Časopis učenika MTŠ “15.maj”
Učenik naše škole osvojio nagradu „11.januar“
PETNAESTICA 27.1.2014. Godina izlaženja: LXXIV, Broj: 148, cena: 0 din.
Prvo mesto na IEESTEC konferenciji
GMO SMRT ILI ŽIVOT?
Dušan Stojiljkovid, učenik M44 i Dušan Nikolid, učenik M31, po izboru publike osvojili prvo mesto na 6. IEESTEC konferenciji održanoj na Elektronskom fakultetu u Nišu. Bravo!
Kako su se žene sređivale nekada?
Tibor Jona: “Deco knjige i samo knjige” “Vaši drugari iz škole imaju tako dobar marketing za svoj bumerang da bi im na tome mogle pozavideti i ozbiljne firme. Što sve skupa ostavlja utisak da ima nade za našu zemlju.”
Plus: Prof. Bojan Milojkovid: „Vreme je donelo drugačiju decu“, Natalijina Ramonda simbol ili nešto više?, Pitanja čitalaca...
Postani i ti deo MTŠ „15.maj“. Ukoliko voliš tehniku, računare, robote i ostale vannastavne aktivnosti onda je MTŠ „15.maj“, pravi izbor za tebe!
Sledede smerove nudimo: 1. Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 2. Tehničar za robotiku 3. Mehaničar grejne i rashladne tehnike Više informacije o profilima i ostalim vestima iz škole na našem sajtu: www.mts15maj.edu.rs
SADRŽAJ:
Redakcija: Glavni i odgovorni urednik:
Da li ste znali!? ........................................................................................ 5.
Jovan Milid
Vesti iz škole .............................................................................................6.
Urednik izdanja:
Tehno Twice .................................................................... ...................... 19.
Milica Stankovid
GMO- smrt ili život? ............................................................................... 21.
Foto saradnik: Stefan Nedeljkovid
Kucamo na vrata zaboravljenih asova .................................................... 23. Znakovi pored puta ............................................................................... 25.
Stručna pomod:
Zašto ljudi viču? ..................................................................................... 26.
Nađa Đorđevid
Trinaest izgovora za pušenje................................................................... 27.
Slavica Stolid
Natalijina Ramonda ............................................................................... 28.
Autori:
Priči ovoj nema spora............................................................................. 29.
Vučko Stankovid
O sažaljenju i čovekoljublju..................................................................... 31.
A.M.
Kako su se žene ulepšavale 30-ih godina..................................................33.
Anita Abedinovid Tijana Dimitrijevic
Duga ...................................................................................................... 34. Polarna svetlost Aura ............................................................................. 35.
Kristina Stolid Dušan Stojiljkovid
Blic intervju: Tibor Jona .......................................................................... 37. Intervju sa profesorom........................................................................... 39.
Dušan Nikolid Tijana Đergovid Antid
Stručni tekstovi ..................................................................................... 41. Radovi učenika........................................................................................ 51.
Bojana Jovanovid Ljubica Miladinovid
Sport plus ............................................................................................... 54. Verski putokaz........................................................................................ 58.
Vesna Jeremid
Just kidding ........................................................................................... 60.
Lazar Radulovid
Putokaz ................................................................................................. 62.
Nenad Cvetkovid Politikin zabavnik- dodatak
Music room ........................................................................................... 66. Rynway ................................................................................................. 67.
Anonimni autor
Čita se, piše se ....................................................................................... 70.
Štampa: M- Kops Centar, Niš
Pisma čitalaca ......................................................................................... 71.
www.mts15maj.edu.rs/casopis.html
www.facebook.com/petnaestica
Dragi naši,
Najava broja:
Redakcija lista „Petnaestica“ je jako puno radila na spremanju ovog broja. Kao što i sami vidite časopis je potpuno redizajniran u skladu sa trendovima koji vladaju u novinarskom svetlu u regionu. Iako je zima u jeku, moramo priznati da nam ovaj raskoš zimskih boja savršeno odgovara. Očekuje nas tmurno nebo i dosadan sneg, ponekad i divan sunčan dan, ali uvek možete odabrati toplinu doma, prijatno vreme provedeno uz čašu vina, filmove, omiljene knjige i muziku. Odvojite deo dana samo za sebe i prepustite se uživanju. “Petnaestica” je uvek sa vama. U novom broju pročitajte intervju sa Tiborom Jona, zaposlenim u KPMG firmi u Beogradu, pročitajte najnovije vesti iz naše škole, a nasmejte se uz određenu dozu viceva. Jedan od ključnih razloga zašto naš časopis postoji 74 godina, je taj što slušamo želje čitalaca i zato što ne izmišljamo, ne montiramo i ne bavimo se tračevima. Jednostavno, može nam se verovati.
Do slededeg broja, Urednici
Karikatura broja
Naslovna strana...
Da li ste znali da... ... da je prva zvanična košarkaška utakmica odigrana 20. januara 1892. ... da su šah u Evropu doneli Arapi koji su 711. godine zagospodarili Pirinejskim poluostrvom. ... da prvi i jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu, od 1. do 3. Juna 1892. godine ukupno 31 sat, nije zabeležila nijedna fotografska kamera ili, bar, ne postoji nijedna do danas sačuvana njegova fotografija, iako je bio na prijemu kod kralja Aleksandra Obrenovida, gde je dobio orden Svetog Save. ... da se u SAD svakoga dana u proseku pojede 720 ari pice. ... da Italijani Mikija Mausa zovu Topolino, a da mu je prvobitno ime bilo Mortimer. ... da je pravo ime glumca Džona Vejna bilo Merion Morison. ... da je prvi prodani predmet sa bar-kod oznakom bio paketid žvakadih guma 1974. ... da Ginisova knjiga rekorda drži rekord kao najčešde kradena knjiga iz knjižara
Nemoj da pričaš!? Ružni ste? Puževi pomažu!
Mačke u ulozi poštara!
Poznato je da mnogi za lepo lice daju sve, ali da li mogu i rad sa puževima? Po ceni od 250 dolara, u jednom salonu lepote u Tokiju, prekride vam lice puževima i pustiti ih da slobodno gmižu, a sve to u cilju lepote. Navodno, sluz puža je prepuna antioskidanta i sastojaka koji su fantastični za vašu kožu. Tretman, stoga uključuje slobodnu šetnju puževa po licu, a onda i elektrostimulaciju kože, kako bi „serum“ ušao što dublje u pore. Pa sada vidite da li možete to da podnesete!
Jedan grad u Belgiji je 1897. zaposlio nekoliko mačaka koje su trebale da raznose poštu po gradu. Svi mediji su brujili o toj priči, a nažalost ova ideja nije urodila plodom bududi da mačke niko ne može ukrotiti pa ni poštari! No, možda baš vaša maca iz komšiluka bude prvi srpski poštar! Mašinstvo kao osnova! Jedan američki filozof, nije mogao da podnese život filozofa te je u 53 godini upisao Mašinski fakultet i kao pravi brucoš krenuo na studije! Sredno, čiko.
Školske Vesti
Učenici naše škole na Nacionalnoj Alumni Konferenciji Dušan Stojiljkovid i Jovan Milid, bili su deo prve nacionalne alumnize.rs konferencije. Konferenciju je organizovala organizacija "Dostignuda mladih" i "Alumnize.rs" uz finansijsku podršku Ministarstva finansija i privrede, Ministarstva omladine i sporta i USAID-a. Konferencija je trajala dva dana i bila je “ BILO JE JAKO LEPO”- IZJAVA UČESNIKA KONFERENCIJE.
održana u Kragujevcu, centru Srbije. Uz druženje, razmenu informacija i zabavu, učesnici – bivši polaznici programa Dostignuda mladih i predstavnici lokalnih
Alumni konferencija
kancelarija za mlade, Centra za stručno usavršavanje Kragujevac, AIESEC-a, i drugi imali su priliku da učvrste kontakte i dobiju ideje za nova dostignuda. Tokom dvodnevne Konferencije organizacija je ugostila govornike čiji uspesi motivišu i podstiču učenike da ulažu u znanje i kontakte na putu ka uspehu!
ŠKOLSKE VESTI
Naša škola na multikulturalnoj večeri UNESCO-a
Dva bumeranga koje proizvode učenici naše škole poslati su za SAD, gde je avgusta ove godine održana multikulturalna nod na Univerzitetu u Konektikatu. Naša zemlja je imala svoju predstavnicu koja je razne proizvode iz naše zemlje nosila u SAD ne bi li ih poklonila stranim državljanima iz celog sveta. Dva bumeranga iz naše škole poklonjena su jednoj devojci iz Australije, koja inače radi sa aboridžanima. Konektikat je savezna država SAD, koja se nalazi u njenom severoistočnom delu. Površina Konektikata je 14.371 km², a broj stanovnika po popisu iz 2000. je 3.405.565. Glavni grad je Hartford.
Naši bumeranzi u SAD Učenici M34 napravili sajt za svoje odeljenje Učenici odeljenja M34, Jovan Milid, Vučko Stankovid i Stefan Nedeljkovid, napravili su sajt za svoje odeljenje. Sajt koriste da bi lakše učili i savladali gradivo iz svih predmeta u školi. Lekcije koje učenici postavljuju na svoj sajt su manje obimne nego u udžbenicima. Na taj način drugovi iz odeljenja dobijaju mogudnost da lakše nauče gradivo. Da mediji znaju za prave priče dokaz je i ovaj slučaj. „ Drago nam je što su novinari želeli da sastave reportažu o nama, iako je ponekad zamorno snimati. Prvi put smo se pojavili u lokalnim novinama "Narodne novine", zatim smo krenuli svoje pojavljivanje na Radioteleviziji "Belle amie" i Medijskom javnom servisu RTS. Posle su usledila ostala snimanja“- izjavili su kreatori sajta.
Školske Vesti MTŠ „15.maj“ u Privrednoj Komori Srbije
Preduzetnici se ne rađaju, ved stvaraju – zajednička je poruka koju su 25. septembra preneli predstavnici državnih institucija, koorporativnog sektora, međunarodnih organizacija, Evropske komisije, nastavnika i asocijacija preduzetnika na panel diskusiji “Značaj preduzetničkog obrazovanja u kreiranju promena društva” održanom u Privrednoj komori Srbije. Direktor naše škole Aleksandar Stevanovid i dvojica učenika trede godine: Stankovid Vučko i Milid Jovan, bili su deo ove diskusije. Ova diskusija je realizovana uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj „USAID“, fondacije Friedrich Ebert, Ministarstva privrede i Privredne komore Srbije, i centralni je nacionalni događaj Evropske nedelje malih i srednjih preduzeda kojom koordiniše Evropska komisija. Između dva panela više od 160 učesnika potpisalo je dokument sa setom preporuka za institucionalnu podršku preduzetničkom obrazovanju koje de biti prosleđeno svim relavantnim institucijama u zemlji zaduženim za promovisanje preduzetničkog duha i sprovođenje obrazovnih programa iz oblasti preduzetništva. Na panelu su govorili: Zdravko Jelušid, Privredna komora Srbije Nina Samardžid, Ministarstvo privrede Snežana Klašnja, Ministarstvo omladine i sporta Ljubiša Antonijevid, Ministarstvo prosvete Simone Baldassarri, Evropska komisija Susan Kutor, USAID Diana Gligorijevid, udruženje Poslodavac Svetlana Kisid, UO Dostignuda mladih u Srbiji Miroslav Miletid, NALED Darko Budeč, BUCK
Školske Vesti Učenik naše škole osvojio II mesto na nacionalnom takmičenju Nacionalno takmičenje „Poslovni izazov“ u organizaciji organizacije „Dostignuda mladih“ održano je 25. i 26. septembra u Beogradu. Dva učenika trede godine Vučko Stankovid i Jovan Milid bili su takmičari na ovom takmičenju. U sredu 25.9.2013. je učenicima dat “izazov” da kreiraju biznis plan za proizvod ili uslugu koji bi bili plasirani za vreme Olimpijskih igara 2016. u Rio de Žaneiru i tako iskoriste povoljan poslovan trenutak za sticanje profita. U četvrtak 26. 9. 2013. su svoje biznis planove i prezentacije predstavili stručnom žiriju koji je izabrao najbolje. Tim broj 12 u kom je bio i naš učenik Jovan osvojio je drugo mesto na ovom takmičenju idejom o izgradnji starog srpskog restorana na periferiji Brazila. Organizacija Dostignuda mladih u Srbiji ved pet godina realizuje takmičenja “Poslovni izazov” u gradovima širom Srbije. Ove godine, članovi tri prvoplasirana tima sa regionalnih takmičenja održanih u Leskovcu, Čačku, Novom Sadu i Beogradu učestvovali su u nacionalnom finalu. Timu broj 12. u kojem je bio i naš učenik nagradu je ispred Ministarstva Privrede uručila Katarina Obradovid Jovanovid, a gostima i takmičarima su se obratili i Svetlana Kisid, predsednica upravnog odbora „Dostignuda mladih“, Evropski predstavnik iz Brisela i mnogi drugi.
Školske Vesti
Održana debata „Srbija u EU“- Za i protiv
Organizacija „Protecta“ održala je debatu „Evropska Unija- Za i protiv“ u kojoj su učestvovali i učenici naše škole. Debata je počela izlaganjima govornika na dva osnovna pitanja: 1. Evropska Unija- osnovni principi i 2. Razvoj EU kroz vreme. Nakon ove teme usledile su teme: Srbija u EU i mladi u EU. Posebna pažnja posvedena je ekonomiji naše zemlje i poboljšanju standarda u našoj zemlji. Tim protiv Evropske Unije činili su: Dušan, učenik odeljenja M21, Aleksa, učenik odeljenja M21 i Nemanja, učenik odeljenja M41, dok su tim za Evropsku uniju činili: Antonela, učenica odeljenja M44, Stefan, učenik odeljenja M34 i Jovan, takođe učenik odeljenja M34. Nakon sat vremena veoma oštre debate, publika je izabrala pobednika, a to je u ovom slučaju bio tim protiv Evropske Unije. Voditelj debate bio je učenik naše škole Nemanja Trifid, a mentor timovima bila je prof. filozofije Tijana Đergovid Antid.
Školske Vesti
MTŠ „15.maj“ posetila Kulinu
Početkom oktobra, u okviru Dečije nedelje, Učenički parlament naše škole pokrenuo je humanitarnu akciju namenjenu Domu za smeštaj odraslih lica- „Kulina“. Putem medija i društvene mreže „fejsbuk“, članovi UP-a uputili su apele svim niškim školama i građanima Niša. Nakon gotovo mesec dana, koliko je trajala akcija pod sloganom „Dobro čini i ne brini“, 06. novembra članice Učeničkog parlamenta Gacik Antonela i Stankovid Milica, zajedno sa članicom Učeničkog parlamenta Pravnoposlovne škole iz Niša Ranđelovid Anđelom, dostavile su sakupljenu garderobu Domu Kulina. Dobra volja i humana priroda spojile su dve škole u zajedničkom cilju-ne zaboraviti ljude sa specijalnim potrebama! „Dve škole, MTŠ „15. maj“ i Pravno-poslovna škola, zajedničkim trudom uspele su da usrede ove ljude. Po dolasku u Kulinu i srdačnog dočeka od strane direktora, njegovih saradnika i medicinskog osoblja, saznale smo sve o istorijatu ovog mesta“izjavila je Antonela. „Dočekani smo kako se samo poželeti može... Na rastanku smo dobili poklone u vidu svednjaka, privezaka, ukrasa i crteža koji su štidenici Doma sami napravili. Niko od nas nije ostao ravnodušan zbog činjenice da je toliko ljudi sa posebnim potrebama smešteno u ovu ustanovu. Ono što nas je dočekalo nespremne jeste njihovo iskreno gostoprimstvo i neizmerna radost koju su nesebično podelili sa nama. Rekla bih da su to najiskrenija bida, radost i osmeh na njihovim licima učinili su da shvatimo koliko smo mi zapravo blagosloveni“- izjavila je Milica.
