra|a”,kojomsuobuhva}enidometikonzervatorskeslu`beuVojvodini.Izme|uostalog,tujeradZoranaBari{i}aokonzervacijitricelivaju}e ikonesaikonostasacrkvesv.NikoleuVukovaru,zatimrestauratorskaanalizaspomenikasvetogHubertaudvorcu „Ka{tel”uE~ki izperaBojanaKoji~i}a,kaoidetaqanprikaz nalazasadvanovalokalitetaranogsredweg vekauatarimaSivcaiStapara,~ijijeautor arheologDraganAn|eli}.PoVapinimre~ima,upu}ewezahtevresornomministarstvuda se „Gra|a”bodujekaonau~ni~asopis,jerkvalitetobjavqenih~lanaka,testru~nostautora i recenzenata, u potpunosti opravdava tu intenciju. –Dopolovineovegodineiz{tampe}eiza}ireprezentativnoizdaweofru{kogorskim manastirima,zatimpublikacijaorezultatima topografskih arheolo{kih istra`ivawa usevernomBanatu,kaoimonografija „Dvorci,letwikovciikurijeuVojvodini”–najavqujeVapa.–Upripremijeizlo`bakonzerviranogarheolo{kogmaterijalaprona|enog tokompra}ewaradovanaautoputuNoviSad Subotica,koju}etako|epratitimonografija,akrajemovegodineilipo~etkomslede}e o~ekuje nas kapitalan izdava~ki projekat – „Rimokatoli~kecrkveuVojvodine”,kojim}e bitiobuhva}enooko 200objekatauSremskoj, Suboti~kojiZrewaninskojbiskupiji,izgra|enihuperioduod 18.dopo~etka 20.veka. n MiroslavStaji}

OLIVERA KOVA^E

Elit naen

azalanamjedajeve}agrupamla nihigra~a,uonovreme,istins sovana za savremeno plesno i p la{tvo.Nedostajalisumesto,prostor,v grafi,rediteqiikompozitoriokokoji qudiokupilitedobiliprilikudaseba uplesuikrozples. –Itada,ba{kaoisada,najboqeijed rumzanoviples”bilojeiostaloSrpsk {te-nesamozbogtehni~kihuslovakoj ve}irazumevawa,podsticajaisu{tinsk DirektorBaletaje2002.bioEndrjuPit zapravojedanodinicijatoraosnivawaF pretoganovosadskialternativniumetn prvenstveno vezani za Kamerno pozori{ „Ogledalo”–govorinamdirektorkabal OliveraKova~evi}Crwanskiinastavq – Boris Kova~, Ivana In|in, Sa{a druginapravilisuvezesprofesionalni ma i zajedno stvarali. Danas je Forum mestojerokupqanajtalentovanijei„najg onim{tojekodnasnovouplesu.Snama u~eniciiprofesorisavremeneigreiz Baletske{kole.Posebnuvezuipartne za nas veoma zna~ajan, imamo s orga PER.ARTkojaisamaimaplesnuprodukc tivniprogramvezanzasavremenoplesn {tvo,atako|ejeiorganizatorpresti` valasavremenogplesaNOV.Ples, kojina dineomogu}avadavidimoostvarewanaj autoraevropskesavremeneplesnescene. Sagovornicu smo prvo zamolili da n spoj modernog plesa i pozori{ta koje p negujeklasi~nuigru? –Veliketeatarskeku}emorajudaim ipratesavremenetokove,bilodajeupit operailibalet.Onetrebadadajuprime uslove,podsti~uistvaraju.Takobitreb anasvuna{usre}utakojeuSNP-u.Mis potomeposebni,iveomasamponosnai samdeotepri~e. l 150 godina SNP kroz va{e o~i i –Iskreno,`aomije{to,iporedvel tata,jo{nismoudovoqnojmeriprepozn no od na{ih uistinu vode}ih pozori{t priznaweje{tojezgradaSNP-atemeq rana, ali i daqe ~ekamo reflektore k osvetlitisvojepredstave. l Fenomen Mileve Mari} u savrem {tvu Srbije: opera, film, balet... i {tvo do`ivqava tu neverovatnu `en –Narazli~itena~ine.Vide}emokak grafbudu}ebaletskepredstaveMileva Zurovac,ispri~atipri~uoMilevi,`en tvovalazbogvelikequbavipremaAjn{t wegovegenijalnosti.Dalijetopolo`aj jetopitaweli~nogizbora,iliseni{ta odnosudru{tvaprema`enikojanionda ba da se samostvaruje ve} joj je sudbina sposobnosti i ambicije, uvek pristaju} tre}emplanu.Usvakomslu~aju,dobroje dini u kojoj slavimo tako veliki jubil zna~ajnih osoba, ili onih koji su mogli na{ulokalnualiisvetskuistoriju. l Da li je Krcko Ora{~i} potvrda velikim produkcijama, ili incident –SNPmoradaimanesamotakovelik tolikova`neikvalitetneprodukcije! za!Sre}nismo{tosmoustawudaprav putKrcka,alitreba`eletijo{vi{e!O gledaprebogato,aliverujtedajetorezu da,talentaiume}adasesmalimsredst {to uistinu veliko. Veli~anstven je sa {tvakojinamKrcko daje,alismoodpo vlastituogromnuenergijuibilisvesni dorezultataukojem}esviu`ivati–ii

K

Ima nade

Prethodnigost„Intervjuanedeq diteq Ratko Radivojevi} pitao je Oliveru Kova~evi} Crwanski {t putgledalaupozori{tuizamolioj –Posledwiputsamgledalade~jup Duga^arapa.SviputeviuSrbijisu zavejani,alivelikasalaSNPaaipa Novog Sada i dece koja su stigla s Ba~ke Palanke i ne-znam-koliko-jo okolnihmesta.Prepuno!Izgledadai

ipublikaugledali{tu.Retkosede{ava stavapunilavelikusaluSNP-adesetpu weodmesecdana.Netreba,me|utim,zab hodnuprodukcijuBaleta–DonKihota, konmnogogodina,skrenulapa`wuna{e na Balet SNP-a. Dobili smo zaista sja namjepunasalairadostseose}asascen l [ta je prelomilo da japanski um ga`ovani u SNP-u? – Takuja Sumitomo i Asuka Maruo s audicijukojusmoobjaviliuevropskomp Nismo imali nikakvu dilemu nakon au namjebilipotrebniovakviigra~i.Wih privukaona{repertoar,mogu}nostdara daimjeNoviSadjakoprijatangrad,aq niiveomaqubazni. l Na ovom mestu je baletska umet dreja Kule{evi} rekla da je wiho `ivotno zaposlewe i to {to su za{

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

QE

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

Reporta`akojaje ostalabezteksta

EVI] CRWANSKI, DIREKTORKA BALETA SNP

alodajenekapredutazaredomzamaboravitinipretkojajeponovo,nakulturnejavnosti ajne kritike, uvek ne. metnici budu an-

su se odazvali na plesnommagazinu. udicije, upravo su hjenaprvommestu adezajedno,ka`ui qudiprofesional-

tnica SNP-a Anov problem „do{ti}eni kao be-

NAOPA^KE

qe“glumacire „na nevi|eno“ ta je posledwi jezakomentar? predstavuPipi utogadanabili akpunadeceiz  tri autobus iz o{ autobusa iz imanadezanas!

l Na pozori{noj sceni daske `ivot zna~e. Na politi~koj – balvani.

a apetita SNP za t? kepredstave,ve}i Tojena{aobavevimopredstavepoOvaprodukcijaizultatogromnogratvimapostigneneada ose}aj zajednio~etkaprepoznali i`eqedado|emo izvo|a~inasceni,

l Dr`avna i gradska kultura su...? –Na`alost,bojimsedabiekonomskakrizamoglapokazatidaseodkultureiulagawauwunajlak{einajpreodustaje.[teta}ebitiakoqudikojinaspodr`avaju,alii oni iz pozori{ta, sada odustanu, pa se poka`e da smo se isuvi{ezaneli,auzaludsepotro{ili. l Kako se umetnost snalazi u krizi, izlazi i zamke? –Uvekpostojeentuzijasti.Izgledadaonikojiodlu~uju onamanatoira~unaju.Pokazalosedautrenucimakrize, aonisunaovimprostorimaisuvi{e~esti,oslonacpredstavqajusopstvenesnage.Tonekadauop{tenijelo{e,ali idajeste–tojejedinoimogu}e.MiuBaletuSNP-aimamosre}e,aliivereusebe,kaoispremnostidasvakusituaciju, pa i kriznu, prihvatimo kao kreativni podsticaj. Istovremeno,kriznavremenasuzabaletnajopasnija,jerje na{aumetnostjednaodnajkompleksnijihinajsurovijih! l Da li ponovo `ivimo devedesete? –Bi}eu`asnoakoseispostavidajetako,jerjestra{no vra}atiseur|avupro{lost. l Kako skon~ati povampirewe starih, zlih duhova...? –Neznam.Vaqdaignorisawemibavqewemsvojimposlom. l Zna~aj relativizacije incidenata sa hrvatskim navija~ima u NS i {ta nam oni govore? –U`asnomejesramotazbogtoga. l Ve}ina gra|ana Srbije osudila je nasiqe, dodaju}i famozno „ali”, koje prate recipro~ne neprijatne situacije u kojima su se Srbi nalazili u Hrvatskoj? –Dokizgovaramo„ali“ne}eseni{tapromeniti,itoje samo dokaz da i daqe negujemo nacionalizam i mr`wu i prenosimojegeneracijamakojenemajurazloga,nitili~nogiskustva,zbogkojegbinekogmrzeli,tukliiliubijali. l Ti{min roman Bernardijeva soba poskupeo je dva i po puta od trenutka kada je dobio NIN–ovu nagradu ? –Mnogojeve}iproblemto{tojavnost,kojasedanassekirazbogpromenecenepokojojseprodajenagra|enaTi{minakwiga,pojmanemadajewegovautorskihonorarza Bernardijevusobuiznosio500evra! l [ta politi~ka elita mora u~initi da bi mladi dobili {ansu da ispoqe kulturni potencijal i ideje? –Moradazna{ta}edapodr`i.Moradaznadaakodaje svimapomalonikonijezapravodobioni{tasem{tosu onisasebeskinuliodgovornost.Moradarazdvojidnevnu odkulturnepolitike,inakraju–ipo~etku–trebalobi dashvatete`inusvojihodluka,aonda,bilobilepodase kojiputvidimoiupozori{tu. l Da li nas je odlazak Petra Kraqa boleo najpre kao podsetnik da „sistem” vi{e nema kapacitet da proizvodi velike qude? –Nemislimdajetota~no,anemislimnidajesistem proizvodiovelikequde.Na{jesistemoduvek,~inimise, upravosuprotnoradio. n Igor Mihaqevi}

l Izme|u privrednog buma i bumeranga samo je jedan dolar.

menom drui kako drunu i majku? ko}ekoreo- Ajn{tajn,Sta{a nikojajesebe`rtajnuipo{tovawu ji`enedanas,ili anijepromenilou a,anisada,netre da gu{i vlastite }i na to da bude u edasemakarugolej setimo toliko i biti zna~ajni za

l Mister dolar na pozori{noj sceni, misterija – na politi~koj.

u{i? likihrezulnatikaojedta. Najve}e qnorenovikojima }emo

l Amerikanci se povla~e iz Iraka i Smedereva.

majupotrebu tawudrama, er,omogu}e balodabude, slimdasmo sre}na{to

O

Ili­ja­Mar­ko­vi}

dinomestoza“Fokonarodnopozorijiposedujezgrada, kepodr{keuprave. terGrinvudionje Foruma.Godinama nicibilisu {te muzike letaSNP-a qa:  Asenti} i implesa~i presti`no gladnije”za asudanasi novosadske erskiodnos, anizacijom cijuiedukanostvarala`nogfestiamsvakegojzna~ajnijih . nam objasni prvenstvenu

li medvedi”, jer nedostatak stimulacije ubija motivaciju? –Tojeta~no.Mislimdasuzaigra~enezdraviugovori naneodre|enovreme,jernisuuveksvesniisavesnipaim trebaizvesnaneizvesnostkoja}eih„motivisati“iteratinarad.Tako|e,va`nojenaprestanoosve`avatiansambl novimigra~ima,pedagozima,koreografima...jernasto~iniaktivnijim,donosinovauzbu|ewa,motivi{edau~imo jednioddrugihitakmi~imose,alinazdravna~in.Drugi problemjenemogu}nostodlaskaupenziju:nemanovihzapo{qavawa,aneprestanosepove}avaibrojgodinzaodlazak upenziju,pa}emotakospostoje}imbeneficijamaimati vi{egodinasta`anogodina`ivota.

Odgovorih slu~ajnom prolazniku kroz memorijalni park koliko {tra,staklenajanuarskahladno}a,suvomrazicakojanamomente,usledja~egstrujawavazduha,oblizujei«stru`epoko- jesatii,gladanrazgovora,uzvratihnesmotrenimpitawemga|aju}i `ikaoma~ijijezik,oteralajeizSvetili{tasvekojimani- bosanskog Sremca ravno u ple}ku: “Novinar sam, izvinite... Samo jenu`nodaseovdena|uilidaovudapro|u,paipak,sporadi~no,po- momenat!Prolaziteli~estokrozovajpark?” Prolaznik,mrzovoqnadobri~ina,rekaobih,odmahnurukomine javi se na betonskim i poplo~anim stazama, i me|u drve}em i {ibqem, poneki u`urbani prolaznik ili {eta~ s kapom ili kapuqa- nalaze}i za shodno ni da se osvrne odglaviwa stazom bez imena i ~omnabijenomnaobrve,zamotan{alom,podignutekragne,sidejom prezimena.Pa,ipak,doviknu:“Pitajnekogdrugog...Enotionajtada sa ledine {to pre {mugne u zavetrinu me|u prozore obli`wih mo,ba!Manimene,zemqa~e!Neznamtijani{ta!” (Tomijehvala{tosammurekaokolikojesati.) naseqa.Poredkanaladvamladi}askapuqa~amanao~imastojepod drve}em na suvomrazici i cugaju crno gro`|e iz dvolitarske plaPogledahupravcuukojemjeBosanacpokazaorukom,ime|udrvesti~nefla{e.Tamodubqe,uparku,krupnigospodinugrombikapu- }em,stotinakmetaraodUrne,ugledahuniformisanogbradowuspatu{etapatuqastopsetoscrvenimprslu~i}em.Zloupotrebi}usada pirom u rukavicama: zagleda dreve}e i ne{to zapisuje. ^ovek obraovureportersku“kolumnu”,jernemoguadaneka`em–se}awe,sdi- staori|ombradomibrkovimaisa`uto-braonskomkrofnom“ruske” gitalnomjasno}om,vr{istrahovitipritisaknamene!–dasamov- zimskekapenaglavipovi{eu{iju,propisnouniformisanusivomadeprviputbio,ovdenaSvetili{tuCarskoggrada,prene{toja~e slinastom{umskom({umarskom)dezenu,u{u{kanpuwenomjaknoms od~etrdesetzima,kadasamufazidetetagostovaokodujaka(kojisa kapuqa~om koja mu se odostrag zgutala oko vrata, spreda, pak, vrata porodicom i danas `ivi u Matrozovoj koloniji pored spomen-gro- oblo`enogizakop~anogpodebqomkragnom,prtiojeomawipoluprabqa).Se}amgasedokjenatravwaku,me|ubrezama,trenirao{tene zniranacskai{imaispodpazuhaipopre~nimu`imkai{emzakopvu~jaka,ase}amseisebe,doktogledamiu~estvujembacaju}ikomad ~animprekoprsa,odesnomramenujenosiodupkepunutorbu(nalik drvetamalompripitomqenomvuku,apotomsetr~e}iuslalomu,s natorbekojenosefotoreporteri),iu{akama,za{ti}enimrukavira{irenimrukama,uspiwemnazemqanebre`uqkesabakqama,va- camao{trikanimu{aramazmijskeko`e,dr`aojepodmeta~A4forqamsepozelenomkrznukaorazdragano{tene.Ijo{sese}amkako mata i s vremena na vreme, kako rekoh, zapisivao ne{te na hartiji jurcamnaujakovommu{kombiciklu(zako{ensnogamaispod{tan- u~vr{}enojnatompodmeta~u.Pri|ohmuipro~itahnaxepu:Mihajgle),stazomporedUrne,orija{kogmetalnogorganizmanabre`uq- loStankovi},Zasavica,stru~nisaradnikistra`iva~.Da,tojeon! kus“pukotinom”zgodnomdaseu|eu`eludacovogcrnog~udapored Prenekolikogodina,jednogzagu{qivogletwegdana,doksamse staze.Ikao{tosezade~ijimozaksvelakolepi,takoseimeni,tih saizletni~kinapaqenimnovosadskimpoznanicima,inawihovpodana,zalepilavestkojaje{okiralaMatrozovukoloniju:neki~oziv,vozikaoupla}enom~amcupovodiZasavici,isinfantilnom vek,obi~nitihikom{ija,ubioje dva mladi}a koje je u svom dvori{tuzatekaouno}nojkra|i. Svratiosamijesenasuovajmemorijalni perivoj, pre nego {to je kalendar otresao li{}e sa li{}ara i {ibqa, i ako posetilac spom en-grob qa sa mit rov a~k om istorijom u mozgu uop{te sme da ka`e,adaseneugrizezasrce,da jeovde–{etaju}istazamaitravwakomizme|udrve}a,meditiraju}inaklupamaporedstaza–zapravo u`ivao u lepoti raznovrsnog zeleni{a,crvenimbuktiwamadivqeg kestena, elektri~nom `utilu grm qa, svil en om trep er ew u breza,sonornomhu~awujelki,onda,evo,jaseusu|ujemdaka`emda samjesenastamou`ivao.Pa,ipak, itada,uostalomkaoisada,ostao sambezteksta... Pejz a` ni mem or ij aln i komMihajlo Stankovi} i urna u mitrova~kom spomen-parku Foto:S.[u{wevi} pleks (spomen-park, spomen-grobqe),kakogajeve}nazvalastruka,«» izvedennadvanaesthektarale- zainteresovano{}u,ponetizletni~kompatetikom,zjakaounaokolo dine, nekada{weg periferijskog «“tamnog vilajeta” pored pravo- popribalnomrastiwunebiliugledaonekog(obe}anog)dabra,odslavnoggrobqauCarskomgradu,prepoznatjekaosmelipoku{aji jedaredsamnaobaliu{ipra`juspazioovog ~oveka,tadaste{kim neka vrsta eksperimenta nastalog u glavi Bogdana Bogdanovi}a, fotoapartomokovrata,bauqaojeporedvode,kroztrsku,ineosvrautorakojijejednuzastra{uju}upri~u,sremskupri~unadpri~a- nuv{isepremakomi~nomdru{tvuna~amcusvodi~emnapenti(koma, obele`io modernim spomeni~kim re{ewem koje je apsolutno jajesvevremeka{qala).Wegovolice,wegova“avanturisti~ka”poisko~ilo iz kalupa dotada{wih socijalrealisti~kih predstava java,potrajalajepodmojimobrvamasveganekolikominuta,prenebronzanihjednodimenzionalnihpartizananapostamentimaupri- go {to je uniformisani bradowa, s rancem na ki~mi i s debelom rodnoj veli~ini sa zamahnutim rukama, stisnutim pesnicama i torbomokuku(istomovom,akosenevaram),i{~ezaourastiwukao bombamau{akama.Bogdanovi}je,pak,najstra{nijemestonakon- dabar, i taman toliko je bilo dovoqno da, o~igledno, zauvek upamtinentuSremu,svetomestoSrema,Svetili{te,osmislioiizveo tim{umskoggospodinaMihajlaStankovi}a.Usu|ujemsedaka`em kao`iviorganizam,velikuparkovskucelinu,sUrnomnaprilazu, dasamistogmomentapo`eleodaisko~imiz~amca({tosepokazaoplemewenusaprekostovrstadrvenihbi}a,li{}ara,~etinarai lonerealnim)idapo|emkroztrskuza~ovekom,jednimodonihpo{ibqa;`ivascenografijau~ijesredi{tejesmestiobelekamene sve}enikaukojemsamodmah,takore}i,atakoinere}i,prepoznao blokove s bakarnim plo~ama s imenima streqanih, srce Svetili- monahasvojeprofesijei,naravno,istogmomentaugledaoMi{upod {ta, i oko kamenih kocki grupisao zemqane zatravqene humke s svojimnaslovom!KojimposlomuSvetili{tu? bronzanim bakqama (plamenovima) na vrhu. Predstava Urne je u “Popisujemdrve}e”,odgovoriStankovi}.“Uskoropredstojiurestvari orija{ka metalna spomeni~ka forma na bre`uqku pored |ewespomen-grobqa,pasumeneizupravegradazadu`ilidapopiglavneprilaznestazekrozabdomenSvetili{ta,konturaodbron- {emdrve}e!Evo,ovdeutabeli,vidite,upi{emkojajevrstastabla, zanih “traka” nepravilnih linija u~vr{}enih nitnama, nalik na visina,pre~nik...Aovdeupi{emkomentar:smetastablo,nesmeta... pehar ili vazu za cve}e, postavqena na jugoisto~noj “kapiji” spo- Akojedrvobolesno,suvo,napi{em:trebagaukloniti...” men-grobqa – pe{a~ki prilaz kroz memorijalni plato i pre~ica Isada,samozaonedokojihtavestjo{nijedoprla,~istoinforzaokolnostanovni{tvonaputuodidoOp{tebolnice–i,prila- mativno:ovde,uovomnekadaperiferijskombuxakuCarskoggrada, ze}istestraneparku,prviporedosledui,gledanopodimenzija- ovdeuvodenimjamamaporedpravoslavnogmitrova~koggrobqa,poma,najve}isimbolSvetili{ta,prvaporukaposetiocimaiprola- ~evodleta~etrdesetdruge,«“sremskogkrvavogleta”,~udovi{tasa znicima,dramati~naiupe~atqivainformacijaotomedaseulazi slovom«“U”nakapama,samoujednojno}istreqalasusedamstotina uSvetomesto. civila (i slikara Savu [umanovi}a me|u wima), a do kraja rata Ievome,prenekidan,opetuCarskomgradu!O`e`enpoobrazi- usta{esuovdepobileosamhiqadamu{karacai`ena.Ovdejenajvemasuvom,paprenomhladno}omkojainhalirasinusekaose~ivo,iza- }estrati{teDrugogsvetskogratanateritorijiVojvodine.Ovdeje slepqen o{trom, staklenom izlu~evinom televizijski nenajavqe- istorijazanemelaprednajve}impadomqudskevrste.OvdejeSvetinogjanuarskogsunca–iznenadnasvetlosnaeksplozija,posleturob- li{tekontinentaSrema!I,dobro,{tatu,danas,vidimo?Ustvari, nogsivilabezsnega,usledkojejesveuobna`enompejza`uSvetili- {tatugledamoposledwihdesetakivi{egodina?Gledamooskrna{tadobilostrahovitudubinskuprohodnost,reqefnostiizra`aj- vqenu Urnu s i{krabanim podno`jem i deformisanom betonskom nost!–upravosamsebiozatekaonastazikrozzatravqenuipustu osnovom;vidimopokrqane,odrezanemetalnepatrqkeiizuvijanei ~istinu kod pomenute Urne od kovane bronze na temenu ve{ta~kog i{krabane plamenove bakqi na humkama; vidimo kamene blokove s zemqanog bre`uqka (humke) zalivenog raspuklom i deformisanom kojih su odvalili i odneli bakarne plo~e s imenima dve hiqade kru`nicom betonske poga~e, kad me odostrag, vaskrsao iz malo~as streqanih qudi koji su pod ovim humkama sahraweni... ^ovek pred prazne ~istine iza mojih nebrawenih le|a, kqucnu u u`urbanom ovimbe{~a{}emilispustipogled,okreneglavuipro|e,ilipukprolazu prema sredi{tu parka prozukli upitnik s prostodu{nom neodnemo}nogbesa.Ilijednostavnozanemi.Ostanebezre~i.Paje familijarnombosanskomre~enicom(nezaustavqaju}ise):“Zemqa- takoiovareporta`aostalabezteksta. ~e,kol’kojesati,ba?” n @eqko Markovi}

l R|a na r|u, para na paru, dolar za `elezaru.

taira~una ntuzijazam

adihprofesionalskibilazainterepozori{no stvaravremealiikoreo- ihbiseovimladi aveistra`ivawem

9

R

egionalna razvojna agencija Ba~ka (RRAB) dobilajeakreditacijuodNacionalneagencije za razvoj, ~ime je i zvani~no postala institucija ~iji je zadatak da sprovodi mere i programe od zna~aja za ravnomerni regionalni razvojnasvojojteritoriji.Iakojujeosnovalo13 op{tinasateritorijeBa~ke,RRAB}ezastupati interese i preostalih pet, ali i svih malih i sredwihpreduze}a,preduzetnikaiobrazovnihinstitucijakojisuzainteresovanizau~e{}euprogramimaNacionalneagencijezarazvoj. –DelegacijaEUjejo{ranijeprepoznalazna~aj na{eagencijepasesada85odstofinansiramoiz buxetaUnije,dok15odstoula`uop{tinekojesu nas osnovala – ka`e direktor RRAB Sr|an Vezmar. – Razvojne agencije su veoma va`ne zbog definisawa budu}ih prioriteta razvoja, a nas sada o~ekuje,dokrajagodine,po~etakradanaoperativnomplanurazvojazaBa~ku.Uslovjedasepretoga donesenacionalniplanregionalnograzvoja.Nakontogapotrebnojeusvojitiistrategijurazvoja APV. Kada svi ti dokumenti budu zavr{eni, mi

Ina~e, na teritoriji Ba~ke RRAB je jedini subjekt, a tako }e biti i u naredne dve godine, kojijeovla{}endasebaviposlovimaodzna~ajazaregionalnirazvoj. –Samoprekonas}eiprivredailokalnesamoupravemo}idakoristesredstvaizrepubli~kogbuxeta,atrebaznatidajeovegodinezaregionalnirazvojobezbe|eno360milionadinara –direktorRRABVezmar. Pet op{tina u Ba~koj nije u~estvovalo u osnivawuRRAB,alijeagencijaovla{}enadai na wihovim teritorijama sprovodi programe Nacionalneagencije.Napitawe,ho}eliseite op{tineprikqu~iti,Vezmarka`edajetomogu}e. –NoviSadnijeugrupiosniva~a,alisawima imamoprotokolopartnerstvu.Realnojedanam unarednomperiodupristupiSubotica.Akose to dogodi, onda mo`emo o~ekivati i pristupawe Ba~ke Topole i Malog I|o{a. No, sada to nijetolikova`nojersmoakreditovanizacelu teritorijuBa~ke–ka`eVezmar.

I razvoju treba pomo]I bismo,kaorazvojnaagencija,trebalodapristupimoizradioperativnogplanarazvojazaBa~ku,gde bismo identifikovali koji su osnovni pravci razvoja,koje}emozajednosaop{tinamasprovoditiputemme|unarodnihirazvojnihprojekata. Powegovimre~ima,RRABimaiulogudazastupa interese lokalnih samouprava prema Nacionalnojagencijizaregionalnirazvoj,kaoiprema Ministarstvuekonomije,tedanatajna~inuti~e na dono{ewe politike od zna~aja za regionalni razvoj. –Ipreakreditacije,zamaweodgodinudana,uspelismodaobezbedimovi{eod1,2milionaevra kroz projekte koje finansira EU. Time smo na startu pokazali kakvu }e ulogu imati na{a agencijaunarednomperiodu.Na{apravaulogapokaza}esekadaSrbijipostanedostupnaIPA3komponenta,kojapodrazumevavelikeinfrastrukturne projekte. Uz to, sprovodi}emo i programe Nacionalneagencijezaregionalnirazvoj,kojisunamewenimalimisredwimpreduze}imaipreduzetnicima. Pro{le godine je u tu oblast plasirano 10,3milionadinarabespovratnihsredstavaizbuxetaSrbije.Tajnovacjeovdekodnasdostupaniskqu~ivoprekoRegionalnerazvojneagencijeBa~ka–navodiVezmar.

RegionalnarazvojnaagencijaBa~kajedosada ozbiqnusaradwuostvarilasama|arskomregijom^ongrad,sakojomzajedni~kisprovodiprojekatpodr{keravnomernomregionalnomrazvojuprekograni~nihregija.Upitawujeprojekat iz kojeg bi trebalo da nastane plan za budu}i razvojBa~kei^ongradausmisluprekograni~nesaradwe. –Na{eiop{tinesateritorije^ongradazajedno}esestiipoku{atidanaosnovuIPA3,4 i 5 programa, defini{u razvojne projekte sa prekograni~nim karakterom. Zapo~eli smo i uspe{nusaradwusaOsije~ko-barawskom`upanijomuHrvatskojsakojomsmokandidovalitri projekta-ka`eVezmar. Posao RRAB je, izme|u ostalog i da pomogne op{tinamadarazradeidejeuozbiqneprojekte. –Uop{tinamaukojimaimavoqe,anemaideja,trudimosedaihukqu~imounekadrugame|uop{tinskapartnerstva.Uzto,pru`amoipomo} upisawuprojekata,iakosuvojvo|anskeop{tine utojoblastive}dalekooti{leinetrebaimvi{eobukazaIPA2.Ipak,bi}epotrebnaobuka za IPA 3, pa }emo obezbediti edukaciju za sve kojisuzainteresovani–najavqujeSr|anVezmar. n Petar Klai}

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Finansijski pakt Sve zemqe EU, osim Velike Britanije i ^e{ke, pristale su da potpi{u novi fiskalni sporazum ~iji je ciq zaustavqawe tro{ewa u evrozoni i stavqawe ta~ke na du`ni~ku krizu 17 ~lanica evrozone ostale ~lanice EU potpisnice sporazuma izvan sporazuma

Holand.

Estonija Nema~ka

VB: premijer VB Kameron Irska je u decembru blokirao sporazum. Luksemb. Kasnije je ne{to Francuska smek{ao svoj stav, najaviv{i da Britanija ne}e biti smetwa wegovom provo|ewu ^E[KA: Na ~ekawu zbog nepostojawa nacionalnog konsenzusa

Finska

Belgija

^e{ka Slova~ka Austrija Slovenija

[panija

Portugal FR: Sporazum verovatno ne}e biti ratifikovan pre predsedni~kih izbora 6. maja

Italija Malta Gr~ka Kipar IR: Mo`da }e biti neophodan referendum Finansijski KQU^NE ODREDBE FISKALNOG DOGOVORA pakt bi trebalo Ako se bilo koja Nacionalni buyeti moraju da bude potpisan biti u ravnote`i ili u suficitu zemqa olako odnosi 1. marta, a stupa na prema sporazumu, (strukturni deficit ne bi snagu kada bude trebalo da pre|e 0,5 % BDP-a). Evropski sud pravde ratifikovan u mo`e je kazniti i sa Postoje}a pravila EU ogranibar 12 zemaqa 0,1 % BDP-a, {to }e ~avaju godi{wi deficit na 3% se slivati u novoosnoLimit se mo`e prekora~iti vani Fond za finansijsku jedino u dubokoj recesiji ili stabilnost u vanrednim okolnostima Dr`ave koje kr{e pravila gube pristup Mehanizam za automatsku Fondu za stabilnost. Sankcije se primewuju korekciju se pokre}e ukoliko je limit prekr{en, kako bi se automatski ako ih ne blokira ve}ina deficit vratio unutar okvira potpisnica „Finansijskog pakta”

@Ivot po pravIlIma

© GRAPHIC NEWS

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

N

ovi ugovor, koji je u ponedeqak dogovorilo 25 ~lanicaEvropskeunije,akojisunovinaristacionirani u Briselu odmah nazvali „Fiskalni pakt”,bi}eformalizovanzamesecdananaslede}emsamituEU.Izovogaran`manaizostajeVelikaBritanija,kojajejo{nadecembarskojsesijiEvropskogsaveta najavilada,{tite}ipozicijulondonskogSitija,nema namerudapodr`idefinisawenovihfiskalnihpravila~ijijeciqspre~avawenovihkrizanalikovojkoja jeGr~kudovelanaivicubankrotstvaaceluevrozonu uvelauproblemezbogkojihstrepiceosvet. Druga~lanicaEU,kojajeostalaizvan„Fiskalnog pakta”je^e{ka,stim{tojerazloguovomslu~ajuzna~ajnodruga~iji:naime,vladauPragujeprocenilada predsedniku wihove dr`ave, tradicionalnom evroskeptiku Vaclavu Krausu, ne pada na pamet da stavi potpisnaovajdogovor,testoganijenihteladaulaziu tuvrstuproblemaiobave`esenane{to{toznadane mo`eispuniti;umestotoga,~e{kesuvlastinajavile mogu}nostdasepridru`eostatkuUnijeslede}egodine,nakonpredsedni~kihizbora,kadaKlausodesfunkcije,idaondapokrenupostupakratifikacije. Usvakomslu~aju,osnovadogovorazapravojeuvo|ewe strogih mera fiskalne discipline i uravnote`enihbuxetskihpravila.Izme|uostalog,predvi|aseve}aulogaEvropskekomisijeunadzirawukonstrukcija buxetaipotowejavnepotro{wedr`ava~lanica,stim

daseinsistirainajasnomzakonskomograni~ewunivoamogu}ezadu`enosti.Uzto,uvodiselak{amogu}nostsankcionisawaonihdr`avakojeprekora~edozvoqenideficit,odspu{tawarampezapristupFonduza finansijsku stabilnost, pa do tu`be Evropskom sudu pravde,kojirastro{nu~lanicumo`ekaznitiisa0,1 postoBDP-a. Ono{tojenajve}iiskorakodnosisena~iwenicuda za sankcionisawe onih koji se ne budu pridr`avali pravilane}ebitipotrebankonsenzusEvropskogsaveta,pa~aknive}inautomtelu,ve}jeustanovqenmodel pokojemsedr`avaivladapotpisnica„Fiskalnogpakta”morausprotiviti„kaznenimmerama”padaonene budu automatski primewene. Tako|e, utvr|eno je i da dr`avekojeulazeuovajaran`mannovastrogabuxetska pravilamorajuugraditiiusvojeustaveiliustavnezakone,dakleunajvi{epravneakte. Zanimqivoje,ina~e,da}epaktstupitinasnagu~im garatifikujenajmawe12dr`avapotpisnica,{tozna~idane}ebitiobavezadasesa~ekaokon~aweprocedure ratifikacije u svim dr`avama ~lanicama Unije. Svojevrsankuriozitetjeito{tojeHrvatska,iako}e postatideoEvropskeunije1.jula2013,najavilada}ei onaodmahpo~etidaprimewujenovafiskalnapravila ikriterijume,iako}epotpisnapaktmo}idastavi,pa takoidavu~ebenefiteizwegovogpo{tovawa,tekkadapostanepunopravna~lanicaUnije. n E. N. L.

dnevnik adavelikannapustiscenu, kadasezawimspustizavesa, obi~no svi pi{u kakav jeumetnikbio,{tajesveosvojio, gde je nastupao... Ne}u, ne `elim da pi{em o tome, to qudi uglavnomznaju.Napisa}unekolikore~enica o ~oveku. @ivanu Saramandi}ukojijevozio„juga”ibio ponosannato,kojijetokomintervjuapri~aoosvojojkru{kioskoru{i,dvori{tuiseckawusalate odsvega{tosena|epodrukom. Na zakazani intervju u Narodnompozori{tuuBeogradustigla sam par minuta ranije. @ivan je jo{uvekbionaprobi.Nijebilo potrebedamiobja{wavajugdeje, samosampratilawegovgromoviti glas i vrlo brzo ga prona{la. Ulazimusalu.Onsediustoliciu crnimpantalonamaiobi~nojcrnojmajici,ispru`enihnogu.Kosa kaoiuvekrazbaru{ena,pri~ane{tosebiubraduirukommipokazuje da sednem. Odjednom zagrme svojimmo}nimglasom.Stresohse iprestravqenasedohnastolicu, aonsenasmejakraji~komusanai re~e mi da }e biti gotov za desetakminuta.Itihdesetakminuta bilisuzaistane{toneponovqivo. – ^uje{ sad ove prelaze mala, ovome{awe,jednapadrugauloga, to do sada jo{ niko nije pevao.

nedeqa5.februar2012.

