Ernest Hemingvej - Starac i more

bi bilo da je sve ovo bio san, da nisam uopšte ni ulovio ribu i da se sada nalazim u krevetu na hartiji od novina. »Ali čovjek nije stvoren za poraze«, reče on. »Čovjek moţe biti uništen ali ne i pobijeĎen.« Ipak mi je ţao što sam ubio ribu. Pribliţuje se rĎavo vrijeme, a ja čak nemam ni harpun. Dentuso je svirep i okretan i jak i inteligentan. Ali ja sam bio inteligentniji. Moţda i ne, pomisli on. Moţda sam bio samo bolje naoruţan. »Ne razbijaj glavu, starče«, reče glasno. »Jedri ovim pravcem pa kud puklo da puklo.« Ali ipak moram razmisliti. To je sve što mi je ostalo. To i bezbol. Kako bi se velikom Dimadţu dopao način na koji sam joj probio mozak? Nije to veliki podvig, pomisli on. Svako bi to mogao učiniti. Ali, da li su moje ruke bile isto tako hendikepirane kao kada boli petna kost? Ne znam. Nikada nisam imao muke sa petom, izuzev što me je ubola bodljikava roja kada sam plivajući na nju nagazio, poslije čega mi se oduzela noga i nastupio nepodnošljiv bol. »Misli na nešto veselo, starče«, reče on. »Svakog minuta si bliţi kući. Ploviš brţe poslije gubitka od četrdeset funti.« Znao je sasvim dobro šta se sve moţe odigrati kad zaĎe u unutrašnji pojas struje. Ali, ništa mu drugo nije preostajalo. »Sjetio sam se«, reče glasno. »Privezaću noţ za jednu dršku od vesla.« To i uradi, pa stavi ručicu od krme pod mišku a šita od jedra pod nogu. »Sada, eto i dalje sam samo zlehudi starac«, reče. »Ali ne više obezoruţan.« Dunuo je svjeţ povjetarac i on je dobro jedrio. Gledao je samo u prednji dio ribe i u njemu opet bljesnu iskra nade.

Glupo je ne nadati se. Pored toga, smatram to za grijeh. Ne razmišljaj o grijehu, pomisli on. Ima dovoljno problema i bez grijeha. A i onako za sve to nemam razumijevanja.

Nemam razumijevanja a nisam siguran da u to i vjerujem.

61