Školske Vesti
Učenici naše škole na regionalnom izazovu
Učenici trede i četvrte godine naše škole bili su deo takmičenja „Poslovni izazov“ u organizaciji organizacije „Dostignuda mladih“. Učenici naše škole pomešali su se u timove sačinjene od 22 škola sa teritorije jugoistočne Srbije (opštine Aleksinac, Knjaževac, Kuršumlija, Leskovac, Medveđa, Niš, Pirot, Prokupllje, Surdulica i Vlasotince). Oko stotinak učenika takmičilo se 14. novembra u prostorijama hotela „Hajat S“ u Leskovcu. Učenici grupisani u timove imali su zadatak da osmisle proizvod ili uslugu koja de biti namenjena starijim osobama i doprineti njihovom boljem uključenju u društvo.
Obeležen Dan Borbe Protiv Side
Učenički parlament naše škole je, tradicionalno, obeležio svetski Dan borbe protiv side. Ove godine učenički parlament je želeo da napravi edukativni dan. Prvi deo obeležavanja ovog značajnog dana bio je u pano prezentaciji, koju su radile naše učenice. Drugi deo obeležavanja, protekao je u gledanju dokumentarnog filma, koji su radili učenici naše škole. Učenički parlament ved nekoliko godina veoma uspešno radi i organizuje ovakve i slične manifestacije. Učenički parlament uspešno sarađuje i sa drugim školama kako u gradu, tako i u ostatku Srbije. Ovogodišnje obeležavanje svetskog Dan borbe protiv side je osmislila, organizovala prof. Ana Radulovid u saradnji sa prof. Tijanom Antid.
Školske Vesti Učenici naše škole osvojili I mesto na IEESTEC konferenciji
Učenici naše škole, Dušan Stojiljkovid i Dušan Nikolid, uz pomod prof. Biljane Nikolid, napravili su projekat na temu Lego robota. Oni su tim projektom, po mišljenju publike, osvojili prvo mesto na ovogodišnjoj šestoj studentskoj konferenciji “IEEESTEC 6th Student project conference“. Šesta studentska konferencija “IEEESTEC 6th Student project conference“ održana je 28. novembra 2013. Na sastanku u dekanatu, organizatori konferencije su pozdravili goste i zahvalili se svim učesnicima na učešdu. Naša škola je,pored nagrađenog projekta, konkurisala sa još jednim projektom. U pitanju je odeljenski sajt odeljenja M34, koji ovog puta nije dobio nijednu nagradu, ali je bio vidno zapažen. Ukupni broj radova na konferenciji je bio 41, što je do sada najvedi broj. Iz godine u godinu raste broj obrazovnih institucija koje se priključuju ovoj manifestaciji. Pobednici su birani u nekoliko kategorija. Čestitamo našim pobednicima!
Školske Vesti
Održana prezentacija o globalnom zagrevanju
U okviru ekološke sekcije, učenici naše škole su
.
održali predavanje na temu globalno zagrevanje. U saradnji sa prof. hemije Irenom Nikolid, učenici su prvo putem pano prezentacije ukazali na opasnost globalnog zagrevanja, a zatim su putem prezentacije na
“ MORAMO PODIĆI SVEST O ZAGAĐENJU”- ZAJEDNIČKA PORUKA PREDAVANJA
projektoru, objasnili značaj rešavanja ovog velikog problema. Nakon stručnog dela, profesori i učenici su zajedno sarađivali u okviru radionice, čime su gradili zajednički timski duh. Bududi da je sama radionica osmišljena kao mini takmičenje, najbolji tim je osvojio i simboličnu nagradu. Moderatori predavanja su bili učenici četvrte i učenik trede godine. U zbornici škole, učenici su i premijerno prikazali svoj film „Ekološka priča“, koji se sudedi po komentarima jako dopao ostatku škole. Prema planovima za naredni period, ova sekcija planira akciju čišdenja školskog dvorišta, kao i mnoge druge akcije.
Školske Vesti
Uveli smo E- biblioteke
Krajem prvog polugodišta, učenici naše škole su dobili e kartice, preko kojih mogu uzimati knjige iz biblioteke. Zahvaljujudi prof. Oliveri Hasanovid Kajganovid i timu Evok nadalje de plastificirane kartice zameniti dobro poznate kartone. U okviru projekta, studentski tim Evok razvio je poseban softver kojim je omogudena efikasna katalogizacija knjiga. Softver je rađen po svetskim standardima, tako da zadovoljava kako vizualnu jednostavnost, tako i veliku brzinu obrade podataka. Interfejs je izdeljen na ključne segmente kako ne bi opteredivao korisnika trenutno nepotrebnim sadržajem. Formirana je i baza podataka o svim postojedim knjigama. U svakom trenutku, mogudi su pretraga, izmena i štampanje podataka iz baze, čime je eliminisana potreba za vođenjem ručne evidencije. Knjige su obeležene jedinstvenim bar-kodovima tako da je proces izdavanja znatno ubrzan i pojednostavljen, a štampanje kodova se takođe vrši direktno iz programa. Mi smo jedina škola, pored Gimnazija koja ima ovaj program.
Školske Vesti MTŠ „15.maj“ i ove godine u ulozi Deda Mraza
Nakon uspešno izvedene humanitarne akcije, na nivou škole, prikupljanje pribora, igračaka, odevnih predmeta i slatkiša za decu Ustanove „Mara“, učenici škole to jest učesnici predstave „Balonovidi“, a koju su spremili Anita II1, Aleksa II1, Dušan II1, Samuel II1, Aleksandra II1, Milica III1, Anotenela IV4 i Jovan III4 uz stručnu pomod prof. Ane Radulovid, 27.12. posetili su Ustanovu „Mara“. Nakon uspešno izvedene predstave, podeljeni su i paketidi. Delatnost centra „Mara“ je dnevno zbrinjavanje dece i omladine ometene u razvoju, vaspitno-obrazovni rad, zdravstvena zaštita, stručni rad koji obuhvata podsticaj psihomotornog razvoja, razvoj govora i jezika, socijalizaciju ličnosti, samoposluživanje, radnu okupaciju u kreativno-edukativnim radionicama, kulturno-zabavne, sportske i rekreativne aktivnosti.
Nacionalna DMuS konferencija
Bojana Radenkovid i Nađa Đorđevid, profesori u našoj školi bili su deo nacionalne DMuS konferencije, održanoj u Kragujevcu. One su tri dana provele u centru Srbije, gde su mogle da steknu potrebna iskustva za dalji rad u ovim programima. Pored njih i učenik naše škole Jovan Milid, bio je pozvat od strane organizatora da prenese svoje utiske novim DMuS profesorima. Oko 120 nastavnika iz 70 srednjih škola iz cele Srbije imalo je priliku da osveži i unapredi svoja znanja kroz različite radionice, predavanja i diskusije. Na konferenciji su govorili: Vojislav Žanetid, direktor agencije Mosaic Tibor Jona, menadžer komunikacija u kompaniji KPMG Serbia TIMS evaluacija i organizacija Svetlana Mojid, vlasnica kompanije Salt & Water Jovan Milid, učenik MTŠ "15. maj" i direktor učeničke kompanije BWS GROUP Stefan Veličkovid, predstavnik DMuS alumni kluba Junior Alumnize.RS Aleksandra Stevanovid i Snježana Đurđevid, nastavnice Pete ekonomske škole Aleksandra Hristid, nastavnica Medicinske škole Konferencija je realizovana uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj USAID Serbia i Ministarstva privrede Republike Srbije.
Učenik naše škole dobio najvede gradsko priznanje
Učenik naše škole i novi urednik našeg časopisa Jovan Milid, dobio je najvede gradsko priznanje- nagradu „11.januar“. Ove godine nagradu su dobila tri kolektiva i četiri pojedinca. Dobitnici su pored statue i povelje, ravnomerno podelili novčani iznos od 500.000 din. „ Jako mi znači ova nagrada. Nadam se da de postati praksa da svake godine neko mlad dobije tu nagradu. U svom govoru na uručenju sam izjavio da sadašnje i budude generacije moraju mnogo da seju, da bi sutra, njihova deca imala šta da žanju“- izjavio je Jovan u razgovoru za naš list.
Osamnaesti put Skupština Grada dodelila je najviše priznanje, nagradu "11. januar", koja je uručena na svečanoj skupštini grada Niša. Priznanja u kategoriji institucije dobili su najstarija niška Gimnazija "Stevan Sremac", koja je osnovana još daleke 1878. godine, zatim Fudbalski klub Radnički, koji je prošle godine proslavio 90. rođendan i Simfonijski orkestar, koji je prošle godine obeležio 6 decenija postojanja. Pojedinačne nagrade ove godine dobili su posthumno Miroslava Jovanovid, bivša predsednica Udruženja samohranih majki, svetski poznati violinista rođen u Nišu Nemanja Radulovid, Jovan Milid, učenik 3. razreda naše škole, koji je i najmlađi dobitnik i direktor Kliničkog centra Zoran Radovanovid.
TIKA- FRAMEWORK Apache TIKA je skup alata otvorenog koda za parsiranje, ekstrakciju metapodataka sadržaja iz datoteka različitih ekstenzija i formata, tako da bi se moglo redi da je TIKA, u stvari, programerski šablon za analizu sadržaja iz datoteka. Ceo projekat je pokrenut 22.3.2007. godine, a potprojekat Apache Lucene postaje 2008. Godine, dok 2010. Godine prelazi u samostalni projekat Apache fondacije. Apache TIKA ne pokušava da ponovo „izmisli točak“, ved okuplja napisane biblioteke krajnjeg cilja. Primera radi, za analizu Microsoft Office dokumenata koristi Apache POI biblioteku, za PDF datoteke koristi PDFBox. Prema pisanju informatičkog časopisa „Libre“ TIKA nudi fenerički API koji omogudava čitanje i ekstrakciju sadržaja iz skoro svih poznatih formata elektronskih dokumenata koji se koriste danas. Moguda upotreba TIKA biblioteke ogleda se u slededem slučaju. Pristižu neki podaci u PDF ili CSV formatu. Tada je potrebno da sadržaj koji je spomenutim datotekama, bude sačuvan u bazu podataka ili da ga spremimo za indeksiranje pa zatim pretragu. Prvo treba da izvučemo sadržaj iz tih datoteka, kao i njihove metapodatke, i to je mesto gde TIKA ulazi u igru. TIKA jednostavnim pozivom „org.apache.tika.parser.Parser“ interfejsa sakriva svu kompleksnost koja se izvršava prilikom parsiranja dokumenata. Gore spomenuti interfejs TIKA je jedan od najbitnijih. Upravo zbog toga časopis „LIBRE“ je ovaj program predstavio i preko šeme.
InputStream(is)- izvorni, ulazni podaci dokumenata- to su ulazni podaci dokumenata koji se parsira. Obično je to baj ulazni tok podataka. Content Handler XHTMTL SAX, rukovaoc događajima- Struktuiran sadržaj podataka ulaznog dokumenta se upisuje u ovaj rukovaoc događajima kao semantički XHTML dokument. Metapodaci- dokumenti koji pomažu TIKA biblioteci da bolje „razume“ dokument koji joj je prosleđen. PraseContext- proces parsiranja sadržaja je osnovni element TIKA biblioteke i ovaj argument se uzima kao „ozbiljan“, onog momenta kada korisnik ima zahtev da se sadržaj ekstraktuje po nekim prethodno određenim kriterijumima.
Redakcija časopisa „Libre“ i naša redakcija želi još da napomene da prilikom preuzimanja JAR datoteke sa odgovarajudeg sajta, vi preuzimate i aplikaciju koja poseduje grafički interfejs, a ne samo API za programerski razvoj i sopstvenu implementaciju. Pokretanje grafičkog interfejsa se izvršava nakon komande: Java-jar tika-app.jar—gui
Nakon pokretanja je dovoljno samo prevudi datoteku u prozor i čeka vas iznenađenje. Da ukratko, sumiramo, ovaj članak je samo pomodni deo implementacije tredeg modula članka „Apache Lucene- Korak do Googlea“, mada je poseban. Nadamo se da se da smo uspeli makar malo da vam predstavimo šta sve može ova modna aplikacija u ekstrakciji podataka.
Tekst: Časopis „Libre“ i Jovan Milid M34 Foto: Libre, Tika
GMO- smrt ili život?
U
poslednje vreme jako puno se priča o genetski modifikovanoj hrani i genetski modifikovanim organizmima. Redakcija časopisa „Petnaestica“ je otišla korak dalje od ostalih i istraživala posledice ove hrane. Genetski Modifikovani Organizmi (GMO) su vestački stvoreni organizmi, čijom upotrebom izazivamo bolesti i smrt. Genetski Modifikovani Organizmi su oni ciji je genetski materijal promenjen in vitro (u laboratoriji) tehnikama nukleinskih kiselina, uključujudi rekombinaciju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i direktnim injekciranjem nukleinskih kiselina u delije ili organele. Efekte upotrebe ovakvih organizama kao hrane zvanične institucije ne objavljuju. Nezavisne institucije i stručnjaci nasuprot tome godinama upozoravaju na kako kratkoročne, tako i na dugoročne negativne posledice konzumacije GMO, kroz efekat na pokoljenja.
GMO U Srbiji Slika 1 :
Prema nezvaničnim informacijama kojima raspolaže naša redakcija u Srbiji je počeo uvoz ove hrane, ali kako sami stručnjaci kažu, razloga za brigu još uvek nema. LEGALIZACIJA prometa genetski modifikovane hrane podigla je veliku prašinu u javnosti, a oko ovog pitanja "koplja su ukrstili" stručnjaci. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je nedavno bio održan skup na temu „Genetički modifikovani organizmi- činjenice i izazovi“, na kojem su mogli da se čuju naučnici koji su pokušavali da objasne kako ovakva hrana nije štetna. - GMO usevi su nastali kao potreba da se proizvede što više hrane u svetu, jer se broj ljudi neprestano povedava - rekao je otvarajudi skup Tomislav Jovanovid, ministar prosvete i nauke. Prodaja i proizvodnja genetski modifikovane hrane zabranjena je u Srbiji, ali je građani ipak godinama jedu, a da to i ne znaju. Zvaničnih podataka o eventualnim posledicama po zdravlje čoveka nema, a testiranja na životinjama pokazala su šokantne rezultate. Prema pisanju „Telegrafa“ Modifikovani grašak neretko izaziva alergije kod laboratorijskih životinja, a od uljane repice razvile su se masna jetra, a kasnije i ciroza. GM kukuruz ugrozio je imunitet ispitivanih životinja, ali se pokazalo i da dovodi do abnormalnih promena na organima i smanjenja plodnosti, kao i do bržeg starenja i skradenja životnog veka.