K

SE] AW A: DAN PROVEDEN SA NEDAVNO PREMINULOM OPERSKOM LEGENDOM @IVANOM SARAMANDI]EM

Velikan u „jugi}u” jetihjedva~ujan,~ascelopozori{teje~iodja~inewegovogbasa. – Pa do{la sam imam zakazan intervjusavama–jedvasamizgovorila. Onustadenaglo,u~inimisejo{ krupniji nego {to jeste, otvori vrataikrete.Krupnimtromimkoracimakora~aprematerasipozori{ta na kratak sastanak pre intervjua.Jatr~imzawim,jedvasti`em. –Sedi,mala,ovdeisa~ekajme daobavimne{to–posadimeustolicuiu~inihsesebijo{mawanego{tojesam. ^ekamdokonpri~asanovinarkomRTS-a,dogovaranekeemisije. Kadajenajzadodlu~iodajevreme damiseposveti,povedemeukafe bar,danamiru}akulamo. – Napoqu je vru}ina, a i ove `entura~e samo halabu~e, ne mo`emodase~ujemo–smejese,mislimorikafi}. Svesamo~ekivala,aliovoliku neposrednost, srda~nost i sve-

Titopitagdepevam,od~ega`ivim, pakadje~uodastudiramekonomiju,ka`e: „Kakvaekonomija,timora{da{koluje{glas, pauoperu”.Odmahjepozvaotelefonom sekretaraSkup{tine,pukovnikaizDruge proleterske,inalo`imudameuzmepodsvoje... SviizbegavajuovajdeoDonKihota,aevojatosalako}om...–obja{wavami,aja,iakonemampojma, pravimsekaodane{toznam. Onidaqepri~a,prote`eseu onojstolicikojasamo{tonepuknepodwegovomveli~inom. –A{tatimalaho}e{odmene –podi`eopetglasiupitameunose}imiseulice. Opetseprepadoh,aonseponovosmeje.Wemujesvetoigra,slako}omupravqasvojimglasom,~as

snostsamogasebenisam.Anirazgovornemo`emodazapo~nemona miru, stalno neko dolazi, ne{to pita. @ivan u pola re~i zastaje, vikneu{ali,paondauti{aglas kao `ena i odgovara tim istim „`entura~ama„.Sawim~ovekmo`e samo da se smeje, jer promenu glasapratiodgovaraju}amimika, pokretirukuiuvijawetela. Aintervju?Pawegainemorate ni{ta da pitate. ^ovek je bio `ivaenciklopedija,pamtiojesve

otoreporteri, kao i mnogi drugi istaknuti stvaraoci, na`alost, tek posthumno dobijajupriznawazasvojizuzetnozna~ajandru{tvenirad.Smatrasedajewihovo stvarala{tvo, ukori~eno u vidu kwige, neka vrsta  trajnog spomenika koji potse}a mla|e generacije da od wihnepo~iweistorijaidaodpredaka ima {ta da se nau~i. Me|utim, GavriloGriji}iwegovekolege-fotoreporterikojihvi{enema,jo{za`ivotasusamisebinapravilibezbroj„spomenika“,jersuwihovanajboqadela,za svavremena,ostalanastranicamanovina,~asopisa,kwiga,kataloga,dragocenih antologija i enciklopedija {tampanihnesamouna{ojzemqinego i {irom sveta. U tome im je pomoglo znawe jedinstvenog svetskog jezika – jezika vizuelnog komunicirawa, koji jeibezprevodilacarazumqivqudima svihbojairasa,nabilokojojta~kina{eplanete. GavriloGriji}jevrlouspe{no,pre punoletstva,savladaotajjezikuNovosadskom foto klubu, nastavqa~u tradicijejednogodnajstarijihfoto-klubova na Balkanu, u kojem je oven~an presti`nom nagradom, „Nagradom punoletstva“ namewenom zapa`enim talentima Novog Sada. Iz tog perioda wegovog stasavawa je fotografija na naslovnoj strani fotomonografije, kojomjekrunisanodeloranopreminulog fotoreportera, likovnog umetnika, „Dnevnikovog“ urednika fotografijei{efawegoveFotoslu`be.

F

11

datume, svaki nastup, svaku ulogu do detaqa. Samo ukqu~ite diktafonisnimate. –Dobrode,ti}e{ovo{topri~amsnimiti,pa}e{poslenapravitikakotebiodgovara.Jatosbrdasdola,kakose~egasetim.Ako tibudene{totrebalo,zovnimoju `enu Milku i reci da sam ti dao brojtelefona,ona}etidatijo{ podataka–nagiweseprekostola damipoka`ebrojutelefonu,jer nevididobrositnisumubrojevi. Nije bilo potrebe da zovem Milku. Wegova pri~a bila je tolikozanimqivaibogatapodacimadajebilomnogoizadvaintervjua,nesamozajedan.Ipak... – Ono {to ~itaoce verovatno interesuje je moja dugotrajna karijera. Re}i }u nekoliko riplijevskih podataka: postao sam umetnik sa tek napuwenih 18 godina, 2. jula 1957. kada sam polo`io audiciju u Udru`ewu xeza. Prelomni doga|aj desio se 1962. godinekadasamnapustioEkonomski fakultet, a spremao sam diplomski.Tajtrenutakjemojprvi susret sa Titom na do~eku Nove godine. Pozvali su me Mrmak i Vukos,sedimoi~ekamo,atusui Leka i Kardeq. Ja se ~udim {to takodugo~ekamdanastupim,ho}u da idem, a oni ka`u „~ekaj, ti si namadut,tebeostavqamozaudarnitermin„.Oko~etirisataiza|em pred mikrofon i rasturim ih...Titopitagdepevam,od~ega `ivim, pa kad je ~uo da studiram ekonomiju,ka`e:„Kakvaekonomija,timora{da{koluje{glas,pa uoperu„.OdmahjepozvaotelefonomsekretaraSkup{tine,pukovnika iz Druge proleterske, i nalo`imudameuzmepodsvoje... Idokjepri~aoopo~etkusvoje operskekarijere,@ivanunijesilazioosmehsalica.Zasebejegovoriodajepravoslavnikomunista. Iskrenokaoiuvek,jerjevoleoi

Nemoj, @ivane, da pla{i{ dete, pomisli}e da si opasan...

jedneidruge.Negdepredkrajzvani~nograzgovora,koji}emonastavitiukolima,okupi{eseokowega tri radnice pozori{ta. ^ekaju svoju redovnu vo`wu @ivanovim „jugi}em”.On,ve}nervozan{toga po`uruju, obrati im se malo grubqe: – Aman, {to ste dosadne `ene, gde me po`urujete, pa sti}i }ete navreme. One se gurkaju, smejuqe, naviklenawegatakvogkakavjeste: –Nemoj,@ivane,dapla{i{dete,pomisli}edasiopasan–prekorigajednaodwih. Iopetosmehnawegovomlicu, mimika,coktaweustima.Pitame gdeidemho}edamepoveze,paonda broji da vidi ima li dovoqno mestaukolima.

–Ajdesnama,malo}emosezgu`vati, ali {ta ti smeta, bar si kolima–izwegovihustavi{eje zvu~alo kao nare|ewe nego pitawe. Naravnodasampristalaitoje bio najlep{i deo moga intervjua. Najlep{epri~eusledilesuutom „jugu”saimenom@ivanaSaramandi}a i nalepnicom Narodnog pozori{ta. Da se zna da se velikan nestidi. U autu jedva di{emo, vreo junskidan~inimisejo{vreliji.I atmosferajevrela,od{aleiwegovogglasa.Pri~aoku}i,ospremawuhrane,sveono{tojedanobi~an~ovekvolidaradi. – Joj, {to volim kad iz ba{te uberempovr}einapravimsalatu od svega {to imam. Obo`avam da

pr~kam po kuhiwi. A imao sam kru{ku oskoru{u, al’ mi se osu{ila. Ne znam za{to. Kako je to lepakru{ka,jede{jeilepoti,a ustatiseskupqaju.Jeli,mala,je l‘zna{tinekogakoimaoskoru{u–pitamedokseokre}eprema meni. Ne gleda kuda vozi, kao da put zna napamet. Posmatram ga, onosedi{tepodwimseuvija,noge udaraju u volan, ali @ivan se smeje,u`ivausvemu{toradi. – Imam, imam ja oskoru{u, done}uVamseme–rekohvi{ezasebe,doksamsespremaladaiza|em izautomobila. Videla sam ga jo{ jednom iz autobusa u istom tom „jugu” sa oznakom Narodnog pozori{ta i imenom@ivanSaramandi}. n ZoricaDragojevi}

SE] AW A: PRORO^ANSKE FOTOGRAFIJE NA IZLO@BI I U FOTOMONOGRAFIJI GAVRILA GRUJI]A (1946-2006)

Zrak sunca u op{toj pomra~ini izvazduha,zaploviobalonomiznadVojvodine! U seriji tada snimqenih fotografija,nakojimadominirajupoqoprivrednimotivi,lakojezapazitiautorovu porukudasusena{anadawaodovenajva`nijeprivrednegrane,zbogneadekvatne agrarnepolitike,spuvalapoputbalona!

^etiri decenije Edicije „Zlatno oko” Fotomonografijom „Gavrilo Gruji}” obele`ava se 40. godi{wica Edicije „Zlatnooko“ukojojje,daleke1972.godineobjavqenaprvakwigaposve}enaNovomSaduistvarala{tvu~lanovaFotokluba„BrankoBaji}“.Bilajetobilaprvafotomonografijajednogfotoklubaunekada{wojJugoslaviji.Zaprotekle~etiridecenije„porodicaZlatnogoka“jeiznedrila24kwigeme|ukojimasu,izme|uostalih,sedamtomovaAntologijefotografijeVojvodinei{estkwigaposve}enihstvarala{tvuna{ihnovinara-fotoreportera:GezaBarta,StevanKragujevi},BorivojMirosavqevi},StevanLazuki},JovanVajdlisadaGavriloGruji}.

SlavniKartijeBreson,legendasvetskefotografije,svojevremenojerekao, acitiralagajeSuzanSontag,priznata istori~arkaumetnosti,da„snimitifotografiju zna~i prona}i strukturu sveta“.Na{GavriloGruji}kaodajeoslu{kivaoBresonapaje,sasvojomradoznalomkameromu,tragaozatomstrukturom iupravomtrenutkuovekove~iojenesamo odlu~uju}e trenutke vremena nego i

neka svoja „proro~anstva“ koja su se ostvarilaiprenego{tojetoautormogaodapredvidi. Izla`u}i se svakojakim rizicima, ~akiutrenutkukadajeve}bioslavodobitnik „Zlatnog oka“, trofeja koji sawajunajistaknutijisvetskimajstorifotografije,GavriloGriji}jepoputslikaraFeliksaTurna{onaNadara,autora prvih fotografija Pariza snimqenih

Prvi slavodobitnik Spomenice Du{ana [ija~kog Dru{tvonovinaraVojvodineustanovilojenovoprizawezasvoje~lanove–SpomenicuDu{an[ija~kizaautorezapa`enihsvetlopisaunovinarstvuVojvodine.Futo`aninDu{an[ija~kije1912.godinepokrenuoiure|ivaona{prvitabloid„Balkanskirat“,anakonPrvogsvetskogrataizabranjezaprvogpredsednikaUdru`ewanovinaraJugoslavije.GavriluGruji}ujeposthumnopripalaprvaSpomenicaDu{an[ija~ki,kojujeGruji}evojsupruziMarijiuru~ioMladenBulut,predsednikDNV,prilikomotvarawaizlo`beipromocijefotomonografijeuSkup{tiniNovogSada.

Jo{uvremeindustrijalizacije,kada sunamfabrikeradilepunomparom,kamera Gavrila Gruji}a je proro~anski zabele`ila sliku koja bi se mogla danasnazvatisimbolomsvetskeprivredne krize! U nekoj praznoj i polumra~noj, opusto{enoj fabri~koj hali, usamaqeniradnik,kaoposledwiMohikanac ili jedini pre`iveli neke kataklizme, metlom sakupqa otpad. To ~i{}eweasociranapromenekojesunam sedesileikojesede{avaju,nastotinehiqada nezaposlenih radnika, socijalu...Ali,tonijeslikabezna|a,apatije. Autor fenomenalne fotografije je uloviozraksunca,kojiseprobijabroz polupaneprozoreavetiwskefabri~ke hale,osvetqavaradnikapoputreflektorananekojestradiiporu~ujedaima nade,da}egaogrejatiivratitiu`ivot.Ovoremekdelona{efotografije nesumwivo svrstava autora Gavrila Gruji}a u antologiju na{eg fotografskog stvarala{tva, ~ak i da osim ove fotografijevi{eni{tanijesnimio! Kao {to je Gavrilo Gruji} uspe{no u~ioodGezeBarte,JovanaPolzovi}ai

drugihvelikanana{efotografije,tako i sada{wi i budu}i zaqubqenici fotografijemogusada,uzpomo}wegovefotomonografije,dau|uujo{uvek tajanstveni svet wegovog svetlopisa. Nekojerekaodajefotograf~ovekkoji pi{e „ogledalski“ i da se monografijepravedabibilecitiraneane~itane.Mibismododali,kadsuupitawu fotomonografije, da se one {tampaju dabise~itale,anesamogledale!Nato ukazuje i fotomonografija Gavrila Gruji}a, u kojoj su fotografije koje treba~itati. Jer,onaupravopru`a{ansudaioni koji ne umeju da ~itaju, lako mogu da shvateporukevizuelnogjezika.Gruji}ev “dnevnik“ je ispisan lepim bojama, vedrim raspolo`ewem, izgleda kao slikovnicazaonekojijo{nisukrenuliu {kolu pa makazama iz we isecaju ono {toimsedopada.Pa~akikadasasvojom kamerom pri~a o zlo~inima i varvarskimuni{tavawima,onnijesurovisvedokkrvavogne~ove{tva,ve}setrudida sa~uvaono{tojejo{ostalood–~oveka. n BorivojMirosavqevi}

nedeqa5.februar2012.

c m y

12

dnevnik

E K S K L U Z I V N O : PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II KARA\OR\EVI] GOVORI ZA „DNEVNIK” POVODOM DIJAMANTSKOG JUBILEJA BRITANSKE KRAQICE ELIZABETE II

Kuma}evladati du`eodViktorije rincPetar,prvisinprestolonaslednika Aleksandra II Kara|or|evi}a, danas slavi svoj 32 ro|endan, a koliko sutra, 6. februara, britanska kraqica Elizabeta II obele`i}e dijamantski jubilej svoje vladavine. Elizabeta AleksandraMeriu{lajeuistoriju kao prva vladarka posle kraqice Viktorije, koja je na prestolu jedne od najmo}nijih

P

jemiKejtMidltonobaviliven~awe stole}a. Pozivnica za junaskibritanskispektakl,kako urazgovoruza„Dnevnik“potvr|uje prestolonaslednik AleksandarII,stiglajeiovajputiz Bakingemskepalate. – Tokom godina prisustvovao sam brojnim doga|ajima koje su organizovalekraqevskeporodiceuVelikojBritanijiidrugim monarhijama, kao {to su prije-

Kraq Yory VI, kraq Petar I

dr`avasvetaprovelapunih60 godina.Datumpreuzimawaprestolakraqica}eobele`itiu krugu porodice, dok }e velika ~etvorodnevna proslava biti organizovanapo~etkom{estog meseca, jer je zvani~no krunisana2.juna1952.godine. Navelikojsvetkovininezaobilazni gosti me|u zvanicama plave krvi i svetskog xet seta, kao i u svim va`nim doga|ajima za britansku krunu, bi}e, i prestolonaslednik Aleksandar II sa suprugom princezom Katarinom. Razlogajemnogo,jersekrvi`ivot srpske dinastije prepli}e sa britanskom krunom, u ~ijem naslednom redu je dana{wi Faksimil ~estitke kraqa Yorya VI mi,proslave,ro|endaniisahraslavqenik doma Kara|or|evine. Pro{le godine moja supruga }a,princPetar,na92.mestu,po i ja bili smo gosti na prekralisti objavqenoj u momentu kasnom ven~awu princa Vilijema, da su aprila 2011. princ Vili-

{tojebiodoga|ajzapam}ewe,a ovegodineprisustvova}emoproslavi 60. godi{wice od dolaska kraqice Elizabete na britanskipresto–obja{wavapresolonaslednikAleksandarII. On istovremeno ukazuje i na bitnedoga|ajekojesugaza`ivotavezivalezaElizabetuII iekskluzivnozana{list,kaosvedo~anstvomomentakadagajeuVesminsterskoj opatiji krstila

i princeza Elizabeta

britanska kraqica, sa DvoranaDediwuposlate sunamifotografije.Na wimasu,uztadaprincezu i naslednicu britanske krune,ikraqPetarII sa suprugom kraqicom Aleksandrom, zabele`enitokomprestolonaslednikovog kr{tewa u Londonu. Prviput„Dnevnik“objavquje i pismo koje je kraq Xorx VI, Elizabetin otac, uputio kraqu PetruII,povodomro|ewa prestolonaslednika srpskekrune,unukaAleksandraI iMarije,k}erkerumunskog kraqa, koja je, pre dolaska na jugoslovenski presto,bilaiprincezaodVelike Britanije i Irske, sinovica engelskog kraqa Edvarda VII i

unuka~uveneViktorije.Vesminsterjetadazvoniousvetkovini srpske krune i Aleksandrovog kr{tewa obavqenog u opatiji, nedaleko od trona na kome su krunisanisvivladariOstrva. –Kraqicajemojakuma.Onaje u vreme kada me je patrijarh Gavrilo krstio u Vestminsterskoj opatiji bila princeza Elizabeta. Otac kraqice Elizabete II, kraq Xorx VI, tako|e mi je bio kum na kr{tewu, kao i mom ocu, kraquPetruII.Zatimvojvodaod Edinburga,suprugkraqiceElizabete,blizakjero|akmojemajke kraqice Aleksandre, }erke gr~kog kraqa Aleksandra. Mi vodimoporekloodkraqiceViktorije, ~ija je unuka bila moja bakakraqicaMarijaodJugoslavije, ali iznad svega moja porodicaseponositime{tosmopotomci vo`da Kara|or|a. Podsetiobihdajemojabaka,kraqica Marija od Jugoslavije, sahrawena u Frogmoru, blizu vindzorskog zamka, pored kraqice Viktorije i drugih ro|aka britanskekraqevskeporodice.Alimoj sanjedasesvi~lanovikraqevskeporodice,umrliuinostranstvu,vrateku}inaOplenac–ka`e nam prestolonaslednik AleksandarII. U kontaktima sa svojom kumom, britanskom suverenkom, wemu je posebno ostao u se}awu li~ni jubilej, proslava 50-tog ro|endana u elitnom hotelu Klerixis,kadasejo{uveknalazio u izgnanstvu, koje je nakon Drugog svetkog rata i uvo|ewa Titovog re`ima bilo odre|eno Kara|or|evi}ima. –KraqicaElizabetabilaje na toj proslavi, kao i mnogi drugi dragi i uva`eni gosti. Kadamejepitalakojamije`eqa, ja sam tada zaista po`eleo samodasevratimku}i,uSrbiju.Bilisutuibrojnikraqevi i kraqice iz Evrope i sa Bliskogistoka,kaoipredstavnici drugihdr`ava,ukju~uju}iidva senatora, ~lana komiteta za spoqne poslove senata SjediwenihAmeri~kihDr`ava–obja{wava nam prestolonaslednik Aleksandar II Kara|or|evi},skojimsmovezuuspostavili upravo u Va{intonu, gde su ve}tradicionalnooniprincezaKatarinabiliprvog~etvrtkafebruarame|uzvanicamana Molitvenom doru~ku ameri~kogpredsednika. n Dragan Milivojevi}

„Nije nas nikada izneverila” Elizabeta je, pi{u weni biografi, oduvek bila svesna da je tekneo~ekivanimobrtomdobila{ansudavodidr`avu.Naime, dao~evbratnijeabdiciraozbogqubavipremarazvedenojAmerikankiVolisSimpson,bilabiLilibet–kakosujojsvitepali–samojednaoddokonihprincezakojoj}e`ivotpro}iuhumanitarnimobavezamailagodnojsvakodnevici.No,kadajewen otacpostaokraqXorxVI,Elizabetajenamahpostalaspremna nabrojnaodricawazbogvi{esvrhe,razlogave}egodwesame– zbog~iweniceda}ejednogdanavoditiogromnokraqevstvo.I svisesla`udajebiladostojnanaslednicasvogobo`avanogoca. Biografisaneskrivenomsimpatijom~aknavodedajeXorxVI, kadaje14.novembra1948.rodilasina^arlsa,presretanuzviknuo:„Znaosamdaonatomo`enapraviti.Onanasnikadanijeizneverila”. Zapravo,jediniwenizletvan„kraqevskihpravila”biojeu izboru mu`a. Jo{ kao tinejxerka zaqubila se u Filipa, sina gr~kogprincaAndrejaiprincezeAliseodBatenberga,~ijaje porodicabilaudaqemsrodstvuisaRomanovimaisakraqicom Viktorijom.Kriti~arimaje,me|utim,smetalo{tojedobardeo wegove „plave krvi” vukao poreklo iz nema~ke aristokratije. No,Lilibetjebilaupornaiven~alisusekrajem1947.Imada }ebrak,tokomkojeg}edobiti~etvorodece,zapadatiuodre|enekrize,onesuseuvekticaleiskqu~ivo~iwenicedajeElizabetakraqicaidanijespremnanaustupke;dubokaprivr`enost, pak,kojusuodpo~etkaose}alijednopremadrugom,nikadanije biladovedenaupitawe. Po~etkompedesetihgodinapro{logvekazdravqewenogoca senaglopogor{alo.Dijagnostikovanmujerakplu}aiElizabetagajesve~e{}emewalauwegovimobavezama.Nakrajususe lekari odlu~ili za operaciju, ali ni nakon trosatnog zahvata prognozenisubiledobre.Zao;evujesmrtsaznalajetokomboravkauAfrici.Taman{toseopustilanakrajudana,tokomkojegje,nakondrugihobaveza,stiglaidausafariode}ikamerom snimadivqe`ivotiwe,princFilipjujene`nouzeozarukui odveouwihoveodajegdejojjerekaodajekraqumro.Nijezaplakala, ali je prebledela. Odmah su seli u avion i otputovali u London.Kadajesletela,predwomsuseduboko,so{tovawemkojeseiskazujesamomonarhu,poklonili~lanoviVladeiDvora. PrincezaLilibetpostalajekraqicaElizabetaII nenapuniv{i26godina.

Ve}ina Britanaca kraqi~ina odlikovawa smatra najve}im priznawem, koje do`ivqavaju kao deo vi{evekovne tradicijebritanskemonarhije.U{ezdesetgodinavladavineElizabetaII zarazli~itezaslugeodlikovalajeukupno404.500osoba,aliprenekolikodana,ba{ususretdijamantskoj godi{wici, i to na temequ Zakona o slobodi informacija, objavqen je popis 227 osoba koje su tokom protekle ~etiri decenije odbile titulu ili orden. Naj-

zvu~nijaimenasusvakako„bitls”YonLeon,skulptorHenri Mur, slikar Frensis Bejkon i kwi`evnik Yejms Grem Balard,autor~uvenog„Carstvasunca”,kojijeporu~ioda seradio„pretencioznoj{aradi”.AlfredHi~kok,kojije 1962.odbioOrdenredaBritanskeimperije,ipakje1980, ~etirimesecapresmrt,prihvatiotituluviteza,dokje slikarLorensStivenLoriostaodosledan:~akpetputa jeodbiokraqicuuztradicionalno„hvala,alinehvala”...

dnevnik

nedeqa5.februar2011.

13

O@IVQAVAWE BRITANSKO-ARGENTINSKOG SUKOBA ZBOG FOKLANDSKIH OSTRVA

Zveckaweoru`jem zbogzalihanafte ri decenije zaboravqeni konflikt izme|u Velike Britanije i Argentine zbog Foklandskih ostrva ovih dana ponovo izbija u prvi plan me|unarodnih tema. Neposredan povod za odmrzavawe konflikata oko arhipelaga Fokland zapravo su procene da se u toj zoni nalazi najmawe 60 milijardi barela nafte, zalihe prekopotrebne i britanskoj ekonomiji, ali i argentinskoj koja je u usponu i koja je pro{le godine uz inflaciju od 9,5 odsto pove}ala zarade zaposlenih za 30 procenata. Otuda se slobodno mo`e re}i da se na Foklandu, gde danas `ivi samo 3.140 stanovnika, uglavnom potomaka britanskih kolonizatora, i Velika Britanija ima svoju vojnu bazu sa oko 1.000 qudi, u su{tini sudaraju istorija i budu}nost, i to zbog energije. Ve}ina ~italaca se vi{e i ne se}a Foklandskog rata iz 1982. godine, koji je trajao samo 74 dana, ali je bio nevi|eno surov. Britanska premijerka Margaret Ta~er oru`jem je odbranila suverenitet nad tom teritorijom, udaqenom 13.000 kilometara od Londona a 460 kilometara od Argentine. U tom je ratu poginulo 649 argentinskih i 255 britanskih vojnika , a britanski razara~ „[efild“ pogo|en je raketom. Foklandska ostrva ili Malvinska, kako ih zovu latinoamerikanci, otkrili su u 16. veku holanski morepolovaci. Zvani~no je zabele`eno da je engleski kapetan D`on Strong bio prvi Evropqanin koji je stupio na kopno tog arhipelaga 1690. godine. U pro{losti, Foklandska ostrva su su naizmeni~no bila pod okupacijom evropskih kolonizatora Velike Britanije i [panije. Godine 1810. Argentina je izdejstvovala nezavisnost od [panije i stekla pravo nad ovim arhipelagom. Dve decenije kasnije, 1833, Velika Britanija je uspostavila svoju vlast na Foklandu i od tada do 1982. godine ta su ostrva, odnosno wihovih 12.000 kvadratnih kilometara, bili deo imperije. Argentinska vojna hunta je 2. aprila 1982. godina izvr{ila invaziju na arhipelag, u nastojawu da „povrati otu|enu teritoriju”. Pitawe Foklandskih ostrva je bilo pokrenuto i odmah posle Drugog svetskog rata, ali je tada prepu{teno da Velika Birtanija i Argentina spor razre{e u skladu sa Poveqom UN, odnosno mirnim putem. Argentina

T

je i posle toga vi{e puta pokretala to pitawe, ali je Velika Britanija, kao stalna ~lanica Saveta bezbednosti, uvek pronalazila na~ine da status Foklandskih ostrva ostane nepromewen. Aprilska argentinska vojna okupacija Foklanda iznenadila je tada{wu britansku premijerku Margaret Ta~er. Me|utim, „Gvozdena ledi“ je naredila hitnu intervenciju i u dvomese~nom ratu, u kojem su Argentinci bili infe-

Bey je ve} spreman za Olimpijadu

riorniji, povratila kontrolu nad tim prekookeanskim teritorijama. Ipak, re`imi u Buenos Ajresu se i daqe ne mire sa sada{wem stawem stvari. Pripajawe Foklanda postao je va`an nacionalni ciq, zapisan i u Ustavu zemqe. Uostalom, i proteklih 30 godina Argentina je koristila svaki povod da problem Foklanda dr`i u agendi me|unarodnih skupova na tlu Ju`ne Amerike i u forumima UN. Tako je, recimo, Argentina na skupovima Merkosure (Zajedni~ko tr`i{te juga) uspela da ubedi vi{e zemaqa regiona da primene ekonomsku blokadu protiv Foklanda, u smislu odbijawa prijema u svoje luke brodova koje plove pod foklandskom zastavom. Pre dve godine, me|utim, po~iwe oivqavawe naizgled zamrznutog sukoba izme|u Londona i Buenos Ajresa. Neposredan povod za to su ekonomski interesi. Jer, Argentina, zajedno sa Brazilom, postaje va`an privredni ~inilac na „zelenom kontinentu“ i ukqu~uje se u trku za resursima, pre svega energetskim. U isto vreme, Velika Britanija ne namerava da ispusti kontrolu nad zonom koja je bogata naftom, tim pre {to stanovni{tvo Foklanda, ma-

kar i u devetom kolenu, ima britansko poreklo. Na tom talasu aktuelni premijer Dejvid Kameron u sporu s Argentinom stalno ponavqa da stanovnici arhipelaga `ele da budu dr`avqani Velike Britanije i da }e London po{tovati wihovu voqu. Predsednica Argentine Kristina Kir{ner, koja je u prijateqskim odnosima sa porodicom Klinton, poku{ala je da dobija podr{ku Stejt departmenta kako bi se u Ujediwenim nacijama pokrenula rasprava o statusu Foklandskih ostrva. Ipak, Hilari Klinton je izjavila da SAD priznaju fakti~ku britansku administraciju na Foklandima, a da pitawe statusa mo`e da bude samo predmet dijaloga Londona i Buenos Ajresa. Mo`da i ohrabren tim stavom, Kameron je nedavno optu`io Argentinu za kolonijalisti~ke aspiracije prema Foklandima. Predsednica Argentine mu je odgovorila da ve}u glupost nije ~ula i konstatovala je da se nekada{wa kolonijalisti~ka sila Britanija nije oslobodila te politike. U svakom slu~aju, ovaj vi{edecenijski sukob ponovo je dospeo u prvi plan iz jo{ dva razloga. U Argentini je povodom 30-godi{wice dvomese~nog rata formiran {iroki pokret, koji lansira ideju da latinoameri~ki sportisti na Olimpijadi 2012. u Londonu nose bexeve i majce na kojima }e pisati – Foklandska ostrva su argentinska zemqa. To je razbesnelo Britance i upla{ilo da u vreme Igara ne izbiju skandali koji bi kompromitovali sav trud doma}ina. S druge strane i London je razmi{qao da obele`i tri decenije od rata za odbranu Foklanda, pa je podizawe tenzija u Argentini iskoristio da bi put arhipelaga poslao ratni brod „Neustra{ivi“ i princa Vilijema koji bi tamo trebalo da, kao pilot R.A.F.-a, provede {est nedeqa u specijalnoj misiji. Zvani~ni London tvrdi da to nije nikakva provokacija, jer princ ne}e istupati kao predstavnik kraqevske ku}e. Izme|u redova se naslu}uje da bi misija trebalo da princu obezbedi unapre|ewe, ali Argentina to sve ipak do`ivqava kao poku{aj militarizacije Foklanda i u protivqewu takvoj britanskoj politici poku{ava da okupi susede, makar u vidu poja~anog ekonomskog bojkota foklandskih brodova. n Petar Tomi}

Va`nojere}i„Oprostite”! n Pi{e: @ivica Tuci} ama vest da su u jednoj katoli~koj katedrali na molitvenom skupu bili katoli~ki biskup i pravoslavni episkop, retka je za prostore Srbije i biv{e Jugoslavije. Posebno ako se oni obrate re~ima koje se ina~e ne ~uju, a ima dosta razloga da ih vernici pri`eqkuju. Prevodioci nisu bili potrebni, jezici koje svi zovu svojim imenom, itekako su razumqivi. U dubrova~koj katedrali Gospe Velike doma}in je bio biskup Mate Uzini} a gost episkop zahumsko-hercegova~ki Grigorije Duri}. Izgovorene su re~i za na{e prostore antologijskog zna~aja. Posle svih balkanskih katastrofa posledwih dvadesetak godina, i dugog ~ekawa, re}i „Oprostite”, obostrano, veliki je doga|aj ~iji zna~aj prevazilazi trenutak i prostor. Desilo se to na „svetom mestu u prelepoj katedrali u ~udesnom gradu”. Dubrovnik je 1991. na zgra`avawe sveta, s kopna i mora napadan i razaran, neko je obe}ao da }e ga kasnije napraviti „lep{im i starijim”! Rane u tom gradu su svakako jo{ duboke. Tim su re~i velikodostojnika imale ve}u te`inu. Iako se vest morala na}i na prvim stranicama {tampe, to je uradio samo jedan list srpske prestonice. I reakcije su bile razli~ite, ko i za{to tra`i opro{taj, u ime koga, da li je vreme za to... Neki su slu~ajno, ne ~itaju}i ceo tekst, ili smi{qeno, prevideli da je gest bio obostran. Tako je zahumska eparhija imala potrebu da „zbog razli~itih medijskih izve{tavawa” sa svoje strane „uka`e na ~iwenice” koje su skeptici prevideli: opro{taj je zatra`en i dobro primqen i s jedne, i s druge strane. Okvir ovog susreta bila je „Molitvena nedeqa za jedinstvo hri{}ana”, koja se u svetu obele`ava od 18. do 25. januara. U gotovo svim hri{}anskim zemqama se, iz dana u dan, uvek u hramu druge denominacije, okupqaju Hristovi sledbenici da se mole za svoje jedinstvo, ali i mir u svetu. Tradicija je duga ve} sto godina, od 1908, osnivawem Svetskog saveta crkava 1948. dobila je na zamahu. U Srbiji je ova praksa imala u raznim vremenima druga~iji intenzitet. U vreme patrijarha Germana bilo je vi{e entuzijazma i radosti okupqawa. No, takva atmosfera je sve vi{e prepu{tala prostor rezervi, pogotovo u pravoslavnim krugovima. Prekida ni-

S

kada nije bilo, ali posledwih godina se molitva gotovo svela na susret u Katoli~koj crkvi, gde do|u vi{i, sve ~e{}e ni`i, predstavnika drugih crkava. Ipak, eparhije SPC van Srbije, u zemqama biv{e Jugoslavije, u~estvuju na ovim molitvama, zbog ~eka trpe kritike zilotskih i nacionalisti~kih krugova i dela intelektualaca, koji ne razmeju da hri{}ani uvek imaju razloga jedni drugima da izgovore molbu za opro{taj i iskreno je prime, jo{ vi{e ako im je nedavna pro{lost toliko optere}ana, kao {to je to ovde slu~aj. Me|usobno tra`ewe opro{taja i wegovo prihvatawe u bogoslovqu ima drugi zna~aj nego u psihologiji, politici i diplomatiji. Ono je u su{tini vere, jer vernik molitvom „O~e na{” od Tvorca tra`i za sebe opro{taj svojih svakodnevni greha i prestupa, izgovaraju}i da je i on sam spreman to da ~ini. Biblija je puna primera te dubine i snage vere. U istoj meri je u istoriji ~ove~anstva bilo prisutno ubijawe, ratovawe, razarawe, ne samo izme|u drugovernih, ve} i istovernih, me|uhri{}anskih, blagosiqani su pohodi i oru`je, armije odbrane ali i osvajawa. Verskim predstavnicima je nakon toga obi~no bilo potrebno dosta vremena da smognu snage da zatra`e opro{taj, ~ak vi{e nego politi~arima. Crkava Nema~ke i Poqske, na primer, trebalo je dvadesetak godina za to. Dok su politi~ari i na na{im prostorima imali potrebu za izviwavawem, velikodostojnici u tome oklevaju. Nema susreta na vrhu poglavara - patrijarha srpskog, nadbiskupa zagreba~kog i sarajevskog, rejs-ul- uleme sarajevskog, trilateralnog ili bilateralnog. Wihova zajedni~ka deklaracija preko je potrebna da bi proces, ako (jo{) ne pomirewa, onda bar koegzistencije, uz izraze bola i `aqewa za ono {to se svima desilo i desetine hiqada sugra|ana odvelo u smrt. Na to se ~eka, a ne nagove{ava se da }e se skoro desiti. Tim pre, re~i vladike Grigorija, i odgovor biskupa Uzini}a, imaju istorijski zna~aj, na ~emu bi trebalo da su im i vernici i oni drugi duboko zahvalni.

