Issuu on Google+

EC Školarac Računovodstvo BASL (Bojan Account System of Learning)

Razvoj računovodstva – kratak istorijat „Da bismo znali ka čemu u budućnosti idemo, moramo prethodno da poznajemo našu prošlost.“ Javila se kao potreba za važnim događajima i to se prvi put ustanovilo još pre 6000 godina pre nove ere kod starih Vavilonaca, gde je pronađeno kako su na kožama od ustreljenih životinja, obeležavali njihovu trenutnu imovinu i odakle su je pribavili. U našoj zemlji tj na prostorima Srbije pronađeni su prvi spisi obeležavanja imovine na papiru od 861 godine. Imovina je vođena najčešće u manastirima čak i u Hilandaru ,a u manastiru Studenica je vođena i obeležavana sva imovina (teritorija) tada kraljevine Srbije. Od 19. veka počinje potpuno nova era savremenih oblika izveštavanja kao što su bilansi stanja i uspeha, dok u 20. veku knjigovodstvo više nije moglo da ispunjava sve tražene uslove i oblike izveštavanja pa se stoga prešlo na naprednije oblike takozvano računovodstvo. Računovodstvo se deli na prosto i dvojno (dvojno se u nekim literaturama naziva još i dodatno „složeno računovodstvo“) Prosto knjigovodstvo beleže poslovne događaje na jedan neuređen, nesistematičan, nezaokružen način. Kod ove podele u prostom knjigovodstvu se ne evidentiraju sredstva i sopstveni kapital. Prosto knjigovodstvo se razvijalo tokom godina i ono je dovedeno u veoma dobro poznat i jednostavan princip vođenja poslovnih događaja, naročito danas uz primenu računara i poslovnih softvera. Dvojno knjigovodstvo se prvi put naziralo u Italiji još u 14. veku kod poznate trgovačke porodice Frančesko Di Marko. Međutim, njihov način vođenja poslovnih događaja nije bio skroz potpun, ali načine kako su oni pratili tj, kretanje njihovog novca je bio veoma sličan onom što mi danas učimo i radimo. Ipak dvojno knjigovodstvo je ipak nastalo u teritorijama bivše Jugoslavije ili preciznije u Dubrovniku. Njegov tvorac je dubrovčanin Benko Kotruljić koji je prvi napravio sistem konta i prostog knjigovodstva. On je napravio dvojno, a ujedno je prvi na nekin način definisao dnevnik, glavnu knjigu, pomoćne knjige... Nažalost dnevnik se danas uopše ne koristi, jer takav način praćenja poslovnih događaja je zamenio kompjuter kao i poslovni računovodstveni softveri. Kako to da je baš u Dubrovniku nastalo knjigovodstvo onakvo kakvo danas poznajemo? Postoji jedno veoma logično rešenje. Dubrovnik u to vreme bio veliki trgovački centar na Jadranu (ponajviše plemenitih metala i tekstila) gde su pristizali i odlazili brodovi ka raznim delovima sredozemlja i ostatka evrope. Kroz Dubrobnik je tada prolazilo mnogo različite robe sa različitim nabavnim i prodajnim cenama, mnogo različitih trgovaca koji su se cenjkali sa drugim trgovcima i koji bi nosili tu istu robu u svoje krajeve gde su je dalje prodavali lokalnom stanovništvu. Benkov otac je bio veliki trgovac koji je ponajviše trgovao sa Bosnom, Srbijom, Italijom i Španijom. Benko je počeo svoje obrazovanje u Dubrovniku da bi kasnije nastavio u Italiji u Napulju, gde je upoznao veliki broj trgovaca. Takođe je upoznao veliki broj njihovih problema oko praćenja stanja njihove imovine. U cilju rešavanja njihovih problema postavio je prva načela dvojnog knjigovodstva koja su pratila poreklo novca i u šta se novac trošio. Strana 1

EC Školarac Posle smrti svog oca nasledio je njegov trgovinski obrt i razvio nova tržišta sa Barselonom i Napuljom (trgovinom vune). Baveći se trgovinom u potpunosti je implementirao svoja načela dvojnog knjigovodstva koja se kasnije vekovima počela primenjivati svuda u svetu. Upoznavanje sa osnovnim računovodstvenim terminima Da bi smo se upustili u osnove dvojnog knjigovodstva čija je osnova dobro poznata (leva i desna strane konta), tj AKTIVA i PASIVA. Ovi naslovi su svima dobro poznati, svi su ih čuli ko god da je imalo poslovno upućen u današnjem svetu. Knjigovodstvo je danas osnova u bilo kom obliku poslovanja pa čak i u onom najsitnijem biznisu. Ove metode bi trebao da poznaje apsolutno svako ko se bavi bilo kojim poslom. Iz dvojnog knjigovodstva se veoma lako izvade pouke poslovanja i veoma jednostavno predvidimo budućnost našeg posla u kom smeru se krećemo. Možda malo šašavo zvuče ti smerovi našeg poslovanja, ali oni zaista postoje i na tom principu jednostavnog života je sačinjeno dvojno knjigovodstvo. Dolazimo do zaključka da je život glavna osnova na kojima se baziraju svi zakoni praćenja poslova, novca, imovine, klijenata i tome slično. Evo i na koji način ćemo računovodstvo da počnemo da objašnjavamo... Svi se pitamo šta je to AKTIVA, a šta je to PASIVA? Zašto se one uopšte zovu Aktiva i Pasiva? Kad razjasnimo njihove nazive i njihove svrhe, tek onda se možemo posvetiti njihovim ciljevima i daljim objašnjenima kao sredstvima po svom sastavu. Aktiva ili drugačije tumačeno prema našem jeziku AKTIVAN, AKTIVNO, možemo da zamislimo neke ljude, predmete, događaje, mašine u našim glavama. Šta vam prvo prođe kroz glavu kad vam se spomene pridev AKTIVAN, AKTIVNO, AKTIVNA, a šta kad vam se spomene PASIVAN, PASIVNO, PASIVNA? Pomoći ćemo vam malo oko tih ljudi i navedenih zamišljanja. Aktivni ljudi po nekom normalnom razmišljanju su oni ljudi koji su veoma preduzimljivi, sposobni,dinamični, odmah se daju na rešavanje nastalih problema, vedrog duha, pozivnih razmišljanja i tome slično. A kad se pozabavimo malo Pasivnim ljudima, vidimo jednu sasvim suprotnu sliku karakternih osobina. Ljudi koji su na nekin način usporeni, uspavani, više ili manje negativnih razmišljanja, ne preduzimljivi, večito se žale na nešto i tome slično. Sa sigurnošću možemo reći da su oni pasivni , zar ne...  Zaista mislite da se samo računovodstvo mnogo razlikuje od stvarnog života??? Ako tako i dalje mislite, krenućemo odmah sada sa poslovnim objašnjenjima onih koji su vam bliži objašnjenju zašto se aktiva zove aktiva, a pasiva pasivom. Pre svega toga, veoma je zanimljivo da skoro 99% nepismenih ljudi koji se čak ne znaju ni potpisati,a znaju da broje novac!!! Ova zanimljivost je nas navela da svetu pokažemo jedan zaista jednostav put ka učenju računovodstva. Nepismene skoro nikad nećete moći da prevarite ako su kojim slučajem došli u vašu radnju nešto da kupe, a vi im vratite manji kusur od stvarnog. Verujte mi, nećete uspeti iako unapred znate da ta osoba ne zna da čita ni da piše. Računanje je zato sasvim nešto drugačije, nešto što nas vodi kroz život, nešto što nas tera na život, a bez novca zna se da ne možemo baš daleko da stignemo ni da postignemo. Kad posmatramo njih, tj nepismene sa poslovne strane, videćemo da i takvim ljudima nije oduzeto mesto uspešnog biznismena. Zato sad posmatrajmo aktivu i pasivu isključivo kroz NOVAC, zato što se u njega apsolutno svi najbolje razumemo . Strana 2