Dugoročna istraživanja na ljudima nisu sprovođena, ali osnovano se sumnja da genetski inženjering hrane može da ostavi dugoročne posledice, ne samo na nas same, ved i na naše praunučide. Predsednik SANU, Nikola Hajdin smatra da je došlo vreme da se donese novi zakon o prometu GMO, koji treba da zauzme drugačiji stav od trenutno aktuelnog iz 2009. godine koji ga zabranjuje. Iako je otvaranje vrata za GMO sve bliže, Miladin Ševarlid, predsednik društva agrarnih ekonomista, kaže da ovu odluku ne treba da donose genetičari, jer je to pre svega ekonomsko i zdravstveno pitanje. - Srbija je oduvek bila zemlja bez GMO, a kada to više ne bude tražide nam dodatne analize i za one proizvode koji nisu GMO. Samo po osnovu nabavke GMO semena, Srbija de godišnje pretrpeti štetu od oko 500 miliona evra – ističe Ševarlid za “24 sata”. Lekari upozoravaju da je sve više žena koje imaju povišeno lučenje hormona IGF-1, direktno povezanog sa kancerom dojke, a dobar deo njih pio je mleko krava kojima su ubrizgavani hormoni rasta. Što se životne sredine tiče, GMO vrši kontaminaciju zemljišta i prirode – zauvek! Prema mišljenju nekih ekologa, posledice bi mogle da budu katastrofalnije od onih koje nam ostavlja radioaktivni otpad. Vučko Stankovid M34
OGLEDALA – priča o našim strahovima Nekada davno živeo je jedan kralj koji je imao ogroman dvorac, ali je taj dvorac bio dosta čudan. Iznutra je bio prekriven ogledalima – po zidovima, podovima, plafonima, svuda na hiljade ogledala. Jednoga dana kada nikoga nije bilo u dvorcu, odnekud dotrča neki pas i uđe u dvorac. Iznenađen nepoznatim mestom, počeo je da se osvrde oko sebe. Na svoj užas shvati da je sa svih strana okružen mnoštvom pasa. Bili su svuda i bilo ih je bezbroj. Sa namerom da se zaštiti od njih, pas im pokaza zube, no u istom trenutku i ostali psi pokazaše zube. On poče da reži da bi ih zaplašio. Kao odgovor na to, svi psi oko njega počeše da reže. Videvši to, pas je ved bio sasvim siguran da mu je život u opasnosti i poče da laje. No čim je zalajao, i ostali psi počeše da laju na njega. Što je on jače lajao, to su i oni bivali sve glasniji. Sutradan ujutru, dvorani su našli nesretnog psa kako leži mrtav, sam samcat. Osim njega u dvorcu nije bilo nikoga. Tek milioni ogledala kojima je bio okružen. Niko se nije borio sa njim, zato što nikoga nije ni bilo. Ipak, on je vidio sebe u ogledalima i to ga je preplašilo do smrti. Kada je počeo da se bori, odrazi u ogledalima su takođe počeli da se bore. Uginuo je u borbi sa milionima sopstvenih odraza koji su ga opkoljavali sa svih strana. Suviše često ljudi oko sebe ne vide stvarnost kakva jeste, ved u svemu i svima vide odraz svojih misli, svog pogleda na svet. Svi donekle posmatramo ljude, stvari i same sebe kroz obojena i iskrivljena stakla. Ako nismo sigurni u sebe, i nismo zadovoljni sobom, smatramo da nas niko ne voli. Ako smo nezadovoljni svojim izgledom, strahujemo da nam se smeju i potcenjuju nas. Oni koji se plaše u svima i svemu vide pretnju. Mržnja u srcu uobražava da nas svi drugi mrze. Psihološki mehanizam projekcije sprečava nas da oko sebe vidimo išta osim odraza sopstvenih misli i osedanja.
ZAŠTO LJUDI VIČU?
Zašto ljudi viču? Jednom je učitelj pitao svoje učenike: – Zašto ljudi viču kad su ljuti? Učenici su razmišljali neko vreme: – Zato što izgubimo strpljenje, zato vičemo – reče jedan. – Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe? – pita učitelj – Zar nije mogude govoriti tiho i lagano? Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja. Naposletku je objasnio: – Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugo, da njihov glas premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljudi, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima veda. Potom je učitelj pitao: – Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube? Ne viču jedno na drugo, ved govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala. A, šta se dogodi kada se još više vole? Ne govore. Samo šapudu i još više se zbližuju u svojoj ljubavi. Konačno, ne treba im više ni šapat. Samo se gledaju, i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole. Onda je rekao: – Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi mogle da vas još više udalje, jer de dodi dan kada de udaljenost biti tako velika, da više nede biti puta nazad.
Nepoznati autor Sve informacije iz škole na klik od tebe.
www.mts15maj.edu.rs
Trinaest izgovora za pušenje
Redakcija lista “Petnaestica”, donosi Vam trinaest izgovora, koje najčešde pušači daju kao opravdanje za ono što rade. Nadamo se da de ovaj tekst barem malo smanjiti količinu pušača u našoj zemlji. 1. "Moje zdravlje - moj problem" ... je svakako najčešdi odgovor na pitanje "Zašto?" U najmanju ruku je nepristojno kada pušač ovo izjavi osobi koja se bori za čist vazduh u prostoriji. Ali, ne samo to, zar nismo potrebni našim bližnjima zdravi, a ne bolesni ili mrtvi? 2. "Od nečega mora da se umre" ... Ovo se takođe veoma često čuje iz usta pušača, ali vedina od njih de ostaviti pušenje nakon konstatovanog teškog oboljenja. Zašto bismo prizivali bolest i ubrzavali vlastitu smrt? 3. "Mogu da prestanem kad god hodu, ali sada to još uvek ne želim" ... Zamislite čoveka koji udara glavom u zid, i na pitanje "Zašto?" odgovara: "Mogu da prestanem kad god hodu, ali to još uvek ne želim."... 4. "Ionako je sve zatrovano"... Da li bi bilo razumno kada bi neko jeo otpatke hrane sa smetlišta, uz izgovor da je ionako sva hrana zatrovana? 5. "Moj deda je pušio od svoje rane mladosti, a živeo je 85 godina" ... Pušenje ne ubija brzo kao metak, ali sistematski podriva zdravlje, naročito u kombinaciji sa drugim štetnim faktorima. 6. "Bolje je i to nego da pijem ili da se drogiram"... Još jedna u nizu nerazumnih izjava koju neki pušači potežu sa takvim ponosom kao da nakon nje neminovno sledi odavanje priznanja. 7. "Lečim nervozu" ... je veoma često opravdanje iako se zna da pušenje u suštini ima suprotan efekat. 8. "Kad prestanem sa pušenjem, odmah se ugojim" ... Pušenje kao način da se reguliše telesna težina?! 9. "Lekar me savetuje da ostavim cigarete, a i on puši" ... Budite mudriji od takvog lekara i poslušajte njegov savet. 10. "Nede baš mene da zadesi rak" ... To su mislili mnogi od stotine hiljada ljudi koji umru od raka direktno uzrokovanog duvanskim dimom. 11. "To mi je jedino zadovoljstvo, zar i toga da se odreknem?" ili "Ne smem da pušim, ne smem da pijem - pa zašto onda živim?" ... Da li zaista život ne pruža veda zadovoljstva od gušenja u otrovnom dimu i uništavanja vlastitog zdravlja i zdravlja ljudi oko nas? 12. "Ja pušim samo kvalitetne cigarete" ... No comment 13. "Ne znam šta du s prstima" ... Logika je nemodna pred ovim izgovorom.
NATALIJINA RAMONDA
Veliki rat ili kako je kasnije nazvan Prvi svetski rat, počeo je 28. juna 1914. godine, napadom Austrougarske na Srbiju, i trajao je do 11. novembra1918. godine kada je potpisano primirje. Od ove godine se Dan primirja u našoj zemlji prvi put neradno obeležava kao državni praznik.
Obeležje ovog dana je amblem sa cvetom Natalijina ramonda ( Ramonda nathaliae ) sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko AlbanijeAlbanske spomenice. Amblem bi trebalo da nose javne ličnosti tokom cele nedelje uoči dana primirja kao i na sam dan praznika. Natalijina ramonda je biljka koja raste na jugozapadu i istoku Srbije, kao i na vrhu Kajmakčalana(planina Nidže) , na kome je srpska vojska vodila najžešde borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenovid, ženi kralja Milana. Otkrio ga je 1882.godine dvorski lekar dr. Sava Petrovid u okolini Niša, a u botaniku ga je uveo zajedno sa Josifom Pančidem, koji je nešto ranije na Rajcu otkrio biljku Ramonda serbika. Oba varijeteta su endemske vrste i potiču iz doba tercijara. Jedina područja na kojima rastu uporedo i imaju zajednička staništa su u Sidevačkoj i Jelašničkoj klisuri. Kao retke i ugrožene vrste pod strogom su zaštitom države. Simbolika ovog cveta je višestruka, kako zbog staništa tako i zbog imena. Poznata je kao cvet feniks, jer i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može oživeti. To ukazuje na Vaskrs srpske države nakon velikog stradanja u Prvom svetskom ratu u kome je poginulo 1 248 136 ljudi , odnosno 28% stanovništva. Prof. istorije, Vesna Jeremid
„...Priči ovoj nema spora, Gimnazija otkad posta nije bilo profesora kao što je Vujid Kosta...“, ovako vele mladi današnjice. Krajem 19. veka iz Prve muške beogradske gimnazije pravo u legendu ušao je profesor nemačkog jezika Kosta Vujid . Ovaj umereni boem i stari neženja nije se razdvajao od svog šešira, bez obzira na to što je tokom šetnje morao svaki čas da ga podiže s glave, zbog susreta s brojnim poznanicima. Uzvik „Šešir na vidiku!” često se čuo na vratima učionice, a đaci su se tada osvrtali da provere da li je prozor pored katedre zatvoren ili ne. Radovali su se ako bi profesor, umesto na dasku prozora, svoj zaštitni znak slučajno bacio na travnjak ili krošnju drveta. Znali su da de tada uslediti poduhvat spasavanja, koji je mogao da im „pojede” čitav čas!
Svoju poslednju generaciju maturanata profesor Vujid nazivao je „suvi mangupi”. Međutim, pojedincima je umeo da zaključi ocenu pet plus, uprkos protivljenju nastavničkog veda, jer su po pokazanom znanju to i zasluživali. Među njegovim učenicima bili su Mihailo Petrovid Alas, Jovan Cvijid, Milorad Mitrovid, Vojislav Ilid i mnogi drugi poznati ljudi. Profesor ih je na času u isto vreme grdio i hvalio, čak i „proklinjao” rečima: „Dabogda postao akademik, pa morao svaku svoju reč da vagaš!” S druge strane, pred direktorom je uvek stajao u njihovu odbranu, kako zbog raznih nestašluka, tako i zbog čuvenih demonstracija u pozorištu. Da bi mu se odužili „mangupi” su spevali pesmicu, koju su izvodili u horu, uz pratnju Mike Alasa na violini: „Priči ovoj nema spora, gimnazija otkad posta, nije bilo profesora, kao što jeste Vujid Kosta”. Na zamerke direktora da je isuviše popustljiv prema „svojim” maturantima, opevani profesor odgovarao je da se ponosi što „generaciju koja dorasta Evropi” nije sputao i što je podsticao da misli. „Srbija de sa njima predi granice”, tvrdio je i u toj proceni se nije prevario! U mladosti je bio prisni prijatelj pesnika Branka
Radičevida. Bio je pomodnik urednika „Srpskih novina“ Miloša Popovida, objavivši u njima veliki broj priloga. Jedno vreme sarađivao je i u časopisu „Škola“ Milana Đ. Miličevida. Bio je boem i veliki gurman i svakodnevno je ručavao u četiri gostionice. Supu je jeo kod „Ruskog cara“; goveđinu kod „Kolarca“, varivo kod „Balkana“ a pečenje uz čašu vina kod "Pariza". Profesor Kosta Vujid se nikada nije oženio, sahranjen je 1909. godine na Novom groblju, u grobnici koju je za života podigao.
Neki od učenika Koste Vujida
Profesor Kosta Vujid je bio blizak sa svojim đacima. Jedna od njegovih rečenica pri kraju službovanja u gimnaziji je bila: „Nešto mi govori da de se u bududnosti o meni znati samo po tome što sam bio profesor sjajnih bududih imena“ Upravo ta njegova poslednja generacija ostala je upamdena po plejadi učenika koji su kasnije postali slavni. Profesor bez groba u 21. Veku
Prema pisanju portala „Telegraf.rs“, zemni ostaci Koste Vujida, jednog od najpoznatijih profesora sa početka 20. veka, izvađeni su sa Novog groblja pre određenog vremena, tako da je ovaj čuveni pedagog, o kome je nedavno emitovana i TV serija ostao bez grobnog mesta. „Nažalost grob na Novom groblju profesora Koste Vujida više ne postoji. Za vreme snimanja rimejka filma, i serije koja je napravljena od tog materijala, on je nestao. O čemu se radi, ne znam, ali je verovatno tokom godina, njegova grobnica prodata nekome „- izjavio je Milovan Vitezovid, pisac scenarija za film o čuvenom profesoru, ali i autor istoimene knjige. Stefan Nedeljkovid M34
O sažaljenju i čovekoljublju (iz perspektive Šopenhauerove etike)
Da li je etika najlakša od svih nauka, jer se ona temelji na najvišim načelima i principima čiji su koreni u srcu svakog pojedinca? Da li (još uvek) i kako svako „konstruiše“ svoju etiku? Da li se i danas pravičnost, čovekoljublje, sažaljenje i/ili sapatnja kao i saosedanje smatraju kardinalnim vrlinama svih ljudi koje se svakodnevno praktikuju, ili ordenjem koje smo kroz dugu bitku „dokazivanja“ samo prišili uz svoj društveni profil? Na kraju, koji su pokretači naših moralnih radnji? Artur Šopenhauer, nemački filozof, pripada periodu koji je u istoriji filozofije označen kao voluntarizam i filozofije života. Voluntarizam je stanovište prema kome je volja osnov ljudskog života i svega postojedeg. U skladu sa rečenim, Šopenhauer određuje čoveka kao najsavršeniju pojavu volje, pri čemu volju treba shvatiti kao pokretača ljudskih radnji. Pored volje koja je osnove svega, Šopenhauer razlikuje tri pokretača moralnih postupaka: egoizam (htenje sopstvenog dobra), zloba (htenje tuđeg zla) i sažaljenje (htenje tuđeg dobra). Samo se poslednja smatra istinski moralnom. Kada je reč o sažaljenju, uglavnom nailazimo na negativnu konotaciju ovog pojma. Mnogi koji su u neprilici imaju čak i jači osedaj teskobe onda kada primete da ih neko sažaljeva. Ovde je reč o bolesnoj, izvitoperenoj potrebi drugih da se pod okriljem sažaljenja slade i hrane tuđom patnjom, jer ljudima je lakše onda kada znaju da ima onih čiji je problem vedi od njihovog sopstvenog. Međutim, pravo iskonsko sažaljenje ogleda se u identifikaciji sa drugima, kada se „stavimo“ na mesto onoga koji pati, kada želimo njegovo dobro, ne radi nas ved isključivo radi njega samog.
„Sve dok je to sažaljenje živo, meni neposredno na srcu leži dobro i zlo drugoga, na potpuno isti način, iako ne uvek u istom stepenu, kako je to inače slučaj jedino s mojim dobrom i zlom; dakle, razlika između mene i njega sada više nije apsolutna.“ „Ljudskom srcu nije svojstveno da se stavlja na mesto onih koji su sredniji od nas, nego samo na mesto onih koji su vredni žaljenja.“ Razlog za ovo jeste taj što su bol i patnja, u šta spada svaka oskudica, odricanje, potreba, čak svaka želja, ono pozitivno, ono što se neposredno oseda. Nasuprot tome, priroda zadovoljstva, uživanja, srede, sastoji se samo u tome što je ukinuto odricanje, umiren bol – oni deluju negativno. Bol i patnja su pozitivni jer se oni
pojavljuju
sami
od
sebe,
dok
su
zadovoljstvo i uživanje ono negativno jer je u njima odsutno, ukinuto ono prvo. Bol i patnja pokredu na aktivnost koja je vođena željom da se izbavimo iz tog stanja, dok su uživanje, sreda i zadovoljstvo konstante kojima težimo iako je njihova prava priroda u kratkotrajnosti. Iz sažaljenja rađa se čovekoljublje, u čijoj osnovi leži pravičnost. Čovekoljublje je prema Šopenhaueru kardinalna vrlina koja ne isključuje nikoga. Praktički i faktički čovekoljublje je bilo prisutno u svim vremenima, ali teorijski o njemu se počelo govoriti i njega je formalno kao vrlinu, i to najvedu od svih, koja se proteže čak i na neprijatelje, postavilo najpre hrišdanstvo. U aziji je hiljadu godina ranije neograničena ljubav prema bližnjem bila kako predmet učenja i propisa, tako i njihovog izvršavanja. Kao i sažaljenje, čovekoljublje podrazumeva spremnost da se identifikujemo sa drugima, spremnost da se stavimo na raspolaganje drugome. Ovaj proces je misteriozan, jer on je nešto o čemu um ne može neposredno da položi račune i čiji se osnov ne može dokučiti na putu iskustva. Maksima ove vrline glasi: „POMOZI SVAKOME KOLIKO GOD MOŽEŠ“ Omnes, quantum potes, juva!