POZ AJMQ EN IINT ERV JU: JOSIP GLAURDI], PROFESOR NA KEMBRIYU I AUTOR KWIGE „VREME EVROPE”

DanijepaoZid, SFRJbiopstala P

rva kwiga predava~a na Kembrixu Josipa Glaurdi}a „Vreme Evrope” objavqena je pod okriqem Univerziteta Jejl, a bavi se raspadom Jugoslavije na dosad za ove prostore neubi~ajen na~in: nau~no, hladno, bez emocija, na temequ hiqade citiranih, donedavno tajnih dokumenata, kao i niz razgovora s direktnim u~esnicima. l Koliko su politi~ari i diplomate, koji su bili ukqu~eni u proces raspada Jugoslavije, danas spremni o tome da govore bez ulep{avawa svoje uloge? – Ako ste ozbiqan istra`iva~, morate biti vi{e nego oprezni. Oni, naravno, poku{avaju da za{tite svoje (politi~ko) ime. I zato se wihove re~enice moraju pa`qivo balansirati sa svima ostalima. Ali ti intervju daju, ina~e suvom sadr`aju, ukus tog razdobqa, za~in koji bi i ina~e izostao. Danas, nakon 20 godina, mnogi se i ne se}aju {ta se ta~no dogodilo, ali dobro pamte kako su se tada ose}ali. Ponekad je to moglo biti presudno. l Radili ste s deklasifikovanim dokumentima CIA-e, Bele ku}e i britanskog Foreign Officea. Koliko je tih dokumenata danas raspolo`ivo javnosti, a koliki deo mo`da nikada ne}e biti objavqen? – U mraku je ogromna ve}ina. Veliki deo tog verovatno }e u mraku i ostati zauvek. Ovo je samo blic-portret. l Ima li za ~ita~a koji dolazi iz ovih krajeva, a koji ipak zna {a se ovde doga|alo, u tim dokumentima ne~ega {to bi izazvalo {ok, poput efekta koji je pre godinu dana izazvao Vikiliks? – Jugoslovenska kriza razvijala se dugoro~no. Nije po~ela odjednom. Samo neko totalno neupu}en mogao bi da ka`e da se Jugoslavija 1991. iznenada na{la u ratu. Sve se to dogodilo vrlo polako - kroz ekonomsku krizu, antibirokratsku revoluciju, kroz procese ukidawa autonomije u pokrajinama i nereda na Kosovu, zveckawe oru`je, pretwe mewawem granica. Sve je to bilo vrlo dobro dokumentovano. I to je ono najva`nije {to vidimo kada danas ~itamo dokumente CIA – kako su oni, zapravo, o svemu tome bili dobro informisani. l Se}am se Newsweeka iz 1990. Nacrtali su kartu raspada Jugoslavije koja se o~ito temeqila na delu podataka iz CIA-inog izve{taja koji vi objavqujete. – Za one koji su pratili situaciju nije bilo iznena|ewa. Drugo je {to politi~ari nekim stvarima, koje su im servirale obave{tajne slu`be, nisu hteli da veruju. CIA-in posao nije da stvara politiku. Oni analiziraju {to se doga|a i eventualno simuliraju scenarije {to bi se moglo dogoditi ako se ne{to preduzme ili ne preduzme. Zato kada ~itamo novine iz tog perioda, mi zapravo svedo~imo tada{wem curewu obave{tajnih podataka u medije. Pitawe je ko ih je pustio. Ozbiqna teza je da su oni procurili iz same CIA-e, jer su weni obave{tajci zakqu~ili da nisu zadovoqni {to se, nakon {to su politici servirali izve{taje, ni{ta ne doga|a. I {ta onda radite u takvom slu~aju? Probate pri~u ugurati u „Wujork tajms” i videti {ta }e se dogoditi. Verujem da je to bio slu~aj i s pri~ama koje su najavqivale raspad Jugoslavije. Jer, zapadni politi~ari jednostavno neke stvari ne `ele da vide. Xorx Bu{ senior do{ao je iz CIA-e, ali nije joj verovao zato {to je organizacija u to vreme prolazila kroz proces ~i{}ewa. Na wenom ~elu je bio Vilijam Vebster koji je tamo doveden iz FBI da bi pro~istio agenciju zbog svega {to se tamo doga|alo pre. On nije bio ~ovek sistema i Bu{ ni wemu, ali zato ni celoj organizaciji, nije verovao. Recimo, CIA je najavqivala da }e Irak pokrenuti invaziju na Kuvajt. Bu{ je nazvao svoje nafta{ke prijateqe, {eike, i oni su rekli da je re~ o blefu. Verovao je {eicima, a ne svojim obave{tajcima. Isto tako je bilo i ovde. Obave{tajni podaci bili su iscrpni i prili~no precizni, ali Bu{ je odlu-

~io da veruje ambasadoru Lorensu Igrlbergeru zbog wegovih dobrih prijateqskih veza s Milo{evi}em. l Pi{ete da je Zapad te{ko pristao na raspad Jugoslavije jer se na to gledalo kao na potencijalni detonator za druge raspade, prvenstveno Rusije. Je li se tada razmi{qalo o mogu}im drugim opasnim raspadima - [panije ili ~ak Velike Britanije? – U odre|enim zemqama postojali su problemi takve vrste. Tu je franuski problem s Korzikom, {paniji s Baskijom i Katalonijom i, naravno, britanski sa Severnom Irskom. Ipak, u to vreme, osim, mo`da, baskijskog terorizma, nije bilo opasnih kriznih `ari{ta takve vrste. Ali Evropa je spremna da pojedine probleme proglasi „izdvojenim”. Takav je, recimo, danas slu~aj s Kosovom. Ne mislim, dakle, da je strah od raspadawa bio presudan, iako je na margini verovatno stvorio mentalnu podlogu za protivqewe. Upotreba raspada Jugoslavije s pretwom vrlo opasnog raspada Sovjetskog Saveza ~inila se tada daleko bli`om i „glavnijom” u procesu odlu~ivawa. l [ta bi se dogodilo da Berlinski zid nije pao 1989? – Pre svega Hrvatska ne bi dobila pravo da tra`i samostalnost. A da smo je u tom slu~aju i poku{ala da je ostvari, intervencija bi bila trenutna i bespogovorna. l A {ta bi se dogodilo u mek{em scenariju - bez Zida, ali s konfederativnom Jugoslavijom kakva je svojevremeno i pro{la na referendumu? Da li bismo danas svi zajedno bili u EU? – Jugoslavija bi se raspala, jedino {to bi se u tom slu~aju raspala mirnim putem. Konfederacija je kao ideja bila predlog za prelazno re{ewe na putu prema razlazu. Da se vodilo tim postupkom, verovatno bi se dogodilo isto {to se dogodilo Srbiji i Crnoj Gori ~ija je zajednica formirana ba{ kao prelazni stepen na putu prema razlazu. l Ne vidite potvdu ideje da je Jugoslavija mogla pre`iveti i u}i u EU kao celokupna dr`ava s razmerno velikim tr`i{tem. - Apsolutno ne. Jednom kada se na ekonomske stvari nadograde nacionalne ideologije, ili kada se na nacionalne ideologije naslone ekonomski problemi, tu odmah dolazi do pucawa. l U kojoj meri je Evropa 1991. ipak pogre{no procenila situaciju u Jugoslaviji? – U svakom slu~aju, bili su iznena|eni. Kada su se 18. juna 1991. na{li na sastanku u Beogradu, Van den Bruk je bio taj koji se izja{wavao „najve}im Jugoslovenom za stolom”. Oni su istinski verovali da je o~uvawe Jugoslavije dobra stvar. Evropa se u to vreme ujediwavala i wima su procesi raspada bili strani u razmi{qawu. ^ak su i Nemci govorili o tome kako ne shvataju kako to jugoslovenski narodi misle da }e im biti boqe samima. l Koja je uloga Evropske unije u „novom svetskom poretku”? – Ne mogu predvideti {ta }e se dogoditi tokom slede}e dve godine. Ali EU je najmo}niji trgovinski blok, nadajmo se sa zajedni~kom spoqnom politikom koja mo`e pacifikovati odre|ena krizna podru~ja u svetu, ali mo`e proneti i ideju demokratije, tr`i{ne privrede i qudskih prava kako bi i svet i samu sebe u~inili boqom. Problem je u tome {to Unija sama unutar sebe nije demokratski ustrojena. I stoga sam uveren u to da je wena demokratizacija osnovni preduslov wenog opstanka. l Mo`e li se ona u tom me|urazdobqu po~eti raspadati po nekom „jugoslovenskom modelu”? – Ne po tom modelu, ali mo`e se raspasti. Jedan od mogu}ih scenarija je da se zemqe evrozone odlu~e na ~vr{}u politi~ku uniju. U tom slu~aju Velika Britanija odlazi. A bez we EU vi{e nije to {to je danas. n Viktor Vresnik/EPH

nedeqa5.februar2012.

c m y

14

svetovima masovne za(NE)VESELA SVAKODNEVICA: bave popularnost je pri`eqkivana ali izuzetna, nepredvidqiva i varqiva pojava. Mada su proizvodi iz ove bran{e pravqeni da zainteresuju i razvesele gledaoce, wihov osnovni „peh„ je u insistirawu na „masovnosti„ {to prakka TV ku}a „ABC“ uveliko pla- ri~ki mentalitet jednostavno ti~no zna~i da se zabava proiznira da uradi tzv. rimejk engle- nije dorastao engleskom, wihovodi brzo, isto tako konzumira ske TV serije „Only fools and hor- va potreba da sve sa`va}u i i potom ustupa mesto novim sases”, na ovda{wim prostorima uproste (i upropaste) ne podradr`ajima. Otuda se filmovi, poznate kao – „Mu}ke“. Za sva- zumeva finese koje sadr`i enmuzika, TV programi, kwi`evkoga ko je imao priliku da pra- gleski humor i cinizam – a u ni best-seleri {tancuju na poti neku epizodu ili koju od se- „Mu}kama“ svega toga ima na tokretnoj traci, po standardizodam sezona Bi-Bi-Sijevog (tzv. ne. Doda li se re~enom ameri~vanim oblicima, planski izba„sitkom„) serijala, nastalog ka sterilizatorska „politi~ka, cuju u javnost, da bi tamo zauzeizme|u 1981. i 1991. godine (uz rasna, rodna, seksualna (i ko li odre|eno vreme i zaokupili povremene specijale koji su se zna jo{ koja) korektnost„, zaipa`wu konzumenata, a potom nevrteli do 2003), ova informa- sta se postavqa pitawe kakve staju, br`e ili sporije, u zavicija ravna je svetogr|u a razlo- }e biti ameri~ke verzije Del snosti od odaziva publike. Ako su potro{a~i zadovoqni ponudom, mogu}e je da im se servira jo{ malo iz istog „lonca„, ali }e, pre ili kasnije, izvor presu{iti a na wegovo mesto sti}i novi. Zahvaquju}i ovom principu smewivosti, sezonska roba dolazi i odlazi i ni{ta nije ve~no osim same industrije zabave. Ipak, ponekad se desi da neki proizvod ostane upam}en i posle povla~ewa iz ponude, {to pragmati~ni fabrikanti zabave zapisuju u svoje pod- Ma mo`e se napraviti nekakav rimejk, ali ~emu? setnike i u nekom trenutku (bilo zbog pomawkawa zi za takav stav toliko su o~i- Boja, Rodnija i dedice Alberta invencija ili novca) izvla~e na gledni da je gotovo izli{no iz- (i ~itave bulumente likova kosvetlosti pozornice kao adut nositi ih. ji se muvaju oko wih). koji mo`e da pomogne u stalnoj Ako se, ipak, insistira na deJer, pomenuta trojka prevaraborbi kojoj je ime „vi{e zabave finisawu problema, onda se on nata (sticajem okolnosti sitza mase - vi{e novca za mene„. mo`e svesti na bazi~nu tvrdwu nih, mada oni sebe ne vide tako Naravno, takva agilnost ume da da su „Mu}ke“ toliko „engle- i ne odustaju lako od plana da bude korisna, ali ima slu~ajeva ske„, da je taj kvalitet neodvoji- „dogodine postanu milioneri„), kada se ovakve ideje ~ine potpu- vi element pri~a, na~ina govo- koja `ivi na rubu pristojnog, no neumesne. ra i mi{qewa, zapleta i gegova organizovanog i civilizovanog Ovih dana saznajemo upravo i, otuda, potpuno nepodoban za britanskog dru{tva, svoju uverza takav slu~aj - naime, ameri~- kopirawe ili opona{awe. Ame- qivost i snagu crpi iz sitnih

U

TREND RAPORT: SMRZAVAWE SA STILOM

Francuski {ik za sibirski minus r¬vo Arun¬da¬ti Roj i wen „Bog ma¬lih stva¬ri”kwi¬ga ko¬joj se (da se po¬slu¬`im na¬zi¬vom jed¬ne od naj¬po¬pu¬lar¬ni¬jih te¬ma {kol¬skih sa¬sta¬va) „uvek ra¬do vra¬}am”; za¬tim „Za¬qu¬bqi¬va¬we”- „naj¬qu¬bav¬ni¬ji” film svih vre¬me¬na sa Me¬ril Strip i Ro¬ber¬tom de Ni¬rom u glav¬nim ulo¬ga¬ma; po¬tom Pe¬ki¬}e¬va „Pi¬sma iz tu¬|i¬ne”; ne¬za¬ob ¬ i¬la¬zan je i pr¬vi po¬qu¬bac iz „Ve¬li¬kih o~e¬ki¬va¬wa” sa Gvi¬net Pal¬trou i Ita¬nom Ho¬u¬kom, ob¬u¬~e¬nim u pre¬di¬van ko¬stim sa pot¬pi¬som Do¬ne Ka¬ran, ba{ kao i „Do¬ru¬~ak kod Ti¬fa¬ni¬ja”/”Pra¬znik u Ri¬mu”, u za¬vi¬sno¬sti od to¬ga da li sam vi¬{e u fa¬zo¬nu fran¬cu¬ske ili ita¬li¬jan¬ske ro¬man¬ti¬ke. Sve to je jo{ sa¬mo po¬treb¬no za¬ok ¬ ru¬`i¬ti

P

mu¬zi¬kom Adel, Le¬on ¬ ar¬da Ko¬en ¬ a, Stin¬ga i [a¬de i do¬la¬zi¬mo do mog ovo¬se¬zon¬skog „pa¬ke¬ta pr¬ve po¬mo¬}i” za le¬de¬ne zim¬ske da¬ne. Ne¬{to kao „mast hev” za du¬{u, ko¬ji pro¬ve¬re¬no uno¬si ve¬dre bo¬je u ovo le¬de¬no si¬vi¬lo ni¬~e¬ga i ovaj ho¬li¬vud¬ski „hejt”, pred¬vo¬|en pre¬le¬pom An¬|e¬li¬nom D`o¬li. Ni¬je ba{ jed¬no¬stav¬no, u ovom sve¬tu tr¬`i¬{ta i pro¬fi¬ta, pri¬hva¬ti¬ti ~i¬we¬ni¬cu da si ve¬li¬~i¬ne ni po` Wu¬jor¬ka, te sa¬mim tim i s ob¬zi¬rom na mo¬gu¬}u za¬ra¬du, kao i upr¬kos svoj qu¬ba¬vi pre¬ma po¬kret¬nim sli¬ka¬ma – bi¬tan ko¬li¬ko i jed¬na pro¬se~¬na sta¬ti¬sti~¬ka gre¬{ka… No, vra¬ti¬mo se mi na na¬{u sva¬ko¬dnev¬nu mu¬ku. U i{¬~e¬ki¬va¬wu da ma¬kar tem¬pe¬ra¬tur¬ni (kad ve} ne mo¬`e onaj na ra¬~u¬nu) mi¬nus ne¬ka¬ko „pre¬ba¬ci” u plus, gre¬ju me i ku¬li¬nar¬ske igra¬ri¬je dve pri¬ja¬te¬qi¬ce sa Bli¬skog is¬to¬ka i ~a¬rob¬na je¬la se¬ver¬ne Afri¬ke, ko¬ja nam ser¬vi¬ra¬ju pre¬ko ma¬lih ekra¬na, a ve¬se¬lim se i sva¬ko¬dnev¬nim iz¬ve¬{ta¬ji¬ma „sa li¬ca me¬sta” o zgo¬da¬ma i ne¬zgo¬da¬ma do¬ma¬}eg nam d`et se¬ta. Osim {to sam bla¬go¬vre¬me¬no i u de¬taq in¬for¬mi¬sa¬na o to¬me ko se sve ove zi¬me „za¬pqu¬nuo” na Ko¬pu, a ko je, da¬le¬ko bi¬lo, „za¬bu¬{a¬vao”, kao i ko se sve raz¬vo¬di/uda¬je/~e¬ka be¬bu, pre ne¬ki dan sam bi¬la u pri¬li¬ci da

u`i¬vam u svo¬je¬vr¬snom bo¬nu¬su. Gle¬dam, na¬i¬me, i ne ve¬ru¬jem. Mla¬de sna¬ge do¬ma¬}eg nam fol¬ka na ovom sa¬da ve} do¬bra¬no dvo¬ci¬fre¬nom mi¬nu¬su {e¬ta¬ju bez ~a¬ra¬pa i grud¬wa¬ka, tek u ~ip¬ka¬noj (pa jo{ be¬loj) mi¬ni ha¬qi¬ni, tan¬gi¬ca¬ma i, tre¬ba li re¬}i, vr¬to¬gla¬vo vi¬so¬kim plat¬for¬ma¬ma! Po¬mi¬slim, jad¬ni¬ca, ko li je na to na¬te¬ra. Kad ono, ka¬`e mla¬da da¬ma (po¬lu¬go¬la, ali sa¬vr¬{e¬no na¬kvar¬co¬va¬na i ma¬ni¬ki¬ra¬na) ka¬ko je ona, eto, zbog „pri¬ro¬de po¬sla” ve} na¬vi¬kla da ta¬ko „staj¬lin¬go¬va¬na” {r¬vr}¬ka i le¬ti i zi¬mi. A ja, na¬iv¬na, mi¬sli¬la da je te¬{ka „{qa¬ka” ra¬di¬ti u rud¬ni¬ku... Sva¬ka ~ast! Ni¬{ta ma¬we me ne odu¬{e¬vqa¬va¬ju ni po¬li¬ti¬~a¬ri, i to

u sa¬lon¬skim ci¬pe¬la¬ma i ta¬nu¬{nim ka¬pu¬ti¬ma i sa (even¬tu¬la¬no) {le¬mom na gla¬vi, ovih da¬na ne¬u¬mor¬no otva¬ra ba¬ze¬ne, fi¬skul¬tur¬ne sa¬le, fa¬bri¬ke... [ta li }e tek bi¬ti kad po~¬ne kam¬pa¬wa, pi¬tam se ja i na¬vla¬~im }e¬be sve do o~i¬ju ka¬ko bih se za¬{ti¬ti¬la {to od hlad¬no¬}e, {to od pro¬jek¬to¬va¬ne hi¬ste¬ri¬je, ko¬ja nam pred¬sto¬ji ka¬da se jed¬nom ras¬pi¬{u iz¬bo¬ri. No, tad }u bar mo¬}i da u`i¬vam u pro¬le¬}u... U me¬|u¬vre¬me¬nu, haj¬de da vi¬di¬mo ka¬ko da ovu zi¬mu, ko¬ja ve} ne¬ko¬li¬ko da¬na le¬di {i¬rom Evro¬pe, ne¬ka¬ko (sa sti¬lom, na¬rav¬no) pre¬gu¬ra¬mo. Za po¬~e¬tak pre¬po¬ru¬ka da (osim ako ni¬ste zve¬zda u uspo¬nu) za¬bo¬ra¬vi¬te na krat¬ke jak¬ne i go¬li¬{a¬ve bu¬bre¬ge. Jer, iz¬la¬zi¬ti na ovu hlad¬no¬}u „la¬ga¬no” ob¬u~ ¬ en ni¬je sa¬mo pi¬ta¬we zdra¬vqa, ve} i do¬brog uku¬sa. U pre¬vo¬du: ako `e¬li¬te da iz¬gle¬da¬te pri¬stoj¬no, ta¬ko se i obu¬ci¬te. Ka¬put, zim¬ski (sva¬ka¬ko ne¬{to du¬`i) {u¬{ka¬vac, to¬ple pan¬ta¬lo¬ne, ~a¬ra¬pe i d`em¬pe¬ri, kao i „su¬va” ~i¬zma, ovih su da¬na ap¬so¬lut¬ni trend. Ne¬za¬ob ¬ i¬la¬zno je i kr¬zno, s tim da bi tre¬ba¬lo da ima¬te na umu ka¬ko bun¬da naj¬vi¬{e la¬ska vit¬koj fi¬gu¬ri. Ne¬{to pu¬ni¬je da¬me bi sto¬ga tre¬ba¬lo da bu¬du ma¬lo opre¬zni¬je s wim; naj¬bo¬qe da ga pro¬vu¬~e¬te u de¬ta¬qu – oko¬vrat¬ni¬ku, {u¬ba¬ri ili {a¬lu. Do¬bar mod¬ni po¬tez je i iz¬bor ~i¬zmi¬ca ili ta¬{ne sa kr¬zne¬nim apli¬ka¬ci¬ja¬ma, po¬seb¬no ako se ima u vi¬du da su upra¬vo ti mo¬de¬li ove se¬zo¬ne di¬zej¬ne¬ri¬ma po¬seb¬no dra¬gi. Pre¬ko po¬treb¬nu bo¬ju i ra¬dost u sve¬pri¬sut¬ne si¬ve, braon i cr¬ne odev¬ne kom¬bi¬na¬ci¬je do¬no¬se, na¬rav¬no, de¬ta¬qi.Od ru¬ske {u¬ba¬re, pre¬ko fran¬cu¬ske be¬ret¬ke i {e¬{i¬ra, pa do kla¬si~¬nih {tri¬ka¬nih ka¬pa ili, pak, ~u¬pa¬vih „slu¬{a¬li¬ca„ – na vo¬qu vam i `e¬qu, va¬`no je sa¬mo da iza¬be¬re¬te mo¬del ko¬ji vam do¬bro sto¬ji. Kom¬bi¬nuj¬te ga sa od¬go¬va¬ra¬ju¬}im

Vodi~ za prezimiti S ob¬zi¬rom na to da nam je ko¬`a to¬kom zi¬me ({to zbog ni¬skih tem¬pe¬ra¬tu¬ra i ve¬tra na¬po¬qu, {to zbog gre¬ja¬wa u sta¬nu) iz¬lo¬`e¬na pri¬li~¬no ne¬ga¬tiv¬nim uti¬ca¬ji¬ma, na¬stoj¬te da po¬ve¬de¬te do¬voq¬no ra¬~u¬na o ne¬zi. Ko¬ri¬sti¬te hi¬drant¬ne kre¬me i mle¬ka za li¬ce, ru¬ke i te¬lo i ne za¬bo¬ra¬vi¬te da pi¬lin¬gom bar dva pu¬ta me¬se~¬no od¬stra¬ni¬te mr¬tve }e¬li¬je. Isto ta¬ko, zi¬mi je na¬pad¬nu¬ta i ko¬sa. Em se gla¬va, a sa¬mim tim i vla¬si¬{te, zno¬ji is¬pod ka¬pe, em se kra¬je¬vi do¬dat¬no mr¬se zbog {a¬lo¬va i ma¬ra¬ma ko¬ji¬ma se umo¬ta¬va¬mo. Zbog sve¬ga to¬ga, neo¬p¬hod¬ni su re¬dov¬no {i¬{a¬we i sta¬vqa¬we hran¬qi¬vih pa¬ko¬va¬wa. Je¬dan od ~e¬stih zim¬skih pro¬ble¬ma su i u}e¬ba¬ni d`em¬pe¬ri. Ne¬`e¬qe¬nih „gru¬dvi¬ca” }e¬te se naj¬lak¬{e re¬{i¬ti uz po¬mo} `i¬le¬ta (ne pre¬te¬ra¬no o{trog), dok }e¬te obu¬}u od eko¬lo¬{ke pre¬vr¬nu¬te ko¬`e naj¬bo¬qe o~i¬sti¬ti naj¬o¬bi~¬ni¬jom gu¬mi¬com za bri¬sa¬we. svih bo¬ja i ide¬ol ¬ o¬gi¬ja po¬|ed¬na¬ko. Evo i za¬{to. Na¬im ¬ e, do¬ne¬dav¬no sam mi¬sli¬la ka¬ko oni, s ob¬zi¬rom da kao od {a¬le u jed¬nom da¬nu uspe¬va¬ju da obi¬|u, ako ne ~i¬tav re¬gion ili po¬la Evro¬pe, ono Sr¬bi¬ju sva¬ka¬ko – ima¬ju ne¬ku „nad¬na¬rav¬nu” spo¬so¬bo¬nost te¬le¬por¬to¬va¬wa, a sa¬da vi¬dim da sa po¬|ed¬na¬kom la¬ko¬}om sa¬vla¬da¬va¬ju i si¬bir¬sku zi¬mu. Wih, za raz¬li¬ku od nas obi~¬nih smrt¬ni¬ka i u skla¬du sa pe¬smi¬com „ako je zi¬ma, ni¬je lav”, ni mi¬nus 20 ste¬pe¬ni Cel¬si¬ju¬sa ne mo¬`e ome¬sti ni za mi¬li¬me¬tar. Ma ne mo¬`e ni da ih o~e¬{e! Na¬pro¬tiv – na¬sme¬ja¬ni, pu¬ni op¬ti¬mi¬zma i ra¬de¬}i kao drag¬stor – na¬{a po¬li¬ti~¬ka eli¬ta

{a¬lom i ru¬ka¬vi¬ca¬ma i – si¬bir¬ska }e zi¬ma do¬bi¬ti neo¬ph¬ od¬nu do¬zu fran¬cu¬skog {i¬ka. De¬ze¬ni i apli¬ka¬ci¬je mo¬gu bi¬ti ro¬man¬ti~¬ni (cve¬ti¬}i, sr¬ca i sli~¬ne {a¬re), kla¬si~¬ni zim¬ski (pa¬hu¬qe, gran¬~i¬ce je¬le i ir¬va¬si), „di¬vqi” (ze¬bre, an¬ti¬lo¬pe, zmi¬je, ti¬gro¬vi i le¬op ¬ ar¬di) ili ge¬om ¬ e¬te¬rij¬ski, a {to se bo¬je ti¬~e- ima¬te dve op¬ci¬je na ras¬po¬la¬ga¬wu. S jed¬ne stra¬ne je mo¬no¬hro¬mat¬ska va¬ri¬jan¬ta, u ko¬joj su de¬ta¬qi u is¬toj ni¬jan¬si kao i ode¬}a (ove se¬zo¬ne to su pre svih si¬vi i pu¬de¬ra¬sti to¬no¬vi), dok je sa dru¬ge kon¬trast¬na- kom¬bi¬nuj¬te, re¬ci¬mo, si¬vu i qu¬bi¬~a¬stu ili braon i pe¬tro¬lej ze¬le¬nu. n JasnaBudimirovi}

dnevnik

Ameri~ke

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

Kina „na crno” Pi{e:Du{anSimin oliko nam je te{ko da razumemo Kinu mo`emo da zakqu~imo i na primeru Amerike. Znamo da je konzervativna, religiozna. Ni danas na najgledanijim kanalima (ABC, CBS, NBC…) ne mo`e da se vide `enske gole grudi, dok na ostalim sve vrvi od golotiwe. E, isti taj „moralista” u ~ar{iji i „perverzwak” u ku}i uni{tava karijeru najve}eg golfera na svetu svih vremena, Tajgera Vudsa, samo zato {to je ovaj voleo seksualno da „sagoreva” izvan braka. Ili da se vratimo koju deceniju: isti taj religiozni konzervativac sa dva lica, u trenutku kada se svet nalazi na ivici atomskog rata, bira Xona Kenedija, em mladog, em (mawinskog) katolika za predsednika. U trenutku neophodnih, ali i najneodmerenijih vojnih odluka ove zemqe, bira~i se listom opredequju za Obamu, poluafrikanca, polumuslimanskog porekla. Pred sli~an nesporazum stavqa nas i Kina. Komunisti~ka diktatura „blagotvorena” na qutom kapitalizmu. Zemqa sa (zavisi od kriterijuma koje primewujemo) 15.000 milijardera. Ne onih ruskih, bahatih, koji se slikaju sa sve svojim bogatstvima „ukra{enim” `enskim mladicama, {ampawcima i xetovima koji samo {to ne sle}u na ogromne jahte. Kineski milijarder je diskretan i efikasan. Pri tome najve}i deo kola~a „vra}a narodu”, koji mu je omogu}io da se obogati, i, dakako, Partiji kojoj je „zahvalan” {to ga je podr`ala. Malo nas je zapazilo da nijedan od tih milijardera, nigde i nikada u inostranoj {tampi, nije kritikovao kineski re`im. No, to je mo`da i razumqivo s obzirom na ~iwenicu da su se ona dvojica ili trojica, koji su to samo poku{ali, na{li smesta u zatvoru zbog „fiskalnih malverzacija”. Kao da je divqi kapitalizam mogu} bez gledawa kroz prste kada su u pitawu pravda i zakoni. Isto tako, u svakom trenutku novije istorije ove zemqe postoji izme|u 300 i 500 miliona du{a koje nijedan stranac nije video. Dakle, nemamo pojma kako `ivi i {ta misli ~ak pola milijarde qudi ove zemqe. Slika koju sti~emo posledwih godina o Kini iskqu~ivo je ona propagandna, koja se stvara u Pekingu i iza koje stoji komunisti~ka vlast; i ona koja sti`e iz [angaja, iza koje stoji tr`i{te i gde su slobode izra`avawa evidentno {ire. Zato nam je te{ko shvatiti ovu svetsku silu, jer ne znamo o kojoj se slici u kojem trenutku radi. Ali ono {to je nesporno, Kina preuzima svetsko vo|stvo na pijaci likovne umtnosti. Onako kako je Wujork izdigao Pariz, danas je [angaj tr`i-

K

{te snova. Kinematografija u Kini je pod kontrolom Partije, ali se ipak snima „ispod ruke” na sve strane. Wen nobelovac za mir, Liu Xiaobo, osu|en na 11 godina zatvora, ~ime je onemogu}en da prisustvuje ceremoniji u Oslu, na internetskim komunikacijama – e da se Vlas(t)i ne dosete – umesto pravog imena dobija naziv „prazna stolica”. Tako se intenauti dovijaju u ve}ini domena, a vlast pri tome o~igledno pristaje na to da biva nadmudrena.

Posledwi slu~aj vezan je za povod ovog pisma „Dnevniku” iz Pariza. Ako se mo`e re}i koja je naj~itanija kwiga danas u Kini – da izbegnemo zamke {izofrenije po kriterijumu „jel’ ona zvani~na” il’ ona „ispod ruke”, biramo ovu posledwu – onda je to svakako „Sjajne godine”, pekin{kog intelektualca i romansijera ^ana Kun~unga. Pri~a je uokvirena u 2013, gde Kina vrvi od prosperiteta. U dve prethodne godine – a to }e re}i upravo sada – zapadne ekonomije pometene su finansijskom krizom i Kina je u{la u zlatno doba. Zaboravqeni su Kulturna revolucija, Tijen’anmen... Pa ipak, poneki neverni Toma pita se kako je narod, sada okupan u sjaju i bogatstvu, fasciniran novcem zapao u totalan zaborav tabua iz pro{losti. Kako je uspela ideolo{ka propaganda do mere da ceo, i onako brojan, narod dogura do totalne amnezije. Odgovor na ovo pitawe, ba{ kao i kraj romana, namerno pre}utkujemo, ali istovremeno bdimo nad sudbinom ^ana Kun~unga. Jer, posle „arapskog prole}a” kineske su medijske vlasti postale nervoznije kada je kultura u pitawu. I zato Kun~ung, da bi se za{titi, i „nije odobrio” {tampawe „Sjajnih godina” u kontinentalnoj Kini, {to zna~i da ga svuda mo`ete kupiti, ali formalno „ispod tezge”, mada to ne zna~i da autor ne}e zavr{iti kao zato~eni nobelovac. U svakom slu~aju, u toj igri `murke izme|u ma~ke i mi{a sa vla{}u, ovaj hrabar pisac zaslu`uje da biva ~itan kao savest i dug pro{losti koja, kada je pre}utana, samo sedi i ~eka u zasedi kao avet. (autorje{efdeskanafrancuskomKanalu5)

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

15

O^EKUJU]I MU]KE S DRUGE STRANE BARE

budaleikowi

(i krupnih) prqav{tina za~iwenih vrcavim dosetkama, zajedqivim primedbama, stavovima i dijalozima koji svakako nisu pou~niipedago{ki;scenarisiti originalne serije i te kako susepomu~ilida,sjednestrane, suspregnu svoje junake a, s druge, istegnu granice pristojnostikakobiserijuupakovali uproizvodpodobanzaemitovawenateleviziji.Uovimnameramauspelisutolikodajetrojac postao svojevrsna legenda u Engleskoj, ali i dobrom delu ostatkasveta. Uostalom,„Mu}ke“sunaeksJu prostorima stekle kultni status, jer su se poklopile sa mukama tranzicije koja je svakog pojedinca stavqala pred isku{ewa tragawa za na~inom dasebrzoilakozaradiitako opstane u neprijateqskom oku`ewu. Ono {to je za Engleze biowihovdru{tvenitalog,na ovimprostorimajebilasvakodnevica ve}ine stanovni{tva kojipoku{avadana|esvojemestopod„zubatimsuncem„novostvorenihdr`avakojenisupo-

kazivale nikakav interes za opstanak svojih podanika ve} su ih slale u rat, ostavqale bez mogu}nosti zaposlewa i zasnivawaporodice, bez ikakve sigurnosti i perspektive – re~ju bez svega {to ~ini civilizovani `ivot ~oveka s kraja XX veka. Slava „Mu}ki“ na ovda{wim teritorijama mo`e se porediti sa pop u l a r n o { } u strip serijala „AlanFord“kojitako|egovoriomarginalcimakojisebatrgajunarubunajbogatijegsvetskogdru{tva. Pojedine replike ingenioznogDelBoja(ba{kaosentence besmrtnih momaka iz Grupe TNT) postale su svojina generacija mladih `iteqa Srbije (aliiHrvatske,BosneiMakedonije)ireper„zdravograzuma i prakti~ne `ivotne filozofije„.Svojevremenosepomedijimagovorkaloipisaloda}eu Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni bitipravqenevarijante„Mu}ki“ na „doma}em terenu„. Ti projektinisurealizovani,ali jelegendaopravim„Mu}kama“ idaqe`iva,podsticanareprizama serije, odnosno razmenom digitalnih diskova sa svim snimqenimepizodama. I zbog svega toga gotovo je nemogu}e zamisliti `ivahnu trojkumutivodauNovomsvetu. Jer, ako se ukloni bilo koji segment wihovih li~nosti, pona{awaislenga,prevaranti}e bitinehumanosterilisani(da neka`emo„u{kopqeni„),pani onini~itavaserijane}ebiti

uverqivi, zdravo veseli i lekovito gorki. Naprosto, ameri~ka televizijska frazeologija i ikonografija nije u stawudastvoridovoqnukoli~inu `ivotne uverqivosti u humoristi~komzabranu.WihovepostavkeTVhumoristi~kihserijatemeqesenatipiziranimsituacijamaiinterakcijamaine trpeiskliznu}eizwih. Kona~no, problem je i mentalni otklon, druga~iji sklop razonovawa i definisawa humora koji je prilago|en intelektualnim doma{ajima prose~neameri~kepopulacijekoja tro{itelevizijskeprogramei nevolidagledaono{tonerazume.Izsvihtihrazloga,ve}je neslavnopropalonekolikopoku{ajadaseuspe{nestraneTV serijepoamerikanizuju(istije slu~ajsafilmovimakojiuameri~koj verziji dobijaju na sjaju i brzini ali gube na du{i i zna~ewskimnivoima). No, logika profita se zavrtela i „bacila oko„ na „Mu}ke“.[ta}eiztogaispastisvakako }emo videti na malim ekranima vrlo brzo posle premijere s one strane bare. Akademisti~ke pravednosti radi recimo: postoje {anse (makar bile minimalne) da ameri~ke „Mu}ke„ budu dobar program; naravno, daleko je verovatnije da }e to ispasti bezukusna papazjanija koja kod „verzirnih„ gledalaca izaziva mu~ninu i privremenu neura~uwivost. Ameri~ke„Mu}ke“takobimoglebitiidealnatrgovinapravih Troterovih nezavisnih trgovaca,kojisawajudazavelike pare uvaquju robu nikakvog kvaliteta.Nasvusre}u,u~asovima o~aja zbog takvog programa,onimakojiznajuzajadacbi}edovoqnodaposegnuzadiskovimanakojimaidaqe„igraju„ dobre, stare, qubqene originalne„Mu}ke“. n Ilija Baki}

PUT OKO SVETA

VE[TI^IJA POSLA: Jedan rumunski tu`ilac uhap{en je zbog uzimawa mita, a lokalni mediji su izvestili da je re~ o ~oveku koji je bio sau~esnik u prevarama koje su izvodile dve `ene koje su se predstavqale kao vra~are. One su,ina~e, ucewivali poznate li~nosti u Rumuniji da }e na wih baciti ~ini ukoliko im ne isplate pozama{ne iznose.

SLOBODAN KA^AR ZA „DNEVNIK” POVODOM ODLASKA AN\ELA DANDIJA

Veliki~ovek ogromnogznawa re nekoliko dana preminuojeAn|eloDandi, u svojoj 91. godini. Svi koji ovla{ prate boks znaju za wegovoime,jeruprofesionalnompesni~ewunapraviojemnogo {ampiona sveta. Wegov u~enikiprijateqbiojeina{najuspe{niji ratnik ringa svih vremena Slobodan Ka~ar, profesionalniprvaksvetaupolute{koj kategoriji u verziji IBF.InteresantnojedajeKa~ar bio jedini Evropqanin u kampu An|ela Dandija. Mnogo `alizasvojimu~iteqemiprijateqom, a se}awa prosto naviru. Kako i sam ka`e: „Se}awa nikad ne umiru“. Ispri~ao je Ka~arzana{listpri~uonako

P

izsrca,kakotosamobokserima dolikuje. – S pokojnim Dandijem, kao aktivan bokser, radio sam od 1983.do1987.godine–pripoveda Slobodan. – Posle toga smo ostali porodi~ni prijateqi, sve do wegove smrti. U posledwih nekoliko godina `iveo je na zapadu Floride, ali to nije zna~ilo i da se nismo vi|ali. On je bio najboqi bokserski stru~wak na svetu, jednostavno, neprevazi|en. Dandi je, sjajno skovanomtaktikom,preporodio MuhamadaAlijauborbisXorxom Formenom, koji je do tada sve„ubijao“naringu. Onako bokserski, s mnogo emocija,Slobodanjenaglasioda

I KIP SE SMRZAVA: Fontana Maneken-pis, ~uvena bronzana statua de~aka koji pi{ki, glavna turisti~ka atrakcija i simbol belgijske prestonice, morala je biti privremeno uga{ena zbog talasa hladno}e koji je zahvatio zemqu. Bronzani de~ak, koji ukra{ava ~esmu iz 15. veka, ima vi{e od 800 komada specijalno sa{ivene ode}e koje mu gradski oci naizmeni~no obla~e tokom godine.