EC Školarac Zamislimo da imamo dva kofera ispred sebe sa novcem u njima (što više novca zamislite, lakše ćete shvatiti aktivu i pasivu). U životu psotoje samo dve mogućnosti šta se sa tim novcem može uraditi. Zapamtite dobro samo DVE mogućnosti. Mogućnost broj 1. u našem narodu popularno zvana SLAMARICA ili novac koji nam stoji u koferu i imamo ga čisto da bismo ga imali. Taj novac nam je možda došao u nasledstvu, možda smo ga uštedeli od naših plata, možda smo dobili kao učesnik nekog kviza, igri na sreću i tome slično. Međutim, on kao takav stoji u koferu i jednog dana možda ga potrošimo na neki nameštaj, kompjutere, automobil, možda čak i stan, ali to je sve možda. Samo jedno je definitivno, da se taj novac nećemo uložiti u biznis, već ćemo ga čuvati i on kao takav je poslovno beskoristan ili PASIVAN. Ovaj kofer ćemo posmatrati kao zatvoren kofer čiji novac nije za poslovnu dalju upotrebu. Mogućnost broj 2. u našem narodu poznat kao sposobnost da od jednog dinara napraviš dva. Novac koji se stavi poslovnom čoveku na raspolaganje, on odmah počinje da ga usmerava u razvoj biznisa tj u poslovna ulaganja. Kupovaće materijale, robu, mašine, prevozna sredstva i tome slično. Cilj ovih ulaganja jeste da se ista ta kupljena roba dalje preprodaje i na njima zarađuje ili da se od tih materijala prave neki novi proizvodi koji će se kasnije prodavati i na njima sticati profit. Ovakav novac „vrti i gde burgija neće“ , novac samog sebe umnožava, stalno se kreće i cirkuliše kroz poslovne sisteme pa se stoga naziva AKTIVNIM. Ovaj kofer ćemo da posmatramo kao otvoreni kofer čiji je novac uvek dostupan za poslovne događaje. Isto tako aktivu i pasivu možemo jednostavno da odredimo pitanjima kao što to činimo kada određujemo padež u našem jeziku . Sada shvatamo da računovodstvo nije vezano samo za definisana pravila i matematičkim zakonima već i gramatikom srpskog jezika   . Pasivu dobijamo na pitanje: ODAKLE nam novac dolazi dok aktivu dobijamo na pitanje: GDE je novac sada Pa hajde da sada isto to i razjasnimo. Pre svega toga potrebno je napomenuti da u dvojnom knjigovodstvu sistem je napravljen takvom filozofijom da se uvek zna gde nam se novac sada nalazi kao i trag njegovog porekla. Pogledajmo sada osnovnu podelu stavki aktive i pasive, tj šta sadrži sve aktiva , a šta pasiva. Objasnili smo već kako da prepoznamo aktivu i pasivu i zašto se one baš tako i zovu. Sada nam je ostalo da vidimo kako kroz realan i svakodnevan život čini aktivu i pasivu. U pasivu spada: Sopstveni i tuđi kapital Obaveze U aktivu spada: Osnovna i obrtna sredstva

Strana 3

EC Školarac Objašnjenje sopstvenog i tuđeg kapitala Prvo da razjasnimo navedenu osnovnu podelu: Kad pričamo o pasivi i ako se samo prisetimo već navedenog pasivnog čoveka i primera gde i kako bi on potrošio svoj novac, ali prethodno moramo da se setimo odakle njemu taj novac? Rekli smo da mu je taj novac neko dao ili ga je nasledio. Treće ne postoji, jer ga on sam nije zaradio :-). Znači, novac je njemu proistekao iz sopstvenog kapitala ukoliko ga je nasledio ili tuđeg kapitala ukoliko ga mu je neko dao. Međutim, naš pasivan čovek je i dalje pasivan, tj poslovno neaktivan i ukoliko mu konstantno neko daje novac da bi on preživljavao, on kao takav je postao nekom zaista veliki teret :-). Šalimo se malo naravno, ali ako u svakoj šali ima bar 50% istine onda je on ustvari nekome postao i obaveza. On je nekome obaveza, jer neko stalno mora da misli na njega i da mu daje novac kako bi uopšte živeo bilo kakav život. Ali nije to sve. Pošto naš pasivan momak neće i dalje da privređuje on da bi živeo on će morati sa neke strane da se pozajmljuje i biće dužan da to isto pozajmljeno jednog dana i vrati. On se dakle obavezuje da izmiri svoje obaveze na kraju na neki način. Stoga je sada u potpunosti logično odakle dolazi podela u pasivi, tj sopstveni i tuđi kapital kao i obaveze. Objašnjenje osnovnog i obrtnog sredstva Kad pričamo o podeli u aktivi takođe se moramo vratiti na već navedene primere. Napomenli smo da bi naš aktivan momak prvo za novac kupio neke mašine, objekte za poslovanje i slično. Pitanje koje se ovde postavlja jeste to da ni jedan posao se ne može obavljati ukoliko nemate bar neka sredstva za njihovo obavljanje. Pojasnićemo tako što ćemo sami sebi dati odgovor na pitanje da li se može napraviti plastična kanta ukoliko prethodno nemate presu za plastiku i alat na kome će se praviti ta plastična kanta. Da li se može funkcionisati jedna obična prodavnica prehrambenom robom ukoliko u njoj ne postoje police po kojima će ista roba izložena ili da ta predovnica radi bez kase? Ovakvih primera možemo navoditi danima i dolazimo do zaključka da su to sredstva bez kojih se normalno poslovanje ne može ni zamisliti odnosno da su to osnovna sredstva za rad. Obrtna sredsva su nešto drugačija i ona predstvaljaju sve što osnovna sredstva na neki način naprave ili proizvedu. U principu obrtna sredstva predstvaljaju na neki način novac koji ima svrhu samo da ponovo bude uložen. Obrtna sredstva se mogu objasniti na više načina, ali negde mora postojati i početak. Početak je možda i najbolje prezentovati ponovo sa našim starim domaćim uzrečicama. Jedna od njih je dobro poznata, a to je da „para vrti gde burgija neće“ ,koja nam objašnjava mnogo toga. „Para vrti ili para obrće“ skoro da se svodi na isto. Sada nam je jasnije zbog čega je knjigovodstvo nastalo sa bivših prostora SFRJ  . Evo kako obrtna sredstva izgledaju u praksi: Novac

Sirovina

Materijal

Proizvod

Novac

Iz navedenog primera se jasno vidi kako se NOVAC iz svog osnovnog i prvobitnog stanja transformiše u druge oblike obrtnih serdstava i na kraju ponovo vraća u svoje prvobitno stanje ,tj NOVAC. U običnom životu to izgleda ovako: Za 100 RSD kupimo brašno. Zatim od brašna napravimo testo. Strana 4

EC Školarac Onda od testa napravimo nekoliko vekni hleba I na kraju kad prodamo hleb ostvarimo na primer 200 RSD. Iz datog primera se najjasnije vidi da su obrtna sredstva sama sebe, na neki načun, umnožila. Dakle, sad je jednostavno izvući zaključak da su obrtna sredstva ona sredstva koja imaju koefeicijent 1 > . Ako se sad malo vratimo na osnovna sredstva imaćemo drugačiju priču. Iz običnog života slika izgleda ovako: Kupimo jedan pekač za hleb za 10.000 RSD u kome ćemo da pečemo hleb. Nakon 1 godine, isti pekač je ispekao preko 100.000 vekni hleba i njegova tržišna cena je sada pala sa 10.000 na 7500 RSD. Nakon druge godine isti pekač je ispekao sve ukupno 250.000 vekni hleba i njegova tržišna vrednost je sada 5000 RSD. Nakon treće godine isti pekač je ispekao sve ukupno 400.000 vekni hleba i njegova tržinšna vrednost je sada 2500 RSD. I tako sve dok jednog dana isti pekač u potpunosti ne izgubi svoju vrednost i sam sebe ne izrabi do samog kraja. Sad je jednostavno doći opet do zaključka da su sva osnovna sredstva ona koja ima koeficijent < 1. Objašnjenje bilansa stanja Pa kako onda svet ide napred kad na jednom mestu zarađujemo, a na drugom gubimo, tj na obrtnim sredstvima dobijamo, a na osnovnim gubimo? Generalno posmatrajući možemo reći da su nam dobici veći nego gubici, zar ne? Ali kako da baš saznamo koliki je taj odnos? Nažalost tu vam ja ne mogu puno biti od pomoći, ali sve jedno ovaj navedeni primer moramo potražiti ponovo u svakodnevnom životu. Zamislite samo naše postojanje kao ljudskih bića. Osvrnite se i pogledajte kolika je bila populacija ljudi pre 100 godina, a koliko milijardi ljudi živi danas na planeti. Uzmite sada u obzir sve ratove u poslednjih 100 godina, sve epidemije bolesti, sve zemljotrese, vulkane, poplave, krize i slično. I pored svega toga populacija ljudi je ipak porasla, zar ne? Takođe nema razlike ni u osnovama komercijalnog knjigovodstva, jer se stalno dešavaju napreci u tehnologiji, novim rešenjima, uslugama, proizvodima i slično. To vam je isto kao u razvoju ljudske rase tj da na mlađima svet ostaje, jer da nije tako onda ni sveta ne bilo  . Pametnije matematičko objašnjenje za ovu pojavu postoji, ali vas ne bih zamarao sada sa tim . Dolazimo napokon do prvih ozbiljnih koraka posle icrpnog uvoda šta je zapravo aktiva, a šta pasiva i koji su njihovi najznačajniji sastojci. Međtim, podele u samoj aktivi obrtnih i osnovnih sredstava kao i u pasivi izvori kapitala i obaveza, nisu u potpunosti dovoljne da bi se vodilo knjigovodstvo. Stoga ih moramo razlagati i dalje u još sitnije detalje. Upravo to želimo sada i da prikažemo... AKTIVA Građevinski objekti Zemljište Oprema Strana 5