Prof. Tijana Đergovid Antid
Kako su se žene ulepšavale 30-ih godina?
Zbog savremenog tempa života, danas je skoro nezamislivo da na jutarnje ulepšavanje trošimo više od 30 minuta. Ukoliko ste mislile da je to malo, onda trebate da znate da su žene tridesetih godina jako više vremena trošile na sređivanje. Ako pogledaju film koji je snimila glumica Konstansa Banet 1937. godine, sve dame mogu da se uvere da je nekada ulepšavanje bilo mnogo zahtevnije i da su se na njega su trošili sati svakog jutra. Film je više puta odgledan na „jutjubu“, a Konstansa objašnjava kako se budi oko pola osam ujutru i prvo uzima peškirid i nanosi neverovatnu količinu krema za lice. I dok samu glumicu, njena kudna pomodnica opominje zbog kašnjenja, glumica se opušta u toploj kupki. Ovaj kratki film je naišao na neke osude, a ovakav način ulepšavanja su koristile i Elizabeta Tejlor, Merlin Monro i mnoge druge velike zvezde. Na komentarima ispod videa može se videti jako puno raznih mišljenja, neke dame misle da je potrebno i pravedno da se to rade, druge pak misle da je to preterivanje. Kako god bilo, ovaj kratki film se završava zaključkom: "Zapamtite, ženino je pravo od rođenja da bude lepa i prirodna". Bledi ten karakterističan je za tridesete godine XX veka. Najpoželjnija boja pudera bila je boja slonovače. Najpopularniji puder bio je “Tea rose” – boje slonovače sa rozikastom notom. Uz to se odlično uklapalo rumenilo roze boje, a adekvatnije je bilo za večernju, nego dnevnu varijantu. Mi Vas pitamo da možete da li biste se vratile u 30-te godine? Anonimni autor, saradnik
D
uga je vizuelni efekat koji oko doživljava kada posmatra prelamanje sunčeve svetlosti kroz sitne vodene kapi, najčešde nakon kiše. Zraci svetlosti se tada razlažu na svoje osnovne komponente, činedi traku različitih boja. Boje u dugi čine kontinuirani spektar sa crvenom na vanjskoj i ljubičastoj na unutarnjoj strani luka, ali se tradicionalno obično navode kao crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Duga se katkad javlja i na oblaku, kada se Sunce nalazi nisko na nebu pa se njegovi zraci lome i odbijaju na ledenim zračnim kristalidima. Duga ima oblik širokog luka na horizontu, pa se dugo verovalo da je materijalne i/ilimagija prirode. Izrazi "hodati po dugi" i "daleko iza duge" označavaju ovo verovanje i oslikavaju da je čovek primedivao da se do nje ne može "stidi".Duga simbolizuje mir. Kako ona ima oblik širokog luka na horizontu, dugo se verovalo da je materijalne i/ili magijske prirode. Izrazi "hodati po dugi" i "daleko iza duge" označavaju ovo verovanje i oslikavaju da je čovjek primedivao da se do nje ne može "stidi". Zahvaljujudi svojoj lepoti, nedostižnosti i istorijskim teškodama u objašnjavanju ovog fenomena, duga ima svoje mesto u legendi. Ugrčko-grčko-rimskoj mitologiji smatrana je vezom Zemlje i Neba. U kineskoj mitologiji, duga je prorez na nebu koji je napravila boginjaNuva koristedi kamenice od pet različitih boja. Još jedno drevno prikazivanje duge dato je u Epu o Gilgamešu kada je majka Ištar podiže u nebo kao obedanje da ona „nikada nede zaboraviti te dane velikog potopa“ koji uništiše njenu decu. Prema Postanju, posleNojevog potopa Bog je stavio dugu na nebu kao znak saveza Boga i ljudi. Često je prikazivana na zastavama, kao simbol nove ere, nade ili društvene promene, za vreme ratova i drugih društvenih nepogoda, kao simbol mira i drugarstva.
Milica Stankovid M32
Polarna svetlost je svetlenje nodnog neba, obično u polarnim zonama. Na severu se naziva aurora borealis (lat. Aurora borealis), a kada se javi na Južnom polu aurora australis (lat. aurora australis). Pošto su obe aurore istog porekla naučnici pojavu nazivaju "polarna aurora" ("aurora polaris" - lat. severna zora). Ime 'severna zora' je nastalo od utiska koji se stiče pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope - na severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca. Danas je poznato da auroru izazivaju elektroni sa energijama u opsegu 1-15 keV, tj. elektroni koji su ubrzani naponom od 1000 V do 15.000 V.
Svetlost nastaje kada se ti elektroni sudaraju sa atomima u gornjim slojevima atmosfere, obično na visinama 80-150 km. U svetlu preovlađuje emisija atomskog kiseonika - zelenkasta linija na 557,7 nm i (naročito kod elektrona niže energije i na vedim visinama) tamno crvena linija na 630,0 nm. Obe linije potiču od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa koji su (u odsustvu sudara) stabilni čime se objašnjava sporo paljenje i gašenje (0,5 - 1 s) aurorinih zrakova. Mnoge druge spektralne linije takođe su zastupljene, naročito one molekulskog azota, i one se pale i gase mnogo brže, otkrivajudi pravi dinamički karakter aurora. Aurore takođe mogu da se opaze u ultraljubičastom (UV) delu spektra, što se posebno dobro registruje iz svemira (ali ne i sa zemlje jer atmosfera apsorbuje UV zrake). Svemirska sonda „Polar“ je registrovala auroru čak i u području X-zraka.
Aurora se javlja ili kao „difuzno svetljenje“ ili kao „zavesa“ koja se širi u pravcu istok-zapad. Ponekad se obrazuju „mirni lukovi“ a nekada se svetlost neprekidno menja na nebu („aktivna aurora“).Svaka zavesa se sastoji od brojnih paralelnih zrakova, usmerenih u pravcu lokalnog magnetnog polja što navodi da je aurora uslovljena Zemljinim magnetskim poljem. Pojava polarne svetlosti vezana je za magnetne bure koje su opet povezane sa jedanaestogodišnjim ciklusom aktivnosti sunčevih pega.Takođe je uočeno da do geomegnetnih bura najčešde dolazi u vreme ravnodnevice, dakle u rano prolede ili jesen što je pomalo zagonetno jer aktivnost na polovima nema mnogo veze sa godišnjim dobima. Milica Stankovid M32
Blic intervju: Tibor Jóna „Srednjoškolci uzmite knjige. Samo knjige i što više knjiga!“
P: Bili ste član žirija na takmičenju učeničkih kompanija, 2013. na kome su naši drugari iz škole učestvovali sa svojim proizvodom- bumerangom. Kakva iskustva nosite odatle?
Tibor Jona
Redakcija časopisa „Petnaestica“ je razgovarala sa Tiborom Jonom, članom žirija na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija o tome zašto naša kompanija nije osvojila prvo mesto na nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija, ali i o tome kako je raditi u velikoj kompaniji. Sa nama je podelio i par saveta o efikasnom komuniciranju. Inače, Tibor radi kao Savetnik za komunikacije u revizorskoj firmi KPMG u Beogradu i ima desetogodišnje radno iskustvo u oblasti korporativnih komunikacija.
O: Takmičenje je pokazalo da još uvek imamo klince koji pametno misle i koji žele da stvore nešto poštenim radom. U uslovima u kojima živimo to je za svaku pohvalu. Kreativni ste. Vaši drugari iz škole imaju tako dobar marketing za svoj bumerang da bi im na tome mogle pozavideti i ozbiljne firme. Što sve skupa ostavlja utisak da ima nade za našu zemlju. Najprijatnije me je iznenadilo da još niste sebični i da još uvek želite da pomognete one kojima je pomod potrebna. Upoznao sam na takmičenju, klince-Ljude, zaista sa velikim LJ, koji od svoje zarade pomažu deci sa posebnim potrebama. Toga je danas sve manje u odraslom svetu. Vama to još uvek nekako prirodno i normalno i bilo mi je drago da to vidim. Ne kao članu žirija, nego kao nekome ko se takođe trudi da bude čovek. Ako to sačuvate u sebi i ako ta osobina preživi odrastanje i nas odrasle kao i uspeh u „velikom“ biznisu koji vam želim, možda nam i stvarno krene kao društvu. P: Šta mislite da je bilo presudno da naši drugari ne osvoje nijedno mesto? O: Nijanse. Da se poslužim fudbalskom paralelom – žiri je imao zadatak da odluči ko je bolji: Mesi, Ronaldo, Davi ili Van Persi. U tom društvu zapravo nema gubitnika. I ako ste bili četvrti ili peti i dalje ste najbolje što ovo društvo ima. Možda van Persi ne dobija zlatnu kopačku, ali ga to ne čini manje majstorom? Prvo, drugo ili trede mesto nije pobeda. Takmičenje nije pobeda. Pobeda je kad imate ideju, realizujete je i od nje stvorite uspešan biznis. A pritom ostanete čovek koji priđe da pomogne kad vidi da je neko pao ili da mu je teško. Ako su kroz takmičenje došli korak bliže tome – onda su pobedili.
P: Bili ste na nacionalnoj konferenciji DMuS profesora, kakve utiske nosite iz Kragujevca? O: Profesori su vam opako sposobni. Mislim i na vašu školu. P: Kako izgleda Vaš radni dan? O: Svaki radni dan je drugačija priča. Najbolja stvar kada radite u komunikacijama je to što je svaki dan drugačiji. Nekad su to sastanci sa kolegama u firmi i pisanje tekstova za medije, nekad saradnja sa novinarima i privrednicima sa kojima firma saradjuje, nekad, dosadnije, slanje izveštaja o rezultatima. Nema istog dana, što je jedan od razloga zašto i dalje dolazim na posao. Da vidim šta de se danas novo desiti. P: Čime se zapravo bavi KPMG? O: KPMG je međunarodna firma koja pruža usluge revizije, poreskog i poslovno-finansijskog savetovanja. Aktivni smo u 152 zemlje širom sveta i imamo 156.000 zaposlenih. Recimo, ukoliko imate preduzede ili banku, KPMG vam može pomodi da svoj biznis uredite tako da imate minimalne troškove, a maksimalni profit, kao i da sve bude u skladu sa zakonima i propisima. KPMG de te recimo angažovati i da vas posavetuje kako da efikasno poslujete sa inostranstvom ili kako i gde da invesirate vaš novac kako bi vam se preduzede razvijalo. P: Po čemu se vaša kompanija izdvaja od konkurencije? O: Ja bih rekao da je to timska atmosfera u kojoj radimo i podrška koju dajemo jedni drugima u firmi kako bi naši klijenti dobili najbolju uslugu. U KPMG se u svakom trenutku možemo obratiti bilo kojem od 156000 kolega koji rade bilo gde u svetu za pomod i savet. Kao drugu stvar izdvojio bi naš Istraživački centar čije nam publikacije omogudavaju da budemo u korak sa poslednjim privrednim, finansijskim ili tehnološkim trendovima, kao u zemlji tako i na globalnom nivou.
P: KPMG posluje u više zemalja. Da li je teško biti deo toliko velike kompanije, bududi da sigurno zahteva puno rada? O: Pa ne baš. Iznenadili biste se koliko je lako raditi po jasnim pravilima i instrukcijama. Još je lakše raditi u dobrom timu. U ostalom, „puno rada“, nije nikakav problem ako se taj rad ceni i ako ima smisla što je slučaj u KPMG. Sigurno je izazovno, ali opet ovde se za nedelju dana, čini mi se, nauči više nego za semestar na faksu. Za kraj, nikad vam ne može biti puno, ako svoj posao volite. P: Šta biste poručili srednjoškolcima koji planiraju da se bave sličnim poslom? O: Tri stvari. Prvo da upišu ekonomiju, FON ili pravo. Drugo, da se uče sistematičnosti i marljivosti, kao i da budu timski igrači bez obzira koliko su brilijantni kao pojedinci. Recimo, da budu više kao naši odbojkaši, a manje kao naši fudbaleri. I trede da vam „puno posla“ ne bi teško palo, korisno je i da uspeh skapirate kao posledicu dugodišnjeg ulaganja u sebe i svoje obrazovanje, a ne nešto što dolazi preko nodi. A uspeti u ovom poslu vredi. P: Bili ste veoma čitan bloger na blogu "b92". Šta se sa tim sada dešava? O: Italijani kazu „tempi passati“ - vreme koje nekad beše. Blog je tada bio jako modno sredstvo komunikacija. Danas imamo nova sredstva komunikacije koja više odgovaraju našem sve bržem, da ne kažem idiotskijem, ritmu života. Danas se traži kratka forma i sažeto saopštavanje, a tu za blog nema mesta. Pa onda pređe čovek na tviter. Jovan Milid M34
Vreme je donelo drugačiju decu! Intervju: Bojan Milojković
P: Za sam početak intervjua kažite mi svoje ime i prezime. O: Bojan Milojkovid. P: Da li imate neki nadimak u društvu? O: Imam nekoliko nadimaka, ali me uglavnom svi zovu Boki. P: Kada ste se i gde rodili? O: Rodio sam se 28. februara 1984.godine u Nišu. ,,Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“. Za vreme školovanja upoznajemo razne profesore, a neki od njih ostavljaju jako pozitivan utisak na nas i inspirišu nas svojim delima u daljem životu. Jedan od tih profesora je upravo profesor Bojan Milojkovid, koga smo intervjuisali za ovaj broj časopisa.
P: Kako je teklo vaše obrazovanje? O: Ovako, završio sam Osnovnu školu ,,21.maj” (nisam siguran kako se danas zove), a zatim sam završio i srednju školu ,,12.februar”. P: Da li imate neki poseban događaj ili neko posebno sedanje na dane školovanja? O: Iskreno da kažem bilo je veoma dobro društvo, toga danas i nema mnogo koliko sam primetio. P: Tokom obrazovanja se uvek izdvajaju dve sfere predmeta, one koje ne volimoi one koje volimo. Kakav je vaš slučaj? O: Ovako: najgori mi je uvek bio matematika, a najbolji - za osnovnu se baš i ne sedam, davno sam je završio (smeh), ali u srednjoj mi se čini se da se predmet zvao Saobradaj transporta. P: Otkud ideja za profesorskim mestom? O: Igrom slučaja sam postao profesor - kad sam diplomirao, tu u školi se otvorilo slobodno radno mesto, dopalo mi se i eto sada sam profesor. (smeh) P: Da li je teško biti profesor u Srbiji? O: Ne mogu tačno da tvrdim, mada iskreno meni odgovara. Za sada se ne bunim, da budemo iskreni.
