SVET
ARHITEKTURA I TEHNOLOGIJA Tekst i foto: Aleksan dar Jocić
Jedan od najvažnijih nusprodukata informatičke revolucije je multidisciplinornost u skoro svim oblastima nauke, tehnologije i umetnosti. Nove tendencije u tehnologiji građenja, projektovanja i proizvodnje materijala u građevinarstvu i arhitekturi takođe su začete u tom prostoru, već tipičnom za proizvodnju u XXI veku, negde između standardnih inženjenerskih i naučnih disciplina. Neki od materijala i tehnologija koje će biti pomenute u ovom tekstu već su poznate dugi niz godina, ali stalna unapređenja obećavaju primenu mnogo razgranatiju nego do sad. Već se nazire da će u relativno skoroj budućnosti mnogi od elemenata i postupaka građenja biti zamenjeni proizvodima rođenim u XX i XXI veku. MATERIJALI Beton Najdrastičniji talas inovacija preživljava jedan od najstarijih građevinskih materijala, beton. Trenutno postoje dva glavna pravca promena, jedan okrenut unapređenju standardnih karakteristika betona i drugi, dodavanju potpuno novih svojstava naizgled potpuno nespojivih sa prirodom betona. Transparentnost betona je trenutno hit u mnogim laboratorijama koje se bave njegovom tehnologijom. Trenutno postoje tri proizvoda koja na više-manje uspešan način omogućavaju betonu propuštanje svetla. U javnosti se najviše pominje proizvod firme LiTraCon (www. litracon.hu), sa sedištem u Mađarskoj. Samo ime jasno govori o svojstvima proizvoda. Light Transmitting Concrete (bukvalni prevod: svetlo-prenosni beton) zaista nije „providan”, transparentan, sam po sebi. Jedan od sastojaka, optička vlakna, prenose svetlost i informacije koje svetlosni zraci nose s jedne površine ka drugoj. Tehnološki postupak je jednostavan ali i osetljiv. U dugačke i uske kalupe lije se sloj betona finijeg, sitnijeg agregata, zatim se postavljaju optička vlakna ( u pravcu jedne ose koja će i predstavljati pravac prenos svetla). Postupak se ponavlja i najzad se gotova greda seče u blokove, 60 x 30 cm i debljine 2,5–5,0 cm. Jedno od ograničenja jeste što su to blokovi a ne smeša, pa veće površine moraju biti zidane, uz upotrebu epoksidnih veziva i malterom ispunjenih fuga. S druge strane, pogodnost je da može da prenosi svetlo čak i do 20 metara bez većih gubitaka (karakteristika optičkih vlakana). Možda se još više može očekivati u budućnosti od drugog proizvoda sa sličnim aspiracijama, Pixel Panel. Bill Price, profesor Univerziteta u Hjustonu, SAD, nekadašnji direktor OMA za istraživanje i razvoj, pokušao je, kao početni korak, da razloži sastojke betona, prouči
svaki ponaosob i svaki transformiše, odnosno zameni materijalom koji može doprineti transparentnosti. U ovom slučaju korišćeni su polimeri i lomljeno staklo. Međutim, proizvod je za sada je na nivou prototipa. Propustljivost svetla Pixel Panela je 25–35 %. U drugom pravcu razvoja tehnologije betona, veliki uspeh postignut je u unapređenju postojećih karakteristika betona. Lafarž (http:// www.LaFarge.com) je poslednjih godina razvio dva proizvoda koji su već omogućili značajan pomak u projektovanju i izvođenju. Prvi je Ductal (www.ductal-lafarge.com), visokokvalitetni beton razvijen u saradnji sa Bouygues (izvođačkom firmom) i Rhodia Group (hemijskom kompanijom), koji je prvi put korišćen u Seulu 2002, na konstrukciji pešačkog mosta arhitekte Ricciotija. Familija Ductal betona sastoji se od tri proizvoda s metalnim vlaknima (noseće konstrukcije), zatim noseći vatrotporni i poslednji sa organskim vlaknima, primenljiv za zidne panele, nadstrešnice i slične lakoopterećene konstrukcije ili one koje nisu noseće. Ductal, prema Lafaržovim testovima, 4–8 puta više nosi na pritisak i ima mnogo veću elastičnost od običnog betona, što eliminiše ili svodi na minimum upotrebu armature. Debljine prefabrikovanih nosećih betonskih elemenata takođe mogu biti drastično smanjene. Jos jedan proizvod Lafarža vredan je pominjanja. Agilia je betonska smeša koja ne zahteva vibriranje već je u neku ruku samoravnajući beton, pogodan za komplikovane instalacije. Takođe, odsustvo potrebe za vibriranjem betona skraćuje vreme izlivanja i radnu snagu. Proizvod je veoma amorfan i praktično se konsoliduje usled sopstvene težine. Plastika Ove godine obeležava se stotinu godina otkrića plastike, ali se može reći, iako je veoma zastupljena u mnogim industrijama i proizvodima, plastika je tek na pragu svoje pune afirmacije u arhitekuri i građevinarstvu. Plastika definitivno ima budućnost, ako ni zbog čega drugog onda zbog tužne činjenice da je planeta već zagušena plastičnim otpadom koji se na neki način mora reciklirati. Savremeni proizvodi primenjivani u građevinarstvu jesu plastike koje su u sve većoj meri proizvod reciklaže postojećih, odbačenih plastika. Većina je odavno poznata kao akrilik (pronađen tridesetih godina XX veka), polikarbonati (krajem pedesetih) ili ETFE (fluopolimer, etilen tetra-fluoroetilen, početkom sedamdesetih). Međutim, mnogobrojna i stalna unapređenja čine ih aktuelnim i proširuju mogućnosti njihove primene. Akrilik paneli ili polikarbonat paeli, kao recimo Lightblock, proizvod firme MB Wellington Studio (www.lightblocks.com) ili Eco-resin, napravljen na bazi kopoliestera firme 3-Form sa visokim procentom recikliranog sadržaja (www.3-form.com),
133