BILANS STANJA

PASIVA Sopstveni kapital Tuđi kapital Dobavljači

EC Školarac Materijal Roba Tekući račun Blagajna

Kratkoročni krediti Dugoročni krediti

Na navedenoj slici se prvi put pojavljuje i termin „Bilans stanja“. Ali to nije sve što možemo da vidimo i naučimo novo sa prikazane slike. Prvo što nam upada u oči jeste sam prikaz koji nam u prvi mah izgleda kao neka „klackalica za decu“. Sećate se kad smo bili mali koliko smo voleli da se klackamo sa nekim, ali najbitnije je bilo u tom klackanju da smo iste ili slične težine sa nekim ko sedi na klackalici preko puta nas. Ukoliko je neko bio dosta teži ili naprotiv dosta lakši od nas, klackanje nije bilo moguće. Naravno, ponovo i ovde se život poigrao sa knjigovodstvom i vidimo na slici da se naša klackalica nalazi u potpunoj ravnoteži, tj da su sve zbirne vrednosti aktive iste kao i sve zbirne vrednosti pasive. Tako je i sama reč bilans postavljena na svoje pravo mesto, jer ona sama u njenom izvornom značenju predstavlja ravnotežu odnosno značenje BILANS = RAVNOTEŽA. Ako kažemo bilans stanja to u prevodu znači ravnoteža stanja. Bilans stanja, narodski rečeno, predstavlja stanje aktive i pasive samo u jednom trenuktu. To znači ako se kasnije desi neka poslovna promena ili nova nastala situacija, mi moramo praviti potpuno novi bilans stanja. Dakle, bilans stanja se odnosi samo na jedno stanje koje je vremenski ograničeno. Sledeće što nam je neophodno to je da naučimo svaku poziciju koja je navedena na slici. Posmatrajmo malo naše pozicije u aktivi i pasivi. Nije nam teško da zaključimo da sve ono što se nalazi u aktivi jesu ustvari osnovna i obrtna sredstva dok na drugoj strani vidimo izvore kapitala i obaveze. U praksi sam, držajući časove računovodstva, primetio da polaznici najviše imaju problema da uoče samu razliku u pozicijama koje se nalaze u aktivi i pasivi. Logično je da sve nabrojano što se nalazi u aktivi i pasiva bude zaista tako, ali najbitnije je da su ovo osnovne pozicije i da se one moraju jednostavno naučiti napamet. Samo tako ćemo moći da idemo i učimo dalje na najbolji način. AKTIVA

BILANS STANJA

Građevinski objekti Zemljište Oprema Materijal Roba Tekući račun Blagajna

Sopstveni kapital Tuđi kapital Dobavljači Kratkoročni krediti Dugoročni krediti (Odakle nam novac?)

(Gde je novac sada?) Bilanse pozicije Strana 6

PASIVA

EC Školarac Da bi naglo krenuli u razjašnjavanje onoga što nam pravi prave probleme u savladavanju tehnika knjigovodstva, pozabavićemo se prvim bilansnim promenama. Ove bilansne promene koje ćemo sada objašnjavati, govoriće najviše o samoj vežbi da uđemo malo u ritam i osteimo samu tehniku koju ćemo sve više i više trenirati sve dok ne dođemo do konta. Pre samog početka samo ćemo da napomenemo da je su konta ustvari samo bilansne pozicije koje će biti raspoređene same na sebe. Od nekog početka napokon moramo i krenuti. Pozabavićemo se nekim osnovnim terminima koji su danas veoma popularni u knjigovodstvu. Naime, radi se o vrstama preduzeća, a mi kao potpuni početnici, moramo početi od najosnovnijih tj od najprostijih. Objašnjenje bilansa stanja kroz primer osnivanja preduzeća od samog starta Uzećemo za primer jednog mladog čoveka koji želi da započne sopstveni biznis. Jednostavno, on je odlučio da otovori svoju firmicu za pružanje usluga odnosno servisiranja računara. Neka se naš mladi i ambiciozni preduzetnik zove na primer Saša Đorđević. Saša Đorđević tako osniva svoje inokosno(osnovni i najjednostavniji oblik preduzeća preduzetnik) preduzeće za usluge servisiranja računara i on uplaćuje na svoj žiro račun kod Banke Intesa 85.000 RSD. To je njegov početni kapital sa kojim on želi da krene u poslovanje. To je bio njegov prvi korak i Saša je odlučio da ušteđeni novac koji je imao stavi na banku kako bi sa njim mogao da krene u poslovanje. Prethodno je posedovao neophodno znanje iz te računarske oblasti i odlučio je da to isto znanje unovči otvorivši svoje inokosno preduzeće.Na nama je sada da krenemo da učimo kako ćemo knjigovodstveno prikazati nastalu situaciju. Prisetimo se našim pitanja na koje dobijamo aktivu i pasivu. U praksi to izgleda veoma jednostavno. Odakle novac dolazi: Iz sopstvenog džepa odnosno iz sopstvenog kapitala, jer je to bila Sašina ušteđevina. Gde je novac sada: Novac je sada u banci tj na njegovom žiro-računu. Od sada ćemo tako stalno da pravimo upite na koji način dolazimo do aktive i pasive. A Bilans stanja 1 Tekući račun Sopstveni kapital 85.000 85.000

85.000

P

85.000

Iz datog primera primećujemo da je bilans stanja u ovom jedinstvenom trenutku u ravnoteži i da mi kristalno jasno znamo odakle je novac došao i gde se on sada nalazi. Ali naš Saša se tu ne zaustavlja i on razmatra situaciju da kupi aprat za ispitivanje računarske opreme odnosno jedan profesionalni multimer koji košta oko 45.000 RSD. On ne želi odmah da troši svoj novac koji je stavio na banku i odlučuje se da tu kupovinu obezbedi tako što će zatražiti dugoročan kredit kod njegove banke. Da bi napravili potpuno novi bilans stanja i pokazali promenu stanja sada kada se podiže kredit kako bi se taj deo poslovanja isfinansirao, moramo prvo da pokažemo razliku između kratkoročnog i dugoročnog kredita. Strana 7

EC Školarac Kratkoročni kredit je onaj kredit čiji je period otplate manji od jedne godine. Svaki kredit čiji je period otplate veći od jedne godine, naziva se dugoročni kredit. U predovu ovo označava da svaki kredit koji moramo da vratimo u roku od 12 meseci tj 1 godine je ustvari kratkoročni kredit, a svaki koji moramo da vratimo preko 1 godine, naziva se dugoročnim kreditom. Tako je naš Saša Đorđević odlučio da kupovinu opreme nabavi preko odobrenog dugoročnog kredita, gde je sklopio ugovor sa Bankom Intesa da na period otplate od 24 meseca (2 godine). Oprema koja mu je neophodna za rad je ništa drugo nego osnovno sredstvo za rad.

Naš bilans će izgledati ovako: A Bilans stanja 2 Tekući račun Sopstveni kapital 85.000 85.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 45.000 130.000

P

130.000

Iz ovog primera opet vidimo jednu idelanu ravnotežu koju dobijamo na isti način postavljanjem pitanja, odakle nam novac i gde je novac sada. Prosto: odakle nam novac za opremu – iz dugoročnog kredita Gde je novac sada – kupljena je oprema i ta oprema nam sada vredi 45.000 RSD Na svakom bilansu ili kasnije u kontima, sve se izražava u novčanim vrednostima. Iz navedenog primera vidimo da se naših 45.000 RSD nalazi u opremi tj u pomenutom multimeru. Kako se kod Saše poslovanje tek postavlja na noge, on je uvideo kako bi popravaljo računre brzo i efikasno da mora uvek imati i neke rezervne delove na lageru tipa kućišta, napajanja, matične ploče, čitače, grafičke karte i tome slično (ukoliko se ne razumete u sastavne delove računara nije nikakav problem, jer nam za knjiženje one nisu toliko ni bitne) Saša se odlučio da od preduzeća koje se bavi prodajom računrskim delovima ComTrade iz Beograda, kupi neophodne rezervne delove u vrednosti od 30.000 RSD. Naravno, ComTrade isporučuje neophodne delove i materijal na Sašinu željenu adresu. ComTrade je napomenuo da Saša nije u obavezi da im odmah izvrši plaćanje već da to uradi za najkasnije 30 kalendarskih dana. Kako Saša dobavljaču nije ništa platio, mi ćemo morati da to isto prikažemo u novom bilansu stanja koji izgleda ovako: A Bilans stanja 3 Tekući račun Sopstveni kapital 85.000 85.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 45.000 Materijal Dobavljači Strana 8

