Recnik sanskritskih i srpskih reci - Branislava Božinovic

da je preterao, i kletvu ublaži rečima: "Kao što Sunce toplotom i svetlošću pročišćava prirodu, tako i ti, Agni, pročišćavaj sve ono što budeš plamenovima dohvatio!"

Bog Sunca, Surja, bog vetra Vaju i Agni obrazuju najstarije indoevropsko trojstvo. Žrtveni prostor ureñivanje po modelu trougla. Žrtvenici u temenima trougla simbolišu tri sveta: nebo, zemlju i atmosferu.

Svetovi se povezuju žrtvenim obredom, jedinstvom trojstva: oganj - žrtva - himna. Agni je agens, najdragocenija žrtva je piće besmrtnosti Soma, himna je reč: Vak - boginja govora i mudrosti Sarasvati, supruga boga Brahme. Oganj - žrtva - himna antropomorfizacijom postaju božansko trojstvo Agni - Soma -Sarasvati.

I danas se u Indiji dva puta dnevno izvodi žrtveni obred: agnihotrah, izlivanje mleka ili rastopljenog maslaca u oganj ognjišta radi očuvanja porodične kohezije i njenih veza sa univerzumom. Od ognja sa domaćeg ognjišta uzima se ugarak radi paljenja vatre za obred venčanja ili prilikom nastanjivanja novog doma. Soma je nestala, ali potraga za besmrtnošću nije prestala. Vak - Sarasvati očuvala se u brižljvo čuvanom sanskritu da bi se njime čuvalo i sačuvalo milenijumima stvarano duhovno blago neizmerno kreativnih Indoarijaca. Bhakti pokret, lični odnos sa izabranim bogom, zasnovan na vedskom poimanju Agnija kao najintimnijeg dela bića, uklopiće se u široku reku indijske religioznosti. Novo nije zatiralo staro, ono se na njega naslanjalo i bogatilo ga. Indija je zemlja velikog znanja i najdužeg pamćenja u kojoj niko nikome nije prevrtao jezik u grlo da bi ga ućutkao kao što je hrišćanstvo postupalo sa bogumilima. Mislioci nisu proganjani i spaljivani na lomači, knjige nisu uništavane, niko nikoga nije nazivao jeretikom i sektašem, raskoljnikom. Ovih reči nema u sanskritskom rečniku, oni su hrišćanska specijalnost, dopuna svetskog vokabulara novim pojmovima, najzaslužnijim za radikalno iskorenjivanje politeističke tolerantosti. Sve što je u Indiji nastalo bilo je autentično. Ona je džinovska akumulacija kompleksnog kulturnog nasleña. Njena svetlost obasjaće Istočnu i Jugoistočnu Aziju. Veliki evropski pesnik nasloviće pesmu posvećenu Buddhi: "Svetlost Azije".

Onoga koji je željan susretanja sa univerzumima mišljenja onaj koji ima iskustvo treba da upozori na važnost redosleda susretanja. Prirodno je poći od prostijeg i ići ka složenijem, zato treba početi sa svetim knjigama monoteista, s posebnim osvrtom na Stari zavet. U njemu je sve prosto i jasno da prostije i jasnije ne može biti. Velika metla malog semitskog duha počistila je obilje ideja i problem zavisnosti čoveka od univerzuma i smisla njegovog postojanja redukovala na odnos: JHWH - narod Izrailja: jedan bog izabran od strane jednog naroda i jedan narod izabran od strane izabranog boga. Kako jedan svemogući i svevideći bog ne može biti lišen odgovornosti za zlo, njemu je suprotstavljen drugi bog, bog zla, Satana, čime je misaoni sistem velikog Arijca Zaratustre neoprostivo vulgarizovan. Za razliku od Indijaca koji su rano spoznali sve spoznatljive istine spoznajući da ima istina koje nikada neće biti spoznate, Semiti su bili uvereni da je njima bilo dato totalno spoznanje, mada su na sva pitanja za koja nisu imali odgovore i na ona za koje nema odgovora odgovorili: "Tajni su putevi gospodnji!"

Semitska vera je vera bez pogovora. Umesto demokratskog politeističkog panteona, monoteizam je na nebesa preslikao najogavniji ovozemaljski oblik vladavine jednog neprosvećenog apsolutiste. Običnom čoveku dopušteni su grešnost, poslušnost i pokornost, kako to, inače, biva u apsolutističkim sistemima.

Najgore su prošli i najgorima se pokazali oni koji su svoj politeizam trampili za tuñi monoteizam. Religija treba da oplemeni čoveka, da od njega načini boga, monoteističke religije su istorijski krvoloci; one, zapravo, i nisu religije, inače se papa ne bi izvinjavao, uz napomenu, razume se, da izvinjenje ne može da važi, jer se izvinjenjenjem ne menja duh bilo koje religije. Samo onaj neobavešteni po pitanju svoga i tuñeg, nauman da sledi put svojih predaka od juče - za Srbe, na primer, to je kao kad se deset stogodišnjaka uhvati za ruke - samo taj može, iz neznanja, da ostane monoteista.

Od 1028 rgvedskih himni, oko 220 posvećeno je Agniju i Somi, većina ostalih drugim bogovima panteona, no, ima nekoliko, rodno mesto filozofije, i jedna meñu njima od 9 strofa, sa istim završnim stihom: "Ko je bog kome treba da služimo žrtvom?" "Ko je prvi, taj koji je postao... da li je po svojoj moći.... ili po čijoj je moći postao jedini vladar... po kome su učvršćeni moćno nebo i zemlja... po kome duh prožima vasionske prostore... na koga obe vojske, kolebljive u duhu, pogled upiru...." itd.

Filozofska skepsa, mudrost i širina duha prvih rišija, autora himni, ostaće trajno obeležje indijske misli i poštedeti Indiju od sramne i opake monoteističke isključivosti. Neko će reći da nisu umeli, nisu 16