“NE BEŽITE SA ČASOVA! (SMEH). ŽELIM VAM SVAKO DOBRO I DA SVAKO OD VAS PRATI SVOJE CILJEVE I SNOVE U ŽIVOTU, DA SE BORITE ZA NJIH I DA USPETE U SVEMU ŠTO ŽELITE I SVEMU ŠTO JE DOBRO ZA VAS.” P: Koji predmet Vi predajete i od kad radite u ovoj školi? O: Radim od ove godine (2013), a za sada predajem tehničko crtanje, mašinske elemente i tehnološke postupke. P: Kako je raditi sa današnjom decom? O: Iskreno, dosta je zanimljivo. Mada, drugačije je vreme došlo. Drugačije je bilo kad sam ja bio učenik, a drugačije je sada, mada sve ima i svoju dobru, ali i lošu stranu. P: Čemu obično težite dok držite čas ? O: Težim tome da ne opteretim decu nebitnim informacijama i da ih naučim onome što mislim da je za njih bitno i što de im trebati kasnije u životu. P: Da li imate neku anegdotu sa časa koju biste podelili s nama? O: Sada si me baš uhvatila nespremnog! Pa sigurno je bilo nekih zanimljivih, ali sada ne mogu ničeg konkretnog da se setim. P: Kako izgleda vaš radni dan? O: Radim od mraka do mraka i ne stajem. (smeh) P: Da li se bavite nečim u slobodno vreme? O: Uglavnom se bavim nekim sportom, tipa fudbal, plivanje, trčanje… P: Poruka za učenike naše škole? O: Ne bežite sa časova! (smeh). Šalim se, želim im svako dobro i da svako od njih prati svoje ciljeve i snove u životu, da se bore za njih i da uspeju u svemu što žele i svemu što je dobro za njih. Milica Stankovid M32
“Moja velika ljubav su motori”
UREĐAJI ZA POJEDINAČNO I CENTRALNO, POLUAUTOMATSKO I AUTOMATSKO PODMAZIVANJE Savremene mašine i industrijska postrojenja, kao i povedan stepen mehanizacije i automatizacije u raznim oblastima industrijske proizvodnje i primene doveli su do naglog razvoja uređaja i sistema za podmazivanje. O značaju i potrebama za kvalitetnim podmazivanjem govori nam iskustvo, jer je u proseku svaki šesti kvar u mehanizmima iz triboloških razloga, a troškovi izazvani nekvalitetnim podmazivanjem mogu da iznose i do 60% od ukupnih troškova održavanja, piše sajt „Kocna“. Konstrukciona rešenja savremenih mašina i postrojenja teže smanjenju gabarita, povedanju brzina kretanja i specifičnog opteredenja elemenata koja su u međusobnom relativnom kretanju i dodiru, povedanju sigurnosti i pouzdanosti u radu, povedanja veka eksploatacije itd. da bi se postigla veda produktivnost i ekonomičnost eksploatacije. Takvi objekti i rešenja pored adekvatnih materijala elemenata zahtevaju i sigurne i pouzdane automatizovane sisteme za podmazivanje mastima i uljima pod pritiskom. “Prva petoletka” koristedi svoje višegodišnje iskustvo, tehničko-tehnološke mogudnosti i stručni kadar u oblasti fluidne tehnike razvila je uređaje, elemente i sisteme iz oblasti tehnike podmazivanja mastima i uljima pod pritiskom za pojedinačno i centralno, poluatomatsko i automatsko podmazivanje. Veliki asortiman osvojenih uređaja i elemenata za podmazivanje mastima i uljima, višegodišnje iskustvo u projektovanju i ugradnji sistema omoguduje supstituciju i zadovoljavanje svih zahteva bez obzira na tip sistema, mesto ugradnje, uslove i zahteve eksploatacije. Veliki broj instaliranih PPT uređaja, jednolinijskih, dvolinijskih, višelinijskih i progresivnih sistema, ved više godina sigurno i besprekorno funkcioniše u raznim radnim uslovima kao što su cementare, železare, livnice, rudnici, šederane, drvna industrija, železnica itd, piše sajt „Kocna“, a prenosi naš list. Ugrađeni uređaji PPT obezbeđuju: 1. smanjenje potrošnje maziva 20 do 50%; 2. sigurno i optimalno podmazivanje svih podmaznih mesta, što daje sigurnost i pouzdanost rada mašine ili postrojenja; 3. povedanje stepena iskorišdenja mašine, jer se ne zaustavlja zbog podmazivanja; 4. humanizacija rada, jer se radnik oslobađa zamornih, teških i po zdravlje opasnih poslova; 5. smanjenje potrošnje energije, jer se podešavanjem intervala i količine maziva može postidi minimalno trenje između tarnih površina. SISTEMI ZA KONTINUALNO PODMAZIVANJE Koriste se uglavnom za podmazivanje uljem. Pumpa potiskuje mazivo kroz cevovod i prigušnice (zbog regulacije protoka) do mesta za podmazivanje. Sistemi mogu biti protočni (po završetku podmazivanja mazivo se više ne koristi) i crkulaciono (po završenom podmazivanju mazivo se regeneriše i vrada u sistem). Primer cirkulacionog sistema dat je na sl. 1 1. Pumpni agregat 2. Pokazivač protoka 3. Prigušnica 4. Podmazno mesto 5. Filter 6. Upravljački ormar
UREĐAJI ZA POJEDINAČNO I CENTRALNO, POLUAUTOMATSKO I AUTOMATSKO PODMAZIVANJE
JEDNOLINIJSKI SISTEMI Najčešde se koriste za podmazivanje uljem i retkim mastima (NLGI<0) kod mašina do 100 podmaznih mesta. Mazivo se transportuje do dozatora jednim vodom. Kad pritisak u sistemu dostigne zadatu vrednost (max), pumpa se isključuje što nam garantuje da su sva mesta podmazana. Da bi sistem bio spreman da izvrši novi ciklus podmazivanja, pritisak mora da opadne ispod određene vrednosti (min) jer tek tada se dozatori vradaju u početno stanje (problem rasterešenja javlja se samo kod podmazivanja mastima). Primer je prikazan na sl. 2.
VIŠELINIJSKI SISTEMI Ovo su najjednostavniji načini automatskog podmazivanja mašdu i uljem. Pumpa sadrži najčešde 2 do 16 izlaza odakle se mazivo transportuje u svako podmazno mesto posebnim cevovodom. Pumpa može da se pogoni od radne mašine ili da ima nezavisan pogon. Ukoliko je pogon nezavisan, pumpa može da radi neprekidno ili da se periodično uključuje. Količina maziva na svakom izlazu pumpe nezavisno se podešava tako da svako mesto dobija optimalnu količinu maziva. DVOLINIJSKI SISTEMI Koriste se najčešde za podmazivanje mašdu. Izuzetno su praktični i pouzdani kada se radi o velikom broju podmaznih mesta (do 200) kao i velikim rastojanjima (do 400m). Rade na pritisku od 100 do 400 bar. Pumpa potiskuje mazivo preko razvodnika u magistralni vod dozatora. Svaki dozator, u zavisnosti od veličine i podešenosti, dozira tačno određenu količinu maziva u podmazno mesto. Kad pritisak u magistrali dostigne zadatu vrednost koja nam garantuje da su sva podmazna mesta podmazana, pumpa se iskljušuje, razvodnik prebacuje i spaja potisni vod pumpe sa drugim magistralnim vodom. Nakon ovoga sistem miruje do slededeg ciklusa podmazivanja. PROGRESIVNI SISTEMI Najčešde se koriste za podmazivanje za podmazivanje mobilnih i stacionarnih mašina sa manje od 200 podmaznih mesta. Sistemi koji rade sa uljem mogu biti protočni i cirkulacioni dok su oni sa mašdu isključivo protočni. Pumpa potiskuje mazivo do dozatora, koji su tako konstrukciono rešeni da se tek po završetku podmazivanja jednog podmaznog mesta, mazivo šalje u sledede. Ukoliko dođe do blokiranja jednog podmaznog mesta proces podmazivanja se zaustavlja. Primer na sl. 4. Stefan Nedeljkovid M34
Modeliranje mehaničkih sistema putem računara u programu Simulink
Simulink je programski paket za moduliranje i simuliranje dinamičkih sistema. Predstavlja proširenje MATLAB-a, jednog od najboljih matematičkih paketa (open source) za brzu platformu. Simulacioni model je predstava sistema prilagođena simulaciji na računaru. Najpre se kreira model diferencijalnih jednačina, pa se ubaci signal generator,dovoljan broj integratora, pojačavača, sabirača, displeja i td.
Primer:
Napraviti model sistema sa slike metodom diferencijalnih jednačina. Najpre se analizira sistem sa slike i napišu jednačine koje opisuju njegovo ponapanje.
Na sistem mase M deluje vučna sila f, kojoj se odupire sila inercije, Mx’’, sila trenja, Bx’ i sila opruge, Kx, gde je K koeficijent krutosti, a B je koeficijent trenja. Jednačina koje opisuje ovaj sistem je:
Rešava se po najvedem diferencijalu, dakle po x’’.
1 Konstante M ,B i K su pojačanja i u Simulinku se predstavljaju pojačavačem, zvanim Gain.
Prvi i drugi izvod se integrale u integratorima, a zatim se sabiraju svi elementi u sabiraču, zvanom Add.
Slavica Stolid
Upravljanje Lego Robota Mobilnim Telefonom Časopis „Petnaestica“, vam donosi pobednički rad naših učenika. I. UVOD Robot je mašina koju je napravio čovek. Robot je elektro-mehanička jedinica koja je u stanju da autonomno, po nekom programu ili pod kontrolom čoveka izvodi određene zadatke. Obično se koriste za izvođenje zadataka opasnih, teških ili napornih za ljude. Na primer sakupljanje nuklearnog otpada ili slaganje velikog broja žica prema boji, kao i ponavljajude poslove gde se zahteva istrajnost i preciznost, kao što je sklapanje motora i šasije automobila. Postoje intiligentni roboti koji rade ono što su naučeni. Mogu da prate dešavanja u svojoj okolini i da na osnovu njih rade baš ono za šta su programirani. Da bi bio sposoban da radi složene poslove robot treba da ima veštačku pamet (kao što je mozak kod ljudi i životinja), čula kojima registruje dešavanja u okolini (kao što je čulo sluha ili vida), delove koji se pokreću i pokreću alate i samog robota (kao što su ruke i noge kod čoveka) i izvor energije koji napaja sve ove delove. Roboti su danas još uvek elektromehanički. Mehaničke delove od metala i plastike pokreću električni delovi, a mozak robota je mali kompjuter koji je i sam električni sklop. Sastavni delovi robota su: procesor koji obrađuje informacije (mozak robota), senzori koji skupljaju informacije iz okoline u kojoj se nalazi robot (čula robota), delove koji se pokredu i obavljaju neku radnju (udove robota) i izvor energije koji oživljava robota. Ako postoji više pokretnih delova i senzora, oni se ugrađuju u telo robota. Danas se pojavljuju i nanoroboti koji su mikroskopske mašine za koje ne možemo reći da su mehaničke jer deluju na molekularnom nivou. U budućnosti će roboti možda biti od krvi i mesa kao mi, iako Dušan Stojiljkovid, učenik IV razreda sa smera Tehničar za robotiku, MTŠ „15.maj“ u Nišu,
Aleksandra Medvedeva 22, 18000 Niš, Srbija, doosh4n.ds@gmail.com. Dušan Nikolid, učenik II razreda sa smera Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, MTŠ „15.maj“ u Nišu, Aleksandra Medvedeva 22, 18000 Niš, Srbija, dusanotrov@gmail.com. ih nije stvorila priroda već čovek da ispunjavaju odredene zadatke. II. STRUKTURA I KOMPONENTE LEGO ROBOTA Lego MINDSTORMS NXT 8547 se sastoji od slededih komponenti: - Programabilne jedinice - Tri servomotora - Senzora (dva senzora za dodir, senzor za boju, ultrazvučni senzor) [3] Programabilna jedinica se sastoji iz: - Glavnog procesora - 32-bit ARM mikrokontrolera Atmel AT91SAM7S256. Flash memorija/fajl sistem (256 kB), RAM (64 kB) i USB Device interfejs, radna frekvencija 48MHz - Pomodnog procesora - Atmel 8-bit AVR procesor, ATmega48 sa 4KB flash memorije i 512B RAMa, radne frekvencije od 8Mhz, - 4 analogna inputa za senzore, - 3 PWM motor driver outputa sa ugrađenim enkoderima (1°rezolucije), - Bluetooth-a (NXT ka NXT, NXT ka kompjuteru), - LCD displeja rezolucije 100x64 piksela i front panela sa četiri tastera i zvučnika Slika 1. - Lego Mindstorms Robot NXT 2.0 (612 delova) LE8547
III.OPIS GLAVNIH DELOVA LEGO ROBOTA LEGO Mindstorms® NXT robot napravljen je da može da se krede pomodu mehanizma sa točkovima i da može da pokrede hvataljke koje liče na udove raka ili škorpije. Telo robota (Slika 2.) napravljeno je od četvrtaste NXT jedinice, takozvani ,,itelligent brick,, koja se u svim konfiguracijama obično nalazi
u centralnom delu, a predstavlja mozak ovog robota, tj. mikroprocesor.
Slika 2. Upravljačka jedinica i senzori robota
Procesor ili mozak robota je elektronska komponenta koja se programira, a služi za kontrolisanje radnje robota. On prima informacije koje dobija od senzora i na osnovu stanja u okolini i toga kako je programiran odlučuje šta de da uradi. U zavisnosti od složene aktivnosti robota koriste se razni procesori.(Slika 3.) Slika 3. Procesor robota Senzori[2] su deo robota koji služi za njegovu interakciju sa okolinom na taj način što preko njih sakuplja potrebne informacije. Robot koristi potrebne senzore u zavisnosti od namene.(Slika 2.) Ovaj robot analizira okolinu uz pomod zvučnog senzora i senzora dodira. Robot može biti jednostavniji, kada osim delova za pokretanje točkova nema druge pokretačke delove i ima samo
jedan senzor. Može biti i složeniji kao što je robot na Slici 1. koji se krede na dve noge, pokrede mehaničke ruke i prati dešavanja uz pomod čak 3 senzora (svetlosnog, zvučnog i ultrazvučnog). Senzor dodira je senzor koji ima zadatak da registruje prepreku. Uz pomod ovog senzora robot može da zaobiđe prepreku, preskoči je ili jednostavno da da komandu drugom motoru da se pokrene. Senzor svetlosti određuje veličinu prepreke. Kao i senzor dodira i ovaj senzor daje komandu motoru da se pokrene. Svetlosni senzori reaguju na svetlost ili promenu svetlosti. Ranije su senzori bili crno-beli sa mogudnošdu da raspoznaju i nijanse sivog, a danas postoje složeniji senzori koji mogu da prepoznaju boje. Jednostavna Web kamerica može da bude svetlosni senzor za koji je potreban dobar procesor i softver da obradi niz slika koje snima kamera i da iz njih izvuče baš one informacije koje su robotu potrebne. Čulo vida čoveka je složeno, ali tajna čovekovog oslanjanja na vid u kretanju je pre svega u visoko razvijenom mozgu koje je u stanju da obradi vrlo složene informacije i da raspozna sliku. Roboti, danas, mogu da raspoznaju samo jednostavne slike, kao što su bar kod ili jednostavne fotografije i video fajlove male rezolucije (velike zrnastosti). Ultrazvučni senzori detektuju blizinu na osnovu prijema zvučnog talasa odbijeog od objekata. Ovaj senzor se najčešde koristili kako bi robotu “rekli” kad da stane ili da izvrši neke od drugih funkcija jednostavnim pokretom ruke. Ultrazvučni senzor u praksi obično ima osim prijemnika ultrazvuka (specijalni mikrofon) i predajnik ultrazvuka (što nije pravi deo senzora, on ništa ne registruje, ved samo šalje ultrazvučni talas koji se posle odbijanja o prepreku u okolini robota vrada ka robotu i nju prima prijemnik koji je pravi senzor). Meredi vreme koje protekne od kada je izračen kratak ultrazvučni talas, do trenutka kada je stigao odjek ovog talasa odbijen o prepreku, senzor može izračunati rastojanje od prepreke. Brzina ultrazvuka u vazduhu je oko 300m/s, a zvučni talas putuje od predajnika do prepreke i nazad do prijemnika, tj. prelazi put koji je jednak dvostrukom rastojanju od robota do prepreke. Procesoru ostaje samo da, po formuli za vezu predenog puta, vremena puta i brzine (s=v·t), izračuna rastojanje od prepreke.