P

EC Školarac 30.000

30.000

160.000

160.000

Sada nam još preostaje da objasnimo zbog čega je u aktivi „materijal“ odnosno u pasivi „dobavljači“. Možda je bolje pitanje zašto je bilasna pozicija „dobavljači“ u pasivi? Posle dosta održanih časova, shvatio sam da ovi delovi knjigovodstva nisu nimalo naivna za one koji se po prvi put susreću sa knjigovodstvom. Većini njih, pa možda i preko 80% polaznika na kurseve računovodstva nije moglo odmah da shvate zbog čega je to tako. Odgovor je veoma jednostavan, samo je potrebno da se dobro skoncentrišemo da datu poslovnu situaciju. Saša je uzeo neki materijal i nije ga još uvek platio, zar ne? Kada se Saša odluči da plati da li će on imati priliku da sa tim novcem tj 30.000 RSD raspolaže kako hoće ili će prvo biti u obavezi da izmiri svoje obaveze prema dobavljaču? Naravno, odgovor je da izmiri prvo svoje obaveze. To ipak označava da sa tim novcem on ne može ništa specijalno da radi u neke nove poslovne svrhe, već prvo da izmiri ono što je prethodno uzeo. Zato je taj novac pasivan i može sa njim da uradi samo jedno tj da izmiri svoja dugovanja. Kada posmatramo „materijal“ onda dolazimo do zaključka da sve što je kod nas na raspolaganju možemo da upotrebljavamo u bilo koje poslovne svrhe i da od 1 dinara pravimo 2. Ta vrednost materijala u novcu je aktivna i taj materijal na kraju krajeva možemo i da preprodajemo dalje, možemo da zarađujemo na rezervnim delovima, možemo da unapređujemo naše usluge popravaka i tome slično. Šta li bi se krenulo dešavati kad bi se Saša opredelio za još neke vidove investicija u njegovom preduzeću? Šta bi se počelo dešavati sa našim stanjem kada bi se počeli poavljivati i neki troškovi odnosno rashodi? Možda Saša želi da utroši novac sada na neki poklon svojoj devojci, a trenutno nema novca kod sebe osim na svom poslovnom žiro-računu. U prvi mah bi pomislili da to što Saša želi nije dozvoljeno u poslovanju, ali to je njegov novac i on sa njim ima puno pravo da radi šta god poželi, pa čak i da kupi poklon svojoj devojci npr :-) . On se odlučio da u tom momentu kupi nešto vredno i prinuđen je da sa svog žiro-računa podigne 5.000 RSD. On misli da je to sasvim dovoljno za jedan lep parfem :-) . Kako će to sada da izgleda u bilansu stanja: A Bilans stanja 4 Tekući račun Sopstveni kapital 80.000 80.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 45.000 Materijal Dobavljači 30.000 30.000 155.000

P

155.000

Prvo što primećujemo jeste to da se novac sa tekućeg odnosno žiro-račna smanjio za 5.000 RSD, ali i logično je da se istovremeno smanjio i spostveni kapital sa druge strane tj u pasivi. Saša naravno nije osiromašio zbog poklona koji je kupio svojoj devojci, ali knjigovodstvo ne zna drugačije stanje da pokaže osim da je njegov sopstveni kapital opao, jer je korišćen u ne poslovne svrhe (narodski rečeno). Dakle, ukoliko se novac koristi u neke druge neposlovne svrhe tj za neke spopstvene potrebe onda se time smanjuje naš sopstveni kapital, koji od ovog trenutka već počinje lagano da nam

Strana 9

EC Školarac smeta to što nećemo moći da pratimo njegovo jasno kretanje. Kapital će se početi smanjivati i povećavati, a mi nećemo biti u stanju da ispratimo iz kojih je to razloga se to dešava. Saša i dalje nije ništa spektakularno napravio što se tiče samog poslovanja, a dobavljači su već počeli da ga zovu i pitaju za plaćanje. Njemu ništa drugo nije preostalo već da ih zamoli da izvrši uplatu na polovinu ukupnih obaveza prema dobavljaču. Oni su se složeli sa tom činjenicom i Saša sa svog tekućeg računa plaća 15.000 RSD dobavljaču za pribavljeni materijal. A Bilans stanja 5 Tekući račun Sopstveni kapital 65.000 80.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 45.000 Materijal Dobavljači 30.000 15.000 140.000

P

140.000

Primećujemo da i u ovoj situaciji kao u prethodnom slučaju imamo ponovni pad novca koji se nalazi na sašinom tekućem računu, ali je on pritom uspeo da istovremeno smanji i svoju obavezu prema dobavljaču. Ravnoteža je i dalje prisutna u našem bilansu stanja na relaciji aktive i pasive. Navedeni primeri pokazuju da sa smanjenjem aktive imamo i smanjenje pasive što je i logično, jer ne može nikad postojati situacija da se npr aktiva povećava,a da se pri tom pasiva smanjuje (onda zasigurno bilansa ne bi nikad ni bilo). Uglavnom, aktiva i pasiva moraju uvek da prate jedna drugu, tj ukoliko se jedna povećava druga se isto tako mora povećati kao i u njihovom smanjivanju. Bitno je da napomenemo da se zato bilansne pozicije unutar aktive i pasive mogu smanjivati i povećavati, nezavisno na drugu stranu aktive ili pasive. To znači da se bilansne pozicije mogu transformisati iz jednog oblika u drugi, a da pri tom krajnje stanje ostane nepromenjeno, pa evo i nekoliko takvih primera: Ukoliko Saša odluči da refinansira svoj kredit ili samo da konverutje kredit iz dugoročnog u kratkoročni mi ćemo imati samo promenu u okviru pasive.Jedan oblik bilansne pozicije će preći u drugi, dok će sve drugo da ostane ne promenjeno. Na primer Saša je odlučio da 15.000 RSD konvertuje u kratkoročni kredit zbog visoke godišnje kamatne stope. Sada će bilans da izgleda ovako: A Bilans stanja 6 P Tekući račun Sopstveni kapital 65.000 80.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 30.000 Materijal Kratkoročni kredit 30.000 15.000 Dobavljači 15.000 140.000

140.000

Kao što vidimo sve je ostalo apsolutno isto osim transformacije oblika kredita.

Strana 10

EC Školarac Saša je sada uočio da mora po izvršenoj popravci računara svojim klijentima vraćati i kusur, ukoliko dobije jednu ili više novčanica. To znači da Saša mora jedan deo sa svog tekućeg računa da stavi na svoju blagajnu i odlučio je da to bude 5.000 RSD. Sadsa će bilans da izgleda na sledeći način: A Bilans stanja 7 P Tekući račun Sopstveni kapital 60.000 80.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 30.000 Blagajna Kratkoročni kredit 5.000 15.000 Materijal Dobavljači 30.000 15.000 140.000

140.000

I na ovom istom primeru zaključujemo da je promena odnosno transformacija došla samo unutar aktive, dok je sve drugo ostalo nepromenjeno. Napokon stižemo i do dela zbog kojeg knjigovodstvo zapravo postoji, a to je šta će se desiti sa našim bilansom kada se počne biznis razvijati tj kad Saša uspe da proda svoje usluge? Saša je napokon uspeo da dobrim marketingom privuče svoje klijente tako što je na primer spustio cenu kako bi se probio na tržištu i on je sada napravio početan posao sa lokalnom firmom u vezi održavanja njihove računarske opreme. Naime, dogovorio je posao tako da im posle svakog dolaska u njihovo preduzeće ispostavi račun za usluge održavanja i popravki njihovih računara. Tako je Saša lokalnom preduzeću „Bruno“ ispostavio fakturu na 25.000 RSD sa rokom plaćanja od 7 dana. Kako to sad izgleda u našem bilansu: A Bilans stanja 8 P Tekući račun Sopstveni kapital 60.000 105.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 30.000 Blagajna Kratkoročni kredit 5.000 15.000 Materijal Dobavljači 30.000 15.000 Kupci 25.000 165.000

165.000

Odmah na samom startu možemo da primetimo da se uvećao naš kapital samim tim što smo obezbedili prodaju usluga. Iako kupac Saši tu uslugu još uvek nije platio, on je uspeo samim tim činom da uveća svoj sopstveni kapital, jer je to novac na koji će moći u budućnosti skoro pa sigurno da računa. Na strani aktive vidimo da se otvorili još jednu bilansnu poziciju „Kupci“ i ovako knjiženo predstavlja da su nama kupci dužni određeni iznos ili u uvom slučaju Saši tačno 25.000 RSD.

