Zbirka članaka o pčelarstvu 3

Internet pčelarstvo "Od njih svaka može da donese 50 kilograma," Dr. Džou je rekao Ester. Ona je imitirala njegov mađarski. Bio sam sumnjičav. To je sto funti. Dr Džou je video skeptičnost na mom licu. "Stvarno," rekao je dr Džou. "Prošle godine je bilo 30 kilograma, a pretprošle 70. I to sve od ovog drveća."

Izvukao je ram i videlo se nekoliko raštrkanih ćelija zdravog poklopljenog radiličkog legla. Još uvek nisam mogao da verujem da su ove pčele davale sto funti meda u proleće, a kamo li da su mogle da prežive zimu.

Doktor je onda mahao rukama pokazujući hiljade jutara bagrema. Njegova farma na kojoj je pčelario iz hobija se nalazila uz omanju planinu. Ispod farme nalazila su se drva bagrema procvetala tri nedelje pre ostalog drveća na toj planini. To drvo je divno. Lovel ga je opisao kao biljku koja daje male količine meda i to samo tokom deset dana svakog maja. Ali, nisu svi tako rekli. Mek Gregor kaže da bagrem daje dve hiljade funti meda po jutru, pod povoljnim vremenskim uslovima. Ovo drvo je uvedeno u Evropu iz Amerike, a u Mađarskoj ima jako pogodne vremenske uslove. Sa 5.000 jutara bagrema na dve milje od košnica dr Džoa, potencijalan usev je iznosio milione funti.

Ali koliko je jako društvo? "Dajem im puno šećera, na tone," rekao je doktor. "Ima puno polena u rano proleće."

Proučavao sam malu žičanu ogradu koja je ograđivala košnice sa pčelama. Ona nije mogla da spreči najezdu crnih medveda. "Ova ograda služi da ne dozvoli pristup ljudima," rekao je dr Džou.

"A šta je sa medvedima? Mora da imate problema sa medvedima jer ste okruženi šumom."

"Ne, nikada nismo imali problema sa medvedima."

"Zar ovde nema medveda?"

"Da, ima ih," rekao je dr Jozef Varnai, "ali u Mađarskoj ih sve držimo u zoološkim vrtovima!"

Ne drže svi Mađari svoje košnice na istom mestu svake godine. Kada smo se vratili u Segedin, svratili smo na prodavnicu pčelinjih proizvoda Blazinskih. Radnju je vodila starija gospođa Blazinski. Njen sin koji je bio pčelar treće generacije te porodice, kamionima je prevozio 400 košnica širom cele zemlje, i tražio dobru ispašu. Koristili su standardne Langstrot košnice a jednospratna društva su ručno pomerali i nadgledali svaku novu lokaciju. U svojoj maloj radnji prodavali su mahom po kilogram meda po kupcu.

Ester i ja smo gledali medove: bilo ih je od bagrema, lipe i mešanog divljeg cveća. Većina kupaca je uzimala visoko cenjeni i skuplji med od bagrema, a jedan gospodin je uzeo četiri velike tegle relativno jeftinog meda od raznog cveća.

Uz zidove male radnje bile su poređane staklene tegle i plastični medvedići puni zlatno-žutog meda.

Sve je, uključujući posude sa polenom, bilo označeno etiketama na kojima su pisali izvor, lokalitet i godina proizvodnje. poput finih vina. Ovi ljudi su proizvodnju i konzumiranje pčelinjih proizvoda shvatali prilično ozbiljno.

Vrhunac posete pčelarima u Mađarskoj je poseta Nacionalnom muzeju pčelarstva u Gedelueu, nekoliko kilometara istočno od Budimpešte. Lociran u botaničkom parku pored Pčelarskog istraživačkog centra, muzej je sagrađen 1983. godine povodom Međunarodne konferencije Apimondije koja se te godine održala u Budimpešti. Pre nego što smo pošli u obilazak muzeja, Ester i ja smo prošli kroz laboratorije.

"Ovde merimo venski sklop krila," Žuža je rekla dok je pokazivala lenjirom preko velikog projekcionog mikroskopa. "Ovako znamo da li mađarski pčelari proizvode čiste kranjske matice ili ne." Pomerala je lenjir za merenje nekoliko puta, mereći njime uvećane pčelinje venske sklopove. Žuža je beležila. "Ukoliko uzorak nije kranjska, uzgajivač matica ne dobija dozvolu da prodaje matice. Želimo da tu vrstu pčela održimo čistom što je više moguće u našoj zemlji."

Mlada naučnica je objasnila kako se pčela kranjske rase razvila u Austriji, Sloveniji i Mađarskoj. Ona je bila domaća pčela za ovaj deo sveta, adaptirana na lokalnu klimu i smatrala se savršenim insektom za proizvodnju meda u Mađarskoj. "Ona dobro prezimljava u malim populacijama, veoma brzo gradi u proleće i najnežnija je od svih pčela". Osetio sam nešto poput nacionalnog ponosa pomešanog sa ekonomskom spretnošću.

79