Zvučni senzor reaguje na zvuk (kao i čulo sluha čoveka), pomodu čega se robotu glasom ili nekako drugačije “kaže” da treba da se zaustavi ili da krene. Zvučni senzori registruju zvuk tj. promene vazdušnog pritiska koje su sporije od 20 000 treptaja u sekundi (zvuk više frekvencije od 20KHz mogu da prate ultrazvučni senzori). Mikrofon kao zvučni senzor može da bude različitih vrsta, a od konstrukcije zavisi njegova osetljivost i druge karakteristike. Zvučna informacija koju registruje ovaj senzor je značajna i za komunikaciju izmedu čoveka i robota, a ne samo za snalaženje robota u oklini. Senzor boja prepoznaje RGB boje i na osnovu toga vrši dalje funkcije. Pokretni delovi robota služe za njegovo kretanje. Lego robot se krede pomodu točkova, u prostijoj konfiguraciji ili pomodu nogu u složenijoj konfiguraciji kada ima dve noge (Slika 1.) Izvor napajanja je deo robota koji ga povezuje sa energijom za rad. Robot može biti povezan sa spoljašnjim izvorom energije ili imati sopstveni izvor napajanja. IV. RAZLIČITE KONFIGURACIJE LEGO ROBOTA Postoji 9 modela LEGO NXT robota [1]: Skorpija Humanoid Sgway Tripod Mindcuber Pinbal Loto bot m.o.r.p.h. Lama
Slika 4. Prikaz radnog okruženja Visual Programming Language VI. UPRAVLJANJE LEGO ROBOTA MOBILNIM TELEFONOM Drugi način upravljanja je pomodu “pametnih” mobilnih telefona sa Android operativnim sistemom pri čemu se koristi - NXT REMOTE CONTROL 1.40 aplikacija (Slika 5). NXT REMOTE CONTROL 1.40. je program za daljinsko upravljanje LEGO robotom koji stvara bežičnu vezu preko Bluetooth-a i omogudava lak pristup i kontrolu LEGO NXT robota kao i laku pokretljivost robota. Telefon se povezuje sa robotom preko Bluetootha. Aplikacija se instalira na telefon preko programa ,,Google prodavnica,,. Ova aplikacija se može besplatno skinuti sa Interneta.[4] Aplikacija sadrzi kontrole za kretanje robota kao i za šut koji je i najbitniji segment fudbalske utakmice!
Slika 5. NXT remote controle V. UPRAVLJANJE LEGO ROBOTA POMODU RAČUNARA Lego robotom se može upravljati preko računara korišdenjem Microsoft Robotics Studia [7] koji je razvojno okruženje namenjeno za edukaciju, zabavu i komercijalnu upotrebu. Visual Programing Language predstavlja programski jezik i razvojno okruženje za razvoj navedenih aplikacija i kao takav čini centralni deo Microsoft Robotics Studio-a (Slika 4.)
Kada je veza uspostavljena, telefon kontroliše kretanje robota pomodu jasno vidljivih strelica u sva četri pravca, gore-dole, levo-desno, čime robot prati pokrete strelica i obavlja iste akcije [5]. Naginjanje telefona proizvodi pokrete robota. Pritiskom dugmeta za kretanje na ekranu telefona – na aplikaciji, aktivira se motor za kretanje. Robot može da ide napred-nazad i levo-desno, da hvata loptu i da daje golove.
VII. FUDBALSKA UTAKMICA ROBOTA
Slika 6. Robot hvata lopticu Najbitnije tokom utakmice je uzeti lopticu (Slika 6.), jer treba postidi go. To nije lak posao jer su roboti teški za upravljanje, a pozicioniranje telefonom je relativno lako. Kao najpouzdanija konfiguracija robota za utakmicu pokazao se robot LAMA (Slika 7.) zbog svoje pokretljivosti, brzine i zato što se na njemu koriste sve vrste senzora [6]. Lama je najstabilniji jer se pokrede pomodu gusenica što znači da ima najvedu kontaktnu površinu sa podlogom po kojoj igramo. Takav model je prosto nemoguce izbaciti iz ravnoteže. Dobar je za ,,otimanje,, loptica od protivnika zbog svoje stabilnosti i snage koju može da proizvede .
Slika 7. Robot LAMA Robotom se može upravljati i laptopom ali nije toliko poželjno jer se ne oseda veza izmedju igrača i robota kao sa android telefonom.
Praktična upotreba tri LEGO robota prikazana je u održanoj fudbalskoj utakmici (Slika 8.) sledede tri ekipe: prvu ekipu su činili učenici naše škole MTŠ “15.maj” iz Niša (Slika 9.), drugu učenici Politehničke škole iz Kragujevca i tredu, studenti Mašinskog fakulteta iz Niša. Svaki tim je kreirao različitu konfiguraciju robota, a i načini upravljanja su bili različiti. Upravljalo se pomodu računara (veza je ostvarena preko Bluetooth-a), džojstikom i mobilnim telefonom sa android operativnim sistemom.
Slika 8. Fudbalsko nadmetanje robota Svi učesnici su se upisali u listu strelaca i dali bar po jedan gol. Sve ekipe kažu da je za ovu igru bitno prvenstveno voleti programiranje i robotiku, ali i poznavati pravila fudbala.
Slika 9. Učenici MTŠ “15.maj” iz Niša Snimak odigranih utakmica može se pogledati na Internetu. [8] VIII. ZAKLJUČAK U radu su date osnove robotike sa posebnim opisom LEGO NXT robota i prikazana je realizacija upravljanja i kontrole pri igranju fudbalske utakmice. Posebno je opisan način
upravljanja robotom mobilnim android telefonom. Može se redi da je upravljanje i kontrola robota jako jednostavna, robot se ne programira, bolja je i opipljivija telefonom od računara i posebno zavisi od same konfiguracije sklopljenog robota. Najstabilniji NXT robot je Lama za kretanje po ravnoj podlozi u poređenju sa drugim konfiguracijama. ZAHVALNICA Zahvaljujemo se srednjoj školi MTŠ “15.maj” iz Niša, čiji smo redovni učenici, kao i profesorima Biljani Nikolid i Bojani Radenkovid na pruženoj pomodi i razumevanju tokom rada.
LITERATURA [1] http://www.lego.com/en-us [2] http://www.svetnauke.org/6089-lego-robotika [3]http://weblab.fink.rs/vezbe/19/Primena%20LEGO%20robota %20u%20inzenjerskoj%20edukaciji.pdf [4] https://docs.google.com/viewer [5]https://play.google.com/store/apps/details?id=org.jfedor.nxt remotecontrol&hl=sr [6] http://gizmodo.com/5154670/lego-mindstorms-nxt-20-botscan-spot-their-favorite-color [7]http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/materijali /programiranje_robota.mspx [8]http://www.youtube.com/watch?v=fWTnLy3vNUA&feature= youtu.be
Štamparija M- kops centar
M- kops centar Adresa: Čarnojevida 10 A, Niš
AUTOKED- program snova
U ovom broju časopisa „Petnaestica“, upoznademo Vas sa programom „Autoked“, u kome rade i učenici naše škole. Autoked je jedan od najpoznatijih računarskih programa za računarsko projektovanje. Autor programa je kompanija Autodesk, koja nudi preko 75 specijalizovanih softverskih alata i pomagala za različita ekspertska područja (mašinogradnja, elektrika, elektronika, građevinarstvo, arhitektura, kartografija, geodezija, vatrozaštita itd).
Osnovni program — Autoked - je sofisticirani projektantski alat široke, može se redi univerzalne, namene koji podržava dvodimenzionalno projektovanje, kojim se praktično zamenjuje klasično projektovanje na papiru, odnosno tablu za crtanje, šestar i lenjir, i trodimenzionalno modeliranje složenih objekata koji se u „modelnom prostoru“ mogu proizvoljno zumirati, naginjati, okretati, prikazivati u projekcijama, pogledima i presecima iz svih smerova, sa perspektivnim efektom ili bez njega, proizvoljno osvetljavati i randerovati, tako da trodimenzionalni prikaz imitira fotografiju virtuelnog objekta koji postoji samo u memoriji računara. Za razliku od alternativnih softverskih proizvoda za 2D i 3D modeliranje, Autoked je specifičan po sofisticiranom (možda malo i prekomplikovanom) sistemu merila i visoka preciznost koja može idi i ispod milimikrona i sistem kotiranja razmere sa automatskim računanjem koji zadovoljava i najstrože tehničke standarde. Uz izvesne uslove, kotiranje je asocijativno, tj. automatski slede izmene geometrije obrađivanog modela. Radni prostor Autokeda čini prostor za trodimenzionalno modeliranje i proizvoljan broj radnih prostora koji se mogu koristiti u režimima „papir“ i „model“. U režimu „model“ na radnim listovima se mogu otvarati projekcije i pogledi (engl. viewport) na trodimenzionalni model napravljen u prostoru za modeliranje. U režimu „papir“, radni prostori nemaju nikakve korelacije sa trodimenzionalnim modelom, i u tom se režimu pogledi (ako su uopšte kreirani) ne mogu aktivirati. Modelni i papirni prostor se u načelu koriste odvojeno, odnosno ne organizuju se u istom radnom prostoru. Vučko Stankovid M34
Radovi učenika
Nod prazna i tiha, ponestalo je umornih lica. Sijalična svetla oglašavaju prazninu na zemlji, na ovoj tako zabrljanoj crnim mastilom, zemaljskom kuglom. Ne postoji jednosmerna ulica na ovom putu, levo ili desno, bilo kojim putem da pođeš može biti onaj pravi uz puno truda i pametnog razmišljanja. Figurice u crvenom kostimu označavaju sredu koju možeš pronadi samo u sebi. Znakovi sa strane nose stalno neku sličicu sa sobom, ta sličica je pravilo koje se treba ispoštovati, ali ipak na tebi je odluka da li deš poslušati samu sličicu. Trenutno je veoma jaka tama visokog drveda, tamno zelene boje se izdižu iznad mene, tokom par minuta stiže sveltost i opet mi obasjava put. Tamno zelenilo postaje svetlije i lagano prolazimo pored malih autida... U daljini je jedan veliki toranj, a oko njega mali svetledi zraci, izgleda kao letnje nodi nebo puno svetlucavih zvezda. Sada, ove nodi na nebu se nijedna svetiljka nije pojavila, vidim samo maglu, koju osedam i u mom srcu. Što dublje i dublje zalazim u ove pejzaže, očaravaju me svojom lepotom. Sada znam koliko je Bog veliki umetnik. Spolja izgleda sve tako savršeno, a unutrašnjost svega toga i ne želim da opisujem. Vradam se tamnom zelenilu, ali znam da du pronadi, ako ne sada, barem jednog dana svetlost i unutrašnju lepotu zemlje, na mom putu. Anita Abedinovid M21
Radovi učenika
Sivo sumorno nebo... Kiša koja lije kao da još više nanosi bol tužnim dušama za koje i onako niko ne mari. Nodi su najgore, mirišu na ranu jesen, na krajeve i početke, mada uglavnom krajeve... Stravičan prizor opalog lišda koje se utapa sa zemljom i polako nestaje... Kao da nikad nije ni postojalo. Ljudi ne primeduju kako se neko oseda, možete sedeti sa nekim za istim stolom, a nedete videti koliko je nekome u stvari loše... Miriše na smrt, onaj najgori miris tišine, one tišine koja je preglasna, kada netrpeljivo vrišti u nama i ne možemo nikako da je udutimo... Kao da crnina pokriva sve, i ljude i mesta... Mesta koja su nekad izgledala divno, sada izgledaju depresivno i crno, depresija je svuda. Tuga i bol teraju nas da se vradamo u ono vreme, stare dane kada je sve imalo smisla i duše... Sada postoji hladno i glolo drvede, kao što su i ljudi goli i prazni. Skoro de zima. Ljudi su ved dovoljno hladni i bez nje, takvi ljudi ti samo podstiču onaj osedaj usamljenosti, osedaj bezvrednosti, kao da nikom nisi potreban... Takvi ljudi truju dušu, ubijaju i ono dobro što pokušavaš da sačuvaš upravo od takvih ljudi. Prodide i to... sve je prolazno... pa nekad mora sve da prođe... „ Ljudi tako moje reči izvrdu i okredu kako njima odgovara... Šta li onda rade sa mojom tišinom?“ A.M.
Radovi učenika
Ljubav Ljubav je moja, ljubav je tvoja, ljubav u srcu, ljubav na licu, za druga i drugaricu. Ljubavi ima na svakom koraku, nekada je tajna, nekada javna. Nekada zatreperi na malenoj trepavici, a nekada se piše u SMS poruci. Neki su hrabri, jaki i nadmeni, ali njihova ljubav ne prija meni. Ljubav se čuva i čini nemogude. Ljubav smo najpre čuvali za mamu, pevali joj pesme, poklanjali cvet. Sada mi se čini da je bez njegovog plavog oka, svet siromašniji. O ljubavi pevaju ptice na granama. O ljubavi pevaju svatovi na svadbama. Sa puno ljubavi peva se mališanima, puno ljubavi ima u nama. Zato dragi moji, pevajmo u glas, ljubav je slatka, ljubav je nežna, meka je i ima je za sve nas.
Radovi učenika
Ljubi, ljubavi al’ glavu ne gubi
Još nam lutkice nisu dosadile, crtani su prava poslastica, volimo igru između dve vatre. Svađamo se sa drugaricama, plačemo kada smo ljuti, radujemo se rođendanima. A ipak nije isto kao kad smo imali manje godina. Sada je to sve drugačije. Nekako nije sve lepše,nežnije, čas se smejem, čas mi suze pođu na oči. Kad gledam film i meni je lepo kada je junaku filma lepo. Počela sam da osluškujem vetar, da se radujem zalasku sunca, da mi lepo pesma razgali dušu. Posebno mi je drago i ceo dan mi je lep, kada me pogleda crno oko iz susednog odeljenja. Ta iskra iz njegovog oka treperi u meni po ceo dan. Nije mi jasno kakva je to magija, kad me on pogleda,
Radovi učenika noge mi zatrepere i osetim se slabašno. Čini mi se kada bi me on pozvao i upitao nešto ne bih znala da beknem. Šta je to u meni? Pitam se često, ali moja majka je sve to razumela i nežnim glasom mi je objasnila, tako je u životu sem oca, majke i bliskih drugarica, tvoja mala glavica shvatide jednoga dana da de i neko drugi dobiti svoje mesto u njoj. Ali zato, drago moje dete plesadeš ovu igru i svoj tango prvi put, ali upamti : LJUBI, LJUBI AL’ GLAVU NE GUBI.
