Preduzetnicki vodic kroz pravo

UGO­VO­RI

PRED­MET UGO­VO­R A Sva­ki ugo­vor mo­ra ima­ti svoj pred­met. Pred­met ugo­vo­ra je ono o če­mu je ugo­vor.

Sa­svim pre­ci­zno, pred­met ugo­vo­ra je da­va­nje od­re­đe­ne stva­ri ili vr­še­nje od­re­đe­ne rad­ nje.

Sli­ka 24: pred­met ugo­vo­ra SLO­BO­DA UGO­VA­RA­NJA Ovo je jed­no od naj­va­žni­jih na­če­la ugo­vor­nog pra­va. Po­sto­je tri aspek­ta ovog na­ če­la: • sa­dr­žin­ski (od­lu­ka ugo­va­ra­ti ili ne, i ka­kva će bi­ti sa­dr­ži­na ugo­vo­ra za­vi­si od stra­na­ka) • for­mal­ni (na­čin is­po­lja­va­nja vo­lje za­vi­si od stra­na­ka) • aspekt tu­ma­če­nja (ugo­vor ima onaj smi­sao ko­ji su mu pri­da­le sa­me stran­ke) Prak­tič­no, slo­bo­da ugo­va­ra­nja zna­či: Stran­ke su slo­bod­ne da od­lu­če da li će ugo­va­ra­ti, ka­ko će ugo­va­ra­ti i šta će bi­ti sa­dr­ži­na nji­ho­vog ugo­vo­ra U za­ko­no­dav­stvu se ovo na­če­lo iz­ra­ža­va u to­me što se za­kon­ske nor­me ko­je se od­ no­se na ugo­vo­re pri­me­nju­ju, po pra­vi­lu, sa­mo ako su ne­ko pi­ta­nje va­žno za ostva­re­nje ugo­vo­ra stran­ke pro­pu­sti­le da re­gu­li­šu. To se u za­ko­nu naj­če­šće iz­vra­ža­va re­če­nic­ma „ako ni­je dru­ga­či­je ugo­vo­re­no“ ili „ako se stran­ke ni­su dru­ga­či­je spo­ra­zu­me­le“. Ove nor­me se na­zi­va­ju dis­po­zitvnim, jer sa­me stran­ke od­lu­ču­ju da li će bi­ti pri­me­nje­ne u nji­ho­vom slu­ča­ju. Osim u za­ko­ni­ma, ove dis­po­zi­tiv­ne nor­me su mo­gu bi­ti od­re­đe­ne i u uzan­sa­ma ili tr­go­vač­kim obi­ča­ji­ma.

55