An|elo Dandi i Muhamed Ali

jeAn|elobioizuzetnodobronameran ~ovek, roditeqski raspolo`enpremasvojimbokserima. –Uwegovomstanusamnekoliko puta i spavao – prise}a se.–Kadsamimaoprviprofesionalni me~, nokautirao sam rivala u 2. minutu. Rekao sam Dandijudajetajbokserizuzetno

„Jedino bih wemu poverio sina”

NI[TA OD KUPOVINE: Mu{karac iz Malezije hteo je da kupi skupoceni Ferari 430, pa je krenuo na probnu vo`wu. Na`alost, to nije dobro pro{lo. Zbog prebrze vo`we, izgubio je kontrolu nad vozilom i zabio se u stub, u potpunosti uni{tiv{i ‘auto iz snova’. U nesre}i je osim wega te{ko stradao i suvoza~.

TEHNOLOGIJA SPASAVA: Putnici superbrzog voza na Tajvanu treba da slave modernu tehnologiju do kraja `ivota. Pri brzini od 300 km/~as ma{inovo|a je bezbri`no zadremao, pa je sklonio ruke s kontrolne table. Na sre}u, ukqu~io se autopilot i aktivirao alarm koji je uzbunio posadu. Kad su do{li do kabine, zatekli su voza~a u polusvesnom stawu. Navodno, od sedativa.

Ameri~ki stru~wak italijanskih korena umro je samo nekolikodananakon{tojebiopo~asnigostnaproslavi70.ro|endanasvognajslavnijeg{ti}enikaMuhamedaAlija.Wihsudvojicapo~elisaradwu1960.iDandijevesutrenerskeimotivatorskesposobnostistvorileodtamnoputogolimpijskogpobednika najve}egbokserauistoriji.TemeqAlijevoguspehanesumwivo jebiouwegovomizuzetnomtalentu,alisuistori~ariplemeniteve{tinesaglasniuocenidajevelikopitawekakobisewegovakarijerarazvijaladanijesreodobro}udnogtreneraizFiladelfije.Zanimqivoje,ina~e,navestidajeMuhamedAliuprvomkontaktuodbioDandijevetrenerskeusluge,dabigamenaxerinakrajuipakubedilidasepredomisli.IdokrajaAlijeve karijerenijebiouzsvogu~enikanasamotrime~a,{togatako|estavqausredi{tesvihuspehalegendarnog„brbqivca”.No, mo`danajve}ikomplimentAn|eloDandidobiojeodlegendarnog ameri~kog sportskog novinara Hauarda Vilijama Kosela: „Onjejedini~ovekuboksukojembihpoveriosina”...

slab.Onje,onakootvoreno,prokomentarisao:„Znamto.Panisi vaqdamislioda}e{napo~etku boksovati s najboqima“. Takav ~ovekjebio.Aposlekrajamoje karijeredru`ilismoseionmi jejednomprilikomrekaoda,ako ho}u da zadr`im brak, onda moramdnevnoda~inimnajmawesto kompromisa. Te re~i ostale su miustalnomse}awuislu`emi u`ivotuveomamnogo. Nije veliki fajter me|u konopcimazaboraviodaistaknei damujewegovtreneriprijateq mnogotogapru`io. – Bez wega, mo`da, ne bih ni bio ovo {to sam sada. Qudi su Dandijaprostoobo`avali.Upoznao me je s najve}im svetskim zvezdama estrade, pa i BobomMarlijem.Qudi ovde mo`da ne znaju da suuAmericiipredsednici op{tina imali bokserskeme~eve.Tako je prvi ~ovek Majami bi~a, pred duel s lordmerom Majamija, jedno vreme trenirao kod Dandija. Za vreme borbestajaosammuuuglu, a sala je bila prepuna. Rekao sam svom „bokseru“, ina~e Ircu, da }e borba biti veoma opasnaite{ka.Alipobedioje. Potom je Ka~ar ponovopre{aonasvojteren, na borbe u ringu. Malosezamislioinastavio: –Uveksamrazmi{qaootome da sam mogao i vi{e da mu vratim.Nebihnikadabiosvetski profesionalniprvak,daDandi nije bio izuzetan autoritet u tom svetu. Kad sam se za titulu boriosaEdijemMustafomMuhamedom, pukla mi je arkada. U pauzi izme|u rundi, mom uglu pri{aojesudijadavidikakvoje stawe. Dandi mu je tada rekao: „Be`i odavde, da te ne vidim“. Ovaj je poslu{ao, a An|elo mi je povredu zale~io na ~udan na~in i odboksovao sam svih petnaestrundi.Islavio! Nakrajurazgovorana{sesagovornik vratio na teren privatnog`ivotaidru`ewasasvojimvelikimu~iteqem: –Uvekseigraosmojim}erkamaMarinomiMilenom.ZaMarinu je govorio da mu je unuka. Imao je zaista veliku du{u i uticaj, a bio je izuzetno skroman~ovek.Punotoganau~iome jeoboksu.Ibezikakvogskrivawagovoriojedaionmnogonau~iodboksera.Zaistaneverovatan~ovek. n Mladen Pavlovi}

SPORT

nedeqa5.februar2012.

dnevnik

c m y

16

KOM[IJSKIDERBINASLANOJBARI:VOJVODINA-JUGOVI]UNIMET

Vo{anebe`i odulogefavorita Rukometa{i Vojvodinesuusjajnomstilu zavr{ili prvi deo sezone,ajo{boqeganastavila pobedom u derbiju protiv Crvena zvezde u Beogradu (32:27) i na najboqi mogu}i na~innajavilidabna{wikom{ijskiderbisaJugovi}Unimetom. Osvaja~ nacionalnog kupa u stopu prati lidera na tabeli i branioca titule ekipu Partizana,anakonkiksacrno-belih uLazarevcu,razlikasadaiznosi samo jedan bod. Ve~era{wi dvobojstarihznalacabi}esjaj-

naprilikadaseNovosa|anirevan{irajuKa}animazapro{logodi{weneuspeheinastavesjajnuserijuod14utakmicabezporaza. Trenercrveno-belih\or|e ]irkovi} dobro je analizirao rivalainebe`iodulogefavoritanave~era{wojutakmici: - Sve ono {to smo uradili proteklih{estmeseci,trenutna forma i plasman na tabeli dodelisunamulogufavoritau duelu protiv Jugovi}a, a od te uloge ne be`imo ~ak {ta vi{e imamo obavezu da to i potvrdi-

DraganSuyum

Foto:F.Baki}

monaterenuinastavimoseriju. Ove sezone odigrali smo dva prijateqska me~a sa Ka}anima, oba puta smo slavili a, va`nu uloguutimsusretimaimalisu bra}aMiloradiBranislavRadi{i}, koji na`alost ve~eras ne}ebitiusastavu.Podznakom pitawasuugolmanAbaxi}kao i pivot Veselinov. Dobro poznajemokom{ije,nemapunotajni me|u nama.  Ka}ani }e poku{ati za wih karakteristi~nom dubokomzonomibrzomigromu napadudanasporemete,alisam uveren da }emo uprkos odre|enimproblemimaimatisnageda ih zaustavimo. Kqu~ uspeha le`i u odbrani, ko bude boqi u tom segmentu igre slavi}e na kraju-kazaoje]irkovi}. Jedan od iskusnijih igra~a, levo krilo Novosa|ana Dragan Suxum, o~ekuje veliku borbu u duelusasportskimprijateqima izKa}a: -Iziskustvaznamdakadasuu pitawu dueli Vojvodine i Jugovi}a nikada nije bila presudna trenutnaformajedneilidruge ekipeidasuulogefavorita~estopadaleuvodu.Na{eutakmice su vi{e od rukometa. Derbi jeuvekneizvestanite{kojebilo{taprognozirati.Alikako smo od po~etka priprema i tokomsezoneuvekbiliutojsituaciji ve} smo se i privikli na takavscenario.Ekipakojabude igralaboquodbranuipostigla ve}i broj lakih golova iz kontriipolukotribi}ebli`apobedi-uverenjekrilninapada~ Novosa|ana. Utakmica15.kolaSuperlige Vojvodina - Jugovi} Unimet igra se u 18 ~asova u Hali SC „Slanabara�. I.Grubor

IVANBASARA,PRVOTIMACVOJVODINE

Spremniza[pandau iCrvenuzvezdu Vaterpolisti Vojvodine polako privode kraju pripreme za nastavak sezone. Posle Evropskog prvenstva u redove Novosa|anavratilisusetrener Dejan Stanojevi}, koji je sa reprezentacijom Srbije u Ajndhovenu osvojio zlatnu medaqu kao pomo}nikselektoraDejanaUdovi~i}aiigra~MiroslavRan|i} koji je u Holandiji branio boje Makedonije.Ve}usreduVojvodinauokviru5.kolaLige{ampio- naigrauBerlinuprotivnema~kog [pandaua 04, koji predvodi na{ stru~wak Neboj{a Novoselac. -Mislimdasmodobroodradili pripreme za nastavak sezone. Mo`da nas malo mu~e neke povrede,alitojesamoznakdasmo jakoradili.Sadanaso~ekujenastavaktakmi~ewauLigi{ampiona, ali i po~etak dr`avnog prvenstva-ka`eprvotimacVojvodineIvanBasara. Na po~etku sezone, u drugom kolu Vojvodina je u Novom Sadu remizirala sa ekipom iz Berlina(6:6)itadapropustila{ansu dazabele`iprvupobeduuovogodi{wemtakmi~ewuuLigi{ampiona.

IvanBasara

- Propustili smo priliku u Novom Sadu, a sada mislim da imamovelike{ansedapobedimo [pandauugostimaistignemodo prvepobedeuLigi{ampionaove sezone. OdmahpopovratkuizBerlina Novosa|aneusubotu,11.februara o~ekujepo~etakdoma}eg{ampionata. Ve} na startu Vojvodina }e ugostiti velikog rivala Crvenu zvezdu,kojaihjeve}dvaputaove sezoneuKupuSrbijesavladala.

Foto:F.Baki}

-Zatosmosespremaliovihmesecipodanaisadazanasvi{enema opravdawa. Dodu{e, takav je sistemtakmi~ewadabilimidrugiilitre}iopet}emoiuplejofu igrati jedni protiv drugih. Ali,bezobziranasvetomi}emo isadai}inapobedu,kao{tosvakomdueluuvekiprilazimo.Tako smoi{liiuKupu,alismoizgubiliobeutakmice,sada}emopoku{atidaispravimogre{kekoje smotadanapraviliidaodigramo boqenegonapo~etkusezone.Mislimdatoimo`emo. Kakobise{toboqespremili igra~iVojvodinesupro{lenedeqesparingovaliuNovomSadusa ruskom ekipom Sinteza iz Kazawa,aondasuovenedeqeodradili ijedanzajendi~kitreninguSegedinusatimomSegeda. -Tisparinzisunamdostazna~iliimislimdasudo{liupravo vreme.Ikaonismosvevremebili kompletni, jer nas, kao {to sam ve}rekaopomalomu~epovredei bolovi od jakog rada zajedni~ki treninzi sa Sintezom i Segedom su nam pomogli da se {to boqe pripremimo za zna~ajne me~eve koji nam predstoje - zakqu~io je Basara. G.Malenovi}

Ka}kamladost`eli dasenadigrava Rukometa{iJugovi}Unimeta ne mogu da pre`ale prvi poraz poslezimskepauzenasvomterenuodni{kog@elezni~ara.Posle vo|stva od sedam golova, slabarealizacijailo{aigrau odbrani u drugom poluvremenu dovela ih je do gubitka dva va`naboda. -Uposledwih12minutaproma{ili smo {est {uteva sa {estmetarausituacijamajedan na jedan sa golmanom, zatim zaustvqenisui{utevina{egpivota,tebekova,adanegovorim o lo{oj igri u odbrani.. Iskusnaekipa@elezni~araznalaje todakazni.Ne`elimdatobudeopravdawe,ali,odlaskomLali}auRumuniju,teneodgovaraju}a forma zbog povrede Jo{i}a, jednog od na{ih kqu~nih igra~a, na prijateqskom me~u s Ivrijem, kao i nedovoqna oporavqenost [ipke posle artroskopijemeniskusa,te{kojebilo s mladim igra~ima i malim fondom rukometa{a u rotaciji da savladamo ekipu @elezni~ara, ~iji igra~i imaju ve}i rejting i superliga{ki sta` - pojasniojestrategKa}anaVladan Jordovi}. Danas vas o~ekuje tradicionalnikom{ijskiderbisVojvodinomuNovomSadu? - Vojvodina i kao klub i kao tim u ovoj godini napreduje u svakom pogledu, kako u organizacijskom delu tako i u igra~kom. Radi se o izuzetno kvalitetnom sastavu, najiskusnijem u Superligi, sa nekoliko igra~a sa internacionalnim sta`om, okosnicatimajezajednove}nekolikogodina,anekolicinaod wihigrajuufantasti~nojformi poput Popova, Radosavqevi}a,golmanskogtandemaAbaxi}-

VladanJordovi}primapoklonodBranka]ur~i}azadoprinos osvajawusrebrnemedaqenaEP

Damjanovi}... Kolega ]irkovi} jesjajnoukomponovaoipripremio sastav, koji mo`e ravnopravnodaodigrasvetrizonske formacije kvalitetno. Tome u prilog ide i ~iwenica wihovi rezultati kako u doma}em {ampionatu,takoiname|unarodnoj sceni. Tradicionalno,bezobzirana kvalitet sastava ova dva tima, rivalitetjene{to{tojeiznad svega? -Vojvodinajeovogaputaapsolutnifavorit.Poku{a}emozalagawem i borbeno{}u da

opravdamona{uuloguuderbiju. Aliono{toobavezujesvakogod u~esnika u wemu je da da svoj maksimum. Poku{a}emo s igra~imaro|enim1992.godine,juniorskimreprezentativcima,koji dobijaju sve ve}u {ansu, da se kvalitetnosuprostavimoNovosa|anima. Nemamo rezultatski imperativ,po{tobibilonepo{teno i neobjektivno prema timmladimigra~ima.Na{ciq je da se u {to lep{em svetlu predstavimo u tradicionalnom derbiju. J.Gali}

SVETSKIKUPUSKIJA[KIMSKOKOVIMA

[lirencauersadajuri Nikenena Austrijanac Gregor [lirencauer u Val di Fjemeu je do{ao do 40. trijumfa u karijeri i tako do{ao do drugog mesta po brojupobedauistorijiSvetskog kupa. [lirencauer je tom pobedompretekaoPoqakaAdamaMali{aisadaispredsebeimasamo legendarnog Matija Nikenena, koji je 46 puta slavio u elitnom takmi~ewu. Austrijski skaka~ je dopobedeprvogdanatakmi~ewau italijanskom ski centru do{ao ukupnimskoromod249,8bodovai skokovima od 134 i 134,5 metara. rugomestona20.skokovimasezone zauzeo je Nemac Zeverin Frojnd,doksenapodijumuna{ao iaktuelniosvaja~Svetskogkupa TomasMorgen{ternizAustrije. Posle prve runde [lirencauerjedr`aoprvupoziciju,ispred Frojndaivode}eguSvetskomkupu Andreasa Keflera, dok je Morgen{tern bio tek 14, posle skoka od samo 123,5 metra. U nastavku je usledio pravi preo- kret, po{to je branilac Kri-

Gregor[lirencauer

stalnogglobusaimaoskokod130 metara, da bi potom usledila promena kapije, koja je uz vetar uticalanarezultate.Takoniko doFrojndanijeuspeodapretekneMorgen{terna,adokjeNemac imao te`ak posao u tome, [lirencauer je potom ubedqivo do{ao do trijumfa. Iza najboqe trojice sledio je Norve`anin Anders Bardal, ispred Simona

Hudecnajbr`i u[amoniju Kanadski skija{ Jan Hudec pobednik je spusta koji je u okviru Svetskog kupa vo`en u [amoniju.Pozale|enojstazii izuzetno niskoj temperaturi,.Hudec je iznenadio konkurenciju u vremenu 2:03,25 minuta, ostaviv{i Austrijanca RomedaBaumanaizasebeza0,53sekunde.Trijumfkanadske{kole skijawa potvrdio je Erik Gaj kojijezauzeotre}emestosazaostatkomod0,.63sekundezaHudecom. Rezultati: 1. Jan Hudec (Kanada) 2:03, 25 minuta, 2. Romed Bauman (Austrija) 2:03,78, 3. ErikHaj(Kanada)2:03,88,4.Be-

at Fojc ([vajcarska) 2:04,00, 5. Benxmin Tomsen (Kanada) 2:04,28, 6. Klaus Krol (Austrija)2:04,33,7.DidijeKu{([vajcarska) 2:04,36, 8. Bodi Miler (SAD) 2:04,44, 9. @oan Klari (Francuska) 2:04,48, 10. Andrej Sporn (Slovenija) 2:04, 53 itd. Poredakuspustu:1.Ku{473boda, 2. Krol 437, 3. Fojc 368, 4. Miler333,5.Bauman318,6.Gaj 310 itd. Poredak u generalnom plasmanu: 1. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 905, 2. Marsel Hir{er(Austrija)825,3.Fojc733, 4.Ku{639,5.AkselLundSvindal(Norve{ka)581,6.TedLigeti(SAD)578itd.

Amanaiz[vajcarske,kojemjeto najboqirezultatsezone,Keflera,PoqakaKamila[tohaiRomanaKudelkeiz^e{ke.Prvudesetoricu komplirali su Nemci RihardFrajtagiAndreasVank. Zahvaquju}i trijumfu, [lirencauer se vratio na drugo mestougeneralnomplasmanuSvetskog kupa i sada ima 68 bodova maweodKeflera.

SPUSTUGARMI[U

LindziVon pobednica Ameri~ka skija{ica Lindzi Vonpobednicajespustakojijeu okviru Svetskog kupa vo`en u Garmi{partenkirhenu.Vonjeu vremenu 1:44,86 minuta zabele`ila25.pobeduuspustuiukupno50.ukarijeri.Vonjeuprvom delu izuzetno strme i ledene staze umalo bila izba~ena iz ravnote`e, ali je uspela da se odr`i na skijama, ne gube}i pritomnabrzini. OvompobedomVonsesvrstalanadrugomestonajuspe{nijih skija{ica u istoriji alpskog skijawa, iza Austraijanke Ane MarijeMozerProlkojajeukarijeripobedila62puta.

c m y

dnevnik

SUBOTI^ANIOTI[LIUBUDVUBEZTRENERA

Wegu{ podneoostavku Ono{toseuSuboticimoglonaslutitiproteklih dana, kona~no je ipostalozvani~nousubotu. Zoran Wegu{ je podneo nepozivu ostavku na mesto {efa stru~nog {taba Spartak Zlatiborvode,aekipajeusuboturano ujutrobezwegakrenulaputBudve gde nastavqa pripreme za drugi deosezone. Kako smo saznali u telefonskomrazgovorusaZoranomWegu{em,ostavkajenepoziva,arazlog je samo jedan – Spartak trenutno nemaekipuzazacrtaneambicije.

wanema–istakaojeWegu{,apotomdodao: –@elimdaistaknemdasamizuzetno zadovoqan vremenom provedenom u Spartku. Jesen smo zavr{ili sa skorom od 25 bodova, nalazimo se na petom mestu, na tri boda daleko od plasmana u Evropu,Idaqeizuzetnocenimi po{tujemqudeizupraveSpartaka, igra~e, a izuzetno sam lepo primqen od strane svih Suboti~ana.@aomije{tosmoprekinulisaradwu,aliovojemojaodluka i ja stojim iza we – dodao je Wegu{.-Prvo}umalodaodmorim,a

ZoranWegu{

– Kada sam po~iwao svoj rad u Spartak Zlatibor vodi zajedni~keambicijeimeneiupravekluba bilesuvezanezaplasmankojibi nas odveo u Evropu. Smatram da Spartaktrenutnonematimzato, au~inakuprelaznomrokubioje presudanzamojuodluku,nikakvih

onda }u nastaviti trenersko usavr{avawe u Evropi i posebno [paniji. Nekada{wiigra~u`i~keSlobode, Crvene zvezde, madridskog Atletika i Seviqe po~eo je trenerskukarijeruuJavoruodakleje pro{log leta do{ao u Spartak.

Suboti~aniiznena|eni Ostavka Zorana Wegu{a iznenadila je sve u Spartak Zlatibor vodi o tome svedo}i ~no saop{tewekluba: -Ovaodlukanijebilao~ekivanaiiznenadilajesveuklubu. Posebnute`inudaje~iwenica da je ostavka podne{ena mawe od24satapreodlaskaekipena pripreme u Crnu Goru. Klub smatra da trenutak za ostavku nijeuobi~ajenidanijepraksa daseostavkadajeusredinipriprema. Ovom ostavkom klub je dovedenunezavidanpolo`aj. U obrazlo`ewu ove odluke trenersmatradajeekipaoslabqenaodlaskomMarkaMiri}a idane}ebitiustawudaseboriza~etvrtomestoiplasmanu drugihproblemanarelacijimene iklubanijebilo.Jednostavno,jesenasjeoti{aoNikoli},nijebiloadekvatnezamene.Sadajeoti{ao Miri}, kako mi prenose iz kluba, gotovo sigurno ostajemo i bez Simovi}a, dakle vezni red je veoma oslabqen, a pravih poja~a-

kvalifikacijezaLiguEvrope, {tojezaklubbiojedanodciqeva,alineiglavni.Politika kluba je dovo|ewe mladih igra~akoji}eseafirmisatiu klubuikoji}enastavitisvoje karijere{iromEvrope,aistovremeno u toku boravka u na{em klubu postizati zapa`ene igre. Trener se nije slagao sa ovim konceptom koji tra`i maksimalnitrud,zalagawe,odricaweistru~nostsvih~lanovaklubapaisamogtrenera,ve} je zastupao tezu dovo|ewa starijihiiskusnijihigra~a.Kako sena{klubopredeliozarazvoj mladih igra~a do{lo je do mimoila`ewaiostavkajeprihva}ena. Rukovodstvosuboti~kogklubave} jekrenuloupoteruzanovimtrenerom.JedanodkandidatajeiZoranMilinkovi},kojiseafirmisao ba{ u Spartaku odakle je kasnije oti{ao u Vojvodinu, a slovio je i za potencijalnog {efa strukePartizana. N.Stanti}

EKIPAPEKAREKAONEKADNI@EUSPEHE: Za tri godine kako se zajedno okupqaju i takmi~e na turnirima malog fudbala {irom Vojvodine, (ove godine u konkurenciji kadeta ) mladi sastav zna samo za uspehe. Ekipa Pekare Kao nekad pod vo|stvom Ranka Kremenovi}a su Vojvodina u malom. Golman Vladimir Kalajxi} brani za Novi Sad, Bojan Kremenovi}, Du{an Miqu{, Radovan Pankov, Luka Grgi}, Stefan Jogri}, Nenad Ko~ovi} i Zoran Kara} igraju za Vojvodinu, Sr|an Plav{i} i Slavoqub Dabi`qevi} nose dres ^SK Pivare,a Miqan [krbi} je ~lan OFK Beograda. Pro{le godine pekari su osvojili tre}e mesto u Sremskoj Mitrovici, drugo u Crvenki a slavili su u Somboru. Ova godina za wuh po~ela je sljajno osvojili su prvo mesto na tradicionalnom 49. Dnevnikovom turniru u malom fudbalu, potom su bili najboqi i u Rumi. M.Popovi}

SPORT

nedeqa5.februar2012.

17

VOJVODINADANASODLAZINAPRIPREMEUTURSKU

Uigravawezauspe{no prole}e Posle tri nedeqe treninga u Fudbalskom centru “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, fudbaleri Vojvodine pripreme od danas nastavqajuupoznatomturskomletovali{tuAntaliji.[efstru~nog {taba novosadskog superliga{a Dejan Vuki}evi} i wegovi saradniciispalniralisudaigra~itamo odrade 18 treninga i odigraju pet kontrolnih utakmica s jakim rivalima,kakobisetim{toboqe uigrao i maksimalno pripremqen do~ekao po~etak prole}ne polusezone. Kao {to je poznato, crveno-beli na prole}e `ele da osvoje trofej u Kupu Srbije i upravo zato deo rada koji sledi ima}eposebnute`inuiva`nost. TimVojvodinetokomzimepretrpeojepromene,klubsunapustilikapitenSlobodanMedojevi}i kreator igre, Gruzin Giorgi Mereba{vili. Zbog toga je uprava kluba bila veoma agilna i u prelaznomrokudovelazaistapoimenimaizuzetnapoja~awa.Presvih, iz Olimpijakosa je na pozajmicu do{ao biv{i prvotimac Novosa|anaAleksandarKatai,aizJavorasevratioiskusni{toperMilovan Milovi}. Tek posle toga usledilesudve“bombe”,jerjeugovor na dve plus jednu godinu potpisao sjajni plejmejker, biv{i igracPartizanaAlmamiMoreira,aondajeparafna{estomese~nu obavezu (s mogu}no{}u da se produ`i na jo{ godinu dana) stavio i Stiven Apija, veliko ime afri~kog,aliisvetskogfudbala. Ovakvipotezi,utisakje,izazvali su veliko zadovoqstvo u klubu, aliikodnavija~akojisadasvelikimnestrpqewemi{~ekujuprveutakmiceiverujudajepredwihovim miqenicima radosno prole}e.Uzto,ugovoresuprodu`ili Brana Ili} i Marko Qubinkovi}. No,presvega,natreneruVuki}evi}u je da najpre u Antaliji uigrasvelinijeekipeistignedo `eqeneigre. -Veomadobroodradilismoprvi deo priprema – zadovoqno je konstatovao Vuki}evi}. – Imali smoodli~neusloveuFC“Vujadin Bo{kov”,vremenasjeposlu`ilo,

Raspored utakmica Kao{tosmorekli,fudbaleriVojvodine}euAnatalijiodraditi18treningaiodigratipetutakmica. Rivali crveno-belih bi}e – 8. februara: Slova~ko (Jablonec, ^e{ka), 11. februara: Dio`|er (Ma|arska), 14. februara: Metalurg Zaporo`je(Ukrajina),16.februa- ra: Slavija Sofija (Bugarska) i 18. februara: Krivbas (Ukrajina).

Imediji uzNovosa|ane

HotelitereniuAntaliji

aprvipokazateqiformesuohrabruju}i. Odigrali smo dve treningutakmice,istinasaslabijim rivalima, ali je i wima trebalo dati16golova,kolikosmopostigli u ta dva duela. Ve} danas oko 10 ~asova putujemo u Antaliju i predvidelismodauposlepodnevnim satima odradimo prvi trening. Nadam se da }emo u istom

smo s onim najte`im delom priprema i sada sledi deo treninga kojiigra~inajvi{evole. Nanovinarskopitawedalije Vojvodinaslabijailija~anegojesenas,{efstrukecrveno-belihje odgovorio: -Doveli smo zaista odli~ne igra~e,alisunasistitakvifudbaleriinapustili,pamislimda

Spisakputnika TrenerDejanVuki}ev}napripremeuAntalijuvodi25fudbalera.Naspiskusenalaze–golmani:NemawaSupi},Budimir Jano{evi}iMarkoKordi}.Odbrambeniigra~i:MiroslavVuli}evi},GoranSmiqani},VladanPavlovi},VladimirBrankovi},DanielMojsov,BranislavTrajkovi},MilovanMilovi}i Vladimir Kova~evi}. Igra~i sredine terena: Naemeka A|uru, Vuk Mito{evi}, Marko Qubinkovi}, Slobodan Novakovi}, Stiven Apija, Almami Moreira, Miroslav Stevanovi}, AleksandarKatai,MarkoPoletanovi}iNemawaRadoja.Napada~i: Ababukar Oumaru, Petar [kuleti}, Milan Bojovi} i Brana Ili}. UztreneraVuki}evi}a,ustru~nom{tabusupomo}niciSpasojeJela~i}iZoranVasiqevi},kondicionitrenerZoranBani}evi}itrenergolmanaSa{aTodi}.Medicinskuekipu~ine drBorkoVukosavifizioterapeutiNemawaMiji}iGoranMarijan,dokjeekonomNemawaJotanovi}.Zasportskapitawazadu`enjedirektorMiodragPanteli},avo|aputaiglavnioperativacbi}egeneralnisekretarklubaRadisavRabrenovi}. stilunastavitisradom,aima}emo priliku da kroz pet trening utakmicavidimogdesmo,aliida slo`imo sve kockice. Zavr{ili

smo trenutno slabiji u odnosu na prvideosezone.Sadanamjeprioritetni zadatak da se novajlije {topreadaptirajunana{uigru,

Na pripreme Vojvodine u Antaliju putu i predstavnicimedija.Oni}esvakodnevnoizve{tavatioonome{to crveno-beliradeuTurskoj. Na medijskom spisku putnikanalazese:MiroslavGavrilovi}(Sportski`urnal), Lazar Kurte{ (Novosadska TV),Neboj{aPetrovi}(Sos kanal),Dragan^apeqa(klupskiinternetsajt)iAleksandarPredojevi}(Dnevnik). jertektada}ewihovenesumwive vrednostido}idopunogizra`aja. Moramo da igramo agresivno, da pobe|ujemo i da poseta na na{im utakmicamabudevelika.Ukoliko utomebudemouspeli,siguransam dajeprednamaina{imnavija~imalepoiradosnoprole}e. Ju~e su fudbaleri Vojvodine imali slobodan dan kako bi se pripremilizaodlazakuTursku,a ve} od danas vra}aju se napornom radu. Svi oni, utisak je, `ele da iskoriste pripreme da se uigraju napravina~inidanaprole}enapadnu pobedni~ki pehar u Kupu Srbije.Novosa|aniimajuitekakve adute za ostavrivawe vlastitih`eqa,pa}efudbalskoprole}euSrbijidoneti,nadamose,boqifudbal,velikeokr{ajeimnogoispuwenijetribine. A.Predojevi}

FUTSALREPREZENTACIJASRBIJEDANASIGRASPORTUGALOM(14)

Ciqve}ispuwen -orloviu~etvrtfinalu Futsal reprezentacija Srbije pobedom nad Azerbejxanom u prvom kolu D grupe obezbedila je plasaman u ~etvrtfinale EvropskogprvenstvauZagrebu.Danasu susretusreprezentacijomPortugala orlovi odlu~uju dali }e u drugikrugi}isprveilidrugepozicije. -Ponosansamnaovajtim,nato {tonemamonijednognaturalizovanogigra~a,tojena{amalapobedaizaceoevropskifutsal.Bilo nam je posebno te{ko kada je rivalufini{uigraosa„lete}im golmanom”,znalismodasuutome vrloopasni,alismoipakuspeli daizdr`imo-rekaojeKova~evi}, apotomseosvrnuoinautakmicu saAzerbejxanomukojojjevi|eno ~ak17golova.-Zadovoqansampobedomkojusmoostvariliirezultatom,alineupotpunostiigrom koju smo prikazali jer je bilo mnogogre{aka.Nijednanidruga ekipakaodanisuigraleodbranu, videlismo17golova,{tojedobro za promociju futsala, jer je ovo bila utakmica kakva se zaista retko vi|a na EP. Primili smo vrloranogolitojeuslovilodinamiku celog me~a, igralo se otvorenoizagolvi{e Kapiten Bojan Pavi}evi} smatra da }e u dana{wem (14 ~asova) me~uprotivPortugalijedanaprave prvorazredno iznena|ewe i da }eosvojitiprvomestougrupiD. - Me~ s Azerbejxanom je za nas bilo finale. To je bila na{a kqu~na utakmica, tako da protiv Portugalamo`emodaigramobez

BojanPavi}evi}radujesepogotkuume~usAzerbejyanom

mnogo pritiska. Portugalsi su favoriti,alismopokazalidamo`e da priredimo iznena|ewe. Da to mo`emo pokazali smo nekolikoputauposledwevreme,naprimer,protiv[panijeiRusije,tako da mislim da smo sposobni da to uradimo i protiv Portugala. Naravno, da }emo da promenimo taktikuzaovuutakmicu,bilobi sjajnokadabismobiliprviugrupi i da izbegnemo putovawe u Split.Mismojednaodnajmla|ih ekipaidragomijedasmenageneracije nije poremetila na{e ciqeve. Rusija ili Italija ~ekaju ove timoveme|uposledwihosam,ali

fokusostajenadana{wojutakmicizaselektoraPortugalije@orgeBraz. -Prednamajevelikiciq,ato je da pobedimo Srbiju - rekao je Braz. - To je za nas veoma va`na utakmicajer`elimodazavr{imo navrhutabelena{egrupeidapotvrdimona{kvalitet.Srbijaima potpuno razli~ite karakteristike u pore|ewu s Azerbejxanom, imajukvalitetnepojedinceifizi~kisuveomajaki. JunakutakmicesAzerbejxanom Vidan Bojovi} bio je zadovoqan posle pobede i sjajnog u~inka na parketuZagreba~kearene. -Ovojejedanodmojihnajsre}-

nijih dana u `ivotu, zabele`ili smoistorijskupobeduisadaseod nas sve mo`e o~ekivati, mo`da i neko ve}e iznena|ewe. ^estitam svojimsaigra~ima,bilisupravi, agolovisudo{likaoplodzajedni~ke igre. Imali smo i te{kih trenutakanautakmici,alisvese zavr{ilo kako treba, pokazali smokarakterkadjetrebalo.Idemo daqe, proba}emo da se revan{iramo Portugaliji za poraz u ~etvrtfinalu Evropskog prvenstva2010-istakaoBojovi}. Me~ izme|u futsal reprezentacijeSrbijeiPortugalaigrase u14satiuZagrebu,aprenosjena Eurosportu. J.Gali}

18

sport

nedeqa5.februar2012.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Tobyijepucale izsvihoru`ja DajesezonauPremijerligi po~elasmenomStivaBrusasa mesta menaxera Sanderlenda (30. novembar) i postavqawem MartinaO’Nilanatupoziciju(3.devembar),„Crnema~ke” sa severo-istoka Engleske bi danas bile na prvom mestu na

rektancrvenidobiojeidebitant u dresu Kvins Park Renxersa, \ibril Sise. ^im je stig ao iz Lac ij a, temp er amentn i Franc uz pok az ao je svoj neobuzdani temperament. Nakon{togajeigra~VulverhemptonaRoxerXonsonpoko-

Vode}igolVanPersija(Arsenal)ume~usBlekburnom

tab el i! Sand erl end je sa O’Nilom na ~elu  zabele`io sedmupobeduudesetzajedni~kih nastupa, uz jedan remi i dvaporazaugostimaod^elsija i Totenhema, minimalnim rezultatima. Posledwa u nizu `rt av a Sand erl end a bio je Stouk siti - 0:1! Pre dolaska O’Nila, Sanderlend je imao jednu pobedu u devet utakmica i bio je „favorit” za put u ^empion{ip! Xejms Meklin potvrdio se kao veliko poja~awe „Crnih ma~aka”.Soloprodoromzaludeo je odbranu crveno-belih, izd r` ao nek ol ik o sna` nih startovarivalaiondasaivice{esnaesterca,savladaoTomas a Sor ens en a. Ra~ un aj u} i direktan crveni karton koji je dobio fudbaler Blekburna Gael@ivezbogstartanadkapitenom Arsenala Robin van Persijem, ova subota osta}e upam}enakaoprvaod1998.godine, kada su sudije Premijer lige iskqu~ile trojicu igra~a bez prethodne opomene.Di-

sioidobiozato`utikarton, Sise se pridigao i po~eo da isterujenekusvojupravduhvataju}irivalazagu{u,pamuje sudija Mark Klatenburg po-

utakmice 24. kola Premijer ligeodigraneusubotuuvreme ru~kamoratidasa`va}ujedan od najgorih poraza u novijoj istoriji kluba, koji ih dodatnoostavqaispodcrtenatabeli.Pred 59.643 nav ij a~ a na Emirejtsu, Arsenal je zabele`io najubedqiviju prem ij erl ig a{ ku pob ed u u pos ledwihnekolikosezona - 7:1 (3:1). Junak utakmice,ukojojje odprvogminutasudelovao i na{ reprezentativac Radosav Petrovi} na mes tu zadw eg veznog Blekb urn a, bio je kapiten Arsenala Robin Van Persi, koji je postigao het-trik, uz dveasistencije. REZULTATI I PAROVI24.KOLA: Ars en al - Blekburn7:1(3:1) /VanPersi2,38, 62, Oks lejd-^emberlejn 40, 54, Arteta 51, Anri 90+3 -Pedersen32/,Nori~-Bolton2:0(0:0)/Surman 70, Pilk ingt on 85/, Kvins Park Renxers - Vulverhempton1:2(1:0)/Zamora16-Xarvis 46, ojl 71/, Stouk Siti -

VlasnikNotingem Forestana|enmrtav Prvi ~ovek engleskog drugoliga{a Najxel Daut i (54) prona|enjemrtavusvojojku}nojteretani. -Saogromnim`aqewemsaop{tavamo da je vlasnik NotingemForestapreminuo.Telomujena|enousubotuujutru uprivatnojteretani.-pi{eu saop{tewu wegovog kluba. Klubpozivasvedavodera~u`eleo dobrodo{licu slawem usvla~ionicuu34.minutu. Do ju~e Arsenal nije imao nijednupobeduuNovojgodini. Nekojetomoraodaplati.Nesre}ni, platili su fudbaleri Blekburna, koji }e posle prve

naoprivatnostiwegoveporodice. Ne}e biti novih komentaraoovome. Dauti je jesenas bio nadomak odlaska iz kluba, kada je javno ponudio svoju ostavku posle odlaska trenera Stiva Meklarena. Notingem Forest nalazi se na pretposledwem mestu engleskom ^empion{ipa(drugelige). Sanderlend 0:1 (0:0) /Meklin 60/, Vest Bromvi~ Albion Svonsi 1:2 (0:0) /For~un 54 Sigurdson 55, Grem 59/, Vigan -Everton1:1(0:0)/Nevilag76 -Ani~ebe83/,Man~estersiti -Fulam3:0.

