rada. Uočena je potreba da se jasnije odredi teorijsko-metodološka osnova konkretnog obrazovanja na osnovu nivoa uzrasta. Posebno je posvećena pažnja osnovnom do srednjoškolskog obrazovanja. Fakultet zaštite na radu u Nišu već 3 decenije obrazuje kadrove zaštite na radu. Viša železnička škola u Beogradu i Viša tehnička škola u Novom Sadu imaju odsek na kome se obrazuju inženjeri zaštite na radu.
Mogućnost ostvarivanja koncepcije ekološkog obrazovanja i vaspitanja Obrazovanje ne prestaje sa institucionalnim obrazovanjem već traje čitav život. Obrazovni sadržaj mora biti adekvatan uzrastu i stalno dopunjavan i inoviran. Predškolsko obrazovanje treba da kod dece razvije potrebu za ekologijom putem praktičnih radova, negovanja i gajenja cveća i ptica i odlaženjem u prirodu. Vaspitači moraju biti diplomirani stručnjaci. Osnovna škola. Đaci stiču određena znanja o životnoj sredini, čemu su doprineli nastavni planovi u koje je inkorporiran ekološki sadržaj. Zahvaljujući sticanju znanja osnovci razvijaju ljubav i odgovornost prema prirodi. Ekološki sadržaji će uveliko pomoći osnovcima da upoznaju osnovne pojmove, steknu znanja o zagađenom vazduhu, rekama, negativnom dejstvu buke itd. Osnovcima se pružaju teorijska znanja iz ove oblasti, ali s obzirom na uzrast treba ih uputiti i na vannastavne aktivnosti i društveno koristan rad gde se pored znanja razvija i umenje. Preporučljiva je i nastava u prirodi. Srednje obrazovanje. Znanja iz zaštite životne sredine u prvom i drugom razredu su postojala sve do 1990. Stečena znanja su se produbljivala u odnosu na ranija. Znanja su se sticala kako iz predmeta prirodnih nauka, tako i iz društvenih. Praktikovani su i dodatni programi kao aktivnost kroz sekcije i društveno koristan rad. Učenici srednjih škola učestvuju u gajenju cveća i brinu o svom radnom prostoru, mere zagađenost vazduha, sakupljaju otpatke. Univerzitetsko obrazovanje se javlja u trostrukoj ulozi: 1. obrazuju stručnjake, buduće inženjere ekologije, zaštite čovekove sredine, zaštite na radu (Fakultet zaštite rada u Nišu, Fakultet za civilnu zaštitu u Beogradu); 2. neki fakulteti imaju predmete iz ove oblasti i kroz nastavne planove studenti stiču potrebno znanje; 3. jedan broj fakulteta oformio je zavode ili institute, centre za razvoj i izučavanje ekologije (Centar za multidiscplinarne studije u Beogradu). Na dvema višim školama oformljen je odsek za zaštitu na radu od saobraćaja (Viša železnička škola u Beogradu).
Naučno-istraživački rad i obrazovanje na unapređenju zaštite na radu Današnje vreme je vreme skokovite izmene sveta, degradacije radne i prirodne sredine i vreme snažnih profesionalnih oboljenja (invalidski prenzioneri, povrede, nesreće na radu), nedovoljne zaštite na radu, nedovoljno dobre organizacije i neobučenog kadra. Sve to utiče na odlazak na bolovanje, te se kod nas gubi 5% nacionalnog dohotka zbog odsustvovanja sa posla. Ovi veoma veliki problemi iz oblasti zaštite na radu nisu se primećivali sve do XIX veka. Ova pitanja se nisu postavljala kada su zanatstvo i poljoprivreda bili osnovni vidovi rada. Tek nastajanje kapitalizma i razvoj industrije, tehnike i tehnologije impliciraju probleme zaštite na radu, oboljenja, invalidnosti. Tako su stvoreni uslovi za humanizaciju rada. Od neprocenjivog je značaja razvoj naučno-istraživačkog rada, kako na polju zaštite na radu, tako i na profiliranju kadrova koji su završili ovaj fakultet. Od otvaranja Fakulteta zaštite na radu u Nišu došlo je do promene slike u našem društvu, u industijskim, železničkim i drugim velikim centrima i kolektivima. Međuzavisnost nauke, obrazovanja i prakse mora ostati stalna briga društva. Pojave povreda na radu se ne mogu rešavati ako se istovremeno ne razvija svest o potrebi za celokupnom zaštitom i pirodne
37