2. šumski fond se drastično smanjuje, brzinom 11 miliona ha godišnje. Šume su značajne za klimu zbog proizvodnje kiseonika i apsorbovanja ugljendioksida. Predloženo je da se donese Konvencija o zaštiti šuma. Najveći broj zemalja čija pokrivenost šumama iznosi 1/5 izglasio se pozitivno za konvenciju. Međutim, do konsenzusa nije došlo zbog toga što su SAD, Brazil i Kanada odbili da potpišu. Iskazana je zajednička zabrinutost zbog toga što su siromaštvo i zagađenost veći nego 1992. Jedine zemlje koje su sprovele obavezu da potpomognu zemlje u razvoju su Holandija, Norveška, Danska i Japan.
Kjoto protokol Usvojen je u japanskom gradu Kjotu 1997. kao protokol uz Konvenciju o klimatskim promenama. Njime su određene konkretne obaveze država članica u pogledu ograničenja emisija gasova staklene bašte (ugljen-dioksid, metan, azotni oksidi, vodonik, fluorougljovodonici). Zemlje navedene u Aneksu treba da smanje emisije gasova staklene bašte za najmanje 5% u odnosu na nivoe iz 1990. Za SAD je predviđeno smanjenje gasova za 7%, za EU 8%, Japan i Kanadu 6%, dok su neke zemlje dobile mogućnost da povećaju emisiju (Australija, Island, Norveška). Rusiji, Novom Zelandu i Ukrajini je određeno da zamrznu emisije na trenutnom nivou.
Primena mera zaštite prirode i istorijat zaštite prirode u Srbiji Zaštita prirode predstavlja sistem izdvajanja, vrednovanja i zaštite predeonih celina, prirodnih retkosti, bio i geodiverzieta. Svojom delatnošću čovek je izmenio izgled Zemlje i u znatnoj meri oštetio biosferu, a mnogi ekosistemi su u potpunosti nestali. Zaštita svih organizama, biocenoza i ekosistema u celini je najvažniji imperativ i zadatak za opstanak čovečanstva. Zaštita prirode je ekološka revolucija savremene civilizacije, i zakonski je regulisana. Retke i ugrožene vrste se zaštićuju zakonom, a njihova staništa se proglašavaju strogim prirodnim rezervatima. Nacionalni parkovi obuhvataju šira područja izuzetnih prirodnih vrednosti i lepota i u njihovom domenu se obično nalazi veći broj rezervata. Oni pored zaštite imaju i naučni i turistički značaj. Najstariji je Jelouston (19. vek), a najveći Krigerov NP u Južnoafričkoj Republici. U Srbiji se nalazi 5 nacionalnih parkova: Šar-planina, Đerdap, Kopaonik, Tara i Fruška Gora. Objekti zaštite prirode mogu biti pojedinačni primerci (stabla), grupe organizama posebnih osobina (grupe drveća), objekti specifičnih fizičko-hemijskih osobina ili posebnog reljefa (pećine, vrela, slapovi) koji su staništa endemskih i reliktnih organizama. Pojedine oblasti imaju globalne vrednosti i proglašavaju se rezervatima biosfere, kao što su kanjon Tare i planina Golija. U Srbiji su zakonom zaštićene mnoge endemske vrste, kao što su Pančićeva omorika, biljka mesožderka rosulja, runolist, gorocvet, tisa, bor molika, skoro sve ptice, vidra, slepi miš, crni daždevnjak, lipljan, mladica, apolonov leptir. Ideja o potrebi zaštite prirodnih bogatstava u Srbiji začeta je još u srednjem veku u Dušanovom zakoniku, a posle perioda ropstva u 19. veku doneti su mnogi zakoni u kojima je iskazana briga društva za prirodna bogaststva i vrednosti. Prvi objekti zaštićeni su tek 1949. nakon osnivanja Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije. Razvoj zaštite prirode kretao se od konzervatorske faze zaštite prirode do faze uređivanja, regeneracije, obnove i stalnog unapređivanja prirodne sredine. Zavod za zaštitu prirode Srbije osnovala je Vlada Republike Srbije. Zavod se bavi delatnostima u okviru: 1. sektora za zaštitu prirode i zaštićena prirodna dobra sa muzejskom službom, 2. istraživačko31