Strana 11

EC Školarac Sada je jasno nazire razlika kada je nama neko dužan odnosno kada smo mi nekom dužni. Polako se bližimo suštini knjigovodstva, ali sve u svoje vreme. Ovog trenutka bih samo nagovestio paralelu između ove dve stavke aktive i pasive odnosno dobavljača i kupaca. Dakle, kada u pasivi knjižimo „dobavljače“, onda to predstavlja da smo mi nekom dužni odnosno da neko lice „potražuje“ od nas određeni iznos. Sa druge strane imamo situaciju gde u aktivi knjižimo „kupce“ , onda to predstavlja da je nama neko dužan tj da nama neko „duguje“, određeni iznos. Iz ove dve paralele će se uskoro pojaviti sama suština knjigovodstva koja će biti rastavljena u najprostije delove takozvana KONTA. Šta bi se desilo u našem bilansu kada bi kupac odmah izvršio plaćanje? Da bi dali odgovor na ovo pitanje, opet bismo morali da postavimo pitanja odakle novac dolazi i gde je novac sada. Gde bi se novac nalazio kada bi kupac izvršio plaćanje? Možda u Sašinom džepu? Nažalost, iako bi to svi voleli, novac će ipak završiti na tekućem računu u banci. Onda bismo imali situaciju da će se tekući račun uvećati za 25.000 RSD, a samim tim u pasivi se ne bi ništa promenilo. To znači da bi se bilansne pozicije u aktivi transformisale iz jednog oblika u drugi. Bilans bi izgledao onda ovako: A Bilans stanja 9 P Tekući račun Sopstveni kapital 85.000 105.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 30.000 Blagajna Kratkoročni kredit 5.000 15.000 Materijal Dobavljači 30.000 15.000 165.000

165.000

Kupci bi prosto nestali iz aktive kao bilansna pozicija, a novac bi se fizički preselio na tekući račun. Kako nam kupci više nisu dužni, stoga ih više nećemo ni voditi u bilansu uspeha tog trenutka, sve do pojave nekih novih poslovnih događaja. Saša je uspeo da napravi odličan potez da materijalizuje svoj poslovni događaj i napokon je napravio i neki prihod. Ali, sada on primećuje oscilacije u sopstvenom kapitalu, koji vrtoglavno pada, pa zatim skače i neće biti uvek u stanju da uvek vodi stanje u svakom trenutku svog poslovanja. Ubrazo, kako mu se posao bude razvijao, neće znati od koga mu je došao prihod, a od koga rashod, jer se kapital tada manifestuje u svojim povećanjima i padovima. Saša je dočekao da i u svom poslovanju nekad naiđe na troškove poslovanja odnosno da mu pojavljuju poslovni rashodi. Za njegov objekat u kome vrši delatnost stigao je račun od „Elektrovojvodine“ na ime troškova eletrične energije za period od mesec dana u iznosu od 3.000 RSD i koje je Saša uredno isplatio istog dana sa svog tekućeg računa. Kako bi ovo uspeli da proknjižimo polazimo od toga šta je Saši ustvari „Elektrovojvodina“? Elektrovojvodina je Saši snabdevač električnom energijom ili u našem slučaju dobavljač. Ako je Saša odmah izmirio svoju obavezu, imaćemo sledeću situaciju u bilansu stanja: Strana 12

EC Školarac A Bilans stanja 10 P Tekući račun Sopstveni kapital 82.000 102.000 Oprema Dugoročni kredit 45.000 30.000 Blagajna Kratkoročni kredit 5.000 15.000 Materijal Dobavljači 30.000 15.000 162.000

162.000

Kao što vidimo ponovo smo imali pad u sopstvenom kapitalu i naravno umanjenje novca na tekućem računu sa kojeg je plaćeno 3.000 RSD Elektrovojvodini. Zašto smo umanjili sopstveni kapital? Pa jednostavno smo morali da ga umanjimo, jer to je deo novca koji nama ide u nepovrat, a električna energija ili struja, je nešto što ne možemo da lagerujemo na police i da kasnije koristimo kada na zatreba. Zato sve te oblike proknjižavamo kao troškove koje ćemo posebno da učimo u kasnjiim segmentima knjige. Saša u svom početnom poslovanju nije ispunio sve svoje zakonske obaveze prema državi i tržišna inspekcija ga kažnjava sa 7.500 RSD za nevođenje svojih poslovnih knjiga. Isposavljena mu je kazna i Saša je u obavezi da je izmiri u roku od 7 dana. Naš bilans će u ovom slučaju da izgleda ovako: A Bilans stanja 11 P Tekući račun Sopstveni kapital 82.000 94.500 Oprema Dugoročni kredit 45.000 30.000 Blagajna Kratkoročni kredit 5.000 15.000 Materijal Dobavljači 30.000 15.000 Obaveze za kaznu 7.500 162.000 162.000 U ovom primeru takođe primećujemo da je došlo do još jedne promene sopstvenog kapitala koji se ponovo umanjio. Kako se budu poslovne situacije menjale u skladu sa relanim poslovnim životom, biće sve teže i teže ispratiti kretanje sopstvenog kapitala i to nam je najbolji znak da stalno praćenje stanja u jednom trenutku definitivno nije rešenje koje će moći da traje. Baš iz ovog razloga, moralo se pronaći neko praktičnije rešenje i raslojavanje svake bilanse pozicije na zasebne komponetne, odnosno na KONTA. Pre nego što krenemo na dalje shvatanje bilansa stanja i samog pojma nastajanja konta kao i objašnjavanje pravljenja kontog okvira, pozabavićemo se malo i narodnim vicevima. Naime, bio Mujo u Nemačkoj i radio je kao zidar na građevini preko 10 godina. Jednom prilikom sasvim slučajno je došao do platne liste sa stola svog šefa i počeo pažljivo da čita i upoređuje plate svojih kolega. Gleda on tako u platni spisak i komentariše sam sa sobom: Haso – 1.700 EUR Strana 13

EC Školarac Muradif – 1.850 EUR Suljo – 2.150 EUR Mithad – 1.750 EUR i dođe on tako do kraja platnog spiska i prokomentarisa sav začuđen i iznenađen: A, gle ovog Salda majku mu njegovu.... čak 35.000 EUR Poenta vica je da nam se gospodin na građevini uvek prikaže na kraju svakog bilansnog računa. On nam pokazuje kompletnu sumu koju imamo u aktivi ili pasivi. Ukupna suma koja se prikazuje pri dnu bilansa ili budućih konta, naziva se SALDO. Kao što smo primetili u svim bilansnim situacijama do sada da je saldo aktive uvek jednak saldu pasive i obratno. Nastavljamo dalje sa radom i cilj nam je sada da sve što smo u prvom primeru kod Saše pokazali da sada malo otežamo situaciju. Ovoga puta ćemo da koristimo jedno potpuno novo ime kako bismo napravili jasnu razliku između prvog i sledećeg slučaja. Zamislimo da Dejan Bodiroga otvara svoje novo preduzeće i gde već kod njega primećujemo primetnu razliku u kapitalu nego što je to bio slučaj u prethodnom primeru kod Saše. Reći ćemo da Dejan kupuje preuzeće u stečaju pod nazivom „Grafičar“. Kupovinom tog preduzeća Dejan popisom zatiče sledeće stanje u njoj: (radi lakšeg učenja i popisivanja, a lakšeg shvatanja realnosti, iznosi su u evrima) Sredstva: 1 : Objekti, lokali, magacini, proizvodni pogon Upravna zgrada: 120.000 € Magacin: 40.000 € Pogon: 70.000 € Lokal: 25.000 € 2. Oprema : Rol-mašine: 15.000 € Mašina za pakovanje-pakerica: 25.000 € Aparati za varenje: 2.500 € Kopir-mašine: 5.000 € Grafo-linija: 35.000 € 3. Materijal: Rolne papira: 3.000 € Boja: 10.000 € Kutije za pakovanje: 5.000 € Folije: 2.500 € 4. Potraživanja od kupaca: Maxi: 2.000 € Tehnomanija: 3.500 € Coca Cola: 5.500 € 5. Stanje: tekući poslovni račun: 10.000 € 6. Blagajna: 500 € AKTIVA: 379500 Izvori sredstava: Strana 14

EC Školarac 1. 2. 3. 4.

Ostvareno iz sopstvenog kapitala preduzeća: 282.500 € Dugoročni kredit: 25.000 € Kratkoročni kredit: 45.000 € Obaveze prema dobavljaču „Sigma“: 2.000 € „Lukić Co“ : 5.500 € „Pogon d.o.o.“: 7.500 € „Hemiks a.d.“: 12.000 € PASIVA: 379500 Dejan je posle popisa morao znati gde se preduzeće nalazi u tom datom trenutku tako da je želeo imati sve karte ispred sebe sastavivši početni bilans stanja kao osnovu za dalje poslovanje njegovog novog preduzeća. Evidentiramo sledeće poslovne događaje tokom januara 2010. Godine: 1. Vlasnik preduzeća je iz ličnih izvora uplatio na svoj tekući račun 2.000 2. Po fakturi dobavljača TEK MAS br. 9 kupljen je materijal za 10.000 3. Prema izvodu banke plaćeno je dobavljačima 5.000 4. Vlasnik preduzeća je za lične potrebe podigao sa tekućeg računa 1.000 5. Po izvodu banke 05.01.10 kupac MAXI je platio 10.000 6. Na molbu vlasnika , banka je konvertovala kretkoročni kredit od 10.000 u dugoročni kredit 7. Po trebovanju materijala br.1 utrošeno je materijala za 10.000 8. Stigao je račun br.5 za utrošenu električnu energiju od distribucije Elektrovojvodina za decembar 2010. Na 2.000 9. Na blagajnu je uplaćeno za izvršene usluge popravke bele tehnike 20.000 10. Dobavljač za materijal TEK MAS nas knjižnim pismom obaveštava da nam je odobrio 100 RSD na ime ugovorene kazne zbog kašnjenja u isporuci materijala 11. Elektrovojvodina je obračunala zateznu kamatu od 100 RSD zbog kašnjenja sa izmirenjem računa Glavna knjiga!!!