NEMA^KA BUNDES LIGA

[alkeizgubiokorak EkipaizGelzenkirhenaizgu- vac Srbije Zdravko Kuzmanobilakorakna~elu{ampionske vi} presedeo je me~ na klupi. trke. Majnc je na Feltins Are- Za Bajer je debitovao i Veniosvojiobod(1:1).Razmi{qao dran ^orluka, biv{i fudbaje Hub Stivens samo o pobedi lerTotenhema. protivMajncana svom terenu. Kakoinebikadaje gostuju}a ekipa odprethodnihdevet utakmica pobedila samo jednom.Ipak,me~je okon~an remijem.A ne bi bilo nezaslu`eno ni da su gosti pobedili. Stekli su vo|stvo efektnim golom Muhameda Zidana iz voleja,nacentar{ut Radoslava Zabavnika, a doma}imajeboddoneo Nigerijac ^ineduObasiprvimgolomovesezone. Fudbaler Hofenhajma, na poMomenatsautakmice[alke-Majnc zajmici u [alkeu, utr~ao je u kazneni proObeekipezavr{ilesume~sa stor gos tij u, oslob od io se igra~emmawe.Bajerov^ehMiprot ivn ik a „bic ik lic om” i halKadleczapetminuta(od58. mat ir ao Kris tij an a Vetk la do 63.) zaradio je dva `uta karsna`nim udarcem kraj bli`e tona, dok na suprotnoj strani stative. Remijerm je okon~an iskqu~eweKristijanaMolinaiduelBajerai[tugarta.Narija nije spre~ilo Martina pad „{vaba” predvodio je VeHanrika da postigne izjedna~udadIbi{evi},kaozamenaPaju}igolufini{u. velu Pogrebwaku, koji je otiPobedu su  ostvarili fudba{ao u Fulam. Reprezentatileri Hanovera. Slavili su na

gostovawu Herti golom MuhamedaAbdulauija.Tojewegov11. pogodakovesezone. REZULTATI 20. KOLA: Nirnberg - Borusija Dortmund

dnevnik TURNIR U ANTALIJI

Zvezdaispala napenale Crvena zvezda - @ilina 3:4 (1:1, 1:1)

Fudbaleri Crvene zvezde posle drugog remija rezultatom 1:1 u dva dana,  do`iveli su „poraz”uizvo|ewupenala,pa}eu neformalnomturnirusaekipama @iline,LiteksaiKlu`aigrati ume~uzatre}emesto. Posle90minutaukojimasuoba tima imala {ansu da dobiju me~, drugoplasiranitimsrpskogilider slova~kog prvenstva oti{li sunapenalrulet,gdesupogre{no poqe izabrali Nikola Petkovi} iDu{koTo{i}.Wihdvojicanisu iskoristili{utevesa11metara, pa}e@ilinaigratiufinalu. MarkoPerovi},Milo{Dimitrijevi} i Marko Miri} bili su mudriji od Martina Krna~a, ali je potom golman „`utih” dobio mini rat sa dvojicom levonogih defanzivaca Zvezde, ~iji golman Aleksandar Kirovski nije uspeo da zaustavi nijedan poku{aj Slovaka,abiojeblizudvaputa. Crvena zvezda je do{la u vo|stvou32.minutuprelepimgolom Darka Lazovi}a iz slobodnog udarcasaoko25metara,alije@ilinave}unarednojakcijiizjedna-

Sr|anMijailovi}uduelusigra~ima@iline

~ila, kada su kapiten Miroslav Bar~ik i Robert Pi{ izigrali odbranucrveno-belih„nabrzaka”. Najpozitivnija vest sa ove utakmicezanavija~eCrvenezvezdesvakakojepodatakdajeudrugompoluvremenuzaigraoVinisijusPa{eko,prviputodkadaje3. julapro{legodinedo`iveootvoreni prelom noge u prvoj prija-

PROLETER TRENIRA U BALONU

Snegkvariplanove Ipored pote{ko}a koje im zadaje hladno vreme, za~iweno snegomfudbaleriProletera,sedmoplasiraneekipePrvelige,predvo|ene {efom struke Nenadom Lalatovi}em, pomo}nicima Nikolom Matijevi}em, Svetozarom Soviqom i Goranom ]urkom odra|ujuzacrtano.Zbogsnegamoralisuotkazatidveprovere.zasada su odigrali samo jedan me~ i to protiov superliga{a Hajduka iz Kule(0:1). -Svimtimovimaovovremeremeti planove. Od ovoga ne mo`emopobe}i.Napravlismoprogram pokojemigra~ifenomenalnorade.Napornoje,alisveizdr`avaju. Sada vi{e vremena provodimo u balonu i umesto dva treninga radimo samo dva sata dnevno. Zadovoqan sam kako momci rade. Nadamsedaovovremene}edugopotrajati i da }emo do polaska za Ohridodigratijo{kojisusretka`estrategProletera. Sredinom meseca planirane su dvanaestodnevne pripreme u starojbazi-Ohridu. - To je velika stvar za sve nas. Klubjena{aosredstvadaodemou toplijekrajevegde}emodapored treninga odigramo sedam-osam utakmica,poslekojih}esemnogo togaiskristalisati. Prelaznirokkojijenaizmaku doneo je nekoliko promena u oba pravca. -[toseti~enovajlija\uli}a, Krasi}a,PekezaiObradovi}aodli~nosuseuklopili.Imamose}aj

daradetolikodobrokaodasuve} dugosanama,anesamodvenedeqe. Iz ekipe su oti{li Damwanovi} (Izrael) i Jablan (Belorusija). Ono{tomeneli~noradujedasmo jednaodretkihekipauSrbijikoja je prodala dva igra~a u inostranstvo, pravi je pokazateq da se ovde radi veoma dobro, da je klub organizovan i da mnogi od igra~amogudaoduuinostranstvo ili u na{e klubove.Zadovoqan sam poja~awima, podi}i}e nivo konkurencije.@eleosamdadovedemo jo{  dva igra~a, na`alost, vremenajebilokratkodasetoi ostvari. Verujem da }emo igrati zapa`enuuloguuprvenstvu.-obja{wavaLalatovi}. Posledwetreningepropustili su Sekula Ra{iovan, Momir DesnicaiMladenGali}. -Desnicajenabiopalac,Gali}a mu~i koleno,  a Ra{iovan je imao operaciju zuba. Sve su to lak{epovrede,pasenadamda}e se sva trojica prikqu~iti treninzimave}uponedeqak.Napornoradimopaiigra~isaodu{evqewem prihvatili dana{wi danodmora.Prvomtimuprikqu~ilismoitrojicunajtalentovanijihomladinacaMilo{aLazovi}a, Milana Vukeli}a i Igora Begovi}a.Radi}esvevremesanama, a nadam se da }e oti}i i u Ohrid, jer sigurno je da su sva trojica uz odli~an i kvalitetan rad budu}nost kluba - istakao je nakrajuLalatovi}. M. Popovi}

teqskoj utakmici od dolaska u srpskiklub. Ina~e,Crvenazvezdajeigrala u slede}em sastavu: Kirovski Miki},Tosi},Maksimovi},Mladenovi} - Mijailovi}, Lazovi}, Kadu-Ve{ovi},Milunovi}-Asamoa. Igrali su jo{: Stojkovi}, Petkovi}, Dimitrijevi}, O`egovi},Jankovi},Pa{eko.

An`izove Teveza FudbalskiklubAn`i`eli da u svoje redove ove zime dovedeKarlosaTeveza,kojijo{ uvek nije doneo nikakvu odlukupopitawunastavkakarijere. An`i, koji je pro{log letadoveoSamjuelaEtoa,mo`e da izdvoji dovoqno novca za Tevezovu nedeqnu platu, ali jo{ uvek nije poslao ponudu Man~ester Sitiju, ~iji je argentinski fudbaler jo{ uvek ~lan. Gra|anizaArgentincatra`e oko 35 miliona evra, {to bibogatiruskiklublakomogao da pokrije, ali je pitawe dalibiTevez`eleodasepreseli u Rusiju. Prelazni rok u tojzemqitrajedo24.februa- ra, {to zna~in da An`i ima jo{ dosta vremena da stupi u kontakt i sa Sitijem, ali i Tev ez om. Tev ez je pos ledw u utakmicu odigrao jo{ u septembru,prenego{togajemenaxer Man~ester Sitija RobertoMan}iniizbacioiztima po{to nije hteo da u|e u igru protiv Bajerna u MinhenuuLigi{ampiona.Iakojeu prvom trenutku rekao da Tevez, dok je on menaxer, vi{e nikada ne}e igrati za Siti, Man}ini je ovih dana promenio pri~u i istakao da bi on mogaodasevratiutimakose izvinizbogsvojihpostupaka. Tevez se trenutno nalazi u Argentini.

INDEKS DOBIO NOVOG TRENERA

Jankovi}zavi{irang

0:2(0:0)/Kel48,Barios82/,Bajer-[tutgart2:2(1:1)/Kisling 11,Rolfs47-[iber23,Harnik 90/,[alke-Majnc1:1(0:1)/Obasi 59 - Zidan 14/, Hofenhajm Augzburg2:2(1:1)/Klapa38.Salihovi}52p-Molders31,Lankamp 72/, Volfsburg - Borusija Menhengladbah 0:0, Herta - Hanover 0:1 (0:0)/Abdelaui 68/, Hamburger-Bajern1:1.

Sa pripremama za prole}ni deo fudbalskog otpo~ela je drugoplasirana ekipa Vojvo|anskog zapada.Studente}eupoku{ajuda sedomognuvi{egranga,alinepo svaku cenu, voditi novi trener Zoran Jankovi} (38). Jankovi} je karijeruzavr{iouIn|ijialije igrao u ~a~anskom Borcu, @eleznikuiVojvodini.Jednovremeje nosio dres bugarskog Liteksa i biojeizabranzanajboqegstranogfudbalera,pajeuzeoipaso{ Bugarske i zaigrao za reprezentaciju (32 utakmice).  On je na klupistudenatanasledioDamira Stojaka. Trener sa A licencom blizujeiprozvawa,poku{a}eda anuliraminusodtribodauodnosunajesewegprvakaRadni~kogiz SremskeMitrovice. - Dok sam igrao za Vojvodinu stekaosampunoprijateqaidrugarana\a~komigrali{tusakojimaseredovnodru`im.Dogovor je pao za pet minuta. Poku{a}u daiskustvom,autoritetomiimenom pomognem da zajedni~kim snagama napravimo dobar rezultat, u|emo u vi{i rang, ali bez

imperativa za svaku cenu - ka`e Jankovi}. Pratiojenovistrategnedeqnematinee,dostatogajezapazio. -Zatekaosammladtim,sastavqen od {kolovanih mladih igra~aponikliuVojvodini,Novom Sadu i Indeksu. Mo`da su previ{e mladi znaju}i da u ni`imrangovimaponekadodlu}uje iskustvo. Igrali su po mojim procenamadostadefanzivno,verovatno zbog lo{eg terena koji odgovara takvom stilu. Odbrana na ~elu sa odli~nim Buzaxijom bila je najboqa u ligi, primila je samo sedam golova na 15 utakmica. Poku{a}u dosta toga da promenim,proba}udaigramonapada~ki. Bio sam centarfor, pa }usveznaweiiskustvodastvore {ansuipostignugolprobatida imusadim.Zatakvuigrunedostajalisunamnapada~i.Uspelismo da dovedemo mladog centarfora izIn|ijeVojislavaBlagojevi}a i Nemawu Zlatkovi}a (Cement). Jedino smo ostali bez Kragovi}a, Simovi}a i Pastora - poja{wavaJankovi}.

Stojakponovo samladima Uprava kluba na ~elu sa predsednikom Sekickom zahvalila se treneru Damiru Stojakunaodli~nomvo|ewu timauposledwih{estkola. Kakoka`uuklubuStojakje izrazioje`equdasevratii radiuomladinskompogonu. Do po~etka prvenstva Indeks }e odigrati osam pripremnih utakmica. -Uigrava}emoseivijatiformukrozme~eve,dali}eihbiti osamilivi{ezavisi}eiodovih vremenskihuslovaistartasezonekojijeplaniranza10.ili17. mart. Od kvalitetnijih rivala snagu }emo odmeriti sa prvoliga{em In|ijom i omladincima Vojvodine, a svi ostali protivnici bi}e u rangu vojvo|anske ili ni`ih liga - istakao je na krajunovistrategIngeksa. M. Kova~evi}

c m y

dnevnik

SPORT

nedeqa5.februar2012.

19

VE^ERASSEU45.SUPERBOULUSASTAJUWUINGLANDPETRIOTSIIWUJORKYAJANTSI

Borbatitana zaLombardijevtrofej Ve~eras (00.30 ) igra se 45. superboul ameri~kog fudbala u kojem se sastaju Wu Ingland petriotsi i Wujork xajantsi, a me~ se igra u Indijanapolisu. Do finala su patriote do{le posle pobede (20:17) nad San Franciskom u finalu konferencije i Tom Brejdi i drugovi su pokazali veliki uspon

osvojiti ekipa koja bude ja~a u odbrani. Iskustvo je mo`da na na{oj strani, ali ne treba potceniti Meninga i xajantse jer su ve} nekoliko sezona u vrhu rekao je vo|a napada Wu Inglanda Tom Brejdi. S druge strane, Wujork xajantsi slavili su tesnu pobedu nad Baltimorom (posle produ-

po{to su u superbolu savladali Wu Ingland (17:14). Ilaj Me ning, kvo ter bek xa jant sa, tada je progla{en za MVP-ja, pa ni wemu nije strano osvajawe {ampionskih prstena. - Wu Ingland je jedna od najsta ri jih i naj kva li tet ni jih ekipa u NFL-u i sama pomisao da }ete igrati protiv Brejdija

Novak \okovi} i Marija [arapova

ZA[TOMA[AZARA\UJEVI[EODNOVAKA

wihovu cenu, Nadal i Federer su i daqe ja~i mamac za najpoznatije multinacionalne brendove od \okovi}a, iako se taj odnos u posledwih 12 meseci mewa u korist Srbina. - Osvajawe US Opena pro{le godine imalo je velik uticaj na Novakovu globalnu prepoznatqivost. To nam je dalo priliku da svetu, a pogotovo SAD-u, kao najve}em i najzanimqivijem tr`i{tu, poka`emo da je tenis dobio novi broj jedan i da im poka`emo sve wegove kvalitete - rekao je Novakov stric Goran \okovi}, glavni i odgovorni u timu za sponzorska pitawa. Wegove re~i o Novakovoj prepoznatqivosti lako je potkrepiti rezultatima istra`ivawa koje je provela kompanija ’Nielsen Sports’. Ta ameri~ka

Desetnajpla}enijih tenisera 1. Roxer Federer 47 miliona dolara (sponzori: @ilet, Roleks, Najk), 2. Rafael Nadal 31 milion ( Kia Motors, Najke, Armani Xins), 3. Marija [arapova 25 miliona (Najk, Evian, Tag Hojer), 4. Novak \okovi} 18 miliona( Ser|o Ta}ini, Mercedes-Benz, Hed), 5. Endi Mari 13,5 miliona (Adidas, Hed, RBS ), 6. Endi Rodik 13 miliona (Lakoste, SAP, Lagarx), 7. Karolina Voznijacki 12, miliona (Adidas, Oriflejm, Turki{ Airlajns), 8. Venus Vilijams 11,5 miliona (Lauren, Vlson, Elektronik Arts), 9. Kim Klajsters 11 miliona ( Fila, Adeko, Sitizen), 10.Serena Vilijams 10,5 miliona (Najk, Pakkard, Gatora`). Od jula 2010. do jula 2011. (ukqu~uni prihodi od turnirskih nagrada i sponzorskih ugovora pre oporezivawa) ri engleski, duhovit je, sa devojkom Jelenom redovno zabqesne i na najglamuroznijim crvenim tepisima. Uglavnom, ~ini se kao idealan model za reklame kompanija iz najvi{e kategorije. Me|utim, odgovor je na to pitawe, barem za sada, definitivno negativan, a pitawe je da li }e \okovi} ikada mo}i da zara|uje kao Roxer Federer ili Rafael Nadal. Pre svega, \okovi} na samom vrhu traje neuporedivo kra}e od spomenute dvojice. Wegova dominacija je po~ela tek pre godinu dana, {to je, kada je marketin{ka prepoznatqivost u pitawu, prekratko da bi dostigao dvojicu me|u najboqim teniserima u istoriji. S druge strane, veli~ina \okovi}evog doma}eg tr`i{ta neporediva je sa {panskim ili {vajcarskim. Stoga \okovi} me|u istaknutim sponzorima nema nijednog srpskog, dok je Federer za{titno lice ’Lindta’, ’Kredit Svisa’ ili elektronskog diva ’Jure’, a Nadalov marketin{ki tim, uz ’Najk’ ili ’Armani Xins’, ulep{avaju i brojne {panske kompanije. Osim prednosti na doma}im tr`i{tima, koja mogu platiti

firma izra~unava takozvani Nrezultat, nivo marketin{kog potencijala odre|enog sportiste na temequ wegove prepoznatqivosti i pozitivnog ili negativnog mi{qewa ispitanika o wemu i onome {to radi. Nakon titule u Wujorku, \okovi}ev N-rezultat, koji se odnosi iskqu~ivo na ameri~ko tr`i{te, je udvostru~ene. Me|utim, i taj novi rezultat bio je jednak onom koji ima Amerikanac Xejms Blejk, nekada ~etvrtog igra~a sveta, koji ve} nekoliko godina nije u vrhu ATP liste i koji nikada nije bio ni blizu \okovi}evih rezultata. - “To je posledica mnogih aktivnosti, od silne energije koju ula`emo u wegove svakodnevne medijske i sponzorske aktivnosti do prilika za Novakovo predstavqawe naj{irem krugu qudi. Na primer, wegovo igrawe kola sa Keti Holms i Xejem Lenom odvelo ga je u domove miliona Amerikanaca koji do tada nisu ~uli za wega tvrdi Novakov stric. Ukoliko Novak nastavi da dominira, teniska lestvica ne}e ostati jedina na kojoj je niz godina neprikosnoveni dvojac izgubio primat.

Na poluvremenu superboula u Indijanapolisu nastupi}e Madona i to je informacija oko koje se spekulisalo posledwih dana u Americi. Na najpra}enijem televizijskom doga|aju, koji traje svega 12 minuta, publiku }e zabavqati pop kraqica, a pridru`i}e joj se jedan od najkvalitetnijih rok bendova dana{wice Fu fajters. Pobednica prvog Ameri~kog idola Keli Klarkson peva}e nacionalnu himnu pre po~etka utakmice, a muzi~ki {ou pre po~etka superboula pripa{}e Mirandi Lambert. Prema najavma ~ak 150 dr`ava }e prenosti me~ iz Indijanapolisa.

Pitsburg najuspe{niji

Tr`i{te odre|ujecenu Novak \okovi} je najboqi teniser sveta, bio je nepobediv u 2011, osvojio je posledwa tri Gren slema, a komercijalno je i daqe u senci Nadala i Federera. [panac i [vajcarac su i daqe ja~i mamac za najpoznatije multinacionalne brendove od \okovi}a, a od wega vi{e zara|uje ~ak i Marija [arapova. Teniski Mesi, za ~ije uspehe trenutno ne postoje jednako vredni komercijalni epiteti, iz turnira u turnir postavqa nove rekorde i u~vr{}uje se na teniskom Olimpu. Pitawe je da li je do{lo vreme da, osim igra~kog, Novak \okovi} sedne i na finansijski teniski tron? Novak je, ka`u ocene `ena, za oko ugodan mladi}, elokventan, odli~no govo-

Madonana poluvremenu

Pitsburg stilersi su najuspe{nija ekipa u NFL-u sa {est titula {ampiona (iz osam finala), a slede ih Dalas kaubojsi s pet titula (osam finala) i San Francisko s maksimalnih pet pobeda iz pet superbol finala. Wu Ingland petriotsi imaju polovi~an u~inak tri trofeja i tri izgubqena finala, dok Wujork xajantsi imaju tako|e tri titule, ali i samo jedan poraz u velikim finalima.

Duel iskustva i mladosti: Tom Brejdi i Ilaj Mening

forme u drugom delu sezone. Wu Ingland veoma dobro zna kako se osvajaju titule jer su u novom milenijumu trofej Vinsa Lombardija osvojili tri puta (2002, 2004. i 2005. godine) i prema kladionicama su blagi favoriti (1.75:2.05). - Sezona je bila izuzetno naporna. Iako nam pre po~etka prvenstva stru~waci nisu dali prevelike {anse, drago mi je da smo jo{ jednom do{li do finalne bitke. Mislim da nas o~e ku je utak mi ca s ve li kim brojem poena jer oba tima igraju boqe u napadu, ali }e trofej

Kurijer: Svaka~ast Novaku Nekada{wi prvi teniser sveta Xim Kurijer rekao je da je odu{evqen tenisom koji su Novak \okovi} i Rafael Nadal prikazali u finalu Australijan Opena. U borbi za prvi Gren slem sezone, \okovi} je do{ao do svoje tre}e titule u Melburnu, i to tek posle {est sati velike borbe sa Nadalom u pet setova. Kurijer je u Australiji bio u svojstvu komentarota, a upravo on je imao priliku da prvi intervjui{e pobednike najve}ih me~eva odigranih na glavnom terenu, „Rod Lejveru“. - Tenis koji su \okovi} i Nadal pokazali u finalu, posebno pri kraju me~a, jednako me je i zbunio i odu{evio. Kada smo se Lendl i ja vra}ali nazad u Sjediwene Dr`ave dan posle finala, pri~ali smo ba{ o tome, kako su sav taj napor uspeli da izdr`e. Nas dvojica smo bili poznati kao najspremniji teniseru u svoje vreme, ali ni pribli`no kao {to su sada Novak i Rafa - rekao je Kurijer. Biv{i ameri~ki teniser posebno se osvrnuo na detaq vezan za \okovi}a. - Te ve~eri je bilo neverovatno vru}e, Novak je svoju majicu promenio ve} posle nekoliko gemova, poeni su bili dugi i veoma brutalni od jo{ od prvog. Svaka ~ast Novaku - istakao je Kurijer.

`etka) u finalu konferencije i pro{li u veliko finale, a zanimqivo je da su Wujor~ani osvojili titulu 2008. godine

pla{i svakog rivala. Ipak, uspeli smo da ih pobedimo pre ~etiri godine i verujem da mo`emo da ponovimo isti uspeh.

Rekordte{kooboriv Iako su se pro{le godine Dalas kaubojsi potrudili da obore rekord pose}enosti superbola na wihovom velelepnom stadionu nisu uspeli u tome. ^ak 103.219 gledalaca pratilo je Grin bej i Pitsburg pro{le godine, ali su tek tre}i na ve~noj listi. Najgledaniji je superboul 14 (1980. godine) igran u Pasadeni u Kaliforniji kada je pred 103.985 qudi Pitsburg savladao tada{we Los An|eles remse 31:19. Drugi na ve}noj listi poseta je iz 1983. godine (superbol 17) kada je 103.667 qudi gledalo me~ Va{ingtona i Majamija (27:17).

Na{ napad je dobro funkcionisao tokom sezone i nema razloga da tako ne bude i u superbolu, a nadam se da }e na{a odbrana bqesnuti u finalu. Sve se svelo na 60 minuta utakmice i kva li tet ni ji }e pri gri li Lombardijev trofej - istakao je kvoterbek Wujork xajantsa Ilaj Mening. Ekipa Wu Inglanda ima vi{e iskustva, ubojitiji napad, dok zadwa linija odbrane, koja je bila najslabija karika tima, sada mnogo boqe funkcioni{e. ^ini se, jedina {ansa xajantsa da pomrse ra~une favoritu jeste da da ~arolija Ilaja Meninga bude ponovo vode}a na terenu. M.Risti}

20

sport

nedeqa5.februar2012.

FED KUP ME^: BELGIJA - SRBIJA (1:1)

Jelena pobedila, Bojana izgubila Jelena Jankovi} savladala Kirsten Flipkensuprvom(7:5,7:5),a Bojana Jovanovski pora`enaodJanineVikmajerudrugom me~u ~etvrtfinala Svetske grupeFedkupa–(6:4,6:4).Polovi~an uspeh srpskih teniserki prvogdanaokr{ajasaBelgijankama u dvorani „Spirudom” u gradu [arlroa. Nakon pobede Jelene Jankovi}, Bojana Jovanski imala je priliku da Srbiji donese vo|stvood2:0,alijeutomespre~ila JaninaVikmajer. A nije moralo tako da bude. Pogotovo zbog svega vi|enog u drugomsetu,ukomjeBojana„ispustila”vo|stvood4:2iizgubila i tre}i me~ od 22. teniserke sveta. Lo{e je Bojana po~ela tre}i duel sa 22. teniserkom na svetu. Izgubila je prvi gem, na svoj servis i kaskala za protivnicom sve do {estog gema (2:4), kada je zaigrala boqe i izjedna~ila 4:4. Na`olst, nije dugo igrala u istom ritmu. Izgubila jenarednadvagemaispremalase zaborbuzaostanakume~uudrugomsetu.Drugideome~adoneoje iBojaninuboquigru.Po~elaje

Jelena Jankovi}

Dana{widan}e,posvemusude}i, doneti veliku borbu za plasmanupolufinaleSvetskegrupe Fedkupa.Prve}enaterenJanina Vikmajer i Jelena Jankovi} od 13.30. Zatim }e igrati Kirsten Flipkens protiv Bojane Jovanovski,atakmi~arskidanbi}eokon~anduelomdublovaHendler-Van UjtvankprotivJankovi}-Kruni}. Jelena Jankovi} je  pobedom nadKirstenFlipkensotvorila

me~  izme|u Belgije i Srbije. XejXejjepobedilaposle108minutaborbe–7:5,7:5.Iutre}em okr{ajusaFlipkens,Jankovi}evajebilaboqa.Dodu{e,176.te-

niserkasvetapru`ilajesna`an otpor 13. igra~ici sa WTA liste.XejXejje„slomila“protivnicuu11.gemuobaseta. Uprvomjeupravotadaiskoristilasvojujedinubrejkloptu,a posle 48 minuta dobila je set. Prethodno, Belgijanka je imala svebrejk{anse,aliihnijeiskoristila. U nastavku su servisi „popustili“. Flipkens je na po~etku drugog seta povela 2:0, zatim je Jelena „vezala“ ~etiri gema, ali je onda i doma}a teniserka napravila preokret – 5:4 (obe po dva brejka). Tada je srpska reprezentativkazatra`ilamedicinsku pomo}, pa joj je izmasiranproblemati~nibutnimi{i}. Vratila se na teren kako biserviralazaostanakusetu... Biloje15:40,spasilajeobeset lopteidobilagemza5:5. U slede}em gemu je Xej Xej imaladve{ansedasteknekapitalnu prednost (15:40), Belgijanka se izvukla, ali nije uspelaitre}iput.Najboqasrpska teniserkanapravilajebrejkza 6:5, a kasnije stavila ta~ku na me~–7:5. Ukoliko Srpkiwe na kraju budu boqe od Belgijanki prvi put}eseplasiratime|u~etiri najboqe reprezentacije u Fed kupu.

DODEQENE GODI[WE NAGRADE SS ZREWANINA

Podstrek za naredna prvenstva Tradicionalne godi{we nagrade Sportskog saveza grada Zrewanina dodeqene su dobitnicimaza2011.godinu,nasve~anosti uprili~enoj u Baroknoj sali Gradske ku}e. U prisustvu

EKIPA HEMOFARMA PROVELA U TUNELU 27 SATI

Vr{~ani zavejani Autobus koji prevozi ekipu Hemofarma na utakmicu sa [irokim  je zavejan na oko 30 kilometara severno od Mostara.Situacijanijedramati~na, alijesteveomaneprijatna. Ko{arka{i vr{a~kog Hemofarmauspelisudaiza|uiz tunelazavejanogsnegom,ukome su proveli vi{e od 27 sati. Autobus sa ekipom iz Vr{ca krenuojenaputupetakudevet sati,alijevi{eod27satibio

blokiran u tunelu, zavejanom snegom, na putu ka [irokom. Dakle, po{li su ranije nego obi~nozboglo{ihvremenskih uslova. Me|utim, nisu mogli dara~unajudasuuslovitoliko lo{iinisumoglidapredvide sveokolnosti. Vr{~ani su ostali „zarobqeni“ na 20 kilometara od Mostara,odnosno50kilometara od kona~nog odredi{ta, u tunelu, jer se kamion koji ~i-

~i Proletera Katarina Simonovi}iIvanLen|er. Nagra|eni seniori u kategoriji neolimpijskih sportova su karatistkiwa Zadrugara iz Lazareva Sawa Cvrkota i ~lan

Za najboqeg trenera progla{enjeSlavi{aPeri}(TekvondoklubZrewanin),najuspe{niji sportski radnik je predsednik Rv~akog kluba Proleter Dragan Vule{evi}, stru~wak u

Beogra|anima plitko jezero Radni~ki - Crvena zvezda 86:90 (21:21, 18:21, 19:26, 25:25) KRAGUJEVAC: Dvorana Jezero, glledalca 3.500, sudije: Pukl, [pendl (Slovenija), Ne{kovi}(Srbija) RADNI^KI: Pavkovi} 13 (4as),Sinovec15(8sk),Sajmon17 (8sk), Markovi} 11 (5as, 3ukr), Bir~evi}, Brati} 6, Vuksanovi} 2,Marjanovi}2,Skot20(5sk,4as, 5izg), Mijatovi}, Stoja~i}, Baki}. CRVENA ZVEZDA: ^ovi} 8 (4as),Cvetkovi},Ili}1,Lazi}4, Nedovi} 11, Le{i} 4 (3as), Suboti} 5 (6sk), Nikoli}, Tomas 17 (3as, 2ukr), Milutinovi} 16, B. Popovi}13(5sk,6as,3ukr),P.Popovi}11(7sk,4izg). Crveno-beli nastavili seriju dobrih rezultata ,nanev{i Radni~kom drugi uzastopni poraz u dvoraniJezero.Beogra|anisudozvolili doma}inu da sa 12 poena zaostatka u ~etvrtoj ~etvrtini pri|enasamo83:82,alisuseuposledwih 90 sekundi pribrali i stiglidozaslu`enepobede.Bili su crveno-beli spretniji i sre}niji od protivnika. U presudnim trenucimaodigralisuboqeuodbrani, dok je Petar Popovi} u kqu~nomnapadupoentiraoiubacio dodatno slobodno bacawe za 89:84.Asistiraomujeprezimewak Bojan,po{toje„zadlaku”izbegao damuSkotiSinovecoduzmulop-

Popovi} (Crvena zvezda) u duelu s Markovi}em (Radni~ki)

tu. Zvezda je sa ~etiri pobede iz posledwih pet kola (uz minimalan poraz u Qubqani) popravila skorna7-11isvejebli`atimovimakojiseborezaplasmanuEvrokup.

Komisijazatakmi~eweKSS donelajeodlukuootkazivawu velikog broja utakmica ovog vikenda zbog ote`anih vremenskih prilika. Samim tim je ugro`ena bezbednost u~esnika pa su otkazane sve utakmice Ko{arka{ke lige Srbi-

je,A`enskeliga,Bmu{kelige,B`enskelige,Hebajuniorske i ABS Elektro kadetske lige. Tako|e, Komisija je preporu~ila komesarima ostalih rangova takmi~ewa da obavezno otka`u utakmice gde ima

Pekovi} sjajan

Nin|ucu kluba Bu|inkan AredinAjeti.Pomi{qewuSportskogsaveza,najboqeekipeuminulojgodinibilisu@enskiko{arka{ki klub pri Osnovnoj {koli“SvetozarMarkovi}Toza” u Elemiru (kadeti `ene) i Rva~ki klub Proleter (kadeti mu{karci), dok su u juniorskoj konkurenciji priznawa oti{la u ruke takmi~arki zrewaninskog Kugla{kog kluba Kristal i kugla{a Banata. Od seniora, ekipno, godi{wa priznawa dobilisuKarateklubZadrugariz Lazareva (`ene) i Rva~ki klub Proleter(mu{karci).

sportu dr Du{an ^okulov, sportski sudija Branko Pavlovi}(fudbal),sportistasainvaliditetomZoranPou~ki(Streqa~kiklubOlimp),apropagandista-novinarregionalnognedeqnika “Zrewanin” @arko Cveti}.Posebnapriznawauru~ena su Stonoteniskom klubu BanatidirektoruKa{telaE~ka Zoranu Dimitri}u. Ina~e, ovajugostiteqskiobjekatsponzorjerukometnereprezentacije Srbije. Nagrada za `ivotno delopripalajepredsednikuSaveza za {kolski sport Miloradu Stanulovu. @. Balaban

Na drugoj strani, Radni~ki (910)kaodase„ispumpao”posletrijumfanadPartizanom,nakon~ega je do`iveo tri poraza i savladao samoHemofarm,kojipotresa`estokakrizanasvimnivoima.

Sneg odlo`io ko{arka{ke me~eve

NBA LIGA

laureata, predstavnika sportskih organizacija i klubova iz grada na Begeju i drugih zvanica, uru~ene su nagrade u vi{e kategorija.Zanajboqekadeteu kategorijiolimpijskihsportova,poizboruposebnooformqene komisije Sportskog saveza, progla{eni su odbojka{ica KlekaNevenaXami}i~lanTekvondoklubaZrewaninMilo{ [u}ur.Me|ujuniorima,lanesu najuspe{niji bili takmi~ari D`udo kluba Proleter Anita SakaliJovanNi{kanovi},dok su u kategoriji seniora godi{we nagrade zaslu`ili pliva-

sti sneg zaglavio ispred wih. Provelisuno}uautobusu,koji je sre}om imao dovoqno gorivadasvevremegreje. -Nasre}uradilojegrejawe uautobusu,alinikonijeuspeo da se probije do nas. U tunelu je  bilo jo{ nekoliko automobila,kojimajeponestalogorivaiteporodicesupre{lekod nas, da se ogreju. Hrane nam je nestala,alismonakrajuizdr`ali.

ABA LIGA

Bojana Jovanovski ~estita Janini Vikmajer

`ustro,povela3:1,pa4:2,aliponovoposustalaidozvolilaprotivnicidajestigne,paprestigneipobedomdonesebodoveBelgiji.

dnevnik

Protekle no}i u NBA ligi odigranojedesetme~eva,uzu~e{}e dvojice srpskih ko{arka{a, Darka Mili~i}a i Sa{e Pavlovi}a, koji su imali lo{ u~inak. ili~i}eva Minesota je pobedilaWuXersisa108:105,a onjepostigaodvapoenaiimao pet skokova za osam minuta na terenu. Najboqi u pobedi Timbervulvsa bio je biv{i igra~ PartizanaNikolaPekovi},kojijepostigao27poenaiimao11 skokovaza34minuta,{tomuje ujednorekordkarijere.Uwegovoj senci ostala je prva zvezda tima Kevin Lav, koji je zabele`io 20 poena i deset skokova, doksekodNetsaistakaoEntoni Morou sa 42 poena. Odli~an jebioiDeronVilijams,kojije uz 12 poena imao i ~ak 14 asistencija. Bostonjeslaviosa91:89protiv Wujorka, a Pavlovi} je za triminutanaterenuimaosamo jedan{utkako{u.Seltiksejeu tom duelu predvodio Pol Pirs sa30poenaisedamskokova,dok je kod Niksa najboqi bio Karmelo Entoni, koji je me~ zavr-

{iosa26poena.UtimuWujorkadobrisubiliiAmareStodemajer i Tajson ^endler, koji su imali16,odnosno20poena,ali ipo11asistencija.Lo{u~inak u no}i izme|u petka i subote imao je i Jan Veseli, ~iji Va{ingtonjepora`enodToronta sa 106:89. Veseli je ponovo bio ~lan startne petorke, ali je za osam minuta postigao samo dva poena, uz polovi~an {ut iz igre. Kod Reptorsa, Leandro Barbosa postigao je 19 poena, dok je Amir Xonson imao jedan mawe,alii13skokova.Odli~an je bio i Hose Kalderon, koji je uz osam poena zabele`io i 17 asistencija,dokjekodVizardsa najboqibioNilJangsa21poe- nom. Rezultati: Toronto – Va{ington 106:89, Filadelfija – Majami 79:99, Orlando – Klivlend102:94,WuXersi–Minesota 105:108, Detroit – Milvoki88:80,Boston–Wujork91:89, Hjuston–Finiks99:81,Oklahoma – Memfis 101:94, Dalas – 87:98,Denver–LosAn|elesLejkersi89:93.

putovawa klubova van mesta klubaidasuuobavezidauva`esvetakvezahtevezaodlagawe. Terminodigravawaotkazanog kola je sreda 8. februar, osim u slu~aju ponovqenih vremenskihneprilika.