Tijana Dimitrijevic M11
STREET WORKOUT Street workout (ulični trening) je relativno novi način vežbanja koji u sebi objedinjuje elemente gimnastike sa klasičnim bodyweight vežbama, a sve zajedno ukomponovano u jedan freestyle u kojem to postaje atraktivno i puno zabavnije nego klasična gimnastika. Cela priča o Street workout-u krenula je iz Amerike gde se sličan program nazivao još i Ghetto Workout, Gymbarr, Kalistenika, ekstremni bodyweight i sl. dok se kod nas pojavio relativno skoro, a svakog dana uzima sve vedeg maha kako među mladima tako i među starijim vežbačima. Glavni predstavnik ove mlade generacije talenata je Hanibal King, koji svojim akrobacijama i zavidnim nivoom snage svakog dana iznova iznenađuje. Glavni značaj ove metode vežbanja je to što nema granica, iz svake vežbe može izadi još teža vežba, a kad se svemu doda i improvizacija, raznolikosti vežbi nema kraja. A osim toga besplatan je i veoma atraktivan. Vežbe možete izvoditi bilo kad i bilo gde, a uglavnom su to lokalni parkovi, dečija igrališta ili obična dvorišta. Njihova filozofija je da je fitness u suštini stanje uma, a jednom kada to stanje uma uspete postidi, možete vežbati bilo kad i bilo gde. Za savladavanje nekih osnovnih elemenata potreban je zavidan nivo snage, fleksibilnosti, eksplozivnosti, izdržljivosti i koordinacije, ali korak po korak i svi elementi s vremenom postaju izvodljivi. Bazične vežbe street workout-a su sklekovi, čučnjevi, zgibovi, propadanja, penjanja i sl. koja se zatim nadograđuju i povezuju dok ne dođemo do pravih malih akrobacija. Kao otpor koristi se uglavnom vlastito telo, no prilikom izvođenja nekih vežbi mogu se i dodati težine u obliku utega na noge, trening prsluka ili sličnih rekvizita. Još jedna karakteristika ovih posebno snažnih vežbača je i savršeno oblikovano telo sa minimalnim postotkom masnog tkiva za koje su glavnim delom zaslužne funkcionalne vežbe koje uključuju rad celog tela. Neretko se upravo zbog toga za street workout sportiste misli da su gimnastičari ili u najmanju ruku bivši gimnastičari. Ukoliko i sami želite da se oprobate u nekim od ovih vežbi ili akrobacija, poželjno je napomenuti da je za kvalitetno izvođenje bilo kakvog funkcionalnog treninga poželjna i odgovarajuda telesna težina, koja nikako ne bi trebala da prelazi 90kg. Takođe krenite s jednostavnijim elementima i vežbama prema složenijim kako bi izbegli povrede i trajali što duže u sportu koji volite. U Srbiji se ove godine prvi put organizovao SW festival u Beogradu. Cilj ovog takmičenja bio je motivacija i
širenje SW zajednice u Srbiji kao i razvijanju SW saveza kao u ostalim zemljama okruženja, naravno druženje i to da se takmičimo, doznamo ko je najbolji i znamo koga treba slati za kvalifikacije za svetsko prvenstvo i ostale festivale i prvenstva. Discipline u kojima su se takmičari nadmetali su: freestyle, ruski zgibovi, zgibovi (nadhvat), izdržaji, sklekovi i propadanja. Ovom prilikom bih volela da našim đacima približim ovaj vid vežbanja jer ni jedna teretana (vežbanje u zatvorenom i sa tegovima) ne može da zameni ovu vrstu vežbanja u prirodi. PRAVILA ZA SVE ONE KOJI ŽELE DA SE BAVE OVIM SPORTOM I UČESTVUJU NA SW FESTIVALIMA
1. FREESTYLE - Uključuje samostalno predstavljanje svega što "znate" gde se pokazujete na šipkama i uz koju dete biti ocenjeni ocenama sudija od 1-10. Nastup traje maksimalno od 2 do 3 minuta. Bide obezbeđenja i muzička podrška u smislu toga da svaki takmičar predstavi sebe uz neku njegovu pesmu. 2. Apsolutni ( Ruski ) zgibovi : 2.1. Apsolutni zgib sa pravilnom formom ( gleda se pravilna forma i bide postavljena granica od 55cm za pravilno izvođenje bez "cima"). 2.2. Apsolutni zgib sa bilo kakvom formom ( forma izvođenja nije bitna i cimanje ili ne gleda se samo broj urađenih ponavljanja). 3. Zgibovi ( Nadhvat ) - Pravilni zgibovi u šrini ramena ili malo šire. Računaju se zgibovi samo sa pravilnom formom, noge ispružene, ruke iz položaja skroz opruženih laktova do prelaska brade iznad šipke i nazad u "nulti" položaj potpuno ispravljenih ruku. 4. Izdržaji ( HOLD ) : 4.1. Izdržaj u zastavi - Gledade se i meride se broj sekundi držanja zastave sa ved unapred određenim pravilima držanja zastave. 4.2. Izdržaj u prednjoj vagi ( Front Lever ) - Gledade se forma i pravilnost držanja iste i naravno meride se broj sekundi držanja. 5. Sklekovi : 5.1. Sklekovi za momke - Po unapred određenim pravilima brojade se broj odrađenih ponavljanja sklekova bez vremenskog ograničenja sa pravilnom formom i ved određenim pravilima. 5.2. Sklekovi za devojke - Ako bude prijavljen određen broj od minimum 10 devojaka, bide organizovana i ova disciplina gde de se gledati broj urađenih ponavljanja sklekova. 6. Propadanja - Bide vrednovan broj urađenih ponavljanja po ved određenim pravilima.
Pripremila: Bojana Jovanovid, Prof. fizičkog
SVETI SAVA
R
ođen je 1175. godine kao najmlađi sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog. Na krštenju je dobio ime Rastko. Od mladosti ga je pripremao za vladarsku ulogu, pa mu je, dok je stasao, dao na upravu Hum. No, politička uloga mladome Rastku nije mnogo ležala na duši. On je imao vede zamisli i drukčije životne težnje. Kao i svaki veliki duh koji prevazilazi trenutne uloge, mladi Rastko je više razmišljao o delima koja prevazilaze privremenost, o delima koja su večna, bliska Bogu. U tome mu je promisao Božjija pomogla, šaljudi svetogorske kaluđere na dvor njegova oca Stefana Nemanje. Oni su ga uputali u tajne Božje i omogudili mu da se u potpunosti preda Bogu. To je bilo i ostvareno Rastkovim bekstvom u Svetu Goru. Tamo je naučio da stoji pred licem Božjim u pravoj istini i da život ispituje u svoj njegovoj ozbiljnosti. Tu se pripremao za ono duhovno služenje Bogu i srpskom narodu. Ovde se Rastko monaši i postaje Sava.
No, samo po sebi se razume, da mu je ta duhovna vidovitost omogudila da pomogne svome bratu kralju Stefanu u državotvornom poslu. Dobivši samostalnost Srpske pravoslavne crkve 1219. godine, on je odmah organizovao crkveni život na korist Crkve i naroda. Udario je temelje prosvete uopšte, a crkvene posebno, propovedajudi veru i moral zasnovane na Bibliji. U nesložnu mladu srpsku državu unosio je mir.. Bradu Vukana i Stefana lično je izmirio. Tu istu mladu srpsku državu uspeo je da odbrani od spoljnih neprijatelja, ali ne snagom vojske, nego" snagom svoje vere i taktične i ozbiljne ličnosti. ( Dva puta je odlazio na Grob Gospodnji. Podizao je manastire. Najznačajniji mu je onaj koji je /podigao zajedno sa svojim ocem Stefanom Nemanjom - Hilandar. Posle je i samog oca privoleo da se posveti monaškom životu i doveo ga u Svetu Goru da tu provede svoje poslednje dane ugađajudi Bogu. Sam Sveti Sava se prestavio u Gospodu 12/25. januara 1236. godine u Trnovu u Bugarskoj. Tu je na povratku sa Groba Gospodnjeg služio Svetu liturgiju a brzo posle toga preminuo. Odatle mu je telo preneseno u Srbiju, u manastir Mileševo. Bilo bi prirodno očekivati da se, što se tela tiče, tu završi biografija Svetog Save. Ali, posle njegove smrti delo mu je sve više raslo u srpskom narodu. Njegovo ime je postajalo simbol iacije i svega onoga što ona u sebi nosi kao velike vrednosti. Vera, kultura, istorija - dobijali su izgled svetosavlja. Što je više rasla potreba za političkom slobodom, sve više je ime Svetog Save počelo blistati kao putokaz u borbi za oslobođenje od Turaka. Zbog toga su njegove mošti 1594. godine Turci spalili na Vračaru, misledi da de tako uspeti da unište uticaj Svetoga Save na volju srpskog naroda za oslobođenjem.
No, posle toga, on je za Srpski narod postao ne samo Svetac svetliji nego ranije nego i duhovni ujedinitelj svih Srba okupljenih oko Hrista i Božje pravde. On je savršeni Srbin prema kojem merimo i svoju odanost prema Bogu, istini i Pravoslavnoj crkvi. Okružen, u ono vreme, najprobranijim učiteljima, odnegovan roditeljskom pažnjom i ljubavlju, pripremljen je da pred njegovim očima puknu vidici sopstvenih duhovnih mogudnosti. U dodiru sa svetogorskim monasima on de uvideti koliko su njegovi prethodni učitelji bili nedorasli u duhovnosti, jer nisu bili u stanju da mu, kao ovi svetogorski poznavaoci duše, odgovore na ona večita pitanja: ko sam, otkuda sam, zašto sam tu i kuda idem? Za Svetoga Savu je sve drugo sporedno: i njegovo poreklo (aristokratsko), i. mogudnost lakog života, i zemaljska slava. On se ne miri sa jeftinim vrednostima, jer neprestano oseda priziv Božji na dela dostojna velikih izabranika. I otidi de, upravo pobedi, od mogudnosti lakog života, od ljudskih slabosti. On beži na utakmicu duhovnih atleta, jer veruje da se jedino tamo izvode pravi i neprolazni činovi. Sve ono što mu duh zarobljava, on prevazilazi istinskim osluškivanjem prisustva Božjeg u svetu i životu svakog pojedinca. Na vrletima Svete Gore čeličio je svoju volju i učvršdivao svoj um i savest u pravoslavlju. Tamo je gradio lik isposnika i sluge Božjeg koji je naučio da voli svoje bližnje kao samog sebe, a Boga više nego svoje roditelje, više nego samog sebe. Tu leži draž njegove ličnosti. Zato Sveti Sava privlači i mnoge naše savremenike koji kao da su fizički zazidani neprobojnim betonom, a duhovno zarobljeni čarolijama televizije, zaglupujudom muzikom i jeftinim umotvorinama. Nema trajnog zadovoljstva, ali se naš savremenik teško odlučuje na mušku hrabrost da pobedi tu duhovnu mlitavost i da oslobodi svoj duh saznanjem da svaki čovek ima svoju večnu lepotu i trajnu vrednost u lepoti i veličanstvu Boga, svoga Tvorca. Tu lepotu je monah Sava isklesao u sebi - umnožavajudi svoje talente pred Bogom i pred ljudima. Sveti Sava je zato postao simbol srpske nacije. On je oplemenio dušu Srbije vrlinama izvornog Hrišdanstva sa Istoka, koje je on propovedao na razumljiv način, i tako je nastao poseban vid pravoslavlja - naše svetosavlje. Naučio je svoj narod šta je to ljubav, mirenje, praštanje, znanje, istinoljublje, čast, dostojanstvo. Sve to što je učinio u oplemenjivanju srpske narodne duše ne pripada jedino srpskom narodu, nego riznici svekolike Crkve Božje. U svakom pokolenju Sveti Sava se javlja kao žeđ za istinom, kao istrajan borac za „otvorene oči", kao usmerivač naših duhovnih stremljenja i mili duhovni otac, pod čijim okriljem očekujemo vedru i poštenu bududnost. Lazar Radulovid, prof. veronauke
Prevod: Petnaestica
-Tata, kako sam se ja rodio? -Evo ovako : Tata i mama su napravili jedan copy / paste na jednom četu na MSN-u. Tata je onda dao mami sastanak preko email- a u WC -u u jednom cybercaffeu. Onda je mama napravila nekoliko download- a sa tatinim memory stick om . Kada je tata bio spreman za upload, primetili smo da nismo stavili firewall. Pošto je bilo kasno da se koristi delete , 9 meseci kasnije nam jestigao opasan virus.
Zašto plavuša maže korektorom ekran kompjutera? -
Ispravlja greške u kucanju! Pita Crnogorac devojku: - Dje živiš mala!? A ona de na to: - U Bloku 5. Crnogorac: - Dobro, nijesi rekla u svesci na kvadratide jado jedna!
Dođe kompjuteraš u mesaru i kaže: - Dajte mi 100 grama salame. - Da vam narežem? - Ma ne, prebaci mi na USB!
Zašto plavuša ostavlja čašu ispred kude? - Čula da "KUDA ČASTI"! Idu dva penzionera prema parku i kaže jedan: -Jeli bre, jesi ti poneo hleb za golubove? -Jao nisam! -Ma nema veze, ješdemo ih bez hleba!
Upecao Mujo zlatnog kita, i kaže mu kit: Koliko treba Microsoft programera da promene sijalicu ? - Ni jedan, oni mrak proglase standardom.
- Pusti me, molim te, jer ja ne ispunjavam 3 želje kao zlatna ribica, ved ispunjavam bezbroj želja... Odgovara Mujo: - Ma zaboravi te želje, idemo mi u zlataru...
Nenad Cvetkovid M34
U poseti geniju
"Svako jutro kada se probudim osetim izuzetnu radost - radost što sam ja Salvador Dali - i pitam se, šta de novo i lepo ovaj Salvador Dali danas postidi?" S. Dali
Pre skoro pola veka gradonačelnik Figeresa zamolio je poznatog slikara da podari muzeju svog zavičaja jednu svoju sliku. Dali je na molbu odgovorio da ne želi da pokloni samo jednu sliku svom rodnom gradu, ved ceo muzej. Tako na mestu izgorelog pozorišta nastaje najvedi hram nadrealizma na svetu. Dali kupuje izgorelu zgradu pozorišta i preuređuje je na svoj način, kako kaže, iz tri razloga : ”Prvo zato što sam ja ekstremno teatralan slikar, drugo zato što se pozorište nalazi tik uz crkvu u kojoj sam kršten i trede zato što sam u ulaznom holu održao svoju prvu izložbu.” U ovom muzeju je i sahranjen po sopstvenoj želji. Reč je o jednom od najlepših i svakako najzanimljivijih muzeja u svetu koji posetioca vodi kroz najrazličitija osedanja i njegov lucidni svet. “Ja sam genije” 11. maja 1904. rođen je u Figeresu u Španiji, Euhenio Salvador Felipe Hasinto Dali. Značenje njegovog imena, Salvador, prema Daliju znači da je sudbinski predodređen da spase slikarstvo od mediokritetskih katastrofa moderne umetnosti. Još kao dečak Dali je pokazao talenat za umetnost. Upisao je Likovnu Akademiju u Madridu sa koje je izbačen neposredno pred diplomski, izjavivši da na fakultetu niko nije dovoljno kompetentan da ga oceni. U ranoj fazi stvaranja Dali je bio inspirisan apstraktnom umetnošdu svojih sunarodnika Pabla Pikasa i Joana Miróa i eksperimentisao je sa raznim avangardnim stilovima, uključujudi i kubizam. 1927. odlazi u posetu Pablu Pikasu, i pokazujudi poštovanje govori : „Došao sam da Vas posetim pre nego što odem u Luvr“, a Pikaso mu je odgovorio: „Dobro ste postupili“. Dali je bio veliki poštovalac Pikasa i u znak zahvalnosti je nastala ova slika na kojoj Pikaso nema jezik , ved kašiku kojom je mentalno nahranio Dalija.
Dela Salvadora Dalíja ne mogu se razumeti bez Gale. Elena, ruska imigrantkinja, udata i 11 godina starija od Dalija,poznatija kao Gala, postaje, od trenutka kada su se sreli, njegova najveda ljubav a kasnije i supruga, inspiracija i muza. “Dali from the back painting Gala from the back” Bio je jedna od ključnih ličnosti u nadrealističkom pokretu i njegov ogroman talenat da marketinški prikaže prvo sebe pa svoj rad učinio ga je slavnim i bogatim. Andre Breton je Daliju dao nadimak “Avida dollares”, koji u bukvalnom prevodu znači “pohlepan za dolarima”. Breton ga je smatrao majstorom egzibicionizma i “samoreklamerstva”. Dali je bio omiljen u svetu advertajzinga. Njegov lik je korišden za reklamiranje mnogobrojinih proizvoda. Neki tvrde da je bolje umeo da proda sebe, nego svoje slike. "Ništa mi nije. Znam da je moja slava tu, zrela kao smokva sa Olimpa. Dovoljno mi je da stegnem zube i da žvadem da bi joj osetio ukus. Nemam drugi razlog za brigu. A ipak, taj nemir raste a ja ne znam ni kud ide ni odakle dolazi. Ali on je tako snažan da me plaši. Evo šta mi je: ne postoji ništa čega bi se bojao, ali bojim se straha, a taj strah od straha u meni izaziva strah! " Citat iz knjige "Ja sam genije" U šetnji sa Dalijem Teatar muzej u Figeresu predstavlja projekciju i realizaciju sna i kreativnih energija umetnika. Salvador Dali je želeo da početak Dali Teatar-muzeja, krunu njegovog rada, stavi u okruženje trga Gala i Salvador Dali, sa čijeg trotoara izrasta pozornica muzeja ispod kupole. Tu su ogromna jaja i lutke poput krune na krovu muzeja. Ispred pozorišta muzeja je spomenik katalonskom filozofu, koga je slikar jako cenio. Spomenik se sastoji od korena stogodišnje masline i tela koje je pokriveno rimskom togom, krunisano jajetom umesto glave, podbočeno rukom. Iznad ulaza u muzej nalazi se figura u ronilačkom odelu. Ronilac sa ronilačkim odelom je simbol uranjanja u podsvest.