Dnevnik Dnevnik je knjigovodstveni instrument za hronološku evidenciju poslovnih promena , tj. za evidenciju poslovnih promena prema redosledu njihovog nastanka. Sve poslovne promene se knjiže u dnevnik (hronološka evidencija) i u glavnu knjigu (sistematska evidencija) , što znači da zbir prometa u dnevniku mora biti jednak zbiru prometa u glavnoj knjizi. Dnevnik bitno pomaže pri pronalaženju grešaka u knjigovodstvu , jer tangira sve račune određenom promenom. Vremenom , dnevnik je dobio određeni oblik i poseban značaj, da bi kasnije, novim tehničkim rešenjima , izgubio važnost do te mere da se danas u uslovima evidencije računara , čak postavlja i pitanje njegove egzistencije.

Uraditi dnevnik promena!!!

Strana 15

EC Školarac

Glavna knjiga – konta Konta su osnovni elementi knjigovodstvene evidencije. Konto ili knjigovodstveni račun je dakle sredstvo za odvojeni obračun svake pojedinačne bilansne pozicije. Za svaku bilansnu poziciju se otvara poseban konto. Taj postupak se naziva raščlanjavanje bilansa na knjigovodstvene račune ili konta. Nedostatak jeste taj što knjigovodstveni račun ne mora da ima oblik dvostranog pregleda , pogotovo kada se knjigovodstvena evidencija vodi na računaru, što je danas najčešći slučaj. Konta mogu da budu konta aktive i konta pasive. Leva strana računa otvaranih za sredstva koja se iskazuju u aktivi, nazivaju se „duguje“. Desna stana se naziva potražuje i na toj strani se evidentiraju sva umanjenja na sredstvima. Ova konta se nazivaju Aktivni računi. Konta koja se otvaraju za evidentiranje stanja i promena na kapitalu, odnosno na izvorima sredstava, nazivaju se Pasivni računi. Uraditi promene prema kontima!!! Primena sistema dvojnog knjigovodstva Sopstveni kapital (neto imovina preduzeća) predstavlja ukupnu vrednost sredstava koji su vlasnici stavili preduzeću na raspolaganje, bez vremenskog ograničenja u cilju realizacije poslovnih ciljeva, bilo unoseći ga spolja, bilo odričući se dela ostvarenog dobitka. Sopstveni kapital može biti sastavljan od promenljivog i nepromenljivog kapitala. Vrste nepromenljivog kapitala su: Akcionarsko društvo Društvo sa ograničenom odgovornošću Vrste promenjljivog kapitala su u najvećem slučaju inokosna preduzeća. Fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja profita i koji nosi sa sobom i odgovara za rizik, naziva se preduzetnik. Imovina koja se prilikom osnivanja unosi u društvo, obuhvata se na dugovnoj strani odgovarajućih računa aktive uz istovremeno odobrenje računa kapitala svakog od vlasnika za vrednost uložene imovine. Osnovni kapital ortačkog društva se iskazuje na računu osnovni i ostali kapital: ULOZI! Ulozi čine aktivu , dok nasuprot, kao izvor u pasivi stoji osnovni kapital. Ortačko društvo je forma preduzeća u kome je sopstveni kapital u vlasništvu dva ili više fizičkih lica ili pravnih lica. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pravima, kao i radu ili uslugama koji su izvršeni ili koja treba da budu izvršeni. Primer:

Strana 16

EC Školarac 1. U skladu sa ugovorom o osnivanju ortačkog društva Maja Marjanović je uplatila na tekući račun 50.000 RSD , a Milan Milanović je uplatio 45.000 RSD, a Nikola Nikolić je uložio opremu koja je procenjena na 52.000 RSD 2. Osnivač Maja Marjanović je na ime svog udela povukla iznos od 5.000 RSD

Pozajmljeni kapital Dugoročni kredit Dobavljačima za osnovna sredstva je isplaćeno 50.000 RSD iz odobrenog dugoročnog kredita.

Kratkoročni kredit Prema izvodu banke uplaćeno je na tekući račun 20.000 RSD iz odobrenog kratkoročnog kredita.

Strana 17

EC Školarac

Preduzeće MAXI je emitovalo i prodalo obveznice ukupne nominalne vrednosti od 500.000 RSD sa rokom dospeća do dve godine i godišnjom kamatnom stopom od 10% i polugodišnjim anuitetskim kuponima a) na ime otkupa emitovanih obveznica uplaćeno je na tekući račun 500.000 RSD b) na dan isplate prvog kupona preduzeće je izvršilo isplatu iznosa od 110.000 RSD od čega je otplata glavnice 100.000 RSD (200.000 RSD godišnje, odnosno 100.000 RSD polugodišnje, a kamata – 10.000 RSD

Pribavljanje i otuđivanje stalne imovine Prema fakturi br.10 od preduzeća „ALFA PLAM“ kupljen je patent za poboljšanje proizvodnje , pri čemu je fakturna vrednost patenta iznosi 70.000 RSD. Patent je aktiviran.

Kupovina osnovnih sredstava Prema fakturi br 15. preduzeća „ComTrade“ kupljen je računar za 30.000 RSD. Isplata dobavljača je izvršena iz odobrenog odgovarajućeg kredita.

a)

Prema fakturi br 16. od preduzeća „LINDE“ kupljena je dizalica za 300.000 RSD

Strana 18

EC Školarac b) Od preduzeća „Milšped“ primljena je faktura br 1234. na ime prevoza dizalice na 65.000 RSD c) Na ime troškova montaže od preduzeća „Montaža“ primeljan je faktura br 546. na 10.000 RSD d) Prema zapisniku, dizalica je puštena u rad e) Obeveza prema dobavljačima je izvršena sa tekućeg računa

Kupovina polovnih osnovnih sredstava Razlika između nabavne vrednosti i sadašnje (neotpisane vrednosti) predstavlja ispravku vrednosti. Od preduzeća „LINDE“ kupljena je prema fakturi dobavljača korišćena dizalica za 180.000 RSD. Knjigovodtveni podaci za ovu dizalicu su: nabavna vrednost 300.000 RSD , a otpisana vrednost je 50.000 RSD (sadašnja vrednost je dakle 250.000 RSD). Troškovi prevoza po fakturi prevoznika iznose 20.000 RSD

Izgradnja osnovnih sredstava 1) Doneta je odluka o izgradnji proizvodne hale. Deo sredstava je obezbeđen iz sopstvenih izvora, a deo će se finansirati iz odobrenog dugoročnog kredita od strane domaće banke.Uskladu sa ugovorom izvođaču radova „Graditelj-Inđija“je na ime avansa isplaćeno 90.000 EUR od strane investitora predizeća „Intex“. 2) Od izvođača radova Graditelj Inđija je primljena prva privremena situacija koja glasi na 110.000 EUR 3) Obaveza prema dobavljaču je izmirena iz odobrenog dugoročnog kredita Banka Intese po odbitku polovine isplaćenog avansa 4) Prema drugoj privremenoj situaciji , vrednost do sada izvršenih radova (bruto iznos) izonosi 220.000 EUR 5) Dobavljaču je po odbitku druge polovine avansa isplaćena obaveza iz dugoročnog kredita 6) Prema definitivnoj situaciji, vrednost završenog građevinskog objekta „Žuta Zgrada“ iznosi 340.000 EUR Izvršen je prijem objekta, čime je objekat stavljen u upotrebu 7) Obaveza prema dobavljaču je izmirena iz odobrenog dugoročnog kredita Strana 19

EC Školarac

Obračun amortizacije Primer: Od preduzeća „Linde“ kupljena je prema fakturi br.21. korišćena dizalica za 180.000 RSD. Nabavna vrednost ove dizalice kod prodavca iznosila je 100.000 RSD. Preostali procenjeni vek upotrebe procenjen je na 2 godine. Godišnja stopa amortizacije je 12,5 %. (sadašnja neotpisana vrednost osnovnog sredstva kod kupca se sastoji iz fakturne vrednosti uvećane za zavisne troškove nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti) Stopa za obračun amortizacije je 12,5% što znači da je ukupan predviđeni vek upotrebe 8 godina (100:12,5=8).Preostali vek upotrebe procenjen je na 2 godine.