Lukaji} se seli u Ukrajinu Doskora{wi trener Hemofarma @eqko Lukaji} potpisao je ugovor sa Politehnikom izLvovadokrajasezone2012/13. Iskusni stru~wak je pre desetakdananapustioHemofarm,a u ponedeqak ga je na klupi Vr{~ana zamenio biv{i igra~ farmaceutaNeboj{aBogavac. DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga- STARAPAZOVA: Jedinstvo - Radni~ki (K) (19). Prva`enskaliga- NOVI SAD: Novi Sad - Jagodina (18.30), BEOGRAD: Sterija NoviPazarjunior(17).

Vaterpolo Prva B liga - OBRENOVAC:Zemun-Go~(21),BEOGRAD: Singidunum - [abac (17.15).

a{to uop{te imamo imamo dlake, a posebno stidne? Ovo pitawe deluje vrlo besmisleno,alinekitvrdedarazlog postoji,pasuonepostalepredmet izu~avawa i zapisa u raznim vremenimaipodnebqimaoveplanete, a posebno danas. Ako niste znali, `eneplemenauju`nomPacifiku koristilesuihumestope{kira,a u drugim podnebqima neki su ih ~upkali, drugi negovali, tre}i su wimaulep{avaliratni~keodore, ponekisuihbrijaliizverskihi kulturnihrazloga,abilojeionih kojisuihsepani~nobojali.Odnos prema stidnim dla~icama mewao sekrozvremenaipodlegaoraznim trendovima,azapisni~ariistorije bele`ili su i wihovu sudbinu krozobi~ajeraznihcivilizacijai naroda,krozumetnost,dabidanas osvanuli kojekakvi nau~ni estetskiprojektiodlakamapotelu. Bi}edadlakavostkod`ena,nakon{tosmoiza{liizpe}inaizakora~iliuerustarihcivilizacijapasvedosavremeneereplasti~ne hirurgije i raznih salona za ulep{avawe, nikadanijebila p r i v l a ~ n a , ni po`eqna, tesu`eneod g r ~ k i h Afrod it i, egip ats kih Kleopatri do

Z

nedeqa5.februar2012.

c m y

dnevnik

21

DLAKENATELUODSIMBOLAPLODNOSTIILIMU[KOSTIDOESTETSKIHPROJEKATA

Glatkoje(jo{)umodi sada{wihuglavnomusilikonfazi,bri`qivonegovaletelo,dabude glatko, lepo, privla~no i {to mla|e...Bezdla~ica,naravno.No, kako su pokazala istra`ivawa krozvekove,postojalisurazniqudiisvakakve}udi,kojesui{leiz jedne u drugu krajnost, sve do neobi~nog, pa ~ak i bizarnog. Istra`iva~isuzabele`ili–atopokazujei~imeseovajsvetsvenijebavio – da se stidne dla~ice mogu brijati,{i{ati,farbati,pa~ak, verovaliiline,iplesti.Ukwigamasemo`eprona}ipodatakida imsemo`edodati“pokojave{ta~ka”–zaboqiutisak…Wimase,kakotvrdenekiizvori,mo`eizrazitiipoglednasvet,moguseposlati politi~ke poruke, signali ugwetavawakaoisimbolisvihmogu}ih vrsta sloboda. Mo`emo ih prikrivati,aliipokazivati–bilosamoodabranima,bilojavno,na pla`amaijavnimkupali{tima. Stidnedla~icebilesuiostale, tvrde stru~waci koji su ih izu~avali,izuzetnova`andeotelesnog izra`avawa, a na{ odnos prema wimamewaosekrozvekoveirazli~ite kulture. A koliko te razli~itostiidanaspostoje,pokazuju mnogobrojni primeri. Dok su,recimo,stidnedla~ice u nekim kulturama Afrike i Okeanije jo{ i danas simbol plodnosti, a u Japanu znak izuzetne `enstvenosti, one su na podru~ju (dana{we) Evrope i Severne Amerike ~esto znaknebrigeotelu, pa ~ak i nekulture, {to je odavno uvre`eno u arapskom svetu. Tako primeraradiu gotovo nijednom porno filmu snimqenom pro-

teklihgodinauevropskimzemqama,aliiobeAmerike,ne}etevidetinitijednuglumicuiliglumcakojinaiokopolnihorgananisu u potpunosti obrijani. Me|utim, da takva moda i navika stalnogdepilirawamo`eimati~aki za “prave“ glumce nezgodne posledice,svedo~iprimerzvezde„Titanika“ Kejt Vinslet. Ona je tokom snimawa filma “^ita~”, morala naintimnomdeluteladanosi“periku”, jer usled ~estog depilirawa,vi{enijeprirodnobilomogu}eposti}iizgledtipi~anza`enu pedesetihgodinapro{logvekakojujeglumila. Danebudezabune:perikesuse na ovim delovima tela nosile i ranije. Prvi put se pomiwu u nekim istorijskim zapisima iz Engleske,izranog17.veka,gdesubile vrlo popularne me|u prosti-

tutkama. Umetnost, slikarstvo, barem ono klasi~no, ih me|utim nikadanijeposebnocenilo.Tose najboqevidinaprimerimapotpunoobrijanihrenesansnihVenera, poput Boti~elijeve, i Afrodita, pasutakoinajve}imajstorikista svih vremena pokazali svoj odnos prema wima i sagledavaju `enske privla~nosti,idealnosti.Atoje sdrugestraneimalozaposledicu dajejedanodnajve}ihistori~ara umetnosti19.veka,XonRuskin,u svojoj prvoj bra~noj no}i navodno do`iveonervnislomkadajepored sebeugledao`enukojaje,gle~uda iu`asa,naintimnimdelovimatelaimaladla~icekaoionsam.Susrete s nagim `enskim telom, Ruskinjedotogtrenutkaimaojedino ispred platna velikih majstora, kojisugaprikazivaliuidealizovanom“izdawu”.Ovajprizorgaje

^asrutavo,~as}osavo Posledwaepohakadajedlakavomu{kotelobiloodrazsuperma~o mu{karcabilajesavrhuncempopularnostiholivudskogglumcaBertaRejnoldasa,kojijenasvetskimlistamabionatopunajseksepilnijihinajpo`eqnijihmu{karacapomi{qewulep{egpola.Gospodari “tepiha”suprekono}iu{liuvremeplov.Odsekssimbolapoput[onaKonerijailiitalozavodnikaFrankaNera,pretvorilisuseupe}inskequdeili,~ak,po~etnuta~kuDarvinoveevolucije.No,vremenomsumu{karcizajednosadevojkamakrenuliukozmeti~kesalonena ulep{avawe.Me|utim,toseposledwihmesecimewa,{tosevidiod teniskihterena,dofotkipaparacasaegzoti~nihpla`agdesekupaju novifilmskistarovipoputAustralijancauHolivuduHjuaXekmena. ^akinovetinejxerskeikoneodbacujudepilaciju,kao,recimo,poznatifilmskivampir,glumacRobertPatinson,zakojimvri{teklinke odGrenlandadoJohanezburga.No,“kam–bek”dlakamame|umu{karcimajo{uveknijeglavnitrend,jerdajesuprotno,tobi,ka`u,ve} uvelikofuraoplejbojumodivanfudbalskogterenaDejvidBekam.

Bikinirat Pravi rat protiv stidnih dlaka po~eo je s kupa}im kostimima. Zbogdizajnatihga}ica`iletjepostaoneophodan,alinijesasvemawetekstilatra`ilesusveve}upovr{inurezawaibrijawa.Kadaje nastupiobikini,nastupilajeipotpunadepilacijaiustalilasekao modnipostulatkojijeo~itnasvakojpla`iilibazenu.Brazilska varijantauovom“ratu”mo`eidaneostaviamaba{ni{ta,atajnedostatak frizure koja je posledwi trend ulep{avawa, je u mnogim dru{tvimapoznatijikao“Holivud”ili“JulBriner”frizura.

navodnotolikouzrujaodajepobegaoglavombezobziraibezi najmawe`eqezapovratkomu bra~no gnezdo. Me|utim, istorija poznaje i sasvim druga~ijeprimere.Takoje pesnik Lord Bajron bio pravi obo`avateq `enske kose,aliistidnihdla~ica. Uwegovojostav{tini,masi pisama koje je dobijao od intimnih prijateqica i koja se i dan danas ~uvaju u arhivima poznatih muzeja, mogu se jo{ uvekna}iupravoone-male,kovr~ave dla~ice svih boja i nijansi. Neke kulture, kao ona severnoameri~kihIndijanacaoti{le supoovompitawumnogodaqeod pomenutogpesnika.Indijancisu dodu{e smatrali da je svaka i najmawadlakanatelu ovde stigla gre{kom, pa su ih neu- morno uklawali, ~upkaju}i ih golimprstima.Onesu za wih bile znak animalnosti,ne{to~emujezna~i mesto na `ivotiwskom, a nikako na qudskom telu. U tom smislu, smatraju}i upravo `enske stidne dla~ice simbolom animalnosti i seksualnosti,istori~aritvrdeda su Indijanci plemena Dakota upravo wih koristili u svrhu zastra{ivawaneprijateqaitotako {to su licemamazali ratni~kim bojama, a ratni~ku ode}u ukra{avali dla~icama koje su ~upkali svojim suprugama i, navodno, sestrama. Danasovakvihobi~ajavi{enema,adlakavostjeomra`enija,~ak inatelimamu{karacasatvrdwom daseu{lounovueru.Trendkojije krenuoizSAD,uzpodr{ku~itave industrijeraznihaparatazabrijawe,laserazatrajnouklawawedlakasvihvrsta,aparatazadepilacije, kreme, voskove, zahvatio je i Evropu. Dlakave noge, ruke, podru~jeispodpazuha,atakoidlaka-

vostnaintimnijemdelutelaume|uvremenu je na jednako “dobrom” glasu kao i lo{ zadah iz usta ili mirisznoja... Latino qubavnici su tako poprimilipotpunodruga~ijiizgled, kakav odu{evqava mnoge dame poklonicelatinotvserijala,adabi imtelabilanapumpanabicepsima i tricepisma ~esto koriste MajamiiliHolivudzahiru{kaintervencijekoje~ine~udakaoiteretane,aliiskidajusvakumaqu.Sa istogameri~kogtla,aneka`ese ve}decenijama„ItojeAmerika“,, stiglajeimoda„stidnihfrizura“, koja je postala pomama i kod nas, jerjeplanetauvelikovelikoglobalno selo. Koliko je ova tema ulep{avawa zona na telu podlo`nim dla~icama postala vi{e od estetskogtrendagovori~iwenica dase~itavinau~niprojektiprave ipokre}udabije„pokrili“. n Vladimir\uri~i}

Novosadska nedeqa5.februar2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DANASugrADu poZorI[TA pozori{temladihmalasala„PUK!upotraziza~arobnimbiserom”(11)

BIoSKopI Arena:„Parada”(15.25,20.10,22.25),„Alviniveverice3:„Urnebesnibrodolom” (12.30,14.30,16.20),„MisijaspasitiBo`i}”(11.20,13.20),„[erlokHolms:Igra senki” (17.45, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (12.10, 14.10, 15.30), „Pono} u Parizu” (17.50),„Kungfupanda2”(12),„Hepifit2”(11.30,12.35,13.25,13.30),„Mu{karcikojimrze`ene”(22),„Mapetovci”(13.50,15.50),„YekiYil”(18.20,20.25,22.45), „Kupilismozoovrt”(15.35,18),„Podzemnisvet:bu|ewe”(18.15,20.15,22.10),„Izdaja”(19.45),„[e{irprofesoraKosteVuji}a”(16,17.30,20,20.30,22.30) Kulturni centar Novog Sada „Kako su me ukrali Nemci „ (18.30), „Najmra~niji sat”(21)

hronika

GRADONA^ELNIKIGORPAVLI^I]ZA„DNEVNIK”:

Sutraredovnou{kole ivrti}e Ministar prosvete i nauke @arko Obradovi} preporu~io je lokalnim samoupravama u Republici Srbiji da obustave rad u pred{kolskim ustanovama, osnovnim i sredwim {kolama, od sutra do petka 10. februara. Obradovi} je preporu~io univerzitetima, da tokom ispitnog roka, donesu nove planove odr`avawa ispita ili da se oni odlo`e ili pak grupi{u i odr`e u istom danu. Ova preporuka je doneta da bi se deca i u~enici za{titili. Gradona~elnik Novog Sada IgorPavli~i} rekao je ju~e za “Dnevnik” da }e se, za sada, u Novom Sadu redovno i}i u {kolu i vrti}e, jer smatra da grad nije paralisan i da dobro funkcioni{e. Ipak, je naglasio da ukoliko se situacija promeni, javnost }e biti obave{tena. I ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe NemawaStarovi} potvrdio je da nema potrebe zatvarati osnovne i sredwe {kole i vrti}e. - Ovo je preporuka resornog Ministarstva, i zato smo odlu~ili da deca redovno idu u {kolu, po{to uglavnom i

stanuju blizu osnovnih {kola. I krizno {tab je doneo odluku da deca idu u {kolu. Me|utim, ukoliko Vlada ili Ministarstvo donesu odluku ili uredbu da se u

PokrajinskaVlada preporu~ila obustavunastave Vlada Vojvodine preporu~ila je ju~e lokalnim samoupravama na teritoriji APV da zbog vremenskih prilika i ote`anih uslova rada prosvetnih institucija, zbog sigurnosti dece, kao i zbog o~uvawa stabilnosti energetskog sistema, razmotre situaciju na svojoj teritoriji i donesu odluku o obustavi nastave u osnovnim i sredwim {kolama i vrti}ima. Ova preporuka doneta je na ju~era{woj sednici pokrajinske Vlade, a odnosi se na period od 6. do 10. februara, jer se u tom periodu o~ekuje nastavak padavina.

{kole, odnosno vrti}e ne ide, onda }emo morati da je ispo{tujemo, jer je to onda stvar koju propisuje dr`ava – objasnio je Starovi}. Pozvao je roditeqe da prate sredstva javnog informisawa, kako bi ~uli da li po ovom pitawu ima nekih promena. Direktor PU “Radosno detiwstvo” BorislavSamarxi} istakao je ju~e da }e vrti}i raditi normalno i da }e se truditi da tako i ostane. - Nema nikakvog smisla da se vrti}i zatvaraju. [ta bi bilo kada bi raspustio 15.500 dece, a vanredno stawe nije progla{eno. To automatski zna~i da ni roditeqi ne bi mogli da idu na posao, jer ne bi imali kome da ostave decu – obja{wava Samarxi}. Ipak, ka`e da ukoliko sneg nastavi da pada ovim intenzitetom i slede}e nedeqe, postoji mogu}nost da se vrti}i pregrupi{u, odnosno da rade kao za vreme raspusta. On dodaje da je u petak svim vrti}ima na vreme stiglo sva tri obroka, bez obzira na pote{ko}e u saobra}aju i sneg koji neprestalno padao. Q.Na

TAKMI^EWE„BESEDEUZORANOVU^AST”

VeqkoMartinovi} najboqibesednik

Veqko Martinovi}, u~enik Sredwe ekonomske {kole u Novom Sadu pobednik je takmi~ewa u besedni{tvu „Besede u Zoranovu ~ast” koje je odr`ano ju~e u Velikoj sali Kulturnog centra. Tema je bila citat Zorana \in|i}a „Reforme u Srbi-

ji mogu da uspeju samo ako ose}awe nade i voqe pobedi nad ose}awem praznog mudrovawa i cinizma”. Besedu organizuju Demokratska stranka i Fondacija „Dr Zoran \in|i}”. Q.Na.

V remeploV

Iza{aousmenibroj „Dnevnika” U Radni~kom domu na Detelinari, 5. februara 1953. redakcija novosadskog „Dnevnika” objavila je novi broj svojih usmenih novina. Novinari Sava Soldatovi}, Danilo Fogel, Bogoqub Jovanovi}, Slobodan Po{arac, Jovan Vilovac, Voja Kolarov i

Du{an Popov, govorili su o pojedinim doga|ajima i problemima dru{tvenog `ivota o kojima su, ina~e, redovno pisali u listu. Wihova izlagawa je na licu mesta karikaturama i drugim crte`ima propratio Veqko Muli}. N.C.

De`ura apoteka „Sajmi{te” Apo te ka „Saj mi {te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

SNEGZAVEJAOIUSPORIOGRAD

Autobusikasnili, pe{aciposrtali Novi Sad okovan je snegom, koji skoro bez prestanka pada od ~etvrtka uve~e. I pored anga`ovawa zimskih slu`bi, saobra}aj je usporen, a autobusi su kasnili. Pe{aci su se, na pojedinim lokacijama u gradu, te{ko kretali, jer sneg nije bio po~i{}en. Portparol GSP-a Sne`anaJakovi} rekla je za “Dnevnik” da je velika koli~ina snega na kolovozima i ju~e ujutru usporavala saobra}aj {to je prouzrokovalo ka{wewa autobusa na gradskim i prigradskim linijama. - Uz izuzetne napore, autobusi su saobra}ali na svim linijama. U odnosu na petak, prohodan je bio i put do Popovice, jedino je linija do Grabova i daqe bila skra}ena do Svilo{a – navela je Jakovi}eva. S druge strane, u “Putu” ka`u sa su sve glavne saobra}ajnice u gradu i na prilazima Novom Sadu trenutno prohodne. Portparolka ovog preudze}a JelenaStojsavqevi} ka`e za na{ list da 30 ekipa Zimske slu`be neprestano uklawana sneg s kolovoza, te da su se stekli uslovi za ~i{}ewe ulica

UKarlovcima vrednorade Radnici i mehanizacija JKP „Belila” u Sremskim Karlovcima nastavqaju bitku sa snegom, koji gotovo bez prestanka pada od ~etvrtka uve~e. Direktor „Belila” \or|eHorvat ka`e da ni ju~e nije bilo prekida u autobuskom saobra}aju, niti u snabdevawu. Dodaje da ni gra|ani nisu postavqali neke ve}e zahteve kada je ~i{}ewe u pitawu. Po wegovim re~ima, osim ulica iz grupe prvog prioriteta, a to su one kojima saobra}aju autobusi JGSP „Novi Sad” i sve sporedne su ~i{}ene u vi{e navrata. Ru~no se uklawa sneg oko autobuskih stajali{ta, prilazi Domu zdravqa, vrti}u i {kolama i trgovi. Zbog niskih temperatura sneg se zadr`ava na kolovozu, {to ote`ava Karlov~anima koji `ive u vi{im delovima mesta do stignu automobilima do svojih ku}a. Z.Ml.

koje nisu predvi|ene planom za vanredne uslove. Ekipe Zimske slu`be “Gradskog zelenila“ ju~e ujutru su u 4

sata iza{le na teren i ~iste sneg i posipaju so i rizlu na dvadeset lokacija u gradu i industrijskoj zoni.

- U na{oj nadle`nosti su autobuska stajali{ta, deset gradskih trgova, pe{a~ki prilazi mostovima, staze u parkovima i oko wih, pe{a~ke staze oko Banovine.. Na terenu je 125 radnika i sva raspolo`iva mehanizacija – navodi PR IvanNo`ini}. Tokom ju~era{weg dana radilo se od 4 do 22 ~asa, a radnici su se smewivali u tri smene. Posuto je preko 14 tona soli i oko ~etiri tone rizle. Glavni komunalni inspektor Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za “Dnevnik” da na osnovu Odluke o ure|ewu grada postoji obaveza ~i{}ewa snega, kako javno komunalnih preduze}a, tako i preduzetnika, vlasnika ku}a i skup{tine stanara. - Mandatna kazna se pla}a na licu mesta ili u roku od osam dana i za pravna lica i preduzetnike iznosi 20.000 dinara, a 5.000 dinara za fizi~ka lica, a ako ne uplate, sledi prekr{ajna prijava – navodi sagovornik. Ina~e, prioritet u kontroli bile su glavne saobra}ajnice u gradu i najprometnije ulice za prolaznike, osnovne i sredwe {kole i pred{kolske ustanove i bolnice zbog bezbednosti dece, kao i rampe za osobe sa specijalnim potrebama. Komunalna inspekcija i komunalna policija }e I narednih dana biti na terenu. Q.Nato{evi}

c m y

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa5.februar2012.

SKUPQAJU ENERGIJU NA [TRANDU, KAMEWARU, BULEVARU EVROPE …

U KOLEKCIJI QUBITEQA STARINA SAVE TODOROVA

Kostimamuta ifosilnautilusa Kolekcionarstvo u Srbiji, pa samim tim i u Novom Sadu, usled lo{e materijalne situacije, trenutno prolazi kroz najte`e dane. Ovim hobijem sada se bave samo oni najzagri`eniji i oni kojima je, kako ka`u, to u krvi. Jedan od onih koji ni

ba{tinu na{e zemqe, ali i drugih civilizacija. Svojom kolekcijom oko 10.000 predmeta, po{to ni sam ne zna ta~an broj, spada u red onih koji su ~itav svoj `ivot posvetili sakupqawu antikviteta, ali i restaurirawu.

imaju li~nu i duhovnu vrednost, a ako iz toga mo`ete izvu}i i neku finansijsku dobit, tim boqe. Ovaj hobi zahteva i mnogo odricawa, pogotovo novca, jer pravi kolekcionari su spremni da daju i posledwu paru za neki predmet koji }e im

Solarnajoga o~aralaNovosa|ane

hri{}anskih prazinka, a poti~e iz 18. veka. Posedujem i kolekciju od preko 200 svetih pisama, koje sam jednom prilikom ustupio Matici srpskoj za izlo`bu molitvenih kwiga. Pored toga u kolekciji imam i primerke iz preistorije, kosti

Besplatna procena Dru{tvo kolekcionara i qubiteqa starina postoji ve} 12 godina i organizuje svakog posledweg ~etvrtka u mesecu sajmove. Na wima se prodaju, kupuju, razmewuju, ali i besplatno procewuju antikviteti.

ne pomi{qa da napusti svoju veliku qubav je i predsednik Dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina „Srpska Atina” Sava Todorov. Svim snagama on se trudi da na{im sugra|anima poka`e koliko je potrebno po{tovati kulturno - istorijsku

- Po~eo sam da sakupqam u detiwstvu sli~ica koje su tad bile u modi, a kasnije sam pre{ao na po{tanske markice. Posle odre|enog vremena to vam se uvu~e pod ko`u i postanete pravi zavisnik. Za mene moje kolekcije prevashodno

upotpuniti kolekciju - ka`e Todorov. Kroz godine je mewao afinitete, tako da se mo`e re}i da je prolazio kroz razne faze. - Jedno vreme sam sakupqao ru~ne satove kojih sad imam na desetine, pa sam se nakon toga prebacio na oru`ije. I{ao sam i do Sarajeva za vreme Olimpijade da kupim pu{ku marke „Novotni” koliko sam bio zalu|en pu{kama i pi{toqima. Sada sam se profilisao na relikvije, odnosno na krstove, ikone i biblije, a nadam se da }e tako i ostati. Najomiqeniji predmet, iako ne i najvredniji, mi je krst koji je ura|en u duborezu i koji prikazuje osam najve}ih

mamuta i fosil nautilusa koji je star vi{e od 100.000.000 godina - ka`e Todorov. Pre po ru ~u je po ~et ni ci ma da se najpre profili{u, to jest da razmisle prema kojoj oblasti imaju najvi{e afiniteta i da se koncetri{u na wu, jer u suprotnom ne}e mo}i da se u potpunosti posvete sakupqawu. - Apelujem na mla|e qude da nas obi|u na sajmovima koje organizujemo, jer }e imati prilike da vide stvari koje ne mogu videti u muzejima, a tako }e ste}i i po{tovawe prema kulturi i istoriji - zavr{ava Todorov. G. ^etnik

GIMNAZIJA „LAZA KOSTI]” NEGUJE POZORI[NU UMETNOST

Izklupapravonascenu Da {kolovawe nije samo trka za {to boqim ocenama i visokim prosekom, ve} i period u kome je va`no otkriti {ta je ono {to nas istinski zanima, najboqe se vidi na primeru u~enika novosadske gimnazije „Laza Kosti}”. Ovo je jedina gimnazija koja neguje pozori{nu umetnost, u kojoj su se mnogi od u~enika prepoznali te sada uspe{no studiraju na nekim od smerova dramskih aka de mi ja. Iako naj mla |a u Srbiji, gimnazija „Laza Kosti}„ jedina u svom sklopu ima i pozori{nu salu. Novu, veliku i funk ci o nal nu dvo ra nu koja broji 215 mesta i u kojoj se izvode predstave za decu i dramske predstave. Direktor gim na zi je Vu ka {in La zo vi} obja{wava da to {to ova {kola ima i svoje pozori{te nije ~udno jer istorija pozori{ta u Srba bele`i po~etke upravo u {kolskom teatru. - Ispostavilo se da je na{a pozori{na sekcija bila odsko~na daska za mnoge danas poznate glumce, poput Jovane Bala{evi} i Sr|ana Timarova, koji su bili moji |aci. Do sada je petnaestoro na{ih u~enika upisalo glumu i re`iju, neki jo{ stu-

diraju, a neki su odavno zavr{ili fakultete - obja{wava Lazovi}, koji je i profesor kwi`evnosti. Ono {to je inicijalno bila pozo ri {na sek ci ja, pre ra slo je u [kolsko pozori{te gim na zi je. Pored toga i Novosadski novi teatar registrovan je pri gim na zi ji, a ~ine ga biv{i |aci koji prete`no igraju de~je predstave i zaslu`ni su {to svake nedeqe u 11 ~asova mali{ani mogu da se zabave uz predstave kao {to su „Ma la prin ce za” ili „Ku ku ri ku baj ka”. Po zo ri {na sala je prvenstveno namewena za potrebe {kole, {kolske predstave i druge prigodne sve~anosti, me|utim ovaj prostor ima uslove i za organizovawe redovonog pozori{nog `ivota. Nekoliko godi-

[erbeyija i „Kraq Lir” - Pre nekoliko godina boravio sam u Moskvi, {etam tako gradom kad zazvoni mi telefon. Glas sa one strane `ice predstavi se kao Rade [erbexija i upita me da li je na{a sala slobodna kako bi mogli da je koriste za probu. Radilo se o predstavi „Kraq Lir„ koju su probali na Tvr|avi, a kako je padala ki{a nemogu}e je bilo raditi pod vedrim nebom. U prvi mah pomislio sam da je {ala, pa kada je on rekao da je [erbexija, odgovorio sam da sam ja Mi{a Janketi}. U tom trenutku sam mislio da se sa mnom neko {ali zato {to zna da sam zaqubqenik u pozori{te. Nakon ove {aqive epizode dogovorili smo se da [erbexija i wegovi glumci mogu da koriste na{u pozori{nu salu - obja{wava Lazovi}.

RADIONICA U MUZEJU VOJVODINE

„Voliteli dasemaskirate” Igraonica „Volite li da se maskirate?” bi}e odr`ana danas u 11 sati u Muzeju Vojvodine. Deca }e saznati ne{to vi{e o Ma{karadi, tradi ci o nal noj ma ni fe sta ci ji koju organizuje Muzej Vojvodine, a potom }e u kreativ-

nom delu igraonice izra|ivati maske. Program je namewen deci uzrasta od {est do 10 godina. Igraonicu vodi kustos - pedagog Ivana Stepanov - Tasi}. Q. Na.

23

Sa prvim sun~evim zracima, ali i onim posledwim, u pojedinim delovim grada mogu se zapaziti grupe qudi koji mirno stoje okrenuti ka Suncu, ne ~ine}i ni{ta, barem ne na prvi pogled. Delovi Bulevara Evrope, [trand, Kamewar, divqe pla`e poput Be}arca i [odro{a tokom lepih dana pune su ovih qudi. Oni se bave indijskom ve{tinom - solarnom jogom, popularno zvanom sangejzing, vidom meditacije koja podrazumeva gledawe u Sunce i napajawe energijom. Par iz Novog Sada, Gordana Jovi} i Branislav Atlagi}, po~eli su se sangejzingom baviti u maju pro{le godine, a sve je po~elo sa idejom da stil `ivota u~ine zdravijim. - @eleli smo da promenimo ishranu i, surfuju}i internetom, nai{li smo na savete kao to da u~inimo, ali smo nai{li na tekstvo u kojima se spomiwala i solarna joga - kazala je Gordana Jovi}. - Odlu~ili smo se da je isprobamo ~isto iz radoznalosti, da vidimo ho}e li zaista biti nekih efekata. Dodaje da naj~e{}e „skupqaju energiju” na pla`ama u Sremskoj Kamenici jer su to najmirnija mesta. Prema wenim re~ima, tamo nema prolaznika koji dobacuju i komentari{u, kao {to je slu~aj na Kamewaru, {to ume da remeti koncetraciju. Wen momak Branislav Atlagi} ka`e da ga je najvi{e dojmio tekst o in`eweru mehanike iz Indije Hira Ratan Maneku koji se od 1995. godine bavi solarnom jogom i koji tvrdi da bukvalno `ivi od sun~eve energije, bez hrane. Wega je najvi{e privukla ideja o najdirektnijem pristupu energiji kroz tehniku koja ima tri faze.

ki naredni se pove}ava za jo{ 10 sekundi. [to se efekata ti~e, sagovornik ka`e da nema nekih posebnih bolesti na osnovu kojih bi mogao da meri da li se stawe promenilo, ali, primetio je da lak{e podnosi stres. Navodi da u solarnoj jogi ima neke logike jer, sa nau~ne strane, hemoglobin ima istu ulogu u na{oj krvi kao hlorofil u biqkama, jer ima isti sastav osim jednog elementa. - O~i su mesto gde se krv direktno izla`e sun~evoj energiji, puni se wome, a time se organizam hrani i iscequje. ]elije

na{eg tela se, ina~e, hrane solarnom energijom. Dok je wihova polarizacija uskla|ena, one same proizvode energiju za `ivot tela. Tek kad je ta ravnote`a naru{ena, potrebna je „gruba” hrana - rekao je Atlagi}. Prema tekstovima na internetu, sangejzing je ne{to {to se izvodi jednom u `ivotu, obi~no u periodu od devet meseci, odnosno 270 dana, a kad se program zavr{i, sangejzer postaje „so-

Fenomen Indije Fenomen fantasti~no starih qudi ozbiqnije se po~eo istra`ivati u 19. veku kad su britanske okupacijske vlasti u Indiji zabele`ile postojawe „jogija” koji su navodno imali vi{e stotina godina. Deo tih qudi je, kako se verovalo, poznavao jednu od naj~uvanijih tajni svih vremena – solarnu jogu, odnosno na~in kako se fizi~ko telo mo`e pomladiti direktnim upijawem sun~eve energije preko o~iju. Sredinom pro{log veka istra`iva~ Svami Vi{vananda je pred skupom nau~nika o`iveo mrtvog vrapca, tako {to je so~ivom u wegovo oko usmerio sun~ev zrak. Iako je vrabac `iveo svega jedan sat, gotovo da nema zapadnog autora koji se ne poziva na ovaj fenomen kad je u pitawu tajna solarne joge.

Foto: F. Baki}

na unazad, deo repertoara Sterijinog pozorja igra se ba{ u gimnazijskoj pozori{noj sali, a ~esto predstave igraju i gosti sa akademija umetnosti iz Bijeqine i Bawa Luke. Za sada je scenska umetnost u {koli zastupqena kao vannastavna aktivnost, me|utim direktor Lazovi} isplanirao je ne{to mnogo ozbiqnije - uvo|ewe pozori{nog odeqewa. - Najprirodnije je da jedna od {kola u Novom Sadu ima pozori{no odeqewe jer je upravo u na{em gradu pre nekoliko dece ni ja po sto ja la glu ma~ ka sredwa {kola koju su zavr{ili do a je ni na {eg po zo ri {ta i filma - Bata @ivojinovi}, Mira Bawac, Boris Dvornik i mnogi drugi iz tada{we Jugo-

slavije - obja{wava Lazovi} i dodaje da je nadle`nim institucijama ve} poslao zahtev za otvarawe pozori{nog odeqewa, uz kompletan program koji se naslawa na gluma~ku {kolu koja je nekad postojala. Od 2000. godine, kada je {kola ponela ime Laze Kosti}a, u~enici ove gimnazije dva puta su bili prvaci na republi~ki gimnazijskim pozori{nim takmi~ewima, dva puta prvaci na pokrajinskom nivou, a zapa`ene rezultate ostvarili su i na festivalima u Moskvi, Krakovu i Vroclavu. Trenutno punom parom rade na predstavi „Lari Tompson - tragedija jedne mladosti” po dramskom tekstu Du{ana Kova~evi}a. J. Zdjelarevi}

- Ove faze u vezi su sa vremenskim periodom koji tro{ite na gledawe u Sunce. Prva faza je 15 minuta, druga 30, a tre}a 90, a sve one dovode do poboq{awa fizi~ko-psihi~kog stawa - Prvih 15 minuta uti~e na psiho-fizi~ki boqitak dok 30 minuta deluje iskqu~ivo na fizi~ko zdravqe i podrazumeva odsustvo svih bolesti. Gledawe u Sunce 90 minuta predstavqa ekstrem, a u tekstovima koje sam ~itao, spomiwe se da hrana uop{te nije potrebna onima koji su na tom stupwu obja{wava ovaj sangejzer. Dodaje da se Sunce gleda u, takozvanim, sigurnim satima, prvi ~as od izlaska i pred zalazak, prvi dan samo 10 sekundi, a sva-

larni ~ip” koji se napuni kad god ga Sunce obasja. Na pitawe da li ima nuspojava ili mogu}nosti da se o{teti ro`wa~a, Gordana Jovi} je rekla da, za sada, nije primetila nek {tetne efekte, samo boqitak u vidu pove}awa pozitivne energije. -O~i se postepeno mogu navi}i na jaku sun~evu svetlost, a nikakva {teta se ne}e desiti ukoliko se solarna joga praktikuje tokom pomenutih sigurnih sati. „Sun~awe o~iju”, odnosno dr`awe lica ka Suncu zatvorenih o~iju, dobra je polazna ta~ka za one koji ne mogu odmah direktno da praktikuju sangejzing- kazala je Jovi}. A. Jerini}

Ubodenno`em zboggrafita U Novom Sadu, preksino}, u Ulici Ru|era Bo{kovi}a, jedna od nepoznatih osoba koje su ispisivale grafite na zidu pomo}nog objekta ku}e, ubola je no`em u grudi R. M. (1988) iz Novog Sada koji ih je prethodno

opomenuo da to ne ~ine, saop{tila je ju~e Policijska uprava Novi Sad. On je sa te{kim telesnim povredama prevezen u Klini~ki centar Vojvodine, a policija intenzivno traga za po~iniocima. Q. Na.

SAHRANE Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Pero Nikole [umar (1939) u 13 sati i Mara Pera Marijanac (1932) u 15 sati. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Rajka Nikole [vowa (1932) u 15 sati.

24

nedeqa5.februar2012.

