Ernest Hemingvej - Starac i more

početnom estetskom doţivljavanju piščevog izraza, podseti na novinarski stil. Odmah se zapazi primetna uzdrţanost, uprošćenost, jednostavnost, odsustvo traţenog izraza i probrane metafore, kao i svedenost leksike na svakodnevni govor. I taj utisak je tačan. Hemingvej je bio novinar, odličan izveštač sa ratnih bojišta. On je čak i javno rekao da mu je stilistika novinarskog izraţavanja najviše koristila u pronalaţenju vlastitog proznog stila.

Hemingvej koristi sve poznate tehnike proznog izraţavanja - opis, portret, dijalog, pripovedanje, ali sve to svedeno na minimum. Od tehnika moderne proze skoro da je potpuno odbacio psihološke analize, analize svesti i podsvesti svojih junaka, kao i esejističku tehniku. Čak ni motivi sa jakim konfliktima, sa jakom dinamičnom radnjom nisu mogli da privole ovog velikog majstora na stvaranje velikih opisa sukoba. Dok je klasičanrealizam po pravilu od ovakvih motiva stvarao čitave akcione pasaţe i poglavlja, Hemingvej je radije takav motiv kazivao dijalogom.

Ovolika jednostavnost moţe čitaocu da se učini kao estetska vrednost do koje se lako dolazi. Ali to je privid.

Ovakav majstorski stil, čija je lepota u jednostavnosti - traţi mnogo truda. Dobri poznavaoci Hemingvejevog stvaralaštva i načina njegovog rada kaţu da je on, na primer, kraj romana Zbogom oružje preradio trideset i devet puta dok nije postigao što je ţeleo.

Snaga Hemingvejevog stila nije u samom izrazu, u bogatstvu reči, već u sugestiji koja je skrivena u izrazu.

Hemingvej ne otkriva, on samo naznačuje, a čitalac treba da oseti sugestiju, a da bi to osetio, mora biti misaono aktivniji na sasvim drugi način nego kod čitanja dela čiji autori svojim kazivanjem pomaţu čitaocu u razumevanju značenja slike, scena, dijaloga i sl.

Vukašin Stanisavljević 85