Viškovi osnovnih sredstava Popisom je ustanovljen višak opreme. Komisija je procenom utvrdila nabavnu vrednost na izos od 350.00 RSD i otpisanu vrednost na iznos 30.000 RSD.

Strana 20

EC Školarac Revolarizacija Pod ovim pojmom se podrazumeva postupak usklađivanja vrednosti određenih bilasnih kategorija sa rastom cena na malo. Ovakav postupak preračunavanja se vrši isključivo u uslovima hiperinflacije dok pojam revolarizacija označava postupak utvrđivanje poštene (fer) vrednosti konkretnog sredstva ili nematerijalnog ulaganja na određeni dan, odnosno postupak svođenja vrednosti osnovnog sredstva na njegovu tržišnu vrednost umanjenu za ispravku vrednosti (amortizacija se obračunava na revolarizovanu vrednost). Primer: Preduzeće „Agrounija“ ima evidentirano zemljište po vrednosti od 100.000 RSD a) došlo je do pada vrednosti zemljišta, pa je sada tržišna vrednost 80.000 RSD b) Došlo je do porasta vrednosti istog zemljišta tako da sada iznosi 130.000 RSD c) Došlo je ponovnog pada vrednosti tog zemljišta, tako da sada iznosi 110.000 RSD

Otuđivanje stalne imovine Stalna imovina se može otuđiti prodajom, rashodovanjem i ostalim načinima. a) Prodata je dizalica koju je preduzeće Linde koristilo u svom poslovanju za 50.000 RSD. Nabavna vrednost dizalice iznosi 350.000 RSD, a otpisana vrednost je 300.000 RSD. b) Prodata je dizalica koju je preduzeće Linde koristilo u svom poslovanju za 40.000 RSD. Nabavna vrednost dizalice iznosi 350.000 RSD, a otpisana vrednost je 300.000 RSD c) Preduzeće je rashodovalo dizalicu čija je nabavna vrednost 350.000 RSD i koja je otpisana u celosti

Manjkovi osnovnih sredstava Manjkovi osnovnih sredstava predstavljaju oblik otuđenja, tako da je neophodno isknjižiti takva sredstva. Primer: Popisom osnovnih sredstava na kraju godine je utvrđen manjak a) jedgnog računara čija je nabavna vrednost 35.000 RSD , a otpisana vrednost po osnovu amortizacije 5.000 RSD b) jednog Fax uređaja čija je nabavna vrednost 50.000 RSD, a otpisana vrednost po osnovu amortizacije je 45.000 RSD

Strana 21

EC Školarac Organ upravljanja je doneo odluku da za računar tereti odgovoreno lice, a da za vrednost telefonskog aparata otpiše kao rashod perioda (trošak snosi preduzeće)

Finansijski lizing Predstavlja ugovoreni odnos prema kojem zakupodavac prenosi sve razlike i koristi koji su povezani sa vlasništvom nad nekim sredstvom zakupca.Na početku lizinga , sadašnja vrednost budućih plaćanja tokom ugovorenog vremena korišćenja sredtsva uzetog na lizing veća je ili jednaka FER vrednosti iznajmeljnog sredstva. U knjigovodstvu davaoca lizinga, finsnsijski lizing se obuhvata poput prodaje na kredit, a u knjigovodstvu primaoca lizinga kao nabavka postrojenja ili opreme. Primer: Preduzeće „Mercator“ je uzelo frižidere na lizing u vrednosti od 200.000 RSD. Nabavna vrednost opreme iznosi 180.000 RSD. Ugovor o lizingu je sklopljen na 4 godine, uz polugodišnje plaćanje lizing naknade na kraju perioda. Korisni vek trajanja opreme uzete u lizing je 5 godina. Preduzeće „Mercator“ postaje vlasnik opreme otplatom poslednje rate. Da bi se vršila knjiženja po osnovu ovog ugovora , potrebno je izračunati anuitet i plan otplate lizinga. Uz pretpostavku da kamatna stopa sadržana u lizing naknadi iznosi 10%, polugodišnji anuitet iznosi 30.944,36 RSD.

Operativni lizing Operativni (poslovni) lizing predstvalja kasičan ugovor o zakupu.Sredstva uzeta u operativni lizing se ne evidentira u knjigovodstvu zakupca. Primer: Preduzeće „Mecator“ je zaključilo ugovor sa preduzećem „Porsche Lizing“ o korišćenju automobila u formi poslovnog lizinga na period od 2 godine. Ugovoreno je plaćanje zakupnine od 80.000 RSD godišnje.

Strana 22

EC Školarac

Obrtna sredstva Su ona sredstva koja se troše u jednom proizvodnom ciklusu i čiji je koeficijent veći od 1 (rok obrta manji od 1 godine) Može biti: zaliha materijala nedovršena proizvodnja gotovi proizvodi robe stalna sredstva namenjena prodaji dati avansi potraživanja kratkoročne hartije od vrednosti likvidna sredstva Evidencija materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti Prema prijemnici materijala br 20 i fakturi dobavljača br 200/10 kupljeno je i uskladišteno: 1. 1000 Kg brašna – ukupno 10.000 RSD 500 Kg Milka čokolade – 200.000 RSD 300 Kg šećera – 27.000 RSD Ukupno: 237.000 RSD 2. Troškovi prevoza prema fakturi br 50/10 iznose 12.000 RSD 3. troškovi utovara i istovara robe iznose 2.000 RSD i plaćeni su u gotovom 4. Prema izvodu banke, dobavljačima je isplaćeno 237.000 RSD po fakturi br 200/10

Prema evidenciji nefakturisanog materijala Prema prijemnici materijala br 20 i fakturi dobavljača br 200/10 primljeno je i uskladišteno: 1. 1000 Kg brašna – ukupno 10.000 RSD 500 Kg Milka čokolade – 200.000 RSD 300 Kg šećera – 27.000 RSD Ukupno: 237.000 RSD 2. Troškovi prevoza prema fakturi br 50/10 iznose 12.000 RSD i isplaćeno je u bariranim čekovima 3. troškovi utovara i istovara robe iznose 2.000 RSD i plaćeni su u gotovom 4. Prispela je i faktura dobavljača 200/10 u vezi sa prispelim materijalom 5. Prema izvodu banke, dobavljačima je isplaćeno 237.000 RSD po fakturi br 200/10

Strana 23

EC Školarac Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke trgovinske robe Razlika u ceni (uslovi pune konkurencije) Marža (procentualno utvrđen deo nabavne vrednosti) Rabat (procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe) Primer: Od dobavljača „Nektar“ kupljeno je 1000 Lit sokova po fakturnoj ceni od 20 RSD/Lit. Na ime prevoza plaćeno je bezgotovinskim čekom 2.000 RSD. Sokovi su u skladištu i evidentirani su po prodajnoj ceni koja iznosi 30 RSD/Lit.

Plaćanje kompenzacijom Kompenzacija predstavlja međusobno prebijanje obaveza i potraživanja dva ili više subjekata. Kompenzacija proizvodi isto dejstvo kao i naplata, odnoso iskompenzovana potraživanja se smatraju naplaćenim. Primer: Preduzeće „Guma-plast“ ima potraživanje od preduzeća „Guma –profil“ za isporučenu robu u iznosu od 60.000 RSD i obavezu prema istom preduzeću za izvršene usluge obrade gume u iznosu od 70.000 RSD. Preduzeće „Guma-plast“ inicira kompenzaciju i dostavlja preduzeću „Guma-profil“ izjavu o prebijanju na iznos od 60.000 RSD, a razliku od 10.000 RSD uplaćuje na njegov tekući račun.

Troškovi Troškovi predstavljaju u novcu izraženu vrednost utrošenog rada kao i svih sredstava i dobara koji su u preduzeću potrošena u cilju proizvodnje novih proizvoda ili radi ostvarenja određenih učinaka, a pored toga, u troškove spadaju i odgovarajući troškovi proizvodne pripremljenosti uslovljene kapacitetom. Troškovi alata i inventara

Strana 24

EC Školarac Alat i inventar se obuhvataju na računima grupe Zaliha materijala ukoliko je njihov rok korišćenja kratak usled njihovog brzog trošenja ili lomljenja te se ne mogu koristiti duže od 1 godine. Primer: Stanje na računu Alat i inventar u skladištu je 20.000 RSD. Izdato je u upotrebu sitnog inventara za 8.000 RSD.

Primer: Stanje na računu sitan inventar je 20.000 RSD. Izdato je u upotrebu sitnog inventara za 8.000 RSD. Potom je rashodovan sitan inventar neprocenjenog roka upotrebe koji je izdat u upotrebu. Procenjena vrednost otpadaka iznosi 600 RSD.