SLOBODAN, kulturan, neo`ewen zanatlija, 42 godine, upoznao bi devojku do 35 godina, situiranu, radi dru`ewa braka. telefon 064/9678-950. 46423

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 46122 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 46124 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 46445 ISKUSAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.46214

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 46125 S QUBAVQU bi prihvatili stariju nezbrinutu osobu, brinuli o higijeni, hrani i zdravqu kao o svojim roditeqima. Za nekretninu Telefon021/827-991. 46209 VI[I FIZIOTERAPEUT radi tretmane prirodnim uqima uz simulacije struje i kineziterapiju posle lomova, bola u zglobovima, ki~mi, vratnom delu i lumbalnom delu. Teren. Telefon 063/1271929. 46340

IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan (soba, kuhiwa, grejawe besplatno) ima ADSL KTV, ve{ ma{ina, nije nuz prostorija. Cena 130E. 021/641-60-76, 060/641-60-76. 46435 IZDAJEM name{tenu garsoweru, kod stanice. Tel. 064/304-75-99. 46411 IZDAJEM name{ten, jednosoban satan u centru Novog Sada. Telefon 021/6500-758 i 064/42-222-35. 46437 IZDAJEM, trosoban name{ten stan u centru Novog Sada. Telefon 6431-917, 063/8085454. 46440 IZDAJEM dvosoban stan 50m2, kod Sajma. Telefon 021/444-258, 064/111-35-61. 46459 IZDAJEM poluname{tenu garsoweru (sudoper, ve{ ma{ina, komode, klima) u ul. 1300 Kaplara, mo`e i name{tena. Telefon 063/8074-411. 46074 NA BULEVARU name{ten dvosoban stan izdajem. Telefon: 063/601-661. 45764 POTREBNA cimerka studentkiwa ili zaposlena devojka u jednoiposobnom komfornom stanu, kod Sajma, od 1. februara. Telefon 6390-326. 46206 IZDAJE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063538413. 46217

oglasi DVOSOBAN name{ten stan sa TV-om, kablovskom, ve{ ma{inom u ulici Pariske komune (blizu Sajma i med. fakulteta). Telefon 063/749-55-86. 46252 IZDAJEM jednosoban (34) name{ten stan na Futo{kom putu, Satelit. Centralno, parket, kablovska, prizemqe, 120E+ tro{kovi. Telefon 021/6366-882, 064/819-50-93. 46307 IZDAJEM jednosoban, renoviran, name{ten stan, pogodan za bra~ni par. Novi Sad, Liman Balzakova, blizina Doma zdravqa. Telefon 0644908499. 46366 IZDAJEM kompletno name{ten, dvosoban komforan stan 50m2. Telefon 066 9236081. 46369 IZDAJEM jednoiposoban, nename{ten stan, visoko prizemqe, pogodan za kancelarije, u Ulici Stevana Musi}a. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 46385 IZDAJEM jednosoban kompletno name{ten stan kod ABC-a Rumena~ka 21. Telefon 062/890-11-99. 46417 IZDAJEM trosoban prazan stan u centru Petra Drap{ina, prvi sprat na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 46418 IZDAJE se dvosoban stan. U obzir dolaze `enske osobe. Telefon 021/425-383. 46472 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 40m2, kod @eqezni~ke stanice, 130E plus depozit. Telefoni: 063/8752329, 022/570-420. 46483 IZDAVAWE NEKRETNINA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 46537

ZA POZNATE kupce hitno potrebni Limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/2500-213. 572073 POTREBNI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za egzit i okolina sajma. Telefon: 021/522-533. 46536 HITNO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533. 46538 POTREBNI U ZAKUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, novisad@stanovi.rs 46539 POTREBNI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519533. 46540

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 46395 KUPUJEMO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572018 KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 02166-21-797. 46500

NOV useqiv dupleks 100m2, 3. i 4. sprat, dole dnevni boravak sa kuhiwom, WC, gore 3 sobe i kupatilo, isto~na strana, CG... Cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 571978

PRODAJEM stan u 9 jugovi}a, VP, 33m2, vlasnik, cena 33.000E. Telefoni: 063/89-70668, 065/89-70-668. 46254 PRODAJEM garsoweru 14.000E, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 46324 NOVA DETELINARA odmah useqiva, ukwi`ena garsowera 25m2, ima terasu za 28.000. Telefon 528-137, 063/811-7331. 46392 VASE STAJI]A garsowera 26m2, ukwi`ena, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 46401 PRODAJEM jednosoban stan 38m2 u Veterniku, ulica Milana Tepi}a. Telefon 063/529-124. 46188 JEDNOSOBAN stan 43m2, prvi sprat Bate Brki}a 35.000E, stan 55.30m2, prvi sprat Mileve Mari} 45.000E Novo naseqe. Telefon 021400-148. 46228 PRODAJEM jednosoban stan 46m2, 550E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/598-878. 46325 NOVO NASEQE jednosoban stan, 36m2, odli~nog rasporeda, terasa, lift, ukwi`en za 32.000, Savina 32m2 odmah useqiv - povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46396 SATELIT 33m2, drugi sprat, ukwi`en, renoviran. Telefon 062/890-11-99. 46416 PRODAJEMO na Limanu jednosoban ukwi`en stan za 29.000. Telefon: 6447-622, 063/540-165. 46460 NOVO NASEQE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 572019 @. STANICA - useqiva nova garsowera 27m2, lift, terasa, CG, odli~an raspored cena sa PDV-om 32.560E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 571992 HITNA PRODAJA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 25.800. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 572003 SALAJKA, useqiva garsowera, 21m2-17.000E. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622. 572008 NOVA DETELINARA, 29m2, useqiva, name{tena, III sprat, 34.000E. Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622. 572010 NOVI SAD, centar, 26m231.930E, ukwi`ena 1/1, nova garsowera, visoko prizemqe, terasa, fenomenalna, odli~na oprema. Telefoni: 064/188-7491, 021/526-622. 572012 GARSOWERA, u`i centar, 29m2 vp, salonski tip, odli~na garsowera, ekstra lokacija, izuzetno povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 571965 GARSOWERA, nova, odmah useqiva, blizina Cara Du{ana, 23,5m2 v.p. Cena sa PDV-om 31.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 571966 SLOBODANA BAJI]A 24m2 ukwi`ena garsowera, sa name{tajem i klimom 26.000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-8085. 571949 UKWI@ENA garsowera na Novoj Detelinari - Bulevar Evrope, 24m2, lift, CG, PTV... Useqiva odmah! Cena 28.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618, (www.avenia-nekretnine.com). 571975

dnevnik

N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572022 UGAO BULEVARAEVROPE i Koste Racina 19m2 na prvom spratu, lift, terasa, uredni papiri 23.000. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 573233 KOD SAJMA garsowera 24m2 sa terasom i liftom, nova zgrada ima povrat PDV-a. Hitno. [ifra 1002510, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 060/0730577. 573234 NOVO NASEQE 29m2, ukwi`en, cena 24.000, IV sprat, lift. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. 573235 GARSOWERA 24m2 N. Detelinara - nova garsowera, lift, franc. balkon, klasi~na gradwa, useqiva u aprilu, komunalije ispla}ene u celosti. Telefon 063/7-333-621. 573257 CENTAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685. 573264 ODLI^AN jednosoban stan 25m2 novije gradwe u Ulici Bore Prodanovi}a. III sprat, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom. Ekstra zgrada.Tel. 063/775-9121. 573265 NOVA DETELINARA, nov, useqiv jednosoban stan od 31m2. IV sprat, lift. Prodaja sa novim name{tajem.Povoqno! Tel. 063/692-917. 573267 HITNA PRODAJA klasi~nog jednosobnog stana od 33m2 u Ulici Antona Urbana. I sprat, ukwi`en. Cena 26.000E. Tel. 063/692-917. 573268 RADNI^KA ulica u blizini Dunava, pogled na tvr|avu, odli~an jednosoban stan 27m2, ukwi`en, lift, terasa. 25.000E. Tel. 063/777-6233. 573269 IZA LUTRIJE, ukwi`en jednosoban stan 37m2, u odli~nom stawu. Tel. 6624-218. 573228 DETELINARA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en, 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572059 NOVO NASEQE - Mileve Mari}: jednosoban, ukwi`en stan od 29m2, 4. sprat, lift, CG, PTV... Cena 23.500 evra. Telefoni: 064/823-6618, 021/661-4200. 571980

JEDNOSOBAN stan, M. Dimitrijevi}a, II sprat, dvori{no orjentisan, lep raspored, 44m2, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 571964 DETELINARA 35m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban stan, renoviran, odmah useqiv - ukwi`en, CG cena 32.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 571994 KOD RIBQEPIJACE, u novijoj zgradi stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572020 „ABC” CENTAR - N. Detelinara, odli~an 1.0 nov, prazan odmah useqiv i ukwi`en stan od 30m2 cena 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572021

PRODAJEM dvosoban stan 59m2, Liman III, sprat IV, [ekspirova. Telefon 021/372-587, 064/230-2732. 46327 BEZ POSREDNIKA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2 5 sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49. 46367 @ELEZNI^KA ulica, odli~an dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500. ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 46397 KOD SUP-a Kraqa Petra dvosoban stan, 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 45.400. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46399 LIMAN jedan klasi~an dvosoban stan, lepog rasporeda 56m2 ima terasu, dvostrano orjentrisan. Telefoni: 528137, 063/538-166. 46400 BULEVAR OSLOBO\EWA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 46405 AVIJATI^ARSKO NASEQE prvi sprat, 50m2, ukwi`en. Telefon 062/890-11-99. 46415 PRODAJEMO klasi~an dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500, odmah useqiv. Telefon: 6447-622, 063/540165. 46462 PRODAJEMO dvosoban stan na tre}em spratu sa liftom kod `. stanice za 46.500. Telefon: 6447-622. 46466 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`en stan od 40m2 cena 44.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572025

oglasi

dnevnik

NOVO NASEQE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572026 BULEVAR EVROPE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572029 USEQIV jednoiposoban stan 33m2, 1. sprat, neprolazne sobe, dvori{na strana, lift, CG cena sa PDV-om 37.400E. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614-200, (www.avenia-nekretnine.com). 571993 KA]E DEJANOVI] 37,5m2 odmah useqiv ukwi`en stan sa odvojenom trpezarijom, II sprat. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 571950 KODPARISKE KOMUNE 1.5-soban stan II sprat ukwi`en 41.5m2 39.000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 571951 PODBARA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG gradsko... Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 571972 NOVA DETELINARA - nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 40m2, terasa, CG, lift, cena 37.100E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779. 571974 JEDNOIPOSOBAN 28m2 ukwi`en - odmah useqiv, 2. sprat, terasa, odli~an raspored, cena 28.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200. 571983 BULEVAR OSLOBO\EWA Pap Pavla 39m2, jednoiposoban, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, cena 46.200E. Telefoni: 064/823-6621, 021/ 542779, (www.avenia-nekretnine.com). 571984 ODMAH USEQIV - ukwi`en 38m2 - jednoiposoban, odli~an raspored, neprolazne sobe, cena 33.000E. Telefoni: 069/241-0417, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 571979 BULEVAR OSLOBO\EWA: odli~an jednoiposoban stan, 47m2, 5. sprat sa liftom, 2 terase, 2 sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa. Ukwi`en - mo`e kredit. Cena 48.400 evra. Telefoni: 064/823-6618, 021/542779, (www.avenia-nekretnine.com). 571988 M. DIMITRIJEVI]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwi`en 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572060 \. N.JOHANA 52m2, Isprat, terasa, jednoiposoban 44.400. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572061 TEMERINSKA, I sprat, jednoiposoban, lift, terasa, ukwi`en 37.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572062 CENTAR, u Sowe Marinkovi} ukwi`en stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 572023 NA UGLU BUL. EVROPE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan, severoisto~na strana 1.100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 573236 U STROGOM CENTRU kod Keja i Izvr{nog ve}a 40m2 na prvom spratu, ukwi`en salonac, cena ekstra 45.300. Telefoni: 451-318, 0658506616, www.nek retn in e-mojd om.com. [ifra 1002433. 573237

NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwi`en, 39.500. Telefon 063/517-846. 572084 CENTAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. 32.000E. Tel. 063/504-799. 573270 BRANIMIRA ]OSI]A br. 14, ukwi`en jednoiposoban stan 45m2-48.600E, ostaju kuh. elementi, klima. Telefoni: 526-622, 062/150-45-32. 572017 DANILA KI[A, 31m2, odli~an jednoiposoban stan, kuhiwa odvojena, II sprat, lift, terasa. Nov, brzo useqiv. Tel. 063/108-8017. 573266 JEDNOIPOSOBAN 39m2 Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621. 573258 DVOSOBAN 47m2 Grbavica nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti. Tel. 021/55-77-58, 065/555-7758. 573259 DVOSOBAN 52m2 centar - S. Musi}a stan salonskog tipa, 2. sprat, okrenut na dve strane, ukwi`en, odmah useqiv, blizina Suda, fakulteta, Spensa…vredi kupiti. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58. 573260 DVOSOBAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena: 42.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58. 573261 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/108-8017. 573271

KOSOVSKA ULICA, odli~an, komforan, ukwi`en dvosoban stan 53m2. Isprat, terasa, kompletno renoviran. Odmah useqiv. Tel. 060/621-1685 . 573272 FUTO[KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Tel. 060/621-1685. 573273 LIMAN III, Narodnog fronta, odli~an, komforan dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa, ukwi`en. Cena 51.500E. Tel. 063/777-6233. 573274 KONFORAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 52.000. Telefon 063/517-846. 572085 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Telefon 063/517-846. 572086

KLASI^AN dvosoban 48m2, Grbavica, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, ukwi`en, treba videti stan, 49.500. Telefon 063/517-846. 572087 SALONSKI dvosoban 74m2, strogi centar kod glavne po{te, III sprat sa liftom, u odli~nom stawu, dve velike sobe do ulice, terasa, odvojena kuhiwa i trpezarija, veliko kupatilo, ukwi`en. Telefon 063/517-846. 572088 KOD STANICE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu, ukwi`en renoviran, cena 42.000. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002206. 573238 U NOVOJ ZGRADI Okrugi}eva ulica dvosoban stan 48m2 na III spratu. Ekstra povoqno 37.500. Telefoni: 451-318, 060/0730577, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1002278. 573239 GRBAVICA ukwi`en 48m2, II sprat, cena 51.500 novija zgrada. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 573240

[ONSI - Novo naseqe 55m2+12m2 odli~an klasi~an dvosoban stan mo`e biti dvoiposoban na III spratu, terasa, lift, ukwi`en 53.600, {ifra 1002011, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 061/27-36-289, 523-193. 573241 DVOSOBAN stan 49m2 crvena fasadna cigla sa terasom i liftom, komplet renoviran, 43.750, {ifra 1002452, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193, 060/0730-577. 573242 PARISKE KOMUNE 60m2 klasi~an dvosoban, lift, terasa, ukwi`en. Hitno, 46.500. Tel. 451-318, 523-193, 065/8506-616, {ifra 1002520, www.nekretnine-mojdom.com. 573243 GRBAVICA, klasi~an dvosoban, 52m2, ukwi`en, vrlo povoqno, ni`a spratnost. Tel. 6624-218. 573229 ODLI^AN stan u Mi{e Dimitrijevi}a, 70m2, ukwi`en novija gradwa, cena 61.300, www.nek retn in e-mojd om.com. Tel. 451-318, 523-193. 573250

U NARODNOG FRONTA 68m2 komplet renoviran cena 72.200, Liman III, {ifra 1000752, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193, 060/07-30-577. 573251 BULEVAR, kod hotela „Novi Sad”, ukwi`en 2.0 stan od 41m2, po ceni od 37.000. Telefon 063/742-21-80. 572024 DETELINARA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 51m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 38.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572036 KOD BETANIJE, u novoj zgradi vrhunskog kvaliteta, odli~an ukwi`en stan od 64m2 sa prelepom terasom, cena 69.000 uz mogu} dogovor. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs. 572038 PARISKE KOMUNE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572064 MAKSIMA GORKOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853. 572065 RIBQA PIJACA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwi`en 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572066 LIMAN I53m2, dvosoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572067 KOZA^INSKOG, blizina Keja, odmah useqiv 68m2, ukwi`en, dve terase 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572069 SAJAM, Mi~urinova, dvosoban, ukwi`en, lift, terasa, nov, odvojena kuhiwa 49.000, nije fiksno. Telefoni: 444107, 633-7853. 572070 BULEVAR OSLOBO\EWA!!! Stan od 48m2 u hitnoj prodaji u zgradi sa liftom, brzo useqiv!!! Telefon 065/2500-213. 572074 LIMAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwi`en useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 572075 MAKSIMA GORKOG!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za vi{e namena kod Suda!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 572076 LIMAN III!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za pregra|ivawe kod Limanske pijace!!! Telefon 065/2500213. 572077

nedeqa5.februar2012.

SOCIJALNO: Nov, dvosoban, 51m2, mogu} dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`en! Cena 49.900 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604. 571989 DETELINARA 51m2 - dvosoban - klasi~an raspored, ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, CG, cena 38.100E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601. 571990 NOVA DETELINARA - dvosoban 48m2 - ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena 46.350E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 571987 ODLI^AN dvosoban stan od 64m2, lift, terasa, CG, PTV, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 48.400 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/661-4200, (www.avenia-nekretnine.com). 571985 GRBAVICA - Limanska pijaca: ukwi`en dvosoban stan (mogu} dvoiposoban) 55m2, 4. sprat (od 9), lift, terasa, CG... Cena 56.650 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424963. 571973 DETELINARA 48m2 ukwi`en, terasa, klima, nema lift 40.000 evra. Telefoni: 528599, 063/111-4142. 571952 ABC RUMENA^KA dvosoban stan IV sprat 50m2 mo`e zamena za ve}i ili prodaja. Telefoni: 528-599, 063/1114142. 571953 LIMAN III kod Doma zdravqa 65m2 odli~an stan, III sprat mo`e zamena za mawi u gradu. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 571954 DVOSOBAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 571961 DVOSOBAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena 47.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 571968 CENTAR - Ul. Stevana Sremca 54m2 - nov dvosoban stan useqiv odmah, 3. sprat, terasa, CG, cena 58.000E. Telefoni: 069/241-0417, 021/424-963. 571998 HITNA PRODAJA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 41.500. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 572001 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi!!! Cena 55.500. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 572002 LIMAN, ukwi`en dvosoban stan za renovirawe, V sprat, lift, terasa, cg, 51.500E. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526622. 572011 HITNO!!! Brzo useqiv DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odvojena kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, kl. parket, dvori{na strana, cena 39.900. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 572004 CENTAR, u luks novoj zgradi 2.0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572030 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 49.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572031

25

NOVO NASEQE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon 636-6952. 572032 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Telefon 636-8429. 572033 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2 cena 56.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 572034 LIMAN, klasi~an 2.0 stan od 53m2 cena 51.900. Telefon 6368429. 572027 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2.0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572028 HITNO! Odli~an DS 49m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat od VIII, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, ostaju ugradni plakari, klima, ukwi`en, cena 46.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 572006 HITNO! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 46393 NOVO NASEQE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, 37.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46394 VOJVODE MI[I]A 40m2 u funkciji jednoiposobnog, prvi sprat, visoki plafoni, pogodno i za kancelarije i sli~no, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166. 46398 NOVO NASEQE nov, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv poluname{ten, lift, terasa, tre}i sprat. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46404 PRODAJEM jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv!!! Telefon: 6447-622, 063/540165. 46461

SEQA^KIH BUNA zgrada od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefoni: 528-137, 063/538166. 46403 RUMENA^KA, dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefon 528-137, 063/538-166. 46407 LIMAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu. Telefon 528-137, 063/538-166. 46410 DIMITRIJA AVRAMOVI]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46412 PRODAJEMO dvoiposoban ukwi`en stan blizu sajma za 55.000. Telefon: 6447-622 i 063/540165. 46463 PETROVARADIN - nov useqiv stan 48m2 i 42m2 na prvom spratu, lift, terasa, parking, cena veoma povoqna. Telefon 063/585-076. 46319 ODLI^AN trosoban stan, 1. sprat, 78m2, ukwi`en, Liman 4, vojna zgrada, 1.300 kaplara broj 16. Telefon 063/524-133. 45928 CENTAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 46231

26

nedeqa5.februar2012.

LIMAN, odli~an, odmah useqiv, trosoban stan 80m2, ~etvrti sprat, lift, ukwi`en, dobra zgrada. Telefoni: 528137, 063/538-166. 46402 RADNI^KA, trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orijentisan. Telefon 528-137, 063/811-7331. 46408 PRODAJEM stan u Turgewevoj 80m2. Telefon 060/180-8044. 46430 HITNO prodajemo trosoban ukwi`en stan na Detelinari za 44.000. Telefon:6447-622, 063/540165. 46464 PRODAJEMO luksuzan trosoban stan 98m2 u @elezni~koj ulici na 4 spratu sa liftom, mo`e i sa gara`om. Telefon: 6447-622. 46465 BULEVAR OSLOBO\EWA, 2.5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572035 EKSTRA sre|en, pre godinu dana renoviran dvoiposoban stan na [onsiju, 62m2, lift, terasa, CG, proto~na topla voda, dvori{na strana - jugoistok... Cena: 63.900 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621. 571981 BULEVAR OSLOBO\EWA 72m2, dvoiposoban ukwi`en, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572071 PRODAJE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572039 HITNO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa ... 2.5 stan, cena 63.800. Telefoni: 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 572040 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572037 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 572044 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 572045 BULEVAR kod Lutrije, dvoiposoban stan 60m2, odmah useqiv, cena - 50.500. Tel. 6624218. 573230 NA GRBAVICI u ukwi`enoj zgradi iz 2005. godine, ukwi`en, dvoiposoban stan na drugom spratu u odli~nom stawu, 66m2 + ostava, cena 68.000, {ifra 1002421, www.nekretninemojdom.com. Tel. 523-193, 060/07-53-782. 573246 BULEVAR OSLOBO\EWA 60m2 kod Lutrije dvoiposoban prazan, lift, terasa ukwi`en 51.000, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 065/8506-616, {ifra 1002420. 573247 GRBAVICA kod Limanske pijace dvoiposoban komplet renoviran prazan odmah useqiv stan, 53m2, ukwi`en. Tel. 060/07-30-577, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002449. 573248 BULEVAR EVROPE dvoiposoban stan 58m2 sa terasom i liftom ima povrat PDV-a cena 55.000. Tel. 451-318, 523193, 060/07-30-577, {ifra 1002518, www.nekretnine-mojdom.com. 573249 DVOIPOSOBAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok, cena 1100 evra/m2, ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 573244

MAKSIMA GORKOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! 51.500E. Tel. 063/777-6233. 573275 TRG MARIJE TRANDAFIL, nov, useqiv dvoiposoban stan, 62m2. II sprat, lift, terasa. Izuzetna zgrada. Parking u dvori{tu. Tel. 063/692917. 573276 MAJEVI^KA ULICA, 61m2, odli~an, odmah useqiv dvoiposoban stan u novoj zgradi. II sprat, terasa. Povoqno! Tel. 063/108-8017. 573277 NA PRODAJU ukwi`en, prazan, useqiv dvoiposoban stan od 68m2 u Gunduli}evoj ulici. I sprat, lift, terasa. 59.500E. Tel. 063/777-6233. 573278 BRANIMIRA ]OSI]A, 69m2, ukwi`en, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa gara`om i name{tajem. Povoqno. Tel. 063/108-8017. 573279 LIMAN II, Ravani~ka ulica, na prodaju dva izuzetna stana, 90m2 i 110m2. Lift, terase, ukwi`eni! Tel. 063/777-6233. 573280 TROSOBAN 90m2 centar - S. Musi}a stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa…vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58. 573262 UGAO BULEVARAEVROPE i Koste Racina trosoban stan 66m2, lift, terasa uredni papiri, investitor Moj Dom. Tel. 451-318,523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 573245 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517-846. 572089 SALONSKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en 89.000. Telefon 063/517-846. 572090 KLASI^AN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwi`en, dvori{no 72.000. Telefon 063/517-846. 572091 NOV, useqiv, trosoban 77m2, Futo{ki put, kod hotela”Holidej in”, I sprat, lift, prvoklasna gradwa, dve terase, 75.000. Telefon 063/517-846. 572092 GRBAVICA, kod Limanske pijace, 67m2, ukwi`en trosoban dupleks, cena - 56500. Tel. 6624-218. 573231 CENTAR Ilije Vu~eti}a 95m2 trosoban ukwi`en salonski prvi sprat, {ifra 1002379, www.nekretnine-mojdom.com 451-318, 063/27-36289. 573252 LIMAN, odli~an 3.0 stan u funkciji 3.5 stana, na I spratu, cena 74.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 572046 NOVI BULEVAR, nov, ukwi`en i useqiv 3.0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572041 LIMAN 2, odli~an 3.0 stan od 75m2 cena 67.000 nije fiksno. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572042 @. STANICA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 572043

oglasi

NOV ukwi`en trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 572079 LIMAN IV!!! Kompletno sre|en ukwi`en trosoban stan na prvom spratu. Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 572080 HITNO! Prazan, odmah useqiv, ukwi`en trosoban stan na Keju, 81m2, 2. sprat, lift, 2 terase, dvostrano orijentisan, u dobrom stawu... Cena dogovor. Telefoni: 064/8236618, 021/542-779. 571971 NOVO NASEQE, 71m2 - trosoban - ukwi`en, 1 sprat, terasa, CG, lift, komplet renoviran - odli~an raspored. Cena: 63.900 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/424-963, (www.avenia-nekretnine.com). 571986 RUMENA^KA kod Sajma trosoban renoviran stan 83m2 ~ista prodaja cena dogovor. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 571955 LIMAN IV ukwi`en trosoban stan bez ulagawa 81m2, IV sprat svaki dogovor mo`e zamena za ve}i. Telefoni: 423208, 063/111-4142. 571956 CENTAR salonski stan trosoban +devoja~ka soba, 98m2, I sprat, delimi~no renoviran, ukwi`en. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 571957 NOVI SAD, Nova Detelinara, nov, ekstra, neuseqavan, komforan, trosoban, dupleks, odvojena kuhiwa, prirodna ventilacija, terasa, 75m255.000E. Hitno! Telefoni: 021/526-622, 064/188-74-91. 572014 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv TS 77m2, kod „Higijenskog zavoda”, I sprat, lift, terasa, nov, neuseqavan, ekstra kvalitet, ukwi`en, cena samo 67.300! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 572005 HITNA PRODAJA!!! Odli~an TS 75m2, Liman II, odmah useqiv, ukwi`en, za renovirawe, perfektan raspored, dvori{na strana, dva sanitarna ~vora, cena 61.900. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 572000

PRODAJEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046. 46179 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefon 528137, 063/538-166. 46411

SOWE MARINKOVI 5, salonski visoki parter 107m2 1170 E/m2 vlasnik. Telefon 064/43-11-322. 46043 PRODAJEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 46272 CENTAR u blizini SPENSa ekstra sre|en ~etvoroiposoban 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefon 528137, 063/538-166. 46409 TROIPOSOBAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena: 77.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 571963 MI^URINOVA troiposoban, lift, terasa, ukwi`eno, velika dnevna soba 88.600. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 572072 NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 572049 GRBAVICA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 572050 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 572051 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 572052 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572047 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 572048 PARK SITI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 572081 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500-213. 572082 SALONSKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213. 572078

dnevnik

KOD SOCIJALNOG Vojvode [upqikca 95m2 dupleks ~etvorosoban odli~an 67.100 fiksno. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002228, www.nekretnine-mojdom.com. 573254 DANILA KI[A, 134m2 nov, odmah useqiv ~etvorosoban stan u odli~noj ukwi`enoj zgradi, cena 151900, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1000476. Tel. 451-318, 523-193. 573255 STANOVI u Park Sity, kvadrature 153m2, 157m2, 126m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2, Liman nova gradwa, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193. 573256 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etazi 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 573232 EKSKLUZIVAN salonski petosoban stan, 134m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju. Kompletno renoviran, ukwi`en. Treba videti stan 063/517-846. 572093 HITNO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 120 m2 nov, brzo useqiv ~etvorosoban stan, 3. sprat, terasa, CG, lift, perfektan raspored... Mo`e kredit. Cena 105.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963. 571976 PETRA DRAP[INA, ~etvorosoban stan, 120m2-900E/m2. Telefoni: 062/150-45-32 021/526-622. 572009 VOJVODE [UPQIKCA, hitno, 95m2, nov, useqiv ~etvorosoban stan po povoqnoj ceni 67.000E. Hitno! Tel. 063/108-8017. 573281

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi, kod auto-puta, 25.000E. Telefon 063/26-77-80. 46328 HITNO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice. Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75. 46387 KU]A, Adice, Qubice Ravasi, plac 800m2, ku}a oko 300m2. Telefon 062/890-11-99. 46413 NOVA UKWI@ENA ku}a, Klisa, 120m2 stambeno+30m2 podruma, plac 680m2, zidano ciglom-sendvi~ zid, ~etvorosobna, voda, struja, gas, cena 61.800E.Telefon 064/823-6601, 021/542-779. 46468 PRODAJEM spratnu ku}u u Bege~u 124m2, eta`no grejawe na gas, odmah useqiva, ukwi`ena, plac 800m2, cena 70.000E ili mewam za mawi stan u Novom Sadu uz va{u doplatu. Telefon 066/911-0348. 46339 PRODAJEM ku}u u Veterniku 240m2, plac 655m2, sve komunalije, centralno grejawe, vo}wak preko puta, cena 71.500E. Telefon 021/823-907. 46308 POVOQNO prodajem ku}u u Ba~kom Gradi{tu 90m2, sa zemqi{tem 500m2 i wivom 392m2, blizu centra i vode (pecaro{i). Telefon 063/7667350. 46271 PRODAJEM plac u Rumenki 580m2 (ogra|en, pro{la struja i voda). Telefon 060/180-80-44 46429 PLAC Adice Sime [olaje 400m2 sve na placu. Telefon 062/890-11-99. 46414 PARAGOVO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40E. Telefon 063/86-26-504. 46239

^ETVOROSOBAN dupleks u ]irpanovoj, 90m2, 4. sprat, odmah useqiv, sre|en, pred ukwi`bom... Cena 65.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com). 571982 INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2, terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj dom. Pozovite 451 318, 523-193. 573253

PETROVARADIN - prodajem prazne placeve, stare ukwi`ene ku}e za renovirewe i prazne novije zavr{ene, dobre lokacije. Telefon 063/152-052-1. 46320 VILA na najlep{em mestu kod Cara Du{ana. Telefoni: 423-599, 065/57-27-527. 571958 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Mo`e zamena za stan uz doplatu 90.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911. 572015 TELEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www. bomil.rs. 572053 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 572057 ODLI^NA dvojna ku}a u centru Veternika, Pr+S+Pk, 200m2, plac 3 ara, komplet infrastruktura, u odli~nom stawu... Ukwi`ena. Cena 51.500 evra. Telefoni: 064/823-6621, 542-779. 571991

PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 45477 TELEP - prodajem novu ku}u sa lokalom 230m2 plus radionica 45m2 i plac 7.5 ari. Cena dogovor. Telefon 505-885. 46189 PRODAJEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 46326

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

GRA\EVINSKI PLAC, Bocke 10 ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni: 021/450-417;063/128-97-97. 571962 BANO[TOR, ukwi`ena trosobna vikendica, sa pogledom naDunav.Cenadogovor.Telefoni: 063/780-99-09, 021/526622. 572013

IZDAJE se lokal Bulevar oslobo|ewa Novi Sad, 130m2 sajednomkancelarijomibilbordom. Telefon 063/86-01192. 46422 IZDAJEM odli~an lokal 60m2+20m2 podruma na Bulevaru oslobo|ewa 67, parking, telefon.Mo`ezasvenamene. Telefon063/505-257. 45090 MAGACINSKIprostorili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11h7idvori{te20m2.Telefon:064/1922-001. 45826 KANC EL AR IJS KI PROSTOR od 50m2 u strog om cent ru.Vis ok ipart er,CG, int erf on, park ing. Mes e~no 200E. Tel ef on 062/291829. 46368

P R O D A J E M

lokaciju

nedeqa5.februar2012.

E K S K L U Z I V N O ! ! !

P O M E N

PRODAJESESTAMBENO-POSLOVNI PROSTOROD600M2,

Danas, 5. februara navr{avaju se~etirigodineodsmrtina{e voqene

Posledwipozdravdragoj

Posledwi svastici

pozdrav

27 dragoj

KOMPLETNOOPREMQEN-STRUJA,GAS,TELEFON,TRISANITARNA ^VORA. POSEDUJE SVE GRA\EVINSKE I UPOTREBNE DOZVOLEZAPROIZVODWUPLASTI^NEAMBALA@E. NALAZI SE 13 KM OD CENTRA NOVOG SADA I IDEALAN JE ZA PROIZVODWU, TRGOVINU I SKLADI[TE. IZUZETNO POVOQNO.MOGU]AKOMPENZACIJAZASTANUZDOPLATU. INFORMACIJENATELEFON:

064/64-12640.

Da{ki

46299

Milunki-Da{ki Petrovi}

QubeKova~evi} PRODAJEM kanarince„Rolere”odli~nipeva~i.Telefon063/8117217. 46154

O`alo{}eni: suprug\uro,}erkeMira, NadaiGoca saporodicama.

Porodice: Supi}iVukeli}.

46552

46574

S E ] A W E 

odzetaPrpa Milovana. 46517

Posledwipozdravdragojtetki

nana{egdragogipo{tovanog

KUPUJEM svevrsteautomobila.Pla}ammaksimalnona licu mesta. Dolazim odmah po poz iv u. Tel ef on i: 064/337-7695, 824-611, 062/823-1298. 45740

KUPUJEM savpolovano~uvanname{taj,regale,ugaone garniture,ostalegarniture, sto,stolice,komode....Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743,063/7852-728. 46253

KU]NA NEGA - gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencijaza~uvawedece,podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon021/400-148. 46227 AGENCIJA ZA ZAPO[QAVAWE, potrebne: gerontonegovateqice, bebisiterke,medicinskesestre.Organizujemokurszagerontonegovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon 021400148. 46230 POTREBAN pekar. Telefon 021/419-515. 46347 AGENCIJI „BOMIL”, potreban agent prodaje. Telefon636-6952. 572054

Da{ka RadovanaPopova Navr{ava se sedam dugih i te{kih godina od kako nisi sa nama. Zauvekostajuse}awaiponosna tebe.

uvek}e{`ivetiuna{imsrcima.

Tvoji: Iva,Deja, Nikola iDuwa.

Milunki-Da{ki Petrovi} odsestri}aJoce saporodicom.

Tvojinajmiliji. 46575

46555

Dana,5.februara,u10.30~asova, na Tranxamentskom grobqu dajemotrogodi{wipomen.

Posledwipozdravnajboqojtetki

46516

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamorodbinuiprijateqe dajepreminula

sadozvolom

za 3.000 m2 P+3+PK kod@elezni~kestanice uNovomSadu.

T e l e f o n

063/105-0-105. 46196

PRODAJEM naNajlonpijaci - Novi Sad stambeno-poslovni objekat 422m2 restoran u radu i {est stanova. Mog u} dog ov or. Tel ef on 064/0400313. 46175 ULI^NI lokal-Bul.C.Lazara, 32m2, jedna eta`a, dva stanitarna ~vora, izlog, cg. predatnaukwi`bu,=33.000E. Telefon063/807-4172. 46431 HITN O!!!! Lok al od 89m2 u Radn i~k oj ulic i kod Stevana Mus i} a, ukwi` en, prazan, CG, cen a 67.000E. Tel efon i: 069/241-0417, 064/8236601. 571997 NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 39.000E. Hitno! Mozezamenazastanuzdoplatu. Telefoni:526-622,063/11-24911. 572016 POSLOVNI PROSTOR, namenakancelarije,NovaDetelinara,130m2udvanivoa,cena500evra/m2,„Kvart”.Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 571970 BULEVAR CARA LAZARA, 32m2, uli~ni lokal u prizemqu zgrade. Kompletno zavr{en, odmah useqiv. Povoqno, 33.000E.Tel.060-621-1685. 573263

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawekada,lajsneokokade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46211

IZRADA aluminijumske i PVC rehau i roplasto stolarije, konstrukcije za hale, tende od leksana, kovana bravarija, prodaja grifovanog gvo`|a. Telefon:021/823-726, 063/521-750. 46359 KU]N I MAJS TOR - monta` e, dem ont a` e, nam e{ taja, san it ar ij a, pop ravk e, vrat a proz or i rol etn e brave, {ark e, kre~ ew e, farb awe res vet a. Tel ef on 065/6824-398. 46424 KROJA^: {ivewepantalonai sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqijeugradu.Temerinska 8 (dvori{te). Telefon 6612-570od9-1215-19. 46449 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 46535

PRODAJEM novije kolor televizoreE37,E55,E72cm, vrlopovoqno!Dostavqamna adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/15725-14. 46221 KUP UJ EM isp ravn e i neisp ravn e kol or tel ev iz ore! Dol az ak, isp lat a odmah!Non-stop,Mlad en!Telef on i: 421-516 i 064/15725-14. 46222

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, starisrebrniizlatninovac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44673 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum,el.motore,alnasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649000. 46159 PRODAJEM drva - bukva i bagrem,prevozgratis,mogu}a uslugarezawaicepawa.Telefon: 063/77-19-142, 061/617-2219. 46301 BRIKET -od tvrdog drveta, bezlepka,cena1T=10.500din. saPDVili30kg=370.00din sa PDV-om. Telefon 063/8074172. 46433 KUPUJEM stareautomobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije,~istimopodrume,tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943. 46140

Bo{koVo|evi} Ne postoji vreme koje mo`e izbrisatise}awenatebe.Mirno kora~aj nebeskim prostorima, voqeninezaboravqen. O`alo{}enaporodica: Vo|evi},Radovi} iRadakovi}.

Da{ki

Milunka-Da{ka Petrovi}

Hvala ti {to si uvek bila uz mene i pru`ala mi neizmernu podr{ku.

Sahranajeuponedeqak,6.2.2012. godine,u12.45~asova,naGradskom grobquuNovomSadu.

TvojaIva.

O`alo{}eni:suprugPantelija i}erkaAleksandra iNenad.

46576

46486

Posledwipozdravdragoj

Posledwipozdravdragoj

Milunki-Da{ki Petrovi}

Da{ki

od:Marinka,Josipe, Petra iIvana.

odIslamiSadata saporodicom.

46568

IN MEMORIAM

Posledwipozdravdragoj

Miroslav Stojanovi}

Milunki-Da{ki Petrovi} O`alo{}eni:suprugPantelija i}erkaAleksandra iNenad.

46510

46512

Sa te{kim bolom u srcu opra{tamo se od tebe draga na{akumo

Posledwipozdravdragoj

Milunki-Da{ki Petrovi}

1977-2011.

46509

Posledwi pozdrav dragoj majci isupruzi

Milunki-Da{ki Petrovi}

Stugomgasese}aju kolegeizfirme PLANETSystemsGroup.

od IslamiNekija.

od radnikaposlasti~arnice „[eherezada”.

571/P

46513

46511

Da{o

NadaMavrovi} saporodicom. 46551

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa5.februar2012.

Tu`nim srcem javqamo da je iznenada u 75. godini preminuona{dragisuprug,tataideda

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi i voqenisuprug,otacidedapreminuo.

Pero[umar

BogdanRu{kuc rediteqimuzi~kiurednik 8.11.1936-3.2.2012.

Pero[umar

Vremeidansahranebi}enaknadnoobjavqeni. WegovasuprugaMira isinovi Sr|an iGoran saporodicama.

