živi van košnice do 15 dana, što je za današnje saobraćajne mogućnosti dovoljno vreme da pošiljka stigne do bilo kog mesta u svetu.
Sl.140. Bentonov transportni kavez ( foto Umeljić ) 1.- Mreža od pocinkovane žice sa okcima # 3mm 2.- Komora za smeštaj hrane 3.- Odeljenje za smeštaj matice i pratilja 4.- Otvor kroz koji se u kavez stavljaju matica i pčele pratilje 5.- Čep za zatvaranje otvora pod br. 4 6.- Otvor za pristup pčela pratilja hrani 7.- Otvor za pristup hrani odnosno pravljenju tunela pčelama iz društva kojem dodajemo maticu 8.- Prorez za dodatni dotok svežeg vazduha u kavez Kavez se izrađuje od mekog drveta, najbolje lipovog. U njemu su urezane tri komore, odnosno valjkasta udubljenja, međusobno spojena. Dva udubljenja se koriste za smeštaj matice i pčela pratilja a treće, krajnje, služi za smeštaj hrane. Sa obe bočne strane prorezan je žljeb, koji omogućava priliv svežeg vazduha u komore. Na sredini obe čeone strane, kao i na pregradi između komora, izbušene su rupe prečnika 9 mm. Sa gornje strane kaveza, preko komora, po celoj površini postavlja se žičana mreža. Ona je pričvršćena za kraj kaveza suprotan od udubljenja u kome će biti hrana. Komoru za smeštaj hrane premazujemo rastopljenim parafinom ili voskom, kako drvo ne bi upijalo vlagu iz hrane. Čeonu rupu, na drugoj strani, kroz koju stavljamo maticu i pčele pratilje u kavez, zatvaramo drvenim čepićem dimenzija 7x7x12 mm, tako da i pored njega može da prodire vazduh do matice i pčela. Odeljak za smeštaj hrane potpuno napunimo odgovarajućom hranom. Mrežicu spuštamo preko komora. Preko mrežice i celog del akaveza u kome je hrana, obavijemo plasičnu lepljivu traku, vodeći računa da cela površina komore sa hranom bude potpuno pokrivena trakom. Na ovaj način smo mrežicu učvrstili i na drugom delu kaveza a hranu zaštitili od isušivanja.
142