"Želim da moj muzej bude kao lavirint, divan nadrealistički objekat. Ljudi koji ga budu posedivali odlazide sa osedanjem da su imali teatralni san"- pričao je u svoje vreme.
Prvo na šta nailazite u dvorištu muzeja je Gala na kadilaku. Na zidovima, u prozorima, nalaze se lutke za izloge koje u različitim pozama pozdravljaju posetioce. Unutrašnji deo muzeja liči na kružni svetlarnik. Dakle pod vedrim nebom, tu je u centralnom delu Galin Kadilak - jedan od njih šest koliko ih je tada bilo svetu. Jedan je pripadao Ruzveltu, jedan Al Kaponeu, jedan Klarku Geblu. U unutrašnjem delu automobila sprovedene su instalacije cevi, kroz koje neprestano teče kišnica, kako bi se puževi koji prate šofera i lutka na zadnjem sedištu, održali u životu.
Najpoznatije delo hologramske umjetnosti, jedna od najpoznatijih Dalijevih slika, “Naga Gala gleda na more” izloženo je na centralnom mestu u kupoli. Ta slika se pretvara u Abrahama Lincolna ako je u galeriji gledate sa određene daljine ili kroz kroz poluspuštene kapke .
Radio je sve likovne tehnike. Izvor Dalijeve inspiracije bili su i veliki klasici kao što su: Rafael, Velaskez ili francuski slikar Ingres. Bio je izuzetno maštovit i neretko je učestvovao ili sam organizovao neobične događaje kako bi skrenuo pažnju na sebe i svoju ekscentričnost.
U suštini je bio komercijalan slikar,slikar za široke narodne mase. Njegov princip je bio da svako, pa i običan seljak mora primetiti da je on poseban slikar zbog onog što je naslikao, a poznavaoci umetnosti de to znati ceniti. Pedesetih godina krede da dizajnira nakit, sa kojim postaje veoma uspešan.
Amorfno lice, koje se pridržava štakama,koje Dali smatra autoportretom,sa postoljem na kome to i piše, i parčetom pržene slanine, simbolom organske materije i prirode njegovog svakodnevnog doručka u Saint Regis Hotel u Njujorku.
Lice Mae West, koje može da se koristi kao apartman.
Visedi satovi -"The Persistence of Memory", jedna od najpoznatijih Dalijevih slika. Za ovu sliku kažu da je Dali dobio inspiraciju u Parizu u jednom restoranu gde je večerao sa Galom koja je otišla nakon večere sa prijateljicama u pozorište, a on je ostao da posmatra parče sira na stolu i satima je tako gledao u sir koji se topi da bi odjurio u hotel i naslikao ovu sliku kojom nam je želeo da kaže da se vreme pa i život tope kao sir, brzo nestaju. Sahranjen je u kuli svog muzeja januara 1989. Osporavan i voljen, kritikovan i hvaljen - kako god - jedno je sigurno prema njemu i njegovoj umetnosti niko nije ravnodušan. Dali je bio i ostao misterija koju, čini se, nema smisla ni otkrivati. Treba samo uživati u delima genijalnog umetnika, kakav god bio uzrok njihovog nastanka. Prof. Ljubica Miladinovid
TOP LISTA 1. Chinna Anne McClain
Muzika, kao muzika je jako promenljiva stvar i redakcija našeg lista se trudi da u svakom broju napravi najbolju TOP listu, pa je tako i u redizajniranom časopisu „Petnaestica“. Ove godine su teen zvezde „Dizni“ kanala bile jedne od najpopularnijih, pa su ih slušali i mladi i stari te smo se zato odlučili da prvo mesto dodelimo Čajni MCklain sa pesmom „Dinamit“. Odlučili smo da u top listu pored Čajne postavimo i legendarnu Tinu Tarner koja i posle toliko godina i dalje jaše kao prvog dana, ali i Celin Dion jel njeno srce i dan danas ide dalje. U daljem tekstu pogledajte ko je još po mišljenju ljudi najbolji u ovom periodu. Vučko Stankovid M34
„Dynamite“ 2. Andrea Bocelli „Con te partiro“ 3. Severina „Tarapana“ 4. Tina Turner „Simply the best“ 5. DJ Antoine „Macherrie“ 6. CECA „Poziv“ 7. Tropico band „ Ko zna zašto“ 8. Adil „Maskenbal“ 9. Celine Dion „My heart will go on“ 10. Dženan Lončarević „Tugo moja“
Modni šik ili modni frik?
M
oda je termin koji označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja. Termin „moderan“ se obično koristi u pozitivnom smislu, kao sinonim za glamur, lepotu i stil. U tom smislu, moda je vrsta zajedničke umetnosti u kojoj kultura dolazi do izražaja. Međutim, ovaj termin se koristi i u negativnom smislu, kao sinonim za hir, trend i materijalizam. Stilovi se mogu menjati brzo, a u današnjici se pod terminom moda označava poslednja verzija stila u nekoj oblasti. U ovom broju demo vam dati neke predloge za celu vašu porodicu, ali demo dati i neke kritike. Brojni gradovi se prepoznaju kao centri globalne mode uglavnom usled njihovih modnih zbivanja u kojima dizajneri izlažu svoje nove kolekcije. Ovi gradovi su Pariz, Milano, Njujork i London. Drugi gradovi koji iz godine u godinu postaju sve poznatiji u svetu mode su Los Anđeles, Berlin, Tokio, Rim, Majami, Hong Kong, Sao Paulo, Sidnej, Barselona, Madrid, Montreal, Beč, Moskva, Nju Delhi i Dubai.
Postoje razni profesionalni kritičari u određenim oblastima kao na primer u umetnosti , muzici , filmu, pozorištau , kritike naučnih publikacija itd ... U svakodnevnom životu pojam obično uključuje ukazivanje na grešku ili loše upravljanje s implicitnim pozivom na promenu lošeg stanja. Kritika se može razlikovati po načinu na koji se izvražava: pozitivna kritika: reči hvale i priznanja, konstruktivna kritika: kritika koja ima za cilj poboljšanje stanja, destruktivna kritika: kritika koja je usmerena na uništavanje samokritičnosti: diferenciran pregled svojeg ponašanja i / ili vlastitih uverenja u vezi sa određenim kriterijumima, kao što na primer pitanje "jesam li ja stvarno tolerantan?"
„ Žene treba da rade i da uvek izgledaju lepo. Jednom prilikom sam izjavio da debeli ljudi ne treba da se sređuju, ali sada uviđam da sam bio u krivu“- izjavio je nedavno modni kreator Lagerfeld. Klinci više nego ikada žele izgledati lepo, a u odabiru modnih krpica roditeljima znaju često zadavati glavobolje, stoga vam donosimo neodoljive kreacije za najmlađe.
"U modi, kao i u umetnosti, nema ograničenja. Važno je videti uzora u sebi samom."
Modne trendove u dečijoj modi važno je uskladiti sa udobnošdu – jer je, ipak, najvažnije da se deca osedaju slobodno i komotno, a pored toga i da izgledaju lepo i ne zaboravite ne pravite od svoje dece krpene lutke, jer to nisu. Važno je da devojčice izrastaju u divne mlade žene, da prepoznaju i pronađu sebe, a majke su tu da ih u tome podrže. Svaka majka treba najpre dati dobar primer svom detetu i uputiti ga na prave vrednosti u životu. Veoma je lepo kada uz sve to postoje mogudnosti da devojčice uče da, kada odrastu, njihov stil odevanja o njima govori onda kada to ne rade reči. Jednom prilikom je jedan naš kreator izjavio: „ Ne pravite od svoje dece barbike, jer to nisu, ona nisu vaše igračke, ona su živa bida“. Kristina Stolid M34
Najbolji portal u graduNiške vesti
Čita se, piše se... Serviraj za pobedu- N. Đokovid
Broj 1 na ATP listi. Četrnaestodnevni plan bezglutenske ishrane za vrhunska fizička dostignuda i mentalnu snagu. Novak Đokovid je, po mišljenju sportskih novinara, 2011. ostvario najbolju igračku sezonu u istoriji tenisa. Osvojio je deset turnira, od toga tri grend slem titule, i ostvario niz od četrdeset tri uzastopne pobede. A nepune dve godine ranije ovaj šampion začudo jedva da je mogao da završi turnir. Kako je igrač koga su dotle mučili bolovi, teškode sa disanjem i povrede na terenu odjednom postao teniser broj 1 na svetu? Odgovor je neverovatan: promenio je način ishrane. U knjizi Serviraj za pobedu Đokovid priča kako je preživeo bombardovanje Beograda, kako je odrastao u ratom razorenoj Srbiji i probio se među najbolje igrače u svom sportu. Potom nam otkriva način ishrane koji ga je sasvim preobrazio i uzneo na sam vrh. Kako je nastavio da unapređuje svoju ishranu, tako su mu nestali zdravstveni problemi i oslabio je, a bolje zdravlje i mentalna snaga omogudili su mu da ostvari svoja dva sna iz detinjstva: da osvoji Vimbldon i postane najbolji teniser na svetu. Đokovid je sad napravio plan kako da za samo četrnaest dana transformišete i telo i život. Uz nedeljni jelovnik, korisne savete za poboljšanje varenja i izvrsne recepte koji se lako pripremaju, lako dete se osloboditi viška kilograma i poboljšati zdravlje. Đokovid vam još daje i savete kako da se oslobodite stresa i koje lake vežbe da radite da biste se pokrenuli i razgibali, iste one koje i on radi pre svakog meča.
Znamenje anđela- D. Stojiljkovid
Autor bestselera Konstantinovo raskršde i Duge nodi i crne zastave. Nebo se ne osvaja ognjem i čelikom. Nebo se osvaja vrlinom. Godine 297. rimski cezar Galerije krenude u osvetnički pohod na Istok da se obračuna sa Persijom i njenim vladarom. U velikoj invazionoj armiji nadi de se tri čoveka koje povezuje nevidljiva nit sudbine i čija de dela označiti osvit jednog novog doba i uzdizanje jedne nove vere – hrišdanstva. Galerije, veliki progonitelj hrišdana, i ne sluti da pod njegovom zastavom jašu tri čoveka koji de jednog dana postati hrišdanski sveci i utrti put jednom novom carstvu. Najstariji među njima je Georgije, stameni i harizmatični general iz Kapadokije, u istoj legiji je i tribun Dimitrije iz bogate senatorske porodice iz Soluna…
Spas- Isidora Bjelica
Ništa, baš ništa na ovom svetu nije slučajno i sve se dešava sa razlogom... Spas je moja lična mala inicijacijska knjiga, moja golgota, put mog telesnog stradanja i napor ka duševnom vaskrsenju... Uz svaki bol, uz svaku tugu, ide i novo otkrivanje srede, radosti, blagodati koju sam nažalost bila zagubila zbog svog nemara i tako dobila ovo najteže iskušenje... Nova knjiga Isidore Bjelice je zapis duše u najtežim trenucima, brutalno iskren ispis osedanja i misli književnice od onog trenutka kada je saznala da boluje od neizlečive bolesti... Ona je i literarni hologram njene duše i lutanja tela sa najtežom dijagnozom koje potraga za spasom vodi preko Pariza, Floride, Indije, Šri Lanke do čudesnog ostrva Egina, doma Svetog Nektarija, pravoslavnog sveca, iscelitelja neizlečivih bolesti. Prvi deo knjige čine zapisi sa ivice smrti opisani sa iskrenošdu koja ostavlja bez daha. Zapise odlikuju zaslepljujudi udar emocija ali i humora i samoironije pred otkridima sopstvenih granica, hrabrosti i snage... U drugom delu knjige nalaze se saveti o ishrani i alternativnim metodama lečenja do kojih je književnica došla tragajudi za lekom protiv opake bolesti – lekom koji nije namenjen samo bolesnima ved i onima koji ne žele nikada da se razbole. Isidora Bjelica je sabrala i rezimirala sve što se može nadi od Istoka do Zapada i sve što su veliki majstori orijentalne medicine čuvali za sebe. Ovo je i zbirka recepata za čišdenje organizma od svih otrova, ali i formula za odbranu od stresa i harmonizaciju organizma. Spas je ultimativna knjiga za spasenje tela i duše koja ne može da se poredi ni sa jednom drugom knjigom po iskrenosti, emocijama ali ni velikom broju tajni i recepata koje autorka otkriva... Slika Dorijana Greja- Oskar Vajld
London, krajem XIX veka. U jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji de stariti umesto njega i prihvatiti tragove vremena na njegovom anđeoskom licu postade za Dorijana paradoksalna, zastrašujuda stvarnost. Ali nede samo belezi starosti predi na sliku ovog lepog mladida, ved i sramni poroci njegove duše: duše pune oholosti, iskvarene i dekadentne, zarobljene u ponoru izopačenosti i cinizma, neobuzdane pohlepe i želje za uživanjem svake vrste. Iz unapred izgubljene borbe za večnu mladost, Dorijan de izadi poražen, kao rob apsurdne želje da poistoveti umetnost sa životom.
Top lista: Laguna i Vulkan izdavaštvo
Pisma čitalaca
Pisma čitalaca Ukoliko želite da pitate nešto članove redakcije to možete učiniti preko naše mejl adrese: sajt@mts15maj.edu.rs ili Vaše pitanje možete postaviti i na našoj zvaničnoj „fejsbuk“ stranici: www.facebook.com/petnaestica. Ukoliko nemate pristup internetu svoja pitanja nam možete poslati na adresu: Beogradska 22, sa naznakom „Za časopis“. Nažalost, zbog velikog broja pitanja nismo bili u mogudnosti da sva objavimo, ali ostala pitanja bide objavljena u narednom broju. Pišite nam!
Pozdrav redakciji! Imam jedno pitanje(molbu). Bilo bi lepo da postavite neki članak u vezi sa životinjama , njihovom ishranom, bolestima i zaštiti dlake. Nenad O: Dragi Nenade, hvala na tvom predlogu u vezi životinja. Svedoci smo da su životinje sastavni deo našeg života i potrudidemo se da od narednog broja pišemo o njima. Hvala što nas čitaš!
Vozdra! Pišite malo o devojkama naše škole, ima ih dosta. Videnko O: Dragi Videnko, i sami znamo da naša škola ima jako puno devojaka. Potrudidemo se da pišemo o njima, samo da te podsetimo da redakciju čine mnoge lepe devojke. Nastavi da nas čitaš!
Petnaestico, zanima me hode li biti u ovom časopisu nekih navijačkih pesama i slično? Dušan O: Dragi Dušane, Vlada Republike Srbije se svim silama bori za kulturno navijanje, a veoma često te pesme i nisu tako kulturne. Redakcija našeg lista po kodeksu novinara ne sme da promoviše nijedan tim, a navijačke pesme to podrazumevaju. Čitaj nas i dalje!
Draga redakcijo molim vas da pišete o matematici i problemima tinejdžera. Aleksa O: Dragi Aleksa, hvala na tvom predlogu. Čudno je da učenici naše škole traže da pišemo o matematici. Podsetili bismo te da smo u broju koji je izašao 2012. pisali o Pitagorinoj teoremi, ali demo se potruditi da u saradnji sa profesorima matematike napišemo neki tekst za naredni broj. Što se tiče teen priča, potrudidemo se da ih pronađemo. Hvala što nas čitaš!
Zdravo petnaestomajci! Mislim da bi bilo lepo da napravite rubriku gde bismo mi učenici mogli da se žalimo na profesore. Želeo bih da pohvalim školski sajt. Bojan O: Dragi Bojane, drago nam je što nas čitaš! Ma o kakvim žalbama govoriš? ;) Kada nema boljih profesora nego u „Petnaestom maju“.
Hode li biti malo više tema za devojke? Vidim da u časopisu postoji samo tema moda i toliko. Bilo bi lepo da bude više tema za nas devojke. Anđela O: Draga Anđela, slažemo se sa tobom da treba biti više tema posvedene Vama- devojkama. Lepši deo redakcije de se potruditi da od narednog broja piše više o stvarima vezanim za devojke. Pozdrav!
Upoznaj novo lice srpske gostoljubljivosti...
ŠAir Serbia