Sahrana}eseobavitinaCentralnomgrobquuFutogu, 5.2.2012.godine,u13~asova.

Posledwipozdravbratu, deveruistricuod: Milana,Gordane,Milivoja iJelene saporodicama.

46572

Dana, 15. decembra navr{ilo se deset godina od smrti na{e drage mame, a 9. februara navr{ava se dvadeset petgodinaodsmrtina{egdragogtate.

Pero[umar Dragomsinovcuibratu posledwipozdravod: strineDare,bra}ePetra iStojana saporodicama.

46563

46562

O`alo{}enaporodica:suprugaQubica sadecomVesnom iNikolom,snajomOliverom iunucimaNevenom,PetromiJelenom.

Nekamujeve~naslavaihvala.

46558

P O M E N 

QubicaJanko Kula{evi}Kula{evi}

Pero[umar

S E ] A W E nadrageroditeqe.

povodom godinu dana od smrti na{eg

doma}icaizKa}apenzionerizKa}a

Pero[umar

Posledwipozdrav deveruistricuod: snajeSofije ibratanaca Du{ka iSlobodana.

Danas, 5. februara, u 10 ~asova, poseti}emo wihovu ve~nu ku}u. O`alo{}eni:sinoviSimo,\or|e,Tomislav, Miroslav, }erka \ur|inka,unukeQubica iSne`ana.

DragomivoqenombratuPeri, posledwipozdravod: sestreBebe,zetaDragana isestri~ineIsidore.

46335

Obave{tavamorodbinuiprijateqe da nas je napustila na{a draga sestra,tetka,babaizaova

46561

Vasiqka\or|evi}

T U @ N O  S E ] A W E

46560

IN MEMORIAM

ro|.Vlaovi} 1930-2008.

mojojvoqenoj

Du{anaDimi}a Pro{lajegodinabeztebe,ali nijedandannepro|edanatebe nepomislimo.

MilicaBelobradi} izKr~edina 1937-2012. Sahrana je 5. 2. 2012. godine, u 13~asova,nagrobquuKr~edinu. Nekana{ese}awebudemolitva zatvojve~nimir. Tvojinajmiliji.

NevenkaJovani} Znalasikolikosmotevoleli, alinikadane}e{saznatikoliko patimozatobom.

S E ] A W E

Tvoji:Smiqa,Tawa,Zoran, Milo{,Jelena iFedor.

Tvoji: Mladen, Milan iSeka.

46557

P O M E N dragomivoqenombratu.

MarijiVlasov

1921-1982. iz@abqa @ive u uspomenama, pri~ama i snovima. Wihovi:Smiqka, Nikola iNata{a.

Voqenombratu posledwipozdravod: sestreMilice iwenedece Marije iAleksandra.

46470

46559

Posledwipozdravna{emo~uhu isuprugu

Posledwe zbogom mom drugu sa [odro{a

46317

46521

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na{emdragomocuisuprugu

Pero[umar

Milan-Mile \or|evi}

5.2.2002-5.2.2012.

ro|.Val 6.2.2009-6.2.2012. Tetu`neve~eri,pretrigodine, prestalojedakucatvojeplemenito srce.Tadasamizgubionajve}eg prijateqa, druga i `ivotnog saputnika. Bo`ijom voqom smo rastavqeni,onajeja~aod`ivota, ali ne i od qubavi i ose}awa kojanosimudu{iprematebi. Zasvetihvala,nekatijeve~na slava.Po~ivajumiru.

Mi{a.

JovanMilivojevi} Dana,6.2.2012.godinenavr{i}e se jedanaest godina od kako je preminuomojsuprug.

46302

SvetoKe{eq Isidoru-Isi Vuki}evi}u

PadiAleksandru

6.februar

Wegovinajmiliji.

Uveksibiodragivoqen, paiakogodineprolaze, tinammnogonedostaje{, uku}animatvojim,paiSirigu, sestriDobrili iMikinu saporodicom. Ostaje nam nezaborav ve~no, ve~no...

46564

46550

obele`ilismoukruguporodice usubotu,4.februara. Zahvalni smo mu na svemu {to jezanasuradio.

O`alo{}enasuprugaNada. 46553

T U @ N O  S E ] A W E Danas,5.2.2012.godine,navr{ava se {est godina od smrti mog dragoginikadpre`aqenog

D V O G O D I [ W I  P O M E N

Opra{tamo se od na{e drage i voqene

1928-2012. Sahranajeuponedeqak,6.2.2012. godine,u11.15~asova,naGradskom grobquuNovomSadu.

Aci

O`alo{}eni: suprugaAleksandra,Nenad iporodicaErdeqan.

Vita[ijak.

46546

46548

S E ] A W E

Posledwipozdravdragoj

Danas,5.2.2012.godinenavr{ava sedvanaestgodinaodkadnasje napustiona{suprug,otacideda

DaniceRu`i} ro|.1942. Sahranajeuponedeqak,6.2.2012. godine,u12~asova,naGradskom grobquuNovomSadu.

Predrag Radosavqevi}Pe|a 18.12.1975-8.2.2000.

JovanaJezdimirovi}a

Godine prolaze, a na{a tuga duboko u grudima tebe ~eka, tra`i,zoveisawa...

iz^erevi}a

Tvojinajmiliji.

Hvala ti za svu qubav koju si nampoklawao,~uvamouspomenu natebe. Tvoji:suprugaRajka sadecom, ZoricaKaloper-Jezdimirovi} iKataDragojlov sadecom.

46131

46384

Tiuveksanama,amibezTebe!

Milo{uKokoli Tugajevelika,bratemoj.^uvam teusrcuodzaborava.

Da{kiPetrovi} ZdravkoKuqi} 2000-2012.

Tvojaro|enasestraBela izFrancuske.

Nosimoteusrcimaimislima.

odiskrenihprijateqa Ksenije i DudeGavanski.

^uva}ejeusrcu:unukLuka, sinZoran,snahaDubravka, prijateqBogdan,wenaMira i ostalarodbina.

Tvojaporodica. 46497

46492

46556

46554

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwipozdravdragojtetki

AD„Aroma�Futogiskrenosau~estvujeuboluporodice povodomsmrtina{egdugogodi{wegdirektora

Mari

nedeqa5.februar2012.

29

Osmog februara navr{ava se deset tu`nih godina otkakonijesanamana{voqeni

Pere[umara

odA}imaMarkeza saporodicom.

Posledwipozdravodradnikai saradnika. 46582

46580

Posledwipozdravdragojtetki

Obave{tavamorodbinuiprijateqedajepreminulana{a

MarkoRodi} 24.8.1939-8.2.2002. MaraMarijanac

Mari

1932-2012.

odweneDu{anke iDragana saporodicom.

Sahrana je danas, 5. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na CentralnomgrobquuFutogu. Posledwipozdravod:suprugaOste,}erkeRade isinaMilenka saporodicama. 46579

46581

Posledwipozdravdragojujnii baki

Vremekojeprolazinedonosizaborav.Nedostajenam Tvoja mudrost, plemenitost i vedar duh. Bio si na{ uzoriponos. Uspomena na Tebe je ve~na kao i na{a qubav prema Tebi.

3

SuprugaMirjana,}erkaBiqana, sinoviMilan iBogdan saporodicama.

[ E S T O G O D I [ W I  P O M E N

9.2.2006-9.2.2012.

314/P

Rajki[vowa

Obave{tavamorodbinuiprijateqedaje3.februara,u72.godinipreminula na{amilamama,babaita{ta

TatjanaTasi} dipl.ekonomistainformatike

od: Zore,@iletaiJovane.

Sve {to Gospod mo`e darovati qudskom bi}u, tebi je dao,jedina,najmilija,lepa,dobra,pametna,vredna,sve {tosmoimalinaovomsvetu,bilasinamti. O~ipla~u,srcaidu{etuguju,mitejo{uvek~ekamo. Ve~noneute{ni:tata imama.

46566

46141

Posledwipozdrav

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminulana{adraga

GordanaNikoli} ro|enaMi{i} Posledwiispra}ajjeuponedeqak,6.2.2012.godine,u9.45~asova,naGradskom grobquuNovomSadu.

Rajka[vowa

Rajki[vowa

Uvek}e{`ivetiuna{imsrcimaimislima.

1936-2012. odkom{iniceAnke saporodicom.

Sahrana je 5. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku. O`alo{}eneporodice: [vowa i Jovan~evi}.

Tvoji:}erkaVesna,unuke Nata{a iIvana izetZoran.

46547

46565 46567

Sa tugom u srcu opra{tamo se odna{edragetetke

Posledwipozdrav

Posledwi pozdrav voqenoj sestri

Pro{lojepolagodineodsmrti na{e dragemajke

Er`ebetRomi} Rajki[vowa

Rajke[vowa

Rajki[vowa

Uspomenunatebe~uvajutvoji sinovi:Marjan i @eqko.

ro|.Jovan~evi} Tvoji: Vojo,Rada, Qiqana iJelena.

odkom{ijeMilana[vowe saporodicom.

odsestreMareBogunovi} saporodicom.

46573

46570

46569

Sve{tobe{eleposvesatobom ode,beztebesamEr`i,ko~esma bezvode.

Obave{tavamorodbinuiprijateqe dajena{avoqenamajka,supruga, }erka,sestraibaka

@ivkoMun}an

Sne`ana Prebira~evi}

5.2.2002-5.2.2012. Sanamasiiposle10godina.

Nada,Jaca,Miwa,Koqa, Vawa,Vuk,Veqa iBiqa.

TvojBoki. 46336

46541

ro|.Badwarevi} 1963-2012. izgubilabitkusaopakombole{}u. Sahrana}eseobaviti6.2.2012. godine, na Gradskom grobqu u NovomSadu,u14.15~asova. O`alo{}enaporodica. 46543

tv program

nedeqa5.februar2012.

Новитаблоид НС

08.00 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Причеизкњижаре Портрет привредника Више од откоса Филмски програм:Наша земља Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Врелегуме Улови трофеј Акција Војвођанске вести лице с насловнице Војвођанске вести Филм:Прерушенажена

гости емисије су Изворинка Милошевић,певачица народне музике, Иван Милинковић и Перо Крзнанић,чланови групе „легенде”,и Џими Барка,певач поп музике. Уредници и водитељи:Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ1,14.00) 07.00 08.00 08.05 08.30 09.50 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.45 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.45 02.15 02.40

06.40 07.35 08.00 08.30 09.00 09.50 10.15 10.43 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30

14.45 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

Верски недељник Вести Цртани филмови Божић бата и чаробни пањ, филм Цртани филм Све о животињама кад зазвони Бразде Вести Зелени сат Центар света додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова ток шок тВ минијатуре тВ дневник Све(т)око нас тВ минијатуре дипломата,филм 2.део тВ дневник Живот ловац Војвођански дневник Спортска хроника грување ловац дипломата,филм 2.део Све(т)око нас Нови таблоид НС

кухињица (мађ) Српски екран,емисија МтВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Плаже шездесетих концерт плесног студија „Импулс“ ФлУоШ 2011.-„три прасета“ Програм за децу (слов) духовка (слов) емисија за село (слов) тВ Магазин (рум) Баразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Андреа гашпаревић-европска првакиња у шоу денсу, док.филм (рум)са титл.на српском Машкаре,емисијанарум.са титломнасрпски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) дечјифестивал„Веслка” (укра) Спектар (буњ) Македонско сонце Наука у пола сата (мађ) тВ дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) тВ Магазин (рус) Широки план (рус) тВ Спорт (мађ) Плаже шездесетих тВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.34 13.00 13.14 13.30 13.30 15.00 15.10 15.57 16.08 16.11 17.05 17.35 18.26 19.00 19.30 20.05 20.58 22.30 22.34 23.30 23.47 02.06 02.10 02.03 04.55 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести дизни на ртС 7ртс дана дневник тенис:Федкуп:Белгија-Србија,спортскипрограм тенис:Фед куп:Белгија-Србија,пренос Балканском улицом. Вести Сат гастрономад Вести Бела лађа ЗадњакућаСрбија ЗаборављениумовиСрбије Сасвим природно Слагалица дневник Бела лађа Ја имам таленат Вести Пацифик дневник егзит Вести (03.00,04.00,05.00) тенис:Федкуп:Белгија-Србија луд,збуњен,нормалан Бела лађа Верски календар

Јаимамталенат 08.20 09.15 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

рецептилауреравајоли Времејенамојојстрани документарнипрограм капри Најбољи лек Азбукародитељства Вести СедамНСдана лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Врелегуме Храна и вино Неон сити Времејенамојојстрани објектив Човеклав ево нас код вас Серијски програм објектив Инспектор Морс

07.30 Премијер лига:Манчестер Сити –Фулам 10.15 Шампионат:Бирмингем –Саутемптон 12.30 Холандска лига:Ајакс –Утрехт 14.30 Премијер лига: Њукасл –Астон Вила 16.30 Челси тВ 17.00 Премијер лига: Челси –Манчестер јунајтед 19.00 НБА:Бостон –Мемфис 21.45 руска кошарка: тријумф -Уникс 23.30 Шампионат: дерби –Нотингем Форест 01.15 Премијер лига:Челси –Манчестер јунајтед

МаркоМилановић иДејанаБајићпрвисуфиналисти трећег циклуса шоу програма,асвојеместоуборбиза награду од 100.000 евра потражиће још осам потенцијалнихкандидата. Водитељи:ИванаБајићи ВладаАлексић (РТС1,20.58)

06.00освета,07.00Ауто спринт,07.40Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт,10.00Шоу -Парови,11.00ретроспектива недеље,12.00Пипи шоу,14.00Зрно по зрно,15.00Фолк шоу,17.00ток шоу, 19.00Политикон,20.00Без цензуре,21.30Филмски програм,23.00У међувремену,04.00Филмски програм 08.00дечији програм,09.00Недељни магазин, 10.00кухињица,11.00култура тела,11.30У нашем атару, 12.00 травел клуб, 13.00 куда иде Војводина,14.00Бележница,15.00Бибер плус,15.30Спорт,16.30АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

СрПСкеСПортСке легеНде:

ЖаркоПаспаљ Жарко Паспаљ, један од најбољих европских кошаркаша,освојиоједваолимпијска сребра, једно светско и три европска злата у једној од најуспешнијих репрезентација. Аутор емисије је ДобросавГајић (РТС2,17.21)

00.40 01.16 01.38 02.16 02.31 02.46

Време одлуке дозволите.. тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Штоперица датум Верскикалендар Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник е-тВ траг у простору културако аресипе Српски источници Савремени писци Време телевизије Мегацунами у древна времена Првиснег Српске спортске легенде рукомет(ж)-Челенџкуп: Црвеназвезда-локомотива, преос датум Верски календар 75.годинаСимфонијског оркестрартС Недељом увече Портрети ликовна колонија ртС Јелен топ десет Викенд евронет рукомет(ж)-Челенџкуп: Црвеназвезда-локомотива Српске спортске легенде Првиснег Портрети ликовнаколонијартС Српскиисточници трагупростору

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВоА Слике живота Маратон Универзум Филм:Николас Никлби топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви кефалица Фуснота Серија Слике живота откопчано Филм:голи пиштољ лажи ме кефалица С.о.С откопчано Филм:Љубавна бољка Филм:Зеленопрсти Филм:голи пиштољ откопчано Филм:Зеленопрсти

07.45 08.00 09.00 09.26 09.30 09.45 09.57 10.18 10.25 10.34 11.00 12.00 12.30 13.00 13.25 13.59 14.14 14.56 16.07

19.30 19.37 19.46 20.00 21.00 21.38 22.00 22.47 23.18

Без цензуре С каквим се проблемима суочава здравство у Србији?гости:Гордана Козловачки,директорица опште болнице „Ђорђе Јовановић”у Зрењанину,Владимир Арсенић,један од сувласника приватне болнице „Свети Јован”,Вишеслав Хаџи–Тановић председник Удружења приватних лекара Србије и Дуња Циврић,председница Покрајинског одбора Синдиката запослених у здравству и социјaлној заштити Србије. (КТВ,20.00)

04.00 06.30 07.45 09.00 10.10 12.10 14.00 15.05 17.05 19.00 19.15 21.05

дођи на вечеру домаћин Жене галилео Филм:Под опсадом 2 Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм:кобра Филм:три амигоса Вести Филм:Путник 57 Филм:Индијана Џонс и последњи крсташки поход 23.30 кобра 00.30 Став Србије 01.30 топ спид

05.40 08.00 10.00 11.00 11.35 14.00 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.40 03.10

Индија Знање на поклон Цртани филм Вести Б92 два и по мушкарца Штребери Вести Б92 Филм:Мафијаш под стресом Вести Б92 Наша мала клиника СФрЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм:Јуче не умире никад Филм:Слатка освета УкључењеуБ92Инфо

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00

добро јутро Филм:Мали зелени Шопингхоличарке гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са леом киш Филм:Мој тата на одређено време Национални дневник Папарацо лов тренутак истине У рингу Филм:омиљени пар Филм:Ходај мушки Филм

ЖаркоПаспаљ

16.59 17.21 17.55

ДејанаБајић

dnevnik

c m y

30

18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.30

Побуна диносауруса Свемирски брод „Памо” слеће на Земљу. У њему су диносауруси чија је врста потпуно нестала са наше планете још пре 64 милиона година. Владари некадашње древне земље се враћају преко Универзума и док коначни мир није успостављен поставља се питање да ли доносе бољитак или уливају страх. (Хепи,12.50) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Недељно поподне Леа Киш Јокић вас позива да не пропустите јубиларно 500. издање емисије „Недељно поподне”. Преко 50 еминентих гостију из света естраде, политике, спорта, филма,књижевности ... (Пинк,16.00)

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли телешоп Барби у лабудовом језеру, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање телешоп Ввести Парови –уживо Вести телешоп Црна мачка бели мачор, филм телемастер Мој подвиг Парови –преглед недеље Парови –уживо Једна жеља,једна песма Парови –ноћ уживо Матрјошки Једна жеља,једна песма

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика,12.00Максимално опуштено,12.55Хит недеље,13.00Фокус,13.45топ шоп,16.00Здравље и Ви,17.00Фокус,17.40Инфо Пулс,20.00Фокус,20.40ФАМ,21.10Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 туристичке разгледнице,00.00Инфо Пулс,00.30Ауто шоп,00.40Фокус,01.10Ски Јахорина,01.40Веб џанк

07.00дечија серија,08.00555личности,09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље,14.00Акценти,14.15Волеј,15.00Изазови истине,15.30Серија,16.00 Акценти,16.30док.филм,18.00Акценти,18.15Извори здравља,19.00Путопис,20.30Само вас гледамо,22.30Акценти дана,23.00Филм

10.00 ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 документарни програм,17.45Филм,19.30ловци на змајеве,20.00доктор Ху, 21.00 е-тВр, 21.30 документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм:Парови

08.00Храна и вино,09.00Филм,10.30Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 до краја света, 12.30 Панорама општине Житиште,13.00Продукција мреже,14.00Агросфера,15.05Филм,17.00до краја света,18.00Иза сцене, 18.30Ноди,19.00Мозаик дана,19.30Храна и вино,20.00одговор,21.05тајни знак,22.00Мозаик дана,22.30Служба 21,23.00Филм

dnevnik

nedeqa5.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

16

31

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ ГРАНИЦЕ И МЕЂЕ

Пише: ЂуроЗагорац 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Све о псима Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна: Беба на послу Највећи губитник Породилиште Ургентни центар Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник

07.42 Златна кинотека: Место под сунцем, филм 09.39 ТВ календар 10.09 Ни да ни не 11.02 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Смоки и бандит 2, филм 17.25 Мир и добро 17.50 Баштованка 18.20 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.01 Све у 7!, квиз 20.51 Даунтаун Еби 22.05 Дневник 3 22.35 Хотел Вавилон 23.30 Недељом у два 00.35 Смоки и Банди 2, филм 02.15 Поаро 03.06 Скица за портрет 03.26 Баштованка

Уметност Русије Најгори послови у историји Звезде сребрног екрана Потрага за Северозападним пролазом Човекова историја Рим није изграђен за један дан Величанствени Тати Лондонска болница Импресионисти Најгори послови у историји Хитлеров омиљени племић Азијске монархије Убиство Анрија Сведок са балкона собе 306 Снимање рата Лондонска болница Импресионисти Најгори послови у историји

06.00 09.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Неш Бриџис Видовњак Краљевски болесници Филм:Лажов, лажов Филм:Супертанкер Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

07.50 Поп Пикси 08.50 Ружа ветрова 10.50 Краљ лавова 2: Симбин понос, филм 12.10 Бетовен, филм 13.50 Брзи и жестоки 3: Токио дрифт 15.40 Острво 16.30 Љубав је на селу 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Тесна кожа 3, филм 21.30 Љубав је на селу 22.30 ЦСИ Мајами 01.00 Астро шоу 02.00 РТЛ Данас 02.35 Студио 45

Ексклузив викенд Нови живот Нарциса Мујкића! Пошто се развео од Индире, загребачки се бизни смен у САД-у оже нио због држављанства, а фаталној Сари, бившој играчици Колоније, направио дете...Деми Мур на рубу живота и смрти... (РТЛ,17.40) УмаТурман

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Црни лепотан Божићни анђео Како је пропао Председников човек 2 Љубавни живот Будимира Трајковића Љубавно гнездо Деца шпијуни 3 Кил Бил, вол. 1 Еротски филмови

Деца шпијуни 3 Овога пута, породица Кортез мора заједнички победити старог непобедивог противника, Тојмејкера, док млада Кармен остаје заробљена унутар виртуалне видео игре... Улоге: Антонио Бандерас, Силвестер Сталоне, Карла Гугино, Алеха Вега, Дарyл Сабара, Рикардо Монталбан,ХоландТејлор Режија: РобертРодригез (Синеманија,20.00)

Кил Бил 2 Присећајући се срећног дана када је увежбавала своје скорашње црквено венчање, млада, некадашња супер истренирани плаћени убица, не жели да одустане од наума да убије преостала три члана банде који су је током генералне пробе венчања умало убили... Улоге: УмаТурман,Дерил Хана, Мајк Мадсен, Дејвид Карадине,ЧиаХиЛи,Семуел Л Џексон, Бо Свенсон, СидХејг Режија: Квентин Тарантино (ХРТ2,21.05) Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Мерлин Библија Портрет Цркве и места Кошуте: Миса, пренос Брат Иван Бонифације Павлетић - семе једног звања, док. филм 13.25 Шамони: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) спуст, снимак 13.55 Шамони: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) слалом, пренос 14.55 Олимпијски магазин 15.20Олимп - спортска емисија 16.00 Загреб Индорс - тениски турнир, пренос финала 18.20 Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - Ред Бул, пренос 21.05 Кил Бил 2, филм 23.15 Посебни додаци 23.55 Ноћни музички програм

08.35 09.05 09.30 09.55 10.40 10.50 11.00 12.00

06.40 08.20 09.50 11.15 12.55 14.35 16.05 17.40

КарлаГугино

06.00 07.40 09.05 09.30 10.55 13.15 15.15 17.05 17.35 19.40 20.05 22.00 23.35 00.20 01.45 03.25

Земља изгубљених Марс тражи маме Васпитање за почетнике Семи на путу око света 3Д 25 година Куће славних рокенрола Зашто сам у браку 2 Доушник Холивуд на снимању Трон. Легат Васпитање за почетнике Живот као такав Жив закопан Узвратни ударац Круг од осам Ђакузи - Временска машина Принц Пенсилваније

19.05 20.30 22.10 23.35 01.30 03.00 04.25

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Три слепа миша Спортске стране За сва времена Завера детелине Љубав и издаја Хистерија: Прича о групи деф лепард Убиство пута седам Необичан пар: Поново заједно Светилиште - Према роману Норе Робертс Прича Вернона Џонса Блеф слепог човека Град без невиних душа Спортске стране За сва времена Завера детелине

Поноћни каубој Пројекат Икс Дач Откуцаји срца Момак остаје на филму Позајмљивачи Не без моје кћерке Дани славе Пљачка Топла чоколада Еротски филм

АнтонијаСтупарЈуркин

08.10 09.05 10.00 10.55

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Нафта, зној и нафтне платформе Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Страствени риболовци Човек против рибе са Метом Вотсоном Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Иза решетака у туђој земљи Погранична полиција

08.30 09.30 10.45 12.00 13.15 14.00 15.00 16.00 17.00 19.30 22.00 23.30 00.30

Скијашки скокови Крос-кантри скијање Алпско скијање Алпско скијање Биатлон Скијашки скокови Биатлон Билијар Фудбал Фудбал Билијар Скијашки скокови Фудбал

11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05

Аге и бегови се лоше комбиновали

С

капитулацијом Италије 1943, позиција Косова и а већину територије и становништва препусте АлбаниМетохије се из темеља променила. Протерано је ји. Мотив су му била сазнања о албанском терору над више десетина хиљада Срба, значајно измењен Србима. национални састав, али Албанци су остали без заштитАнализу из Москве су лично Титу доставили су Вељника. Појавио се и партизански покрет, с новим присту- ко Влаховић, члан Комунистичке омладинске интернапом разграничења. У исто време, из Албаније, која је ционале, и Божидар Масларић, потпредседник Свеслоопет била у потпуном расулу, активиран је програм Ба- венског комитета. Они око граница с Албанијом помињу ли-комбатар организације донет 1939. Иза њега су стаја- и грехове Краљевине Југославије које је починила, кад је ле моћне аге и бегови, залажући се за стварања Велике извршила колонизацију у граничном појасу и тако повеАлбаније и етничко разграничења с три суседа. Идеје ћала проценат српског становништва. А, ево и предлога покрета прво су се примиле у Дреници, где је Шабан како отклонити грех: Југославија, ако се формира демоПолужа окупио групу од око двеста љутих присталица. кратска албанска држава, мора да поради на исправљаРастао је број партизана, којима је командовао Фадиљ Хоџа, али је и Шабан умножавао своје снаге. Победник се није назирао. Комунисти су први попустили. Упутили су Фадиља да преговара са Шабаном. Почетком 1945, кад је била очигледна победа комуниста, њему је понуђено да се са својим јединицама придружи партизанима и да заједно буду победници. За место помирења и загрљаја одређено је Подујево. Ту је Шабану предочено да са својих 4.000 ратника крене пут Београда, на Сремски фронт. То га је шокирало па је кренуо да ослободи – Приштину. Дошло је до жестоког окршаја. Шабан је имао велике губитке, али је успео да сачува језгро и увећа снаге на 10.000 бораца. На КиМ је отворен фронт после рата. Тито је 8. фебруара 1945. одлучио да се на КиМ уводи војна Балисти и после рата ратовали са чука управа! Уследиле су жестоке борбе, а у чишћењу терена страдао је и Полужа. Балисти су њу границе у корист Албаније и уступању рејона где се расули, али су неки, уз помоћ верних јатака, опстаја- живи компактно албанско становништво. У замену, Алли све до 1952. Ипак се власт у равници консолидовала банија може да уступи Скадар, који је 1912. заузела цри уследио је завршни чин 10. јула 1945. у Призрену: ногорска војска у рату с Турском, а у средњем веку су га „Народна скупштина КиМ једнодушно изјављује да изградили Немањићи. Лако је уочити да студија није бистановништво ове области, као и сви народи Југослави- ла производ потписаних, већ је срочена у режији Моје, није никад признавало окупаторско комадање Обла- скве. сти, те даје израза жељи целокупИма и доказа о томе да је југоног становништва Области да ова словенски партијски врх био И Тита је шокирао српски буде прикључена федералној Срспреман на план да КиМ стекне бији, као њен саставни део“. аутономију, али у Албанији. А премијер Милош Минић, Учесници у Призрену и део назашто није и реализован? У току када је пред нови устав рода заиста су славили, а незадоте комбинаторике огласили су се Југославије, усвојен вољници рафалима бранили ратминистри спољних послова вену резолуцију да ова област приликих сила, савезница: признају 1963, предложио укидање пада Албанији. Комунисти на се границе Југославије утврђене Покрајине Војводине и КиМ заиста су водили жестоке пре избијања рата. Аутономне области Косово Временом, дошло је до граборбе. Челни људи су били Срби ничне промене, али не између и Црногорци, али су за своју бори Метохија као сметње Југославије и Албаније, већ избу, обећаним референдумом, приза даљи развој Србије међу федералне Србије и аутодобили и неке Албанце. Наиме, номне области КиМ. Пред нови крајем 1943. предводници устаУстав усвојен 1963, другови из Приштине су захтевеничког отпора састали су се на тлу Албаније и усвојили вали да им Србија уступи општину Лешак јер ту је јеБујанску резолуцију. За циљ су прогласили да се, после дан погон „Трепче„ и у њему раде све Срби. Пошто свега, пружи могућност да се народ изјасни о томе у коприпада једној производној целини, и да се побољша јој држави жели да живи – Југославији или Албанији. национална структура комбината где доминирају АлКад је време за испуњење дате речи дошло, уместо плебанци, ово припајање има свој пуни смисао. Извршно бисцита, следи супротна политичка одлука. Резолуцију веће и Скупштина Србије су 1959. и озаконили овај су састављали и за њу гласали и српски комунисти, који захтев. су били главни у борби против окупатора и квислинга, а Огласио се и Милош Минић, председник српске влаовим обећањем сигурно придобили одређени број Албаде, с идејом да су сазрели услови да се у Србији укину наца. У ратним околностима нису стигли у Јајце, па ни и Покрајина Војводина и Аутономна област КиМ, као схватили дух АВНОЈ-а, правни и политички темељ Јусметња за даљи плански развој Србије. То је била бомгославије. Више су били под утицајем граничних комбиба, која је одјекнула у Новом Саду и Приштини, али и наторика, које су колале по партијским кружоцима а стишире. Зачудио се и Тито, како се таква једна идеја мозале су из Москве. А тамо се причало да мора доћи до гла зачети у Минићу, од кога се то најмање очекивало. ревизије југословенско-албанске границе. Један од водеИпак, Минић није трпео последице због овог испада. ћих српских комуниста Благоје Нешковић је, наводно, Напротив. заступао идеју да Срби тамо формирају један свој срез, Књигу Ђуре Загорца „КРВАВЕ МЕЂЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (Србија и Срби у њима)”, у издању „Досије студија”, можете по 400 динара наручити путем телефона 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa5.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

С пријатељима имате добре контакте и дружење вредно пажње. Емотивно и ментално нисте сасвим стабилни. Држите се само својих ставоваиприоритета,паћесвебитиОК.Уљубависедешава–љубав.

BLIZANCI 21.5-21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8-22.9.

5.februar2012.

Недељајекаостворенадасепосветитесвојојдецииукућанима.Нистеусвојојнајбољојфази,алибудитестрпљиви,нитонећедуготрајати.Самоопуштеноисоптимизмом. Вишесна.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Много тогавасинтересује,алине можете имати времена за све. Контактисиностранствомсуповољнии пожељни,алијеприсутнанедоследност.Штоможеданас,сутравећне морабити.

Иданасисутраможетесеодмарати, слушати музику и помало медитирати.Ослушнитесвојуинтуицију,уживајтеусвомтопломдому.Угодитесебикаконајбољеуметеиможете.Штадругопреостаје?!

Упућенистенадруге,напартнера идруштво.Таковремебржепролази. Креативни сте и имате много идеја. Пласирајтеихујавностјерћете наићи на истомишљенике. Неко васподржава,изсвегсрца.

Ангажованистеивикендом.Вредни,радни,активни.Ипак,немојтеда претерујете,дасенебисте и сувише потрошили.Побољшајтесвојимунитет,смиритеживцеидишитепуним плућима.Вишеспавајте.

NenaRadaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9-23.10.

[KORPION 24.10-23.11.

STRELAC 24.11-21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Повежите се с особама које су у могућности да зраче позитивно, да вас утеше и орасположе. На концу, томожебитиипартнердокогвамје стало. Самонемојтеништадраматизовати.

Краћи пут је занимљива солуција и решење. Посета широј родбини, пријатељима, такође. Викенд ће и онакоиовакобрзопроћи.Комуникација с децом, пословни планови и новеидеје.

Посветитесепартнеруипоставите као ослонац међусобног односа, раме за плакање, ако треба. Неке дилемесунавамадаихопределите и решите, утврдите будуће приоритетеиобавезе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уколикоиматебилокаквихздравствених проблема, требало би озбиљно да их схватите и посетите лекара. Можете сређивати и уређивати некретнине,званичнорегулисати пословестуђимновцем.

Прославите излазак Нептуна из вашег знака, с којим су отишле разноразнезаблудеинејасноће.Бићетемаштовитиупослу. Окруженисте млађим особама веселог духа, које учеодвас.

Данас немојте рано устајати из ��реветића. Дан је као створен за уживање и излежавање. Окружени сте љубављу, и ту више ништа не треба додати ни одузети. Недеља протичеуспореноиопуштено.

TRI^-TRA^

Дејвидопет на„секситрону” V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

снега , више зиМе

Evropa

-10

Madrid

NOVI SAD: Prete`no obla~no i vrlo hladno, povremeno sa slabim -10 snegom. Duva}e umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Rim Minimalna temperatura -12, a maksimalna oko -10 stepeni. London Sombor -10 VOJVODINA: Obla~no i vrlo hladno. Povremeno }e padati sneg, Kikinda -9 ali }e biti du`ih intervala suvog vremena. Duva}e umeren severozaCirih padni vetar koji }e stvarati sne`ne smetove na putevima. Pritisak izVrbas -10 nad normale. Minimalne temperature od -14 do -12 stepeni, a maksimalBerlin ne od -10 do -8. B. Palanka -10 Beч SRBIJA: Prete`no obla~no i vrlo hladno. Povremeno }e padati sneg, ali }e biti du`ih intervala suvog vremena. Duva}e umeren severozapad-9 Varшava Zreњanin ni vetar koji }e stvarati sne`ne smetove na putevima. Pritisak iznad S. Mitrovica -10 normale. Minimalne temperature od -14 stepeni na severu do -4 na jugoiKijev Ruma -10 stoku, a maksimalne od -10 na severozapadu do -1 na jugoistoku Srbije. Moskva PrognozazaSrbijuunarednimdanima: Prva dva-tri dana naredne -9 sedmice obla~no i vrlo hladno sa snegom. Najhladniji dan bi}e ponedeOslo Panчevo qak. Vi{e sne`nih padavina bi}e izme|u ponedeqka i utorka uz daqe po-9 St. Peterburg Vrшac ve}awe visine snega. Duva}e umeren severni vetar koji }e stvarati sne`ne smetove na putevima. UPOZOREWE: Sne`ni smetovi mogu prelaziti Atina Srbija dva metra, pa ovih dana nije preporu~qivo kretati na put! Beograd -9 Pariz Subotica

Kragujevac

-8

K. Mitrovica -3 Niш

-4

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija i daqe }e nepovoqno uticati kako na hroni~ne bolesnike tako i na sve osetqive osobe. Neophodna je adekvatna za{tita od niskih temperatura, kao i pove}ana pa`wa u saobra}aju.

10 5 4 -8 -5 -9 -15

Читаоци магазина „Хит” су на трон најсексепилнијегмушкарцанапланетивратилиенглеског фудбалераДејвидаБекама.ФудбалерЛосАнђелес тима „Галаксија” победио је глумце Рајана Гослинга иРајанаРејнолдса,којисунадругоми трећемместу,аБредлиКупер иЏејкЏиленхол се налазе на четвртом и петом. Кристијано Роналдо,којијенеколикогодинапроглашавансексепилнијимодсвихњихзаједно,нијечакнимеђу десет.Уизборујеучествовало1.000читалаца,ао првих20местаодлучивалисуистручњаци,пасу семеђу10најсексепилнијихнашлииРобертПатинсон,ТомХарди иЏониДеп. Магазин„Хит”јепознатпоистицањунајзгоднијих мушкараца сваке недеље, али ово је први путдасмонаправиликомплетнулисту.Нашичитаоцииекспертиимајуистанчанукус.Бекамдефинитивнозаслужујеовуласкавутитулу.Онима таленат,стил,сексепилихаризму.Женегаобожавају,мушкарцижеледабудукаоон,амисмоодушевљеништојенапрвомместу-изјавилајеуредницапознатогмагазинаЛусиКејв.

VIC DANA ПерсабилаугостимакодСосе.Пакујесе, спремаседапођекућиипита: –Мила,данисамштогодзаборавила. –Нисимила.Дабиштогодзаборавиламорала сиштогодугостеидонети-одговараСоса.

-9 -13 -7 -16 15 -3

Minhen

-9

Budimpeшta

-7

Stokholm

-7

SUDOKU

Upiшitejedanbroj od1do9upraznapoљa. Svakihorizontalni ivertikalnirediblok odpo9praznihpoљa (3h3)moradasadrжisve brojeveod1do9,kojise nesmejuponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

186 (-24)

Slankamen

234 (-20)

Jaшa Tomiћ

Apatin

248 (-28)

Zemun

276 (-15)

Bogojevo

215 (-33)

Panчevo

284 (-18)

Smederevo

460 (0)

Baч. Palanka 254 (-27) Novi Sad

214 (-31)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

171 (9)

S. Mitrovica

141 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (1)

Beograd

225 (-13)

STARIBEGEJ

Novi Beчej

332 (26)

Tendencija opadawa

Titel

220 (-26)

NERA

Hetin

56 (2)

TISA

76 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja


Dnevnik 5.februar 2012.