Troškovi rezervnih delova Takođe se obračunavaju u grupi Zalihe materijala. Primer: 1. iz magacina je radi zamene u sopstvenom vozilu, izdato motornog ulja u vrednosti od 3.000 RSD 2. od isporučioca električne energije „Elektrovojvodina“ je primljen račun na 15.000 RSD

Troškovi amortizacije Trošak amortizacije je onaj deo vrednosti stalnih sredstava koji se prenosi na proizvedene učinke. On se direktno uključuje u cenu koštanja gotovog proizvoda. Primer: Nabavna vrednost osnovnih sredstava iznosi 120.000 RSD, a ispravka vrednosti osnovnih sredstava 30.000 RSD. Obračunati i proknjižiti mesečnu amortizaciju primenom metode otpisa knjigovodstvene vrednosti ako je procenjeni vek trajanja osnovnog sredstva 10 godina.

Strana 25

EC Školarac Dugoročna rezervisanja Ona se najčešće odnose na troškove zamene delova ili servisiranja u garantnom roku. Primer: Preduzeće prodaje rashladne uređaje uz dvogodišnju garanciju za popravke i servisiranje. 1. na osnovu iskustva izvršeno je rezervisanje na ime očekivanih troškova u garantnom roku u iznosu od 10.000 RSD 2. do isteka garantnog roka izvršena je zamena rezervnih delova u vrednosti od 9.000 RSD

Nematerijalni troškovi Nematerijalni troškovi se knjigovodstveno obuhvataju na isti način kao i troškovi proizvodnih usluga, naime zadužuje se odgovarajući račun grupe nematerijalnih troškova, a odobrava se račun Blagajne, Dobavljača itd... Primer: Preduzeće je za troškove reprezentacije platilo po računu ugostiteljskog objekta 7.000 RSD.

Finansijksi rashodi Čine ih kamate (kamate na kredite, kamate na hartije od vrednosti, kamate sadržane u menicama, kamate po finansijskom lizingu, zatezne kamate itd...), negativne kursne razlike i ostali finansijksi rashodi tipa troškovi obrade kredita i sl. Obračunata kamata koja se prepisuje glavnici duga, knjiži se na teret računa Rashodi Kamata, a korist odgovarajućeg računa na kojem je iskazana obaveza. Ukoliko se radi o kamati koja se ne prepisuje glavnici duga, izvršiće se knjiženje u korist računa Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja. Primer: 1. Saldo na računu Duguročni krediti u zemlji iznosi 20.000 RSD. Obračunati 10% na ime kamate koja se ne prepisuje glavnici duga 2. Saldo na računu Kratkoročni krediti u zemlji iznosi 10.000 RSD. Obračunati 15% na ime kamate koja se pripisuje glavnici duga 3. Saldo na računu dobavljači u inostranstvu iznosi 10.000 RSD. Obračunati i proknjižiti kursnu razliku ako je devizni kurs porastao za 15%.

Strana 26

EC Školarac

Ostali rashodi Primer: Usled pada tražnje za kožnim jaknama od preduzeća „Krznara – Inđija“ preduzeće je odlučilo da proda sve kratke kožne jakne preostalu na zalihama po ceni od 40.000 RSD, dok je njihova proizvodna vrednost bila 50.000 RSD.

Poslovni prihodi Oni su rezultat efekata ostvarene poslovne aktivnosti preduzeća i obuhvataju: Prihode od prodaje robe Prihode od prodaje proizvoda i usluga Prihodi od premija, subvencija, kompenzacija itd... Knjiženje poslovnih prihoda se vrši tako što se zadužuje grupa računa Potraživanja od kupaca, odnosno tekući račun, blagajna (ukoliko je plaćeno u gotovini) ili neki drugi račun grupe računa gotovina i gotovinskih ekvivalenata. Poslovni prihodi se mogu uvek umanjivati za popuste (rabate) i pri tome uvećavamo onda ostale poslovne rashode. Primer: Preduzeće „MarkoIN“ koje proizvodi frižidere , imalo je na računima glavne knjige stanje gotovih proizvoda (frižidera) za 15.000 RSD. 1. Preduzeće je prodalo polovinu gotovih proizvoda sa zaliha za 10.000 RSD i to za gotovinu 2.000 RSD , na čekove 3.000 RSD i na kredit 5.000 RSD. Kupcima je za prodate proizvode na kredit odobren sezonski rabat u iznosu od 2% 2. Sa zaliha gotovih proizvoda preuzet je jedan proizvod i instaliran u preduzeću kao osnovno sredstvo. Cena koštanja ovog proizvoda iznosi 5.000 RSD

Strana 27

EC Školarac

Finansijksi prihodi Oni se razvrstavaju na : Prihode od kamata Prihode od pozitivnih kursnih razlika Ostale finansijske prihode (od dividendi itd...) Oni se knjiže na otvaranje nove grupe računa tj Finansijski prihodi. Primer: Raiffeisen banka je tekuće godine dalo na kredit 10.000 RSD na rok od godinu dana. Ugovorena kamata po stopi od 10% godišnje koja dospeva o roku vraćanja kredita. 1. Poverilac je obračunao kamatu i uneo je kao prihod (banka) 2. Dužnik je u roku vratio kredit sa pripadajućom kamatom.

Predzaključna knjiženja u vezi sa inventarisanjem Manjkovi nastaju kao posledica krađe, dejstva više sile, a kod pojedinih vrsta sredstava i usled kala, rastura i loma. Utvrđeni viškovi se mogu prihodovati. Manjkovi i viškovi obračunavaju se po poslednjoj nabavnoj ceni. Primer 1: Knigovodsveno stanje materijala je 35.200 RSD. Inventarisanjem je utvrđeno da je stanje materijala u magacinu iznosi 35.100 RSD. Za polovinu manjka je utvrđeno da je nastalo usled kaliranja, a za drugu polovinu se tereti magacioner Popisom je utvrđen višak na robi u vrednosti od 550 RSD. Doneta je odluka da se odnosni iznos prihoduje.

Primer 2: U preduzeće nije prispela faktura za utrošenu el.energiju od Elektrovojvodine za mesec septembar 2010 godine. 1. Izvršen je obračun troškova u visini fakturnog iznosa za septembar prošle godine od 3.777 RSD Strana 28

EC Školarac 2. 3.

Nakandno je prispela faktura za septembar mesec tekuće godine na 3.800 RSD Faktura je plaćena

Porez na dodatu vrednost PDV spada u poreze na potrošnju i predstvalja jedan od najizdašnijih izvora javnih prihoda. RUC – razlika u ceni Primer 1: 1. Primljena je faktura za nabavljeni materijal u iznosu od 11.800 RSD u kojoj je iznos PDV 1.800 RSD, a vrednost materijala 10.000 RSD. Materijal je utrošen. 2. Od ugostiteljskog preduzeća je primljena faktura za izvršene ugostiteljske usluge u iznosu od 5.900 RSD u kojoj je iznos PDV 900 RSD, a iznos usluge 5.000 RSD 3. Primljena je faktura za nabavljenu robu na iznos od 4.720 RSD u kojoj je iznos PDV 720 RSD, a vrednost robe je 4.000 RSD. Preduzeće je uračunalo RUC u iznosu od 1.000 RSD. Faktura je plaćena 4. Preduzeće je prodalo pribavljenu robu za iznos od 5.900 RSD sa uračunatim PDV-om (nabavna vrednost 4.000 + RUC 1.000 + uračunat PDV 900) 5. Primljena je faktura za zakupljeni poslovni prostor po ugovoru i zakupnina je plaćena unapred za 4 godine u iznosu od 94.400 RSD. Od tog iznosa 14.400 RSD predstavlja uračunat PDV (80.000 + 14.400)

Strana 29

EC Školarac

Primer 2: 1. Šećerana „MK Group“ je prodala šećer u vrednosti od 100.000 RSD Obračunat je PDV i iskazan na fakturi u iznosu od 8.000 RSD, tako da fakturisan iznos glasi na 108.000 RSD. Prevoz šećera izvršila je šećerana sopstvenim vozilom za šta je ispostavila fakturu na iznos od 1.180 RSD u kojoj je sadržan porez od 180 RSD i vrednost usluge od 1.000 RSD. 2. Trgovačko preduzeće izdalo je kupcu fakturu za isporučenu robu koja glasi 1.534 RSD. Nabavna vrednost prodate robe u knjigovodstvu prodavca iznosi 1.000 RSD, ukalkulisana razlika u ceni iznosi 300 RSD, a obračunat PDV iznosi 234 RSD.

Korisni sajtovi: http://www.apr.gov.rs/ http://www.nbs.rs/export/internet/cirilica/ http://www.vasracunovodja.com/ http://www.privsav.rs/ Šta je potrebno od dokumentacije da se otvori preduzetnička radnja? Uplatnice. Isplatnice, nalozi za prenos, procedure.. Razlika maloprodaje I veleprodaje

Strana 30


Opšte računovodstvo